VISOKA POSLOVNA KOLA

NAZIV KOLESEMINARSKI RAD

Predmet: SOCIOLOGIJADRAVNI OBLICIMentor: Student:

Prof. dr Br. Indeksa:

Beograd, novembar, 2013.SADRAJ:1. Uvod...........................................................................................................32. Pojam...........................................................................................................53. Marksistika teorija drutva........................................................................74. Komunistiki manifest..............................................................................105. Zakljuak...................................................................................................126. Literatura...................................................................................................13UVODVlast je institucionalizovani oblik organizovanog upravljanja ljudima u jednoj zajednici ili drutvu. Tako da gde god postoji organizovani oblik upravljanja ljudima tu imamo i vlast. Vlast postoji u razliitim institucijama, odnosno u razliitim oblicima ljudskih organizacija. Pa tako postoje osnovni oblici vlasti: roditeljska vlast (u instituciji porodice), crkvena vlast (u instituciji crkve), vlast u drutvenim institucijama i organizacijama (kultura, obrazovanje, privreda i sport) i politika vlast (dravna vlast).

Dravna vlast je najmonija i najobimnija politika vlast, jer je trenutno drava najvea i najsnanija ljudska organizacija.Dravase definie po meunarodnoj i unutranjoj ulozi. Na meunarodnom nivou drava je suvereno telo. Suverenitet ine definisane i meunarodno priznate granice i potpuna vlast drave na toj teritoriji ( kao i stanovnitvo koje stalno naseljava teritoriju drave). Kada teritorija ne ispunjava te osnovne uslove ona postaje neuspela drava. Primer neuspele drave jeSomalija, gde ne postoji vlast koja ima suverentitet nad teritorijom okruenom granicama.Dve najzastupljenije teorije o unutranjoj ulozi drave su: Drava jeaparat za prinudu. Po ovoj teoriji drava postoji da bi osigurala da svako ispuni svoje zakonske obaveze, kao to su isplata dugova, potovanje privatne svojine itd..

Dravaispunjava principe drutvenog ugovora. Drutveni ugovor je podrazumevani ugovor izmeu svakog pojedinca i drave. Otac ovog izraza jean ak Ruso. Drutveni ugovor se zasniva na tome da drava treba da zatiti prirodna prava svake osobe. Prirodna prava su pravo na ivot, pravo na slobodu i pravo na imovinu. U zamenu za ovu zatitu, svaka osoba mora da ispunjava odreene dunosti prema dravi, kao to su plaanje poreza. Ovakva udeja uloge drave u drutvenom ugovoru je prihvaena u svim zapadnim demokratijama.

Dravni organi su:

zakonodavna vlast- obino je toparlament, ali esto i vlade i predsednici drava imaju pravo donositi odluke i ukaze s zakonodavnom teinom,

sudska vlast- sudovi, od lokalnih do dravnih, najvie sudsko telo u dravi je Vrhovni sud (Ustavni sud je dio sudskog sastava, ali ne spada u hijerarhiju), brinu se za provoenje zakona,

izvrna vlast-dravni poglavari/ilivladana elu s predsednikom vlade (premijerom), brine za voenje drave; lanovi vlade su ministri; tipino svaka drava ima ministarstva unutranjih poslova (policija), odbrane (vojska), ispoljnih poslova.DRAVNI OBLICI1. DRAVNI OBLICI

Drava, tj. dravna organizacija je sloen mehanizam, sastavljen iz niza organa koji se nalaze u razliitim meusobnim odnosima. Posebna vrsta dravnih organa jesu centralni i necentralni organi i zavisno od toga kako su ureeni odnosi izmeu ova dva organa dravne vlasti, dobijaju se oblici dravnog ureenja. Zbog svoje sloenosti i raznovrsnosti, drava ima i centralne i necentralne organe, a poto je ona teritorijalna organizacja ija je vlast obavezna za sve one koji se nalaze na njenoj teritoriji, njeni se organi razlikuju po tome da li vlast vre na itavoj teritoriji ili na dijelu teritorije. Centralni dravni organ, jeste onaj organ ije su odluke obavezne na itavoj teritoriji drave, dok necetralni organ, tj. necentralna vlast jeste vlast koja se prostire nad dijelom organizacije i ije su odluke obavezne samo za taj dio organizacije (teritorije). Necentralni dravni organi mogu prema centralnim organima imati vie ili manje vlasti, odnosno mogu imati vii ili manji stepen samostalnosti. Posmatranjem tih odnosa izmeu centralnih i necentralnih organa, dobijaju se dva oblika dravnog ureenja tj. dva naina ureenja odnosa izmeu centralnih i necentralnih organa, a to su:

1. sloena drava i

2. prosta (unitarna) drava.

