Edukacija Iz O.L.I. PLC

7/30/2019 Edukacija Iz O.L.I. PLC

1/42

O.L.I.-PSIHODINAMSKI LIFE COACHING SISTEM

EDUKACIJA ZA TRENERE IVOTNIH VETINA -"LIFE COACH" TRENERE

Program edukacije je akreditovan i usklaen sa standardima koji vae za edukaciju zapsiholokog savetnika. Potpuno usklaen sa trening standardima i zahtevima Udruenjapsiholokih savetnika Srbije i Evropske asocijacije za savetovanje.

Edukacija se odvija u 4 nivoa:

1. "Poetni"(16 asova), 2. "Bazini"(80), 3) "Napredni" (160), 4) "Master"(200) i 400 sati

superviziranog rada.

Edukativni rad se sastoji od predavanja, grupnih razmatranja kursnih tema, seminara, iskustvenihradionica, kao i praktinih vebi sa ulogama coacha, klijenta i posmatraa, kreiranja vlastitihcoaching prezentacija, voenja grupe i superviziranog rada sa klijentima. Edukacija se,uobiajeno, odvija jednom meseno-dva dana vikendom-jedan dvodnevni modul. Cena: 10 eurapo asu.

Ko se moe ukljuiti u edukaciju: mogu se ukljuiti kandidati iz razliitih profesija istudenti. Delatnost life coachinga nije ograniena profesijom

Edukatori:

Neboja Jovanovi, autor programa, akreditovani psiholoki savetnik i lifecoach

!!""##$$%%&&%%''((

))!!""


2/42

Aleksandar Konti-psihoanalitiar, lan IPA (internacionalne psihoanalitikeasocijacije)

Sandra Jovanovi-O.L.I. Savetnik

Renata Seni

-R.E.B.T. Savetnik Lidija Markovi Rosati-N.L.P. Master Mladen Kosti-Getalt psihoterapeut i edukator Marina Bani-T.A. Psihoterapeut i edukator Drugi predavai specijalizovani u odreenim oblastima coachinga

ta je "coaching"?Coaching je trening ivotnih vetina, proces usavravanja ivotnih vetina i razvijanjapotencijala osobe u bilo kojoj oblasti ivota. Namenjen je onima koji ele da napreduju, da jovie razviju sopstvene potencijale i poveaju efikasnost. Coaching je trening za poveanjesposobnosti za ljubav i rad.

Treniranje ivotnih vetina se moe sprovoditi u svim bitnim oblastima ivota, i u svimuzrastima.

Mogu se usavravati:socijalne vetine, vetine organizacije ivota, vetine rukovoenja, vetine vladanja stresom,vetine pregovaranja, prodaje, vetine uspostavljanja zadovoljavajuih odnosa, vetineprezentovanja sebe i svog rada, vetine koncentracije i postizanja poeljnih mentalno-emotivnihstanja, vetine samoregulacije, vetine kreiranja tima, rada u timu i rukovoenja timom, vetinerazreavanja konflikata, reavanja problema, upravljanja vremenom, vetine postavljanja ciljeva ikreiranje akcionog plana, vetine motivisanja sebe i drugihkreiranja efikasne ivotnestrategije.

Coaching je usmeren u potpunosti ka rastu i jaanju potencijala i snaga koje

e istisnuti mestoneadekvatnih naina funkcionisanja.

Coaching nije psihoterapija, ni psiholoko savetovanje


3/42

-coaching nije usmeren na reavanje dubljih problema u zastoju linosti-za to postoje brojnipsihoterapijski i savetniki pristupi. Coaching tehnike i procedure imaju jasniju strukturu,edukativnog su karaktera i usmerene su na sticanje odreenih ivotnih vetina koje omoguujuefikasije funkcionisanje klijenta u ljubavi i radu i poboljavaju njegov kvalitet ivota.

ta je psihodinamski coaching-Psihodinamski coaching je vrsta coachinga koji je zasnovan na dubljem poznavanjupsihodinamike, nesvesnih procesa, interakcije i dinamike razliitih snaga u okviru linosti,nesvesnih ili predsvesnih interakcija izmeu ljudi, u okviru grupe, izmeu grupa...Psihodinamskicoaching omoguava coachu da radi i ispod povrine, ispod nivoa pojavnog. Veinom secoaching tehnike zasnivaju na takozvanim "soft skills" vetinama (kao to su npr. Menadmentvremena, postavljanje ciljeva...), vetinama koje podrazumevaju da je dovoljno pokazati osobi

kako se neto radi, i podrazumevaju da nema unutranjih, nesvesnih otpora sprovo

enju toga uivotu. Nerazumevanje nesvesnih otpora promenama ini mnoge "self help" metode i coachingprocedure neefikasnim. Psihodinamski coaching osposobljava coacha za prepoznavanje i rad sanesvesnim opstrukcijama, otporima promenama, u radu sa individuama, grupama,organizacijama.

Trening program koji se odvija u naem centru ima svoje specifinosti :

Edukacija iz O.L.I. Psihodinamskog Coaching Sistema je zasnovana na dubinskompoznavanju ljudske prirode, teorijski i istraivaki zasnovana.

Precizan je i koristi razraene protokole samousavravanja koji se zasnivaju naO.L.I. metodu. )Akreditovanom od strane U.P.S.S.)

Ima izraenu psihodinamsku orijentaciju (pored bihejvioralnih metoda koje koristimo).Na model je integrativni.Koristi saznanja i metode razliitih pravaca-psihoanalize,transakcione analize, REBTa, N.L.P.ja, getalt psihologije, bioenergetike...toomoguava rad sa nesvesnim otporima promenama kod klijenata. Pristup nije ogranienna jedan pravac.

