MIXER pri~aPi{e: Zvonko Karanovi}

BLATO

Svaki vojnik na svetu ima samo dva zadatka: da ostane ̀ iv i da neubije nikog. Mi, u improvizovanom kolektivnom pritvoru po ku}a-ma u selu B., sa matemati~ki izra~unatim redovnim izlascima uprirodu, na stra`arska mesta, radi blagotvornog punjenja plu}asve`im vazduhom i razgibavanja mi{i}a, imali smo jo{ jedan, te-{ko izvodljiv, ali mo`da jo{ va`niji zadatak: da ostanemo normal-ni. Bili smo ba~eni u ekolo{ki rebus, koji nije imao postavku, ajo{ manje re{enje, {to je sve u~esnike u njemu nepogre{ivo vodi-lo u mladala~ko ludilo. Stvar na terenu, posmatrana iz tre}e ge-ometrijske projekcije, gledano odozgo, na primeru sela B. izgle-dala je ovako: U selu je postavljen centar kru`nice. Onda je veli-kim vojnim {estarom opisan krug po obodu sela i isturenim stra-te{kim ta~kama. Mi smo se nalazili unutar tog kruga i na{ jediniposao bio je da spre~imo privremeno raseljene stanovnike selada u|u unutra, tj. da se vrate ku}ama. Privremeno raseljeni sta-novnici sela su uzeli jo{ ve}i {estar, poboli ga u isti centar i opi-sali za pet kilometra {iri, koncentri~ni krug, i tako je dobijenageometrijska figura: krug u krugu. Na obodu velikog kruga na-lazili su se nervozni i privremeno raseljeni me{tani sela u unifor-mama, unutar malog kruga nalazili smo se mi, nervozni i privre-meno doseljeni rezervisti, tako|e u uniformama. Prostor izme-|u nas bio je ni~ija zemlja, takozvani kru`ni prsten u koji smo po-sadili luk, paradajz, papriku, ukrasno poljsko cve}e i poneku pro-tivpe{adijsku nagaznu minu, i koji smo mi, ~uvaju}i na{u drago-cenu ba{tu, preko ni{ana strogo kontrolisali. Ceo taj rebus bezre{enja bio je da su oni sa oboda velikog kruga, vo|eni potpunoiracionalnom ~e`njom za svojim domovima, poku{avali da u|u umali krug, dok mi iz malog kruga to nismo dozvoljavali, iako smoprinudno ̀ iveli unutar njega, za {ta nismo videli nikakve razlogeosim zle sre}e u prekomandnom ruletu. Iako je na prvi pogled na-{a pozicija izgledala besmislena i u obru~u te{ko odr`iva, bilo jevi{e nego jasno da je neko odozgo, neko mnogo ve}e pameti odna{e, neko ko ima viziju i odgovornost, neko ko ima strategiju imudrost, neko ko vidi celu sliku a ne detalje, pametno postavioigru, razmestio figure i znao {ta radi. Jer postaviti tako besmi-slenu poziciju na `ivoj, u SMB obojenoj {ahovskoj tabli, mogaoje samo onaj ko je imao genijalan plan, onaj ko ra~una da }e tonaizgled besmisleno pozicioniranje figura zavarati neprijatelja,koji }e se na kraju, zahvaljuju}i upravo toj luda~ko-besmislenojgenijalnosti plana, iznena|eno na}i pred matom. Taj neko odo-zgo, koji privremeno mo`e da se nazove velikom mamom, najvi-{e zbog tople maj~inske brige za svaku, pa i najmanju {ahovskufiguru, fanatizovano je ̀ eleo ~astan poraz. Velika mama se svoj-ski trudila da svakodnevno doprema hranu, oru`je, alkohol, sa-nitetska sredstva u svaki mali krug kakvih je bilo na stotine, dapreko svoje mo}ne pup~ane vrpce hrani sve te male }elije razba-cane i rasute du` pokrajine koja je buktala kao materica pod tem-peraturom i upalom, staraju}i se da leukocite,stradale u borbi protiv virusa i infekcija koji sunapali ote~enu matericu, svakodnevno zamenju-je novim belim krvnim zrncima i tako odr`ava si-stem u ̀ ivotu, sistem nalik na ̀ icu i redno vezanesijalice kojima se ukra{avaju novogodi{nje jelke.Materica velike mame se uprkos upali, gangrenii kancerogenim procesima koji su je odavno za-hvatili, nekako odr`avala u `ivotu. Oni sa obodavelikih krugova su je napadali, ali joj nisu moglini{ta jer bili su malobrojniji i slabije naoru`ani od

nas u malim krugovima koji smo je branili, i mogli su samo ne-mo}no da prete i galame na udarnim vestima najgledanijih ino-stranih TV stanica preno{enih putem satelita u celom svetu, ima-ju}i ~ak i podr{ku aviona. Ali avioni su ̀ eleli da rebus re{e odjed-nom, strate{ki i sistemski, ne udubljuju}i se u svaki pojedina~nimali krug, ne poma`u}i svakom pojedina~nom velikom krugu. Itako sam, u tim prekomernim razmi{ljanjima i fantaziranjima, upoku{aju da ostanem normalan i koliko-toliko ne poludim, us-peo da najprimitivnijim sredstvima, samo pomo}u ma{te, neka-ko sebi predstavim celu situaciju. Na`alost, u selu B. nije bilo nijednog filozofa koji bi nam obja-snio da se istorija cikli~no ponavlja, nijednog humaniste koji biprogovorio o su{tinskoj neophodnosti ekolo{ki ~iste pokrajine,nijednog ekonomiste koji bi izra~unao koliko ko{ta ovoliko odsu-stvovanje sa posla, nijednog knji`evnog kriti~ara koji bi analizi-rao simboliku transformacije bo`ura iz ba{tenskog u poljsko cve-}e, nijednog popa koji bi nam osve{tao pu{ke i gas maske. Na`a-

lost, u selu B. nije bilo nijednog jedinog fakultetski obra-zovanog rezerviste. A falio nam je jedan, samo jedan inte-lektualac koji bi nam u predahu izme|u dve stra`e blagimglasom govorio uz vetar o op{tim stvarima, o uzaludnostiubijanja, paljenja i plja~kanja, o neophodnosti ljubavi i uz-vi{enosti lepote, koji bi nam osvetlio situaciju sa humanog,filozofskog, istorijskog, religijskog ili bilo kog drugog aspektakoji nije politi~ki, aspekta ve} decenijama temeljno pre`vakava-nog u svim sredstvima politi~ki nekorektnog informisanja. Takvogintelektualca, na`alost, nije bilo. Bilo je samo ljudi, obi~nih kri-vonogih, zdepastih, klempavih, }elavih, mr{avih, maljavih, ra-zrokih, pogrbljenih, mucavih, bezubih, krezubih ljudi crvenih li-ca, ljudi koji sebi nisu mogli da predstave ni najobi~niji de~ji re-bus, kako sam to ja sam za sebe u~inio, ljudi koji nisu znali ni za-