Proste drave imaju samo jednu dravnu organizaciju koja obavlja sve poslove drave, a sloene imaju vie dravnih organizacija koje dele vrenje dravnih poslova na odreen nain.

OBLICI UREENJA DRAVE

PROSTA

SOENA

(centralizovana, decentralizovana, (konfederacija, federacija)

drava sa autonomijom)

Za pojam dravnog ureenja od presudne je vanosti stalno imati na umu da se, bez obzira na to da li se radi o prostom ili sloenom ureenju drave, uvek se radi samo o jednoj dravi i o njenoj unutranjoj organizaciji dravnih organa. Sloena drava je tvorevina nastala na kraju XIX veka tako da su sve drave pre toga, prema ovom elementu, bile proste drave, a od tada do danas ovaj nain unutranje organizacije dravnih organa primjenjen je u vie od dvadeset i pet drava u svijetu.

1.1. SLOENA DRAVA

Sloena drava je oblik dravnog ureenja u kojem se odnos izmeu centralnih i necentralnih organa odlikuje visokim stepenom samostalnosti necentralnog organa, visokim stepenom decentralizacije, u kojoj je necentralni decentralizovani organ i sam vrhovni, suvereni organ, ili suverenost dijeli sa centralnim organom. Decentralizacija u sloenoj dravi izraava se u decentralizovanim jedinicama, koje se nazivaju dravelanice sloene drave. Polazei od navedenih karakteristika, moe se rei da je sloena drava ona drava koja je sastavljena iz vie drava.

Sloena drava, kao oblik dravnog ureenja, nosi u sebi protivrjenost, jer upuuje na mogunost postojanja drava u dravi, to se teko moe objasniti s gledita dravne suverenosti. Pravljenje jedne drave od vie drava uspostavlja odnose izmeu njih i istie pitanje nosioca dravne suverenosti je li to zajednika drava ili su to drave lanice? Zajednika drava stupa u meunarodne odnose, barem u izvesnim pitanjima, deluje prema unutra, pa se, u svetlosti tih injenica, postavlja pitanje kako i u kojem obliku drave-lanice zadravaju karakter drave. Postoje dva oblika povezivanja drava-lanica u jednu dravu, odnosno dva naina stvaranja sloene drave:

1. konfederacija i

2. federacija.

Ukazivanje na njihova bitna svojstva prua mogunost upoznavanja sa osnovnim problemima sloene drave, njenog karaktera, odnosa u njoj, njenog funkcionisanja. Meutim, pre utvrivanja pojma i razmatranja navedenih oblika ureenja drave neophodno je utvrditi i jasno od njih odvojiti pojam federalizma. Ovo je neophodno i vano uiniti, jer se u vanpravnoj i laikoj upotrebi veoma esto ta razlika ne uvia i ne pravi, i to dovodi do velikih sporova i sukoba, kao i do pogrenih zakljuaka o prirodi i sutini nekih zajednica.

1.2. FEDERALIZAM

Dakle, iako nije oblik ureenja jedne drave, federalizam je neophodno poznavati i razlikovati od oblika ureenja. Razumije se da su se navedeni problemi u znaenju pojavili tek kada je nastala prva soena drava SAD i kad je kao takva postala drugi oblik ureenja drava. Za taj novi oblik je upotrijebljen naziv federalna drava ili federacija. U praksi, u nazivu sloenih drava sree se kako ta re: federalna, tako i druge rei: savezna Savezna Republika Njemaka ili drugi nazivi Sjedinjene Amerike Drave. Zbog tih nejasnoa i nesporazuma u svoje razmatranje ukljuujem i ovu temu, iako ona po svojim osobinama pripada drugoj naunoj disciplini meunarodnom javnom pravu.

Federalizam predstavlja istorijski staru pojavu razliitih oblika povezivanja vie samostalnih drava radi ostvarivanja ogranienog broja precizno utvrenih interesa ciljeva. Opredelila sam se za realne, a ne za nominalne pojmove i definicije, zbog ega je federalizam kao pojava nestao mnogo prije nego to je dolo do naziva za tu pojavu. Rije federalizam javlja se tek u XVI veku, a potie od latinske rei foedus koja znai ugovor, pogodba, savez kojim su u Rimskom carstvu oznaavani odnosi razliitih delova teritorije unutar Carstva, ali na bazi ravnopravnosti. U savremenom periodu ovaj termin se upotrebljava kao generiki pojam za razliite istorijske oblike koji su se pojedinano i konkretno nazivali lige, savezi, personalne unije, realne unije, konfederacije i dr.