U treningu se koristi najsavremenija elektronska opremaza biofidbek i neurofidbektrening koja omoguava kandidatima da brzo ue vetine samoregulacije i postizanja


4/42

poeljnih mentalno emotivnih stanja, kao i to da su rezultati treninga vidljivi, preciznomerljivi instrumentima to omoguava jasno praenje napretka u treningu.

iroko je primenjiv na sve vane oblasti ivota i na veliki raspon uzrasta, obrazovnognivoa, profesija...

Edukatori su visoko obueni profesionalci iz oblasti psihoterapije, psiholokogsavetovanja i coachinga, sa velikim iskustvom u radu sa ljudima i podsticanju procesapromene. Veinu modula prati posebno tematsko predavanje (u programu:PDT)specijalizovanog strunjaka iz oblasti psihodinamske psihologije

Edukacija se odvija po standardima EAC

PROGRAM EDUKACIJE ZA OLI LIFE COACH-TRENERA IVOTNIH VETINA

1. Nivo - "O.L.I. Lifecoach-poetni nivo"

(traje 16asova od 45 min.-dva dana). Odvija se u dva modula: 1)Coaching i "Principi uspeha"

i 2) Principi O.L.I. metoda u coachingu. Cilj ovog modula je upoznavanje sa coachingom i O.L.I.metodom


5/42

-Modul 1 "Principi uspeha"- teme koje se obrauju:

ta je coaching. Oblasti primene. Zato ljudi postaju coacheri. Kako funkcionie coaching.Kljuni elementi coachinga. Izazovi sa kojima se suoava coach i kako ih prevazilazi. Odnosklijenta i coacha. Karakteristike dobrog coacha. Elementi dobre coaching seanse. Vetine, znanja

i osobine neophodne za dobrog coacha. Spcifinosti psihodinamskog coachinga.

Anatomija neuspeha - Moto predmeta: Upoznaj protivnika da bi ga pobedio Predmetobrauje najee razloge neuspeha, osobine, ponaanja, oseanja, naine tumaenja stvarnosti,pogrena uverenja o sebi, drugima, nainu funkcionisanja ivota...Cilj ovog predmeta je da pruikorisnicima znanja koja su potrebna da prepoznaju igrae (svoje osobine) tima neuspeha kojiigraju u njima samima i da razviju strategije za pobeivanje ovih nedostataka i spreavanjesamoopstrukcija.

Anatomija uspeha Moto predmeta: Upoznaj svoje kapacitete da bi ih bolje koristio.

Predmet obrauje najee razloge uspeha. Analize uspenih pojedniaca u razliitim oblastimagovore u tome da postoje izvesne karakteristike koje svi oni nose u sebi. Polaznici ovogpredmeta stiu znanja o tim osobinama, nainima njihove primene, osnovnim principima iivotnim zakonima koji se moraju poznavati i primenjivati da bi se postigao uspeh u bilo kojojoblasti ivota.

Opta psihofiziologija uspeha. Predmet obrauje neophodna znanja vezana za odnos uma itela potrebna onima koji ele da ovladaju vetinama samoregulacije. Vetine samoregulacije suneophodan element uspeha. Uspeh postiemo svojim umom i svojim telom, to je nae vozilokojim emo stii do cilja. Ako ne upravljamo vozilom, ivot e nas vozati i samo nas luda

srea moe dovesti itave do cilja. Ovaj predmet prua neophodna znanja o reakciji na stres,mogunostima vladanja reakcijom na stres, mehanizmima kontrole nad vlastitim fiziolokimreakcijama, modanim talasima, emocijama i mentalnim stanjima.

Opta metodologija i strategija uspeha. Moto predmeta: Ko zna, zna. Princip je isti-sve suostalo nijanse. Predmet obrauje opte principe i metode koje se primenjuju kod pravljenjastrategija uspeha i neophodne vetine za pravljenje ivotnih strategija i akcionih planova.Obarauje vetine definisanja ciljeva, definisanja resursa i prepreka, ralanjivanja ciljeva nafaze, faza na operacionalne zadatke, vetine menadmenta vremena, formiranja akcionog plana,praenja rezultata...Poznavanje opte metodologije i strategije uspeha neophodno je da bi se

mogle formirati strategije za posebne oblasti ivota i posebne aktivnosti u kojima elimo uspeh.Princip je isti, sve su ostalo nijanse. Bez poznavanja optih principa nijanse postaju zbrka.

PDT : ovek izmeu elje i stvarnosti


6/42

Modul 2 Principi O.L.I. metoda-teme koje se obrauju:

-Psiholoki antivirus program--O.L.I. -Otklanjanje Lanih Informacija. Otkrivanje LineIstine. Govorimo o tome na koji nain se u O.L.I. metodu otkrivaju "bagovi" ili "virusi" kojiometaju optimalno funkcionisanje blokiranjem naih sposobnosti.Zadatak svakog oveka je da

otkrije kako funkcionie ivot da bi bio kompetentniji da se u ivotu snalazi. Od roenja nas uetome kako funkcionie ivot, ali u tom procesu primamo i mnogo lanih informacija kojeusvajamo i orijentiemo se prema njima. Primamo lane informacije o tome kakvi smo mi, kakofunkcioniu meuljudski odnosi, kako moemo uspeti u zadovoljavanju naih bazinihpsiholokih potreba, ta se moe oekivati od ivota...Informacije primamo od osoba koje i sameimaju puno neistinitih informacija u svom sistemu uverenja. Svaka lana informacija vezana zaneki bitan aspekt ivota koja je usvojena kao uverenje vodi do neuspeha u toj oblasti ivota.Lana informacija je kao kompjuterski bug ili virus koji unitava fajl u kojem se nalazi.Virusi su skloni razmnoavanju, irenju. Lane informacije su sklone da se generalizuju,

uoptavaju. Strunjaci za kompjutere razvili su programe

iji je cilj da otkriju viruse ieliminiu ih. O.L.I. metod je psiholoki program koji ima slinu ulogu u sistemu zvanom psiha.