{to su tu, ni za koga se bore, ni protiv koga se bore,ljudi koji su u strahu od represivno-violentnih ~i-novnika vojnog odseka do{li samo da dobiju pe~ateu vojnoj knji`ici i vrate se ku}i kad se sve zavr{i, lju-di koji nisu `eleli da slu{aju nikakve razloge, nika-kva nare|enja, nikakve vesti sa tranzistora, jer `e-leli su, kad su ve} tu, samo redovan ru~ak, redovnosledovanje cigareta, redovne dnevnice, i iznad sve-ga `eleli su da ih se uop{te ne ti~e ovo bombardo-vanje, sukob, intervencija, rat, kako su brojnim eu-femizmima nazivali ovu kolektivnu svinjariju. @ele-

li su da se odmah i neizostavno vrate ku}ama, zabora-vljaju}i {ta su godinama zaokru`ivali na glasa~kim listi-}ima. Bili su to upla{eni, zbunjeni, na svoje porodice mi-sle}i ljudi, koske krema nacije, {aka pirin~a u posnoj ro-doljubivoj ~orbi. Za razliku od njih, svi oni koji su nam ta-ko nedostajali, svi ti intelektualci, profesori, doktori, po-

liti~ari, novinari, knji`evnici, javni i kulturni radnici, vlasnici ma-lih, srednjih i velikih preduze}a, svi oni zajedno sa njihovim sino-vima, }erkama i ̀ enama, sa njihovim {tednim i ~ekovnim knji`ica-ma, sa njihovim javnim i tajnim bankovnim ra~unima, sa njiho-vim legalnim i ilegalnim biznisima, svi oni su bili negde drugdesamo ne na Kosovu, bili su u inostranstvu, na jezerima, u vilama,u malim, srednjim i velikim stanovima, u bunkerima, skloni{tima,kabinetima, ispred televizora, slu{aju}i, gledaju}i, procenjuju}i,osu|uju}i, prognoziraju}i, pozivaju}i, prozivaju}i, jebu}i, jedu-}i, kupaju}i se, {etaju}i psa, seru}i u porcelansku WC {olju. Svi onise posle svega ovoga sigurno nikad ne}e javno oglasiti, jer ko bisebi uzeo za pravo da sudi o knjizi koju nije pro~itao, da raspravljao ratu u kome nije u~estvovao, svi oni }e sasvim sigurno za}uta-ti i to }e biti nenadoknadiv gubitak, jer bez njihovog svedo~enja,pouzdanog i ~estitog, ne mo`emo se popeti na brdo istine i ta-mo, u vatri istine, do`iveti prosvetljuju}u, za savest blagotvornui budu}nost neophodnu katarzu, i to je ono za{to je neko od njihmorao da bude sa nama ���

(odlomak iz romana u nastajanju)

I

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 35, GOD. II, BEOGRAD, UTORAK, 25. DECEMBAR 2007.

MIXER pri~aZvonko Karanovi}: Blato

CEMENT/Karaoke obra~un

Sa{a Ili}: (^obanov) odmor od literatureSa{a ]iri}: Beli simposion na }oravoj strani ulice

VREME SMRTI I RAZONODE

Mom~ilo Mihajlovi}: EliksirTomislav Markovi}: Novogodi{nji TV program

BULEVAR ZVEZDA

MRAZ, Deda

BLOK BR. V

Karta srpskog spasa 3

BETON BR. 35 DANAS, Utorak, 25. decembar 2007.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.co.yu, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 8. januara 2008.

IZA[LA JE IZ [TAMPE!Prva knjiga u ediciji Beton:

SRBIJA KAO SPRAVA

�Sr

|an

Veljo

vi}

Ola

nd

- o

strv

o K

oso

vo�

�Po

stet

ite

gale

rije

Rem

ont i

Beo

grad

, Kos

an~i

}ev

vena

c 19

�

pr

ed

st

av

lja

Na{ Ustav je tolikosavr{en da se njegoveodredbe po{tuju samo u zemljamaEvropske unije.

Tomislav Markovi}

ETONJERKA POLUMESECAB

II

CEMENT / karaoke obra~unRadovan Beli Markovi}, ]orava strana, SKZ, Beograd 2007

Muzi~ka podloga: Blue Gras Experiments In Dub, Pol-etno u polovno

BETON BR. 35 DANAS, Utorak, 25. decembar 2007.

Peva: Sa{a Ili}

(^OBANOV) ODMOR OD LITERATURE

KRITI^ARI NA BELOMNije kriv Beli. Krivi su oni koji su na njemu poku{ali da potvrde nekoliko teza o avangardi i teoriji ̀ an-rova. Po~ev od Oskara Davi~a, koji je jednog (po sve nas) kobnog dana, ranih sedamdesetih, zausta-vio svoj nadrealisti~ki auto na valjevskoj benzinskoj pumpi, gde je tada radio knji`evni juno{a Beli, pado plejade kriti~ara koji su se devedesetih godina zakleli da }e svaki Srbin biti Radovan (Beli): Mihaj-lo Panti}, Radivoje Miki}, Aleksandar Jerkov, Slobodan Vladu{i} i drugi. Beli je za sve njih, izgleda,oduvek imao raskovnik. Nama preostaje da se zapitamo zbog ~ega je pesnik „Hane“ bio zadivljen no-vogovorom mla|anog prodavca banzina. Da li je to bilo uzrokovano sentimentom ili ne~im drugim?Mo`da nadrealisti~kim na~elom po kome }e poeziju svi pisati ili naprosto `eljom da se kona~no pro-na|e dokaz da je automastko pisanje mogu}e. Sveto, me|utim, ostaje u domenu spekulacije. Davi-~o je rekao svoje i oti{ao. Ostao je Beli, sam me|u{ljivama koje su rodnih devedesetih po~ele da da-ju rekordne prinose. Kad su to na{i kriti~ari pre-poznali, uzeli su duge teorijske motke za mla}enjebelih {ljiva, pa su mlatili tako, mlatili i omlatilinam mnogo plodova u vidu @iv~ane japije (1994),Setembrinija u Kolubari (1996), Kneza Mi{kina uBelom Valjevu (2002) itd. Kao u dobrom kolho-zno-propagandnom filmu, sve {to je Beli ikada za-sejao, sve mu je urodilo plodom. Kao jabuke mi-~urinke.1 Jer Beli je zaista bio odli~an eksperi-ment, ali pritom nije on eksperimentisao, ve} sukriti~ari poput onog sovjetskog geneti~ara ekspe-rimentisali sa njim, ukr{taju}i ga sa bajatim teo-rijskim floskulama (kosmopolitski jezik, novela bezfabule, nova etapa u morfologiji pripovedanja isl.). Kako tada, tako i sada.