Navedeni oblici federalizma ni po svojoj sutini, ni po nazivima, ne iscrpljuju sve konkretne u istoriji postojee ili savremene oblike federalizma, jer su se oni mausobno onoliko razlikovali koliko su bili razliiti interesi i njima uslovljeni naini ostvarivanja u svakom konkretnom sluaju. Bitno je rei da su to oblici saradnje dve ili vie drava kojima ne nastaje nova drava, da su to relativno trajni oblici saradnje i da su sadrajniji i vie institucionalizovani od obine meunarodne saradnje i odravanja meunarodnih odnosa koje u odreenoj meri poseduju sve drave. Dakle, po tim osobinama federalizam se jasno razlikuje i odvaja od sloene drave na jednoj strani i od meunarodnih odnosa i saradnje, na drugoj strani.

1.3. KONFEDERACIJA

Konfederacija se kao oblik dravnog organizovanja pojavila prije federacija i u sluaju svih u istoriji poznatih konfederacija bila prelazan oblik ka federaciji. Poslednja konfederacija koja je u svetu postojala bila je Njemaki savez, koji se 1871. godine pretvorio u federaciju. U skladu sa klasifikacijom njemake teorije drave, savez drava postao je savezna drava.

Svojstva konfederacije, najkrae reeno, jesu sledea. Konfederacija predstavlja labavi savez suverenih drava. I posle zakljuivanja konfederalnog pakta, te drave zadravaju svoju suverenost, pravo samostalnog dravnog organizovanja i samostalnog odluivanja o svim dravnim funkcijama. One na konfederaciju, koja po pravilu ima samo jedan organ, skup predstavnika konfederisanih drava, prenose samo pravo raspravljanja o odreenim pitanjima, najee iz oblasti zajednike oblasti i spoljne politike, s tim to stavovi tog organa ( u kome svaka drava ima samo jedan glas, bez obzira na svoj broj predstavnika ) ne obavezuju drave lanice. One ih mogu, ali ne moraju, prihvatiti i sprovoditi. lanice konfederacije zadravaju u celini svoju dravnu organizaciju, one predstavljaju posebna dravna podruja, imaju sopstvenu monetu, ubiraju porez i carine i sl. Osim toga, one nezavisno od obaveze da u konfederalnu vojsku daju svoje kontigente trupa, imaju sopstvene oruane snage, vode sopstvenu spoljnu politiku i sl.

Ne raspolaui atributima dravne vlasti, konfederacije nisu u stanju da budu efikasne dravnopravne zajednice. One nemaju sredstva da spree antagonizme i surevnjivost konfederisanih drava, koje esto vode prave male trgovinske i carinske ratove, a bilo je sluajeva i da stupaju u meusobno oruane sukobe.

Ove i druge slabosti konfederacije vodile su u istoriji njihovom pretvaranju u federacije. Interesi drava lanica, nisu mogli na odgovarajui nain biti zadovoljeni u slaboj i neefikasnoj zajednici i otuda su te drave, svesne da bi od potpunog razdruivanja imale tete u svoj ekonomskom i uopte drutvenom razvoju, prihvatale konstituisanje jedne vre zajednice federacije, koja bi predstavljala pravu dravu. Cijena za to bila je odricanje od sopstvene suverenosti i dravnosti, ali uz ouvanje po pravilu irokog prava na samoorgaizovanje i obezbeenje sopstvenih interesa, usklaenih sa optim i zajednikim interesima itave zemlje.

Sluajevi tri klasine konfederacije pretvorene u federacije SAD, vajcarske i Njemake pokazale su koliko je ta njihova transformacija, kojoj je bilo mnogo otpora, ak i oruanog, znaila nesumnjih napredak u razvoju ovih drava.

Danas, kako je reeno, u svetu nema ni jedne prave konfederacije. Jugoslavija je, po Ustavu od 1974. bila hibrid federalnog i konfederalnog ureenja. Ona je predstavljala primer istorijski retrogradnog kretanja od federacije ka konfederaciji. Loa, gotova dvadesetogodinja iskustva najbolji su dokaz koliko svaki konfederalni element, ugraen u sistem, izaziva pogubne posledice u svim oblastima ivota.

Od konfederacije, kao preivelog oblika dravnog organizovanja, koji je istorija osudila na iezavanje, ne moe se oekivati da bude trajno prihvatljivo reenje za bilo koga. Ni za Jugoslaviju, a ni za Sovjetski Savez. Konfederacija je oblik dravnog organizovanja koji je neefikasan i neproduktivan i koji ima u sebe ugraene mehanizme sukoba drava lanica. Konfederacija je ustvari prihvatljiva samo kao prelazno reenje: progresivno u sluaju njenog pretvaranja u federaciju, regresivno u sluaju preobraaja federacije u konfederaciju na putu potpunog osamostaljenja drava lanica.