-Zakoni psihodinamike-U radu sa ljudima neophodno je poznavanje bazinih zakonafunkcionisanja linosti. Poput zakona termodinamike u fizici, u O.L.I. metodu definisani subazini zakoni psihodinamike: "zakon potiska", "zakon spojenih lai", "zakon spojenih sudova"(koje emo razjasniti) i na kojima se zasniva "psiholoka metematika"-metod za razumevanjesistema odluivanja kod oveka.

-Koncept razvojnih zadataka. -Pristup klijentu preko sposobnosti (capabillity approach).Bazine ljudske sposobnosti. Pristup preko sposobnosti se bazira upravo na detektovanju

toga(osposobljavanju klijenta da sam detektuje) koje razvojne sposobnosti kod osobe nisudovoljno razvijene ili su inhibirane, i da se pokrenu odreene aktivnosti za razvijanje tihsposobnosti. O.L.I. daje preciznu strukturu bazinih ljudskih sposobnosti, njihove razvojne faze imogue devijacije, kao i metoda i mogunosti za njihovo deblokiranje i razvoj. Govorimo osposobnostima kao to su: racionalno miljenje pod afektima, celovito opaanje realnosti,stabilnost emocija, tolerancija na frustraciju, tolerancija na ambivalenciju, volja, inicijativa...Osposobnostima koje sainjavaju generalne sposobnosti osobe za ljubav i rad.

-Emotivno raunovodstvo i Cenovnik ivotnih odluka. -Psiholoka matematika.Kako se pravi cenovnik ivotnih izbora. Svako raunovodstvo zasniva se na nekim propisima-

zakonima, na matematici i statistici. Cilj raunovodstvenih procedura je da se dobije pregledstanja-bilans stanja, bilans uspeha, periodini ili zavrni raun, da se obraunaju porezi idoprinosi. Sve to vai i za emotivno raunovodstvo. I u emotivnom ivotu je bitno da napravimobilans stanja i bilans uspeha, da shvatimo dokle nas je doveo na emotivni ivot, naa ponaanja,izbori, odluke, uverenja. Da uoimo kuda nas dalje vodi nain ivota koji vodimo. Da liemotivno siromaimo ili se bogatimo. Kakve danke, namete, poreze plaamo svom nainuivljenja. Sve to radimo neto kota. Da li smo svesni cene koju plaamo, ili dozvoljavamo sebi


7/42

da se iznenadimo i odjednom uvidimo da smo vorc. Kao to knjigovodstvo iliraunovodstvo u poslu ima neke odreene procedure dolaenja do odreenih preseka i stanja,na osnovu kojih se planira dalja organizacija posla i investicije, tako i emotivno raunovodstvoima svoje procedure. Neke od procedure su sline onima koje se koriste u poslovnomraunovodstvu, ali su prilagoene za oblast emocija. Svi mi ve imamo nekakvu svoju

psiholoku matematiku i emotivno raunovodstvo koje odreuje nae ponaanje. Ne bismo seni pomerili da neto u nama ne prerauna rizik gubitka i dobitka i kae nam kreni. Ono to se ubiznisu naziva risk management ili menadment rizika odvija se u nama svakog trenutka naegpostojanja. Na softver to radi neverovatnom brzinom, nesvesno, uhodanim formulama,navikama, metaobrascima. Problem nastaje kada u softveru imamo bag-virus, pogrenu formulukoja iskrivljuje dobijene informacije i daje pogrean rezultat. Onda nam je potreban antivirusprogram da detektujemo i otklonimo pogrenu formulu.Metodi emotivnog raunovodstva suusmereni upravo na otkrivanje tih nesvesnih pogrenih formula za preraunavanje gubitka idobitka i menadment rizika. Ako elimo da radimo sa ljudima, potrebno je da poznajemo

njihovu unutranju, psiholoku matematiku, emotivno raunovodstvo...da bismo razumelinjihovu motivaciju, ono to ih pokree i koi, i nain na koji odluuju. Kad uemo u radnju,

normalno je da pogledamo cene ako hoemo neto da kupimo. U radnji zvanoj ivotcenovnik nije okaen. Uglavnom se deava tako da mi prvo posegnemo za nekim proizvodomivota, a tek naknadno saznamo koliko to kota. U procesu O.L.I. couchinga uimo klijenta dato preciznije i jasnije izvede svoj cenovnik ivotnih izbora kako bi mu to pomoglo da napravibolje emotivno raunovodstvo i bolju ivotnu strategiju.

O.L.I. Aktivacioni protokoli i protokoli za kreiranje efikasnih ivotnih strategija. O.L.I.protokoli su "vodii"-pisani protokoli kojima se klijenti pitanjima, sugestijama i objanjenjima

vode kroz proces samoaktiviranja i kreiranja efikasnih ivotnih strategija.

PDT Ekonomiija psihike energije2. Nivo "O.L.I. Lifecoach bazini nivo"

(Traje 80 asova-10 dana). Odvija se u 5 modula usmerenih na savladavanje "soft skills"

vetina-jednostavnijih i povrnijih coaching vetina i tehnika

Modul 3-Kreiranje efikasne ivotne strategije. (dva dana)Teme koje se obrauju:

Sistematska samoprocena. Definisanje ciljeva.

Ako ovek eli da pree put od take A do take B, mora da zna gde su i taka A i takaB. Kako e prei to rastojanje ako ne zna gde je taka A, taka u kojoj se trenutno nalazi.Definisanje take A znai to da ustanovite u emu ste i koliko uspeni ili neuspeni i zato ste


8/42

tu gde jeste, bez samoobmanjivanja. Polovina reenja problema lei u njegovom definisanju.Potrebno je da napravite dijagnozu-presek stanja svog ivota. Kada vam bude jasno odaklekreete i gde elite da stignete, bie vam jasno i rastojanje koje treba da preete, kao i to tavas sve na tom putu eka. Da se bacimo prvo na definisanje take A. Gde ste vi sada savaim uspehom? Zato ste uspeni u onome u emu ste uspeni, i zato ste neuspeni u

onome u emu ste neuspeni. ta ste vi inili (ili niste inili) to je dovelo do rezultata kakavimate. Poto ivot nije jednodimenzionalan, ni uspeh u ivotu nije jednodimenzionalan.Postoje brojne kategorije ivota u kojima se moe biti uspean ili neuspean, i vaa pozicija usvakoj od tih kategorija ne mora biti ista. Veliki je broj dimenzija u kojima je vano da ovekbude uspean da bi bio zadovoljan svojim ivotom, ali se one mogu grupisati u neke irekategorije radi boljeg pregleda. Te ire kategorije su:

Lina (odnos sa samim sobom, slika o sebi, samopotovanje, razvoj linih osobina,znjanje, obrazovanje, zdravlje, novac)

profesionalna (uspeh u profesiji, zadovoljstvo profesijom, kompetentnost, adekvatniprihodi od profesije.)