[TAFETA ZA DAN STAROSTIKada su pali svi standardi devedesetih godina,Belog su proizveli u velikana srpskog jezika i vite-za Andri}evog reda. Devet belih oblaka se zabele-lo kao jubilarna stota knjiga u glasovitoj ediciji„Albatros“, a ove godine mu je `ivotno delo kru-nisano izborom pri~a u plavom hard cover izdanjuSKZ-a. Lepo. Tako se obra|uje knji`evno dobro,da ne ka`em njiva. Dr Radivoje Miki}-Mi~urin jeza tu priliku napisao tekst koji predstavlja para-digmu kriti~arskog eksperimenta in vivo. Doktorje u~inio sve kako bi dokazao da je Beli jedan odjaha~a stvarnosne proze, daleki potomak Sterijeiz Romana bez romana, nastavlja~ Mom~ila Na-stasijevi}a, i uop{te svega {to su ti velikani ~iniliizme|u dva rata, ~ak pronosilac avangardne {ta-fete. Na osnovu delimi~nih uvida u srpski knji`ev-ni eksperiment, te{ko je utvrditi kuda on vodi, a posebno je te{ko predvideti kome }e taj avangard-ni trka~ predati {tafetu. Mo`emo samo da zami{ljamo taj veliki slet, analogno Danu mladosti, samou nacionalisti~kom klju~u. Dakle, Dan je starosti, tribine pune, bakute u trenerkama izvode ritmi~-ku gimnastiku, ori se pesma koja slavi nerad, kad eto Belog u kratkim ~ak{irama, sa {ubarom na gla-vi i bugar-kabanicom na le|ima, tr~i preko Stadiona JSO, zadihan, ja{ta no zadihan, a onda se uspi-nje uz stepenice, visoko, ka mestu gde sede stari akademici i osoba kojoj treba da preda {tafetu. Aliko }e biti tajanstveni primalac {tafete/poruke, koju su srpski pisci odaslali na svom nemu{tom jezi-ku. Mo`da bi nam top lista „Avalskog tornja“ mogla ponuditi neke odgovore. No, prepustimo to ima-ginaciji. S druge strane, tekst koji }e tom prilikom biti izgovoren sasvim je izvestan. Mo`emo ga ~i-tati na bilo kojoj stranici proze Belog Markovi}a: ^ista metafizika, ja{ta nego ~ista.

^A-MILOVAN GLI[I] JE TO RADIO BOLJEProza R. B. Markovi}a niti je moderna niti postmoderna, niti je literatura. Radi se o odmoru od lite-rature. Ona pripada starijim etnografskim slojevima, koje su nare~eni eksperimentatori iskopali ublizini Valjeva. Beli se, naime, u Lajkovcu o~igledno na~itao knjiga iz srpskog realizma: Lazarevi}a,Sremca, Matavulja, dohvatio je ne{to malo modernijeg Ko~i}a, uzev{i ono najgore od njega, pod-metnuli su mu potom i ^arobni breg, Idiota i Mrtve du{e. Re{io je onda Beli da od svega toga umesivaljevsku pitu, pa je izmislio dva toponima, naselio ih likovima iz praistorije, kao i realijama kojepripadaju predmodernom civilizacijskom krugu (~ak{ire, belegije, kosi{ta, mundiri, jekseri, japijeitd), a sve to je ispripovedao primordijalnim jezikom, koji nije subverzivan, ve} izrazito tradicijski,doma}inski, knji`evno mrtav. Njegove skaske se ni`u kao usmeno kazivanje ~obana, ~ija stada plan-duju dok oni koriste priliku da se ispovede jedni drugima. Jedni pri~aju o tome kako su u detinjstvu

Peva: Sa{a ]iri}

BELI SIMPOSION NA ]ORAVOJ STRANI ULICE

Spleen... O, kako to bedno zvu~i u maloj varo{i, koju ni starosedeoci ne smatraju svojom.

^UVAJTE SE TRAPAVIH ME\EDAAko ga put nanese na prozni tekst Radovana Belog Markovi}a, savremeni ~italac biva suo~en ba-rem sa tri vrste demotivi{u}ih prepreka.Na{e iskustvo je palana~ko, poentirao je onomad Radomir Ka, ali na{a nova autoidentifikacija jeurbana. Ni zavi~ajni pejza`i, ni predgra|a i kasabalijske zabiti, ni zastale u vremenu prestoni~kemikro-celine, u na{em neposrednom iskustvu kao i u simboli~koj reprezentaciji nisu vi{e pasto-

ralne idile i svakodnevica seoske ekonomije, blato, ~atrlje, kaldrma iperiferijski zmajevi. Otuda otpor prema prozi koja dolazi iz marginalnogsocio-istorijskog ambijenta. Samo mesto pri~e i njen genius loci ne{toje poznato a tu|e, naizgled prevazi|eno ali nije postalo egzoti~no. Ho-timi~no obilje jezi~kih arhaizama, tu|ica, regionalizama i „pokvarenihre~i“, od ~itaoca zahteva dodatni napor i prevodila~ku aktivnost: kon-sultovanje neke varijante istorijskog re~nika srpskog jezika ili domi-{ljanje o osnovnom zna~enju re~eni~nog iskaza. Poseban problem do-nosi obnavljanje esteti~kog afiniteta savremene publike prema tzv. re-ferencijalnom ili mimeti~kom pismu a na ra~un paseizirane postmoder-ne igre i rizomskog teksta.Dakle, ako prevazi|ete Femilijarnu grozu spram seoskog i palana~kogsveta, ako se priviknete na povremenu nerazumljivost i ote`ano ~ita-nje, i, na kraju, ako ste pelcovani protiv pomodne {ikane demodiranepostmoderne, spremni ste da u|ete u zamak R.B. Markovi}a.

