e-mail: obelezja@yahoo - komorazus.org.rs 3_2008.pdf · S vetski dan zdravqa, koji se obele`a-va svake godine sedmog aprila, ove godine je posve}en za{titi zdravqa od klimatskih promena

$Page 1: e-mail: obelezja@yahoo - komorazus.org.rs 3_2008.pdf · S vetski dan zdravqa, koji se obeleà-va svake godine sedmog aprila, ove godine je posve}en za{titi zdravqa od klimatskih promena$
Ure|iva~ki odbor:

Predsednik:Prim. dr Ilija Tripkovi}

Glavni i odgovorni urednik:Prof. dr Predrag Dovijani}

Zamenik glavnog i odgovornog urednika:Prof. dr Mirjana Martinov-Cvejin

VLASNIK I IZDAVA^: Komora zdravstvenih ustanova Srbije – Beograd

Za izdava~a: Rajko Grgurevi}, dipl. ecc.Uredni{tvo i administracija: 11000 Beograd, Nu{i}eva 25/1

Tel/faks: (+381 11) 3615-358, 3615-371; @iro-ra~un: 205-4707-32

GODINA XXXVII

Broj 3JUN 2008. GODINE

ÂSOPIS ZA SOCIJALNU MEDICINU,ZDRAVSTVENO OSIGURAWE, EKONOMIKU,INFORMATIKU I MENAXMENT U ZDRAVSTVU

^lanovi:Dr Vasilije Anti}Svetlana Vukajlovi}, dipl. pravnikRade Nikoli}, dipl. pravnikProf. dr Momir Carevi}Prim. dr sc. Tawa Kneèvi}Rajko Grgurevi}, dipl. ecc.Dr Vuko Antonijevi}Prim. dr Mirjana Velimirovi}

Sekretar:Milka Tomi}-Kari{ik

Priprema za {tampu: I.P. „Obele`ja“, Patrijarha Joanikija 20a/54, 11 000 Beograde-mail: [email protected]

LekturaKoviqka Dabi}

Tira`:500 primeraka

Korektura:Velibor Stanojevi}

[tampa:„Seka“, Beograd

âsopis „Zdravstvena za{tita“ evidentiran je pod brojem YU ISSN 0350-3208 u Biblio-grafiji Jugoslavije, serijske publikacije. Sa ovim YU ISSN brojem na}i }e se u svetskojbazi o serijskim publikacijama (ISSN baza) sa sedi{tem u Parizu.

^lanci iz ~asopisa objavqeni su u Bibliografiji Jugoslavije. ^lanci i prilozi u se-rijskim publikacijama, Serija B.

Rezimei ~lanaka objavquju se i u SCindeksu (Srpski citatni indeks) pri Narodnoj bib-lioteci Srbije i COBISS.SR-ID

Tehni~ki urednik:Sini{a ]etkovi}

S a d r ` a j

Svetski dan zdravqa, 7. april 2008.Poruka svetske zdravstvene organizacije„Za{titimo zdravqe od klimatskih promena“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

Dr M. Danzon

Za{tita zdravqa Evropqana od klimatskih promena . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Stru~ni i nau~ni radovi

Asist. mr sc. D. Milutinovi}, prof. dr T. Cigi}, prof. dr M. Martinov-Cvejin

Pokazateqi kvaliteta bolni~ke zdravstvene nege . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Prof. dr \. Jakovqevi}, dr D. Jakovqevi}

Strategije i programi prevencije i kontrole nezaraznih bolesti . . . 21

Institut za javno zdravqe „Dr Milan Jovanovi} Batut“, Beograd.

Zarazne bolesti u Republici Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Doc. dr N. \onovi}, prof. dr V. Damjanov, dr K. Lazarevi}

Higijensko-sanitarno stawe u seoskim ambulantama [umadijskog okruga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Prim. dr sc. A. Ne{kovi}, prim. mr sc. dr M. Paunovi},prim. dr sc. Z. Dimitrijevi}. B. Budi}, VMS

Uloga i mesto dnevne bolnice u zdravstvenom sistemu Srbije. . . . . . . . 43

Dr S. Petrovi}, dr V. @ivanovi}

Kvalitet rada u op{tim bolnicama Brani~evskog i Podunavskog okruga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Dr Q. Crn~evi}-Radovi}, dr sc. V. Krsti}

Instituti/zavodi za javno zdravqe Srbije u promenama. . . . . . . . . . . . . . . 57

Dr sc. V. Tomi}, dipl. soc.

Menaxment promenama u sistemu zdravstvene za{tite . . . . . . . . . . . . . . . . 63

Dr N. Gavri}, dr S. Nedi}

Uporedna analiza primjene spoqnih fiksatora kod otvorenih preloma potkoqenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

ZDRAVSTVENA ZA[TITA 3/2008

Iz Ministarstva zdravqa Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Pravilnik o bliìm uslovima, na~inu i postupku obavqawa metoda i postupaka tradicionalne medicine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Iz Srpskog lekarskog dru{tva

Izabrani lekar - {to pre do svetskih standarda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Pouke i poruke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Prikaz kwiga

Prim. dr Branislav Popovi} Ruski lekari u Srbiji i Crnoj Gori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Priredila: prof. dr Q. \ukanovi}Pedeset godina nefrologije u Srbiji„Prilozi za istoriju nefrologa u Srbiji“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

Prim. dr Branislav Popovi}, dr Miroslav Vidanovi}Srpski vojni sanitet u 1916. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

Kalendar zdravqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

In memoriamProfesor dr Marko Vulovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Uputstvo autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95


Svetski dan zdravqa, koji se obeleà-va svake godine sedmog aprila, ovegodine je posve}en za{titi zdravqa

od klimatskih promena. Zbog toga smo odlu-~ili da u obeleàvawe dana{weg datumaukqu~imo i na{e kolege iz institucija po-vezanih sa za{titom ìvotne sredine.

Poznato je da su klimatske promene jedanod najve}ih izazova dana{wice. One negativ-no uti~u na osnovne faktore zdravqa kao{to su hrana, vazduh i voda. Obeleàvaju}idanas ovaj dan, pridruùjemo se globalnimaktivnostima koje se odvijaju {irom sveta,a odnose se na za{titu qudskog zdravqa odklimatskih promena.

@eleo bih da iskoristim ovu priliku daVas jo{ jednom podsetim na ~iwenice kojeverovatno poznajete.

Emisija gasova staklene ba{te koje nasta-ju sagorevawem fosilnih goriva zagrevajuzemqu, a wihova emisija pove}ala se u po-sledwe ~etiri decenije za 70 odsto. Najve-}i doprinos emisiji ovih gasova daje ener-getski sektor, ali se u evropskim zemqamapodjednaka koli~ina gasova staklene ba{teemituje i iz saobra}aja. Procewuje se da }eemisija iz saobra}aja u zemqama Evropskeunije biti uve}ana za 50 odsto u pore|ewusa 2000. godinom.

Globalna prose~na temperatura u posled-wih sto godina uve}ala se za 0,74oC. Akonastavimo sa postoje}im trendom emisija dokraja 21. veka, za Evropski region ovo po-ve}awe iznosi}e od 2,3oC do 6oC.

Evropska populacija, pa i stanovniciSrbije, izloèni su klimatskim promenamakroz promene klimatskih uslova, bilo da seradi o ekstremno visokim temperaturama utoku leta, ve}oj koli~ini padavina i prome-na u vodosnabdevawu, prisustvu zaga|uju}ih

materija u vazduhu, kao i indirektno prekouticaja na eko sistem, poqoprivredu itd.Ova izloènost promewenim uslovima uti-~e na qudsko zdravqe i kvalitet ìvota namnogo na~ina. Fiziolo{ki mehanizmi adap-tacije ~oveka, kao dela ìvog sveta na na-{oj planeti, veoma su ograni~eni.

Imaju}i sve ovo u vidu, zdravstveni si-stemi moraju adekvatno da odgovore na oveizazove. Tradicionalni pristup odgovoru,ne samo u Srbiji, bio je fokusiran ne samona oblast za{tite ìvotne sredine, ekonom-ske ili bezbednosne aspekte. U leto 2003. go-dine, samo u Evropi je broj smrtnih slu~a-jeva povezanih sa ekstremno visokim tempe-raturama bio ve}i za oko 35000, nego u is-tom periodu prethodne godine.

Tokom 90 godina u svim delovima svetaektremne ki{e, poplave i uragani prouzro-kovali su smrt oko 60 000 qudi. Kako kli-matski uslovi uti~u na pojavu i prenos bo-lesti koje se prenose vodom, ali i putemvektora kao {to su, na primer, komarci, bo-lesti ~ija pojava i preno{ewe zavise odklimatskih uslova spadaju u najve}e global-ne ubice. Proliv, malarija, pothrawenostizazvane gla|u usled su{e bili su uzrok vi-{e od 3,3 miliona smrti u 2002. godini.

Zbog svega ovoga aktivnosti koje se mo-raju preduzeti u okviru odgovora zdravstve-nih sistema na ove poraàvaju}e ~iwenicei koje preduzimamo u Republici Srbiji ima-ju za ciq da oja~aju pripremqenost zdravstvai kapacitet za odgovor. Ovde spadaju aktiv-nosti u vezi sa informisawem zdravstvenihradnika tako da budu sposobni da prepozna-ju specifi~ne probleme povezane sa klimat-skim promenama, a posebno na najosetqivi-je grupe stanovni{tva, kao {to su deca,oboleli od hroni~nih bolesti, romska popu-

1

SVETSKI DAN ZDRAVQA, 7. APRIL 2008.

Svetski dan zdravqa, 7. april 2008.

Poruka svetske zdravstvene organizacije„Za{titimo zdravqe od klimatskih promena“

lacija, stari i siroma{ni. U snabdevawuvakcinama, lekovima i dijagnosti~im sred-stvima, neophodno je imati u vidu i poseb-ne zahteve prouzrokovane izmewenom kli-mom.

Zbog toga radimo na ja~awu institucijau sistemu javnog zdravqa kako bi mogli daomogu}e za {to ve}i broj stanovnika ade-kvatnu vodu za pi}e i sanitaciju, sigurnu iadekvatnu ishranu, vakcinaciju i pra}ewepojava bolesti u toku klimatskih promena.

Neophodno je obezbediti ve}i broj zdrav-stvenih radnika kako bi se upoznali sa no-vim ~iwenicama i pretwama (predvi|a seda }e malarija ponovo postati problem umnogim zemqama, pa i u Srbiji).

Tako|e, onako kako smo danas prisutnisvi ovde zajedno, neophodno je u svim aktiv-nostima ostvariti dobru saradwu izme|usektora energetike, saobra}aja, planirawa,izgradwe, upotrebe zemqi{ta, upravqawavodama itd. sa zdravstvenim sektorom u do-


2

no{ewu odluka, kao i u dono{eweu nove za-konske regulative koja }e mo}i da odgovoriizmewenim potrebama.

Saradwa sa dràvama koje se suo~avaju sasli~nim problemima je neophodna, i iz tograzloga Republika Srbija, u okviru Svetskezdravstvene organizacije, pristupila je pri-meni me|unarodnog sanitarnog pravilnikaod januara 2008. godine.

Mi koji u fokusu svojih aktivnosti ima-mo qudsko zdravqe, zahtevamo od svih osta-lih sektora da qudsko zdravqe stave u sr`politike klimatskih promena, kako bismoponovo u~inili napor da za{titimo zdravqeputem dostizawa Milenijumskih ciqeva.Pored ja~awa politike javnog zdravqa takoda moè da odgovori klimatskim promenama,zahtevamo od pojedinaca da naprave li~neizbore, a od ostalih sektora da nas ukqu~eu dono{ewe odluka kako bismo poboq{alizdravstveno stawe stanovni{tva i odgovorna klimatske promene.

Povezanost klimatskih promena i zdravqa

Klimatske promene ugroàvaju zdravqe qu-di. Budu}i scenariji pruàju izuzetno nega-tivnu sliku ukoliko ne budemo reagovali od-mah. Suo~avawe sa klimatskim promenama vi-{e ne predstavqa izbor, ve} neophodnost, po-smatrano sa aspekta uticaja na qudsko zdravqe.

Za{tita zdravqa od klimatskih promenanagla{ava vode}u ulogu zdravstvenih siste-ma u smawewu izlagawa stanovni{tva glo-balnom zagrevawu, kao i wegovim efektima.

Sadràj ove prezentacije:1. Klimatske promene2. Uticaj na zdravqe i reagovawe sektora

javnog zdravqa3. Rizi~ne grupe i nejednakosti4. Uloga zdravstvenih sistema5. Delovawe Evropske kancelarije Svetske

zdravstvene organizacije.

1. Klimatske promene

Emisija gasova staklene ba{te nasta-lih delovawem qudi u protekle ~etiridecenije je pove}ana za 70 odsto.• Pove}awe prose~ne temperature na pla-

neti od sredine dvadesetog veka najvero-vatnije je u najve}oj meri posledica po-ve}awa koncentracije gasova staklene ba-{te nastalih delovawem qudi.

(Izvor: IPCC, Intergovernmental Panel onClimate Change 2007 – Me|uvladin panel

o klimatskim promenama, 2007).

• Saobra}aj i kori{}ewe enegrije predsta-vqaju najve}e emitere u Evropi.(Izvor: EEA, European Environment Agencu

2007 – Evropska agencija za ìvotnu sredinu, 2007).

• Do 2030. godine predvi|a se pove}awe od50 odsto koncentracije izduvnih gasovakoji poti~u iz saobra}aja u Evropskojuniji, u odnosu na 2000. godinu. (Izvor: EEA, European Environment Agencu

2007 – Evropska agencija za ìvotnu sredinu, 2007).

Emisija gasova staklene ba{te dovodido pove}awa temperature na zemqi.• Tokom posledwih sto godina gasovi sta-

klene ba{te su doprineli globalnom po-ve}awu prose~ne temperature na povr{i-ni zemqe za 0,74oC.

(Izvor: IPCC, Intergovernmental Panel onClimate Change 2007– Me|uvladin panel

o klimatskim promenama, 2007).• Predvi|a se da }e do kraja 21. veka do}i

do pove}awa temperature u Evropi za 2,3do 6oC.

(Izvor: IPCC, Intergovernmental Panel onClimate Change 2007– Me|uvladin panel


U Evropi se uticaj klimatskih prome-na ve} moè vidno uo~iti.• talasi vru}ina• poplave• su{e• pove}ana zaga|enost vazduha• nesta{ice vode i nebezbedna hrana

3


Svetski dan zdravqa, 7. april 2008.

Za{tita zdravqa Evropqana od klimatskih promena*M. Danzon1

* Preveo: N. Bogojevi}, dipl. ph. biohemi~ar1 Dr Mark Danzon, regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu.

• promena u geografskoj rasprostraweno-sti izaziva~a bolesti.

Svi ovi faktori uti~u na zdravqe qudii wihovo blagostawe.

2. Uticaj na zdravqe i reagovawe sektora javnog zdravqa

Pretpostavqa se da }e od 2030. godi-ne u svetu godi{we umreti 200 000 qudivi{e kao posledica klimatskih promena.

Predvi|eno pove}awe smrtnosti moèse pripisati efektima za koje se o~ekujeda }e biti posledica dejstva klimatskihpromena na probleme neuhrawenosti, mala-rije, bolesti koje izazivaju dijareju i po-plava.

Ovi efekti }e u najve}oj meri biti kon-centrisani u zemqama u razvoju.(Izvor: WHO, World Health Organisation 2008– Svetska zdravstvena organizacija, 2008).

Evropu je u posledwe tri decenije po-godilo vi{e od 1000 ekstremnih klimat-skih doga|aja.

Pojava su{a, ekstremnih temperatura, po-plava, nekontrolisanih poàra u prirodi,olujnih vetrova i sli~no, predstavqaju ve-like, iznenadne zahteve zdravstvenim siste-mima, koji }e u budu}nosti biti jo{ ve}i.

Kako spre~iti efekte na zdravqe:Neophodno je oja~ati zdravstvenu bezbed-

nost tako {to }emo:• koristiti postoje}e sisteme za hitne si-

tuacije,• pripremiti dugoro~ne planove za preven-

ciju,• obave{tavati o doga|ajima putem Me|una-

rodnih zdravstvenih propisa,• omogu}iti efikasnu komunikaciju.

Za u~estalu pojavu talasa vru}inamoè se sa najve}om sigurno{}u re}i dapredstavqa posledicu klimatskih pro-mena.


4

• Svaki stepen pove}awa temperature dovo-di do pove}awa mortaliteta izme|u je-dan i ~etiri odsto.

(Izvor: KOVATS, 2006).• Procewuje se da je u Evropi prijavqeno

preko 70 000 nepredvi|enih smrtnih slu-~ajeva u leto 2003. godine.

(Izvor: ROBINE, 2008).• Stru~waci predvi|aju da }e sa pove}a-

wem globalne sredwe temperature od30C, u periodu od 2071. do 2100. godine,u Evropskoj uniji godi{we umreti 86 000qudi vi{e nego {to je predvi|eno.

(Izvor: PRESETA, 2008).

Kako smawiti efekte na zdravqe:Potrebno je primeniti akcione planove

usmerene na borbu protiv efekata velikihvru}ina na zdravqe, a posebno:• osigurati da zdravstveni sistemi budu

spremni i obu~eni da reaguju,• smawiti izloènost qudi velikim vru}i-

nama,• organizovati sistem obave{tavawa koji

}e na vreme upozoravati i savetovatigra|ane o opasnostima po zdravqe kojedonose vremenske prilike.

Hladno vreme jo{ uvek poga|a Evropu,pogotovu u severnim predelima.• Niska spoqa{wa i sobna temperatura

mogu dovesti do efekata na kardiovasku-larni i respiratorni sistem.

• Obolevawe i smrtni ishodi u periodimahladnog vremena u najve}oj meri poga|a-ju siroma{na doma}instva.

• Upotreba ~vrstih fosilnih goriva moèugroziti zdravqe qudi; ova ~iwenica semoè dovesti u vezu sa smr}u 13 000 de-ce godi{we.(Izvor: WHO, World Health Organisation 2004– Svetska zdravstvena organizacija, 2004).

• Ve}ina evropskih zemaqa je pogo|ena po-ve}awem zimskog mortaliteta od 5 od 30odsto.



Kako smawiti efekte na zdravqe:• osigurati dostupnost ~iste, pristupa~ne

i pouzdane energije,• obezediti jeftinije tarife i politiku

socijalne pomo}i,• promovisati {tedwu energije.

Predvi|eno pove}awe koli~ine padavi-na kao posledica klimatskih promena u~i-ni}e da se poplave ~e{}e javqaju i buduja~e izraène.• O~ekuje se da u severozapadnoj Evropi

do|e do ~e{}e pojave zimskih pojava, kaoi iznenadnih poplava u celoj Evropi.

• Procene su da }e i do 1,6 miliona qudivi{e biti ugroèno godi{we u Evrop-skoj uniji zbog plavqewa na morskimobalama.



Kako smawiti efekte na zdravqe:• preusmeriti delovawe sa akcija u slu~a-

ju nesre}e na upravqawe rizicima,• pove}ati spremnosti zdravstvenih siste-

ma,• definisati infrastrukturalne procedu-

re,• uspostaviti veze sa sistemima pravovre-

menog obave{tavawa,• organizovati kampawe podizawa svesti

stanovni{tva o borbi protiv poplava.

Klimatske promene imaju uticaj na is-hranu i bezbednost hrane.

U oblasti Mediterana, jugoisto~ne Evro-pe i centralne Azije do}i }e do smawewaproizvodwe hrane. Tokom 21. veka prinosipoqoprivrednih kultura u centalnoj Azijimogli bi da budu mawi ~ak i 30 odsto.


o klimatskim promenama, 2007).Vi{e spoqa{we temperature pogoduju

rastu bakterija u hrani, kao {to je Salmo-nela.

(Izvor: KOVATS, 2006).

5


Kako smawiti efekte na zdravqe:Neophodno je primeniti Akcioni plan za

hranu i ishranu Svetske zdravstvene organi-zacije, naro~ito:• intenzivirati pra}ewe i nadzor situacije,• prepoznati promene i analizirati

trendove nastanka bolesti koje se pre-nose hranom ili su vezane za na~in is-hrane

• edukovati i obave{tavati stanovni{tvoo pravilnoj i zdravoj ishrani i postup-cima za bezbedno rukovawe i upotrebunamirnica.

Klima dovodi do promena u preno{ewuzaraznih bolesti tako {to uti~e na ge-ografsku rasprostrawenost wihovih iza-ziva~a.• Klimatske promene }e dovesti u pitawe

napredak koji je u~iwen u eliminacijimalarije u Evropi i centralnoj Aziji ipove}ati rizik od izbijawa lokalnihepidemija.

(Izvor: WHO, World Health Organisation2004 – Svetska zdravstvena

organizacija, 2004).• Lajmska bolest se, prate}i kretawe krpe-

qa, pomera ka sve severnijim predelimai sve ve}im visinama.


organizacija, 2005).• Laj{manijaza, ko`na bolest koju preno-

se sitni dvokrilci, tako|e se seli nasever.


organizacija, 2005).• Izbijawe îkangunija epidemije 2007. go-

dine u Italiji omogu}eno je prisustvomodgovaraju}eg izaziva~a u dovoqnom bro-ju, koji je doveo do odrìvog preno{ewau lokalnoj sredini.

(Izvor: ECDC, European Centre for Disea-se prevetnion and Control 2007. – Evropski centar za prevenciju

i kontrolu bolesti, 2007).

Kako smawiti efekte na zdravqe:(u saradwi sa veterinarskim sektorom)

• organizovati vankcinaciju, gde je to po-trebno,

• poja~ati nadzor i kontrolu prenosilacabolesti,

• obezbediti brzu dijagnostiku,• podi}i nivo svesti stanovni{tva o pona-

{awu koje omogu}ava najboqu za{titu.

Stru~waci predvi|aju da }e do 2080. go-dine nesta{icama vode dodatno biti po-go|eno izme|u {esnaest i 44 miliona sta-novnika.• Umaweni letwi priliv vode i za 80 od-

sto ima}e za posledicu gubitak vode zapi}e i pove}anu mogu}nost kontamina-cije.

(Izvor: IPCC, Intergovernmental Panel onClimate Change 2007 – Me|uvladin

panel o klimatskim promenama, 2007).• Kvalitet priobalne vode je ugroèn, a

time su kupa~i i osobe koje konzumirajumorske plodove izloèni opasnosti odinfekcije.

• Ovo moè oteàti pristup ~istoj vodi isanitarnim uslovima, {to je u Evropive} nejednako zastupqeno.

Kako smawiti efekte na zdravqe:• Omogu}iti sigurnost snabdevawa vodom

primenom Protokola o vodi i zdravqu, anaro~ito:

• obezbediti sanitarne uslove i pristupvodi za pi}e,

• poklawati ve}u pa`wu proceni i kontro-li rizika,

• poja~ati pra}ewe bolesti i wihovo izbi-jawe.

Klimatske promene su odgovorne za sveraniji po~etak sezone polenskih kijavica.

Alergijske bolesti izazvane pojavom po-lena, kao {to je rinitis, javqaju se svake go-dine sve ranije.




6

Kako smawiti efekte na zdravqe:Zdravstveni radnici treba energi~no i po-

uzdanim informacijama da skrenu pa`wu jav-nosti o preventivnim akcijama i terapijama.

Klimatske promene mogu da uti~u nakoncentracije i {irewe zaga|iva~a vazduha.• Promene u strujama vetrova podsti~u puto-

vawe zaga|iva~a vazduha na velike daqine.• Efekti na zdravqe koje uzrokuju talasi

velikih vru}ina ja~e su izraèni kada jezaga|ewe vazduha veliko.

• Ozon i ~estice prisutne u vazduhu su odnajve}eg zna~aja za zdravqe qudi:− ozon je odgovoran za 20 000 prerano

preminulih godi{we u Evropskoj uni-ji, kao i za 200 miliona dana tokomkojih su qudi patili od akutnih respi-ratornih simptoma.

(Izvor: WHO, 2004).− visok nivo ~estica u vazduhu nastao

delovawem qudi u Evropi prose~nosmawuje ìvotni vek svakog stanovni-ka za preko osam meseci.

(Izvor: WHO/EC, 2004).

Kako smawiti efekte na zdravqe:• nametnuti standarde kvaliteta vazduha,

izbegavaju}i mere {tetne po zdravqe,• promovisati {tedwu energije i smawewe

motorizovanog transporta,• edukovati stanovni{tvo da treba da iz-

begava rekreaciju u prirodi u uslovimavisokog nivoa ozona i velikog zaga|ewana putevima.

3. Rizi~ne grupe i nejednakosti

Klimatske promene }e uticati na sva-ku osobu, ali ne na isti na~in.

Osetqivost na efekte koje izazivaju kli-matske promene varira izme|u razli~itihpopulacija.• Deca su najvi{e podlo`na efektima kli-

matskih promena, po{to se wihovi orga-nizmi nalaze u fazi razvoja, kao i zbogdugoro~nog izlagawa.

• Vru}ine najvi{e poga|aju starije stanov-ni{tvo: hroni~ne bolesti i neki lekovimogu da smawe wihovu sposobnost da iza-|u na kraj sa ekstremno visokim tempe-raturama.

• Osobe koje rade u hitnim slu`bama iradnici koji rade u spoqa{wim uslovi-ma posebno su pogo|eni ekstremnim vre-menskim prilikama.

Klimatske promene }e imati nepovo-qan uticaj na ekonomski razvoj.

Vi{e od 60 miliona qudi u isto~nojEvropi ìvi u uslovima apsolutnog siro-ma{tva.• Klimatske promene mogu zna~ajno da pogor-

{aju razlike koje su primetne u zdravstve-nom stawu unutar zemaqa, kao i izme|uwih. Ovo }e predstavqati dodatni priti-sak na siroma{nije stanovni{tvo.

• Do kraja ovog veka se o~ekuje da }e cenaborbe sa klimatskim promenama iznosi-ti i do pet odsto doma}eg proizvoda {i-rom sveta.

(Izvor: IPCC, Intergovernmental Panel onClimate Change 2007 – Me|uvladin

panel o klimatskim promenama, 2007).• Klimatske promene prete da umawe napre-

dak u~iwen ka ostvarivawu Milenijum-skih razvojnih ciqeva (Millenium Develop-ment Goals – MDG).



4. Uloga zdravstvenih sistema

Za{titimo zdravqe Evrope od klimat-skih promena.

Uticaj klimatskih promena na zdravqeje podstaklo pove}awe kapaciteta zdrav-stvenih sistema.

Zdravstveni sistemi su u jedinstvenoj po-ziciji da:• pitawa koja se ti~u zdravqa postave vi-

soko na listi u borbi protiv klimatskihpromena,

7


• primene strategije kojima }e se ograni-~iti dejstvo klimatskih promena na zdra-vqe,

• podsti~u i zagovaraju delovawe u drugimsektorima koje se moè dobro odraziti nazdravqe qudi,

• vode u ovoj borbi sopstvenim primerom.Kapacitet zdravstvenih sistema da za-

{tite zdravqe stanovni{tva od klimat-skih promena zna~ajno varira {irom Evro-pe.

Postoje op{teprihva}ene aktivnostikoje svi zdravstveni sistemi treba dapreduzmu kako bi omogu}ili ve}u sprem-not i efikasnije reagovawe.1. Identifikovati probleme, rizi~ne grupe,

potrebnu komunikacionu i drugu opremu,zalihe i neophodnu obuku;

2. Poja~ati mere koje sprovode institucijejavnog zdravqa usmerene ka prilago|ava-wu na klimatske promene (na primer:obezbediti sanitarne uslove i ~istu vo-du, bezbednu i odgovaraju}u ishranu, imu-nizaciju, pra}ewe i kontrolu bolesti,kontrolu izaziva~a bolesti i spremnostza delovawe u slu~aju katastrofa);

3. Obu~iti i edukovati zdravstvene radni-ke o pitawima vezanim za efekte kli-matkih promena na zdravqe (na primer:novi na~ini preno{ewa zaraznih bole-sti, simptomi i le~ewe bolesti vezanihza ekstremne vremenske uslove);

4. Pravovremeno prezentovati precizneinformacije odgovornima i {iroj javno-sti, kako bi bile sprovedene odgovara-ju}e mere za{tite zdravqa od klimat-skih promena;

5. Poja~ati zdravstvenu bezbednost (odno-sno, olak{ati saradwu izme|u zemaqa uuslovima zdravstvenih kriza izazvanihklimatskim promenama, a kada zdravstve-na bezbednost zahteva primenu Me|una-rodnih zdravstvenih propisa);

6. Promovisati va`nost zdravqa u drugim-sektorima (gde, recimo, smawewe emisi-je izduvnih gasova moè povoqno da uti-~e na zdravqe – u transportu, energeti-

ci, izgradwi stanova, kori{}ewu zemqi-{ta, upravqawa vodnim resursima),

7. Postati primer kako se treba boritiprotiv osnovnih uzroka koji su doveli doklimatskih promena preduzimawem meraza smawewe ugqeni~nog profila* zdrav-stvenog sistema.

5. Delovawe Evropske kancelarijeSvetske zdravstvene organizacijePodr{ka zemqama ~lanicama

Svetska zdravstvene organizacija po-dràva zemqe Evrope.

Delovawe Evropske kancelarije Svetskezdravstvene organizacije zasniva se na dese-togodi{wem iskustvu, pomo}i i ja~awuzdravstvenih sistema zemaqa ~lanica u ci-qu za{tite zdravqa od klimatskih promena.Ono ukqu~uje:• pomo} u spre~avawu poplava i posledica

velikih vru}ina,• programe za borbu protiv zaraznih bole-

sti, unapre|ewe sanitarnih uslova i kva-


8

liteta vode i delovawe u slu~aju prirod-nih katastrofa,

• obave{tavawe javnosti o na~inima da seizbegnu rizi~ne situacije,

• koordinaciju i {tampawe pregleda nau~-nih radova koji pruàju dokaze o poveza-nosti klimatskih promena i zdravqa,

• pove}avawe kapaciteta za borbu protivefekata klimatskih promena na zdravqe.

Novo oru`je Svetske zdravstvene orga-nizacije nameweno odgovornim licima uEvropi predstavqeno na Svetski danzdravqa 2008. godine.

„Za{tita zdravqa Evropqana od kli-matskih promena“ jeste publikacija kojanas upoznaje sa postoje}im i budu}im efek-tima klimatskih promena na zdravqe qudi.Ona istovremeno predstavqa i prakti~anvodi~ za delovawe u odre|enim situacijamakoje zemqe ~lanice i wihovo stanovni{tvomogu odmah da preduzmu kako bi za{titilisvoje zdravqe.

* Ugqeni~ni profil/stopa (carbon footprint) jeste ukupna mera doprinosa zaga|ewu sredine neke zemqe, preduze}a,sistema... (prim. prev.)

Saètak. Pravo je svih pacijenata/kori-snika da dobiju kvalitetnu zdravstvenu ne-gu, koja je odgovornost svih medicinskih se-stara koje je realizuju. Kvalitetna zdrav-stvena nega defini{e se kao nega koja sepruà u skladu sa ustanovqenim standardi-ma i principima sestrinske profesije.

Prema Donabidijenu kvalitet zdrav-stvene iege se moè posmatrati sa aspek-ta kvaliteta strukture, kvaliteta pro-cesa i kvaliteta ishoda. Pojedini auto-ri su isticali va`nost procene stava me-dicinskih sestara prema kvalitetu i wi-hovom uticaju na ishod sveukupne iege i le-~ewa. U zakqu~ku kvalitativne studije,koja je sprovedena u ciqu utvr|ivawa zna-~ajnih aspekata sestrinske nege koji moguuticati na kvalitet sveukupne nege na hi-rur{kim odeqewima, navode se dve dimenzi-je kvaliteta koje su nazvane „preduslovi“i „elementi performansi“.

Interesovawe za ispitivawe, odnosnoprocenu, kvaliteta zdravstvene nege nagloje poraslo kada je Ameri~ko udruèwe medi-cinskih sestara dizajniralo Izve{tajniprogram kvaliteta zdravstvene nege. Ovoudruèwe je identifikovalo kao pokazate-qe kvaliteta za bolnm~ku negu: zadovoq-stvo pacijenta pruènom sestrinskom ne-gom, tretamanom bola i dobijenim infor-macijama, iako medicinske sestre nisu je-dino odgovorne, one su profesioialna gru-

Summary. Good-quality care is a right ofall patients/users and the responsibilituy of allnurses who deliver it. The quality of nursingcare is defined as care that has been providedaccording to the hospital's standard and job re-quirements.

According to Donabedian, the quality ofnursing care can be observed from the aspectof quality structure, guality process and qual-ity outcome. Several authors have reportedthe importance of the evaluation of nurses'optinions of important aspects of nursing carethat might have an impact on quality of careand treatment.In conclusion of the qualitativestudy which was conducted with the aim tofind out important aspects of nursing carethat might have an impact on quality of carein surgical wards, indicate two dimensions,here called ''prerequisites'' and ''elements ofperformance''.

Interest to examine/eveluate the quality ofcare escalates when American Nurses' Associa-tion designed a Nursing Quality Report Care.This association identified several nursing-sen-sitive indicators in hospital settings: patient'ssatisfaction with nursing care, pain managementand provision of educational information, al-though, nursing cannot accept responsibility forfailings they are professional group which is 24hours with the patient. Nursing-sensitive indicator

9

STRU^NI I NAU^NI RADOVI


1 Asist. mr sc. Dragana Milutinovi}, Medicinski fakultet Novi Sad, Katedra za zdravstvenu negu.2 Prof. dr Tomislav Cigi}, Klini~ki centar Vojvodine, Klinika za neurohirurgiju, Novi Sad.1 Prof. dr Mirjana Martinov-Cvejin, Institut za javno zdravqe Vojvodine, Novi Sad.

Pokazateqi kvaliteta bolni~ke zdravstvene negeD. Milutinovi},1 T. Cigi},2 M. Martinov-Cvejin3

Qualitu Indicator of Hospital Nursing CareMilutinovic, D. M.D., Mr sc; Cigic, T., M.D., Prof.; Martinov-Cvejin, M., M.D., Ph.D., D.S.M., Prof

Uvod

Koncept kvaliteta zdravstvene nege jerazmatran iz razli~itih perspektivajo{ od vremena Florens Najtingejl

(Florence Nigthingale), koja je postavila prvudefiniciju zdravstvene nege jo{ 1859. godi-ne u svojoj kwizi „Bele{ke o zdravstvenoj ne-zi: {ta jeste zdravstvena nega i {ta nije“„Notes on nursing: what it is and what is not“.Florens Najtingejl defini{e negu kao „osi-gurawe najboqih mogu}ih uslova, da bi pri-rodne snage ozdravqewa mogle delovati nabolesnika“. Za wu je zdravstveia nega negabolesnih i ~uvawe zdravqa zdravih qudi.Negu smatra nezavisnom od medicine i s timciqem organizuje potrebno obrazovawe se-stara. Postavila je i brojne principe u ve-zi sa negom koji se mogu smatrati prvimstandardima profesionalne sestrinske prak-se. Jo{ u pro{lom veku Florens je istica-la zna~aj eti~kih aspekata li~nosti (po{te-we, ~ast, humanost) osobe koja ho}e da se ba-vi negom. Danas, u savremenom sestrinstvuove osobine se tako|e smatraju bitnim karak-teristikama li~nosti medicinskih sestarakako za obezbe|ewe kvaliteta zdravstvenenege, tako i za razvoj sestrinstva uop{te.1

Zdravstvena nega na na{im prostorimase oslawa na teoriju ameri~ke medicinske


10

sestre, teoreti~ara i predava~a VirxinijeHenderson (Virginia Henderson). Prema Hender-sonovoj, zdravstvena nega je planirana, or-ganizovana, evaluirana i kontrolisana de-latnost, a medicinska sestra je na tom po-qu stru~na i odgovorna.2

Zdravstvena nega kao sveukupna briga opacijentu i wegovim zdravstvenim potrebamai kao ingegralni deo sistema zdravstvene za-{tite iziskuje pra}ewe i kontrolu svih ak-tivnosti nege i medicinskog zbriwavawa.Kvalitetna zdravstvena, odnosno sestrinskanega je va`na za povoqan ishod zdravstveneza{tite, jer su medicinske sestre profesio-nalna grupa koja je najblià pacijentima,pruàju}i im negu 24 sata na dan, sedam da-na u nedeqi. Danas je kvalitetna zdravstve-na nega pravo svih pacijenata/korisnika iodgovornost svih medicinskih sestara koje jerealizuju, a sa stajali{ta Gruji} i saradni-ka, defiii{e se kao nega koja se pruà uskladu sa ustanovqenim standardima i prin-cipima sestrinske profesije.3

Premda svesni zna~ajne uloge medicin-skih sestara, procena uticaja sestrinskihintervencija na èqeni ishod tretmana ina zadovoqstvo pacijenata zdravstvenom za-{titom je nedovoqno. Bez tog znawa, se-strinske aktivnosti ne mogu biti planira-ne i primewene na najboqi mogu}i na~in.

of care quality is number of patients with pres-sure ulcers and number of patient's falls,whereby emanate necessity to evaluate and pro-vide documentation risk for the development ofthese undesirable events. Frequency of nosoco-mial infections, primarily urinary tract infectionin catheterized patients, qualification structureof nurses taking direct part in patient+s care,in addition to nursing hours per patient andnurse staff satisfaction are important determi-nants of hospital nursing care in the greaternumber of countries.

Defining and using nursing-sensitive indica-tors should be of utmost importance for themanagers of the health institutions.

pa koja je 24 sata uz pacijente. Broj paci-jenata sa dekubitalnim ranama i broj pa-dova pacijenata navode se kao pakazateqi,pri ~emu se isti~e neophodnost procene idokumentovawa rizika za razvoj ovih neè-qenih doga|aja, U~estalost nozokomijalnihinfekcija, prevenstveno urinarnih infek-cija kod kateteriziranih pacijenata, kva-lifikaciona struktura sestara koje nepo-sredno u~estvuju u nezi pacijenta uz ukup-ne sate sestrinske nege po pacijentu, uz za-dovoqstvo medicinskih sestara radnim me-stom, u ve}ini zemaqa zna~ajne su determi-nante bolni~ke zdravstvene nege.

Definisawe i kori{}ewe pokazateqau~inka medicinskih sestara treba da budenajvi{i prioritet za rukovodioce u zdrav-stvenim ustanovama.

Kvalitet bolni~ke zdravstvene nege

„Merewe kvaliteta“ i sli~ni termini,kao {to su „obezbe|ewe kvaliteta“, „kon-trola kvaliteta“, „standardi“ i „kriteriju-mi“, vi{e su od dve decenije deo sestrinskogre~nika i razvija}e se i daqe. Interes zaovu problematiku nije nov, a medicinske se-stre ve} godinama ispituju na~ine i sredstvaza merewe kvaliteta.4,5 Takva nastojawa ni-kada pre nisu prihva}ena kao preka potre-ba, kao {to je to danas.