Drutvena ( veza sa ljubavnim pratnerom, prijateljstva, nova poznanstva, Ljudi kojeoseate kao svoju ivotnu podrku)

Porodina ( odnos sa suprunikom, roditeljima, decom, braom i sestrama, familijom)

Duhovna (Jasna vizija smisla ili misije koju imate u ivotu. Oseanje da ivite ono tojeste, da ivite svoje autentino Ja. Oseaj povezanosti sa neim veim od vas. Vera uneto, neku nad vrednost koja daje iri okvir vaeg ivota, neto to je ire od vas samih.

Bog, ako ste vernik, ili neto drugo ako niste-vera u dobro, moralna naela, ljudskuprirodu...Via sila ili vii princip u koji verujete.)

Dakle, pitanje je: Gde se sada nalazim(taka A) i ta je to to istinski elim od ivota(taka B-gde elim da stignem).

Pravljenje akcionog plana promene-ta treba da uradite da biste dobili ono to elite?Odgovor na ovo pitanje nije ni malo jednostavan. Potrebno je da znate mnogo toga da bistedobro odgovorili na ovo pitanje.

Nedovoljno precizan odgovor nee dati rezultate, a ono to ne daje rezultate je jalov posao.Neemo da radimo jalove poslove. Zar ne? Dakle, za odgovor na ovo pitanje potrebno je daznate i odgovore na podpitanja koja se u njemu sadre:

1. ta konkretno treba da uradim? (spisak operativnih zadataka koje treba obaviti da bi sepostigao cilj).


9/42

2. Kako to treba da uradim? (odreivanje kvaliteta aktivnosti u skladu sa ciljem koji elimda postignem. Za koju ocenu se spremam?)

3. Kakav treba da budem da bih dobro uradio ono to treba da uradim? (osobine koje trebada razvijem, posedujem i ispoljavam da bih na pravi nain uradio ono to hou da

uradim)

4. Kada to mogu da uradim ( adekvatan menadment vremena, adekvatno korienjevremenskih resursa.)

5. Gde to mogu da uradim (lokacija adekvatnog prostora za obavljanje zadataka, mesta gdese to moe najbolje uraditi.)

6. Sa kim to mogu da uradim (identifikovanje ljudskih resursa, porodica, familija,prijatelji, poznanici, veze, ljudi koji mogu da pomognu, poslovni partneri, savetnici zaodreenu oblast, uitelji...)

7. ta imam od onoga to mi je potrebno za realizaciju? (identifikacija resursa-linihvetina, znanja i osobina koje su dobre za ostvarivanje cilja, finansijska sredstva, oprema,radni prostor, vreme...)

8. ta nemam, a potrebno mi je (identifikacija linih nedostataka koje je potrebno ispraviti,drugih resursa koje je potrebno proiriti ili stvoriti-novac, prostor, vreme, pomonici...)

9. Identifikacija prepreka koje mogu da me ekaju na putu (i definisanje naina na koji bi semogle prevazii. ta bi sve i ko bi sve mogao da vam postavlja klipove pod tokove)

10.Kako da sebe ne opstruiram u tome? ( Identifikacija svih igraa neuspeha u meni i pomnabudnost da mi ne daju gol. Identifikacija i odstranjivanje negativnih ograniavajuihuverenja o sebi i ljudima. Disciplina, istrajnost, budna panja)

PDT: Nevidljivi saboteriModul 4-Kreiranje ivotne strategije-druga ruka (2 dana). Teme:

Razrada i doterivanje ciljeva i planova. Borba sa unutranjim neprijateljima. Svakiovek je najvei ekspert na svet za jednu stvar-da bude ono to ve jeste, da ivi onako kako je

iveo u proteklom periodu svog ivota. Ako smo u nekoj oblasti ivota uspeni, onda smoeksperti za ono u emu uspevamo. Ako smo, pak, neuspeni, onda smo eksperti za to kako dabudemo neuspeni. Svako ko stalno postie neki rezultat (dobar ili lo) ekspert je za postizanjeba tog rezultata. Da bismo bili eksperti, potrebne su nam vetine. Za to dase bude dobar uneuspehu takoe su potrebne odreene vetine. Mi ih nazivamo kontravetinama. Da bismousvojili nove vetine, potrebno je da napustimo stare-kontravetine. Meutim, da bi to bilomogue, moramo ih prvo uvideti, precizno registrovati kojim kontravetinama uspevamo da ne


10/42

uspemo. Na ovom modulu upoznaemo se sa tipinim kontravetinama neuspeha: kradljivcimavremena, vetinama dezorganizacije, vetinama odugovlaenja, neodluivanja, odavanjaambivalencije, vetinama prebacivanja odgovornosti na druge, samoobmanjivanjaNaravno,pozabaviemo se i pozitivnim vetinama za prevazilaenje ovih samoopstrukcija.

Odgovornost, odluke, ugovor sa samim sobom-kako pretoiti akcioni plan u poten ugovor sasamim sobom, ugovor koji neemo prekriti.

Vetine reavanja problema. Otklanjanje iracionalnih uverenja. Kako izai na kraj sastrahom, stidom, krivicom.