UTEHA LITERATUREPostoje dve vrste ~itanja, profesionalno koje ~esto ima oblik interpre-tacije, i li~no, za koje je odabir ili prepoznavanje vlastite „{olje ~aja“primarni cilj. Prvi tip ~itanja prote`ira akribi~nu impersonalnost i te`ida vodi ra~una o {irem knji`evno-istorijskom kontekstu dela koje tu-ma~i. Drugu vrstu ~itanja ba{tini vrednosna kritika i ona je impulsivna,uska, ona koja dolazi iz abdomena. ]orava strana je autorska knjiga izabranih i novih pri~a i ona pru`a uvidu prirodu proze ovog autora u prethodne tri decenije. Prozna poetikaR.B.M.-a opisuje evolutivni luk od neonaturalizma kraja 60-ih do osobe-nog postmodernizma. Prepoznatljiv stilski trade mark ovog autora jeleksi~ka me{avina i zakomplikovana sintaksa. Slojevito{}u pripoved-nog jezika evocira se istorijska poetika srpske novele i savremenoj lite-raturi otvara link za prethodne literarne epohe. Ujedno, time se nasta-vlja minorna tradicija koju u na{oj posleratno literaturi formiraju npr.roman Ni{~i Vidosava Stevanovi}a (R. Miki}) ili neki romani Bore ]osi}a.Ipak, prvu ~itala~ku asocijaciju na Belog Markovi}a inicirali su njegoviromani, izrazito nagla{enog baroknog impulsa. (Iz okrilja repetitivnepalana~ke polilogije izdvaja se roman Devet belih oblaka, sav sastavljenod fusnota knjige izgubljene u {tampariji. M. Pavi} je zbog ovog roma-na Belog uporedio sa {vedskim piscem Peterom Kornelom.)

]orava strana pru`a druga~iji ~itala~ki do`ivljaj. Pojednostavljuju}i, mo`emo uo~iti tri tipa uspe-lih pripovednih struktura. Tu su „katalo{ke“ pri~e poput: „Psa~anske dervesa“, „Psa~anski mrtva-ci“ i „Vampiri“. One demonstriraju duhovitu i bizarnu imaginaciju, dok njihova narativna sumanudi jo{ popis neobi~nih smrti koje individualizuju karakter ili tajnu sklonost preminulih, ili ob-likuje mali brevijar seoskog ̀ ivota, oru|a i ku}evne opreme. Drugi tip ~ine pri~e: „Besnilo“ ili „Naputu u Lisabon“ koje po~ivaju na lirsko-asocijativnom principu kompozicije. Brzim izmenama pri-povednog fokusa, u romanti~arskom ambijentu osuje}enih namera i uzaludne `udnje, odaje seoma` Dnevniku o ^arnojevi}u vi{e nego Ki{ovoj Mansardi, i ~itavoj povorci junaka iza Filipa Lati-novi}a, Milo{a Kremi}a i Gavre \akovi}a. Poseban tip su naturalisti~ke novele kao „Tanki prsti hr-omog“, koja sa zale|em Opre za tri gro{a i sa junacima na granici poovskih privida i demonskihprestupnika zbog nema{tine, ispoveda sentimentalnu povest u kojoj strada onaj ko je drugimananosio bol. Pri~a „Te{enje de~aka“ potencira drugi kraj recepcijskog spektra. Jedna od pet novo-dopisanih pri~a, duhovito tretira temu homoseksualnosti i kratkotrajne dodire prosve}enog, po-malo perverznog evropskog sveta i doma}eg, rigidnog i hermeti~nog, u kome setnom naratorupreostaje heteroseksualna mimikrija i nostalgija za ne~im prisnijim i slobodnijim.Dakle, i kao autenti~an primer uspelog poeti~kog preobra`enika, i kao autor zanimljivog korpu-sa pripovednih varijetea, Radovan Beli Markovi} i otvorenom ~itaocu, ne samo istreniranom tra-ga~u, ima {ta da ponudi.

ISTORIJA, PEPEO SA PLAVI^ASTOM SENKOMJedna od retkih pri~a, uvr{tena u izbor ]orava strana, koja sadr`i prepoznatljive reference na srpskunacionalnu istoriju je „Marija Man~ini“. Ovu pri~u mo`emo ~itati kao parodijski kontrapunkt romanuKnjiga o Milutinu Danka Popovi}a. Obe prozne tvorevine referi{u na presudne doga|aje u 20. veku, stim da je vremenski opseg pri~e Belog Markovi}a ne{to {iri - on ide od majskog prevrata 1903. do po-~etka 90-ih i raspada Druge Jugoslavije. Dok Popovi} tendenciozno oblikuje stereotipne i revizionisti~-ke predstave o ideologijama i nacionalnim sudbinama na jugoslovenskom tlu, Radovan Beli Markovi}

1 Sovjetski geneti~ar Ivan Vladimirovi~ Mi~urin (1855-1935) eksperimentisao je na polju selekcije i ukr{tanja raznih vo}aka,pri ~emu je dobio potpuno nove vrste, otporne na o{tre klimatske uslove. Tako je uspeo da dobije neke vrste jabuka kojeuspevaju u Sibiru. Iako su bile kr`ljave, Staljin je bio ponosan na uspeh sovjetske nauke, nazvav{i ovo vo}e „hlebom bu-du}nosti“. I na{i kriti~ari danas ma{u svojim belim ‘lebom knji`evnosti, kome se, ka`u, sme{i i Nobel Prize.

III BETON BR. 35 DANAS, Utorak, 25. decembar 2007.