1.4. FEDERACIJA

U osnovi, federacija je ideja udruivanja. Pri tom, federacija predstavlja ujedinjenje tipa dobrovoljne zajednice udruenih dijelova. U njoj postoji pristanak svih strana, na federalnim ugovorom, ustanovljeni javni poredak. Ulazak u federaciju ne povlai za sobom fuziju udruenih dielova u okviru nje, nego jednostavno agregaciju s drugim elementima koji su dotle bili odvojeni jedan od drugog ili labavije udrueni. S toga je svaka federacija najpre upuena na sporazum o uniji. Smisao takve unije nije da udrueni delovi izgube svaki trag svoje samostalnosti. Federalna drava je ne samo skup nego je ona i zajednica. Postojanje razlika i osobenosti u njoj trai samostalnost i samoupravu, a postojanje slinosti i jednakosti namee zajednicu. Razlog federacije upravo je jedinstveno obavljanje zajednikih poslova i samostalno obavljanje posebnih poslova.

Pravna priroda federalne drave ista je kao i pravna drava svake druge drave. Njeno osnovno obeleje je suverenost, koja pripada glavnim ustavnim organima federalne vlasti. Suverenost pripada sredinjoj vlasti, poto ona predstavlja jedinstvenu dravu, razliitu od svojih drava lanica, tj. od federalnih jedinica. Zakoni i odluke federalne drave neposredno obavezuju graane, a ne preko federalnih jedinica, tj. njihovih organa. Izmeu sredine vlasti i pojedinca postoji neposredni odnos. U federaciji na vrhu hijerarhije pravnih akata nalazi se federalni ustav.

U granicama nadlenosti federalne drave, odluke centralne (federalne) vlasti vie su od odluka vlasti federalne jedinice. Razlika izmeu federalne i unitarne drave je u tome to je vlast federalne drave pravno ograniena okvirima i nadlenostima odreenim saveznim ustavom, dok unitarnoj dravi pripadaju nadlenosti svojstvene dravi i one se ustavom neograniavaju, odnosno ne navode se u ustavu. Zato ustav federacije mora biti pisan i vrst. Federacija ne moe ni postati, niti se moe pravilno razvijati bez vrstog ustava.

Meutim, o pravnoj prirodi federacije ima drugaijih shvatanja. Tako, Karl Fridrih smatra da se u federaciji ne moe pronai nikakav suveren, poto se autonomija i suverenost u svakom politikom poretku meusobno iskljuuju. Ako federalne jedinice u federaciji uivaju autonomiju, s tim je nespojivo tvrditi da federacija raspolae suverenou. Karl Fridrih kae da su pravnici, polazei od toga da drava raspolae svojstvom nedeljive suverenosti, napregli i upotrebili svu svoju otroumnost da otkriju takvog suverena u federalnoj dravi. Meutim, ak ni poslovina uenost i analitinost nemakih pravnika nije mogla da otkrije gde se nalazi suverenost u federalnoj dravi, poto niko, pa ni nemaki pravnici, ne mogu pronai neto to uopte ne postoji.

To dvojstvo vlasti u federaciji Vilijam Riker vidi kao njeno sutinsko svojstvo. Odlike federacije najpotpunije izraavaju njenu prirodu:

1. Postojanje dva nivoa vlasti na jednoj teritoriji i nad jednim stanovnitvom

2. Svaki od dva nivoa vlasti ima bar jedno podruje u kojem je potpuno samostalan od drugog

3. Postojanje jemstva samostalnosti (bar u obliku ustavne odredbe) svake vlasti u okvirima njene nadlenosti

Federalnu dravu karakterie jedinstveno dravljanstvo. Iako u federacijama esto postoji dualizam dravljanstva (federalne drave i federalnih jedinica), u njima nema dvojnog dravljanstva u smislu meunarodnog privatnog prava. Svaki graanin federacije je dravljanin jedne suverene drave, ak i kada ima dravljanstvo ili zaviajnost federalne jedinice.

Ciljevi federalnog ureenja su dvojaki. Prvi cilj federacije je da se tim tipom dravnog ureenja pomire politiko jedinstvo i regionalne ili nacionalne razliitosti i po tim osnovama autonomije. Drugi je da se federacijom ostvari dublje jedinstvo.

Karl Fridrih istie da je federalizam koji postoji u federalnoj dravi jedan od najvanijih oblika konstitucionalizma. Njegova funkcija je da ogranii ovlaenja centralne vlasti, ali isto tako i ovlaenja federalnih jedinica. Kao oblik podele vlasti na teritorijalnoj, a ne na funkcionalnoj osnovi, federalizam federacije ograniava vlast kao takvu. Teritorijalna podela vlasti ponekad je efikasnija od funkcionalne podele vlasti. Federalne jedinice tretiraju se u federalnoj dravi na nain analogan tretmanu graaninapojedinca u dravi u kojoj je graanima garantovana sfera relativne nezavisnosti, graanskih sloboda i sl.