Krajem osamdesetih godina pro{log vekaprocena kvaliteta zdravstvene nege bila jeglavna tema mnogih objavqenih radova u se-strinskim ~asopisima, ali zbog razli~itogkoncepta definisawa termina „kvalitet“,rezultati radova su bili osporavani. Sastanovi{ta Seli Redfern (Redfern S.), kva-litet u kontekstu zdravstvene nege je vi{eod zadovoqstva korisnika, budu}i da o~eki-vawa korisnika mogu biti mala, a znaweograni~eno, dok Tarner i Pol (Turner PD.,Pol LG.) smatraju da je standardnu definici-ju kvaliteta te{ko dati, jer „posrednik ipotro{a~“ posmatraju wen ishod iz razli~i-tih perspektiva.4,6 Stoga je bilo potrebno,najpre, definisati {ta se sve pod kvalite-tom zdravstvene nege podrazumeva,

U to vreme Donabidijen (Donabedian A.) usvojim radovima izneo je stav da se kvali-tet ne moè posmatrati samo kao stru~nodostignu}e zdravstvenih radnika, ve} se po-smatra i kao interpersonalni odnos, gde jemi{qewe korisnika tako|e va`no. Premapomenutom autoru, kvalitet zdravstvene ne-ge se moè posmatrati sa aspekta kvalite-ta strukture, kvaliteta procesa i kvalite-ta ishoda. Struktura obuhvata osobqe za ne-gu, tehni~ku opremqenost, organizaciju ra-da, kao i programe rada. U odnosu na osobqezna~ajan je broj angaòvanih medicinskihsestara, nivo wihovog znawa, ve{tina i

11


spretnosti, kao i stepen formalnog obrazo-vawa odnosno ste~ene diplome. Proces pod-razumeva metodolo{ki rad stru~no utvr|e-nih procedura i satisfakciju medicinskesestre radnim mestom, dok ishod zdravstve-ne nege obuhvata promene u pacijentovomzdravqu, reakcije pacijenta, wegovo zado-voqstvo i nepostojaqe sekundarnih kompli-kacija kao {to je npr. pojava dekubitalnihrana, padovi pacijenata, intravenska infil-tracija itd. Kvalitet zdravstvene nege semoè oceniti unutar jednog aspekta ili svatri aspekta istovremeno.7,8

Pojedini autori su isticali va`nost pro-cene stava medicinskih sestara prema kvali-tetu i wihovom uticaju na ishod sveukupnenege i le~ewa.9,10 Eva Idval (Idvall E.) u za-kqu~ku kvalitativne studije, koja je sprove-dena u ciqu utvr|ivawa zna~ajnih aspekatasestrinske nege koji mogu uticati na kvali-tet sveukupne nege na hirur{kim odeqewi-ma, bazirane na Karperovom modelu (Carper,1978)* potrebnih znawa u sestrinstvu, navo-di dve dimenzije kvaliteta koje su nazvane„preduslovi“ i „elementi performansi“.

Prema mi{qewu medicinskih sestara, sobzirom da humani resursi i kvalitet iduzajedno, dimenziju „preduslovi“ ~ine:• osobqe za negu (broj i kvalifikaciona

struktura osobqa za negu);• prostorije na odeqewu i oprema (izgled

bolesni~ke sobe, toaleta ili dostupnostodgovaraju}e opreme-nursing trolly);

• vo|ewe sestrinske dokumentacije kao deosvakodnevne prakse;

• kompetencije, tj. znawe i ve{tine;• odgovornost;• na~elni stav sestara i• timski rad.

„Elementi performansi“ sa stajali{tamedicinskih sestara su:• blagovremeno uo~avawe i adekvatan tret-

man znakova i simptoma (npr. postopera-

* Karperov model potrebnih znawa u sestrinstvu obuhvata: a) emiriju, nauka zdravstvene nege; b) estetiku, umet-nost zdravstvene nege; v) li~no znawe i g) etiku, moralno znawe.

tivnog bola, muke, groznice, operativnerane ili sr~anog zastoja),

• precizno i pouzdano sprovo|eqe nalogalekara (npr. medikacija, tehnika plasira-wa intravenske kanule, odràvawe cen-tralnog venskog katetera ili razli~itiaspekti pre- i postoperativne nege),

• sprovo|ewe op{te nege (podr{ka paci-jentima kada postoji deficit u samo-zbriwavawu u obavqawu aktivnosti sva-kodnevnog ìvota: kupawe, obla~ewe, is-hraia),

• obave{tavawe i edukacija pacijenta,• unapre|ewe odnosa tj. pruàwe emocio-

nalne i socijalne podr{ke pacijentu,• osigurawe privatnosti pacijenata.10

Interesovawe za ispitivawe, odnosnoprocenu kvalitega zdravstvene nege naglo jeporaslo kada je Ameri~ko udruèwe medi-cinskih sestara (American Nurses’ Association– ANA) 1995. godine dizajniralo Nursing Qu-ality Report Card – Izve{tajni program kva-liteta zdravstvene nege. Svrha izve{tajnogprograma Ameri~kog udruèwa medicinskihsestara bila je da obuhvati pokazateqe kva-liteta zdravstvene za{tite koji zavise odpruène sestrinske nege. ANA je definisa-la pokazateqe kako za bolni~ku zdravstve-nu negu (Acute Care Nurse Sensitive Indicators)tako i za zdravstvenu negu koja se pruà uzajednici (Community-Based Non-Acute CareNurse Sensitive Indicators). Ovi pokazateqi }epotom postaviti temeqe za procenu izme|usestrinske nege i kvaliteta zdravstvene za-{tite.11

Definisawe pokazateqa kvaliteta u~inka medicinsknh sestara

Sa stajali{ta Eve Idval naj~e{}e kori-{}ena definicija pokazateqa kvaliteta ustru~noj literaturi jeste definicija kojuje dala Zajedni~ka komisija za akreditaci-ju zdravstvenih ustanova (Joint Commission onAcrditation of Healthcare Organization – JCAHO)


12

u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Prematoj komisiji, pokazateqi kvaliteta se ozna-~avaju kao kvantitativne mere koje se mogukoristiti kao vodi~i za pra}ewe i evalua-ciju kvaliteta nege pacijenta i podr{kastru~nim aktivnostima. Kako ova definici-ja tuma~i pokazateqe kvaliteta na uop{tenna~in, JSANO je definisala pokazateqe ina precizniji na~in, koriste}i se potrebnimatributima. U wihovim stru~nim izrazimapokazateqi se defini{u i kao vaqane i po-uzdane kvantitativne mere koje se odnose najednu ili vi{e dimenzija performansi/u~in-ka kao {to su efikasnost i prikladnost istatisti~ke mere koje pruàju dokaz o sta-wu ili izvr{avawu jedne definisane per-formanse/u~inka tokom odre|enog vremenaili specifi~nog ishoda.12,13

Postoje dve vrste pokazateqa: straàrnidoga|aj (sentinel event) i stopa (rate-based),koji se mogu odnositi ia strukturu, procesi ishod nege pacijenta.13

Izbor pokazateqa je vaàn deo procesaosigurawa kvaliteta koji zahteva bri`qivorazmatrawe. Ne treba gubiti vreme na pri-kupqawe nepotrebnih podataka, nego siste-matskom analizom definisati samo kqu~neaspekte ili pokazateqe zdravstvene nege.Va`ni aspekti zdravstvene nege se morajuidentifikovati pre nego {to se defini{upokazateqi i treba ih razmatrati unutarkategorija: (a) veliki obim (aspekti negekoji se ~esto primewuju ili uti~u na veli-ki broj pacijenata); (b) visoki rizik (aspek-ti nege koji za sobom povla~e rizik); (v)oblast ozbiqnih problema (aspekti negekoji mogu stvoriti problem i pacijentu i se-strinskom osobqu); (g) visoka cena (aspek-ti nege koji uop{te imaju visoku cenu).Prema navodima Idval, jo{ su Kec i Grin(Katz and Green, 1992) smatrali da su dobrorazvijeni pisani standardi kqu~ pouzdanihpokazateqa kvaliteta.12

Priprema i definisawe pokazateqau~inka u oblasti zdravstvene nege su sloè-ne aktivnosti koje moraju da usaglase stavo-ve medicinskih sestara sa pojedinih odeqe-wa (nivo maweg ili ve}eg odeqewa), sa sta-

vovima organizacionih jedinica (bolni~kinivo) i cele zdravstvene za{tite (nacio-nalni nivo). Pokazateqi u~inka mogu se de-finisati i uvoditi od „vrha na dole“ ili„od dole do vrha“.

Od „dole do vrha“ pristup zna~i da po-kazateqe odre|uje, prati i procewuje se-strinsko osobqe na lokalnom nivou, a pri-stup od „vrha na dole“ zna~i da indikatoreodre|uju kqu~ni qudi sa vrha organizacijeili izvan organizacije.12,14

U stru~noj literaturi se mogu na}i razli-~iti na~ini za identifikovawe, odnosno se-lekciju pokazateqa koji se koriste u proce-ni i unapre|ewu kvaliteta zdravstvene nege.Vinifred Majls (Vinnifed Mills, 1989) navodi dase iz sestrinske dijagnoze,* kao segmenta pro-cesa zdravstvene nege, mogu odabrati va`nipokazateqi kvaliteta. S obzirom da je pro-ces zdravstvene nege osnovni metod rada u se-strinskoj praksi koji ukqu~uje evaluaciju is-hoda nege pacijeta, povoqan ishod zavisi odsposobnosti medicinske sestre da preciznoutvrdi dijagnozu i iz dijagnoze defini{e od-govaraju}i ciq, tj. ishod nege.15

Pokazateqn kvaliteta u~inkamedicinskih sestara u bolni~kim ustanovama

Mnogi pokazateqi su kori{}eni za pro-cenu kvaliteta zdravstvene nege u bolni~kimustanovama ukqu~uju}i i postoje}i broj me-dicinskih sestara, sestrinske kvalifikaci-je (znawe, ve{tine) i iskustvo, moral (svesto du`nosti), efikasnost upravqawa i ve-{tine komunikacije, fizi~ki i finansijskiresursi, uspe{nost organizacionih i upra-vqa~kih sistema, efikasnost participacijekolektiva i stepen edukacije sestara.4,16

Drugi svakako zna~ajni pokazateqi kvali-teta zdravstvene nege su oni koje je prepo-

13


ru~ilo Ameri~ko udruèwe medicinskih se-stara. Ovo udruèwe je identifikovalo kaopokazateqe kvaliteta za bolni~ku negu sle-de}e:• zadovoqstvo pacijenta pruènom sestrin-

skom negom, tretamanom bola i dobije-nim iiformacijama;

• broj pacijenata sa dekubitalnim ranama,• broj padova pacijenata,• u~estalost nozokomijalnih infekcija,• kvalifikaciona struktura sestara koje

neposredno u~estvuju u nezi pacijenta;• ukupne sate sestrinske nege po pacijentu,• zadovoqstvo medicinskih sestara radnim

mestom.11

Zadovoqstvo pacijenata pruènom sestrinskom negom kao pokazateq kvaliteta

U Pravilniku o pokazateqima kvalitetazdravstvene za{tite, koji je doneo ministarzdravqa, na osnovu ~lana 203. stav 3. Zako-na o zdravstvenoj za{titi („Slu`beni gla-snik RS“, broj 107/05), kao definisani po-kazateqi kvaliteta koje su zdravstveneustanove obavezne da prate navedeni su ne-ki od pomenutih pokazateqa.

Zadovoqstvo pacijenata smatra se va-`nim elementom kvaliteta zdravstvene ne-ge, ali i celokupne zdravstvene za{tite,koji sadrì wihova o~ekivawa i wihovepretpostavke o zdravstvenoj slu`bi, a ujed-no predstavqa i wihov ishod.8 Zadovoqstvopacijenta se defini{e kao pacijentova su-bjektivna ocena wegovih kognitivnih i emo-cionalnih reakcija koje su rezultat inter-akcije izme|u wegovog o~ekivawa po pitawuidealne sestrinske nege i wegove percepci-je stvarne sestrinske nege.

Faktori koji uti~u na koncept zadovoq-stva pacijenta, gledano iz pacijentove per-

* Sestrinska dijagnoza je specifi~an zakqu~ak o reagovawu pojedinca, porodice ili zajednice na aktuelni ili po-tencijalni zdravstveni problem koje osobqe slu`be zdravstvene nege moè samostalno da spre~i, ublaì ilire{i. Sestrinska dijagnoza treba da bude iskazana u okviru zakonskih kompetencija medicinske sestre.

spektive, jesu od kqu~ne va`nosti. Drugeperspektive, poput onih kod zdravstvenihradnika, od mawe su va`nosti. U literatu-ri se ne moè na}i konsenzus po pitawufaktora koji konstitui{u pacijentovo zado-voqstvo, ali je prihva}ena podela ovih fak-tora na one koji uti~u na zadovoqstvo pa-cijenta pre hospitalizacije i na one kojiuti~u tokom hospitalizacije.

Pojedine studije su potvrdile zna~ajanuticaj sociodemografskih faktora (pol,godine ìvota, stepen edukacije), dok dru-ge ukazuju na zdravstveno stawe pacijenta,posebno na mentalno zdravqe. Ustanovqenaje slaba veza izme|u zadovoqstva pacijentai wegovog fizi~kog funkcionisawa, a jakaveza izme|u zadovoqstva pacijenta i wego-vog mentalnog zdravqa i prisustva bola.Druga zna~ajna determinanta od uticaja nazadovoqstvo pacijenata moè biti doba go-dine kada se ono ispituje. Sezonski fakto-ri mogu ukazati na vrstu patologije u bol-nicama ili na zamor zdravstvenih radnika(vreme godi{wih odmora), {to moè utica-ti na procenu pacijenata.17

Ipak, koncept zadovoqstva pacijenta sekoristi kao vaàn pokazateq kvalitetazdravstvene nege i ~esto je ukqu~en kao va-rijabla od interesa u planirawu, proceni iuiapre|ewu kvaliteta bolni~ke nege. Kon-cept zadovoqstva pacijenta je bitan i zbog~iwenice da se pacijent koji je zadovoqanpridràva u ve}oj meri tretmana i savetakoje dobija od zdravstvenih radnika. Zadovo-qan pacijent tako|e teì da se ~e{}e vra-}a u istu ustaiovu kada mu je potrebnazdravstvena usluga. [tavi{e, zadovoqan pa-cijent je voqan da preporu~i bolnicu kojamu je pruìla uslugu drugim qudima.

Kao odgovor na zahteve Zajedni~ke komi-sije za akreditaciju zdravstvenih ustanovaza procenu kvaliteta zdravstvene za{titeprikupqawem podataka o wenim ishodima,zadovoqstvo pacijenata postaje jedno odnaj~e{}e merenih pokazateqa, {to potvr|u-je sve ve}i broj konstruisanih upitnika zatu svrhu posledwih godina. Me|utim, nisusvi konstruisani upitnici evaluirani u


14

odnosu na psihometrijske karakteristike,{to zna~ajno redukuje vrednost dobijenihrezultata, te sve vi{e autora, posledwihpet godina nastoji da obezbedi validnostinstrumenta.18

Razli~iti zdravstveni radnici imajurazli~it uticaj na pacijentovu percepcijuzadovoqstva. Nega koju pruàju medicinskesestre smatra se jednim od najva`nijihfaktora u pacijentovom ocewivawu zado-voqstva pruènim bolni~kim tretmanom.U tom pogledu medicinska sestra je kqu~-na osoba u bolnici. Ako ona nije sposob-na da ispuni svoju ulogu visok nivo paci-jentovog zadovoqstva ne}e biti postig-nut.12 Prema postoje}im istraìvawima,zadovoqstvo pacijenata bolni~kim le~e-wem je u visokoj korelaciji sa kvalitetompruène sestrinske nege.18,19 Zato je veomava`no da svi zdravstveni radnici sara|u-ju na poboq{awu kvaliteta usluga u sarad-wi sa primaocima usluga. Ako je pacijentzadovoqan sestrinskom negom koju je do-bio, to je pozitivno ne samo za osobu ve}i za sestru i celu zdravstvenu organizaci-ju. Poznato je da je sestrinska nega veomava`na, ali je jo{ va`nije kako se ona mo-è poboq{ati. Fokus sestrinske nege mo-ra biti u faktorima koji uti~u na zado-voqstvo pacijenta.

Ono {to je va`no jeste pacijentova su-bjektivna percepcija od koje se sastoji we-govo zadovoqstvo. Niko osim pacijenta nemoè boqe re}i zdravstvenom radniku {taje va`no. Tasso prema rezultatima sprove-dene kvalitativne studije navodi, na pri-mer, da pacijenti ocewuju kvalitet nege naosnovu qubaznosti i po{tovawa koje su impruìle medicinske sestre, wihove sprem-nosti za komunikaciju, uvaàvawa mi{qe-wa pacijenta, ali i stru~nih ve{tina kojeposeduju. Me|u druge, svakako zna~ajne ka-rakteristike kvaliteta zdravstvene negenavodi se i blagovremeno zadovoqavawe pa-cijentovih potreba i nastojawa sestara daublaè wihovu patwu. Navedene ~iweniceukazuju da je holisti~ki pristup u zdrav-stvenoj nezi zna~ajan faktor u ostvariva-

wu zadovoqstva pacijenata pruènom se-strinskom negom.17,19

Sprovedene studije potvr|uju stav Ave-disa Donabidijena da je su{tinski zna~ajanelemenat kvaliteta zdravstvene za{tite, paprema tome i zdravstvene nege, interperso-nalni odnos pacijenata i medicinskih se-stara, a ne samo stru~ne performanse oso-bqa slu`be zdravstvene nege.7

Zadovoqstvo pacijenata dobijeniminformacijama kao pokazateq kvaliteta

Korisnicima zdravstvene za{tite va`nesu informacije koje dobijaju od zdravstvenihradnika. Stoga, ne iznena|uje da je nedovoq-na komunikacija izme|u zdravstvenih radni-ka i pacijenata uzrok najve}eg broja àlbikorisnika zdravstvene za{tite. Pruàweinformacija pacijentima pre hospitaliza-cije, tokom boravka u bolnici i neposred-no pre otpusta sastavni je deo celokupnogtretmana. Pod pruènom informacijom pod-razumeva se svako usmeno, pisano ili od-{tampano obave{tewe pruèno pacijentuili ~lanovima wegove porodice u vezi sawegovim zdravstvenim stawem ili tretma-nom, u vezi sa bolnicom ili reìmom radana odeqewu, u vezi sa dejstvom leka ili uvezi sa wegovim potencijalnim nusefektimapre aplikacije, u vezi sa oporavkom i dr.,sve do otpusta pacijenta.20 Premda medicin-ske sestre iisu jedino odgovorne za ovakvukomunikaciju, ali s obzirom na vreme kojeprovode uz pacijente, zadovoqstvo pacijena-ta pruènim informacija su i mnoge evrop-ske zemqe prihvatile kao pokazateq kvali-geta zdravstvene nege. Subjektivni doìvqajpacijenata vezan za informacije koje dobi-jaju jeste najboqi na~in provere wihove po-dobnosti i jasno}e, a najjednostavniji na~inda se to ustanovi jeste pitati pacijenta ka-kva su wegova iskustva.

15


Zadovoqstvo pacijenata tretmanom bola kao pokazeteq kvaliteta

Le~ewe bola i osloba|awe patwe zbogbola uvek je bio najhumaniji zadatak leka-ra svih vremena i danas je glavni zadataksvih profesionalaca u zdravstvenoj za{ti-ti, dakle i medicinskih sestara.

Ameri~ko udruèwe za bol (American Pa-in Society) uvelo je slogan „bol kao peti vi-talni znak“ da bi se usmerila pa`wa svihzdravstvenih profesionalaca na va`nost te-rapije bola. Iz tih razloga je Severnoame-ri~ka asocijacija za sestrinske dijagnoze –North American Nursing Diagnosis Assotiatin –NANDA) uvrstila akutni i hroni~ni bol usestrinske dijagnoze.21 Ta ~iwenica obavezu-je medicinske sestre na sprovo|ewe odre|e-nih samostalnih i zavisnih intervencija, ponalogu lekara, u tretmanu bola.

Iz definicije bola Margo Makaferi(Margo McCaffery, 1968)* „Bol je sve {to oso-ba koja ga doìvqava kaè da jeste i posto-ji kad god ona kaè da postoji“, moè se ja-sno izvesti zakqu~ak da je pacijent jedinaosoba koja ga moè proceniti. S obzirom dasu medicinske sestre 24 sata uz pacijente,stepen zadovoqstva pacijenta u~e{}em medi-cinskih sestara u olak{awu bolnih tegobajeste vaàn element procene kvalitetau~inka medicinskih sestara, ali i kvalite-ta celokupnog tretmana.11,20

Rezultati brojnih studija ukazuju da jebriga o bolu nedosledna i nedovoqna. Kaopotencijalni uzroci navedenog problema na-vode se deficit znawa, nezadovoqavaju}aprocena bola, nedovoqna razmena informa-cija izme|u lekara i medicinskih sestara,razli~ita stajali{ta, nedostatak sistemat-skog vo|ewa dokumentacije i drugo.22 Iz tihrazloga neophodna je implementacija razli-~itih programa unapre|ewa kvaliteta tret-mana bola uz intenzivirawe participacijemedicinskih sestara u tim programima.

* Margo Mekferi je internacionalni specijalista za zdravstvenu negu korisnika/pacijenata sa bolom. Autor jenekoliko kwiga o problemu bola, ukqu~uju}i i „Pain Clinmical Manual“ ed. 2, 1999.

Broj pacijenata sa dekubitalnimranama kao pokazateq kvaliteta

S obzirom da medicinske sestre i se-strinske intervencije imaju zna~ajnu uloguu prevenciji i nadzoru dekubitalnih rana,uspeh ili neuspeh u wihovoj prevenciji ilitretmanu ~esto se uzima u obzir kao pokaza-teq kvaliteta sestrinske nege. Ukoliko se uhospitalnim uslovima razvije dekubitus, ta-da je pacijent izloèn riziku za druge neè-qene ishode, {to vodi duèm trajawu hospi-talizacije, a posmatrano s ekonomskog aspek-ta, ve}oj potro{wi resursa, a samim tim ive}em tro{ku. Pojava dekubitusa uti~e nafizi~ko, socijalno, emocionalno i psihi~kostawe hospitalizovanih pacijenata. Premdamnogi faktori uti~u na razvoj dekubitalnihrana, wegova pojava se tradicionalno posma-tra kao ishod sestrinske nege.

Evidenciju navedenog pokazateqa premaMetodolo{kom uputstvu za postupak izve-{tavawa zdravstvenih ustanova o obaveznimpokazateqima kvaliteta zdravstvene za{ti-te, koje je u avgustu 2007. godine izdao In-stitut za javno zdravqe Srbije „Dr MilanJovanovi} Batut“.23 vodi odeqenska sestraodre|ene organizacione jedinice i evidenti-ra u kwigu evidencije neèqenih doga|aja.Iz izve{taja se iskqu~uju pacijenti kojimasu na prijemu u zdravstvenu ustanovu dijag-nostikovane dekubitalne rane.

Preporuke iz vodi~a za predikciju iprevenciju dekubitalnih rana Quideline:Pressure ulcer in Adults: Predicition and Preven-tion AHCPR, 1992. ukqu~uju utvr|ivawe ri-zika za svakog pacijenta primenom validnihinstrumenata/skala. Najopse`nije prou~eneskale za procenu rizika nastanka dekubi-talnih rana su Braden i Norton skala. Oveskale omogu}uju relativno brzu i jednostav-nu identifikaciju pacijenata kod kojih po-


16

stoji verovatno}a da }e nastati dekubital-na rana. Procenu rizika primenom skalautvr|uju i dokumentuju medicinske sestreprilikom prijema pacijenta u zdravstvenuustanovu, i redovnim vremenskim razmaci-ma je treba ponavqati tokom hospitaliza-cije. U medicinsku dokumentaciju se eviden-tira dobijeni broj bodova i na osnovu to-ga se planiraju sestrinske intervencije.Stoga je va`no da se prilikom procenekvaliteta bolni~ke zdravstvene nege uzme uobzir broj pacijenata sa dekubitalnim ra-nama u odnosu na broj pacijenata izloènihriziku, a pregledom medicinske dokumenta-cije se utvr|uje da li se primewuju standar-dizovane skale.11,20 Primena standardizova-nih skala za procenu nastanka dekubitalnihrana nije samo pokazateq kvaliteta, ve} jei mera za unapre|ewa kvaliteta bolni~kezdravstvene nege.

Broj padova pacijepata kao pokaza-teq kvaliteta

Pad pacijenta je neplanirano spu{tawena pod ili neplanirano spu{tawe preko od-loène, tj. neupotrebqive stvari ili drugeopreme, sa ili bez povrede, koji se doga|au odgovaraju}oj bolesni~koj jedinici. Svioblici padova su ukqu~eni, bilo da su po-sledica fiziolo{kih uzroka (nesvestica)ili ambijentalnih uzroka (klizav pod),ukqu~uju}i i „asistirani pad“.*

U posledwe vreme istraìva~i ukazujuda osobqe bolesni~ke jedinice, naro~itobroj visoko obrazovanih medicinskih se-stara mogu uticati na incidencu ovakvihishoda zdravstvene nege. S obzirom da sumedicinske sestre odgovorne za identifi-kaciju pacijenata sa rizikom za pad i zaizradu plana nege kojim }e se minimizira-

* „Asistirani pad“ je pad kod kog je neko od osobqa, bilo da je medicinska sestra ili ne (ali ne ~lan porodiceili posetioc), sa pacijentom prilikom pada i poku{ava da minimizira u~inak pada, pridràvaju}i pacijenta ilina neki drugi na~in poku{ava da spre~i pad pacijenta. Pomo} pacijentu da se vrati na stolicu ili postequposle pada nije „asistiran pad“.

ti taj rizik, broj padova pacijenata je zna-~ajan pokazateq kvaliteta u~inka medicin-skih sestara.

Padovi pacijenata koji se doga|aju tokomhospitalizacije za mnoge pacijente mogu re-zultirati te{kim, pa ~ak i ìvotno ugro-àvaju}im posledicama. Nastojawa da se ovineèqeni doga|aji smawe ukqu~uju razvojinstrumenata za procenu i identifikacijurizi~nih pacijenata i uvo|ewe protokolaza prevenciju padova. Procenu rizika za pad(skrining) treba izvr{iti prilikom prije-ma i periodi~no tokom hospitalizacije pa-cijenta, a u literaturi je dostupno nekoli-ko instrumenata za procenu rizika (HendrichII, Morse, Schmid Scale).

Prilikom procene kvaliteta u~inka me-dicinskih sestara u bolni~kim ustanovamazna~ajno je da se uzme u obzir broj padovapacijenata u odnosu na broj pacijenata izlo-ènih riziku i pregledati medicinsku do-kumentaciju radi utvr|ivawa primene stan-dardizovanih skala.11,20,24 Primena standar-dizovanih skala za procenu rizika od padanije samo pokazateq kvaliteta, ve} je i me-ra za unapre|ewa kvaliteta bolni~ke zdrav-stvene nege.

U~estalost nozokomijalnih infekcija kao pokazateq kvaliteta

Od bolni~kih infekcija, stopa infekci-ja mokra}nog sistema kod pacijenta sa uri-narnim kateterom determinisana je kao zna-~ajan pokazateq kvaliteta zdravstvene nege,jer su medicinske sestre odgovorne za odr-àvawe katetera nakon uvo|ewa. One su od-govorne, na primer, za odràvawa drena-`nog sistema zatvorenim, primene asepti~-ne tehnike prilikom uzimawa uzorka urina,postavqawe urin kese ispod nivoa mokra}-ne be{ike u ciqu prevencije refluksa uri-na u drena`nu cev, redovno pra`wewe urinkese, odràvawe periuretralnog u{}a ~i-stim i suvim i drugo.

17


Kvalifikaciona struktura i ukupni sati sestrinske nege kao pokazeteq kvaliteta

Kvalifikaciona struktura sestrinskogkadra, tj. odnos broja sestara sa vi{om i vi-sokom stru~nom spremom i ukupnog broja sa-ti sestrinske nege ~esto se ispituje zboguticaja tog odnosa na kvalitet pruènezdravstveie nege.

Ukoliko procentualno broj sati pruènenege sestara sa vi{om i visokom stru~nomspremom nije odgovaraju}i, mawe stru~ni ka-dar obavqa poslove za koji nije {kolovan, tese tako pove}ava rizik za nepovoqan ishodnege. Ispitivawem veze izme|u kvalifikaci-one strukture, na~ina rada i ishoda zdrav-stvene nege unutar zdravstvene organizacijemogu se sagledati mogu}nosti za unapre|ewepostupaka nege, postizawe èqenih ishoda iobezbe|ivawe baze dokaza za determinisawenajefektivnije kvalifikacione strukture.16

Ukupan broj sati sestrinske nege po bol-ni~kom danu prikazuje vremensko optere}e-we sestrinskog osobqa, koje moè uticatina kvalitet zdravstvene nege. Neadekvatnooptere}ewe moè imati za posledicu vi{inivo stresa kod medicinskih sestara, umor,rasejanost, pove}an rizik za gre{ke ilipropuste u nezi.11,20

Ispitivawem odnosa izme|u broja se-strinskih sati, procesa i ishoda zdravstve-ne nege unutar organizacije, mogu se iden-tifikovati mogu}nosti za unapre|ewe po-stupaka i ishoda nege i obezbediti deteri-minante zasnovane na dokazima za odre|iva-we odgovaraju}eg broja osobqa.

Zadovoqstvo medicinskih sestararadnim mestom kao pokazateq kvaliteta

Procena zadovoqstva medicinskih sesta-ra radnim mestom u ve}ini zemaqa prihva-}ena je kao zna~ajan pokazateq kvalitetapruène zdravstvene nege jer se reflektujena satisfakciju pacijenta.

Na zadovoqstvo radnim mestom uti~u dvegrupe varijabli: personalne i organizacio-ne. Personalne varijable su godine, izdr-`qivost, obrazovawe i iskustvo radnika,odnosno medicinskih sestara, a organizaci-one su stres, posve}enost poslu, komunika-cija sa nadre|enim, autonomija, afirmacija,ustaqena praksa i komunikacija sa saradni-cima. Procenu treba vr{iti redovno prime-nom za tu svrhu konstruisanih upitnika. TheStamps and Piedmonrte Index of Work Satisfacti-on (IWS) je naj~e{}e primewivani instru-ment za procenu zadovoqstva medicinskihsestra radnim mesgom.11,25 IWS je konstruisanjo{ 1972. godine, vi{e puta je revidiran iopse`no testiran te je pouzdanost i vaqa-nost ovog upitnika dokazana.

U Srbiji su do sada sprovo|ena istraì-vawa o zadovoqstvu zdravstvenih radnika,ali procena zadovoqstva medicinskih sesta-ra radnim mestom kao najbrojnije profesi-onalne grupe jo{ uvek su nedovoqna.

U zakqu~ku studije koju je sprovela Lin-da Ejken (Linda Aiken) sa istraìva~kim timomna uzorku od 43 000 medicinskih sestara izvi{e od 700 bolnica u SAD, Kanadi i nekimevropskim zemqama, isti~e se da medicinskesestre prijavquju gotovo istovetne nedostat-ke u wihovom radnom okruèwu i opadawekvaliteta pruène zdravstvene nege.26

Bolnice u kojima medicinske sestre ima-ju visok stepen zadovoqstva radnim mestomuglavnom pruàju vi{i kvalitet i boqe is-hode nege. Na primer, u Sjediwenim Ameri~-kim Dràvama stopa mortaliteta u „magnet“bolnicama je signifikantno nià u odnosuna ostale bolnice,


18

S obzirom na ove dokaze, i pored perio-di~ne procene zadovoqstva medicinskih se-stara, neophodno je raditi na unapre|ewuuslova rada.

Zakqu~ak

Novije nau~ne studije i izve{taji medi-ja, naàlost, u zna~ajnoj meri su orijenti-sani na ~iwenicu da se u zdravstvenom si-stemu de{avaju propusti u kvalitetu kojirezultiraju smawewem bezbednosti pacije-nata i nepovoqnim ishodom le~ewa i zdrav-stvene nege.

S obzirom da u zdravstvenom sektorusvih zemaqa, pa i u Republici Srbiji, me-dicinske sestre predstavqaju ve}inu zaposle-nih i pruàju korisnicima zdravstvene za-{tite preko 60 odsto svih zdravstvenihusluga, potrebno je ve}u pa`wu usmeriti namerewe i izve{tavawe o kvalitetu u~inkamedicinskih sestara.

Definisawe i kori{}ewe pokazateqau~inka medicinskih sestara treba smatra-ti zna~ajnim u oblasti usluga zdravstveneza{tite, ne samo zato {to su oni neophod-ni za merewe i ocewivawe kvaliteta pru-ène zdravstvene nege, ve} i zbog toga {tose pomo}u wih uspostavqaju jasni ciqeviu pogledu unapre|ewa kvaliteta pruènezdravstvene nege, ali i celokupnog tret-mana pacijenta. Iz tog razloga, definisa-we i kori{}ewe pokazateqa u~inka medi-cinskih sestara treba da bude najvi{iprioritet za rukovodioce u zdravstvenimustanovama.

Literatura

1.. Nighligale F. Notes on nursing: what it is and what is not,Dostupno na URL: w\vw.books.gooalecom. Pristupa~-no 4. decembra 2007.

2. Henderson V. Osnovna na~ela zdravstvene nege. Hr-vatska udruga za sestrinsku edukaciju, 1994.

3. Grujic C, O’SulIivan D, Wehrmacher W, Organizationalcontrol of hospital infraslruclure determines the qualily of

nursing care.American College of Utilizaiion RevievvPhysicians 1989; 4(1): 19-24.

4. Redfern SJ, Norman IJ. Measuring the quality of nursingcare: a consideralion of diFferent approaches. Journal ofAdvanced Nursing 1990; 15: 1260-1271.

5. Loan LA, Jennings BM, Brosch LR. DePaul D, HildrethP. Indicators of Nursing Care Quality: Findings From a Pi-lol Study. Outcomes Management 2003; 7(2): 51-58.

6. Turner P. D., Pol LG.: Beyond patent salisfaction. Journalof Health Care Markeling l995;15(3): 18-25.

7. Donabedian A.: The Quality of Care, How Can It Be As-sessed?, JAMA 1998; 260:1743-1748.

8. Kamberovi} B., Jovanovi} R., Matinov-Cvejin M.,Rodlova~ki V.: Kvalitet u zdravstvenoj za{titi.Zdravstvena za{tita 2000; 4: 45-52.

9. Lundqvist JM., Axelsson A. Nurses’ percepiion of qualityasssurance. Journal of Nursing;Management 2007;15: 51-58.

10. Idvall E., Rooke L. lmortant aspects of nursing care in sur-gical wards as expressed by nurses., Joumal of Clinical Nur-sing 1998; 7:512-520.

11. Gallagher R.M, Rowell P.A. Claiming the future of nur-sing through nursing-sensilive quality indicators. Nurs Ad-min Q 2003; 27(4):273-284.

12. Idvall E, Rooke L, Hamrin E. Quality indicaiors in clini-cal nursing: a review of the literature. Journal of Advan-ced nursing 1997; 25: 6-17.

13. Cuci} V. i saradnici. Terminilo{ki re~nik kva-liteta u zdravstvenoj za{titi, Medicinski fakul-tet Beograd, 1999.

14. Bull N.: Upravqawe kvalitetom nege u zdravstvu.Evropa Jugoispekt Beograd, 1996.

15. Mills W.C. Unit-based outcomes developed through nursingdagnoses, J Nurs Qual Assur 1989; 4(1):10-17

16. Curne V, Harvy G, West E, McKenna H, Keeney S. Rala-lionship between quality of care, staffing levels, skill mixand nurse autonomy: literure review. Journal of AdvancedNursing 2005; 51(1):73-82.

17. Johansson P, Oleni M, Fridlund B. Patient salisfaction withnursing care in the context of health care: a lileraturestudy.. Scand J Caring Sci 2002; 16:337-344.

19


18. Laschinger H.S, Linda McGillis, Hall L.M, Pedersen C, Al-most J.A. Psychometric Analysis of the Patient Satisfacti-on With Nursing Care Quality, Questionnaire An Actiona-ble Approach to Measuring Patient Satisfaction. J Nurs Ca-re Qual 2005; 20(3):220-230.

19. Tasso K. et all. Assessing patient satisfaction and qualityof care through observation and interview. Hospital To-pics: Research and Perspectives on healthcare, 2002;80(3):4-10.

20. NHS Scotland. The impact of’ nursing on patient clinicaloutomes-developing quality indicators to improve care,2005; www.nhshealthquality. org.

21. Ackly B, Lachvig G. Nuising diagnosis handbook, A gui-de to planning care.. Mosby, Elsevier, Seventh Edition,2006.

22. Gordon D.B, Pellino T, Miaskowski C, Adams J, Paice J,Laferriere D et al. A 10-Year view of Quality lmprovementMonitoring in Pain Management: Recommendations forSlandardized Outcome Measures. Pain Management Nursing,2002, 3(4): 116-130.

23. Institut za javno zdravqe Srbije „Dr Milan Jova-novi} Batut“. Metodolo{ko uputstvo za postupak iz-ve{tavawa zdravstvenih ustanova o obaveznim poka-zateqima zdravstvene za{tite. Beograd, 2007.

24. Lancaster A.D. et all. Preventing falls and eliminating in-jury at ascension health. The Joint Coinission Journal onQuality and Patient Safely 2007, 33(7):367-375.

25. Best M.F, Thurston N.E. Measuring nurse job satisfaction.Journal of nursing administration, 2004; 34(6):283-290.

26. Aiken L.H, Clarke S.P, Sloane D.M, Sochalski J. A. AnInternational Perspective on Hospilal Nurses’ Work Envi-ronments: The Case for Reform-, 2001, Policy, Poiitics&Nursing Practise, 2(4):255-263.

Uprvim godinama posle Drugog svet-skog rata u ve}ini zemaqa sveta, anaro~ito u onim koje su bile zahva-

}ene ratom, najve}i zdravstveni problempredstavqale su zarazne bolesti.

U takvoj situaciji novoformirana Svet-ska zdravstvena organizacija prioritet jedala merama spre~avawa i suzbijawa zara-znih bolesti. Snaàn posleratni ekonomskirazvoj, rast ìvotnog standarda, novi efi-kasni lekovi i vakcine, doprineli su da seuspostavi kontrola nad zaraznim bolestimai da te bolesti postepeno izgube svoj soci-jalno-medicinski zna~aj i prioritet.

Ve} ranih pedesetih godina u razvijenimzemqama zapaèn je sve ve}i porast nezara-znih bolesti, a naro~ito kardiovaskular-nih. To je zahtevalo da se istraè uzroci tepojave i na|u re{ewa za prevenciju i kon-trolu.