VREME SMRTI I RAZONODEPi{e: Mom~ilo Mihajlovi}

ELIKSIRNe guraj me, stoko, vidim i sam gde su vrata. Dobar dan, molim vasja protestujem, ovaj mamlaz... o, pa to ste vi, doktore. E, ba{ mi jedrago {to se ponovo vidimo. Da, sla`em se, pomalo nesre}nim po-vodom, ali bo`e moj, {ta je tu je. Nego, doktore, vi sjajno izgleda-te. Ne, ne, ni re~i. Ne govorite, }utite, sam }u da pogodim. Ovako- ili ste se razveli ili ste prestali da {ljemate. Ili ste mo`da... Jao!Molim vas, doktore, recite ovom va{em siled`iji u {atro belom man-tilu da mi ne zavr}e ruku. Nema potrebe za nasiljem. Nisam agresi-van, stalo`en sam i lucidan. Naredite da iza|e. Naredite da nasostavi da se ispri~amo kao dva stara znanca, kao, usu|ujem se daka`em, dva eksperta za bolesti zavisnosti. A on neka se vrati u hod-nik. Eno tamo neka kreatura komanduje srpskom karaulom u Kar-lobagu. Neka ide u hodnik, tamo je potrebniji. E, hvala vam, dok-tore. Kakva nju{ka, gde ih samo nalazite? U skup{tini? [ta je sada bilo, {to ste se sada snu`dili? Znam, sve znam. Mislite,evo ga opet alkoholi~ar recidivist. Mislite, evo jo{ jedne slike mogneuspeha. Mislite, besmislen je i zaludan moj posao. O, kako sa-mo gre{ite, doktore dragi. Vi ste mene... dajte da vas zagrlim bi-}e vam lak{e. Ne}ete? Ne mari. Dakle, vi ste mene, i na tome ne-ka vam je ve~na slava i hvala, potpuno i neopozivo izle~ili. Ovo {tose desilo je bizarni, izolovani incident koji se ne}e ponoviti. Za-{to vrtite glavom? Za{to? Nemojte da mi vrtite glavom, jer moguja sa vama i druga~ije da razgovaram. Evo, sad sam se uzrujao. [tavam je to trebalo? Kad sam ja vas lagao? Nikada. Zar nisam svoje-voljno do{ao da se le~im. Jesam. A ni{ta mi nije falilo. Zdrav k’odren, o~i bistre, stomak ravan, jetra k’o kamen. Ali, primetio samda sam po~eo da pijem bez entuzijazma. Primetio sam da je rado-sti nestalo. Ranije, u sre}na vremena, bilo je dovoljno da drmnempet-{est tekila i da sabijem sedam-osam piva pa da sve bude do-bro. ^vor u stomaku se razvezivao, bujice energije su {ibale gla-vom i telom, turbine su radile punom parom. Dugo je to tako i{lo.Dugo. A onda odjednom - mu}ak. A onda naprasno - {ipak. Sedamlozova~a i devet piva, a ~vor u stomaku stoji postojano kano klisu-rina, a depresija, nezasita neman, matora krma~a, pro`dire svepred sobom i tovi se tovi i {iri se ko svemir. Tada sam do{ao kodvas, tada sam rekao, ni kapi vi{e. I tako je i bilo. A vi, doktore, kako vi stojite po pitanju kamena u ̀ elucu i po pi-tanju a`daje depresije? Nije dobro, a? Znate, video sam vas jed-nom kako lju{tite rakiju. Bio sam impresioniran. Samo, za{to ra-kiju brlju, doktore? Oni sa onkologije strogo ^ivas cepaju. Ma-da, logi~no je... mislim, ipak onkologija. Tamo su daleko ve}emale pa`nje jer... Ne{to ste rekli? O oprostite, odmah se vra}amna temu. Odmah. Samo nemojte da zovete onog siled`iju u is-flekanom stolnjaku, preklinjem vas. A gde sam ono... A da, radost je netragom nestala, radost je ispa-rila. Gde }u sada izgubljenu, odbeglu radost da na|em? Bilo je gad-no. Bilo je sve gore. Satima sam kao balvan le`ao u zamra~enoj so-bi pomeraju}i samo palac kojim sam pritiskao daljinski upravlja~.Na jagodici mi je `ulj iza{ao, a brojevi na daljinskom su se izlizali.Danima i no}ima sam sedeo i postojala je opasnost da mi se podzadnjicom nastane one bube {to se razbe`e kad podigne{ panj. A te reklame sa Koka-kolom su se ponavljale i ponavljale. Da {i-zne{. Te Deda Mraz je upravo krenuo iz vrele Atlante, savezna dr-`ava D`ord`ija, te svi smo raspevani, veseli i lepi, te starost - {taje to, te ̀ ivot je divan - zar ne vidi{, te ljubav cveta svuda oko te-

be... Uzme{ malo eliksira Koka-kole i po~ne{ da orgija{ od sre}e.Mislim, ti u reklamama su izgledali kao da su prvo popili ambro-ziju, dunuli komad dobrog marokanskog {ita, a posle se najelimane bo`je i na{mrkali ~istog kolumbijskog kokaina. Ja nisamglup... Ili mo`da mislite da jesam? Hvala. Nisam ni glup ni nai-van, ali palo mi je na pamet da ja nikada nisam pio Koka-kolu izato sam... [ta je sada bilo? Je l’ to neka senzacija? [to sad bu-ljite u mene kao da sam tele sa dve glave? Znam. Znam da zabra-|ene babe po da}ama piju Koka-kolu, glavata deca u Sudanu pi-ju Koka-kolu, beli medvedi piju Koka-kolu, vi pijete Koka-kolu,papa pije Koka-kolu, svi piju Koka-kolu, ali ja je eto nisam pio.Nikada je nisam konzumirao, ali sam je jednom ispljunuo. Nai-me, pre nekoliko godina, razvaljen stra{nim mamurlukom, tra-`io sam sebi leka. U o~ajanju, nategao sam Koka-kolu iz boce. I{ta? To ~udo je po~elo da mi nagriza jezik i desni, da mi kida gla-sne `ice i ~upa krajnike. Br`e bolje sam je ispljunuo i vi{e joj senisam vra}ao. A sada sam pomislio, imaj strpljenja, izdr`i, ni {lji-vovica ti se nije svidela prvi put. A posle... ih! I zato sam oti{aodo klonje, doneo dve litre... Kako za{to do toaleta? Pa mi u toa-letu dr`imo Koka-kolu. Keva njom riba kenjaru, ~isti kamenac ir|u, prska ru`e protiv va{iju i {ta ja znam, za ostalo morate nju dapitate. Odem, zna~i, do klonje, uzmem dve litre i po~nem da pi-jem. Jedva da sam pola litre popio, a vi znate moje kapaciteta,jedva pola litre i dalje ni makac. Dobro, rekao sam sebi, dosta jeza po~etak. Sedeo sam i ~ekao. J’o, mislio sam, sad kad sko~im,