Savremene federacije imaju u poreenju s onima iz XIX veka drugiju prirodu. U XIX veku federalne jedinice izvravale su svoje zajednike ciljeve preko federacije, tj. njenih organa, koji su bili samo sredstvo za izvravnje ciljeva federalnih jedinica. U XX veku ciljeve i politiku u federaciji utvruje federacija preko svojih organa, dok federalne jedinice samo sprovode politiku koju je utvrdila federalna vlast. To je opta tendencija evolucije prirode federacije, od koje su izuzetak bile samo etnike federacije, koje su se uglavnom raspale. Federacija je voljna kreacija federalnih jedinica. Osnovni problem koji je ona pozvana da rei je obezbeivanje jedinstva celine i slobode konstitutivnih delova. U tom smislu, federacija se predstavlja, ako se tako moe rei, kao graevina na dva sprata. Na prvom spratu te graevine, nalaze se drave lanice, ili federalne jedinice, koje vie nemaju svojstvo originernosti, poto ono postaje svojina novog dravnog kolektiviteta. Taj kolektivitet je drugi sprat graevine, to je federalna drava ili, kako neki predlau da se zove, superdrava. Federalna drava obuhvata federalne jedinice, ali ih nipoto ne apsorbuje, u meri u kojoj predstavlja sintezu izmeu unitarne drave i konfederacije, izmeu solidarnosti i autonomije.

Federalna drava upravo razreava teorijsku antinomiju izmeu jedinstva celine i slobode njenih sastavnih delova. To se postie putem odreenih naela na kojima je federacija ustrojena, koja Pjer Pakte naziva merilima federacije. Cela konstrukcija federalne drave zasniva se na dijalektikoj kombinaciji tri takva merila, odnosno naela: suprematija federalne drave, autonomija federalnih jedinica i participacija federalnih jedinica.

1. Naelo suprematije federacije znai da je federacija, s jedne strane, posebna politika i dravna organizacija, a s druge, da je ona superdrava koja raspolae punom suverenou, kako spoljnom tako i unutranjom. Meunarodna ili spoljna suverenost federacije ogleda se u njenom pravu da odluuje o ratu i miru, pravu da zakljuuje meunarodne ugovore i pravu da bude predstavljena u spoljnom svetu.

Ustavna ili unutranja suverenost federacije sastoji se u pretpostavljenosti njenog pravnog poretka pravnom poretku federanih jedinica. To je, ujedno, i jedna od sutinskih razlika izmeu konfederacije i federacije, poto u konfederaciji nema pretpostavljenosti jednog pravnog poretka drugom, nego meusobe koordinarnosti pravnih poredaka udruenih drava. Pravni poredak federacije protee se na celoj teritoriji i nad celokupnim stanovnitvom federalnih jedinica. Suprematija federacije pravno se izraava kao prioritet i suprematija federalnog prava, koje neposredno obavezuje graane. Pravo federacije ima prednost u odnosu na pravo federalnih jedinca, ono ga kao jae potiskuje. Federalni zakoni u svakom sluaju ukidaju i menjaju zakone federalnih jedinica koji s njima nisu usaglaeni.

2. Iako im je oduzeta suverenost, federalne jedinice su ouvale autonomiju u federalnoj dravi, koja je odreena i ujamena u federalnom ustavu. Naelo autonomije federalnih jedinica u federalnoj dravi znai da federalne jedinice imaju svoju federanim ustavom utvrenu nadlenost i individualizovan i poseban zakonodavni, izvrni i sudski sistem organa. Autonomija federalnih jedinica je sutinsko obeleje federalne drave, jer bez nje udruane jedinice ne bi imale karakter federalnih jedinica, a federacija se samim tim ne bi razlikovala od decentralizovane unitarne drave.

Autonomija federalne jedinice sastoji se u tome to svaka od njih ima sopstvene nadlenosti koje obavlja samostalno putem svojih organa. U tome se razlikuje federalna drava od decentralizovane unitarne drave. Autonomija federalnih jedinica izraava se i priznaje u njihovom pravu da propisuju sopstveni ustav, pod uslovom da potuju osnovna naela izraena u federalnom ustavu.