Prvo istraìvawe te vrste, poznato kaoFraminghamska studija, ukazalo je na posto-jawe povezanosti izme|u porasta ovih obo-qewa, posebno kardiovaskularnih sa odre|e-nim faktorima kao {to su pu{ewe, krvnipritisak i holesterol u krvi.

Sledi studija „Sedam zemaqa“, koja je, ta-ko|e, koncentrisana na kardiovaskularnebolesti i koja dominantno mesto daje hole-sterolu kao vode}em rizi~nom faktoru.

U ranim {ezdesetim godinama opaà seopadawe mortaliteta od kardiovaskularnih

bolesti u SAD, Kanadi i Australiji, upo-redo sa rastom u drugim delovima sveta.

Konferencija u Bethesdi 1979. godine uka-zala je na mogu}u povezanost te pojave sa re-dukcijom odre|enih rizi~nih faktora, alinije bilo dovoqno nau~no zasnovanih ~iwe-nica kojim bi se to potvrdilo.

Dr Zdewak Pi{a, direktor slu`be zakardiovaskularne bolesti Svetske zdrav-stvene organizacije, i wegov zamenik dr To-ma [traser inicirali su desetogodi{weprospektivno istraìvawe sa ciqem da senau~no utvrdi postojawe korelacije izme|utrendova mortaliteta i morbiditeta od kar-diovaskularnih bolesti i nivoa odre|enihrizi~nih faktora kao {to je pu{ewe, goja-znost, povi{eni krvni pritisak, povi{eniholesterol u krvi i nedovoqna fizi~ka ak-tivnost. Inicijativu je prihvatilo 38 is-traìva~kih centara u 21 zemqi sveta, iposle opse`nih priprema u 1984. godini, za-po~eto je do tada najve}e istraìvawe uokviru Svetske zdravstvene organizacije,poznato kao MONICA projekat.1

Pi{a i [traser su u vreme kada su ini-cirali MONICA projekat ve} imali isku-stvo iz primene me|unarodnog programa sve-obuhvatne kardiovaskularne za{tite (CCC-CP). Ovim programom zapravo po~iwe me|u-narodna saradwa u oblasti prevencije ikontrole nezaraznih bolesti. Pun nazivprograma je komprehenzivni program kon-

21



∗ Iz: Jakovqevi}, \. i Jakovqevi}, D.: Prevencija i kontrola nezaraznih bolesti; Evropski centar za mir irazvoj (ECPD), Beograd, 2007.

1 Prof. dr \or|e Jakovqevi}, ECPD, Evropski centar za mir i razvoj, Beograd2 Dr Dimitrije Jakovqevi}, ECPD, Evropski centar za mir i razvoj, Beograd

Strategije i programi prevencije i kontrole nezaraznih bolesti\. Jakovqevi},1 D. Jakovqevi}2

trole kardiovaskularnih bolesti na nivouzajednice. Ovaj istraìva~ko-interventniprogram zasnivao se na iskustvu projekta usevernoj Kareliji u Finskoj. Izvo|en je naosnovu protokola koji je prihva}en krajem1973. godine od strane glavnih istraìva~a,predstavnika 14 zemaqa koje su se ukqu~i-le u istraìvawe. Pored evropskih zemaqa,u programu je u~estvovala i Kina.

Program je izvo|en pet godina, nakon ~e-ga je izvr{ena evaluacija (P. Puska).

U ve}ini zemaqa koje su u~estvovale uprogramu zapaèno je zaustavqawe trenda ra-sta mortaliteta i morbiditeta od kardiova-skularnih bolesti. Me|utim, zbog nedovoqnorazra|ene metodologije evaluacije, nije bilomogu}e povezati rezultate sa efektima merana redukciji rizi~nih faktora.

Bez obzira {to nije bio u potpunostikompletiran, ovaj program je dao zna~ajandoprinos za daqe aktivnosti.

Program je ukazao na potrebu da se nau~-no utvrdi me|uodnos kretawa mortaliteta imorbiditeta od kardiovaskularnih bolesti iu~estalosti i nivoa rizi~nih faktora, {toje bio i zahtev konferencije u Bethesdi.

S druge strane, iz evaluacije programajasno je proiza{ao zakqu~ak da jedan rizi~-ni faktor uti~e na vi{e oboqewa, odnosnoda vi{e rizi~nih faktora uti~u na jednooboqewe. To saznawe uticalo je na novipristup u smislu integrisawa posebnih pro-grama za pojedina oboqewa u jedinstveniintegrisani program nezaraznih bolesti saistim rizi~nim faktorima.2

Daqe aktivnosti Svetske zdravstvene or-ganizacije i{le su u dva pravca: usposta-vqawe MONICA projekta kao istraìva~kogi izradi integrisanog CINDI programa. MO-NICA je skra}enica od Monitoring of Trends andDeterminants of Cardiovascular Diseases, a CIN-DI skra}enica od Countrywide Integrated Non-communicable Diseases Intervention Programme.

I MONICA projekat i CINDI program za-po~eti su 1984. godine.

Novi Sad, koji je u~estvovao u CCCCPkao predstavnik biv{e Jugoslavije, primqenje i u MONICA projekat i u CINDI program.


22

MONICA projekat zvani~no je zavr{en2002. godine sa objavqenim rezultatima,3

ali je 32 centra u 21 zemqi sveta nastavi-lo primenu wegove metodologije u prevenci-ji i kontroli kardiovaskularnih bolesti.

CINDI program se i daqe izvodi u 28 ze-maqa. Na{oj zemqi je prestalo aktivno~lanstvo u CINDI programu 1993. godine zbogsankcija UN, ali nije obnovqeno nakon wi-hovog prestanka.

Prve strategije za prevenciju i kontro-lu nezaraznih bolesti izra|ene su u oblastikardiovaskularnih.

Komitet eksperata Svetske zdravstveneorganizacije koji je odràn 1981. godine natemu „Prevencija koronarne bolesti srca“,predloìo je sveobuhvatni plan sa tri kom-ponente:• Populaciona strategija koja je usmerena

na celokupno stanovni{tvo, sa ciqem dase promeni stil ìvota, faktori ìvot-ne i radne sredine i socijalno ekonom-ski uslovi, koji su povezani sa koronar-nom bole{}u srca;

• Strategija visokog rizika koja je usmere-na na pojedince sa povi{enim rizikom;

• Sekundarna prevencija ~iji je ciq da za-ustavi razvoj bolesti kod osoba kod ko-jih ve} postoje znaci oboqewa.

Sve tri strategije detaqno su razra|eneu izve{taju Komiteta i kori{}ene su u iz-radi nacionalnih i lokalnih programa pre-vencije i kontrole kardiovaskularnih bo-lesti.3

Me|unarodni CINDI programMe|unarodni CINDI program, koji se pri-

mewuje od 1984. godine, odvijao se u skladusa protokolom koji je revidiran 1996. godi-ne.4

Protokol sa stru~nim uputstvima sadrìpet poglavqa:• Principi i grupe oboqewa;• Ciqevi i okviri politike;• Glavne interventne strategije;• Monitorig i evaluacija;• Organizacija i menaxment.

U prilogu su data blià stru~na uput-stva.

Principi i grupe oboqewaCINDI program ima zna~ajnu ulogu u

ostvarivawu strategije Svetske zdravstveneorganizacije „Zdravqe za sve“ jer se smawi-vawem mortaliteta i morbiditeta od neza-raznih bolesti ostvaruje najva`niji ciq testrategije: duì i kvalitetniji ìvot svih.

Glavni ciq CINDI programa ostvaruje seutvr|ivawem ciqeva i preduzimawem efika-snih mera, monitoringom wihovog izvo|ewai evaluacijom rezultata.

Me|usektorska saradwa na svim nivoimaje osnovni preduslov uspeha programa.

U izvo|ewu CINDI programa mora bitiuspostavqen balans izme|u zdravstvenih me-ra u odnosu na pojedinca i mera promocijezdravqa u zajednici.

Koncept integracije odraàva saznawe ozajedni~kim rizi~nim faktorima vi{e obo-qewa ~ijom se istovremenom redukcijomsmawuje mortalitet i morbiditet od vode}ihnezaraznih bolesti:• kardiovaskularnih bolesti;• malignih oboqewa;• povreda.

Pored ovih oboqewa i povreda mogu seukqu~iti i druga, pod uslovom da su vode}irizi~ni faktori na koje se deluje sa wimapovezani i da postoje proverene efikasneintervencije.

Ciqevi i okviri politikeGlavni ciq CINDI programa jeste unapre-

|ivawe zdravqa stanovni{tva smawivawemmortaliteta i morbiditeta od vode}ih neza-raznih bolesti putem integrisanog inter-ventnog programa. U sklopu ovog glavnogciqa je simultana redukcija zajedni~kih ri-zi~nih faktora kao {to su pu{ewe, neade-kvatna ishrana, konzumirawa alkohola, nedo-voqna fizi~ka aktivnost i psihosocijalnistres.

23


Program ima pet prakti~nih ciqeva:• Koordinisani pristup prevenciji i re-

dukciji nezaraznih bolesti;• Sveobuhvatni pristup u identifikaciji

ciqnih grupa, puteva intervencije,stru~nih uputstava i kori{}ewa sredsta-va informisawa;

• Razvoj i implementacija monitoringa, ko-ri{}ewe odgovaraju}ih indikatora zaevaluaciju procesa i rezultata;

• Izrada metodologije evaluacije sa poka-zateqima efektivnosti;

• Ugradwa nau~no-istraìva~kog rada.

U pripremi nacionalnog programa trebaizraditi detaqni plan koji }e obuhvatitinajmawe:• analizu situacije;• uspostavqawe menaxmenta programa;• izradu protokola i plana aktivnosti;• izradu stru~nih uputstava i metoda za in-

tervenciju u odnosu na rizi~ne faktore;• osnovni servej;• po~etak itnervencije;• redovne sastanke odgovornih li~nosti;• planirawe evaluacije u petogodi{wim

periodima.

Svaka zemqa, kandidat za ~lanstvo, du-`na je da obezbedi navedene uslove.

U okvire politike spadaju:• integrisani pristup;• me|usektorska saradwa;• demonstraciona podru~ja;• me|unarodna saradwa.

Glavne interventne strategijePrioriteti interventnih strategija su:

• razvoj politike, zakonske regulative ikoordinacije;

• razvoj organizacije i marketinga;• edukacija stanovni{tva i masovni medi-

ji;• uputstva za praksu;• edukacija profesionalnih kadrova i wi-

hovo ukqu~ivawe.

U odnosu na edukaciju profesionalnihkadrova, postoje tri glavna kanala koje tre-ba koristiti:• dodiplomska edukacija;• postdiplomska edukacija;• kontinuirana edukacija.

Monitoring i evaluacija

Indikatori i izvori podataka, indika-tori za monitoring i evaluaciju procesa irezultata obavezni su i preporu~eni.

Obavezni ili esencijalni indikatori je-su oni ~ija je primena uslov ~lanstva.

Esencijalni indikatori su:• struktura stanovni{tva prema polu i

starosti;• podaci o mortalitetu;• podaci o ishrani;• podaci iz serveja.

Esencijalni podaci iz serveja obuhvataju:• Biolo{ke faktore:

− ukupni holesterol;− sistolni i dijastolni krvni pritisak;− telesna teìna;− telesna visina.

• Bihevioralne faktore:− pu{ewe− konzumirawe alkohola;− fizi~ka aktivnost.

• Nivo obrazovawa:− ukupan broj godina {kole.

U prilogu protokola su obrasci, upitni-ci i uputstva o merewima.

Indikatori koji se preporu~uju ukqu~u-ju podatke o morbiditetu:• ishemijska bolest srca;• cerebrovaskularni inzult;• dijabetes melitus;• karcinom;• hroni~na respiratorna oboqewa;• povrede u saobra}aju.

Kao izvori podataka preporu~uju se:• izve{taj prijema i otpusta iz bolnice;• podaci iz vanbolni~kih slu`bi;


24

• podaci iz slu`be op{te medicine;• podaci iz serveja.

Izbor uzorka za servej

Uzorak treba da bude reprezentativan. Onse uzima na nivou demonstrativnog podru~ja.Vr{i se putem slu~ajnog izbora, tako da uukupnom broju od 2000 bude isti broj u mu-{kom i ènskom polu (po 1000), a u svakoj odpet starosnih grupa po 200. Obuhvata se sta-novni{tvo od 15 do 64 godina starosti.

Koristi se registar stanovni{tva ilibira~ki spisak.

Postoje detaqna uputstva o statisti~kojobradi i analizi podataka iz serveja. Kori-sti se jedinstveni CINDI upitnik za anketi-rawe ispitanika koji su u{li u uzorak.

Organizacija i menaxmentKoordinaciju CINDI programa vr{i Re-

gionalni ured Svetske zdravstvene organiza-cije. ^lanstvo se ostvaruje aplikacijom nad-le`nog dràvnog organa, po pravilu, mini-starstva zdravqa.

Organi programa su:• Savet direktora programa, koga ~ine svi

direktori programa zemaqa ~lanica. Toje najvi{i organ programa koji donosisve va`ne odluke. Sastaje se, po pravilu,jednom godi{we;

• Upravni odbor ~ine tri programska di-rektora (rotiraju se na dve godine, pred-stavnik centra za menaxment podataka,tri predstavnika Svetske zdravstvene or-ganizacije – dva iz evropskog regiona ijedan iz Glavnog ureda). Predsednik sebira na dve godine iz reda ~lanova. Od-bor ima ulogu izvr{nog organa;

• Centar za menaxment podataka stara se okvalitetu podataka, priprema analize ipublikacije.

Protokol sadrì priloge o na~inu izra-de nacionalnog protokola, metodama merewa,upitnicima na osnovu kojih i u skladu sa ko-jima se izra|uju nacionalni protokoli.

Globalna strategija prevencije i kontrole nezaraznih bolesti

Skup{tina Svetske zdravstvene organi-zacije na svom 53. zasedawu, u maju 2000. go-dine, usvojila je rezoluciju (WHA 53/17) podnaslovom „Prevencija i kontrola nezara-znih bolesti“, koja je po svom pristupu istavovima skoro identi~na sa konceptomme|unarodnog CINDI programa.5

Nakon usvajawa te rezolucije, moè segovoriti o nezaraznih bolestima kao glo-balnom svetskom problemu i o postojawu je-dinstvene me|unarodne strategije za wihovuprevenciju i kontrolu.

U izve{taju generalnog direktora Svet-ske zdravstvene organizacije, pripremqe-nom za 53. zasedawe skup{tine Svetskezdravstvene organizacije, navodi se da ne-zarazne bolesti na po~etku 21. veka pred-stavqaju najve}i zdravstveni problem kojiima veoma ozbiqne implikacije na soci-jalni i ekonomski razvoj.

Krajem 20. veka nezarazne bolesti supredstavqale 60 odsto od svih uzroka smr-ti. U 2002. godini od tih bolesti u svetu jeumrlo 33,5 miliona qudi. One u~estvuju sa46,7 odsto u ukupnom teretu od bolesti(burden). Ukoliko se nastavi ovakav trend,on }e u 2020. godini biti uzrok od 73 odstou ukupnom mortalitetu, a u ukupnom teretuod bolesti u~estvova}e sa 60 odsto.

Danas je problem nezaraznih bolesti vi-{e izraèn u zemqama u razvoju nego u raz-vijenim. Od ukupnog broja umrlih od neza-raznih bolesti, 77 odsto dolazi na zemqe urazvoju.

êtiri od vode}ih nezaraznih bolesti:kardiovaskularne, maligne, hroni~ne plu}nebolesti i dijabetes melitus, povezane su sazajedni~kim rizi~nim faktorima: pu{ewem,neadekvatnom ishranom i nedovoqnom fi-zi~kom aktivno{}u.

Prevencija ovih bolesti zasniva se nakontroli rizi~nih faktora na integrisanina~in.

Redukcija rizi~nih faktora jeste najefi-kasnije sredstvo prevencije ovih bolesti.

25


Dosada{wa iskustva pokazuju da su ovebolesti u velikoj meri preventabilne.

Strategije visokog rizika ne daju dovo-qan i trajan efekat. Mnogo ve}i i dugoro~-niji je efekat populacionih strategija.

U svakom stanovni{tvu ve}ina ima ume-ren nivo rizi~nih faktora, a mawi proce-nat visoki nivo. Posmatrano u celini, onisa normalnim nivoom doprinose vi{e pro-blemu nezaraznih bolesti nego oni sa viso-kim. Zbog toga su najefektivnije strategijekoje su istovremeno usmerene na celokupnostanovni{tvo i na pojedince sa visokim ri-zikom.

âk i male promene u smislu redukcijeprose~nih vrednosti nivoa rizi~nih fakto-ra u stanovni{tvu daju dobre rezultate usmawivawu mortaliteta i morbiditeta.

Interventni programi zahtevaju u~e{}ecele zajednice uz efikasnu me|usektorskusaradwu i aktivno u~e{}e stru~nih i dru-{tvenih organizacija.

Drugi veoma vaàn preduslov jeste da ~i-tava zdravstvena slu`ba teì{te svojih ak-tivnosti usmeri na promociju zdravqa iprevenciju bolesti.

Globalna strategijaCiqevi i mere globalne strategije

Najva`niji ciq globalne strategije je-ste smawivawe morbiditeta, onesposobqeno-sti i prerane smrtnosti od nezaraznih bo-lesti.

Glavni ciqevi

• Utvrditi stawe u pogledu epidemije ne-zaraznih bolesti i analizirati socijal-ne, ekonomske i politi~ke determinante,naro~ito u odnosu na siroma{no i one-sposobqeno stanovni{tvo i predloìtiodgovaraju}e zdravstvene, socijalne i fi-nansijske mere.

• Smawiti izloènost pojedinaca i sta-novni{tva u celini od uticaja zajedni~-kih rizi~nih faktora, a naro~ito pu{e-

wa, neadekvatne ishrane i nedovoqne fi-zi~ke aktivnosti.

• Usvojiti normative i stru~na uputstvaza kost-efektivne mere sa davawem pri-oriteta kardiovaskularnim, malignim,hroni~nim respiratornim bolestima idijabetesu.

• Na osnovu kompleksne analize stawa, us-postaviti monitoring nezaraznih bolestii wihovih deteminanti.

• Najve}i prioritet dati promociji zdra-vqa i prevenciji bolesti.

• Uspostaviti efikasan menaxment zdrav-stvenog sektora i primenu kost-efektiv-nih mera.

U rezoluciji se od zemaqa ~lanica zah-teva:• Da uspostave informacioni sistem koji

}e omogu}iti procenu u~e{}a nezaraznihbolesti u mortalitetu, morbiditetu ionesposobqenosti stanovni{tva, kao istepen izloènosti stanovni{tva zajed-ni~kim rizi~nim faktorima;

• Da usvoje nacionalni program promoci-je zdravqa stanovni{tva za ~itav ì-votni ciklus sa merama prevencije ikontrole. Pre usvajawa, takav programtreba da bude primewen na demonstra-cionom podru~ju;

• Da obezbede multisektorski pristup isaradwu svih zainteresovanih faktora;

• Da izvr{e neophodne reforme zdravstve-nog sistema u smislu reorijentacije napromociju zdravqa i prevenciju bolesti.

U evropskom regionu Svetske zdravstve-ne organizacije usvojen je 1998. godine doku-ment „Zdravqe za sve u 21. veku“, u kome suu skladu sa deklaracijom Skup{tine Svet-ske zdravstvene organizacije, iz maja 1998.godine, utvr|eni ciqevi i mere evropskogregiona do 2020. godine.6

U tom dokumentu utvr|en je globalni ciqda se do 2020. godine morbiditet, onesposo-bqenost i prerani mortalitet od nezaraznihbolesti smawi na najniì mogu}i nivo.

U odnosu na pojedine bolesti, utvr|eni suslede}i ciqevi:


26

• Da se mortalitet od kardiovaskularnihbolesti kod stanovni{tva ispod 65 godi-na starosti u proseku smawi za najmawe40 odsto;

• Da se mortalitet od malignih oboqewakod stanovni{tva ispod 65 godina staro-sti u proseku smawi za najmawe 15 odsto;

• Da se za jednu tre}inu smawe komplika-cije od dijabetesa, kao {to su amputaci-je, slepo}a, insuficijencija bubrega ikomplikacije u trudno}i;

• Da se uspostavi kontinuirano smawivawemorbiditeta, mortaliteta i onesposobqe-nosti od hroni~nih respiratornih obo-qewa, muskoloskeletalnih poreme}aja idrugih hroni~nih stawa;

• Da se ostvari ciq da 80 odsto dece do{est godina bude bez zubnog karijesa, ada do 12 godina bude najvi{e 1,5 izva|enili kvaran zub.

Mere kojima treba da se ostvare ovi ci-qevi podudaraju se sa merama me|unarodnogCINDI programa, koji se preporu~uje kao mo-del za izradu nacionalnih programa preven-cije i kontrole nezaraznih bolesti.

Evropska strategija prevencije i kontrole nezaraznih bolesti

Na 52. sastanku Regionalnog komitetaSvetske zdravstvene organizacije, odrà-nom 2002. godine, odlu~eno je da se izra-di evropska strategija prevencije i kon-trole nezaraznih bolesti koja treba dakoristi iskustva CINDI programa i wego-vu organizaciju u prihvatawu i primenite strategije.

Strategija je usvojena 2004. godine. Onapredstavqa novu viziju CINDI programa.9

Najva`niji ciq strategije jeste unapre-|ewe i za{tita zdravqa stanovni{tva putemprevencije nezaraznih bolesti na integrisa-ni na~in, na lokalnom, nacionalnom i regi-onalnom nivou.

Strategija ~iji je ciq redukcija morta-liteta i morbiditeta od nezaraznih bolesti,obuhvata ~etiri vode}e nezarazne bolesti:

kardiovaskularne, maligne, hroni~na plu}naoboqewa i dijabetes.

Strategija je usmerena na ~etiri vode}arizi~na faktora: pu{ewe, ishranu, fizi~kuaktivnost i alkohol kao bihevioralna i ~e-tiri biolo{ka rizi~na faktora: gojaznost,hipertenziju, visoki holesterol u krvi iporeme}aje metabolizma ugqenih hidrata.

Da bi se ostvarili glavni ciqevi stra-tegije, treba da se primene ~etiri integri-sana pristupa: redukcija individualnog ri-zika, redukcija rizika stanovni{tva, raci-onalno kori{}ewe zdravstvene slu`be i po-dr{ka referalnom sistemu.

Ovi napori treba da budu rukovo|eni sa~etiri glavne strategije: razvoj politike,gradwa kapaciteta, pra}ewe stawa i disemi-nacija informacija i iskustva.

Sve ovo treba da bude povezano sa unapre-|ewem funkcionisawa socioekonomskogokruèwa, funkcionisawem na ~etiri glav-ne socijalne determinante nezaraznih bole-sti: siroma{tvo, nedovoqna {ansa za obra-zovawe, nezaposlenost i socijalne razlike.

Strategija treba da se primeni krozpartnerstvo na vi{e nivoa:• Me|unarodni nivo ukqu~uje Svetsku zdrav-

stvenu organizaciju, EU, profesionalnaudruèwa i nevladine organizacije;

• Nacionalni nivo ukqu~uje vladu i wenesektore zainteresovane za zdravqe, ne-vladine organizacije, zdravstvene insti-tucije, obrazovne institucije;

• Lokalni nivo ukqu~uje lokalne institu-cije, interesne grupe.

Posebno zna~ajnu ulogu ima Evropski od-red Svetske zdravstvene organizacije sa ja-snim mandatom da vodi, razvija i primewu-je strategiju i da pruà pomo} u kreirawuboqe zdravstvene situacije {irom evrop-skog regiona.

Nacionalni programi za kontrolu malignih oboqewa

Svetska zdravstvena organizacija u sarad-wi sa me|unarodnom Unijom za borbu protivmalignih oboqewa, objavila je 2002. godine

27


dokument o nacionalnim programima kon-trole malignih oboqewa.7

U tom dokumentu navodi se da je bar jed-na tre}ina od 10 miliona slu~ajeva novihoboqewa preventabilna uz mere kontrolepu{ewa, konzumacije alkohola, adekvatneishrane, imunizacije protiv virusa hepati-tisa B. Ranim otkrivawem i blagovremenimadekvatnim le~ewem mogu}e je izle~iti jed-nu tre}inu, a preostale slu~ajeve u odma-klom stadijumu bolesti mogu}e je tretiratipalijativnim merama.

Izraz kancer ili karcinom obuhvatapreko sto razli~itih bolesti malignih tu-mora raznih organa kojima je zajedni~kosvojstvo poreme}aj mehanizma kojima se re-guli{e normalni rast }elija.

Od deset miliona novih slu~ajeva godi-{we u svetu, 4,7 miliona je u razvijenim ze-mqama, a 5,5 miliona u zemqama u razvoju.Od malignih oboqewa godi{we umire oko{est miliona qudi, ili 12 odsto od ukup-nog broja umrlih. Broj umrlih do 2020. go-dine }e se pove}ati na deset miliona. Napove}awe broja obolelih ima znatan uticaji porast broja starih osoba. Od malignih bo-lesti danas boluje oko dvadeset miliona qu-di, a taj broj }e se pove}avati na tridesetmiliona u 2020. godini. Maligna oboqewauti~u na rast depresije i anksioznosti kodpacijenata i porodice. Pored ostalog, iza-zivaju velike tro{kove za le~ewe, a gubicizbog radne nesposobnosti i prerane smrtiveoma su veliki.

Pod prevencijom se, pre svega, podrazume-va eliminacija ili svo|ewe na minimumuzroka malignih oboqewa. Ovaj pristupobezbe|uje najboqe, dugoro~ne rezultate ivisoki stepen kost-efektivnosti.

Ukqu~ivawe programa prevencije malig-nih oboqewa u nacionalni integrisani pro-gram prevencije i kontrole nezaraznih bo-lesti najefektivnija je nacionalna strate-gija.

Faktori rizika, kao {to su pu{ewe, ne-adekvatna ishrana, gojaznost i nedovoqnafizi~ka aktivnost, isti su kao i kod dru-gih nezaraznih bolesti.

Rano otkrivawe osoba sa simptomima iputem skrininga pruà ve}u {ansu za uspe-{an medicinski tretman obolelih. Skri-ning se primewuje samo u slu~aju kada po-stoje dokazi efektivnosti i kada postojekadrovski i materijalni uslovi.

Skrining èna u rizi~noj grupi za ranootkrivawe karcinoma grli}a materice idojke ima dokazanu efektivnost.

Medicinski tretman dijagnostikovanogmalignog oboqewa treba da usledi brzo.Kod rano otkrivenog karcinoma grli}a ma-terice, dojke, testisa, melanoma postiè seperiod preìvqavawa od pet godina kod 75odsto slu~ajeva, i vi{e. To nije slu~aj kodkarcinoma èluca, pankreasa, plu}a, kodkojih je preìvqavawe od pet godina maweod 15 odsto.

Palijativno le~ewe ima za ciq da una-predi kvalitet ìvota obolelih od malig-nih bolesti kod kojih medicinski tretmannije doveo do ozdravqewa. Ono podrazumevatretirawe bola i drugih tegoba, ukqu~uju-}i psihi~ke i psihosocijalne.

Menaxment nacionalnog programaPa`wivo planirawe sa jasnim priori-

tetima i merama prevencije, ranog otkriva-wa, blagovremenog medicinskog tretmana ipalijatnivne mere ~ine su{tinske elemen-te nacionalnog programa kojim se moèostvariti visoki stepen kontrole malig-nih bolesti, ~ak i u uslovima ograni~enihsredstava.

Efektivan i efikasan nacionalni pro-gram zahteva kompetentan menaxment koji jeu stawu da identifikuje prioritete i resur-se, da organizuje i koordinira sve raspolo-ìve resurse, ~ime se omogu}ava progres uostvarivawu planiranih ciqeva. Pristupkvalitetnom menaxmentu zasniva se na sle-de}im principima:• orijentacija na definisane ciqeve;• fokusirawe na stvarne potrebe;• sistematski proces u dono{ewu odluka;• sistematski i sveobuhvatni pristup;


28

• vo|stvo;• partnerstvo;• kontinuirano unapre|ivawe, inovacije i

kreativnost.Implementacija treba da se sprovodi po-

stepeno. Edukacija svih u~esnika i na svimnivoima, uspostavqawe sistema monitorin-ga i evaluacije.

Koncept nacionalnog programa sadrìscenario za zemqe sa veoma ograni~enim re-sursima (A), sa sredwim nivoom resursa (B)i sa visokim nivoom resursa (C).

Izloèni koncept nacionalnog programanamewen je zemqama u kojima ne postoji je-dinstveni nacionalni program prevencije ikontrole nezaraznih bolesti.

Elementi ovog programa mogu biti ugra-|eni i u jedinstveni nacionalni programprevencije i kontrole nezaraznih bolesti,naro~ito u smislu specifi~nih ciqeva imera za oblast malignih oboqewa.

Razvoj preventivne strategijePrevencija bolesti ukqu~uje razli~ite

aktivnosti koje se mogu grupisati na:• promene u fizi~koj sredini;• promene stila ìvota i socijalne sredine;• efektivna preventivna zdravstvena slu`ba.

Najboqe strategije ne}e uspeti ako ihstanovni{tvo ne prihvati. Efektivna }ebiti strategija koja ukqu~uje celokupnostanovni{tvo i sve sektore u zajednici kaoravnopravne partnere.

Razvoj preventivne strategije na primarnom nivou zdravstvene za{tite

Prvi korak u razvoj strategije jesteutvr|ivawe ciqeva. Ciqevi mogu biti iska-zani u odnosu na bolesti ili rizi~ne fak-tore, kao na primer:• smawiti smrtnost od koronarne bolesti;• smawiti incidencu cerebrovaskularnog

inzulta;

• smawiti prevalencu pu{ewa;• smawiti prose~an sistolni krvni priti-

sak kod odraslog stanovni{tva.

Ciq treba da bude definisan u odnosu naodre|eno stanovni{tvo. Ciq treba da budeformulisan tako da svaka aktivnost ima is-hod koji se moè meriti.

Kriterijumi se moraju birati tako da semoè meriti progres u odnosu na ostvari-vawe ciqeva. Kriterijumi mogu ukqu~iti:prevalencu pu{a~a i stope smrtnosti od od-re|enih bolesti.

Ciqevi moraju biti kvanitativno izraè-ni, kao na primer:• smawiti smrtnost od koronarne bolesti

kod stanovni{tva ispod 65 godina staro-sti najmawe 40 odsto do 2015. godine.

Ciqevi mogu iskazati i odre|ene prome-ne, kao na primer:• smawiti prevalencu pu{ewa cigareta na

najvi{e 20 odsto pu{a~a do 2010. godine;• smawiti prose~ni sistolni krvni priti-

sak kod odraslog stanovni{tva najmawe za5 mmHg do 2010. godine.

Kod utvr|ivawa ciqeva mora se ozna~i-ti nivo vrednosti u startnoj godini u odno-su na koje se defini{u ciqevi.8

29


Monitoring i evaluacija

Evaluacija implementacije programaima tri aspekta: evaluacija primene, evalu-acija procesa i evaluacija rezultata u smi-slu ishoda.

Evaluacija ishoda meri rezultate ostva-rene u pogledu promena nivoa rizi~nihfaktora, promena stila ìvota, znawa kaorezultata primena mera zdravstvene edukaci-je i individualnih saveta.

Proces evaluacije analizira konkretnemere i na~in wihove primene. Procenaukqu~uje funkcionisawe zdravstvene slu`bena primarnom nivou. Determinante funkci-onisawa ukqu~uju kompetenciju, motivacijui te{ko}e koje se moraju prevazi}i.

U pripremama za primenu preventivnogprograma treba ukqu~iti:• dijalog sa timom zdravstvenih radnika na

primarnom nivou;• upoznavawe stanovni{tva sa ciqevima i

o~ekivanim rezultatima programa;• edukaciju zdravstvenih radnika u odnosu

na wihovu ulogu u ostvarivawu programa.

Veoma vaàn preduslov jeste izrada kon-kretnih i jasnih stru~nih uputstava. Lokal-na stru~na uputstva po pravilu treba da bu-du nacionalna uputstva prilago|ena lokal-nim prilikama.

Literatuta

1. Jakovqevi} \., Planojevi} M.: Dvadeset godina MO-NICA projekta u Novom Sadu. Institut za KVB iDom zdravqa Novi Sad, 2005. str. 23–25.

2. Puska P.: Comprehensive Cardiovascular Community Con-trol Programes in Europe. WHO Reg. Off. for Europe. Co-penhagen 1988.

3. Prevention of Coronary Heart Disease. Report of a WHOExpert Committee. WHO Geneva, 1982.

4. Protocol and Guidelines. CINDI. WHO Reg. Off. for Eu-rope, 1996.

5. Global Strategy for the Prevention and Control of Nonco-municable Diseases. WHA (A53/17).

6. Health for All in 21 st Century. WHO Reg. Off. for Eu-rope. Copenhagen 1999. str. 54–65.

7. WHO: National Cancer Control Programmes. Geneva 2002.8. Prevention in Primary Care. CINDI. WHO Reg. Off. for

Europe. Copenhagen 1994. str. 195–205.9. WHO: A Strategy to Prevent Chronic Disease in Europe.

Reg. Off. for Europe 2006.

Kretawe zaraznih bolesti

Na teritoriji Republike Srbije u2005. godini prijavqeno je 90.481obolelih od zaraznih bolesti sa

incidencijom od 1206,7 na 100.000 stanov-nika. Pad u broju prijavqenih slu~ajevatokom 2005. godine u odnosu na prethodnegodine (grafikon 1) tuma~i se prestan-kom prijavqivawa nekih oboqewa naosnovu novog Zakona o za{titi stganov-ni{tva od zaraznih bolesti, (Erysipelas,Herpes zoster) svih parazitarnih oboqewaizuzev {uge, koja je u~estvovala u zna~aj-nom broju u ukupnom prijavqivawu pret-hodnih godina.

Pad incidencije plu}ne turberkuloze u2005. godini je posledica sprovo|ewa global-nog programa SZO za kontrolu tuberkulozei uvo|ewa Strategije direktno opserviraneterapije (DOTS) u 2002. godini, tako da se

31



1 Iz: Zdravstveno-statisti~ki godi{wak Republike Srbije 2005, Institut za javno zdravqe „Dr Milan Jovanovi}Batut“, Beograd.

Zarazne bolesti u Republici Srbiji1

Tabela 1. Naj~e{}e zarazne bolesti u RepubliciSrbiji, 2003−2005. godina.

2003. 2004. 2005.

Varicella I I I

Infectiones intestinales bact. alie II IV III

Tonsilitis streptococcica III II II

Herpes Zoster IV III

Scabies V V V

Intoxicationes alimentariae bacteriales

VI IX VI

Salmonellosis VII X IX

Mycosis VIII

Scarlatina IX VII VIII

Pharingitis Streptococcica X

TBC X

Pneumonia VII

Infectiones per Escherichiam coli VI

Diarrhoea et gastroenteritiscausa inf. suspecta

VIII IVGrafikon 1. Kretawe incidencije zaraznih i paraz-itarnih bolesti (na 100.000 stanovnika) u Republi-ci Srbiji, 2001−2005. godina.

1265,0

1350,2

1468,4

1546,5

1206,7

1000,0

1100,0

1200,0

1300,0

1400,0

1500,0

1600,0

2001 2002 2003 2004 2005

Grafikon 2. Kretawe incidencije od plu}nihbolesti (na 100.000 stanovnika) u Republici Srbi-ji, 2001−2005. godina.

37,2

28,4

37,9

32,1

28,1

20,022,024,026,028,030,032,034,036,038,040,0

2001 2002 2003 2004 2005

nakon ve}eg broja prijavqenih slu~ajeva u2003. godini usled poboq{anog nadzora, uo-~ava kontinuirano opadawe inicidencijeplu}ne tuberkuloze (grafikon 2).

U rangu deset naj~e{}ih zaraznih bole-sti u 2005. godini, kao i prethodne dve go-


32

dine vode}e mesto je zauzimala vari~ela(tabela 1).

Od zaraznih bolesti u 2005. godini umr-la su 233 lica, sa stopom mortaliteta3,1/100.000, koja je najvi{a u posledwih petgodina, usled pove}anog broja registrovanihslu~ajeva umrlih od sepse i tuberkuloze,zbog aùrirawa prijava smrtnih ishoda odzaraznih bolesti i promene u sistemu pri-javqivawa (grafikon 3).

Kretawe zaraznih bolesti preventabilnih vakcinama

Incidencija bolesti preventabilnihvakcinama bila je u 2005. godini najniàu posledwih pet godina, sa u~e{}em u ukupnom obolevawu od 0,29 procenata(tabela 2). Posledwi slu~aj difte-rije prijavqen je 1980 godine, de~ije pa-ralize 1996, a tetanusa novoro|en~adi1999. godine.

Grafikon 3. Kretawe stope mortaliteta od zaraznihbolesti (na 100.000 stanovnika) u Republici Srbi-ji, 2001−2005. godina.

1,29

1,79

2,67

1,99

3,10

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

2001 2002 2003 2004 2005

Tabela 2. Kretawe bolesti preventabilnih vakcinama u Republici Srbiji, 2001−2005. godina.

2001. 2002. 2003. 2004. 2005.

De~ija paralizaoboleli 0 0 0 0 0

incidencija 0 0 0 0 0

Difterijaoboleli 0 0 0 0 0

incidencija 0 0 0 0 0

Tetanus ukupnooboleli 14 11 8 12 15

incidencija 0.18 0,14 0,11 0,16 0,20

Tetanus novoro|en~adioboleli 0 0 0 0 0

incidencija 0,00 0 0 0 0

Veliki ka{aqoboleli 5 4 13 14 4

incidencija 0,06 0,05 0,17 0,19 0,05

Zau{cioboleli 350 685 362 135 93

incidencija 4,51 8,82 4,83 1,80 1,00

Male bogiweoboleli 18 27 15 8 24

incidencija 0,23 0,35 0,20 0,11 0,32

Rubeoleoboleli 1279 528 332 227 153

incidencija 16,47 6,80 4,43 3,03 2,04

Hepatititoa Boboleli 429 363 368 322 323

incidencija 5,52 4,67 4,91 4,29 4,31

Kretawe obolelih od Morbus HIV

U Republici Srbiji u periodu od 1985.godine, kada su registrovani prvi slu~ajevi,do 2005. godine prijavqeno je 1299 obole-lih od Morbus HIV (AIDS, SIDA) od kojih je897 (69%) osoba umrlo. Tokom 2005. godineregistrovane su 53 novoobolele (stopa ind-cidencije 0,7 na 100.000 stanovnika), dok je25 osoba umrlo (stopa mortaliteta 0,3 na100.000 stanovnika) (grafikon 4). Distribu-cija obolelih i umrlih po polu i uzrastuprikazana je u tabeli 3.

Od 1299 obolelih osoba 73 odsto su oso-be mu{kog pola, a 27 odsto ènskog pola.Me|u umrlima registrovano je 75 odsto mu-{karaca i 25 odsto èna.