pa zaigram, pa izletim na ulicu i krenem svojim veselim dupetomda udaram u tako|e vesela dupeta prolaznika. To }e biti sjajno.J’o, mislio sam, sad }e da mi do|e da neobuzdano tr~im i vi~em~in~ila ~ivava, a ~itav grad }e pesmom da mi odgovara ~ivava ~in-~ila. To }e biti... uh. Kovao sam planove ~ekaju}i da odlepim odsre}e. Ali moja nadanja su se samo polovi~no ispunila. Odlepiojesam, ali ne od sre}e. Prvo me je zaboleo zub. Od {e}era dokto-re. Pa je po~elo da mi preska~e srce. Od kofeina doktore. Stomakmi se naduo od ortofosforne kiseline i ugljen-dioksida, te sampo~eo da podrigujem, da ri~em k’o ranjeni lav istovremeno ispu-{taju}i olujne vetrove ja~ine osam do devet bofora. [ta? Je l’ vi tomeni opet ne verujete? Opet me uzrujavate? A recite mi onda gdeje ma~ka? Kako koja ma~ka? Moja ma~ka, moj Cicko. Zbog mojihvetrova i prate}e grmljavine je pobegao od ku}e i jo{ se nije vra-tio. Potpuno ga razumem, i ja sam jedva pre`iveo. Umalo da odkoka kole skon~am k’o ru`ina va{. I vi mi jo{ tu podilazite, la`e-te mi kako nisam glup. Glup sam, da gluplji biti ne mogu. Da ni-sam glup, zar bih pio H3PO4 sa C12H22O11 i CO2 i H2O i nadao se...E, ba{ ho}u da vi~em. Koga da zovete? Dobro, ne}u da vi~em.Obe}avam. Evo, {apu}em. Doktore... Je l’ vam dovoljno tiho?Doktore, to pi}e je besmisleno, to pi}e je obi~na budala{tina. A~uo sam, do|ite da vam {apnem, do|ite slobodno. A ~uo sam dau njega, valjda zbog arome, stavljaju i biljne ekstrakte i mleve-ne kornja~ine oklope. Za ekstrakte, verujem. Uzgaje lepo N. N.plasti~nu biljku, oberu najkvalitetnije cvetove, osu{e i tako... Aza kornja~e, ne verujem. Ko }e da na’vata tolike kornja~e. Vero-vatno umesto kornja~a stavljaju mlevene gove|e papke. Te{ko jeprimetiti razliku izme|u oklopa i papaka? Pa ne, ja stvarno... Dazavr{avam pri~u, nemate vi{e vremena? Za mene niko nikada ni-je imao vremena. Zato sam i ispao ovakav. Nisam ja glup, ~itaosam ja i Frojda i Froma i Adlera... Evo, evo...Dakle, umesto o~ekivane ekstaze do`iveo sam agoniju, svest mise pomra~ila i ja sam zgrabio tu bocu sa police i klo-klo-klo...Molim? Ma kakvo vino, doktore. Ja sam na vino rezistentan. Ra-kija je to bila, rakija. Usvinjio sam se iskapiv{i bocu, koju samsa~uvao da me podse}a kakva sam svinja bio. [ta je posle bilo -ne znam, ali ni{ta ne priznajem, brani}u se }utanjem i sve {tosam uradio uradio sam za dobrobit Srbije i srpskog naroda. A sadodoh. Ne brinite za mene. Idem da {etam po {umi, da se opijamozonom i drogiram endorfinom, da vozim tricikl pored reke. Patricikl, doktore, gde smem ovakav na dva to~ka. Nego, doktore,ako ne upali ni tricikl, ni veranje po brdima... kako se zva{e ono`uto, ono {to ima boju pse}e mokra}e u snegu? E, jeste. Pa daprobamo onda sa tom Fantom, doktore, mali batice? �

~eznuli za plavom |a~kom torbom (plavetnog nebesilja), drugi o tome kako je neko njihov negde vi-deo voz, tre}i o pojavi vampira, ~etvrti o mu~nom `ivotu kosaca i sve tako redom. Ovi pripoveda~inemaju svest o tome {to su ispripovedali, oni se vrte u krug (trubo)folklornog realizma koji je kod Be-log o~u|en samo podatkom da ti tekstovi nastaju danas, nedaleko odavde. Me|utim, ni to ne bi bioproblem. Toliki zavi~ajni pisci su hodali zemljom, pa nikome ni{ta. Beli je zahvaljuju}i svojoj ~udo-vi{noj izdr`ljivosti na operativnom stolu na{ih doktora knji`evnosti, i to bez anestezije, postao pred-sednik Srpskog knji`evnog dru{tva. On sada vodi to dru{tvo u bolju budu}nost, u neku svoju GornjuPsa~u. Ipak, mo`da to treba da nas raduje. Mo`da je Dan starosti sasvim blizu, pa }e i predaja {tafe-te uskoro. A potom }e srpski knji`evno-agrarni ciklus krenuti iznova. O, da li }emo `ivi do~ekati tajdan? Samo da lajkova~ko ~udovi{te, {to re~e dr Todorovi}, ne nastavi sa svojom ~arolijom.

*Jo{ ne{to: Iz zbirke ]orava strana izdvajam dve pri~(k)e: „Te{enje de~aka“ i „Vojena ba{ta“. Koli-ko sam uspeo da razumem, jedna govori o pedofiliji a druga o zaostalim minama u obradivoj ze-mlji. Da su ispripovedane nekim iole razumljivijim jezikom, mo`da bi mogle da se kandiduju zaozbiljniji knji`evni natje~aj. Ovako ostaju na nivou informacijskog {uma i groteske, ~iju analogijuu politici danas mo`emo prepoznati recimo u zalaganju Dragana Markovi}a Palme za borbu protivnasilja u porodici ili za gra|enjenje sigurne ku}e u Jagodini �

nacionalnu istoriju vidi kao proces kojim upravlja {to zakonomernost astrologije {to suludi slu~aj. Nje-gov knji`evni junak, Bogoljub Tufekovi}, istinski je autsajder, ne ratni heroj ili paradigmatska `rtva, anjegovo istoriozofsko znanje ili uvid u smisao istorije izra`ava plavi~asti dim cigare, ~ije ime ozna~avanaslov ove pri~e. Srpska nacionalna istorija predstavlja niz nasilnih obaveza koje donose svetska isto-rija i doma}a vlast. Ljudi su potro{na roba i oni se dele na dve grupe: na ve}inu koja spremno igra po~udnim pravilima novog doba i na pojedince koji u ketmanskoj mimikriji provedu svoj ̀ ivotni vek. Ispodblage socijalne kriti~ke note sakrivena je pesimisti~ko vi|enje ljudske prirode, sentimentalnost i tuganemo}nog pojedinca. On nije idealisti~ki pobunjenik jer `ivi u svetu koji je groblje velikih ideja i paro-dija niskomimetskih formi palana~kog `ivota.Otuda, ova pri~a je depo suptilnih ironijskih subverzija,zatvorena za ideolo{ku zlupotrebu, ali i za formiranje bilo kakvog eti~kog programa. Na dan sahrane njenog vreme{nog glavnog junaka, u trenutku kada Slovena~ka izlazi iz zajedni~ke dr-`ave, najpre se pretresaju va`na pitanja o sudbini dr`ave i srpstva, a potom prelazi na vino i kola~e.