3. Prava federalnih jedinica ne mogu se svesti na njihovu autonomiju, jer bi se u tom sluaju gubila razlika izmeu federalne drave i decentralizovane unitarne drave sa teritorijalnom autonomijom. Otuda i naelo participacje kao jedno od merila postojanja federalne drave. Prema naelu participacije federalne jedinice kao takve uestvuju u vrenju nadlenosti federacije, tako to ulaze u sastav federalnih organa ili preko svojih organa. Federalne jedinice kao takve, nezavnisno od veliine svoje teritorije i broja stanovnika uestvuju u vrenju zakonodavne vlasi federacije, u promeni federalnog ustava, izvravanju federalnih zakona i slino. Bez naela participacije federalnih jedinica, federacija bi bila jedna unija nejednakih, neka vrsta sizirenstva ili protektorata prema federalnim jedinicama. Nema federacije ako udrueni kolektiviteti ne uestvuju preko svojih predstavnika i u konstituisanju federalnih organa i u izradi i donoenju njihovih odluka.

1.5. RAZLOZI OBRAZOVANJA FEDERACIJA

Federacija je najpogodniji oblik drave ije se drutvo odlikuje nacionalnom, ekonomskom i kulturnom sloenou i razliitou, u kojem proces duhovnog izjednaavanja nije jo uvek dovren. Za drutva u kojima postoji mozaik isprepletenosti etnikih i nacionalnih grupa sa razliitom politikom zrelou i stepenom drutvenog razvoja centralistiko dravno ureenje je nasilje nad takvom drutvenom stvarnou.

Federacija je gotovo nunst zemalja sa velikim geografskim prostranstvom, na kojem neizbeno postoje razlike u klimi, ekologiji, kulturi i ostalim iniocima drutvenog ivota, ije je geografsko prostranstvo, reju, ispresecano razliitostima svih vrsta. Ustvari federacija je, naelno uzev, nunost drava iji su stvarni problemi toliko razliiti, da ih nije mogue reavati putem jednih istih pravila i naredbi koje donose jedni isti organi iz jednog centra.

Uz ove razloge vezane za razliitosti prostora na kojem se organizuje drava, nunost federacije nameu i neki manje trajni i manje objektivni razlozi. Tako su meunarodni poloaj zemlje i spoljne okolnosti, posebno opasnost od zajednikog neprijatelja i saznanje da se samo u jeim, veim i vrim zajednicama moe ouvati i odbraniti samostalnost i sloboda, inioci su koji ubrzavaju nastanak federacije.

Ali, postoje i suprotna gledita o tome da li je federacija za ovakva heterogena drutva pravi i valjani izbor. Po njima, federacija nije u stanju da dovede do dravne celine nego ona, naprotiv, podstie separatistike tendencije u heterogenim drutvima. Takva gledita zasnovana su na uverenju o svemoi drave i jedino stvaralakoj snazi politikog inioca. Jedino je jedinstvo koje se ostvaruje jakom i jedinstvenom vlau pouzdana garancija za stvarno jedinstvo. Takve, u osnovi etatistike teorije, osporila je drutvena stvarnost unitarnih drava nastalih na dutveno i etniki heterogenoj osnovi, u kojima je upravo takvo, unitarno dravno ureenje ugroavalo dravno jedinstvo.1.6. VRSTE FEDERACIJA- Federacije stvorene agregacijom i devolucijom -

Federacije se meusobno mogu razlikovati prema razliitim mjerilima deobe. etiri mjerila se tako mogu smatrati valjanim razlikovanjem posebnosti izmeu federacija:

prvo se odnosi na nain nastanka pojedinih federacija;

drugo na njihov nacionalni sastav,

tree na federalnu strukturu stalnu ili promenljivu i, najzad,

etvrto na nain organizovanja federalnog podruja (M. Jovii)

Prema nainu nastanka, mogu se razlikovati federacije nastale metodom agregacije i devolucije. Prvi sluaj postoji kada federacija nastaje na osnovu usvojenog dogovora samostalnih drava (SAD, vajcarska, Australija, Nemaka, a drugi nastaje potpunom promenom unutranje strukture drave (SSSR, Meksiko, Argentina, Brazil, Venecuela). Prvi sluaj znai sjedinjavanje nekoliko nezavisnih drava u jednu federalnu, a drugi predstavlja razjedinjavanje jedne unitarne drave, njeno cepanje na nekoliko dravnih celina koje dobijaju svojstvo federalne jedinice. Federacije nastale na prvi nain pokazale su se kao stabilnije. One su bile tvorevina centripetalnih politikih snaga, motivisana naprednim naelom integracije i udruivanja energije. Istorijski posmatrano, one predstavljaju nesumnjivi napredak u pravcu stvaranja sve veih celuna. Ali je zato stvaranje federalne iz unitarne drave proces koji je, s gledita istorijske evolucije negativan. Stvareanje od teritorijalno administrativne jedinice unitarne drave federalne jedinice delo je centrifugalnih snaga i snaga partikularizma.