33


U odnosu na transmisivnu grupu, tj.prijavqeni na~in sticawa HIV infekci-je, najve}i broj obolelih je registrovanme|u intravenskim korisnicima droge(tabela 4)

Epidemije zaraznih bolesti

Kretawe epidemija zaraznih bolesti uodnosu na put {irewa infektivnog agensaprikazano je na tabeli 5. Naj~e{}e su re-gistrovane alimentarne epidemije, sa u~e-{}em od 57 do 73 odsto u odnosu na sve epi-demije u periodu 2001–2005. godina. U 2005.godini naj~e{}i uzro~nik je bila Salmonel-la enteritidis, otkrivena u 44 alimentarneepidemije (62 odsto).

Grafikon 4. Broj obolelih i umrlih od Morbus HIV u Republici Srbiji, 2001−2005. godina.

Tabela 3. Oboleli i umrli od Morbus HIV-a premapolu u Republici Srbiji, 2001−2005. godina.

UzrastMu{ko @ensko Svega

oboleli umrli oboleli umrli oboleliumrli

0-14 20 8 14 13 34 21

15-19 16 13 5 2 21 15

20-29 118 71 69 34 187 105

30-39 432 303 178 111 610 414

40-49 229 172 55 43 284 215

50-59 91 60 14 11 105 71

60+ 46 47 12 9 58 56

Ukupno 952 674 347 223 1299 897

Tabela 4. Oboleli od Morbus HIV-a prema tiputransmisije u Republici Srbiji, 1985−2005. godina.

Transmisivne grupe Oboleli %

Intravenski narkomani 566 43,57

Hemofili~ari i primaocikrvi i derivata

107 8,24

Homo/biseksualci 195 15,01

Heteroseksualci i seksualni partneri HIV+

266 20,48

Sa majke na dete 18 1,38

Nepoznato 147 11,32

Ukupno 1299 100,00

0,0

20,0

40,0

60,0

80,0

100,0

120,0

1991. 1992. 1993. 1994. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.


34

Tabela 5. Epidemije zaraznih bolesti prema putevima {irewa infektivnog agensa u Republici Srbiji, 2001−2005. god..

Put {irewa Broj 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.

AlimentarneBroj epidemija 192 247 266 172 164

Broj obolelih 2297 2719 2983 1637 1678

KontaktneBroj epidemija 49 50 57 70 93

Broj obolelih 762 480 393 648 511

Vazdu{no-kapqi~neBroj epidemija 24 29 35 39 24

Broj obolelih 454 696 1281 1020 1561

Hidri~neBroj epidemija 3 3 1 5 4

Broj obolelih 82 930 19 338 347

NepoznatBroj epidemija 17

Broj obolelih 247

UkupnoBroj epidemija 272 339 365 303 285

Broj obolelih 3647 4992 4722 3890 4097

Tabela 6. Naj~e{}i BI u Republici Srbiji u 2005.godini

Lokalizacija BI Broj %

Infekcije mokra}nog sistema 168 28,96

Infekcija operativnog mesta 141 24,31

Pneumonije 45 7,76

Infekcije krvi 47 8,10

Infekcije ko{tano-zglobnogsistema

6 1,03

Infekcije kardiovaskularnogsistema 1 0,17

Infekcije centalnog nervnogsistema 1 0,17

Infekcije oka, uha i nosa 6 1,03

Infekcije sistema za varewe 29 5,00

Infekcije sistema za disawe 57 9,83

Infekcije polnog sistema 25 4,31

Infekcije koè, i mekih tkiva 51 8,79

Sistemske infekcije 2 0,34

Infekcije vezane za centralni venski kateter

1 0,17

Ukupno 580 100,00

Tabela 8. Prouzrokova~i bolni~kih infekcija u Re-publici Srbiji, 2005. godina

Mikroorganizam Broj

izolata%

Staphylococcus aureus 540 19,92

Staphylococcus koagulaza neg. 199 7,30

Streptococcus 19 0,70

Pneumococcus 39 1,44

Enterococcus 167 6,16

Moraxella catarrhalis 26 0,96

Citobacter 24 0,88

Enterobacter spp. 46 1,70

Escherchia coli 516 19,03

Klebsiella spp. 237 8,74

Proteus spp. 192 7,08

Morganela 29 1,07

Providencia 10 0,37

Acinetobacter 229 8,45

Haemophilus 38 1,40

Pseudomonas spp. 251 9,26

Druge bakterije 57 2,10

Candida 92 3,39

Ukupno 2711 100,0

Nadzor nad bolni~kim infekcijama

Nadzor nad bolni~kim infekcijama u2005. godini sprovo|en je kroz pra}ewe in-cidencije i prevalencije bolni~kih infek-cija (BI). U nacionalnoj studiji prevalen-cije, u kojoj su u~estvovali svi institu-

35


ti/zavodi za za{titu zdravqa u Srbiji,sprovedenoj u 59 bolnica, obuhva}eno je16.512 pacijenata. Prevalencija pacijenatasa bar jednom BI iznosila je 3,1 odsto(521/16,512), a prevalencija svih BI 3,5 od-sto (580/16,512). Naj~e{}e BI bile su in-fekcije mokra}nog sistema i infekcijeoperativnog mesta (tabela 6)

Tabela 7. Stopa incidencija bolni~kih infekcija na pojedinim odeqewima bolnica u Republici Srbiji,2002−2005. godina.

Odeqewe

Stopa incidencija bolni~kih infekcija (%)

Najnià Najvi{a

2002. 2003. 2004 2005 2002. 2003. 2004 2005

Hirurgija 0,20 0,4 0,3 0,1 8,5 10,6 8,2 3,3

Ortopedija/reumatologija 0,50 1,1 0,3 1,4 10,2 12,5 14,4 1,3

Intenzivna nega 0,70 6,3 2,8 21,7 16,2 28,4 27,6 56,9

Urologija 0,70 1,2 1,8 1,1 6,5 6,7 7,4 10,1

Ginekologija/aku{erstvo 0,02 0,1 0,2 0,3 3,6 6,3 2,2 9,9

Tabela 9. Aktivna imunizacija lica odre|enog uzrasta, vakcinacija i revakcinacija u 2005. godini

REPUBLIKA SRBIJA CENTRALNA SRBIJA VOJVODINA

Uzrast vakcinisanih ivrsta vakcine

Brojplani-ranih

Brojvakcin-isanih

Obuhvat%

Brojplani-ranih

Brojvakcin-isanih

Obuhvat%

Brojplani-ranih

Brojvakcin-isanih

Obuhvat%

Na ro|ewu

BCG 70667 69106 97,8 53898 52528 97,5 16769 16578 98,9

U 1. godini ìvota

DTP3 70418 68828 97,7 50990 49861 97,8 19428 18967 97,6

OPV3 70509 68958 97,8 51078 49957 97,8 19431 19001 97,8

HepB3 70509 45910 65,1 51078 28982 56,7 19431 16928 87,1

U 2. godini ìvota

MMR 72050 68855 95,6 52805 49984 94,7 19245 18871 98,1

DTP rev. 1 72101 70389 97,6 53187 51823 97,4 18914 18566 98,2

OPV rev. 1 72094 70422 97,7 53290 51939 97,5 18804 18483 98,3

U 7. godini ìvota

DT rev. 2 69268 68314 98,6 50754 49951 98,4 18514 18363 99,2

OPV rev. 2 69762 68729 98,5 50960 50087 98,3 18802 18642 99,1

U 12. godini ìvota

MMR rev. 1 90778 89035 98,1 63774 62345 97,8 27004 26690 98,8

U 14. godini ìvota

dT rev. 3 84379 83195 98,6 60915 59947 98,4 23464 23248 99,1

OPV rev. 3 83740 82637 98,7 60814 59917 98,5 22926 22720 99,1

U 18. godini ìvota

TT rev. 4 85551 82306 96,2 63136 60372 95,6 22415 21934 97,9

Epidemiolo{ki nadzor putem pra}ewa in-cidencije na odeqewima sa visokim rizikomza nastanak BI vr{en je od strane 18 insti-tuta/zavoda za za{titu zdravqa u Srbiji.Stope incidencije BI prikazane su na ta-beli 7. Naj~e{}i prouzrokova~i BI u 2005.godini bili su Staphyloccocus aureus i Esche-richia coli (tabela 8).

ImunizacijaAktivna imunizacija lica odre|enog uz-

rasta, planiranih za vakcinaciju i revak-


36

cinaciju u 2005. godini prikazan je na tabeli 9.

Obuhvat novoro|en~adi (BCG) vakcinom u2005. godini iznosio je 97,8 odsto. Imuniza-cija protiv difterije, tetanusa, velikog ka-{qa (DTP) i de~je paralize (OPV), kao irevakcinacija dece u drugoj godini ìvota,pred{kolske i {kolske dece, sprovedena jeu visokom obuhvatu planiranih obveznika,iznad 97 odsto. Imunizacija odoj~adi protivhepatitisa B je otpo~ela u drugoj polovini2005. godine, tako da je obuhvat bio nizak iiznosio je 65,1 odsto

Saètak. Domovi zdravqa u {umadijskomokrugu, izuzev op{tine Aran|elovac, imaju 39seoskih ambulatni. Slu`ba Higijene IZJZKragujevac jedanput godi{we (a po potrebii ~e{}e) vr{i higijensko-sanitarni nadzorovih ambulanti, uzorkuje vodu za pi}e i bri-seve radnih povr{ina, ruku zaposlenih, ste-rilnog materijala i dezinfekcionih sred-stava. Ciq na{eg rada jeste prikaz ocenehigijensko-sanitarnog stawa ambulanti useoskim sredinama, identifikovawe prisut-nih problema. U okviru ovog ciqa re{avalismo slede}e zadatke: provera zdravstvene is-pravnosti vode za pi}e, provera sterilnostimaterijala i rastvora, provera higijenskogstawa objekta metodom vla`nih briseva saradnih povr{ina, ruku zaposlenih, proverasterilnosti materijala i ocena higijensko-sanitarnog stawa zdravstvenih objekata.Istraìvawe je vr{eno tokom 2006. i 2007.godine na teritoriji {umadijskog okruga,izuzev op{tine Aran|elovac. Svi podaci suobra|eni adekvatnim matemati~ko-stati-sti~kim metodama, softwear SPSS forWindowsver. 11.0.

Rezultati istraìvawa su pokazalislede}e: od ukupno 72 uzorka voda za pi}e (zaobe ispitivane godine) zdravstveno je neis-pravan 61 uzorak (x2=51.81, DF=1, p<0.01). Odukupnog broja 379 uzoraka razli~itog mate-

Summary. Health centers in Sumadija district,accept Arandjelovac, have 39 villages ambu-lates.

Department of Hygiene, Institute for publichealth in Kragujevac once a year (more often ac-cording to need) is doing hygienically-sanitarianoverlooking of this ambulances, testing drinkingwater and of working surfaces., arms of em-ployees, of sterile material and disinfectants.

The aim of our work is showing mark of hy-gienically condition of ambulates in country,identification of present problems.

During the aim we have solved followedtasks: control of the drinking water, control ofthe sterility of material and sterile solutions andhygienic condition in ambulates.

Research is preformed during 2006 and 2007year, on the territory off Sumadian district, ac-cept the township of Arandjelovac.

All of the data are treated adequate math-ematical-statistic methods, software SPSS forWindows ver. 11.0. Research results haveshoved followed: of 72 samplers of drinking wa-ter (for both years) healthy incorrect was 61(x2= 51.81, DF=1, p<0.01).

Of all of 379 samples of different material(swabs of the working surfaces, arms of nurses

37



1 Doc. dr Nela \onovi}, Institut za javno zdravqe Kragujevac, Medicinski fakultet Kragujevac.2 Prof. dr Vlasta Damjanov, Medicinski fakultet Kragujevac.3 Dr Konstansa Lazarevi}, Institut za javno zdravqe Ni{.

Higijensko-sanitarno stawe u seoskim ambulantama {umadijskog okrugaN. \onovi},1 V. Damjanov,2 K. Lazarevi}3

Hygienically and Sanitarian Condition in Village Ambulates in Sumadian DistrictDjonovic N., M.D., Ph.D., Acc., Prof.: Damjanov, V., M.D., Ph.D., Prof.: Lazarevic K. M.D.

Uvod

Domovi zdravqa u {umadijskom okrugu,izuzev op{tine Aran|elovac, imaju39 seoskih ambulatni. Slu`ba Higi-

jene Instituta za javno zdravqe (u daqemtekstu IZJZ) Kragujevac u ciqu utvr|ivawahigijensko-sanitarnog stawa jedanput godi-{we (a po potrebi i ~e{}e) vr{i higijen-sko-sanitarni nadzor ovih ambulanti, uzor-kuje vodu za pi}e i briseve radnih povr{i-na, ruku zaposlenih, sterilnog materijala idezinfekcionih sredstava. Kao najve}i pro-blem isti~e se: zdravstveno neispravna vo-da za pi}e,1 problem medicinskog otpada ineadekvatnih prostorija u kojima rade seo-ske ambulante,2 u mnogim ambulantama jestalno prisutan samo medicinski tehni~ar,dok lekar dolazi dva do tri puta nedeqno.

Ciq rada

Ciq na{eg rada jeste prikaz ocene higi-jensko-sanitarnog stawa ambulanti u seo-skim sredinama i identifikovawe prisutnihproblema. U okviru ovog ciqa re{avalismo slede}e zadatke: provera zdravstvene is-pravnosti vode za pi}e, provera sterilnostimaterijala i rastvora, provera higijenskogstawa objekta metodom vla`nih briseva saradnih povr{ina, ruku zaposlenih, provera


38

sterilnosti materijala i ocena higijensko-sanitarnog stawa zdravstvenih objekata.3,4,5

Materijal i metod rada

Kao materijal za ovaj rad koristili smodokumentaciju slu`be Higijena IZJZ Kragu-jevac, i to: rezultate ispitivawa voda zapi}e, rezultate ispitivawa higijenskog sta-wa zdravstvenih objekata i rezultate higi-jensko-sanitarnih nadzora istih. Istraì-vawe je vr{eno tokom 2006. i 2007. godinena teritoriji {umadijskog okruga, izuzevop{tine Aran|elovac. Svi podaci su obra-|eni adekvatnim matemati~ko-statisti~kimmetodama, softwear SPSS forWindows ver. 11.0.

U okviru statisti~ke obrade podatakakoristili smo adekvatne matemati~ko-sta-tisti~ke metode, maksimalno prilago|enevrsti i tipu podataka, kao i ciqu istra-ìvawa. Od metoda deskriptivne statisti-ke upotrebili smo metod tabelirawa igrafi~kog prikazivawa, a od metoda stati-sti~kih testova, s obzirom na vrstu poda-tka, koristili smo hi-kvadrat test.

Rezultati istraìvawa

Rezultati istraìvawa su pokazali sle-de}e: od ukupno 72 uzorka vode za pi}e (za

and doctors, of the sterile material, sterile ma-terial, disinfections)

Microbiologic incorrection is determinatedat 12 samples, which makes 3.16 %( less pro-cent in relation on city area where procent ofincorrection is 6.3−8.17%, x2=14.42 DF=1,p<0.05).

Conclusion: It is necessary that in theshortest time period fix hygienically-sanitariancondition in country ambulates, in the beginningto secure correct drinking water for drinkingand improvation of working conditions.

Key words: Hygiene, villages ambulantes.

rijala (brisevi radnih povr{ina, rukuzdravstvenih radnika, sterilnog materija-la, sterilni materijal, dezificijensi) mi-krobiolo{ka neispravnost je utvr|ena kod12 uzoraka, {to ~ini 3,16% (mawi proce-nat u odnosu na gradsku sredinu gde se pro-cenat neispravnosti kre}e 6,3–8.17%,x2=14.42 DF =1, r<0.05).

Zakqu~ak: Neophodno je u {to kra}emvremenskom roku popraviti higijensko-sa-nitarno stawe u seoskim ambulantama, presvega obezbe|ivawem zdravstveno ispravnevode za pi}e i poboq{avawem uslova radai snadbevenosti istih.

Kqu~ne re~i: higijena, seoske ambulante.

obe ispitivane godine) zdravstveno je neis-pravan 61 uzorak (x2=51.81, DF=1, p<0.01). Utoku 2006. godine uzorkovano je 29 voda zapi}e (zdravstveno je ispravno pet, neisprav-no 24), a u toku 2007. godine 33 uzorka vo-de za pi}e (zdravstveno je ispravno {est,neispravno 27) (tabela 1). Svih 61 zdrav-stveno neispravnih voda za pi}e pokazaloje mikrobiolo{ku neispravnost, i to: pove-}an ukupan broj aerobnih mezofilnih bak-terija u 1 ml uzorka na 37oC posle 48 sati

(30,8 %), prisustvo koliformnih bakterijana 37oC u 100 ml uzorka odre|ene kao najve-rovatniji broj MPN (36,7 %), prisustvostreptokoka fekalnog porekla (12,3%), pri-sustvo Escherichiae coli (21,2%), {to je tako-|e dalo statisti~ki zna~ajnu razlikux2=21.32 , DF=3, r<0.05 (grafikon 1). Kod 17uzoraka vode identifikovana je i hemijskaneispravnost i to: pove}ana koncentracijanitrata (36,9%), pove}ana koncentracija ni-trita (2,3%), pove}ana elektroprovodqivost(29,9%), pove}ane koncentracije gvo`|a imangana (6,1% za gvo`|e i 3,8% za mangan),smawena ph vrednost vode za pi}e (5,5%),poja~ana boja i mutno}a (15,4%), i pokaza-li su zna~ajnu statisti~ku razliku x2=35.742DF=6, r<0.05) (grafikon 2).

Medicinski otpad se neadekvatno odla-è ili spaquje u ve}ini seoskih ambulanti(u 2006. godini 24 ambulante nemaju re{enopitawe prikupqawa i odlagawa medicinskogotpada, a u 2007. godini 27 ambulanti nehi-

39


gijenski postupa sa medicinskim otpadom),(x2=37.65, p<0.01).

Snadbevenost ambulanti je veoma lo{a:samo dve ambulante su zadovoqavaju}e snad-bevene lekovima, sterilnim zavojnim mate-

Tabela 1. Zdravstvena ispravnost vode za pi}e useoskim ambulantama

Grafikon 1. Uzroci mikrobiolo{ke neispravnostivode za pi}e u seoskim ambulantama

Godina 2007. 2006.

Ispravno 5 6

Neispravno

hemijski i mikrobiolo{ki 6 11

samo mikrobiolo{ki 18 16

Ukupno 29 33

x2=51.81, p<0.01 (postoji statisti~ki zna~ajna razli-ka u odnosu na mikrobiolo{ku i hemijsku is-pravnost/neispravnost vode za pi}e u seoskim ambu-lantama za obe posmatrane godine).

x2=21.32 , r<0.05

0

10

20

30

40

3-D Column 2

Sreptokoke fekalnog porekla

Ukupan br. Aerobnih mezofila

Koliformne bakterije

Grafikon 2. Uzroci hemijske neispravnosti vode zapi}e u seoskim ambulantama

x2=35.742, r<0.05

0

10

20

30

40

Pove}ana koncentracija nitrataPove}ana koncentracija nitritaPove}ana elektroprovodqivost

Pove}ana koncentracija gvo`|aPove}ana koncentracija mangana

Escerihia coli

rijalom i dezificijensima. U 2006. godini12 seoskih ambulanti je imalo suve sterili-zatore, a u 2007. godini opremqenost je po-boq{ana pa je jo{ 15 seoskih ambulanti do-bilo suve sterilizatore, ali, na àlost,starost ovih aparata je u proseku 24,5 godi-na. Samo su dve ambulante dobile nove apa-rate za suvu sterilizaciju.

Pomo}ni radnici u 27 ambulanti rade po~etiri sata dnevno (pola radnog vremena), au ~etiri slu~aja jedan radnik opsluùje dveambulante, dok samo osam ambulanti ima po-mo}nog radnika puno radno vreme.

Sve seoske ambulante su sme{tene u sta-rim zgradama, ali je {est ambulanti detaq-no renovirano u posledwih pet godina.Ostale ambulante je potrebno gra|evinskisrediti (posebnu pa`wu obratiti na plafo-ne i krovove, jer proki{wava u ~ak 21. am-bulanti, zatim na podove koji su od neade-kvatnog materijala – drveni patos u 24 am-bulante, drveni parket u tri i beton i li-noleum u deset ambulanti, a kerami~ke plo-~ice su u samo dve ambulante, dok je i sto-lariju potrebno zameniti u 33 ambulante).Ove seoske ambulante se uglavnom sastojesamo od od ordinacije, ~ekaonice, {alterai toaleta (22 ambulante), neke imaju jo{ iodvojenu intervenciju (sedam ambulanti),ili dve i vi{e ordinacija (~etiri ambulan-te), i lekarsku sobu i sobu za sestre (sedamambulanti).

Od ukupnog broja 379 uzoraka razli~itogmaterijala (brisevi radnih povr{ina, rukuzdravstvenih radnika, sterilnog materijala,sterilni materijal, dezificijensi) mikrobi-olo{ka neispravnost je utvr|ena kod 12 uzo-raka, {to ~ini 3,16.% (mawi procenat u od-nosu na gradsku sredinu gde se procenat ne-ispravnosti kre}e 6,3–8,17 %, (x2=14.42DF=1, r<0.05). Naj~e{}i uzrok mikrobiolo-{ke neispravnosti bila je Esherichia coli,Pseudomonas aeruginosa, Staphilococcus aureus isaprofiti u sterilnom materijalu ili ras-tvorima dezificijenasa (x2=47.65 DF=3,r<0.05) (grafikon 3). Zadovoqavaju}u ocenuhigijensko-sanitarnog stawa dobilo je petseoskih ambulanti u 2006. godini i {est u


40

2007. godini, a ostale ambulate imaju neza-dovoqaju}e higijensko-sanitarno stawe (x 2 =37.65, DF=2, p<0.01) (tabela 2).

Diskusija

Rezultati rada su pokazali izuzetno lo-{u situaciju u pogledu zdravstvene isprav-nosti voda u seoskim ambulantama.

Neophodno je (a to je i zakonska obave-za) obezbediti zdravstveno ispravnu vodu zapi}e, koja podrazumeva i hemijsku i mikro-biolo{ku ispravnost.1,2 Hemijska neisprav-

Grafikon 3. Uzroci mikrobiolo{ke neispravnostiuzorkovanog materijalax2=47.65, r<0.05

0

10

20

30

40

3-D Column 2

3-D Column 3

3-D Column 4

Saprofiti u sterilnom materijalu

Escerihia coliPseudomonas aerugionosa

Staphilococcus aureus

Tabela 2. Ocena higijensko-sanitarnog stawa useoskim ambulantama

Ocena higijensko-sanitarnog stawa

2007. 2006.

Zadovoqavaju}e higijensko-sanitarno stawe 5 6

Nezadovoqavaju}e higijensko-sanitarno stawe 34 33

Ukupno 39 39

x2=37.65, p<0.01 (postoji statisti~ki zna~ajna razli-ka u odnosu na ocenu higijensko-sanitarnog stawa useoskim ambulantama za obe posmatrane godine)

nost je znatno ve}i problem od mikrobiolo-{ke neispravnosti i u slu~ajevima kada suizrazito visoke vrednosti koncentracijenitrata (ima i preko 100mg/l) potrebno jeprona}i neki alternativni na~in snadbeva-wa vodom a postoje}u vodu koristiti samokao tehni~ku. Mikrobiolo{ka neispravnostse re{ava ~i{}ewem i dezinfekcijom vod-nih objekata i redovnom, kontinuiranom,dezinfekcijom vode za pi}e.

Medicinski otpad se neadekvatno odla-è, nema seoskih deponija, ve} se ili spa-quje ili baca u {umu ili potok.

Seoske ambulante su veoma oskudno snad-bevene medicinskim materijalom, nema u

Literatura

1. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi}e,Slu`beni list SRJ 42/98, 4-12.

2. Kocijan~i} R. i sar.: Higijena, Medicinski fakul-tet, Univerzitet u Beogradu, Zavod za uxbenike inastavna sredstva, Beograd, 2002.,165-194.

3. Drndarevi} D., Jankovi} S.: Bolni~ke infekcije -definicije, Priru~nik 1, Srbo{tampa, Beograd,1998.

41


svim ambulantama suvih sterilizatora, neo-dovqno je lekova, zavojnog materijala i in-strumenata. Prostorije i zgrade u kojima senalaze naj~e{}e su potpuno neadekvatne(stare, vla`ne, sa krovovima koji proki-{wavaju, mawkom prostorija...).3,4

Nema dovoqno medicinskog kadra, pamnoge ambulante rade samo dva do tri dananedeqno.

Neophodno je u {to kra}em vremenskupopraviti higijensko-sanitarno stawe u se-oskim ambulantama, pre svega obezbe|iva-wem zdravstveno ispravne vode za pi}e ipoboq{avawem uslova rada i snadbevenostiistih.

4. Jankovi} S.: Epidemiolo{ke karakteristike bol-ni~kih infekcija, Glas Instituta za za{tituzdravqa Srbije, 1999;73 (sup. 1):1-7.

5. Stuparevi} V., Bogi}evi} S., Paraskijevi} B.,Todorovi}-Kazimirovi} B.: Studija prevencije bol-ni~kih infekcija u Zdravstvenom centru Negotin,Timo~ki medicinski glasnik, 2006; vol. 31, 4.

Saètak. Uvod: Prema Uredbi o planumreè zdravstvenih ustanova („Slu`beniglasnik RS“ br. 42/06), dnevna bolnica, kaoposebna organizaciona jedinica poliklini~-ke slu`be bolnice, organizuje se za obavqa-we dijagnosti~kih, terapijskih i rehabili-tacionih usluga za ambulantne pacijente uoblastima nefrologije (hemodijaliza i pe-ritonealna dijaliza) i drugim interni-sti~kim granama medicine, hirur{kim gra-nama medicine i psihijatriji – za{titimentalnog zdravqa. Tretman pacijenta udnevnoj bolnici je uvek kra}i od 24 sata, amoè zahtevati vi{e dolazaka (dana le~e-wa). Porednosti le~ewa u dnevnoj bolnicisu vi{estruke: stvarawe povoqne psiholo-{ke komponente za brì oporavak, smawenrizik od intrahospitalnih infekcija,u{teda zdravstvenih resursa.

Ciq rada jeste da se analiziraju kapa-citeti i rad dnevnih bolnica u Beogradu(bez dnevnih bolnca za hemodijalizu, koje suposebno organizovane i finansirane).

Metod rada je deskriptivno-analiti~ki.Izvor podataka su Izve{taji o izvr{ewuplanova rada zdravstvenih ustanova za pe-

Summary. Introduction: In accordance withthe Regulation on the Plan of Health Care Fa-cilites Network (''RS Official Gazette'' No.42/06), the day hospital, as a special unity ofthe hospital policlinic service, has been orga-nized for carrying out diagnostic, therapeuticand rehabilitation services for outpatients in fol-lowing areas: nephrology (hemodialysis andperitoneal dialysis) and other inernal branch-es of medicine, surgery and psychiatry. Thetreatment of patiensts in a day hospital is al-ways shorter than 24 hours, and may requireseveral arrivals (days of treatment). The ad-vantages of such type of treatment are numer-ous. faborable psychological components for aspeedier recovery, decreased risk of intrahos-pital infections, saving on hospital resources.

Aim: To analyze capacities and functioningof day hospitals in Belgrade (not including dayhospitals for hemodialysis, which are special-ly organized and financed). Data from 1996- 2006 Hospital Plan Reports and targetersearch performed in 2003 and 2004 havebeen used as a source.

43



* Rad izloèn na „Nau~no-stru~noj konferenciji socijalne medicine Srbije“, Smederevska Palanka, oktobar 2007..1 Prim. dr sc. An|elija Ne{kovi}, Gradski zavod za javno zdravqe Beograd.1 Prim. mr sc. dr Milena Paunovi}. Gradski zavod za javno zdravqe Beograd.3 Prim. dr sc. Zorica Dimitrijevi}. specijalista socijalne medicine, Gradski zavod za javno zdravqe Beograd.4 Biqana Budi}. VMS, Gradski zavod za javno zdravqe Beograd.

Uloga i mesto dnevne bolnice u zdravsvenom sistemu Srbije A. Ne{kovi},1 M. Paunovi},2 Z. Dimitrijevi},3 B. Budi}4

Role and Position of Day Hospital within Serbien Health Care SystemA. Neskovic, M.D., Ph.D., D.P.H; M. Paunovic, M.D, Bsc., P.H.D; Z. Dimitrijevic, M.D. Ph.D., D.P.H; B. Budic, D.N.

Uvod

Uskoro se navr{ava sto godina otkakoje de~ji hirurg Nichol, 1909. godine uGlazgovu, prvi put primenio le~ewe

kroz dnevnu hirur{ku bolnicu1. Iako su re-zultati bili zadovoqavaju}i, takav vid le-~ewa nije bio prihva}en. Razvoj medicin-skih tehnologija pre svega laparoskopskehirurgije, zatim novih i poboq{anih aneste-tika, boqe razumevawe i kori{}ewe anal-getika, boqi menaxment postoperativne mu-ke i povra}awa, razvoj adekvatne zdravstve-ne za{tite pre bolni~kog prijema i posleotpusta pacijenta, omogu}ili su aktueliza-ciju dnevnih hirur{kih bolnica. U gradu


44

Fresko u Arizoni, 1970. godine, otvoren jeprvi samostalni centar za dnevnu hirurgi-ju. Otada se beleì stalni razvitak dnevnihhirur{kih bolnica. U Australiji je prvisamostalni centar otvoren u Melburnu 1985.godine, a danas ih ima 215.1

Pored hirurgije, dnevne bolnice se kori-ste i u drugim oblastima medicine, a poseb-no su razvijene u oblasti psihijatrije i on-kologije. U okviru psihijatrije, prva dnev-na bolnica otvorena je u Rusiji, ranih 1930-tih godina, zbog nedostatka sme{tajnih ka-paciteta za somatske bolesnike.2 [ire in-teresovawe za ovakvu organizaciju psihija-trijskog le~ewa po~elo je posle 1946. godi-ne, kada je Bierer otvorio prvu dnevnu bol-

Results: In Belgrade, day hospitals functionin 23 hospitals with 1086 beds and 63000 oftreated persons per year. During last tenyears, day hospital capacities have been in-creased for 156 beds (17%), and the numberof treated persons for 5643 (10%). Almost onehalf of the total bed capacituy is in psychiatricday hospitals (49%), and 24% of the capaci-ties serve for rehabilitation. Greatest capacityusage is in day hospitals for chemotherapyand the smallest in these for rehabilitation.

There are numerous problems in organiz-ing and functioning of day hospitals sincespace capacities, necessary equipment, medi-cal documentation, ''basket of services'' pro-vided in a day hospital, financing of provid-ed services have not been defined by the cur-rent regulatin. Also, sugery capacities of theday hospitals are insufficiently developed andcitizens have not been informed on possi-bilites of day hospital for treatment and re-habilitation.

Conclusion: Although there are numerousproblems and insufficient legal regulations inthis area in our country, hospitals developday hospitals on their own initiative as aform of treatment with significant advantagesin regard to hospitalization.

riod od 1996. do 2006. godine i ciqano is-traìvawe sprovedeno 2003. i 2004. godine.

Rezultati: U Beogradu rade dnevne bol-nice u 23 bolni~ke ustanove, sa 1086 mestai 63.000 le~enih lica godi{we. U posledwihdeset godina pove}ani su kapaciteti dnev-nih bolnica za 156 mesta (17%), a broj le-~enih lica za 5643 (10%). Skoro polovinakapaciteta nalazi se u psihijatrijskimdnevnim bolnicama (49%), a 24% mesta jenameweno za rehabilitaciju. Najve}a isko-ri{}enost kapaciteta je u dnevnim bolni-cama za hemioterapiju, a najmawa na reha-bilitaciji.

Problemi u radu dnevnih bolnica subrojni: postoje}om regulativom nisu defi-nisani prostorni kapaciteti, potrebnaoprema, medicinska dokumentacija (osnov-ni dokument je istorija bolesti), „korpausluga“ koje se pruàju u dnevnoj bolnici,finansirawe je neadekvatno, nedovoqno surazvijeni kapaciteti hirur{kih dnevnihbolnica, a gra|ani nisu informisani o mo-gu}nostima dnevnih bolnica za le~ewe irehabilitaciju.

Zakqu~ak: Bolnice samoinicijativnorazvijaju dnevne bolnice kao vid le~ewa sazna~ajnim prednostima u odnosu na hospi-talizaciju i pored brojnih problema i in-suficijentne zakonske regulative u ovojoblasti kod nas.

nicu u Londonu. Razvoj novih lekova i dru-ga~iji pristup psihijatrijskom bolesnikudoveli su do zatvarawa velikih psihijatrij-skih institucija za dugotrajni sme{taj, kra-}eg hospitalnog tretmana i intenzivnograzvoja dnevnih psihijatrijskih bolnica.Wihova fleksibilnost, povezanost i otvo-renost prema dru{tvu omogu}ava bolesnici-ma da re{avaju probleme, a da budu u svojojsredini. Time se oboleli ne izoluje od dru-{tva, ve} se stimuli{e da o~uva svoje soci-jalne aktivnosti i funkcije. Dnevna bolni-ca pruà {ansu i okolini da kroz svako-dnevne kontakte sa psihi~ki obolelim qu-dima razbija i mewa ukorewene zablude ipredrasude prema ovoj kategoriji bolesnika.

U oblasti onkologije danas se smatra dase vi{e od polovine hemoterapijskih proto-kola moè primeniti u dnevnoj bolnici.Ovaj vid le~ewa omogu}ava pacijentu daostane u svom okruèwu, a ~esto i da nasta-vi svoju profesionalnu delatnost sa svimpozitivnim psiholo{kim i ekonomskim po-sledicama.3

Dnevna bolnica se defini{e kao deo si-stema zdravstvene za{tite koji funkcioni-{e unutar postoje}e hospitalne zdravstveneustanove, sa posebno namewenim posteqama –mestima, ili kao samostalna ustanova, sa za-dràvawem pacijenta u vremenskom periodukra}em od 24 ~asa.4 Ovako organizovane, dnev-ne bolnice predstavqaju sponu izme|u hospi-talnog i ambulantno poliklini~kog le~ewa.

U Srbiji su dnevne bolnice definisanekao posebna organizaciona jedinica poli-klini~ke slu`be bolnice, koja se organizu-je za obavqawe dijagnosti~kih, terapijskihi rehabilitacionih usluga za ambulantnepacijente u oblastima: nefrologije (hemo-dijaliza i peritonealna dijaliza) i drugiminternisti~kim granama medicine, hirur-{kim granama medicine i psihijatriji –za{titi mentalnog zdravqa (Uredba o pla-nu mreè zdravstvenih ustanova, Slu`beniglasnik RS br. 42/06). Propisano je da sekapaciteti dnevnih bolnica u internisti~-kim i hirur{kim oblastima obezbe|uju sanajmawe pet odsto posteqa u odnosu na broj

45


posteqa u odgovaraju}im bolni~kim odeqe-wima.

Ciq rada jeste da se analiziraju kapaci-teti i rad dnevnih bolnica u Beogradu (bezdnevnih bolnca za hemodijalizu, koje su po-sebno organizovane i finansirane).

Metod rada. Izvor podataka su Izve{ta-ji o izvr{ewu planova rada zdravstvenihustanova za period od 1996. do 2006. godinei sprovedeno ciqano istraìvawe. U okvi-ru Izve{taja i statisti~kih podataka neprikazuju se podaci o angaòvanim kadrovi-ma u dnevnim bolnicama, prostornim kapa-citetima, sadràju rada, ve} samo obim ra-da. Zato je u Gradskom zavodu za javno zdra-vqe dizajniran upitnik za sagledavawe ka-paciteta i performansi rada dnevnih bol-nica. Lekari i medicinska sestra vi{e{kolske spreme, sa iskustvom u bolni~komradu, izvr{ili su neposredan obilazak iuvid u rad postoje}ih dnevnih bolnica u Be-ogradu i popuwavali pripremqeni upitnik.Obilazak ustanova odvijao se krajem 2003. ipo~etkom 2004. godine.

Rezultati. U Beogradu su organizovanednevne bolnice u 23 stacionarne ustanove.U dnevnim bolnicma je u 2006. godini bilo1086 posteqa – mesta, ili 10,1% od ukupnogposteqnog fonda, a le~eno je 63 725 pacije-nata, {to predstavqa 25 odsto od ukupnogbroja stacionarno le~enih pacijenata.

U posledwih deset godina u Beogradu sebeleì otvarawe novih dnevnih bolnica.Tako je u periodu od 1996. do 2006. godineposteqni fond dnevnih bolnica pove}an za156, ili za 17 odsto (grafikon 1)..

U istom periodu broj le~enih pacijena-ta je pove}an za 5643, ili za 10 odsto (gra-fikon 2).

U odnosu na delokrug rada, sve dnevnebolnice se mogu svrstati u: internisti~ke,hirur{ke, ginekolo{ke, psihijatrijske, re-habilitacione i dnevne bolnice za hemiote-rapiju. Skoro polovina sme{tajnog kapaci-teta (49%) nalazi se u psihijatrijskimdnevnim bolnicama, a veliki broj mesta jenamewen za rehabilitaciju (24% ukupnogposteqnog fonda). To zna~i da su u ostalim

granama medicine dnevne bolnice jo{ uvekslabo razvijene (grafikon 3).


46

Sve dnevne bolnice nisu kori{}ene saistim intenzitetom. Najmawa prose~nadnevna zauzetost ostvarena je u dnevnimbolnicama namewenim za fizikalnu medi-cinu i rehabilitaciju (55%), a najve}a udnevnim bolnicama za hemoterapiju(237%) (grafikon 4). Zauzetost posteq-nog fonda dnevnih bolnica ra~unata je na260 radnih dana, po{to ve}ina dnevnihbolnica radi pet dana u nedeqi. Ostvare-na zauzetost ve}a od 100% je mogu}a jerpacijenti borave po nekoliko sati u dnev-noj bolnici, tako da je mogu}e le~ewe vi-{e pacijenata na jednoj posteqi u jednomdanu.

Grafikon 1. Kapaciteti dnevnih bolnica u Beogradu u periodu od 1996. do 2006. godine.

930 931 939

970990

1002987 987

983

1073 1086

850

900

950

1000

1050

1100

broj posteqa

1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

Grafikon 2. Broj le~enih pacijenata u dnevnim bolnicama u Beogradu.

57575 5697455632

43352 42701

49221 49958 50068 53725 58425 63232

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

broj posteqa

1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

Grafikon 3. Struktura posteqnog fonda u dnevnimbolnicama u Beogradu u 2006. godini

Ginekologija; 4%

Psihijatrija; 48%Rehabilitacija; 24%

Hirurgija; 5%

Interna; 13%

Hemoterapija; 6%

Za dijagnostiku i tretman patolo{kihstawa i oboqewa pacijenti prose~no ostva-re jedan do dva dolaska (bolni~ka dana). Iz-uzetak su psihijatrijske dnevne bolnice saprose~no 48 poseta i rehabilitacione sa 33posete po pacijentu (grafikon 5). Prosek odsamo dve posete u dnevnim bolnicama za he-mioterapiju nije odraz realnog stawa, ve}neadekvatnog izve{tavawa.