Trening otpornosti na frustracije: Trening otpornosti na frustracije ui nainima zauspostavljanje i odraavanje balansiranog naina ivota, ponaanja i oseanja u ekstremnim, ilipo nas nepoeljnim i iritantnim situacijama. Sastoji se iz teorijskog i praktinog dela. Teorijskideo se sastoji od uenja ta su frustracije, koje vrste frustracija postoje i kako na nas deluju,

kojim stavovima, miljenjima i ponaanjima pomaemo frustracijama da rastu. Koja je razlika ustilovima miljenja i ponaanja frustriranih i nefrustriranih ljudi. Praktini deo se sastoji oduenja i vebanja naina i tehnika za suzbijanje i kontrolu stanja frustriranosti, uenja strategijasamopomoi i novog nefrustriranog pogleda na svet, kao i uenje naina na koji se upada uzaarani krug frustriranosti i kako iz njega izai.

Trening podrazumeva vebe, praktino sprovoenje tehnika u grupi i parovima, u okviru trajanjatreninga Vebe se sprovode i u realnim situacijama, sa akcentom na domaim zadacima, koji enaknadno biti analizirani i evaluirani od strane trenera u ostalih uesnika treninga, radi dobijanjato obuhvatnijeg fidbeka i to potpunijeg usvajanja tehnika.

Tehnike rada sa iracionalnim uverenjima, prokrastinacijama (odugovlaenjima), tehnikemotivisanja i samomotivisanja.

Trening prevazilaenja prokrastinacije: Prokrastinacija je odlaganje obaveza i zadataka ulinom i profesionalnom ivotu. Trening je fokusiran na uenje mehanizama za obavljanjeobaveza i zavravanje zadataka na vreme. Polaznici se upoznaju sa nainima miljenja i delanjakoji potpomau odlaue ponanja, kao i vrstama misaonih stilova koji stvaraju prokrastinaciju.Trening nudi vetine prepoznavanja linog naina odlaganja obaveza i zadataka i prevazilaenjapasivnog stila, kao i usvajanja novog, aktivnog i vremenski planirog pristupa obavezama. Ue sevetine noenja sa krivicom i abloniranim ponaanjem ljudi koji prokrastiniraju, kao i koje sve

komplikacije prokrastinacija donosi, i kako da ih prevaziemo. Veba se sposobnost planiranja iistraivanja, postavljanja i utvrivanja linih prioriteta, mobilizacija volje za promenu iodraavanje motivacije i volje da se pozitivna promena uvrsti i postane sastavni deo noenja sazadacima i obavezama.

Program odlaganja obaveza se odnosi na obaveze u linoj (emotivnoj) i profesionalnoj(poslovnoj) sferi, kao i odlaganje onih zadataka koje bismo eleli da ispunimo, ali nikako


11/42

nemamo motivacije za to, poput odlaska u teretanu, bavljenja sportom, plesom, nekim hobijem,dranje dijete, otklanjanje stresa, uenja novih stvari koje bi nam poboljale ivot.

Trening prokrastinacije je veba za otklanjanje negativnih navika i usvajanje adekvatnog nainadonoenja odluka i preuzimanje rizika i odgovornosti za promenu nabolje.

Trening je sastavljen od individualnih i grupnih vebi, domaih zadataka, evaluacije uspeha ifidbeka od strane trenera i grupe.

PDT: O stresu koji slomi, i stresu koji jaa

Modul 5-Vetine komunikacije I deo. 2 dana

Zato su vetine komunikacije tako vane? Vetine komunikacije u najveoj meri utiu nanau uspenost u svim vanim oblastima ivota. ovek je u neprekidnoj komunikaciji sa drugimljudima. Vi komunicirate reima , tonom glasa, i svojim telom-dranjm tela, gestovima izrazimalica, nainom odevanja...Ne moete da izbegnete komunikaciju. Komunicirate i kada to ne elite,i kada toga niste svesni. Ljudima koji prolaze pored vas dok etate ulicom vi prenosite nekeporuke i samim tim i komunicirate, iako ne elite da im prenesete bilo kakvu poruku. Sama vaapojava, izgled, nain hodanja...prenosi neke poruke drugima i samim tim vas uvodi ukomunikaciju. Neke poruke prenosite ak i kada nita ne kaete i kada mirujete. Ljudi reaguju navae poruke, iako niste ni svesni da im poruke aljete. Moda vas iznenauju neke reakcije ljudi

na vas. Ako ve neprekidno komuniciramo, zar nije bolje i efikasnije da postanemo svesni svojihnaina komunikacije i ovladamo vetinama koje e dovesti do toga da ljudi reaguju na nas onakokako elimo. To je posebno vano ako elimo da neka komunikacija bude uspena. Na ovomseminaru dobiete neka od presudnih znanja o vetinama komunikacije kao i metode koji vammogu pomoi da komunicirate efektivno-sa individuama ili grupama u usmenoj ili pisanojkominikaciji.

Razumevanje cilja komunikacije: Svako ljudsko ponaanje motivisano je odreenim ciljem.Iza svakog ponaanja stoji neki motiv, neka potreba ka ijem zadovoljenju je to ponaanjeusmereno. ovek nikada nita ne radi ako od toga nema neku korist-ako ne zadovoljava neku

svoju potrebu. Efikasnost komunikacije u velikoj meri moe da zavisi od svesnosti ciljakomunikacije. Od svesnosti motiva koji nas pokree u komunikaciji kao i efekta ili uticaja kojielimo da postignemo. esto su nai stvarni ciljevi komunikacije nesvesni. Na svesnom nivoupostavljamo jedan cilj (na primer: elim da uspostavim dobar odnos, da se druimo...), a nanesvesnom nivou imamo drugi cilj (na primer: elim da dominiram, da pokam svoju nadmo).Nesvesni cilj e u velikoj meri uticati na nau komunikaciju, posebno na onaj njen vanijiaspekt-na neverbalnu komunikaciju, i dovesti do rezultata drugaijih od onih koje svesno elimo