Federacije nastaju putem agregacije odozdo, onda kada se federacija obrazuje od do tada posebnih dravnopravnih subjekata, a putem devolucije odozgo, onda kada se do tada unitarna drava preobraava u federaiju. Nastanak federacije putem agregacije obino prolazi kroz dva stadijuma:

prvi je konfederacija drava

drugi je prelaenje konfederacije u federaciju

- Jednonacionalne i vienacionalne federacije -

S obzirom na nacionalni sastav svog stanovnitva sve federacije mogu se podeliti u dve grupe: federacije sa etniki homogenim stanovnitvom i vienacionalne federacije.

Danas gotovo da nema zemlje u svetu sa apsolutno etniki homogenim stanovnitvom. To zai da u svakoj dravi, pa i u federaciji pored jedne, osnovne nacije postoji i odreen broj pripadnika drugih susednih ili nesusednih nacija. Ukoliko su pripadnici tih drugih nacija brojniji ili kompaktno nastanjeni na jednom delu dravne teritojije, njima se priznaje status i prava nacionalne manjine. Primer nacionalno homogenih federacija su Nemaka i Austrija. Postoje i uslovno shvaene etniki homogene federacije, ije je stanovnitvo meavina pripadnika razliitih nacija, ponekad i rasa, boja koe i slino. Takve su latinoamerike federacije: Meksiko, Venecuela, Argentina i Brazil, Australija i SAD.

Federacije sa vienacionalnim sastavom stanovnitva su one kod kojih je injenica vienacionalnosti razlog federalnog ureenja zemlje pri emu je ona razliito izraena u tom ureenju (svaka nacija je samoorganizovana u jednu federalnu jedinicu, prilikom izbora federalnih organa vodi se rauna o predstavljenosti u njima dominirajuih nacija, odnosno jezika, kompaktno nastanjenoj naciji na delu dravne teritorije dodeljuje se status federalne jedinice).

- Federacije sa stalnom i promjenljivom strukturom -

Posebno razvrstavanje federacije vri se s obzirom na federalnu strukturu, tj. na broj federalnih jedinica i podruje federacije. Ta struktura moe biti stalna i promenljiva, pa se s tim u vezi razlikuju federacije sa stalnom i sa promenljivom strukturom. U federacijama sa promenljivom strukturom, promene u pogledu broja federalnih jedinica i time podruja federacije mogu biti trovrsne:

one koje proizilaze iz prijema novih federalnih jedinica u sastav federacije i time poveanja broja federalnih jedinica i podruja federacije

one koje proizilaze iz unutranje reorganizacije broja i unutranjih granica izmeu federalnih jedinica

one koje proizilaze iz otcepljenja, odnosno istupanja federalnih jedinica iz sastava federacije i time smanjenja i broja federalnih jedinica i podruja federacije.

Federacije sa stalnom federalnom strukturom bile bi one koje ne pominju ni jednu od ovih mogunosti za promenu svoje strukture, dok bi u federacije sa promenljivom federalnom strukturom spadale one koje predviaju neku od ovih mogunosti za promenu svoje strukture. Danas gotovo da vie nema ustava u svetu koji predvia treu mogunost za promenu strukture federacije i time federalnog podruja istupanje pojedinih federalnih jedinica iz federacije. Jedno takvo pravo znailo bi slabljenje federacije i vodilo realnoj opasnosti od njegovog korienja.

- Federacije sa obinim i mjeovitim sastavom -

S obzirom na to da li podruje federacije sainjava skup podruja federalnih jedinica ili u sastav federacije ulaze i neka druga podruja van podruja federalnih jedinica, razlikuju se federacije sastavljene samo od federalnih jedinica i federacije sastavljene od federalnih jedinica i od drugih federalnih podruja. Pri tom su mogue dve vrste tih podruja:

- jednu sainjavaju posebne teritorije koje nisu organizovane u obliku federalnih jedinica

- drugu podruja glavnih gradova federacije, izuzete iz podruja date federalne jedinice i potinjena neposredno saveznim organima.

S obzirom na prethodno navedene karakteristike, zakljuujem da su konfederacija i federacija dve razliite politike vrste i da se ne mogu uzimati kao dva oblika iste vrste sloene drave.

FEDERACIJA KONFEDERACIJA

jedna drava jedna zajednica drava

suverena drava suverene su drave njome obuhvaene

ustavno pravni odnos ugovorno pravni odnos

unutranje ustrojstvo jedne drave zajednica vie drava

Konfederacija se u praksi pokazala kao prolazna, veoma labava i slaba tvorevina. Danas je, kao to znamo, to izumrli oblik federalizma. Nekada postojee konfederacije su se ili sasvim raspale, ili su se pretvorile u zajednice sasvim drugih pravnih obeleja. S toga, konfederacija kao trajna saradnja dveju ili vie drava jednostavno, po mom miljenju, nije mogua. Najpoznatiji primeri konfederacije u istoriji bili su:

Helvetska Konfederacija ( 1291 1848 )