Neposrednim uvidom utvr|eno je da se, po-red osnovne namene, prostor vi{e od polovi-ne dnevnih bolnica (55,7%) koristi i u dru-ge svrhe, i to naj~e{}e (59%) kao bolesni~-

47


ka soba za leè}e pacijente. Tako|e se dnev-ne bolnice koriste i u nekim ustanovama zahitan prijem popodne i no}u, odnosno za am-bulantni rad, kao i za edukaciju zdravstvenihradnika.

Ustanovqeno je da osam internisti~kih idevet hirur{kih dnevnih bolnica u tri sta-cionarne ustanove nemaju svoj prostor, ve}se navodno za tretman pacijenata koristeslobodne posteqe u bolni~kim sobama. Me-|utim, u Planu rada ovih ustanova prikazu-je se „rad dnevne bolnice“.

Dnevne bolnice zauzimaju prostor povr-{ine od 8m2 do 2500m2 (grafikon 6). Vi{eod polovine dnevnih bolnica ima povr{inudo 50m2. Najve}i prostor ima dnevna bolni-ca u Specijalnoj bolnici za cerebralnu pa-ralizu i razvojnu neurologiju. Ona se nala-zi u posebnom gra|evinskom objektu, gde se,pored rehabilitacije, vr{i i {kolovaweobolele dece. Ve}u povr{inu (300–600 m2)imaju i psihijatrijske dnevne bolnice, kaoi ginekolo{ka u GAK „Narodni front“.

Posteqni fond dnevnih bolnica kre}ese od jedne do 130 posteqa – mesta. Najve}ibroj dnevnih bolnica (oko 75%) ima malibroj posteqa – do 10. Ve}i broj posteqa na-lazi se u psihijatrijskim i rehabilitacio-nim dnevnim bolnicama.

Medicinski kadar koji radi u dnevnim bol-nicama, u ve}ini slu~ajeva, radi i na drugimposlovima. Stalne lekare ima 31,5%, a stal-ne medicinske sestre 32,9% dnevnih bolnica,uglavnom psihijatrijskih i rehabilitacionih.

Grafikon 4. Zauzetost posteqnog fonda u dnevnimbolnicama u Beogradu u 2006. godini.

9978,9

55,473,2

185,4

237

0

50

100

150

200

250%

Gine

kolo

gija

Psih

ijatr

ija

Reha

bili

taci

ja

Hiru

rgija

Intern

a

Hemo

terap

ija

Grafikon 5. Prose~an broj poseta po pacijentu udnevnim bolnicama u Beogradu u 2006. godini.

1

47,9

32,8

1,43,4 2

05

101520253035404550

Gine

kolo

gija

Psih

ijatr

ija

Reha

bili

taci

ja

Hiru

rgija

Intern

a

Hemo

terap

ija

Grafikon 6. Povr{ina dnevnih bolnica u Beograduu metrima kvadratnim.

do 30 m; 42%

31-50 m; 10%51-100 m; 16%101-200 m; 10%

201-300 m; 6%

preko 300 m; 16%

Radno vreme dnevnih bolnica je, uglav-nom, pet dana u nedeqi (87,9%). Dve dnevnebolnice rade {est dana, ~etiri rade svih se-dam dana u nedeqi, a dve rade jedan dan, od-nosno dva dana u nedeqi (ginekolo{ka uKBC „Zvezdara“ urologija u KBC „Zemun“).Ve}ina dnevnih bolnica (84,5%) radi u jed-noj, prepodnevnoj, smeni.

Tretman pacijenta u dnevnoj bolnici obi~-no traje od jedan do dva sata, re|e od ~etirido sedam sati. Pacijenti se na dijagnostiku ile~ewe u dnevnu bolnicu naj~e{}e upu}uju izspecijalisti~ke konsultatine ordinacije, ane{to re|e sa bolni~kog odeqewa kao nasta-vak bolni~kog le~ewa, ili iz prijemne ambu-lante. U polovini dnevnih bolnica prijem sezakazuje, sa ~ekawem od dva do 60 dana. U{est dnevnih bolnica (8,5% od onih koje za-kazuju prijem) ~eka se vi{e od 15 dana naprijem, ali se u ve}ini ~eka do sedam dana.

Istorija bolesti je osnovni medicinskidokument koji se vodi u dnevnim bolnicama,iako je dnevna bolnica deo poliklini~keslu`be bolnice. To uzrokuje neadekvatno iz-ve{tavawe i prikazivawe rada dnevne bol-nice. Ukoliko je za le~ewe pacijenta po-trebno vi{e dolazaka, svaki put se otvaranova istorija bolesti, {to dovodi do pri-kazivawa ve}eg broja le~enih lica od real-nog ({to je naro~ito izraèno u dnevnimbolnicama za hemoterapiju), ili je istori-ja bolesti otvorena do posledweg dolaskapacijenta, {to moè dovesti do ve}eg bro-ja prikazanih dana le~ewa od realnog.

Najve}i razlozi za upu}ivawe na le~eweu dnevnu bolnicu se razlikuju u zavisnostiod vrste dnevne bolnice. U psihijatrijskimdnevnim bolnicama naj~e{}e se le~e obole-li od: neuroza, grani~nih stawa, psihoza, de-presije, alkoholizma, politoksikacije, nar-komani na lakim drogama, razvojni poreme-}aji kod dece, rana de~ja psihoza, autizam,poreme}aji kod retardirane dece i sli~no.U ginekolo{kim dnevnim bolnicama najvi-{e je zastupqen prekid neèqene trudno}e,a obavqaju se i biopsije vulve, vagine, gr-li}a materice, otklawawe papiloma, poli-pa, serkla`, mawe konizacije, aplikacija i


48

ekstrakcija spirale, termokauterizacijakondiloma i drugo.

U hirur{ke dnevne bolnice se upu}ujupacijenti za mawe hirur{ke intervencije:odstrawewe mawih benignih tumora, opera-cije uraslih noktiju, va|ewe stranih tela,repozicije ramena, lakta i sli~no, odnosnoradi le~ewa hidrokele, frenuluma, fimoze,pacijenti sa nefrolitijazom. U ovim bolni-cama rade se i: transureteralne resekcijerazbijawe kamena, endoskopije i drugo.

U internistike dnevne bolnice upu}ujuse pacijenti oboleli od hroni~ne opstruk-tivne bolesti plu}a, astme, hipertenzije,tahikardije, anginoznog bola, neurolo{kihoboqewa, tranzitornog ishemi~nog ataka, savertiginoznim tegobama, pacijenti koji od-bijaju hospitalizaciju i dr.

U dnevnim bolnicama za fizikalnu medi-cinu i rehabilitaciju vr{i se tretman pa-cijenata obolelih od: skolioza, drugih ko-{tanih deformiteta, poreme}aja govora de-ce, poreme}aja govora odraslih posle {lo-ga, autizma, mucawa, poreme}aja psihomotor-nog razvoja.

Diskusija

Dnevne bolnice predstavqaju relativnonovi vid le~ewa, koji je od strane ministar-stava zdravqa i fondova za zdravstveno osi-gurawe prepoznat kao model za racionalni-je i efikasnije tro{ewe sredstava namewe-nih zdravstvu. Prema dostupnoj literaturi,dijagnostika i tretman u dnevnoj bolniciimaju zadovoqavaju}i ishod, a tro{kovi sumawi od hospitalizacije pacijenta. Podaci izItalije, gde su istraìvani prednosti i ne-dostaci 3.000 operacija izvr{enih u dnevnojbolnici izme|u januara 1990. i decembra2000. godine, pokazali su da je mortalitetbio 0%, neposredne postoperativne kompli-kaicje 1,8%, postoperativne sekvele (godinudana posle operacije) 0,5%, kao i visok ste-pen satisfakcije pacijenata godinu dana po-sle tretmana, 89%5. Rezultati prospektivnestudije sprovedene u Jork{iru, sa ciqem da

se uporede efikasnost i sigurnost pacijena-ta koji operi{u kataraktu u dnevnoj bolni-ci, sa lokalnom anestezijom i u bolni~kimuslovima (provode jednu no} u bolnici posto-perativno), pokazali su da je dnevna hirur-{ka bolnica bezbedna i znatno kost-efekt-nija.6 Prose~ni tro{kovi po pacijentu ubolni~koj grupi bili su 365,99 funti, a uambulantnoj grupi 221,62 funte. Nije ustano-vqena razlika izme|u ove dve grupe u peri-operativnim komplikacijama, kao ni u stawuvida (tri od {est dana posle operacije i de-set nedeqa do {est meseci posle operacije)i satisfakciji pacijenata.

Mor i saradnici nisu ustanovili signifi-kantnu razliku u odnosu na psihosocijalniili medicinski ishod tretmana izme|u paci-jenata koji su hemioterapiju primali u bol-ni~kim uslovima i pacijenata koji su identi~-nu terapiju primali u dnevnoj bolnici, ali jecena le~ewa bila tri puta nià u dnevnojbolnici7. Meta-analiza rezulata 12 studija jepokazala da je tretman u dnevnim gerijatrij-skim bolnicama podjednako efektivan, kao idruge forme sveobuhvatne gerijatrijske nege8.Pacijenti su imali niù stopu funkcional-nog pogor{awa, mawe su koristili bolni~kekapacitete i u znatno nièm procentu zahte-vali dugotrajnu institucionalnu negu.

S druge strane, ovaj vid le~ewa ima idrugih prednosti u odnosu na bolni~ko le-~ewe. Tretman u dnevnoj bolnici skra}ujeduìnu bolni~kog le~ewa, ~ime se smawujerizik za pacijenta od intrahospitalnih in-fekcija. Tako|e se smawuju liste ~ekawa nabolni~ko le~ewe. Pacijent boravi vi{evremena u svom domu, sa porodicom i prija-teqima, ~ime se izbegava trauma zbog ho-spitalizacije i omogu}ava humaniji pristupu le~ewu, {to je posebno zna~ajno kod le-~ewa dece. Pacijenti smatraju da u dnevnojbolnici dobijaju vi{e pa`we osobqa, jernema „teìh slu~ajeva“ koji okupirajuzdravstvene radnike, a nema ni odlagawaoperacija zbog prijema hitnih slu~ajeva.

Jedan od strate{kih ciqeva u zdravstve-nom sistemu na{e zemqe jeste plansko raz-vijawe i organizaciono-tehni~ko ja~awe po-

49


liklini~ke slu`be, ukqu~uju}i razvoj dnev-nih bolnica i kapaciteta jednodnevne hi-rurgije9. Me|utim, jo{ uvek nema definisa-nih indikacija za le~ewe u dnevnoj bolni-ci, nisu regulisani uslovi u pogledu prosto-ra i opreme, medicinska dokumentacija jeneadekvatna, kao i finansirawe rada dnev-nih bolnica. U svetu se insistira na akre-ditaciji dnevnih bolnica, definisawu kor-pe usluga, razvoju i primeni vodi~a dobreprakse, istraìvawa zadovoqstva pacijena-ta, {to je kod nas jo{ uvek nedovoqno raz-vijeno i prepu{teno samim bolnicama. Zbogtoga postoje velike varijacije u kori{}ewupojedinih dnevnih bolnica, vrsti procedurakoje se sprovode, opremi, prostoru.

U radu dnevnih bolnica izuzetno je va`naadekvatna selekcija pacijenata. Moraju bi-ti ispuweni i medicinski i socijalni raz-lozi da bi pacijent bio le~en kroz dnevnubolnicu, a sigurnost i bezbednost pacijen-ta imaju najve}i prioritet. Va`na je i do-bra edukacija pacijenta i wegove porodiceo le~ewu u dnevnoj bolnici, kao i o pona-{awu po otpustu ku}i. Me|utim, ima paci-jenata koji vi{e vole hospitalizaciju, negoseriju dolazaka u dnevnu bolnicu. Tako|e jeprime}eno da lekari vi{e vole bolni~kitretman u trajawu od nekoliko dana negojednodnevnu hospitalizaciju10. Iako su, glo-balno, tro{kovi vanbolni~og le~ewa niìu odnosu na bolni~ko le~ewe, pacijent ko-ji nije hospitalizovan moè zahtevati in-tenzivnije vanbolni~ke resurse, pa ~ak iimati i ve}e tro{kove nego da je le~en ubolnici. Prilikom izbora pacijenata za le-~ewe kroz dnevnu bolnicu moraju se uzeti uobzir tro{kovi pacijenta i wegove porodi-ce, odnosno socijalni uslovi pacijenta. Sveto oteàva funkcionisawe dnevne bolnice.

Broj i vrste procedura koje se rade krozdnevnu bolnicu stalno se pove}avaju. Tako jeu SAD-u, 1985. godine, 35% svih operacija iz-vr{eno kroz dnevnu bolnicu, a u 2000. godi-ni izme|u 72–85%. U Australiji se 50,5%svih operacija urade kao dnevna hirurgija, sarazlikama po medicinskim disciplinama1. UVelikoj Britaniji se procewuje da bi se jo{

Literatura

1. Lindsay R. A History of Day Surgery in Australia. Austra-lian Academy of Medicine and Surgery. Available on:www.aams.org.au.

2. Samarxi} R., Mandi}-Gaji} G., Ala~ov T., Bosi} B.:Uloga dnevne bolnice u psihosocijalnoj rehabili-taciji bolesnika sa ratnim psihotraumama. Vojno-sanitetski pregled (~asopis lekara i farmaceutaVojske Jugoslavije), 1998, 55(4):385–390.

3. Richardson JL, Martis G, Levine A. The influence ofsymptoms of disease and side effects of treatment oncompliance with cancer therapy. J Clin Oncol 1988;6:1746–1752.

4. Audit Commision. All in a Days Work, An Audit od DaySurgery in England and Wales. 1992. Available on:www.audit-commision.gov.uk.

5. Carditello A, Mule V, Milone A, et al. One-day surgery:

results of 3.000 surgical procedures (abstract). G Chir.2001; 22 (8–9): 269–279.

6. SP Percival, SS Setty. Prospective audit comparing ambu-latory day surgery woth inpatient surgery for treating ca-taracts. Quality in Health Care 1992, vol. 1, 38–42.

7. Mor V, Stalker MZ, Gralla R, et al. Day hospital as analternative to inpatient care for cancer patients: a randomassigned trial. Clin Epidemiol 1988; 41:771–85.

8. Stuck AE, Siu AL, Wieland GD, Adams J, Jurbenstein LZ.Comprehensive geriatric assessment: a meta-analiysis ofcontrolled trials Lancet 1993; 342:1032–1036.

9. Ministarstvo zdravqa Repblike Srbije. Boqe zdra-vqe za sve u tre}em milenijumu. Beograd, 2003.

10. Audit Commission. Day Surgery Follow up: Progress Aga-inst Indicators from Short Cut to better services. 1998.Available on: www.audit-commission.gov.uk.

oko 120 000 pacijenata godi{we moglo le~i-ti u dnevnim bolnicama i da ostane slobod-nih kapaciteta.10 Danas se smatra da se svipsihijatrijski poreme}aji mogu le~iti u dnev-noj bolnici. Vi{e od polovine hemoterapij-skih protokola mogu}e je primeniti u oviminstitucijama, {to je od izuzetne va`nosti jersu maligna oboqewa me|u vode}im uzrocimaobolevawa i smrtnosti, uprkos sofisticira-nim metodama le~ewa. Me|utim, varijacije iz-me|u dràva, pa ~ak i izme|u bolnica u jed-noj dràvi, u obimu rada dnevnih bolnica ve-oma su velike. Tako se u bolnicama u Engle-skoj procenat operisanih od ingvinalne her-nije kroz dnevnu bolnicu kre}e od 0 do 80%.10

Zakqu~ak

Godi{we se u Beogradu u dnevnim bolni-cama le~i preko 60 000 pacijenata i ostva-ri oko 270.000 dolazaka (dana le~ewa). Bol-nice samoinicijativno razvijaju dnevne bol-nice kao vid le~ewa sa zna~ajnim prednosti-ma u odnosu na hospitalizaciju i poredbrojnih problema i insuficijentne zakonskeregulative u ovoj oblasti kod nas. Nisu de-finisani standardi za prostor, opremu, me-dicinsku dokumentaciju, „korpu usluga“ ko-je se pruàju u dnevnoj bolnici, a i finan-sirawe je neadekvatno.


50

U skladu sa svetskim trendovima i demo-grafskim promenama u Beogradu, trebaotvarati gerijatrijske dnevne bolnice i{iriti obim rad postoje}ih hirur{kihbolnica, da funkcioni{u kao jednodnevnahirurgija. Potrebno je pro{iriti indika-ciono podru~je za prijem i tretman u dnev-noj bolnici, u zavisnosti od vrste dnevnebolnice.

Postoje}e dnevne bolnice je neophodnoboqe opremiti, obezbediti namenski pro-stor (a ne da se koriste i kao bolesni~kesobe, {to se sada radi), kao i stalni kadar.

U interesu sveobuhvatnog sagledavawa ra-da dnevnih bolnica potrebno je kreiratiadekvatnu medicinsku dokumentaciju koja bise odnosila na rad dnevnih bolnica i u is-to vreme posluìla kao osnova za finansi-rawe dnevnih bolnica. Pored toga, adekvat-na dokumentacija bi bila i podloga za sa-gledavawe kapaciteta, obima i sadràja ra-da, morbiditeta registrovanog u dnevnojbolnici. Neophodno je da medicinska doku-mentacija bude prilago|ena specifi~nostinamene dnevnih bolnica.

Treba razvijati pozitivan odnos kod upra-vqa~kih struktura u zdravstvu, kao i kod pa-cijenata o zna~aju {irewa mreè dnevnihbolnica. Tako|e je potrebno informisatigra|ane o mogu}nostima koje pruàju dnevnebolnice za le~ewe i rehabilitaciju.

Saètak. Kvalitet zdravstvene za-{tite je sloèn pokazateq funkcionisa-wa zdravstvene slubè koji se sastoji izbrojnih komponenti. U osnovi se nalazi is-hod, a sem toga moè da se sagledava istrukturalni i procesni aspekt. Razma-trawe kvaliteta rada moè biti usmere-no na primarni, sekundarni i tercijarninivo.

Ciq rada jeste prikaz pojedinih pokaza-teqa kvaliteta rada (bolni~ki letali-tet, stopa letaliteta od infarkta mi-okarda, cerebrovaskularnog insulta, zado-voqstvo pacijenata) u op{tim bolnicamaBrani~evskog i Podunavskog okruga.

Metod rada je vezan za prezentacijustatisti~kih podataka sadrànih u tabe-lam propisanih za izve{tavawe definisanihpokazateqa kao i za istraìvawe satis-fakcije pacijenata zdravstvenim uslugama.

U rezultatima rada prikazujemo kompa-rativno indikatore kvaliteta procesa iishoda rada u stacionarnim ustanovama obaokruga. Stopa letaliteta od cerebrova-skularnog insulta (29,5) je u svim bolnica-ma ve}a u odnosu na stopu infarkta mio-karda (12,5). Zadovoqstvo korisnika pruè-

Summary. The qualituy of health protectionis a complex indicator of the health systemfunctioning which consists of various compo-nents. Final outcome is the most important, butwe can also look into structural and procedu-ral aspects. The evaluation of the quality ofwork can be concentrated on the primary, sec-ondary and tgertiary levels.

The aim of this paper is to present certianindicators of the quality of work (sase fatality,lethality rates for myocardial infarction andcerebrovascular insult, patient satisfaction) ingeneral hospitals in the districts of Branicevoand Podunavlje.

The method involves representation of statis-tical data included in the tables outlined forthe results of pre-defined indicators as well asfor the evaluation results of patient satisfactionwith health services.

We give a comparative analiysis of servicequality indicators and the final outcome indica-tors in the in-patient institutions in both dis-tricts. Cerebrovascular insult lethality rate (29,5)is higher than myocardial infarction lethalityrate /12,5) in all the institutions. Patient satis-faction with services provided ranges from

51



* Rad izloèn na „Nau~no-stru~noj konferenciji socijalne medicine Srbije“, Smederevska Palanka, oktobar 2007.1 Dr Suzana Petrovi}, Zavod za javno zdravqe Poàrevac.1 Dr Vesna @ivanovi}, specijalista socijalne medicine, Zavod za javno zdravqe Poàrevac.

Kvalitet rada u op{tim bolnicama Brani~evskog i Podunavskog okruga S. Petrovi},1 V. @ivanovi}2

The Quality of Work in General Hospitals in the Districts of Branicevo and PodunavljeS. Petrovic, M.D., D.P.H.; V. Zivanovic, M.D, D.P.H.

Uvod

Vekovna te`wa medicinske profesijejeste da obezbedi najboqu mogu}u ne-gu. U tom pogledu su istraìva~ke i

prakti~ke aktivnosti usmerene na procenu,merewe i poboq{awe kvaliteta zdravstve-ne za{tite.

Kvalitet u zdravstvenom sistemu moè sesagledati na nivou institucije, davaoca i ko-risnika zdravstvenih usluga, ali i drugihatributa zdravstvene za{tite poput dostup-nosti, jednakosti, prihvatqivosti itd. Pro-ces rada u zdravstvenim ustanovama se ina~esagledava kroz prikaz indikatora kvalitetarada (bolni~ki letalitet za odre|ena oboqe-wa, smrtnost od pojedinih invazivnih dijag-nosti~kih procedura ili hirur{kih inter-vencija, zadovoqstvo pacijenata...), obima ra-da, odnosno, kori{}ewa kapaciteta bolnica(stopa hospitalizacije, broj dana hospitali-zacije, prose~na duìna bolni~og le~ewa, za-uzetost bolni~kih posteqa, propusna mo} po-steqa, broj ispisanih pacijenata po lekaru imedicinskoj sestri) i tro{kova rada bolni-ca (prose~ni godi{wi tro{kovi po bol-ni~koj epizodi, prose~ni godi{wi tro{kovipo bolesni~kom danu, udeo tro{kova za am-bulantno-poliklini~ko le~ewe u ukupnimtro{kovima bolnice) (Kova~evi} L., 1991).

Ciq rada

Ciq na{eg rada jeste da kroz pojedinepokazateqe kvaliteta rada prikaèmofunkcionisawe op{tih bolnica u Brani~ev-skom i Podunavskom okrugu u 2006. godini.


52

Metod rada

Kori{}eni su podaci iz Izve{taja o po-kazateqima kvaliteta rada bolnica, kao irezultati istraìvawa o zadovoqstvu kori-snika pruènim uslugama sekundarne zdrav-stvene za{tite koje je sprovedeno u 2006.godini u op{tim bolnicama Brani~evskogokruga (Poàrevac i Petrovac) i Podunav-skog okruga (Smederevo i Smederevska Pa-lanaka).

U statisti~koj obradi je kori{}en pa-ket SPSS programa.

Rezultati rada

Brani~evski okrug pokriva teritoriju nakojoj ìvi 200 503 stanovnika, pri ~emu jed-na ~etvrtina ove populacije koristi stacio-narne usluge petrova~ke bolnice, a skoro ce-lokupna populacija koristi usluge bolniceu Poàrevcu, koja je, ina~e, okru`nog tipa.

Podunavski okrug pokriva teritoriju sa210 290 stanovnika, a od toga polovina (100481) gravitira bolnici u Smederevskoj Pa-lanci. Op{ta bolnica u Smederevu imaokru`ni zna~aj.

Ove bolnice na navedenim teritorijamazbriwavaju na sekundarnom nivou stanovni-{tvo koje predstavqa udeo od 7,59% odukupnog broja stanovni{tva centralne Srbi-je (Saop{tewe, 2007).

Na tabeli 1. prikazujemo indikatoreobima rada stacionarnih ustanova Brani~ev-skog i Podunavskog okruga u 2006. godini.

Kao jedan od indikatora kvaliteta radaprikazujemo specifi~ne stope letaliteta od

88,5% to 95% depending on the hospital and themedicine branch involved in the survey.

When monitoring the service quality on thehealth system it is necessary to take into con-sideration the above mentioned indicators bothin a time sequence and in organizational unitsin different territories as well.

nim uslugama kre}e se od 88,5% do 95,0%,{to zavisi od bolnice i grane medicine ukojoj je ovaj indikator posmatran.

Pra}ewe procesa kvaliteta u zdravstvuname}e neophodnost sagledavawa pomenutihpokazateqa kako u vremenskoj seriji takoi u organizacionim celinama na razli~i-tim teritorijama.

infarkta miokarda i cerebrovaskularnoginsulta, {to se vidi u grafikonu 1.

Stopa smrtnosti od infarkta predstavqakrajwi ishod ove grupe oboqewa, {to je de-lom i vidqivo iz grafikona 2. u okviru ko-ga se uo~avaju zna~ajnije varijacije, pogoto-vu za pacijente le~ene u bolnicama lokalnogtipa (Petrovac, Smederevska Palanka).

53


Stopa smrtnosti zbog CVI, koji je, ina~e,sve ~e{}a pojava, tako|e nam pokazuje odre-|ene varijacije, ali bez razlike u odnosuna tip bolnice, i uglavnom ima trend rasta,sem u bolnici u Smederevskoj Palanci.

Koncept zadovoqstva korisnika pruènimzdravstvenim uslugama tako|e predstavqa je-dan od novijih aspekata sagledavawa pomo}u

Tabela 1. Indikatori obima rada, odnosno kori{}ewa, bolnica u 2006. godini

Zdravstvena ustanova

Prose~naduìnale~ewa

Broj sestara

po posteqi

Prose~an broj preoperativnih

dana le~ewa

Broj operacijau op{toj

anestezijipo lekarugodi{we

Brojispisanihpacijenatapo lekaru

Brojispisanihpacijenata

po med. sestri

Propusnamo}

posteqa

Zauzetostbolni~kihposteqa

OB Poàrevac

8,50 0,50 2,36 74,15 204 55 30,4 65,7

OB Petrovac

7,40 0,50 1,03 52,00 250 51 30,8 62,4

Brani~evskiokrug

8,30 0,50 2,13 71,47 211 54 30,4 65,0

OB Smederevo

8,69 0,56 1,89 50,82 160 50 28,8 61,5

OB SmederevskaPalanka

10,60 0,40 1,17 54,27 141 41 22,3 62,6

Podunavskiokrug

9,40 0,50 1,53 52,13 151 48 25,8 62,0

Grafikon 1. Specifi~na stopa letaliteta od infarkta miokarda.

17,7

22

13,416,613,9

15,6

12,515,2

24,225,8

9,1

19,2

15,5

9,8

16,5

12,1

20,5

11,112,1

23,3

0

5

10

15

20

25

30

VII-XII 2004. I-VI 2005. VII-XII 2005 I-VI 2006. VII-XII 2006.

OB Poàrevac OB Petrovac

OB Smederevo OB Smed. Palanka


54

Grafikon 2. Specifi~na stopa letaliteta od cerebrovaskularnog insulta.

23,1

29,2

19,319,3

19,4

36,4

23,1

42,9

2529,63

40,16

16,8

24,3123,38

26,5

34,5

25,8

27,733,7

10

15

20

25

30

35

40

45

VII-XII 2004. I-VI 2005. VII-XII 2005 I-VI 2006. VII-XII 2006.

OB Poàrevac OB Petrovac

OB Smederevo OB Smed. Palanka

Grafikon 3. Zadovoqstvo korisnika zdravstvenim uslugama u op{tim bolnicama.

6,2 9,1

84,7

3,9 0

96,1

2,48,5

89,2

2,6 3,8

93,7

0

20

40

60

80

100

Poàrevac Petrovac Smederevo Smed. Palanka

Nezadovoqni Bez stava Zadovoqni

Grafikon 4. Stawe pacijenata nakon zavr{enog bolni~kog le~ewa.

89,2

9,31,5

96,1

3,90

87,6

102,3

94,9

3,8 1,30

20

40

60

80

100

OB Poàrevac OB Petrovac OB Smederevo OB Smed. Palanka

Poboq{ano Bez promene Pogor{ano

koga se fokusiraju stavovi pacijenata, {tozdravstvenom sistemu, kao i u~esnicima uwemu, pruà informacije o jednom delu pre-vashodno vezanom za subjektivnu procenu idoìvqaj korisnika i pojedine objektivnepokazateqe. Na grafikonima 3, 4. i 5., da-jemo prikaz ovih aspekata iskazanih krozstavove pacijenata, tj. korisnika usluga.

Diskusija

Iako je koncept kvaliteta rada u zdravstvuvezan za posledwe dve decenije dvadesetog ve-ka (Stamatovi} M. et. all, 1995, Jakovqevi} \.et. all, 1997.), intenzivnije pra}ewe razli~itihaspekata pruàwa zdravstvene za{tite ini-cirano je zapo~etom reformom sistema zdrav-stvene za{tite kod nas u toku posledwih ne-koliko godina (Jela~a P., Simi} S., 2001.).Upravo zbog toga je i svrha ovog rada da pri-kazivawem konkretnih ~iwenica ukaèmo nasvu dinami~nost ovog procesa vezanog za se-kundarni nivo zdravstvene za{tite na terito-riji Brani~evskog i Podunavskog okruga.Ujedno komparirawem podataka pravimo i{iri kontekst za budu}a sagledavawa ove pro-blematike, {to predstavqa neminovnost pra-}ewa jednog savremenog zdravstvenog sistemakoji zahteva prilago|avawe, s jedne strane,korisnicima, a sa druge, i socijalnoj realno-sti (kadrovski resursi, finansirawe, tehno-lo{ka podr{ka...) (Simi} S., 2000.).

55


U analizirawu prose~ne duìne bol-ni~kog le~ewa moè se uo~iti da je vred-nost ovog indikatora najve}a u bolnici uSmederevskoj Palanci (10,6 dana), a najniàu petrova~koj bolnici (7,4 dana), {to je,svakako, uticalo na ve}u duìnu bolni~kogle~ewa u Podunavskom okrugu u odnosu naBrani~evski. Podaci u vezi sa prose~nomduìnom le~ewa ina~e zna~ajnije ne oduda-raju od utvr|ene prose~ne duìne le~ewapre deset godina (\oki} D. et. all, 1977.). Usvim posmatranim bolnicama broj sestarapo posteqi je pribliàn i kre}e se oko 0,5po bolni~koj posteqi, tj. jedna sestra obskr-bquje dve posteqe. Prose~an broj preopera-tivnih dana le~ewa je oko dva u Brani~ev-skom okrugu, a oko jedan i po dan u Podu-navskom.

Sagledavaju}i specifi~nu stopu letalite-ta od infarkta miokarda, uo~ava se da suove stope na po~etku posmatranog perioda umawim bolnicama imale ve}u vrednost (oko25), da bi na kraju 2006. godine ta stopa bi-la smawena na polovinu (12). Ovakav padmoè se donekle obrazloìti poboq{awemkvaliteta rada u samoj bolnici, ali i poja-vom da se teì slu~ajevi infarkta {aqu uokru`ne bolnice ili daqe, {to sa drugestrane dovodi do pove}awa ove stope leta-liteta u tim bolnicama, {to se upravo i mo-è zapaziti u na{em grafikonu. Stopa le-taliteta od cerebrovaskularnog insulta po-kazuje znatno ve}e vrednosti nego stopa le-

Grafikon 5. Duìna ~ekawa za prijem u bolnicu.

78,8

10,4 6,1 1,4

98,7

1,3 0 0

89,9

7 2,3 0,3

94,9

1,3 1,3 2,50

20

40

60

80

100

OB Poàrevac OB Petrovac OB Smederevo OB Smed. Palanka

0-2 dana 3-5 dana 6-30 dana Duè od 1 meseca

Literatura

1. Donebedian A.: Definition of qality and approaches to itsassesmetn, Exploration in Quality Assement and monitoring,1980, Vol 1, Ann Arbor.

2. Jakovqevi} \., Gruji} V., Mi}ovi} P., \oki} D.: Re-forme u oblasti zdravstvene za{tite, Institut zaza{titu zdravqa Srbije, Beograd, 1977, 120–157.

3. Jela~a P., Simi} S.: Reforma zdravstvene slu`be,u kwizi Osnove za reformu sistema zdravstvene za-{tite u Republici Srbiji; Simi} S. i dr.; Centarza prou~avawe alternativa; Samizdat B 92; Beograd2001; 191–218.

4. Kova~evi} L.: Monitoring i evaluacija zdravstve-ne slu`be; u kwizi: Menaxment u zdravstvu (ur. Ra-mi} H.), Stomatolo{ki fakultet Univerziteta uBeogradu, Beograd 1991; 63–66.

taliteta od infarkta miokarda. Najvi{e seod ovog oboqewa umiralo pre dve godine upalana~koj bolnici (34,5), me|utim, u zadwemposmatranom periodu do{lo je do smawewaove stope na oko 26 umrlih.

I stopa letaliteta od infarkta miokarda,kao i stopa smrtnosti zbog cerebrovaskular-nog insulta, zbog toga nam ukazuju na sve onemomente koje su „propustili“ prevashodno ko-risnici (pacijenti), a nakon toga i zdravstve-na slu`ba, s obzirom na to da ova oboqewamogu biti u najve}em broju slu~ajeva preve-nirana odgovaraju}im intervencijama.

Sagledavaju}i aspekt zadovoqstva kori-snika pruènim zdravstvenim uslugama u op-{tim bolnicama moè se konstatovati daje dosta wih zadovoqno, skoro preko 90%, ada je nezadovoqstvo iskazano u veoma malomprocentu. Uzimaju}i u obzir opremqenostna{ih bolnica, kao i uslove pod kojima onefunkcioni{u, zatim stepen obrazovawa ko-risnika, koji u pojedinim bolnicama izno-si ~ak preko 60% sa osnovnom i nezavr{e-nom osnovnom {kolom, sa izvesnom rezer-vom moèmo prihvatiti wihove stavove(X=15,371; df012, p>0,05). Razlog za to nala-zi se u ~iwenici vezanoj za stepen o~eki-vawa pacijenata kao i za percepciju zdrav-stvenih potreba koje treba da budu zadovo-qene od strane zdravstvene slu`be.

Stawe na{ih ispitanika je nakon zavr{e-ne hospitalizacije u najve}em broju slu~aje-


56

va u mawim bolnicama bilo poboq{ano(preko 90,0%), dok je u okru`nim staciona-rima taj procenat neznatno mawi (87,6). Vre-me ~ekawa na prijem u bolnice maweg kapa-citeta je dosta kratak, tako da korisnici unajve}em broju u roku od dva dana bivaju ho-spitalizovani. U poàreva~koj i smederevskojbolnici tako|e prili~an broj pacijenata do-sta brzo uspeva da do|e do sekundarnog ni-voa zdravstvene za{tite, dok svaki deseti uPoàrevcu ~eka od tri do pet dana.

Zakqu~ak

U na{em radu prikazujemo indikatoreobima rada, odnosno kori{}ewa, bolnica nateritoriji Brani~evskog i Podunavskogokruga, specifi~ne stope letaliteta od in-farkta miokarda i cerebrovaskularnog in-sulta, kao i pokazateqe vezane za zadovoq-stvo pacijenata pruènim uslugama.

Prikazivawem ovih podataka ukazujemo nasvu dinami~nost procesa rada vezanog za se-kundarni nivo zdravstvene za{tite na pome-nutim teritorijama. Sem toga komparirawempodataka pravimo i {iri kontekst za budu-}a sagledavawa ove problematike, {to pred-stavqa neminovnost pra}ewa jednog savreme-nog zdravstvenog sistema koji zahteva prila-go|avawe, sa jedne strane, korisnicima, a sadruge strane, i socijalnoj realnosti.

5. Saop{tewe, Statistika stanovni{tva, Republi~kizavod za statistiku, Republika Srbija; 214, LVII, 28.8. 2007.

6. Simi} S.: Bolni~ka za{tita – organizacija i funk-cionisawe savremene bolnice. U kwizi Socijalnamedicina (ur. Cuci} V.); Savremena administraci-ja, Beograd 2000; 213–228.

7. Stamatovi} M., Jakovqevi} \., Martinov-CvejinM.: Kvalitet zdravstvene za{tite. U kwizi Zdrav-stvena za{tita; Zavod za uxbenike i nastavna sred-stva, Beograd, 1995, 178–187.

8. \oki} D., Jakovqevi} \., Mi}ovi} P., Gruji} V.:Razvoj zdravstvene za{tite u Srbiji (1986–1996);Institut za za{titu zdravqa Srbije, Beograd, 1997;37–41.

Saètak. Razvoj javnozdravstvene slu`beili slu`be narodnog zdravqa u svetu i kodnas zapo~iwe sredinom devetnaestog veka.Vode}a institucija ovog segmenta zdrav-stvenog sistema jeste zavod za javno zdravqe.

Ciq rada jeste analiza najzna~ajnijepromene u organizaciji i funkcionisawuinstituta/zavoda za javno zdravqe (I/ZJZ)u Srbiji, u okviru promena zdravstvenog si-stema u Republici posledwih godina.

U radu je na{ao primenu analiti~ko-de-skriptivni metod. Rezultati su dobijenianalizom vaè}e zakonske regulative i pra-}ewem rada I/ZJZ u Republici posledwihdesetak godina.

Javno zdravqe (narodno zdravqe) u Srbijitrenutno unapre|uju 24 I/ZJZ (po planuMreè 1, realno ~etiri mawe nego 1998. go-dine). Ove zdrastvene ustanove obavqajuzdravstvenu delatnost na vi{e nivoa.Zdravstvena legislativa potencira wihovupreventivnu i zdravstveno-promotivnu de-latnost. Strukturno se razlikuje pet na-~ina unutra{we organizacije I/ZJZ. Broj inaro~ito struktura zdravstvenih radnikai saradnika u ovim institucijama uglavnomne zadovoqavaju propisane standarde (stan-darde zadovoqava 12,5% I/ZJZ). Centar zapromociju zdravqa, kao osnovu javno-zdravstvne i preventivne delatnosti u svo-

Summary. The development of public healthservice in the world and in our country began inthe middle of the 19th century. The leading insti-tution of this segment of health system is institu-te of public health (IPH).

The aim of this paper is to analyse the mostimportant changes in the organization and functi-oning of the IPH in Serbia, within the changes ofthe health system in the Republic during the lasfew years.

Analytical and descriptive methods have beenused in this paper. The results were obatined byfollowing the work of IPH in the Republic duringthe last ten years.