*Doprinos proze R.B. Markovi}a nije u emitovanju sarkasti~ne gor~ine, zaumne i samoodr`ive fan-tastike, u oblikovanju ~uda ili zagonetke ~iji je klju~ za razumevanje trajno izgubljen. R.B.M. jepesnik blage isko{enosti sveta, s one strane utehe i podstreka, koji nudi tek privremeni odmor idodir melanholije �

Po

tra

`ite

u

kn

ji`a

ram

ai

na

otm

en

ijim

tra

fik

am

a

BLOK BR. V

IVBETON BR. 35 DANAS, Utorak, 25. decembar 2007.

ww

w.k

osm

oplo

vci.n

et

BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

MRAZ, DEDA

MRAZ, Deda (Bo`i} Bata, Djed Bo`i}njak, Sinterklaas, Santa Claus, Ded Moroz, Mikulás...).Pod ni~im izazvanom optu`bom da je Koka-kolin pla}enik, Deda Mraz je zapo~eo svojukarijeru jo{ u davnim paganskim vremenima. Postoje brojne paralele iz germanske mito-logije izme|u Deda Mraza i Odina koji se ~esto predstavlja kao starac sa dugom belombradom i {e{irom, na konju prelazi ogromne udaljenosti i nosi d`ak u koji hvata neposlu-{nu decu. Ona su nekada ostavljala ~izme napunjene povr}em pored dimnjaka kao hranuza Odinovog konja Sleipnira, a Odin bi ih onda nagradio zamenjuju}i hranu za poklone islatki{e. Prethri{}ansko poreklo imaju i drugi obi~aji kao {to su pe~enje }urke i ki}enjejelke. Ideolo{ki i religijski podoban lik, Deda Mraz postaje kada se, posle hristijanizacije,ova tradicija vezuje za Santa Clausa, svetog Nikolu, za{titnika, osim polovine Srba, mor-nara i prostitutki, i dece, kojima je po predanju, u prolazu, velikodu{no ubacivao poklo-ne kroz prozor, dok ki}enje jelke postaje simbol Bogomladenca Hrista. Po nekima, na{ekvivalent ove tradicije karakteristi~ne za Nema~ku, Belgiju i Holandiju, bilo bi dariva-nje dece za Materice i Oce kao predbo`i}ne praznike. No, za razliku od protestantske eti-ke du`nosti i rada gde se deca nagra|uju po zasluzi, na osnovu postignutih rezultata uminuloj godini, kod nas su deca nagra|ivana ako uspeju da kri{om ve`u svoje roditelje(tradicija nije predvi|ala telefonsku liniju za roditelje ̀ rtve nasilja u porodici). Santa Cla-us gubi svoje hri{}ansko obele`je u Americi, gde ovu tradiciju donose holandski doselje-nici u XVII veku, kupiv{i indijanski Manhattan koji postaje deo svete Holandske kolonijeNew Amsterdam koju }e Anglosaksonci preimenovati u New York. Kona~noj desakraliza-ciji i komercijalizaciji lika svetitelja kumova}e kompanija za proizvodnju obojene i za{e-}erene vode iz Atlante. Njen dizajner, Hedon Sandblom, za potrebe Koka-koline reklam-nu kampanje 1931. godine kodifikuje sada{nji izgled Deda Mraza. Nema pouzdanog odgovora na pitanje otkud i otkad Deda Mraz me|u Srbima. Pominjanagermanska tradicija nije zabele`ena u na{oj, ina~e bogatoj etnografskoj praksi. Po sve-mu sude}i, Deda Mraz bi mogao biti ideolo{ki uvezen od Sovjeta, koji su u komunizmusvoju tradiciju Bo`i}a i svetog Nikole dosledno desakralizovali, a na{i levi~ari je prihva-tili. Ni Bo`i} Bata, navodni prethodnik i izvorni doma}i hri{}anski pandan Deda Mraza,nije ni{ta manje zagonetan i kontroverzan. Po{to ni o njemu nema etnografskih podata-ka, izgleda da je i on zapravo mistifikacija, naknadno personifikovan lik iz starih bo`i}-nih pesama (Bo`i}, Bo`i} bata, nosi kitu zlata, da pozlati vrata i svu ku}u do krova - ovde„bata“ nije imenica, nego prezent glagola „batati“, {to zna~i „stupati, kora~ati“). Iakose, dakle, u liku Deda Mraza spaja najrazli~itija tradicija, njega se danas odri~u mnogi.Puritanci i rimokatolici ga odbacuju kao vulgarnu zloupotrebu hri{}anske tradicije u ko-mercijalne svrhe, pa su zbog svega ovoga katoli~ke crkve {irom sveta zabranile spominja-nje Deda Mraza u {irim verni~kim krugovima. Nekima, me|utim, on predstavlja smetnjuupravo kao hri{}anski simbol, pa je, zbog sve ve}e muslimanske populacije, St. Nick pro-teran iz austrijskih vrti}a. No, ~ak ni pod ideolo{ki neutralnim imenom, Deda Mraz vi{enije siguran, pa je pro{le godine u nekim sarajevskim ustanovama zabranjena novogodi-{nja proslava i dodela paketi}a deci. U nekim muslimanskim zemljama, Santa se zadr`aokao posledica misionarskog delovanja u kolonijama, pa se Bo`i} slavi u raznim delovimaIndonezije (koja je, ina~e, najbrojnija muslimanska zemlja na svetu), a novogodi{nje pro-slave, bez izra`ene religiozne podloge, postoje i u drugim islamskim dr`avama �

Za svaku srpsku ku}u KAPITALNI [PIL iz Dijaspore preporu~uju Vinston ^er~il, Vili Brant i Sla|ana Milo{evi}