12/42

da postignemo. Dakle, za poetak dobre komunikacije nophodno je da budemo sveni svojihmotiva za komunikaciju kako bismo odredili naine na koje emo adekvano preneti informacije-poruku koju elimo da poaljemo. Ako nismo svesni cilja, ako imamo razliite ciljeve (svesne inesvesne) slaemo i konfuzne, zbunjujue poruke i u samom startu stvarati napetu i zbunjujuukomunikaciju. Ako smo naisto sa ciljem komunikacije, onda je svrha komunikacije da se

poruka prenese jasno i nedvosmisleno kako bismo postigli eljeni efekat ili uticaj. Komunikacijaje usmerena ka nekom uticaju koji, svesno ili nesvesno, elimo da imamo na druge. Bilo da je toneformalni razgovor, poduavanje, pregovaranje ili ubeivanje. Meutim, ak i kada nam jejasan cilj komunikacije moe da doe do nesporazuma u komunikaciji. Komunikacija ukljuujepoiljaoca i primaoca poruke-informacije. To je proces u kojem uvek moe da doe do grekena vezama, do pogrenog tumaenja poruke od strane primaoca. Vetine komunikacije ih moguotkloniti u velikoj meri. Komunikacija je uspena samo onda kada i poiljalac i primalacrazumeju istu poruku kao rezultat komunikacije. Dakle, uspeno prenoenje poruka je osnovanapredovanja. Da biste to mogli da radite uspeno potrebno je da budete u stanju da: -Prepoznate

koje poruke aljete. -Razumete kome ih aljete i kakoe biti opaene i primljene. -Razumeteokolnosti i kontekst komunikacije (socijalni, kulturni kontekst...)

Vetine komunikacije-vanost otklanjanja barijera: Problemi u komunikaciji mogu daiskrsnu u bilo kom stadijumu komunikacionog procesa i u bilo kom sastavnom delukomunikacionog procesa (sastavni delovi komunikacionog procesa su poiljalac, kodiranje,kanal komunikacije, dekodiranje, primalac, povratna informacija i kontekst) i imajupotencijal da stvore nerazumevanje i konfuziju. Na ovom seminaru proi emo kroz sve sastavnedelove komunikacionog procesa, proraditi mogue barijere i naine njihovog otklanjanja.

Poiljalac u komunikacionom procesu: Izvor poiljalac-osoba koja zapoinje

komunikaciju i alje poruku. Kao izvoru poruke potrebno je da vam bude jasno zato stupate ukomunikaciju i ta elite da prenesete. Takoe je bitno da se uverite da je informacija kojuprenosite korisna i tana. Poruka: Poruka je informacija koju elite da prenesete. Za dobrukomunikaciju potrebno je da vam je kristalno jasno koju poruku elite da prenesete. Na ovomseminaru baviemo se vetinama jasnog prenoenja poruka:

Jasan govor:-metoda jasnog govora, korienja metafora, postavljanje dobro struktuiranihpitanja...

Pojam i upotreba psiholokog ugovora: Ui pregled teorija psiholokog ugovora i njegovaira primena u odnosima, komunikaciji i drutvu. Primena psiholokog ugovora u svakodnevnom

poslovnom i privatnom ivotu u porastu je, i predstavlja sve vaniji aspekt poslovne interakcije.Sam po sebi je u razliitim oblicima primenjivan u nekoliko teorija, ali pored toga to je vaanteorijski koncept, jednako je i praktino primenjiv i koristan. Naime, svakodnevno smo uodnosima u kojima jedni od drugih neto oekujemo, i celog ivota stvaramo neku vrstuugovora. Znati ta neko od nas oekuje i ta moemo da mu pruimo, umnogome pomaekvalitetu odnosa i spreava uludo troenje vremena, energije i linih resursa. U kontekstu biznissetinga, psiholoki ugovor na prvom mestu predstavlja odnos izmeu poslodavca i zaposlenih, a


13/42

posebno se odnosi na zajednika oekivanja ta e biti prueno, a ta dobijeno za uzvrat.Coaching obuhvata pojam psiholokog ugovora, njegovu primenu u biznis i svakodnevnimmeuljudskim odnosima, razne modele ovog ugovora koji slikovito i konkretno prikazuju ta onpredstavlja i kako se moe primeniti, kao i mogue ishode njegove primene. Otvorenost ukomunikaciji i otvorene karte sami po sebi podrazumevaju neku vrstu dogovora. Ovim

treningom cilj je postii svest o vanosti razumevanja potreba poslovnog partnera, prijatelja ilipoznanika preko puta, i naih mogunosti odgovaranja na iste, jer samim tim smanjujemomogunost nesporazuma i svih posledinih problema koji mogu nastati. Koncept nudi irokspektar mogunosti za posao i zaposlene, izmeu ostalog i: menadment individualne motivacijeza rad, motivaciju i menadment timskog rada, unapreivanje celokupne radne atmosfere naposlu, procenu i razumevanje vostva, organizacione filozofije, poslovne komunikacije i mnogedruge.

Tehnike aktivnog sluanja: Aktivno sluanje je vjetina koja nam omoguuje da paljivosluamo to to se govori, ali i da prepoznamo ono to se ne kae. Aktivno sluanje je istinsko

razumevanje i prihvatanje poruke, situacije i osjeaja druge osobe. Ono je takoe i slanje porukegovorniku da smo ga razumeli, shvatili i da se sa njim empatiemo. Da li razumem o emu taosoba govori? Da li mene ta osoba razume? U kakvom kontekstu govori govornik? Kakvi oseajiprate to to hoe da kae? Kakav je kontekst u kome se nalazi neka izjava? Traenje odgovora nata i neka druga pitanja nam moe pomoi da budemo bolji sluaoci.Na ovoj radionici radiemona prepoznavanju takmiarskog ili borbenog sluanja (kada je slualac vie zainteresovan zapromovisanje vlastitog naina miljenja nego da saslua ta mu sagovornik govori, kada slualacnaizgled slua, dok zapravo za to vreme vie vodi rauna kako da formulie ono to e sledeerei), pasivnog sluanja (kada slualac ne verifikuje ono to mu je reeno), i aktivnog ili

reflektivnog sluanja (kada je slualac zaista zainteresovan za ono to kae govornik, i aktivan jeu verifikovanju onoga to uje, u proveravanju i potvrivanju da je dobro razumeo poruku.). Naovoj radionici edukanti e uvebavati i metod nedirektivnog savetovanja Karla Rodersa-tehnikureflektovanja.