24 IPH are currently working on improvementof public health in Serbia (which is for 1 i.e. 4institutes fewer than in 1998). These health insti-tutions work on a few levels. Health legislative po-ints out their prevention and health promotionwork. Regarding the structure, there are five dif-ferent ways of inner organiazation of IPH. Thenumber and the structure in particular of em-ployees and associates in these institutions most-ly don’t satisfy the prescribed standards (12,5% ofIPH satisfy the standards). All institutes do not ha-ve a centre for health promotion which is the ba-sic unit of public health and prevention. The amo-unt of work done by institutes for the Republic In-

57



* Rad izloèn na „Nau~no-stru~noj konferenciji socijalne medicine Srbije“, Smederevska Palanka, oktobar 2007..1 Dr Qiqana Crn~evi}-Radovi}, Institut za javno zdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} Batut“, Beograd.2 Dr Vesna Krsti}, Dom zdravqa „Dr Sava Stanojevi}“, Trstenik.

Instituti/zavodi za javno zdravqe Srbije u promenama Q. Crn~evi}-Radovi},1 V. Krsti}2

Institute of Public Health of Serbia in TransitionCrncevic-Radovic, Lj., M.D., D.P.H.; Krstic, V., M.D., D.P.H.

Uvod

Hiqadama godina kasnije od organizova-wa institucija za zadovoqavawe zdravstve-nih potreba pojedinaca, ustanova za le~ewei bolnica, sredinom devetnaestog veka, ka-ko u svetu, tako i kod nas, zapo~iwe razvojzdravstvene slu`be narodnog zdravqa (javno-zdravstvene slubè), kao „nauke i ve{tineprevenirawa bolesti, prolongirawa ìvotai promocije zdravqa, kroz organizovane na-pore zajednice“.1 U Engleskoj se od 1834. go-dine obrazuju „komisije za siromahe“,2 a uSrbiji se, u skladu sa Zemaqskim ustavom iz1838. godine, u okviru Ministarstva unutra-{wih poslova, otvaraju „odeqewa karantin-ska sa sanitetom“3.

Vode}e institucije ovog dela zdravstve-nog sistema kod nas su higijenski zavodi(prvi pravilnik o osnivawu Centralnog hi-gijenskog zavoda donet je 1924. godine, a samZavod, dana{wi Institut za javno zdravqeSrbije „Dr Milan Jovanovi} Batut“, po~eoje da radom 1926. godine). Od tada zapo~iweotvarawe higijenskih zavoda po celoj zemqi.Ovi zavodi su Zakonom o zdravstvenoj za-{titi i zdravstvenoj slu`bi NR Srbije iz1961. godine4 preimenovani u zavode zazdravstvenu za{titu. Od 1992. godine zavo-di funkcioni{tu kao zavodi za za{titu


58

zdravqa5, a od 2006. godine, vaè}im Zako-nom o zdravstvenoj za{titi iz 2005. godine6,pod nazivom zavodi za javno zdravqe.

Ciq rada jeste da se analiziraju}i naj-zna~ajnije promene u organizaciji i funkci-onisawu instituta/zavoda za javno zdravqe(I/ZJZ) u Srbiji, u okviru ukupnih prome-na u zdravstvenom sistemu u Republici u po-sledwih desetak godina, sagledaju wihovadostignu}a i organi~ewa.

Metod rada: U radu je na{ao primenu ana-liti~ko-deskriptivni metod. Rezultati sudobijeni analizom vaè}ih zakonskih i pod-zakonskih akata i kontinuiranim pra}ewemorganizacije i rada I/ZJZ u Republici.

Rezultati i diskusija: Zakon o zdravstve-noj za{titi iz 2005. godine po prvi put za-konski nazna~uje tako neophodnu, a jo{ uveknedefinisanu i neostvarenu, podelu rada iz-me|u zdravstvenih ustanova. Po ovom Zako-nu, I/ZJZ su jedna od devet postoje}ih vr-sta zdravstvenih ustanova i ustanova kojaobavqa delatnost na vi{e nivoa.

Pored „tradicionalnih“ funkcija I/ZJZ:pra}ewa i analize zdravstvenog stawa stanov-ni{tva, pra}ewe i prou~avawa zdravstvenihproblema i rizika po zdravqe, predlagawaelemenata zdravstvene politike, planova iprograma sa merama i aktivnostima, pre sve-ga, za o~uvawe i unapre|ewe zdravqa, u stra-

stitute for Health Insurance has been decreasingevery year. The quality control procedure was in-troduced in 2007, in these institutions whereasthe other health institutions had done it earlier.There are many problems acccompanying obtainingof fess for the work od institutes. Some work isbeing done regarding the passing of the law onpublic health.

Even though there are some difficulties in the-ir functioning, the IPH remain the most importantinstitutions in the process of protection and im-provement of the health of community.

Key words: institutes of Public Health, Serbia,transition.

joj organizaciji nemaju svi I/ZJZ. Iz godineu godinu se smawuje broj poslova koje I/ZJZrade za potrebe Republi~kog zavoda za zdrav-stveno osigurawe. U I/ZJZ je postupak pra-}ewa kontrole kvaliteta uveden me|u po-sledwim zdravstvenim ustanovama, 2007. go-dine. Ostvariavwe naknade za rad I/ZJZpra}eno je brojnim prolemima. Radi se na do-no{ewu Zakona i Strategije o javnom zdra-vqu, kao mehanizmima za unapre|ewe I/ZJZ.

I pored zna~ajnih pote{ko}a u funkci-onisawu I/ZJZ ostali su najva`nije insti-tucije u procesu o~uvawa i unapre|ewazdravqa zajednice u nas.

Kqu~ne re~i: institut/zavod za javnozdravqe, Srbija, promene.

te{kim dokumentima, po~ev{i od 2003. go-dine, potenciraju se i slede}e aktivnostiI/ZJZ: zdravstveno-promotivna delatnost,pra}ewe efikasnosti, dostupnosti i kvalite-ta zdravstvene za{tite, planirawe razvojastru~nog usavr{avawa zdravstvenih radnika izdravstvenih saradnika, podsticawe razvojaintegrisanog zdravstvenog informacionogsistema, primewana istraìva~ka delatnostu oblasti javnog zdravqa i razvoj partnerstvau dru{tvenoj zajednici na identifikaciji ire{avawu zdravstvenih problema.6

U Srbiji od 1998. godine postoje 24 in-stituta/zavoda za javno zdravqe, koji su naj-~e{}e osnovani za teritoriju vi{e op{ti-na, jednog ili dva okruga, a re|e za terito-riju grada, pokrajine ili Republike. Za raz-liku od devedesetih godina pro{log veka,kada je za nekoliko godina osnovan ve}ibroj instituta/zavoda za javno zdravqe (uKikindi, Boru, Prizrenu, Pe}i, KosovskojMitrovici, Vaqevu), pre svega zbog geopoli-ti~kih promena od 1998. godine, evidentno jesmawewe „mreè“ instituta/zavoda za javnozdravqe, tako da trenutno rade ~etiri insti-tuta/zavoda za javno zdravqe mawe nego po-menute godine. Me|utim, ovo smawewe brojainstituta/zavoda za javno zdravqe, zbog sma-wewa ukupnog broja stanovnika u Srbiji, ni-je dovelo do zna~ajnije promene u veli~inigravitiraju}e populacije. Jedan institut/za-vod za javno zdravqe obavqa u okviru soci-jalno-medicinske, higijensko-ekolo{ke, epi-demiolo{ke i mikrobiolo{ke zdravstvenedelatnosti, operativne, organizacione,stru~no-metodolo{ke i nau~no-istraìva~-ke poslove za oko 326 000 stanovnika.6

Bez obzira na identi~nu strukturu po-slova i poku{aje da se standardizuju i dru-ga najva`nija obele`ja instituta/zavoda zajavno zdravqe, u odnosu na raspoloìve re-surse (kadar, opremu, prostor), wihovu unu-tra{wu organizaciju, na~in finansirawa,obim i dinamiku poslova, efektivnost, za-paàju se velike me|usobne razlike.

U odnosu na na~in unutra{weg organizo-vawa, razlikuje se pet organizacionih obli-ka instituta/zavoda za javno zdravqe.

59


Standard koji propisuju Pravilnik ouslovima i na~inu unutra{we organizacijezdravstvenih ustanova7 i Pravilnik o bli-ìm uslovima za obavqawe zdravstvene de-latnosti8 nedostiàn je za gotovo 80% in-stituta/zavoda za javno zdravqe u Srbiji.Propisano je da se u institutima/zavodimaza javno zdravqe za obavqawe stru~nih po-slova obrazuje {est centara, i to:1. centar za promociju zdravqa,2. centar za analizu, planirawe i organiza-

ciju zdravstvene za{tite,3. centar za informatiku i biostatistiku u

zdravstvu,4. centar za kontrolu i prevenciju bolesti,5. centar za higijenu i humanu ekologiju,6. centar za mikrobiologiju

sa 28 zaposlenih na 100 000 stanovnikapodru~ja za koje je institut/zavod za javnozdravqe osnovan.

Sve propisane standarde zadovoqavajusvega tri (12,5%) instituta/zavoda za javnozdravqe.

Ve}i broj specijalizovanih centara odpropisanog, a time i boqu kadrovsku i sva-ku drugu obezbe|enost, boqu strukturu i ve-}i obim, pogotovu vanstandardnih, visokospe-cijalizovanih poslova, aktivosti, usluga,karakteristika je dva (8,3%) instituta/zavo-da za javno zdravqe.

Polovina postoje}ih instituta/zavoda zajavno zdravqe kao jedinu mogu}nost zadovo-qewa zakonskih organizacionih minimumana{la je u „spajawu srodnih“ centara i tonaj~e{}e iz domena socijalno-medicinskedelatnosti, centra za analizu, planirawe iorganizaciju zdravstvene za{tite i centraza informatiku i biostatistiku u zdrav-stvu. Time se samo potvrdila i ponovilaorganizacija koja je postojala do dono{ewanajnovijih zakonskih propisa, i nije se su-{tinski ni{ta promenilo. To ukazuje nalo{iju svaku vrstu obezbe|enosti institu-ta/zavoda za javno zdravqe od propisane, ve-}e radno optere}ewe zaposlenih, oskudnijuspecijalizovanost u radu (pokaza}e se i dali i niì kvalitet pruènih zdravstvenih

usluga), teè odrìvu organizaciju rada,ali i na to da je ovakva unutra{wa organi-zacija realni, ìvotni, standard institu-ta/zavoda za javno zdravqe u Republici.

êtvrtina instituta/zavoda za javnozdravqe bila je primorana da zadrì jo{„stariju“ unutra{wu organizaciju, koja uinstitutima/zavodima za javno zdravqe po-stoji decenijama, tj, da ukupnu socijalno-medicinsku delatnost obavqa jedan ve}icentar.

Jedan zavod za javno zdravqe nije u mogu}-nosti ni da razli~ite delatnosti obavqapreko posebnih organizacionih jedinica,{to ukazuje da se i u jednoj „do haosa neu-re|enoj organizaciji“ moè funkcionisati,ali, uistinu, sa te{ko izdrìvim radnimangaòvawem postoje}eg kadra i evidentnimlo{ijim finansijskim efektima.

Centar za promociju zdravqa, kao osno-vu javnozdravstvene i preventivne delatno-sti i novi zna~ajni kvalitet svoje ukupne de-latnosti, ima 17 (70,8%) instituta/zavodaza javno zdravqe.

Nedostatak adekvatnog kadra (broja i na-ro~ito strukture) glavni je razlog neispu-wavawa propisanih standarda u unutra{wojorganizaciji. To ukazuje ili na neadekvat-nost propisanih standarda i wihov raskoraksa stvarno{}u ili na „zaostajawe u razvo-ju“ ve}ina instituta/zavoda za javno zdravqe(pitamo se {ta je mawe zlo?!), odnosnoistovremeno postojawe dva ova razloga.

Pored ~iwenice da globalno institu-ti/zavodi za javno zdravqe upo{qavaju dvaputa vi{e administrativno-tehni~kih radni-ak od propisanog broja i nedostatka ade-kvatno edukovanih zdravstvenih radnika,stalni problem je da ni broj ni strukturazdravstvenih saradnika, naro~ito visoke{kolske spreme, ne zadovoqavaju.

Kontinuirana edukacija kadra se oteà-no realizuje i nije svim zaposlenima podjed-nako dostupna. Svake godine se edukuje oko20%, uglavnom istih zdravstvenih radnika isaradnika, pa je nedostatak specijalizova-nog i uskospecijalizoavnog kadra velikisvakodnevni problem.


60

I pored toga {to se „u teoriji“ insisti-ra da osnovna delatnost instituta/zavoda zajavno zdravqe, odnosno unapre|ewe i pro-mocija zdravqa, suzbijawe rizika po zdravqei spre~avawe a ne le~ewe bolesti, budustrate{ki prioritet zdravstvene za{titeuop{te, „u praksi“ I/ZJZ nisu prioritetzdravstvenog sistema i zdravstvene slu`be.

Na jednog lekara u I/ZJZ dolazi 14 147stanovnika, u I/ZJZ je zaposleno 2,7% ukup-nog broja lekara i blizu tri odsto ukupnihqudskih resursa dràvnih zdravstvenihustanova Republike. Pored nesrezmerno ma-lih sredstava iz buxeta Republike, za poslo-ve I/ZJZ iz obaveznog zdravstvenog osigura-wa se ne izdvaja vi{e od jedan odsto ukup-nih izdvajawa za zdravstvenu delatnost.

Posledwih godina mewa se i strukturakorisnika usluga I/ZJZ. Evidentno je sma-wewe broja poslova koje I/ZJZ obavqaju zainstituciju obaveznog zdravstvenog osigura-wa. „Obavezni“ poslovi za Republi~ki zavodza zdravstveno osigurawe – Beograd (RZZO)odnose se na pra}ewe rada zdravstvenih usta-nova i aktivnosti u skladu sa aktuelnim le-gislativom iz domena zdravstvene statistike,informatike i epidemiologije zaraznih bo-lesti i za usluge klini~ke mikrobiologije.Ne postoje odgovaraju}i, adekvatni i jasnodefinisani kriterijumi i merila za zakqu-~ivawe ugovora korisnika, posebno RZZO saI/ZJZ kao davaocima zdravstvenih usluga i zautvr|ivawe naknade za wihov rad.

U ciqu obezbe|ewa „osnovnih javno-zdravstvenih usluga i funkcija putem raz-li~itih vladinih mehanizama uz jednovreme-no po{tovawe prava pojedinaca“9, pove}avase broj „poslova od op{teg interesa“, zapotrebe Ministarstva zdravqa RepublikeSrbije.

Evidentan je prelazak na „buxetsko“ fi-nansirawe (preko projekata, poslova). Udeousluga za trì{te, prema „tre}im licima“,u ukupnom obimu posla iz godine u godinuse pove}ava.

Koordinacija drugih zdravstvenih usta-nova, saradwa sa ustanovama na teritoriji zakoju je I/ZJZ osnovan, nadle`nim organima

lokalne samouprave, SZO-om, UNICEF-om,Evropskom agencijom za rekonstrukciju,brojnim nevladinim organizacijama i udru-èwima, posledwih godina se ubrzano {irii poboq{ava. U situaciji kada i ova sarad-wa nije u potpunosti ure|ena, postoji opa-snost preuzimawa poslova I/ZJZ od stranedrugih ustanova, udruèwa, organizacija iumawewa vrednosti i zna~aja I/ZJZ.

Nau~noistraìva~ka delatnost I/ZJZ jenedovoqna do te mere da u ve}ini wih i nepostoji.

Aktivnosti na kontroli kvaliteta zdrav-stvene za{tite u Srbiji zapo~ele su 2003.godine. I pored toga {to su I/ZJZ glavnikoordinatori ovog velikog i zahtevnog po-sla, {to prate i evaluiraju kontrolu kvali-teta u svim zdravstvenim ustanovama, sakontrolom kvaliteta u I/ZJZ zapo~elo seme|u posledwim zdravstvenim ustanovama,2007. godine, kada je i objavqen Pravilniko pra}ewu kvaliteta zdravstvene za{tite10.

Po ovom Pravilniku I/ZJZ prate 20 oba-veznih i 10 preporu~enih pokazateqa kvali-teta. Za po~etak ove zna~ajne aktivnosti u„hramovima preventivne i zdravstveno pro-motivne delatnosti“, kao wegovi obaveznipokazateqi prepoznati su broj organizova-nih edukacija po centru kao osnovnoj orga-nizacionoj jedinici stru~nih aktivnosti,broj odrànih skupova i doga|aja u lokal-noj zajednici po kalendaru zdravqa, brojevaluiranih planova rada i izvr{ewa pla-nova rada zdravstvenih ustanova po lekaruspecijalisti, broj razvijenih i aùriranihbaza podataka, postojawe aùrirane inter-net prezentacije ustanove, dostupnost anali-za zdravstvenog stawa stanovni{tva na in-ternet prezentaciji ustanove, broj mesecisprovo|ewa epidemiolo{kog kvaliteta ra-da na internet prezentaciji ustanove, brojmeseci provo|ewa epidemiolo{kog nadzoranad bolni~kim infekcijama pra}ewem in-cidencije, broj odeqewa na kojima je izvr-{en epidemiolo{ki nadzor nad bolni~kiminfekcijama putem prevalencije, procenatbroja vakcinanih punktova na kojima jesprovedena revizija vakcinalnih kartoteka,

61


procenat kori{}ewa izvora podataka premapostoje}em stru~no-metodolo{kom uputstvu ona~inima vo|ewa registra za rak, broj ana-liziranih uzoraka primarno sterilnih te~-nosti i regija na mikrobiologiji po leka-ru specijalisti, broj ura|enih serolo{kihanaliza na mikrobiologiji po lekaru speci-jalisti, broj analiziranih uzoraka ostalihbolesni~kih materijala na mikrobiologijipo lekaru specijalisti, procenat mikrobi-olo{kih analiza sa primenom interne kon-trole kvaliteta, procenat mernih mesta zapra}ewe parametara aerozaga|ewa urbanesredine, procenat fizi~kohemijskih, mikro-biolo{kih i biolo{kih analiza uzoraka vo-de za pi}e sa primenom interne kontrolekvaliteta, broj stru~nih mi{qewa na ana-lizirane uzorke u centru za higijenu i hu-manu ekologiju po lekaru specijalisti, pro-se~an broj analiziranih parametara pouzorku i postojawe aùriranog plana reago-vawa u vanrednim situacijama u pisanojformi.

Od 2005. godine se u okviru aktivnostipra}ewa kvaliteta pruène zdravstvene za-{tite ispituje i zadovoqstvo davalacazdravstvenih usluga. Ova vrsta ispitivawazadovoqstva po prvi put se sprovodi ove go-dine i u I/ZJZ.

Duè vreme se govori o pripremi Zako-na o javnom zdravqu i Strategije javnogzdravqa, kao neophodni dokument za poboq-{awe funkcionisawa i ja~awe uloge I/ZJZ.

Zakqu~ak i predlog mera: Ovovremenskadoga|awa sveop{te tranzicije zahvatila sui I/ZJZ. Evidentni su raskoraci izme|u le-gislative i stvarnosti, pa su tako za I/ZJZpropisani standardi kadra uglavnom nedo-sti`ni, a opreme i prostora u najve}em de-lu odavno prevazi|eni. Korekcija, odnosno,dono{ewe novih standarda, je neophodnost.

Nepostojawem Centra za promociju zdra-vqa u svim I/ZJZ, èqeni i o~ekivani po-mak u reformi ukupne, a pre svega preven-tivne i promotivne, zdravstvene za{titesve je teè dosti}i. Preventivni centri or-ganizovani u, za sada, pojedinim, a u budu}-nosti u svim domovima zdravqa, „preuzima-

ju“ deo poslova Centra za promociju zdravqaI/ZJZ. Otuda je neophodno obezbediti i ja-~ati centre za promociju zravqa u svimI/ZJZ.

Adekvatna i kontinuirana edukacijazdravstvenih radnika i pogotovu zdravstvenihsaradnika u I/ZJZ jo{ uvek nije zaìvela. Toje glavni razlog postojawa razli~itih neujed-na~enosti, bilo dokazanih u organizaciji ifunkcionisawu, bilo razlika koje }e se teku budu}nosti pokazati izme|u pojedinihI/ZJZ u Republici. Sve ostale promene naboqe uslovqene su obezbe|ewem adekvatneedukacije na adekvatan na~in.

Neophodno je {to pre doneti Zakon iStrategiju o javnom zdravqu.


62

Te{ko se osloba|amo lo{eg nasle|a izpro{losti, pa nam predstoji dug put ostva-rivawa prioriteta zdravstvene za{tite pu-tem promocije zdravqa, spre~avawa i suzbi-jawa rizika po zdravqe i bolesti, ja~awa sa-moodgovornosti za sopstveno zdravqe, kao iulagawe u I/ZJZ i druge zdravstvene usta-novae sa ovom delatno{}u, kao zdravstveneustanove svih prioriteta.

Na kraju nam se nametnuo jedan od zakqu-~aka da je sveop{te funkcionisawe insti-tuta/zavoda za javno zdravqe u stvari zna~a-jan pokazateq ispravnog ulagawa zajednice uzdravqe naroda.

Literatura

1. WHO. New chalenge for public health. Geneva: WHO;1996.

2. Cuci} V., Simi} S., Bjegovi} V., @ivkovi} M.,Dokni}-Stefanovi} D., Vukovi} D. i ost.: Socija-lana medicina, uxbenik za studente medicine. Beo-grad, Savremena administracija a. d.; 2000.

3. Dovijani} P.: Organizacija zdravstvenih delatnostii zdravstvenih ustanova. Beograd, Agora, 1995.

4. Zakon o zdravstvenoj za{titi i zdravstvenoj slu`biNR Srbije („Slu`beni glasnik NR Srbije“ br.22/1961).

5. Zakon o zdravstvenoj za{titi („Slu`beni glasnikRS“ br. 17/1992).

6. Zakon o zdravstvenoj za{titi („Slu`beni glasnikRS“ br. 107/2005).

7. Pravilnik o uslovima i na~inu unutra{we organi-zaicja zdravstvenih ustanova („Slu`beni glasnikRS“ br. 43/2006).

8. Pravilnik o bliìm uslovima za obavqawe zdrav-stvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama i dru-gim oblicima obavqawa zdravstvene slu`be („Slu-`beni glasnik RS“ br. 43/2006).

9. Ministarstvo zdravqa Republike Srbije. Nacrt Za-kona o javnom zdravqu, 2007.

10. Pravilnik o pra}ewu kvaliteta zdravstvene za-{tite („Slu`beni glasnik RS“ br. 57/2007).

Saètak. Kolaboracija, saradwa i tim-ski rad preduslovi su za razvoj i uspe{anrad organizacije. Ciq saradwe u zdravstve-nim organizacijama jeste da se konfliktiefikasno re{avaju, da se unapredi psiholo-{ka klima i razvija timski rad. To je na-~in da zdravstvena organizacija radi efi-kasno i da budu zadovoqni i pacijenti, gra-|ani i zaposleni.

Kqu~ne re~i: kolaboracija, razvoj orga-nizacije, tim, promene u organizaciji.

Uvod

Istorija dela qudske aktivnosti kojinazivamo menaxment, moè se sa jed-ne strane smatrati kratkom, a sa dru-

ge strane veoma dugom, gotovo isto toliko du-gom kao {to je i istorija civilizacije.

Aktuelna nau~na teorija i praksa razvi-jane su gotovo jedan vek u svetu, a specija-lizovani timovi stru~waka i nau~nika na-{li su se na istom zadatku razvijawa inadgradwe ve{tina organizovawa, planira-wa, kontrolisawa i rukovo|ewa qudima urazli~itim oblicima organizacija. Razvije-ne su teorijske koncepcije i metodolo{kipostupci kojima su sve uspe{nije re{ava-ni problemi u domenu funkcionisawa or-ganizaicija.

Summary. Collaboration, co-operation andteam building are prerequisites for a developmentof the organisation. The aims of co-operaion in ahealth organisation are: solving conflicts, promo-tion of the psychological climate and team build-ing. That is the way for the health organisition tobe efficient and for the patens and staff to be sat-isfied.

Key words: collaboration, development of theorganisation, team building, changes in the or-ganisation.

Razvoju prakse i teorije menaxmenta do-prinose razli~ite nau~ne discipline: mate-matika, inèwerstvo, psihologija, sociolo-gija i antropologija.

Upravqawe zdravstvenom organizacijom

Inerpersonalna saradwa, razvijawe do-bre psiholo{ke klime i timski rad neophod-ni su za razvoj zdravstvene organizacije irealizacije wenih ciqeva.

Pojam organizacije podrazumeva:1. Funkcionalnu grupu ili instituciju;2. Organizaciju unutar te institucije radi

postizawa ciqeva organizacije.

63



* Rad izloèn na „Nau~no-stru~noj konferenciji socijalne medicine Srbije“, Smederevska Palanka, oktobar 2007.1 Dr sc. Vesna Tomi}, dipl. soc., Institut za javno zdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} Batut“, Beograd.

Menaxment promenama u sistemu zdravstvene za{tite V. Tomi}1

Management of the Changes in the Health SystemTomic, V., Ph.D.

Zdravstvena ustanova kao bitan deo siste-ma zdravstvene za{tite ima slede}e karak-teristike. U woj rade qudi – specijalizo-vani kadrovi, oni rade za qude da ostanu{to je mogu}e duè zdravi, rade sa bole-snim qudima da bi oni bili izle~eni, a ra-de zajedno sa drugim sektorima, instituci-jama i zajednicom radi ostvarivawa svogkrajweg ciqa: poboq{awa i unapre|ewazdravstvenog stawa stanovni{tva.

Jedan od kontinuiranih obaveza menax-menta organizacije jeste da prati promene uorganizaciji i wenom razvoju. Upoznavawerada, funkcionisawa i doprinosa organiza-cije u realizaciji wenih ciqeva glavni jekorak u poku{aju promena organizacije.

Poruka: „Ako ho}e{ da upozna{ organi-zaciju, probaj da je promeni{.“ (K. Levin)

Razvoj organizacije

Razvoj je neminovnost koja podrazumevapromene. To je dugoro~an, trajan i komplek-san proces ~iji je ciq boqe funkcionisa-we zdravstvenog sistema, radi postizawawegovih ciqeva i satisfakcije svih wenih~lanova: kako zaposlenih tako i korisnikazdravstvenih usluga.

Mada razvoj sistema i organizacije ~estoobuhvata tehnolo{ke i strukturalne prome-ne, wegov glavni ciq jeste da dovede do pro-mena kod qudi, odnosno promena u prirodii kvalitetu wihovih radnih odnosa.

Razvoj organizacije podrazumeva organizo-van, dugotajan napor svih nivoa menaxmentada se poboq{a proces rada i re{avawe pro-blema u organizaciji, organizuje proces pro-mena, putem efektivne i kolaborativne di-jagnoze i menaxmenta kulture organizacije.To se moè sprovesti timskim radom i in-tegrupnom kulturom ~iju bazu ~ini primenanauka o ~ovekovom pona{awu (psihologija).

Promene u organizaciji

Postoje dve grupe faktora promena:


64

a) Faktori iz spoqa{weg okruèwa – di-rektno u vezi sa zadovoqewem zahteva ipotreba stanovni{tva za zdravstvenomza{titom;

b) Faktori iz internog okruèwa – u vezisa optimizacijom wene organizacionestrukture i zadovoqewa potreba wenihradnika.

Svake promene nu`no imaju za posledicui neprijatne, te{ke situacije koje su kaotakve nu`no stresne za svakog pojedinca ko-ji je u wih ukqu~en.

Metode koje se koriste u procesu prome-na su:1. Proces re{avawa problema,2. Proces obnove organizacije,3. Participacija zaposlenih – kolaborativ-

ni menaxment,4. Psiholo{ka klima organizacije,5. Akciono istraìvawe.

Glavni ciq rukovo|ewa promenama uzdravstvenoj organizaciji jeste da se izvr{esve one promene koje }e dovesti do poboq-{awa rada organizacije u interesu i gra|a-na (pacijenata) i zaposlenih.

Pristupi promenama

Efikasni pristupi promenama u organi-zaciji su:1. Organizacioni razvoj – usavr{avawe or-

ganizacije u kontinuitetu,2. Organizaciona transformacija – radi-

kalne promene u organizaciji,3. Reorganizacija,4. Reinèwering – radikalne promene sa

potpuno novim ustrojstvom i ukidawemhijerarhije po funkcijama.

Kada govorimo o vrstama promena uzdravstvenoj organizaciji, mogu se izdvojitislede}e vrste promena:• Promene u strukturi organizacije – iz-

rada novog plana i nacrta organizacije ipromene u strukturi radnih operacija,

• Promene u tehnologiji – nova oprema iistraìvawa,

• Promene u qudima – naglasak je na pro-menama u ve{tinama i stavovima qudi,putem edukacije (povremene ili kontinu-irane) i direktnim psiholo{kim delova-wem {to je izuzetno teàk, odgovoran iposao sa gotovo nemogu}om predikcijomefekata izazvanih promenama.

Otpori promenama

Postoje razli~iti izvori otpora na pro-mene:1. Neizvesnost o uzrocima efekata prome-

ne,2. Nemawe motiva da se odustane od posto-

je}ih koristi,3 Svest o slabosti u predloènoj promeni.

Otpor promenama je uvek neminovnost uuvo|ewu i sprovo|ewu promena. On moè dabude: otvoren ili zatvoren, formalan ilineformalan, racionalan ili iracionalan.

Savladavawe otpora promenama

Bez obzira na stepen profesionalnogobrazovawa, strukturu li~nosti, prethodnoiskustvo, stepen inteligencije, svaki otporna promene signal je menaxerima da ne{tou predloènim promenama ili u wihovojprezentaciji nije u redu. Stoga je mogu}e

65


izdvojiti nekoliko razli~itih na~ina da seuspe{no savladaju otpori na promene:1. Edukacija i komunikacija2. Participacija zaposlenih3. Pomo} i podr{ka4. Pregovarawe i sporazum5. Manipulacija i koptirawe6. Pritisci i prinude.

Koja }e od ovih tehnika interpersonalnihkomunikacija biti primewena zavisi od okol-nosti u kojima se promene predlaù. Posto-ji odre|en visok stepen verovatno}e da ako sequdima predo~e percepcija zajedni~kog ciqa,poverewe u interpersonalnoj komunikaciji,vi{i ciqevi i zajedni~ko preuzimawe rizi-ka, sprovo|ewe promena }e biti efikasnije.

Zakqu~ak

Ni{ta nije ve~no osim promene (Heraklit).

Svet mrzi promene, iako su samo one donele progres.

(C. Kettering)Previ{e se brzo mewamo da bismo se upoznali.

(V. Gotovac)

Poruka:

Nemojte poku{avati da mewatesvet, izmenite sebe i promeni}eteceo svet

(Slavenski)

Literatura

1. W. French, C. Bell: Organization Development PHI, Engle-wood Cliffs, 1984. USA.

2. S. îzmi} i saradnici: Psihologija i menaxment,Filozofski fakultet, Institut za psihologiju, Be-ograd, 1995.

3. P. Mi}ovi}: Menaxment zdravstvenog sistema,ECPD, Beograd, 2000.

Saètak. Spoqna fiksacija je dokazanmetod lije~ewa preloma dugih kostiju, aposebno mjesto zauzima u lije~ewu otvore-nih preloma kostiju, gdje pokazuje izvanred-ne rezultate u odnosu na druge metode li-je~ewa preloma.

Ciq rada jeste da se utvrde prednostijedne vrste fikstora u odnosu na druge kodlije~ewa otvorenih preloma potkoqenice.

Povrije|eni sa otvorenim prelomompotkoqenice su primarno hirur{ki obra|e-ni, potom je ura|ena repozicija ulomaka ko-sti i postavqen je spoqni fiksator.

Uradili smo analizu trideset povrije|e-nih sa otvorenim prelomom potkoqenicegdje je primjewen Mitkovi}ev spoqni fik-sator, i drugih trideset povrije|enih gdjeje primjewen fiksator tip Intstrumen-tarija. Analizirali smo prednosti jednog uodnosu na drugi fiksator i do{li smo kli-ni~kim iskustvom do zakqu~ka da su pred-nosti primjene Mitkovi}evog fiksatoraispred fiksatora tipa Instrumentarija.

Na osnovu rezultata analize na{eg hirur-{kog rada u primjeni Mitkovi}evog i In-strumentarija spoqneg fiksatora, da Mit-kovi}ev fiksator ima izraène prednosti uodnosu na Instrumentarija spoqni fiksatori na{e klini~ko iskustvo ide u prilog pri-mjene Mitkovi}evog spoqneg fiksatora.

Kqu~ne re~i: otvoreni prelom potko-qenice, spoqni fiksator.

Summary. External fixation is an ap-proved way of treating long bone fractures, es-pecially the open ones; it showed the bestresults when compared to the other ways oftreating fractures.

The purpose of this work is to establishthe advantages of using different types offixation in treating open fracture of shin-bone.

The injured with the open fracture of theshinbone were surgically treated first, thenthe broken bones were united by reducing thefracture. After reduction, movement of thebroken bone was prevented by fixation.

Our analysis included sixty injured peoplewith the open fracture of the shinbone, halfof which were treated with Mitkovic's exter-nal fixation, whereas the other thirty injuredwere treated with fixation called Instrumen-taria.

Having finished the analysis, we came toconclusion that the former i.e. Mitkovic's ex-ternal fixation was better than the latter.

Our clinical experience, based on the anal-ysis, gives advantage to Mitkovic's externalfixation.

Key words: open fracture of shinbone,ex-ternal fixation.

67



1 Dr Nikola Gavri}, Op{ta bolnica „Sveti apostol Luka, Doboj, Slu`ba za ortopediju i traumatologiju.2 Dr Slavko Nedi}, Op{ta bolnica „Sveti apostol Luka, Doboj, Slu`ba za ortopediju i traumatologiju.

Uporedna analiza primjene spoqnih fiksatora kodotvorenih preloma potkoqeniceN. Gavri},1 S. Nedi}2

Contrastive Analysis of Using External Fixation in Open Fracture of Shinbone in Doboj's HospitalGavric, N., M.D. B chir., Nedic, S., M.D.

Uvod

Spoqna fiksacija je dobra metoda za li-je~ewe preloma kosti a sa posebnim zna~a-jem kod otvorenih preloma.

Ima veoma izraène prednosti koje jepredstavio Sisk 1983. godine: obezbje|ujerigidnu fiksaciju, kompresiju, neutralizaci-ju, distrakciju i repoziciju ulomaka kosti,omogu}ava stalan uvid i wegu rane, dopun-ske rekonstruktivne zahvate (na kostima imekotkivnim strukturama), dozvoqava po-krete u susjednim zglobovima.1,2,3

Ali ima i nedostatke: infekciju mekihtkiva i osteitis oko klinova, metoda zahti-jeva dodatno znawe i iskustvo, aparati suglomazni i skupi su.2

Da bi primjena spoqnih fiksatora dalanajboqe rezultate moraju se po{tovatiutvr|ene indikacije, koje mogu biti prave irelativne.6

Ciq rada je analiza rezultata primjenerazli~itih tipova spoqnih fiksatora da bise utvrdila prednost u primjeni jednih uodnosu na druge.

Materijal i metode

Izvr{ena je analiza primjene spoqnihfiksator kod otvorenih preloma potkoqeni-ce izazvanih ekspozivnim i strelnim sred-stvima.

U hirur{kom radu su kori{}eni spoqnifiksatori koje smo imali na raspolagawu:tip Mitkovi}, Instrumentarija, AO, VMAspoqni fiksator, Ortofiks i tubularnifiksator.

Rane kod otvorenih preloma su obra|enenakon preoperativne pripreme u operacio-noj sali u op{toj anesteziji na standardanna~in, a nakon repozicije postavqan je je-dan od fiksatora sa kojim smo raspolagali.

Izdvojili smo trideset povrije|enih gdjesmo postavili Mitkovi}ev fiksator i tri-deset povrije|enih gdje je postavqen fiksa-tor tipa Instrumentarija i analiziralivrijeme aplikacije spoqnog fikstora, vri-


68

jeme zarastawa preloma i u~estalost kompli-kacija.

Rezultati

Izdvojili smo povrije|ene sa otvorenimprelomom potkoqenice, trideset povrije|e-nih kojima smo postavili Mitkovi}ev fik-sator i trideset kojima smo postavili In-strumentarij fiksator (tabela 1).

Posmatrawem odnosa mu{kih i ènskihpovrije|enih uo~ava se predominantnost mu-{kih (tabela 2).

Tabela 1. Serija pacijenata le~enih metodom spoqnefiksacije primenom aparata tip Mitkovi}.

StarostBroj

ispitanikaBroj

mu{karacaBrojèna

10-20 1 (3,3%) 1 (3,3%) −

21-30 16 (52,8%) 16 (52,8%) −

31-40 10 (36,3%) 9 (33,0%) 1 (3,3%)

41-50 2 (6,6%) 2 (6,7%) −

51-60 1 (3,3%) 1 (3,3%) −

61-70 − − −

Preko 70 − − −

Ukupno 30 (100%) 30 (100%) 1 (3,3%)

Tabela 2. Serija pacijenata le~enih metodom spoqnefiksacije primenom aparata tipa Intrumentarija.

StarostBroj

ispitanikaBroj

mu{karacaBrojèna

10-20 2 ( 6,7%) 2 ( 6,7%) −

21-30 15 (50,0%) 14 (46,6%) 1 (3,3%)

31-40 10 (36,3%) 9 (33,0%) 1 (3,3%)

41-50 2 (6,6%) 2 (6,7%) −

51-60 1 (3,3%) 1 (3,3%) −

61-70 − − −

Preko 70 − − −

Ukupno 30 (100%) 28 (93,4%) 2 (6,6%)

Posmatrawem odnosa mu{kih i ènskihpovrije|enih uo~ava se predominantnost mu-{kih (tabela 3).

69


Vrijeme za postavqawe Mitkovi}evog fik-satoa je znatno kra}e nego za postavqawe In-strumentarijinog fiksatora (tabela 4).

Vrijeme zarastawa ide u prilog povrije-|enih kod kojih je postavqen Mitkovi}evfiksator.

Komplikacije su bile vi{e izraène kodpovrije|enih kod kojih je postavqen fiksa-tor tipa Instrumentarija (tabela 5).

Diskusija

Otvoreni prelomi dugih kostiju su po-vrede kosti kod kojih je osnovni uslov zaadekvatno lije~ewe postavqawe spoqnegfiksatora, adekvatna i pravovremena obra-da povreda mekotkivnih struktura. Moglobi se s pravom re}i da je spoqni fiksatorosnovno sredstvo za lije~ewe otvorenihpreloma dugih kostiju.

Otvoreni prelomi potkoqenice, a poseb-no oni koji su pra}eni destrukcijom koèi ostalih mekotkivnih struktura, zna~iotvoreni prelom êrne tip II i III su vrlokomplikoani za lije~ewe.