Pi{e: Tomislav Markovi}

NOVOGODI[NJI TV POGROMRTS je za svoje drage gledaoce pripremio specijalniprogram koji }e im pomo}i da se ludo provedu u naj-lu|oj no}i. U programu „Najlu|a no} kao uvod uno}nu moru“ u~estvova}e nacionalne veli~ine koje iina~e daju kapitalan doprinos sveop{tem ludilu. Ratni savetnik premijera Ko{tunice Aleksandar Simi}nastupi}e sa mirotvora~kim hipi-songom Ubi}emo,zakla}emo ko sa nama ne}e, koji poziva na dijalog imiroljubivu koegzistenciju sve bebe koje se nisu ro-dile sa Kosovom u srcu, kao i mrtve du{e koje su se ra-stale sa ̀ ivotom ne misle}i na ju`nu pokrajinu. Za Si-mi}ev stajling pobrinu}e se modna ku}a „Uprta~ &sin“: savetnik nastupa u maskirnoj uniformi, opasanredenicima, sa kamom me|u zubima, kuburom zade-nutom za pojas i ka{ikarom umesto mozga.Ministar za 15% du{e Slobodan Samard`i} }e odre-povati svoj hip-hop hit Ko da mi otme iz mog resoraKosovo, uz pratnju vojnog orkestra „Raspevanehladnja~e“. Samard`i} }e se pojaviti u ekstrava-gantnom kostimu od crne ko`e, model ku}e „No`deriko`a“, a na levoj strani juna~kih grudi nosi}eprivremenu tetova`u - kartu Kosova i Kleptohije unatprirodnoj veli~ini.Velja Ili}, ministar za infrastrukturu svog bu|elara,poznatiji kao ~udovi{te iz bazena, zabavlja}e publi-ku erotskom verzijom disko kompozicije I’m toosexy, uz pratnju hora „Raskala{ne doma}ice“ kojivodi Sne`ana Daki}-Trendofilovi}. Za izgled ~lanicahora pobrinula se javna ku}a „Smokvin list“, a zaVeljin - masno pe~enje, {pricer i {ljivovica.Ministar za nemogu}e misije i epsku fantastiku VukJeremi} nastupa sa pop-jeremijadom „Ja vragolani moj Boris/^im zinemo, `iv se smori{/Dva mangu-pa - oba mlada/Ja nikada a on sada“, kojom name-rava da gane tvrda albanska srca i vrati ih u bratskizagrljaj Srbije i ~eli~ni stisak ~vrste ruke. Za Vukovimid` brine predsednik Tadi}, vlasnik modnog stu-dija „Entitet via mediokritet“.Vladika [kartemije }e pojati mega-hit-tropar U bojkrenite junaci svi, sa bezbedne distance pogledomprati}emo vas mi, a isonom }e ga pratiti 7,5 milionamobilisanih Srba, Srpkinja i Srp~adi, svako iz svogrova. [kartemije }e se pojaviti u maskirnom epitra-

hilju, sa bajonetom-panagijom oko vrata i osve{ta-nim kala{njikovom u ruci.Kao specijalni gost najavljen je Vladimir Putin, svet-ski putnik oko demokratije u nekoliko mandata, ko-ji bi trebalo da nastupi sa ruskim tradicionalom „Jasam ro|en da vladam i nabadam“. Njegov nastupjo{ nije potvr|en jer, po svoj prilici, put do Gazpro-movog srca ne vodi preko Srbije.Izme|u muzi~kih numera publiku }e zabavljati Dra-gan Jovanovi} (nije Danilov), predsednik op{tine To-pola i bukva’ po vokaciji, izvode}i ske~eve sa svojomputuju}om trupom „Klin~ pa lin~“. Ova grupa vrsnihkomedija{a obradova}e gledaoce popularnim ske~e-vima „Po{umljavanje Pe{~anika“, „Lovac na Aran|e-lovac“, „B92 na `aru“, „Sloboda govora je za pi~ki-ce“, „Razum ima pravo da }uti“, „Mrtva usta ne go-vore“, „Pravoslavlje dolazi iz cuga“, „Blog na nebu,doma}in na zemlji“, „^etni~ka po~etnica“, „Ne volimda bijem, ali bijem ~esto“, „Mo~uga danas, kama su-tra“, „Antisrbe na vrbe“, „No`eve u {ake, izdajnike urake!“ i „Albance u lance!“. Dragan i njegova ekipa}e izvesti i novogodi{nji performans „Kristal u najlu-|oj no}i“ - crnomanjaste osobe u studiju }e vezivatibodljikavom `icom, izvoditi ih na Staro Sajmi{te, apotom oko njih izgraditi zid visok 10 metara.U ulozi voditeljskog para pojavi}e se duos despera-dos - Aleksandar Tijani} i Vojislav Ko{tunica, ode-veni u kostime modne ku}e „Apokalipsa sad ili ni-kad“. Ta~no u pono}, voditelji }e ~estitati gledaoci-ma Novu 1987. godinu, a potom proglasiti otvore-nom sezonu lova na strane pla}enike, doma}e iz-dajnike, domicilne ni{tarije, osobe sa hroni~nimpomanjkanjem patriotizma u krvi, NGO ve{tice i sveostale gra|ane koji ne razumeju ratnu trubu �

KONKURS

POZIVAJU SE AUTORI, ZATO^ENI ILI SLOBODNJACI

da prilo`e knjige iz savremene srpske knji`evnosti za nagradu

IZBIVRISKA DETINJA

Ovu nagradu ustanovljava Eparhija vranjska, a donator nagrade je modna ku}aza decu i mlade „Obla~ak u pantalonama“. „Izbivriska detinja“ dodeljuje se za dela na srpskom jeziku (mo`e i na serbskom),pisana }irilicom ili glagoljicom, objavljena u periodu osve}enog vremena izme|uSvetog Ilije i Svetog arhangela Mihajla. Prednost na konkursu imaju `itijasrpskih heroja i ostalih kolja~a, kao i romansirane biografije nacionalnihveli~ina iz srpskog Panteona (Bulevar zvezda).

@iri radi u sastavu: Jovan Deli} (`irija patrijarh), Ivan Negri{orac (episkop) i Dragan Hamovi} (|akon).

Prijave sa 6 primeraka knjige poslati na adresu:„Obla~ak u pantalonama“, Kralja Milutina 66, Beograd, iliDuhovni centar „Pahomije pokorni“, Vranje.

@iri odluku objavljuje na DAN SVETOG MLADI]A BESREBRENIKA, a nagrada seuru~uje na DAN HA[KIH VELIKOMU^ENIKA.