Utrehtska Unija ( 1579 1795 )

Sjevernoameriki Savez ( 1778 1787 )

Njemaki savez ( 1815 1866 )

Sovjetski Savez ( 1917- 1922 )

Nasuprot konfederaciji, federacija se pokazala daleko vitalniji i vri dravni oblik. I stoga, smatram da je federalno ureenje zapravo pravo reenje, i to pre svega tamo gde su u pitanju zemlje vienacionalnog sastava. Mom stavu govori u prilog i injenica da su danas federacije najvee i najmnogoljudnije zemlje sveta ili pojedinih kontinenata:

Ruska federacija

Kanada

Sjedinjene Amerike Drave

Brazil

Indija

Nigerija2. ZAKLJUAK

Iz svega navedenog, moemo zakljuiti da je pojam drave, dravne organizacije i dravnih oblika najkompleksniji sistem realnog ivota. Najbolje je posmatrati istoriju nastanka prvih oblika zajednica koji su kasnije prerastale u male oblike drava pa i u same drave kako bi se sagledala cijela kompleksnost ovih sistema. Prvo su to bili mali sistemi na nivou zajednica da bi danas imali regionalna i svjetska povezivanja, tj. drave postaju funkcionalne cjeline meusobno nastojei da se poveu na svim poljima, u emu najvei znaaj upravo ima transportno povezivanje koje uslovljava razvoj ostalih grana. Upravo su loi dravni oblici i dravna organizacija uzroci nezadovoljstva naroda to dovodi do nereda, pa ak i rata. S toga je neophodno stalno praenje funkcionisanja dravnih organa kao sistema, kao i javno mnjenje kako bi se itav sistem doveo u sklad. Takoe kroz istoriju i razni dravni oblici su se pokazali kao uspijeni ili neuspijeni te i iz toga moemo mnogo toga nauiti i primijeniti, to e rei ako se u prolosti neto pokazalo kao loe zato da to ponavljamo. Dobra organizacija, dobar sistem, dobar dravni oblik vodi ka jaanju drave u ekonomskom, politikom i vojnom smislu, a i svakom ostalom, dok loa organizacija, lo sistem i lo dravni oblik dovodi do nereda, nezadovoljstva, loe ekonomske situacije pa u najgorem sluaju do propadanja drava. Tako da su ovi pojmovi kljuni elementi koji se moraju decenijama i generacijama odravati i poboljavati.Tipovi dravnih oblika (dravnih ureenja) su: anarhijaili bezvlae,

despotizam ili despocijaili vladavina jedne osobe despota,

tiranija,

diktatura,

monarhija(donosi zakone, vlada jedna osoba -monarh),

ustavnamonarhija (vladavina monarha ograniena Ustavom drave),

republika,

komunizam,

socijalizam,

parlamentarnademokracija,

fundamentalizam,

faizam.ANARHIJAAnarhijailibezvlaeje stanje drutva u kojem prestaje vladavina bilo kakvog zakona ili autoriteta, i pod kojim se najee podrazumijeva nered i kaos.

Rije anarhija dolazi od grkog (anarkhia), to doslovno znai "bez vladara" (prefiksan-znai "bez", korijenarkh-se prevodi kao "vlada" ili "vlast").

Anarhija najee imapejorativnoznaenje i opisuje situacije koje nastaju kao posljedica ratova, politikih prevrata, ekonomskih ili prirodnih katastrofa nakon koje prestaju funkcionirati institucije drave, te su pojedinci ili grupe najee preputeni sami sebi to obino dovodi do uspostavljanja novog poretka temeljenog na najgrubljem demonstriranju fizike sile.

No, za pristae ideologije zvaneanarhizam, anarhija ima drugo znaenje - ono je oblik drutva u kojem ne postoji nikakvi nametnuti autoritet koji, po anarhistima, predstavlja izvor svih drutvenih sukoba i drugih problema. Kao historijski primjeri drutava koji su bile najblie pozitivnim idealima anarhije se navodeParika komuna,Ukrajinapod upravomNestora Mahnovaza vrijemeruskog graanskog ratate dijelovipanijepod kontrolomanarhosindikalistau poetnim fazamagraanskog rata.

LITERATURA:

1. Jednak J., Mikroekonomija, Visoka poslovna kola Novi Sad, Novi Sad, 2011.;2. Pejovi I., Mikroekonomija, Visoka kola strukovinih studija za raunovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd, 2012.;3. Serjevi V., Osnovi mikroekonomije, Studentski kulturni centar Ni, Prvo elektronsko izdanje, Ni, 2010.;

4. Tomi R, Komneni ., Aranelovi Z., Nojkovi . i Njegi Z., Ekonomija, Via poslovna kola, Beograd, 2000.;

PAGE 12