Neverbalna komunikacija: Komunikacija se ne ostvaruje samo jednim kanalom. I kada surei osnovni kanal komunikacije drugi kanali u veoj meri doprinose kvalitetu komunikacije odsamih rei. Istraivanja pokazuju da prilikom prezentacije pred grupom ljudi 55% utiska jeodreeno govorom tela-dranjem, gestovima, pogledom, 38% intonacijom, i samo 7% sadrajemkomunikacije. Jasno je da govor tela i intonacija mnogo doprinose utisku i znaenju onoga to

govorimo. Bitno je kako neto kaemo, a ne samo oemu se radi. Govori

emo o zna

ajuneverbalne komunikacije u komunikacijskom procesu, govoru tela, statikim znacima (poloaj

tela, udaljenost, telesni kontakt...), dinamikim (izraz lica, kontak oima, pokreti...). Oblicimaneverbalne komunikacije u razliitim kontekstima.

Vetine prezentovanja-Na ovoj radionici govoriemo o tome kako napraviti sopstvenu dobruprezentaciju, to je vetina neophodna svakom dobrom coachu. Ujedno, to je deo zavrnog radaove edukacije-kreiranja i prezentovanja sopstvene life coach radionice. Govoriemo o


14/42

pripremanju prezentacije(definisanju svrhe i cilja prezentacije, ciljnoj grupi, struktuiranjumaterijala...) pripremanju sebe (eljeni utisak na publiku, nain prezentovanja...) , izvoenjuprezentacije, kontaktu sa publikom...Svaki edukant e imati mogunost da, u toku edukacije,prezentuje svoju prezentaciju pred grupom i dobije povratnu informaciju i superviziju.

PDT: nesvesna komunikacija

Modul 6-Vetine komunikacije II deo. 2 dana

Kodiranje: Kodiranje je proces pretvaranja informacije koju elite da prenesete u formu ukojoj se moe preneti drugoj osobi, tako da ona moe da je dekodira-razume. Uspeno kodiranjezavisi delom od vae sposobnosti da jasno sroite informaciju, a dobrim delom i od vaesposobnosti da predvidite i eliminiete uzroke konfuzije (na primer one povezane sa kulturom,ako prenosite informaciju osobama koje su iz drugog kulturnog miljea, ili sa obrazovanjem, akoprenosite poruku osobama drugaijeg obrazovanja od vaega.) Ako ne vodimo rauna o tome

kome prenosimo poruku sa kim komuniciramo, i ako ne prilagodimo kodiranje (davanje formeporuci) osobenostima primaoca , prijem poruke e se pretvoriti u nesporazum.Dekodiranje:Dekodiranje je proces primanja i razumevanja poruka. Dekodiranje je vetina otpakivanjaporuke, kao to je i kodiranje vetina dobrog pakovanja poruke da bi stigla do pimaoca. Vetidekoderi e deifrovati i skrivene poruke, itati izmeu redova Vetine dobrog dekodiranjazavise od brojnih faktora-izotrenosti percepcije da se adekvatno opaaju neverbalni signalipoiljaoca, sposobnosti aktivnog sluanja i analiziranja sadraja, strpljenja, motivisanosti da seprimi poruka (da se ui), kvaliteta panje, obrazovanja, znanja, perceptivnih filtera primaoca kojine iskrivljuju informacije, predrasuda, ograniavajuih uverenja. Cilj ove radionice jeosposobljavanje kandidata u boljem kodiranju i dekodiranju poruka.

Asertivni trening: Asertivni trening je trening vetina za asertivno ponaanje, odnosno stav ikomunikaciju koja omoguava da se odluno, ali odmereno i sa uvaavanjem sagovornika,iskau stavovi, emocije i uverenja. Asertivno ponaanje je problemu usmereno ponaanje.Trening asertivnosti je sainjen iz edukacionog dela, koji za cilj ima uenje pojmova i stilovaasertivnog i neasertivnih vidova ponaanja, sa akcentom razlikovanja mnotva situacija u kojimaovek moe da se nae, kako bi uvek bio spreman da se sa njima suoi. Drugi deo treninga sesastoji iz vebanja asertivnog stava, komunikacionog stila, uvrivanja asertivnog sistemaverovanja i jaanja spremnosti da, na razliite situacije, odgovaramo spremno i odluno.Edukacija: uenje pojmova asertivnog i razliitih vrsta neasertivnih ponaanja, sa tendencijom

pravljenja razlika meu razliitim vidovima ponaanja i komunikacije, i upravljanja njima,uenje i vebanje prepoznavanje i otklanjanja neverbalnih komponenti neasertivnih vidovaponaanja, kao i razloga za asertivno poanaanje. Tipovi asertivnosti: bazina asertivnost,empatika (saoseajna) asertivnost, eskalirajua (narastajua) asertivnost, konfrontativna(sueljavajua) asertivnost, Ja asertivnost, Asertivnost i persuazija (ubeivanje). Neasertivnoponaanje i razlozi iz kojih se ljudi ponaaju neasertivno, posledice neasertivnog ponaanja,tehnike za postizanje asertivnog poananja u situacijama sa neasertivnim sagovornicima, razlozi


15/42

iz kojih se ljudi ponaaju agresivno, posledice agresivnog poananja i uenje noenja sa tuomagresijom uz uvrivanje vlastitog asertivnog stava. Tenika pokvarene ploe i njeneimplikacije, razvijanje asertivnog sistema verovanja kao potpornog sistema koji e osiguratiasertivnost kao ivotni stil. Uenje razreavanja konflikata, noenja sa pretnjama i tuompasivnou. Trening: Trening podrazumeva vebe koje se rade u parovima ili grupi, pod

supervizijom trenera. Vebe se sprovode u toku treninga, kao i u vidu domaih zadataka, kojipodrazumevaju izlaenje u realne situacije, praktikovanje novonauenih stilova ponaanja iizvetavanje o novim iskustvima, potencijalnim tekoama, novim saznanjima, kao i fidbek ikorekcije od strane grupe i trenera.