U na{em radu smo koristili spoqnefiksatore koji su nam bili na raspolagawu:Mitkovi}ev, Instrumentarij, AO, VMA,francuski i Ortofiks. Na raspolagawu nam

Tabela 5. Pregled pojave pojedinih komplikacija kod primene spoqneg fiksatora tipa Mitkovi} i Instrumentarija

Vreme komplikacija preloma tibijeMitkovi} Instrumentarija

Broj kompl./30 ispitanika Broj kompl./30 ispitanika

Infekcija oko klinova ili ìca 2 (6,7%) 6 (20,0%)

O{te}ewe neurovaskularnih elemenata − −

Zahvatawe mi{i}a i tetiva − 2 ( 6,6%)

Usporeno zarastawe − 1 ( 3,3%)

Ograni~ene funkcije zglobova − 1 ( 3,3%)

Skra}ewe i angulacije − 3 (10,0%)

Komplikacije koje poti~u od tipa fiksatora − 1 ( 3,3%)

Refrakture − 1 ( 3,3%)

Ukupno 2 (6,7%) 13 (43,1%)

Tabela 3. Prose~na duìna aplikacije dva tipa spo-qneg fiksatora kod otvorenog preloma tibije naserijama od po 30 ispitanika.

Tip spoqneg fiksatora

Prose~no trajawe aplikacije u min.

Mitkovi} (30 aplikacija) 12 (10-18)

Intstrumentrija (30 aplikacija)

26 (17-39)

Tabela 4. Vrijeme zarastawa preloma tibije kodprimene spoqneg fiksatora tipa Mitkovi} i spo-qneg fiksatora tipa Intrumentarija

Vremezarastawapreloma tibije

Naziv primewenog spoqnegfiksatora

Mitkovi} Instrumentarija

10 nedeqa 1 ( 3,3%) −

12 nedeqa 4 (13,3%) 1 ( 3,3%)

14 nedeqa 15 (50,0%) 12 (40,1%)

16 nedeqa 5 (16,7%) 9 (30,0%)

18 nedeqa 2 (10,0%) 4 (13,3%)

20 nedeqa 2 ( 6,7%) 3 (10,0%)

Preko 20 ned. − 1 ( 3,3%)

Ukupno 30 (100%) 30 (100%)

je bio najve}i broj Mitkovi}evih i Instru-mentarija spoqnih fiksatora, zbog ~ega smoi napravaili uporednu analizu, prednosti inedostatke prilikom upotrebe istih.

Upore|ivali smo slede}e elemente: vri-jem aplikacije spoqneg fiksatora, vrijemezarastawa preloma i komplikacije.

U na{em operativnom radu Mitkovi}evfiksator smo postavqali za 10 do 18 minu-ta, {to je veoma kratko vrijeme imaju}i uvidu tehni~ke karakteristike fiksatora.Instrumentarijin fiksator smo postavqa-li u vremenu od 17 do 39 minuta zbog slo-ènijeg mehanizma montaè fiksatora.

Zarastawe preloma golewa~e pratilismo radiolo{ki i klini~ki i imali smo za-rastawe ve} od 10 nedeqa kod primjeneMitkovi}evog fiksatora, a kod Instrumena-trija fiksatora oko 12 nedeqa, a najve}ibroj povrije|enih je imao zarastawa oko 14nedeqe u oba slu~aja.

Od komplikacija naj~e{}a je infekcija uokolini klinova. Pedesetih godina pro{logvijeka u SAD se odustalo od primjene spoq-nih fiksatora zbog ove komplikacije, dok seu Evropi nastavilo sa primjenom spoqnihfiksatora, jer ortopedi nisu smatrali da jenavedena komplikacija fatalna.2

Infekcija oko klinova je imala u~esta-lost od 5,1% prema Mitkovi}u, Hofman16,3%, a kod drugih autora kretala se do16,3%.2,4


70

U na{em radu smo imali kod primjeneMitkovi}evog fiksatora dva slu~aja (6,7%)infekcije, a kod primjene fiksatora tipInstrumentarija imali smo {est slu~ajeva(29%). Do infekcije dolazi kada se od iz-livene serozne te~nosti oko klina stvorikrusta koja slepquje koù za klin. Koli~i-na serozne te~nosti zavisi od debqine kli-na i pokretqivosti mekih tkiva oko klina.Skidawe krusta i ~i{}ewe koè i klina jena~in borbe protiv infekcije.3

Zakqu~ak

Primjena spoqnih fiksatora je odli~anmetod lije~ewa otvorenih preloma kosti,obezbje|uje stabilnost reponiranih ulomakakosti, bez plasirawa osteosintetskog mate-rijala kao stranog tijela u predjelu povre-de, gdje se klinovi plasiraju u zdravo tki-vo. Istovremeno pruà dobre mogu}nosti zanaknadne rekonstruktivne operativne zahva-te na kostima i mekim tkivima, kao i we-gu i sanirawe mekotkivnih povreda.

Me|utim, moramo da istaknemo da na{eiskustvo ukazuje da nije isti kvalitet lije-~ewa kod primjene svih vrsta spoqnih fik-satora. Uo~ili smo evidentne prednosti ka-da smo primjenili Mitkovi}ev spoqni fik-sator kod povrije|enih sa otvorenim prelo-mom potkoqenice.

Literatura

1. Mitkovi} M.: Spoqna fiksacija u traumatologiji,Prosveta, Ni{, 1992.

2. Mitkovi} M., Soldatovi} S., Cvetanovi} S.: Kom-plikacija kod primjene spoqne fiksacije. Acta MedMedinae, 1985; 4:119.

3. Mitkovi} M.: Mogu}nosti spoqne fiksacije u le-~ewu komplikovanih preloma lokomotornog apara-ta. 33 kongres ortopeda Bugarske, Elena, 1987.

4. Grubor P.: Uloga spoqne fiksacije u zbriwavawuratne rane. Glas srpski, Bawa Luka, 1996.

5. Stevanovi} D.: Hirurgija za studente i lekare. Sa-vremena administracija Beograd, 2000.

6. Banovi} D. i saradnici.: Traumatologija ko{tano-zlobnog sistema. Zavod za uxbenike i nastavna sred-stva, Beograd, 1998.

I. Uvodna odredba

^lan 1.Ovim pravilnikom propisuju se bliì

uslovi, na~in i postupak obavqawa metodai postupaka tradicionalne medicine uzdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnojpraksi.

II. Metode i postupci tradicionalne medicine

^lan 2.Tradicionalna medicina u smislu ovog

pravilnika obuhvata proverene stru~noneosporne tradicionalne, komplementarnei alternativne metode i postupke dijagno-stike, le~ewa i rehabilitacije (u daqemtekstu: tradicionalna medicina), kojiblagotvorno uti~u ili koji bi mogli bla-gotvorno uticati na ~ovekovo zdravqeili wegovo zdravstveno stawe i koji uskladu sa vaè}om medicinskom doktri-nom nisu obuhva}eni zdravstvenim usluga-ma.

^lan 3.Metode i postupci tradicionalne medi-

cine mogu se obavqati u zdravstvenoj usta-novi i privatnoj praksi koja je osnovanakao op{ta ili specijalisti~ka ordinacija

doktora medicine, doktora stomatologije,kao poliklinika i kao ambulanta za zdrav-stvenu negu i za rehabilitaciju.

^lan 4.Metode i postupci tradicionalne medi-

cine mogu se obavqati kao metode dijagno-stike, le~ewa i rehabilitacije.

^lan 5.Metode dijagnostike i le~ewa tradicio-

nalne medicine su slede}e:1. Ajurveda;2. Akupunktura i srodne tehnike;3. Tradicionalna kineska medicine;4. Homeopatija;5. Fitoterapija;6. Kvantna medicina i srodne tehnike;7. Hiropraksa i primewena kineziologija;8. Makrobiotika;9. Tradicionalana doma}a medicina.

^lan 6.Metode rehabilitacije tradicionalne

medicine su slede}e:1. Apiterapija;2. Aroma-terapija;3. î Gong ve`be;4. Duhovna energetska medicina;5. Energetska terapija, Reiki;6. Detekcija {tetnih zra~ewa,7. Joga ve`be;

75

IZ MINISTARSTVA ZDRAVQA SRBIJE

Iz Ministarstva zdravqa Srbije

* Iz: „Slu`beni glasnik RS“, 119/2007, Beograd.

Na osnovu ~lana 236. stav 3. Zakona o zdravstvenoj za{titi(„Slu`beni glasnik RS“, broj 107/05), ministar zdravqa donosi

Pravilnik o bliìm uslovima, na~inu i postupku obavqawa metoda i

postupaka tradicionalne medicine*

8. Porodi~ni raspored;9. Tan î ûan ve`be.

III. Bliì uslovi u pogledu kadra

^lan 7.Zdravstvena ustanova i privatna praksa

mogu obavqati metode i postupke tradicio-nalne medicine, ako pored uslova propisa-nih Zakonom o zdravstvenoj za{titi (u da-qem tekstu: Zakon), za obavqawe odgovara-ju}e delatnosti zdravstvene ustanove i pri-vatne prakse u pogledu kadra ima i najma-we jednog zdravstvenog radnika koji ima do-zvolu za obavqawe metoda i postupaka tra-dicionalane medicine koju izdaje Ministar-stvo zdravqa.

^lan 8.Zdravstveni radnik koji obavqa metode i

postupke tradicionalne medicine (u daqemtekstu: zdravstveni radnik), pored Zakonompropisanih uslova mora:1) da ima zavr{en fakultet, odnosno odgo-

varaju}u {kolu zdravstvene struke i po-loèn stru~ni ispit;

2) da ima op{tu zdravstvenu sposobnost;3) da je upisan u imenik nadle`ne komore

zdravstvenih radnika;4) da je upisan u registar odgovaraju}eg

stru~nog udruèwa tradicionalne medici-ne;

5) da ima dozvolu za obavqawe metoda i po-stupaka tradicionalne medicine;

6) da mu pravosna`nom sudskom odlukom ni-je izre~ena krivi~na sankcija – mera bez-bednosti zabrane obavqawa zdravstvenedelatnosti, odnosno da mu odluklom nad-le`nog organa komore nije izre~ena jed-na od disciplinskih mera zabrane samo-stalnog rada, u skladu sa zakonom kojimse ure|uje rad komora zdravstvenih rad-nika.

IV. Bliì uslovi u pogledu prostorija

^lan 9.


76

Zdravstvena ustanova i privatna praksamogu obavqati metode i postupke tradicio-nalne medicine, ako imaju odgovaraju}e pro-storije za obavqawe zdravstvene delatnosti,a za Tai î ûan i Joga ve`be i prostori-ju za ve`be i svla~ionicu.

^lan 10.Osniva~ privatne prakse duàn je da u

prostorijama privatne prakse, na oglasnojtabli, pored podataka istaknutih u skladu sapropisom kojim su utvr|eni bliì uslovi zaobavqawe zdravstvene delatnosti u zdrav-stvenim ustanovama i drugim oblicimazdravstvene slu`be, istakne i slede}e:1) fotokopiju dozvole Ministarstva zdra-

vqa za obavqawe metoda i postupaka tra-dicionalne medicine,

2) spisak zdravstvenih radnika sa kojima jeosniva~ zakqu~io ugovor o radu.

V. Bliì uslovi u pogledu opreme


mogu obavqati metode i postupke tradicio-nalne medicine, ako pored odgovaraju}eopreme za obavqawe zdravstvene delatnostiimaju obezbe|en radni sto, tri stolice, le-àj i orman, a u zavisnosti od vrste meto-de i postupaka tradicionalne medicine islede}u opremu:

Za metode dijagnostike i le~ewa tradi-cionalne metode:1. Akupunktura i srodne tehnike: pokretno

svetlo ili lampa, setovi akupunkturnihigala za jednokratnu upotrebu ili indi-vidualni kompleti igala i sterilizator,biohazardni kontejner i krevet sa papir-nim ~ar{avima za jednokratnu upotrebu.1) Aparatura za srodne tehnike, zavisno

od vrste metode: aparat za dijagnosti-ku ta~aka, laser, ~eki} sa iglama mok-sa, kupice, lancete i sli~no, set zadezinfekciju koè, gaza, tupferi isli~na pokretna kolica za instrumen-te i materijal.

2) Tradicionalna kineska medicina: pro-ed opreme iz ta~ke 1) podta~ka (1)ovog ~lana potrebna je i druga opre-ma u zavisnosti od delatnosti zdrav-stvenog radnika.

3) Homeopatija: pored opreme iz ta~ke 1)podta~ka (1) ovog ~lana potreban jekomplet za standardni fizikalni pre-gled (slu{alice, aparat za pritisak,lampa, pokretna ili ru~na, {patule zapregled grla, perkusioni neurolo{ki~eki}) i druga oprema u zavisnosti oddelatnosti zdravstvenog radnika.

4) Fitoterapija: polica za skladi{tewefitoterapeutskih sirovina i supstan-ci i osnovna oprema za izradu fito-terapeutskih preparata.

5) Kvantna medicina i srodne tehnikepored opreme za ordinaciju op{te me-dicine, ima atestiranu i od proivo|a-~a certifikovanu aparaturu iz dome-na kvantne medicine.

6) Hiropraksa i primewena kinezilogija:pribor za neurolo{ko i ortopedskotestirawe senzitivnosti refleksa iobima pokreta, specijalni krevet zakorekciju ki~me, negatoskop za ~itawerendgen snimaka, dodatna oprema zavi-sno od na~ina rada i kompetencijeprakti~ara.

2. Za metode rehabilitacije:1) Apiterapija: oprema kao za metode iz

ta~ke 1) podta~ka (4).2) Aroma terapija: pored opreme iz ta~-

ke 1) podta~ka (4) ovog ~lana potrebanje krevet za masaù i lokalnu aplika-ciju mirisa i polica za sme{taj kom-pleta mirisa.

77


3) Detekcija {tetnih zra~ewa: priru~nipribor za detekciju zra~ewa.

4) Joga: odgovaraju}a podna prostirka.

VI. Bliì uslovi u pogledu lekova i medicinskih sredstava


mogu obavqati metode i postupke tradicio-nalne medicine, ako pored obezbe|ene odgo-varaju}e vrste i koli~ine lekova i medicin-skih sredstava, potrebnih za obavqawe odgo-varaju}e zdravstvene delatnosti, imaju obez-be|ene, u zavisnosti od vrste metoda i postu-paka tradicionalne medicine, i slede}e:1. ajurveda, ajurvedske lekove i preparate

u koli~ini potrebno za petodnevnu po-tro{qu;

2. tradicionalna kineska medicina, tradici-onalne kineske lekove i preparate u ko-li~ini potrebnj za petodnevnu potro{wu;

3. homeopatija, homeopatske lekove u koli-~ini potrebnoj za petodnevnu potro{wu;

4. fitoterapja, fitoterapijske preparateu koli~ini potrebno za petodnevnu po-tro{wu;

5. tradicionalana doma}a medicina, tradi-cionalne preparate u koli~ini potrebnojza petodnevnu potro{wu.

VII. Zavr{na odredba

^lan 13.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog da-

na od dana objavqivawa u „Slu`benom gla-sniku Republike Srbije“.

Broj 110-00-00388/2077-02

U Beogradu, 14. decembra 2007. godine

Ministar,

prof. dr Tomica Milosavqevi}, s.r.


78

Le~ewe bola bez diplomeAlternatina, a ipak sada i zvani~no medicina!

Krajem decembra 2007. novim podzakonskim aktom alternativna, to jest tradicionalna, medicina ikod nas je definitivno priznata kao zvani~na. Tim povodom, a pod okriqem Udruèwa za javno zdra-vqe Srbije, odràn je skup na kome su se pojavili kako ~lanovi raznovrsnih udruèwa za alternativ-nu medicinu, tako i pojedinci zainteresovani za daqe usavr{avawe ove oblasti.

Profesor dr Vuk Stambolovi}, koordinator Nacionalne komisije za alternativnu medicinu Mini-starstva zdravqa, rekao je da je ovo prvi u nizu skupova koji }e se redovno odràvati.

Profesor dr Sneàna Simi}, predsednica Udruèwa za javno zdravqe Srbije i specijalni savet-nik ministra zdravqa, naglasila je da je ovo krupan korak za razvoj alternativne medicine, iako jo{postoje te{ko}e...

Kad je u pitawu me|usobna saradwa udruèwa, istaknuto je da jedan od ~etiri glavna stuba svakogreferentnog centra predstavqa sistem kontinuirane edukacije. To podrazumeva u~e{}e terapeuta nastru~nim i nau~nim skupovima, doma}im i me|unarodnim kongresima, kao i u~e{}e na seminarima, kur-sevima i drugim programima i objavqivawe stru~nih ~lanaka u nau~nim publikacijama. Na ovaj na~inSrbija se pridruìla brojnim zemqama sveta u kojima obe medicine imaju ravnopravni status, a bo-lest se le~i i na jedan i na drugi na~in.

M. P.Politika, 17. februar 2008.

Progla{eni najuspe{niji domovi zdravqa i o{{te bolnice 2007. godine

Na ju~era{woj Nacionalnoj konferenciji o stalnom unapre|ewu kvaliteta zdravstve-ne za{tite progla{eni su najboqi domovi zdravqa i op{te bolnice u Srbiji. Za naj-boqe domove zdravqa na teritoriji do 50.000 stanovnika progla{eni su domovi zdravqaDoqevac, In|ija, Svrqig, Tutin, @agubica, Lu~ani, Bela Palanka, Vrbas, Aleksandro-vac, Ariqe, Trstenik i Sopot. Najboqi domovi zdravqa na teritoriji sa vi{e od 50.000stanovnika jesu domovi zdravqa Palilula, Vo`dovac, Novi Sad, Kru{evac i â~ak. Zanajboqe op{te bolnice na teritoriji do 100.000 i vi{e od 100.000 stanovnika progla-{ene su bolnice u Para}inu, Jagodini, Sremskoj Mitrovici i â~ku. Na konferencijismo se bavili uvo|ewem kulture stalnog unapre|ewa kvaliteta u sistem zdravstvene za-{tite u Srbiji, rekla je specijalna savetnica ministra zdravqa prof. dr Sneàna Si-mi}. (Tanjug)

Iz: „Politika“, 22. april 2008.

Nova vozila za domove zdravqa na Kosovu

Ministarstvo zdravqa obezbedilo je sanitetska vozila za vi{e domova zdravqa u srp-skim sredinama na Kosovu, kupqena sredstvima buxeta Republike Srbije, saop{teno je ju-~e iz tog ministarstva.

Od pet novih sanitetskih vozila, ukupne vrednosti od 9,5 milioan dinara bez PDV-a,tri su ve} uru~ena Domu zdravqa Pri{tina i Domu zdravqa Orahovac koji se nalazi u sa-stavu Zdravstvenog centra Prizren, navodi se u saop{tewu. Domu zdravqa Kosovo Poqe uru-~eno je sanitetsko vozilo za dijalizu.

O~ekuje se da do kraja ove nedeqe stigne po jedno sanitetsko vozilo i u ambulantuGora`devac, koja je u okviru Zdravstvenog centra Pe} i u Dom zdravqa Istok u Osoja-nu. (Tanjug)


71


Iz Ministarstva zdravqa Srbije

Zavr{etak klini~kih centara zadatak vlade

Glavni zadatak nove vlade bi}e zavr{etakklini~ki centara u Beogradu, Ni{u, NovomSadu i Kragujevcu, a rok za to je 2012. godi-na, rekao je ministar zdravqa i potpredsed-nik G17 plus Tomica Milosavqevi}. Mini-star zdravqa je ju~e u Ni{u u~estvovao ukampawi „Zdravqe se osmehom prenosi“ i na-javio da }e do kraja meseca biti raspisantre}i konkurs za zapo{qavawe 1.000 lekarai medicinskih sestara.


Obaveze doktora

U Ministarstvu zdravqa napomiwu da izabrani lekar ima obavezu da sprovodi mere o~u-vawa i unapre|ewa zdravqa pojedinca i porodice, radi na okrivawu i suzbijawu faktorarizika za nastanak bolesti, obavqa dijagnosti~ke preglede pacijenata, ukazuje hitnu medi-cinsku pomo}, obavqa ku}no le~ewe i propisuje potrebne lekove i medicinska sredstva.

– U slu~aju postojawa medicinskih indikacija izabarni lekar treba da uputi pacijentau odgovaraju}u zdravstvenu ustanovu, odnosno kod lekara specijaliste i obavqa druge stru~-ne poslove predvi|ene zakonom. Izabrani lekar duàn je da primi svako osigurano lice ko-je ga izabere, osim ako se za tog doktora opredelio ve}i broj osiguranika od utvr|enog stan-darda – obja{wavaju u Ministarstvu zdravqa.

Izabrani lekar u oblasti op{te medicine, odnosno medicine rada, moè da ima od 1.100od 2.000 otvorenih kartona, u oblasti pedijatrije od 500 do 1.000 pred{kolske dece, odno-sno 1.100 do 2.000 {kolske dece. Broj opredeqenih èna u oblasti ginekologije je 4.500 do7.500, dok izabrani doktor stomatologije moè da ima 1.000 do 1.700 dece, odnosno 8.000 od12.000 odraslih gra|ana.

Iz: „Politika“, 27. mart 2008.

Odobren rad bolnici geneti~ara Stojkovi}a

Pored ve{ta~ke oplodwe èna tim lekara }e se baviti i „kulturom mati~nih }elija“.Ministarstvo zdravqa izdalo je dozvolu za rad Specijalnoj bolnici za le~ewe sterili-

teta u Leskovcu geneti~ara Miodraga Stojkovi}a, kazao je sino} taj poznati srpski nau~-nik.

Stojkovi}, koji sa suprugom Petrom radi na {panskom intitutu „Princ Filip“ u Valen-siji, rekao je da su mu tu vest preneli ju~e wegovi saradnici i kolege iz Leskovca.


72

„Petra i ja smo zanemeli od sre}e kada smo ~uli da je bolnici odobren rad. Tri godineje trajao na{ hod po mukama. Sada, definitivno, mogu da kaèm da }e bolnica po~eti daradi 1. aprila“, kazao je Stojkovi}.

Tim doktora Stojkovi}a }e u Specijalnoj bolnici vr{iti ve{ta~ku oplodwu èna, ali}e se baviti i „kulturom mati~nih }elija“ i molekularnom biologijom. „Bolnica je opre-mqena najsavremenijim sredstvima za ve{ta~ku oplodwu i istraìvawe mati~nih qudskih}elija. Istraìvawa }emo vr{iti u bolnici, ali i na Medicinskom fakultetu u Kragujev-cu i Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu“, kazao je Stojkovi}.

Specijalna bolnica za le~ewe steriliteta u Leskovcu bi}e otvorena zahvaquju}i upor-nosti Stojkovi}a, ali i velike pomo}i leskova~kih i republi~kih vlasti. Lokalna samou-prava je, naime, pre tri godine izdvojila oko 22 milioan dinara za adaptaciju jedne od op-{tinskih zgrada na Hisaru i predala je Stojkovi}u na kori{}ewe, a Vlada Srbije je pro-{le jeseni iz Fonda za razvoj odobrila tom nau~niku 23 miliona dinara povoqnog kredi-ta za kupovinu komercijalne opreme, dok je iz sredstava NIP-a donirano deset miliona di-nara za nabavku opreme za istraìva~ki rad.

Stojkovi} je postao poznat u svetskim nau~nim krugovima kada je pre tri godine u en-gleskom gradu Wukaslu prvi u svetu klonirao qudski embrion u medicinske svrhe, a potompostigao niz zapaènih rezultata u prou~avawu mati~nih }elija dobijenih iz embriona.(Beta)

Iz: „Politika“, 27. mart 2008.

„Beli telefon“ za pritu`be u zdravstvu

Ministarstvo zdravqa }e u roku od sedam dana odgovarati na sve primedbe i SMS po-ruke gra|ana.

Ministar zdravqa, profesor dr Tomica Milosavqevi}, najavio je da }e ve} za nekolikonedeqa za gra|ane Srbije biti uveden „beli telefon“ – govorni automat, dostupan 4 ~asa,preko kojeg }e gra|ani mo}i da ostave svoje primedbe ili SMS poruke. Nadle`ni u Mini-starstvu trebalo bi da pismeni odgovor gra|anima dostave u roku od sedam dana. Kako je drMilosavqevi} izjavio na ju~era{woj konferenciji za novinare, kojom je najavio po~etak kam-pawe poboq{avawa odnosa i komunikacije izme|u lekara i pacijenta, pod nazivom „Zdra-vqe se osmehom prenosi“, on bi bio najsre}niji da broj ovog telefona moè da obajvi ve}danas. Me|utim, zbog tehni~kih detaqa po~etak rada telefonske linije ne prati po~etakkampawe.

Ciq nove kampawe, zapravo nastavak kampawe „Imate pravo“, kojom su gra|ani mnogo bo-qe upoznati sa pravima pacijenata, jeste boqa komunikacija u zdravstvenim ustanovama. Jer,kako je naglasio ministar zdravqa, i to je na~in da se izbegnu konflikti izme|u pacije-nata i lekara, da qudi lekare, kao nekada u~iteqe, pamte po qubaznosti i toplini, ali ive{tini komunikacije. Ve} ovih dana gra|ani }e na televizijama imati priliku da vide spo-tove u kojima im se obra}aju nasmejani lekari i strpqive i qubazne medicinske sestre. Ve-{tina komunikacije bi}e i glavna tema ~etiri regionalne konferencije – u Beogradu, Ni-{u, Kragujecu i Novom Sadu, na kojima }e lekarima i medicinskim sestrama biti izloè-na „Uspe{na komunikacija“, koju je pripremilo Dru{tvo psihologa Srbije.

73


– Te{ko je raditi sa qudima, ali zdravstveni sistem je vlasni{tvo gra|ana Srbije i za-to na{e napore usmeravamo i na unapre|ewe komunikaicje. Razgovor s pacijentom, qubaznost,pravovremeno obave{tavawe rodbine, izbegavawe kori{}ewa nerazumqivih medicinskih iz-raza, popravi}e odnos izme|u bolesnika i zdravstvenih radnika, a to nikoga ne ko{ta mno-go. Od kvaliteta komunikacije i prvog kontakta nekad zavisi i uspeh le~ewa – reako je mi-nistar zdravqa.

Ministarstvo zdravqa je isplaniralo da na predstoje}im konferencijama posebnu pa`wuposveti mobingu u zdravstvenim ustanovama i nasiqu na radnom mestu, zbog kojeg zdravstve-ni radnici sve glasnije traè status slu`benog lica.

– Velika je sramota kada do|e do fizi~kog obra~una u zdravstvenim ustanovama. Jedno suhuligani koji razbijaju prijemno odeqewe bolnice, ali uvek se pitamo za{to dolazi do fi-zi~kih nasrtaja na lekara ili medicinske sestre. Ima tu gre{aka u komunikaciji, ali jeproblem {to smo mi kultura koja toleri{e nasiqe. Te{ko je o~ekivati da bi status slu-`benog lica kao neki ~arobni {tapi} re{io problem nasiqa. Li~no sam protiv statusaslu`benog lica za zdravstvene radnike, jer je te{ko u Krivi~ni zakonik to ubaciti kaoposebno krivi~no delo. Postoji mnogo na~ina da se komunikacija poboq{a, ali policija isudski organi moraju da rade svoj posao – kaè dr Milosavqevi}.

O. Popovi}Iz: „Politika“, 9. april 2008.


74

Ministarstvo zdravqa Srbije

„Beli telefon“ SMS poruke0700-111-700 32-33

XXVIII Konferencija op-{te medicine Srbije, dvade-set osma po redu, odràna jena Kopaoniku od 28. septem-bra do 2. oktobra, u organi-zaciji Sekcije op{te medici-ne Srpskog lekarskog dru-{tva. Glavne teme Konfe-rencije bile su poreme}ajimentalnog zdravqa, uloga le-kara op{te medicine u okvi-ru zdravstvenog sistema iprimarna prevencija kardio-vaskularnih oboqewa.

Konferenciju je otvoriopredsednik Srpskog lekarskogdru{tva, profesor dr VojkanStani}, koji je govorio o ulozi op{te me-dicine u sistemu zdravstva. Oko hiqadu i polekara op{te medicine iz cele zemqe, kaoi iz inostranstva, u toku pet dana mogli suda prate predavawa vode}ih stru~waka izraznih oblasti medicine – kardiologije, en-dokrinologije, psihijatrije, neurologije, gi-nekologije, gastroenterologije, reumatolo-gije, pulmologije, infektologije. Paralelnosa predavawima u Kongresnoj sali hotela„Grand“, odràne su i radionice sa prepo-rukama za rad u centrima za prevenciju, za-tim radionice o terapiji dijabetesa, anti-hipertenzivnoj terapiji, hroni~noj venskojinsuficijenciji, gojaznosti i hitnim stawi-ma u radu lekara op{te medicine.

Sekcija op{te medicine Srpskog lekar-skog dru{tva predstavila je u toku Konfe-rencije svoje aktivnosti, kao i rezultatestudije o depresiji. Kao specijalni gost,akademik prof. dr Vladeta Jeroti} je odr-ào predavawe na temu „Psihoanaliti~ki,

kulturolo{ki i hri{}anskipogled na depresiju“.

Sa prim. dr Mirjanom Moj-kovi}, predsednicom Sekcijeop{te medicine Srpskog le-karskog dru{tva i presedni-com Organizacionog odboraKonferencije, razgovaralismo o tome kako je proteklaKonferencija.

– Moram priznati da samiznena|ena velikim intereso-vawem lekara op{te medicineza ovaj na{ skup. Imali smoveoma interesantne teme, ba-vili smo se i kvalitetom pru-àwa zdravstvenih usluga i

zadovoqstvom na{ih pacijenata., bavili smose prevetnivom i, naravno, stru~nim temamakoje su obavezno sastavni deo svake na{ekonferencije. Hiqadu i po lekara iz Srbi-je, iz zemaqa biv{e Jugoslavije i iz okol-nih zemaqa doprineli su na aktuelnosti oveKonferencije.

Mislim da smo upe{no organizovali ovajskup. Velika je organizacija u pitawu, na-pravqena je konferencija sa velikim ambi-cijama i èqom da se {to pre prikqu~imosvetskim trendovima. Mi smo vrlo blizusvetu po kvalitetu koji moèmo da pruì-mo, treba nam samo malo pomo}i u organi-zaciji. [to se ti~e na{ih potencijala, ve-rujte da imamo odli~ne performanse, u sve-tu nas qudi po{tuju zbog na{e stru~nosti.

Mislim da }e nam zakqu~ci koje }emo do-neti na kraju ove Konferencije mnogo kori-stiti da napravimo strategiju na{eg budu}egrada, da ispravimo ono {to moèmo, ali ida se prilagodimo standardima koji nam se

79

IZ SRPSKOG LEKARSKOG DRU[TVA

Iz Srpskog lekarskog dru{tva

* Iz: „White“, oktobar, 2007.

Izabrani lekar - {to pre do svetskih standarda*

name}u iz sveta. @eleli bismo da na{im pa-cijentima pruìmo sve ono {to pacijenti urazvijenom svetu mogu da dobiju u primarnojzdravstvenoj za{titi. Na àlost, kod nasjo{ uvek nije zaìveo profil porodi~noglekara onako kako se to radi na Zapadu, ma-da kod nas postoji izabrani lekar, {to jezapravo ne{to sli~no porodi~nom lekaru.Pre vi{e do trideset godina Zapad je zapo-~eo sa porodi~nom medicinom kao specijali-zacijom, ali boja`qivo, vi{e kao ku}na ne-ga. U me|uvremenu, to je izraslo u jednuozbiqnu specijalisti~ku granu koja danasima partnerski odnos sa ostalim specijali-zacijama. Pacijenti }e sa nama morati da po-dele odgovornosti za svoje zdravqe, mi }emomo}i u tome da im pomognemo i da ih nau~i-mo da se preventivi odazivaju mnogo uredi-ne. I da, zahvaquju}i svim tim akcijama, na-ravno, imamo zdravije i sre}nije stanovni-{tvo – kaè prim. dr Mirjana Mojkovi}.

Kakva je uloga izabranih lekara sada ka-da su ukinuta savetovali{ta za dijabetes?

– Savetovali{ta za dijabetes nisu bilaultimatum, mi na{e pacijente nismo mora-li da {aqemo u savetovali{ta. Moram pri-znati da moje iskustvo iz ambulante nije to-liko pozitivno kada su u pitawu pacijentikoji odlaze u savetovali{te iskqu~ivo zbogjednog oboqewa. To je stoga {to mi, lekariop{te medicine, moramo da posmatramo pa-cijenta u celini. A ako izdvojimo samo jed-no oboqewe, teramo pacijenta da ~e{}e do-lazi na preglede kako bismo ga pratili kaocelinu. Rad u savetovali{tima je kompliko-vao pra}ewe pacijenata, i nama lekarima isamim pacijentima. Naravno, ulagawa u edu-kaciju tih kolega iz savetovali{ta bila suzna~ajna i ako se sad ta sredstva usmereprema nama, izabranim lekarima, mislim da}e kvalitet biti zadovoqavaju}i, ~ak i bo-qi, jer mi pratimo cele porodice, znamopredispozicije tih pacijenata.

– îwenica je da su lekari op{te medi-cine dosta dugo bili marginalizovani, dugosmo bili zapostavqeni. Sada se, me|utim, na-me}e potreba za racionalizacijom potro{we


80

le~ewa i spre~avawa oboqewa. Zna se da jemnogo jeftinije spre~iti nego le~iti, a da negovorim o tome da mi svoje pacijente dobroznamo, poznajemo wihove genetske predispozi-cije, tako da moèmo efikasnije da ih pra-timo i le~imo – kaè prim. dr Mojkovi}.

Da li vam predstoji jo{ neki korak kaporodi~nom lekaru, odnosno prilago|avawuzapadnim standardima?

– Predstoji nam malo prilago|avawe sa-dràjima koje je na{e Ministarstvo zdravqadu`no da defini{e. To je ne{to {to se odnas zahteva, uz doedukaciju, da bismo se pri-lagodili svetskim standardima. Mislim dato ne}e biti problem. Mo`da }e biti pro-blem objasniti na{im pacijentima {ta tozna~i. Mnogi misle da porodi~ni lekar tre-ba da bude lekar koji }e dolaziti ku}i, u po-rodicu i pregledati po pozivu, s pacijenti-ma pri~ati, davati im terapiju i to sve uku}nim uslovima. Tu }e biti verovatno raz-o~arani, jer nisu shvatali o ~emu se radi.Na nama je da objasnimo da porodi~ni lekar,u stvari, posmatra svakog pojedinca alikroz porodicu i uslove koji mogu dovesti doispoqavawa odre|enih bolesti, ste~enihili nasle|enih. Takav pogled na stvari bi-}e velika korist u preventivi, da se ispra-vi ono {to ne vaqa.

Osnovni ciq ovakvih skupova je eduka-cija.

–U toku ove Konferencije imali smoplanirane radionice koje mogu da okupe okodeset lekara u jednom terminu. Dobila saminformacije da su te radionice veoma po-se}ene i da su lekari zadovoqni. Podelilismo evaluacione liste, svaka radionica jeocewivana i na kraju }emo imati te podat-ke. Radionice su upravo osmi{qene kaokontinuirana edukacija, gde je pruèna mo-gu}nost svima da pro|u kroz jedan mali tre-ning iz odre|ene oblasti. Radionice su vo-dili lekari koji su pokazali izuzetne rezul-tate u tim oblastima i mislim da }e Sek-cija na taj na~in, kroz takav vid edukacije,mo}i da pomogne svojim ~lanovaima i onim

drugim, koji to nisu, a èleli bismo da bu-du, da provere svoje znawe i do|u do novih.

Kakva je me|unarodna saradwa Sekcijelekara op{te medicine Srbije?

– Mi smo ~lan Svetske organizacije leka-ra op{te medicine – porodi~ne medicineWONCA. Tako|e smo ~lan Asocijacije leka-ra op{te medicine – porodi~ne medicine Ju-goisto~ne Evrope. Sa zemqama jugoisto~neEvrope imamo mnogo zajedni~kih problema ikada se sastanemo, mnogo nam zna~i razmenaiskustava. Nekoliko studija }emo raditi nanivou jugoisto~ne Evrope i bi}emo predsta-vqeni u svetu i pojedina~no i kroz Asoci-jaciju Jugoisto~ne Evrope. [to se ti~e svet-skog udruèwa, tu moramo jo{ dosta da ob-ja{wavamo kolegama {ta kod nas zna~i spe-cijalizacija op{te medicine. Mi smo punotruda uloìli, tu specijalizaciju imamo ve}

81

IZ SRPSKOG LEKARSKOG DRU[TVA

vi{e od ~etrdeset godina i mislim da }emosa ovim terminom – izabrani lekar mo}i daprevazi|emo taj prelaz izme|u specijalisteop{te medicine i porodi~nog lekara.

Da li na{e lekare op{te medicine dokraja godine o~ekuju neki me|unarodni kon-gresi?

– Imamo tradiciju da smo sa svojim rado-vima prisutni na evropskim i svetskim kon-gresima. Regionalna konferencija Svetskogudruèwa se odràva svake godine, a mi pri-padamo regionu Evrope. Moram re}i da jeve}i broj radova na{ih lekara primqen naEvropskom kongresu Svetskog udruèwa leka-ra op{te medicine i da }e veliki broj le-kara mo}i da ode da prezentuje svoje radoveu Parizu od 17. do 20. oktobra – kaè prim.dr Mirjana Mojkovi}, predsednica Sekcijeop{te medicine.

Lekar i svetSavest i znawe u borbi sa: bolestima, sujeverjem i neznawem

Lekarski poziv je najuzvi{eniji od sviju drugih poziva, on je i najlep{i i najplemeni-tiji. Ali lekarski poziv je izloèn i telesnom naporu i du{evnom mu~ewu i trpqewu: ogo-varawu, potvarawu, klevetawu, vre|awu, nezahvalnosti i zloj kobi, pa i mr`wi i preteri-vawu i u okrivqavawu i u optuìvawu, i onda, kada lekar nije ni najmawe kriv.

Lekarski poziv je skop~an i sa odgovorno{}u, kakve nema, mo`da, ni u jednom drugompozivu; ali je lekar, u svome poslovawu, miran i bezbriàn, jer ima najpouzdanijeg i naj-pravednijeg sudiju – svoju savest. Pod nadzorom toga pravednog sudije lekar je ponosan vr-{ilac svog lepog, ali i te{kog poziva.

Pa, ipak, lekar je u o~ima publike ~as svetao kao sunce, ~as crn kao |avo, prema tome, dali je bolest nesavladqiva ili savladqiva wegovim le~ewem, da li je le~eno telo podlo`noili otporno nasrtaju bolesti i wenih proizvoda, da li je to telo ve} od Prirode, Boga, stvo-reno jakim ili slabim. Nadja~a li smrt, sve ako je lekar i otimao od we obolelog ~lana po-rodice, pod okriqem svoje savesti i najpotpunijeg znawa, ona stvara namu~enom lekaru i pre-zir i mr`wu ìvih ~lanova te porodice, retko kad qubav i prijateqstvo. Za zlu kob ~ovektraì prouzrokova~a i nalazi ga u onome, koji mu je najbliì, ma on bio i nevin.

Lekarski poziv zahteva i veliko znawe i ta~no upoznavawe i sebe i ~oveka uop{te, isvakog pojedinca. Pa, ipak, nema nijednog poziva, u koji bi se svaki hteo da me{a i da garazume, kao {to ceo svet ho}e da daje savet u medicini, da le~i.

Prolaze}i kroz ìvot, a vode}i borbu sa bolestima i sa smr}u, lekar ide tesnacem Sci-le i Haribde; dugi mu put pun je zaseda, koje je unapred kadro otkriti iskustvo. Ono }etoga putnika, lekara, sa~uvati od opasnosti i od Scile i Haribde, i od nebrojenih zasedawegova te{ka puta.

Mlad lekar, svaki bez razlike, ne pozna tih zaseda i lako zapadne u wih: sti~e isku-stvo, ali ga skupo pla}a. Da ne bi bilo toga, da bi se proìvqeno iskustvo o~uvalo i dase wime koriste oni, koji iza nas dolaze, ja sam poku{ao da priberem u ovu kwigu svojaiskustva, koja sam zbirao kao prakti~ni, op{tinski i, donekle, dru{tveni lekar, a naro-~ito i kao lekar u bolni~koj praksi, i u miru i u ratu, kao niì i vi{i lekar, kao na-~elnik odeqewa i kao upravnik. Verujem, da nije u{lo u ovu zbirku iskustava sve ono {tobi trebalo da u|e, a u{lo je, mo`da, poneko moje li~no iskustvo, koje je ili bezna~ajnoili mawe dopadqivo. To neka svaki sam rasudi, i neka prihvati ono {to mu se dopadne, aneka pro|e mimo ono {to mu se ne svidi, ili neka ga odbaci; ali neka ne smetne sa uma,da je i ono proisteklo iz iskustva.

Lekar, bore}i se sa bolestima, nalazi se, takore}i, svakodnevno u pravom okr{aju i sasujeverjem i sa neznawem, i on ih mudro savla|uje, pod okriqem svoje savesti, filozofsk-im pogledom na svet.

Lekar, vr{e}i svoj uzvi{eni i lepi poziv, ~as klone u du{i tokom ~ije bolesti ~as sedigne duhom; on, gotovo, i umire smr}u bolesnikovom, ali ga savest odràva, ona ga vodi

83

POUKE I PORUKE

Pouke i poruke

kroz ìvot i drì mu pred o~ima geslo: Salus aegroti suprema lex est; a Priroda, Bog, upu}u-je ga: Primum non nocere!

Oteti od smrti ma i jedan deli} ìvota stvara sre}no raspoloèwe u lekarovoj du{i,a da se, mirne du{e, pre|e preko svih neprilika u vr{ewu lekarskog poziva, u~ini}e samoqubav, prava i ~ista, gajena u lekarevu srcu prema pozivu: ona stvara svakom vr{iocu Esku-lapove ve{tine pobedni~ko unutarwe zadovoqstvo:

Omnia vincit amro!„Qubav savladava sve prepreke (sve pobe|uje)“, Vergilije.

Beograd, novembra 1935.

Dr Nikola Vu~eti} iz BeogradaPredgovor za kwigu „Lekar i svet“,

Nau~na kwiàra „SCIENTIA“, Beograd, 1936. gopdina

Stan za obolele mali{ane

Na humanitarnoj izlo`bi i aukciji fotografija na platnu koja je odràna sino} u ga-leriji „Progres“ u Knez Mihailovoj ulici prikupqeno je oko 15 miliona dinara. Sredstvasu namewena za kupovinu stana deci koja se le~e od leukemije u Institutu za zdravstvenuza{titu majke i deteta Srbije „Dr Vukan ûpi}“.

Autor izlo`be je Svetlana Vukajlovi}, direktorka Republi~kog zavoda za zdravstveno osi-gurawe. Prema wenim re~ima, u svim evropskim zemqama postoje roditeqske ku}e namewe-ne za privremeni sme{taj dece obolele od leukemije.

– Posle transplantacije ko{tane srì deca i wihovi najbliì iz unutra{wosti suo~a-vaju se sa problemom sme{taja. U budu}em stanu mo}i }e da borave mali{ani i roditeqisve dok je deci nepohodan svakodnevni odlazak u Institut na kontrolu i terapiju – reklaje Svetlana Vukajlovi}.

Ovo je wena prva postavka, a posetiocima i u~esnicima aukcije predstavila je 28 rado-va na kojima dominiraju jarke boje i motivi prirode. Ve}ina fotografija na platnu pro-data je po ceni od 500.000 dinara i ukupno je prikupqeno oko 11 miliona dinara. Od ula-znica za izlo`bu sakupqeno je oko ~etiri miliona dinara.

Stan kupqen sredstvima obezbe|enim ovom humanitarnom akcijom bi}e u vlasni{tvu In-stituta za zdravstvenu za{titu majke i deteta Srbije „Dr Vukan ûpi}“.

D. M.Iz: „Politika“, 19. mart 2008.


84

Lekar je najsre}niji ~ovek na svetu. On poznaje zlo da bi ga suzbio i dobro da bi ga sa svakimpodelio. Uslov je da poznaje staru pro{lost radi boqe budu}nosti.

(Gete, iz „Fausta“)

Sumwam da ima mnogo lekara sa toliko literarnog dara koji su u stawu da opi{u muku i o~ajkoju trpi savesni a optuèni lekar. Zapravo, samo onaj koji poznaje wegov zanos posle uspele hirur-{ke intervencije moè postpuno razumeti bol, o~aj i patwu posle nekog neuspeha.

(Walter Donaldson, poznati ameri~ki hirurg)

U saop{tewu Komiteta zabezbednost saobra}aja, povodomtragedije kod Vrbasa, navodi seda je za posledwih 25 godina na putevima Srbije poginulo vi-{e od 35.000 qudi, a da je povre-|en svaki {esnaesti gra|aninSrbije.

]ebad na poklon

Koncern „Bambi-Banat“ pridruìo se akciji oplemewivawa prostora i podizawa dosto-janstva bolesnika u Urgentnom centru, koju je pre dve godine pokrenula dr Milena Jauko-vi}, na~elnik konsultativne slu`be ove ustanove. Odeqewa hirurgije i op{te intenzivneterapije, koronarna i metaboli~ka jedinica dobile su od ove kompanije najkvalitetniju pa-mu~nu }ebad u boji, dok su hirur{ke {ok sobe dobile frotirske prekriva~e.

Dr Jaukovi} je objasnila da su sredstva iz pro{logodi{we donacije koncerna „Bambi-Banat“ iskori{}ena za zamenu prozora i vrata na postkoronarnom Odeqewu urgentne medi-cine.

D. D. K.Iz: „Politika“, 3. april 2008.

Borba za dostojanstveno umirawe

Na{a zemqa je jedna od retkih zemaqa u Evropi koja nema organizovano i specijalizo-vano palijativno zbriwavawe terminalno obolelih onkolo{kih i drugih neizle~ivih bole-snika. U tim te{kim ~asovima pacijent i wegova porodica su naj~e{}e prepu{teni samisebi, osu|eni na dodatne patwe, bol i li~nu snala`qivost zbog sku~enih stambenih uslova,prezaposlenosti uku}ana, vi{e generacija u jednom stanu i odbijawa bolnica da primaju ovukategoriju bolesnika, jer bi vrlo brzo svi kapaciteti bili potpuno zagu{eni. U èqi dapomognu i sebi i svojim bli`wim, ~lanovi porodice obilaze bolnice sa nadom da }e uspe-ti da smeste pacijenta. Naàlost, ako im to i po|e za rukom – u bolnicama ih ~eka oso-bqe koje je ve} preoptere}eno brigom o akutno obolelim i nije dovoqno edukovano da po-mogne ni pacijentu ni porodici u ovoj specifi~noj situaciji, {to za sve zajedno predsta-vqa dodatni stres. Pacijenti umiru izolovani, upla{eni, ~esto u bolovima, a pri tom za-uzimaju krevete u bolnicama koji bi drugima mnogo vi{e koristili.

Da bi se ovaj problem re{io na zadovoqavaju}i na~in, kako za obolele tako i za dru-{tvo u celini, potrebno ga je prvenstveno prepoznati, priznati wegovo postojawe i proce-niti koji je to put koji }e najbrè dovesti do razvoja kvalitetnog palijativnog zbriwava-wa. Zadovoqavaju}e re{ewe zahteva blisku saradwu Ministarstva zdravqa, Ministarstva zarad i socijalnu politiku, predstavnika lokalne vlasti, civilnog dru{tva, profesionalacakoji }e ga sprovoditi i javnosti. Tako|e je neophodna i edukacija u ovoj oblasti, kako pro-fesionalaca tako i javnosti. Profesionalce bi trebalo nau~iti tome da pored uspe{nogsuzbijawa fizi~kih simptoma bolesti (bol, mu~nina, gu{ewe itd) postoje i mnogi drugi –

85

POUKE I PORUKE

Saobra}ajne nesre}e u Srbiji u brojkama

3 osobe dnevno poginu u proseku50 osoba se povredi prose~no na dan

175 saobra}ajnih nezgoda dnevno u proseku u Srbiji964 poginulih u 2007.

70.735 saobra}ajnih nesre}a u 2007.22.201 povre|enih u 2007.

psiholo{ki, socijalni i duhovni – problemi kako obolelih tako i ~lanova wihovih poro-dica, ~iji su ìvoti i sudbine tako|e sna`no obeleèni bole{}u wihovih najbliìh, a ko-je sami ne mogu da razre{e. Javnost bi trebalo da shavti da bolnice nisu mesta gde se pro-blemi te{kih, ~esto umiru}ih, bolesnika i wihovih porodica mogu re{avati. Sa druge stra-ne, ista ta javnost ima i pravo i obavezu da od vlasti zahteva da po~ne sa re{avawem tihproblema, pre svega definisawem jasne nacionalne politike o tom pitawu ~iji }e ciq bi-ti osnivawe specijalizovanih slu`bi za palijativno zbriwavawe terminalno obolelih u ce-loj zemqi i wihovo integrisawe u sistem zdravstvene i socijalne za{tite. Ovaj problemse ne moè daqe odlagati iz vi{e razloga: broj obolelih od malignih i drugih neizle~i-vih bolesti svakog dana }e biti sve ve}i, le~ewe ovih bolesti je ~esto neefikasno, a ma-terijalni resursi su vi{e nego ograni~eni. Ba{ zbog ograni~enih materijalnih resursa, ve-}ina zemaqa u svetu se opredelila da u zbriwavawu ovih pacijentata ravnopravno u~estvu-ju dràvne institucije i nevladin neprofitabilni sektor, jer bi sve usluge pacijentima tre-balo da budu besplatne.

Palijativno zbriwavawe ne uti~e na duìnu preìvqavawa, ono ne „dodaje dane ìvo-tu“, ali dodaje kvalitet preostalim danima. Ovo se postiè kvalitetnom kontrolom bola idrugih simptoma neizle~ive bolesti ali, istovremeno, i psiholo{kom, socijalnom i duhov-nom podr{kom pacijenata i ~lanova wihove porodice. Ono prihvata smrt kao o~ekivani ~inìvota i kao neminovnost.

Zbog svoje humanosti ovaj koncept se pro{irio na sve kontinente, tako da u ovom ~asuu preko 130 zemaqa sveta postoji blizu 9.000 specijalizovanih organizacija koje se bave is-kqu~ivo zbriwavawem neizle~ivih bolesnika.

Prim. dr Nata{a Mili}evi}Iz: „Politika“, 11. novembar 2007.


86

Prim. dr Branislav Popovi}Ruski lekari u Srbiji i Crnoj GoriUrednik: prof. dr Stevan Litviwenko

Izdava~: Srpsko lekarsko dru{tvo, Beograd, 2007.

Jedna od najva`nijih monografija u izdawu Srpskog lekarskog dru{tva u 2007. godinijeste studija o ruskim lekarima i wihovom radu u Srbiji i Crnoj Gori u periodu izme|udva svetska rata, autora prof. dr Stevana Litviwenka.

Profesor dr Stevan Litviwenko, poznati epidemiolog i istori~ar medicine, u~estvo-vao je u eradikaciji pegavca, malarije i organizaciji suzbijawa i ga{ewa epidemije veli-kih bogiwa – variola vere 1972. godine (kao na~elnik {taba). U svojstvu eksperta Svetskezdravstvene organizacije radio je na organizaciji epidemiolo{ke slu`be i suzbijawu ma-larije u Iraku i Pakistanu.

Dr Litviwenko, i sam poreklom Rus, prihvatio se te{kog posla da u poznim godinama(ro|en 1922. godine), posle penzionisawa, okon~a dugogodi{wa istraìvawa o ruskim le-karima i wihovom doprinosu na{oj zdravstvenoj slu`bi posle Prvog svetskog rata u komeje Srbija izgubila skoro polovinu svojih lekara.

Autor, u kwizi od oko dvesta strana, u uvodu i prva dva poglavqa izlaè o po~etku itoku pro{irivawa dugogodi{wih veza Srbije i Rusije i u oblasti zdravstva. Taj za~etakvezuje za pismo Kara|or|a 1806. godine upu}eno ruskom komandantu Dunavske armije, gene-ralu Mihelsonu, u kome, izme|u ostalog, isti~e potrebu za lekarima i sanitetskim mate-rijalom. U kwizi slede podaci o misijama ruskih lekara u 19. i po~etkom 20. veka u srp-sko-turskim ratovima, balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.

Na veoma koncizan na~in, u kwizi se niù podaci o pomo}i lekara i drugih stru~wa-ka zdravstvene struke da bi autor u teì{nom, centralnom delu studije prikazao „Sopstve-na istraìvawa“, na oko 84 strane, iza ~ega sledi „Biografski imenik ruskih lekara emi-granata“ kao veoma zna~ajan deo sadràja (na oko 65 strana) u kojem su po azbu~nom redudati biografski podaci za 435 lekara.

Na oko 150 strana kwige dr Litviwenko predstavqa svoje istraìvawe i precizne re-zultate do kojih je do{ao. Sledi literatura sa 125 referenci.

Nije bez zna~aja lista lekara koji su zavr{ili studije na Medicinskom fakuletu u Be-ogradu od 1926. do 1950. godine sa 202 imena lekara ro|enih u Rusiji, a koji su diplomi-rali kod nas.

Tekst je proèt fotografijama, fotodokumentima i tabelama (preko 50), {to ~ini iz-vanrednu kompoziciju za ~itaoce – ~itqivu kwigu, a osim toga predstavqa i uverqivu do-kumentovanost.

87

POUKE I PORUKE

Prikazi kwiga

Podaci izraèni brojkama najubedqivije pokazuju {ta je zna~io dolazak ruskih lekaraposle 1920. godine. Ju`no od Save i Dunava vi{e od polovine lekara bili su Rusi, dve tre-}ine na Kosmetu i tri ~etvrtine u Crnoj Gori. Ako bi se na karti Srbije ozna~ila mestau kojima su radili ruski lekari videlo bi se jasno da su bili raspore|eni po celoj teri-toriji dràve. Rad ruskih lekara bio je zna~ajan i za vojni sanitet u kome je bilo angaò-vano 46 ruskih lekara po ugovoru („kontraktualni“), a pojedinci, po~ev od 1924. godine, po-{to su postali dràvqani Kraqevine SHS, primani su u vojnu slu`bu kao aktivni sani-tetski oficiri.

Jo{ jedan kvalitet bio je zna~ajan, a to je starosna struktura. Ruski lekari ve}inom subili izme|u 40 i 50 godina ìvota – sa iskustvom i stru~nom zrelo{}u, a dovoqno mladida imaju energije da se ukqu~e u re{avawe te{kog stawa narodnog zdravqa posle ratnih ka-tastrofa.

Na{oj medicinskoj javnosti relativno je malo poznat doprinos ruskih lekara na{ojzdravstvenoj slu`bi i medicinskoj nauci po dolasku u Srbiju posle Oktobarske revolu-cije. Ipak, ima jo{ dosta ìvih qudi koji su za svoje lekare imali Ruse, a u literatu-ri se ~esto sre}u imena istaknutih profesora kao {to su Igwatovski, êrnozubov i Ram-zin.

Ruski emigranti bili su prihva}eni ne samo od dràve, nego i od srpskog naroda, jer susa~uvali mnoge ìvote i doprineli da se stradawa iz prethodnih ratova zaustave i na{ na-rod povrati snagu i sposobnost za ìvot i daqi razvoj.

Zasluga autora ovog dela je {to nas sve zajedno podse}a na veliki doprinos ruskih le-kara na{oj medicini, ~uvaju}i od zaborava wihovu plemenitost, po`rtvovanost i napore uo~uvawu zdravqa stanovni{tva Srbije izme|u dva svetska rata.

Iz: „Viojnosanitetski pregled“, 2, 2008.

Pedeset godina nefrologije u Srbiji

Povodom pedeset godina od osnivawa Katedre za nefrologiju Medicinskog fakulteta uBeogradu, 12. decembra ove godine u Dekanatu Medicinskog fakulteta predstavqena je kwi-ga „Prilozi za istoriju nefrologije u Srbiji“, koju je priredila prof. dr Qubica \uka-novi}. U izradi kwige u~estvovalo je 65 stru~waka iz Srbije, koji su se potrudili da pri-kaù razvoj nefrolo{kih ustanova, razvoj nefrolo{ke nastave, kao i udruèwe nefrologa,medicinskih sestara i obolelih.

Zna~ajan deo kwige pove}en je na{oj sredwovekovnoj dijagnostici i le~ewu bubrega, kaoi osniva~ima srpske nefrologije, profesorima Vasiliju Jovanovi}u, Vojislavu Danilovi}u,Sveti Su{i i Stevanu Savinu, koji su zaslu`ni za izdvajawe nefrologije iz interne medi-cine krajem pedesetih godina 20. veka.

O kwizi su govorili profesori Nada Dimkovi}, Qubica \ukanovi}, Steva Pqe{a,Vladislav Stefanovi}, Vi{wa Leàni}, Du{an Boì} Amira Peco-Anti} i Rajko Hr-va~evi}.

Iz: „White“, 14, 2007.


88

Prim. dr Branislav Popovi}, dr Miroslav Vidanovi}Srpski vojni sanitet u 1916. godiniUrednici: Aleksandar S. Nedok, Brana Dimitrijevi}Izdava~: Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog dru{tva, 2007.

U Centralnom domu Vojske Srbije, 10. oktobra 2007. godine, odràn je nau~ni skup „Srp-ski vojni sanitet u 1916. godini“. Akademija medicinskih nauka SLD, organizator nau~nerasprave, priredila je i {tampala monografiju sa svim nau~nim radovima, serija B, vol. 1.broj 2, 2007. godine. Monografija sadrì dvanaest nau~nih radova saop{tenih na skupu.

U monografiji su objavqeni nau~ni refereti u celini, a navodimo ih po redosledu kakosu i prezentovani na skupu. Posle uvoda, koji je imao za ciq da iskaè èqu autora i pri-sutnih za trajnim obeleàvawem istorijskih doga|aja wihovih slavnih prethodnika i prilo-ì objektivnu istorijsku istinu, kao i da ~uva od zaborava, istaknuto je da je u svetskoj isto-riji jedinstven primer da jedna vojska, odbiv{i da se preda daleko nadmo}nijem neprijate-qu, krene u izgnanstvo zajedno sa svojim kraqem, vladom, skup{tinom i izbeglim narodom.

Po povla~ewu, srpska vojska je, uz pomo} saveznika, uspela da se oporavi tako brzo da jeve} krajem 1916. godine pobedonosno stupila na tlo svoje dràvne teritorije. Vi{e od dveratne godine postojala je ne samo vojska nego i dràva u egzilu. Postojao je i sanitet u iz-gnanstvu, a wegovi nosioci bili su srpski lekari i medicinari za koje je odanost pozivui svom narodu bila iznad svega. Uz wih, svoju plemenitu du`nost obavqali su i lekari pri-padnici sanitetskih jedinica i humanitarnih organizacija: [koti, Englezi, Francuzi, Ru-si, Grci, Australijanci, Novozelan|ani, Italijani i Amerikanci. Posebno mesto imaju de-la ~ovekoqubqa i hrabrosti tih plemenitih qudi i wima, u znak zahvalnosti, posve}en jei ovaj nau~ni skup. Ciq pomiwawa svih herojstava i `rtava, znanih i neznanih, jeste da po-~ivaju u miru i da se wihova dela zauvek pamte.

Naslovi nau~nih referata obuhva}enih ovom monografijom su: 1. Aleksandar S. Nedok –Reorganizacija vojnog saniteta u 1916. godini; 2. Milisav Sekuli} – Obrazovawe solunskogfronta; bitke na solunskom frontu u 1916. godini; zna~aj otvarawa solunskog fronta i voj-no-politi~ka situacija pre i tokom uspostavqawa solunskog fronta; 3. @arko Ruvidi} – Eva-kuacija rawenika pri zauze}u Kajmak~alana 1916. godine; 4. @arko Vukovi} i Vuka{in An-ti} – ène Australije sa srpskom vojskom na solunskom frontu; 5. Brana Dimitrijevi} -Nastavak legendarne prve hirur{ke poqske bolnice vrhovne komande na solunskom frontu;6. Branislav Popovi}, Dragan Miki}, Jovo Zeqkovi}, Radovan êkanac i Miroslav Vida-novi} – Malarija u srpskoj vojsci na solunskom frontu sa posebnim osvrtom na po~etak epi-demije sredinom 1916. godine; 7. Luka Nikoli} – Sanitet u Bizerti 1916. godine; 8. Alek-sandar S. Nedok – Sanitet srpskog dobrovoqa~kog korpusa u Rusiji 1916–1917; 9. Brana Di-mitrijevi} – Rad saniteta prve srpske dobrovoqa~ke divizije 1916. godine u Dobruxi; 10.@arko Vukovi} i Vuka{in Anti} – Sa Srbima u Dobruxi; 11. Vojin [ulovi} i BudimirPavlovi} – Jedna neobi~na sudbina – Danac, dr Vilhem Teodor Melgard, lekar drugog la-zareta Prve srpske dobovoqa~ke divizije u Dobruxi; 12. Budimir Pavlovi} – Kraqica Ma-rija Kara|or|evi}, dobrovoqna bolni~arka u ratu 1916. godine.

Ne ulaze}i u detaqniji prikaz pomenutih radova, ciq nam je da skrenemo pa`wu na ovuzna~ajnu monografiju i na podatke koje ona obuhvata.

Na~in obrade teme bio je u zavisnosti od naslova. Neki radovi sadrè prikaze origi-nalnih dokumenata, karte i skice, a neki tabelarne prikaze i grafikone. Iza svih radovanavedeni su izvori i literatura.

Na koricama kwige, odnosno na naslovnoj strani, nalaze se fotografije znamenitih li~-nosti srpskog saniteta: dr Romana Sondermajera i dr \or|a Vladisavqevi}a, uz admirala

89

POUKE I PORUKE

Geprata, a na posledwoj strani su slike kwige koje sadrè istu tematiku, a me|u wima jei fotografija jednog od najve}ih srpskih vojnih hirurga doktora Mihajla Petrovi}a.

Zahvaquju}i qubaznosti autora i organizatora nau~nog skupa Vojska Srbije dobila je pre-ko 100 primeraka kwige za sve slu{aoce aktuelne klase {kole rezervnih oficira sanitet-kse struke i wihove nastavnike, kao i zna~ajne institucije i li~nosti.

Uvereni smo da je monografija zanimqiva za strukture vojske, a posebno pripadnike sa-niteta. Ovakvi sadràji jedinstvene tematike uvek izazivaju op{te interesovawe.

Nijedan narod sveta nikada ne sme da zaboravi da sa svakim ratom jedna generacija venei umire, da svaki rat pokosi ~itavu vojsku mladih umova koji nisu stigli da ostvare uspe-he i velika dela na koje su bili predodre|eni. Naàlost, srpskom narodu bio je nametnuti ovaj rat.

Iz: „Viojnosanitetski pregled“, 3, 2008.


90

31. januar − Nacionalni dan borbe protiv pu{ewa (u Srbiji)Mesec mart − Mesec borbe protiv raka4. mart − Dan borbe protiv glaukoma13. mart − Svetski dan bubrega18. mart − Svetski dan potro{a~a21. mart − Svetski dan {uma22. mart − Svetski dan voda24. mart − Me|unarodni dan borbe protiv tuberkuloze7. april − Svetski dan zdravqa22. april − Svetski dan planete Zemqe5. maj − Evropski dan borbe pritiv melanomaPosledwa nedeqa maja meseca − Nedeqa zdravqa usta i zuba31. maj − Svetski dan borbe protiv pu{ewa5. jun − Svetski dan za{tite ìvotne sredine40. nedeqa u godini − Nedeqa dojewa28. septembar − Svetski dan srcaOktobar mesec − Mesec za{tite starih qudi15. oktobar − Svetski dan belog {tapa (za{tite slepih)16. oktobar − Svetski dan hrane17. oktobar − Svetski dan borbe protiv siroma{tva20. oktobar − Svetski dan hrane23−27 oktobar − Evropska nedeqa bezbednosti i zdravqa na radu24. oktobar − Dan Ujediwenih nacija31. oktobar − Svetski dan {tedweNovembar mesec − Mesec borbe protiv bolesti zavisnosti16. novembar − Me|unarodni dan tolerancije20. novembar − Me|unarodni dan prava deteta1. decembar − Svetski dan borbe protiv side3. decembar − Svetski dan osoba sa invaliditetom11. decembar − Svetski dan qudskih prava

Me|unarodna godina planete

Generalna skup{tina Ujediwenih nacija proglasila je 2008. za Me|unarodnu godinu plan-ete Zemqe, pa je ova godina odlu~uju}a za podizawe svesti javnosti o zna~aju odrìvograzvoja planete Zemqe i wenih resursa, prevenciju katastrofa i ublaàvawe posledica, kaoi za izgradwu kapaciteta za odrìvo kori{}ewe resursa.

91

KALENDAR ZDRAVQA

Kalendar zdravqa

Danas se rastajemo od na{eg velikog u~i-teqa, doajena srpske preventivne i de~je istomatologije uop{te, sa neizmernom tugomodaju}i mu posledwu po{tu.

Oti{ao je na{ profesor, profesor Mar-ko Vulovi}, na{ ~ika Marko. Izgubio jeposledwu bitku, a nadali smo se jo{ mnogogodina druèwu.

Oti{ao je kao pravi profesor, ne otkri-vaju}i sve nama, |acima. Zato {to nas je vo-leo. Govorio je sve svojim uzorom, a mi, kaoda tek sada pa`qivo slu{amo.

Sada znamo kako se bori i za{to ìvottraje dok je borbe. Uvek nedvosmislen i su-guran kad se odluka donosi.

Uvek pun sumwi i premi{qawa, odmera-vawa i opreznosti dok ne odlu~i. Spoznajani mudar, sa jednostavnom, kristalno jasnommisli kojom zaokruì i pokloni znawe nakraju. Uvek neumoran.

Verujemo da svako od nas moè da se se-ti bar nekoliko istina koje je nau~io odprofesora Vulovi}a.

Nikada nije rasipao svoju snagu na for-malne i uobi~ajene predstave, svoje je pona-{awe majstorski svodio na neophodno i po-stojano. Bili mi toga svesni ili ne. Una-pred je, kao {to je svojstveno samo retki-ma, znao kome se veruje i u {ta se ulaè –koji se oblik ne~emu moè dati.

Bio je doma}in kakvih ima sve mawe ikoji ovoj zemqi nedostaju ve} dugo. Disci-plinovan i samouveren, duboko uveren usvoje mogu}nosti, uvek je davao najvi{e.Nama je bilo tako lako da o svemu tomegovorimo i tako te{ko da ga ravnopravnopratimo.

A ponikao je iz Sredwe Reke, iz Ivawi-ce. [kolovao se u Ivawici i Beogradu, gde

je diplomirao na Stomatolo{kom fakulte-tu sa najvi{im ocenama.

Staìrao je u rodnoj Ivawici, a kao od-li~nom studentu vrata Stomatolo{kog fa-kulteta su mu bila {irom otvorena. Odabraoje Kliniku za de~ju i preventivnu stomato-logiju, predmet na po~etku, da nastavi tra-diciju osniva~a i svojih u~iteqa i da ih utome prevazi|e. Puno je u~inio za de~ju ipreventivnu stomatologiju, a prerani odla-zak ga je spre~io da nas jo{ mnogo ~emu na-u~i i usmeri na pravom putu. Svoja saznawaje uobli~io u magistarskoj i doktorskoj te-zi. Mnoge generacije studenata, poslediplo-maca, specijalizanata i lekara pamti}e gapo znawu i ve{tinama kojima ih je u~io inesebi~no prenosi na predavawima i neu-morno rade}i do samo pre nekog vremena.Usavr{avao se u Berlinu i Man~esteru,Lidsu i sara|ivao sa kolegama sa brojnihfakulteta. Tokom univerzitetske karijerena Klinici i Stomatolo{kom fakultetudao je veoma zna~ajan doprinos u redovnoj iposlediplomskoj nastavi, zdravstvenom radui naro~ito nau~no-istraìva~koj delatno-sti, re{avaju}i najbitnije probleme iz pre-ventivne i de~je stomatologije i stomatolo-{ke nauke u celini.

Iz wegove bogate nau~no-istraìva~kedelatnosti proistekli su mnogi nau~ni ra-dovi, projekti, elaborati ~iji su rezultatipublikovani u najeminentnijim nau~nim ~a-sopisima i referisani na najzna~ajnijim na-u~nim skupovima u zemqi i inostranstvu.êsto su bili osnov za dono{ewe re{ewa,propisa i stru~nometodolo{kih uputstava,za unapre|ewe javnog zdravqa, posebno sto-matolo{ke zdravstvene za{tite. Ponosio seProgramom preventivne stomatolo{ke za-

93

IN MEMORIAM

In memoriam

* Re~ na Komemorativnom skupu na Stomatolo{kom fakultetu u Beogradu, 11.06.2008.

Profesor dr Marko Vulovi}*

{tite stanovni{tva Srbije. Wegove idejesu bile vodiqa brojnih magistarskih i dok-torskih teza, u kojima se ostvario kao od-li~an mentor. Posebno je voleo rad sa stu-dentima, i do pred opaku bolest sa wima nave`bama, i kao da je na samom po~etku, sapuno snage i energije ulivao im je znawa iu~io ih kako da postanu dobri stomatolozi,lekari, odgovorni i po{teni qudi, kako dapomognu malom pacijentu, kako da sa lako-}om ovladaju ve{tinama koje im je nesebi~-no prenosio.

Profesor Marko Vulovi} je dugogodi-{wi ~lan SLD-a, bio je predsednik Sekci-je za de~ju i preventivnu stomatologiju, iprisustvom u najve}em broju institucijaSLD-a dao je neprocewiv dopinos razvoju,ugledu i afirmaciji stomatologije s jednestrane, i ove lekarske organizacije s drugestrane. Nosilac je brojnih priznawa SLD-a, a kao kruna tog rada jeste izbor u zvaweredovnog ~lana Akademije medicinskih nau-ka SLD-a. Dobitnik je „Oktobarske nagradeza medicinske nauke grada Beograda“, Na-grade za zdravstvenu za{titu grada Beogra-da „Dr Simo Milo{evi}“, Plakete SLD-a zaorganizaciju i unapre|ewe zdravstvene za-{tite i godi{we Nagrade SLD-a za unapre-|ewe primarne zdravstvene za{tite.

Tako|e je bio predsednik Udruèwa sto-matologa Jugoslavije, Udruèwa stomatolo-ga Srbije, kao i ceweni ~lan i predsednikBalkanskog udruèwa stomatologa.

Za skoro ~etrdeset godina rada na Sto-matolo{kom fakultetu, u nekoliko navrataje bio upravnik Klinike za de~ju i preven-tivnu stomatologiju, vr{io je du`nost pred-sednika Saveta i prodekana SF, {efa Ka-


94

tedre za preventivnu stomatologiju i direk-tora Zavoda za stomatolo{ku zdravstvenuza{titu Srbije. Bio je predsednik Repu-bli~ke stru~ne komisije za stomatologiju imnogih drugih komisija na Fakultetu iUniverzitetu.

Nedostaja}e i wegovim malim pacijenti-ma, strpqiv, i sa puno ne`nosti, na sebisvojstven na~in, da im olak{a bol i muke.Nikada qut, uvek nasmejan, ohrabrivao ihje osmehom, a oni su ga oboàvali.

Dok razmi{qamo kako da izrazimo buruose}awa, vidim pregr{t uspomena. Lepeuspomene, pou~ne, zato {to je profesor Vu-lovi} ulagao uvek jo{ napora da se razume-mo, da nau~imo i sledimo pravi put. @eleoje da budemo bezbedni u hodu, ali nije okle-vao da sam u~ini svaki na{ korak sigurnim.Nekad ~ine}i sve {to je potrebno, a nekadne ~ine}i ni{ta – samo veruju}i i bivaju-}i strpqiv da vidi kako uspevamo sami.

Bio je najprofesionalniji me|u profesi-onalcima. Tome nije mogao da nas nau~i ve}samo svojim primerom da nam trasira put.To je stvar karaktera i vaspitawa, li~na ineotu|iva vrednost. Ostaje nam da poku{a-vamo da budemo takvi.

Uteha je danas slaba, moèmo samo da ~e-kamo vreme da izme{a ose}awa, da izbledibol i oja~a uspomene i se}awa. Ohrabrenismo, me|utim, svim godinama u kojima smopoznavali profesora Vulovi}a, rasli uz we-ga i u~ili od wega.

Za sve ono {to je pruìo kao u~iteq, kaonau~nik, kao stariji kolega, a posebno kaostariji drug i prijateq, mi, wegovi najbli-ì saradnici i kolege, dugujemo mu neizre-civu zahvalnost.

Prof. dr Mirjana Ivanovi},upravnik Klinike za de~ju preventivnu

stomatologiju Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu

U ~asopisu „Zdravstvena za{tita“ obja-vquju se originalni nau~ni radovi, pret-hodna saop{tewa, pregledi i stru~ni rado-vi, iz socijalne medicine, iz istorije me-dicine i zdravstvene slu`be, zdravstvenogosigurawa, ekonomike u zdravstvu, infor-matike i menaxmenta.

Uz rukopis ~lanka treba priloìti iz-javu s potpisima svih autora da ~lanak ni-je objavqivan. Svi prispeli radovi upu}ujuse na recenziju. Radovi se ne honori{u. Ru-kopisi se ne vra}aju. Rukopis rada u dvaprimerka i eventualno disketu sa oznakomprograma (tekst procesora) slati na adresu:Ure|iva~ki odbor ~asopisa „Zdravstvenaza{tita“, Komora zdravstvenih ustanova Sr-bije, 11000 Beograd, Nu{i}eva 25.

Op{ta pravilaRukopis ~lanka pisati duplim proredom

sa marginama od 2,5 cm, na papiru forma-ta A4 i to samo sa jedne strane. Grafit-nom olovkom na margini teksta ozna~itimesta za tabele, slike, {eme i grafikone.Literaturni podaci u tekstu ozna~avaju searapskim brojevima u zagradama, redosle-dom kojim se pojavquju u tekstu. Po{to se~asopis {tampa }irilicom, crvenom olov-kom podvu}i re~i koje treba {tampati la-tinicom.

Na posebnoj stranici (u jednom primer-ku) navesti naslov ~lanka bez skra}enica,zatim puna imena i prezimena autora i wi-hove stru~ne titule i nazive ustanova i me-sta u kojima rade. Imena autora povezati sanazivima ustanova indeksiranim arapskimbrojkama. Na dnu stranice otkucati ime iprezime autora sa kojim }e se obavqati ko-

respodencija, wegovu adresu, broj telefonai eventualno e-mail adresu.

Tekst ~lanka pisati kratko i jasno nasrpskom jeziku. Skra}enice koristiti izu-zetno i to samo za veoma duga~ne nazive he-mijskih supstancija, ali i za nazive koji supoznati kao skra}enice (npr. AIDS, RIAitd.).

Obim rukopisaObima rukopisa (ne ra~unaju}i kratak

sadràj i spisak literature) za preglednirad moè iznositi najvi{e {esnaest stra-na, za originalan rad deset strana, zastru~ni rad osam strana, prethodno saop-{tewe ~etiri strane, a za izve{taj, prikazkwige i pismo dve strane.

Kratak sadràjUz originalni nau~ni rad, saop{tewe,

pregledni i stru~ni rad treba priloìti naposebnoj stranici kratak sadràj do 200 re-~i na engleskom i srpskom jeziku. U wemuse navode bitne ~iwenice, odnosno kratakprikaz problema, ciqevi i metod rada,glavni rezultati i osnovni zakqu~ci rada,i 3-4 kqu~ne re~i na srpskom i engleskom.

Uz sve vrste ~lanaka za koje je potrebankratak sadràj, otkucati na posebnoj stra-nici naslov rada, rezime i inicijale ime-na i prezimena autora, nazive ustanova.

TabeleSvaka tabela se kuca na posebnoj strani-

ci. Tabele se ozna~avaju arapskim brojkamapo redosledu navo|ewa u tekstu. Naslov

95

UPUTSTVO AUTORIMA

Uputstvo autorima

tabele koji se kuca iznac tabele prikazujewen sadràj. Kori{}ewe skra}enice u tabe-li obavezno objasniti u legendi tabele.

Slike (fotografije)Priloìti samo kvalitetno ura|ene fo-

tografije i to u originalu. Na pole|inisvake slike napisati prezime prvog autora,skra}eni naziv ~lanka, redni broj slike, avrh slike ozna~iti vertikalno usmerenomstrelicom. Naslov slike napisati na po-sebnom listu.

Crteì ({eme, grafikoni)Primaju se samo pregledno ura|eni crte-

ì na beloj hartiji.


96

Spisak literature

Kuca se na posebnoj strani, dvostrukimproredom, a trostrukim izme|u pojedinihreferenci, s arapskim brojevima prema re-dosledu navo|ewa u tekstu. broj referenciu spisku ne treba da prelazi 20, osim zapregledni rad. Stil navo|ewa referenci jepo ugledu na „Index Medicus“.

NAPOMENA: Ovo uputstvo je sa~iwenoprema Uniform requirements for manuscriptssubmited to biomedical journals, koji je obja-vio „International committee of medical jour-nal editors“ u N. Eng. J. Med. 1997;336;309−15.

CIP − Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

614

ZDRAVSTVENA ZA[TITA : âsopis zasocijalnu medicinu, zdravstveno osigurawe,ekonomiku i menaxment / glavni i odgovorni urednik Predrag Dovijani}. - God.1, br. 1 (1972)-. -Beograd (Nu{i}eva 25) :Komora zdravstvenih ustanova Srbije, 1972 - (Beograd :Obele`ja). - 27 cm.

Dvomese~no. ISSN 1451−5253 = Zdravstvena za{titaCOBISS.SR-ID 3033858

Documents

e-mail: obelezja@yahoo - komorazus.org.rs 3_2008.pdf · S vetski dan zdravqa, koji se obele`a-va svake godine sedmog aprila, ove godine je posve}en za{titi zdravqa od klimatskih promena