Komunikacija sa tekim ljudima i odupiranje manipulaciji: Na ovoj radionici baviemo sevetinama komunikacije u tekim situacijama, kada smo izloeni manipulaciji i komunikaciji saosobama iji je stil komunikacije usmeren ka kontroli sagovornika. Govoriemo o stilovimamanipulativne komunikacije, taktikama manipulacije (oiglednim i suptilnim), taktikamapretvaranja agresivnosti i manipulacije u naizgled pozitivne osobine, iskoriavanju slabosti i

nesigurnosti, manipulacijama krivicom, stidom, sujetom, pozicijom rtve, uslugama,zavoenjem, optuivanjem, minimizacijom, nesvesnim manipulacijama...kao i o nainima daprepoznamo manipulaciju i da se odbranimo od takvih oblika komunikacije.

NLP/Neuro-Strategije i Vetine komunikacije: teme: vetine pregovaranja/pitanja kojamenjaju verovanja, uloga ubeenja i slike o sebi u kreiranju ekonomske nezavisnosti, raport-pitanja-uverljivost-povezivanje, re-framing/pre-framing, rad na verbalnoj i neverbalnojkomunikaciji, ostvarivanje i voenje kontakta u eljenom pravcu, znaaj vrenja uticaja na sebe ina druge, znaaj razumevanja i korienja govora tela...

Ovdeemo se baviti vetinama komunikacije koje imaju za cilj win-win rezultat. Ukaza

emo nato kako jezik koji svakodnevno koristimo u mnogome ograniava nae iskustvo i nae vienje

sveta oko nas, to se preslikava i na nau svakodnevnu komunikaciju kako sa samima sobomtako i sa drugima, u porodici, na poslu, sa prijateljima. Edukanti e se upoznati sa Meta Modeltehnikama postvaljanja pitanja, kako bi usmerili razgovor/pregovaranje u eljenom pravci i dolido highest common denominator-a. Ova tehnika je naroito popularna kako u diplomatskimpregovaranjima, tako i u biznis sferama. Takoe e se obraditi tehnike govora tela, pokreti oiju iostali faktori vezani za neverbalnu komunikaciju. Primenjivae se i tkz. tehnika 'skrivenog rada'gde nije potrebno davati detaljan opis onoga to zelimo da promenimo, ve, zadravajuci sadrajza sebe, radite na formi vaem linom nainu 'pakovanja' tog 'problema'. U zavisnosti od

oblasti koju elimo da usavrimo, radiemo sa slikama, zvucima, oseanjima, naomneverbalnom komunikacijom pri naem doivljavanju odreenog sadraja i razmatranju nainareavanja naeg 'problema', odnosno, usavravanja sposobnosti. Edukanti e se upoznati satehnikama vrenja uticaja kako na same sebe tako i na druge, time to ce nauiti tehnike re-framinga i pre-framinga. Prouavae se NLP obrasci koji ukljuuju tehnike postizanja dogovorau 'tekoj' situaciji. Edukanti e nauiti da ne postoje teki 'klijenti', vece neveti 'terapeuti'. Ovajobrazac se esto primenjuje u poslovnom svetu. Fokus e biti na 'neodreenom' korienju


16/42

jezika, kako bi bio u harmoniji sa iskustvima, vienjem sveta, sagovornika, i kako bi imomoguio pristup do nesvesnog dela ovo spada u Miltonov model komunikacije i koristiobrasce hipnotikog jezika.

Pregovaranje: Na ovoj radionici govoriemo o pregovaranju kao vetini u svakodnevnom

ivotu i poslovnoj komunikaciji. O fazama pregovaranja (priprema, otvaranje, davanjeargumenata, istraivanje moguih opcija, konkretizovanje prihvatljive opcije, dogovor, odrivostdogovorenog ishoda), o vrstama pregovaranja (poziciono, interesno...), uslovima koji poveavajuuspenost pregovaranja, umeima pregovaraa...ta je to "Win-Win" (dobitnik-dobitnik)pregovaranje i kako se sprovodi.

PDT: Prepoznavanje emocija u komunikaciji

Modul 7-Vetine samoregulacije i vladanje stresom. Telo-um odnos (dva dana)

Stres menadment i vetine samoregulacije: Ako elite da pobedite neprijatelja zvanogstres, morate prvo da razumete ta je to stres, kako nastaje i kako funkcionie, na kojimmehanizmima se zasniva.Kada govorimo o stresu obino se naglaavaju oigledni faktori kojiutiu na pojaani stres kao to su brzina ivljenja, preoptereenost poslom i poslovnim rizicima isl. Meutim, malo se govori o faktorima koji nisu tako oigledni, a istraivanja pokazuju daimaju vei uticaj na izazivanje stresa i zdravlje oveka. Dr. Majkl Rozen je u knjizi StvarneGodine (Real Age) objavio rezultate svojih istraivanja vezanih za stresogene faktore i njihovuticaj na skraenje ivotnog veka oveka. Prema tim istraivanjima svaka godina proivljena uuslovima visokog stresa skrauje va oekivani ivotni vek za tri godine.Rezultati istraivanjagovore o tome da ako istinska strast oveka nema ventil, ako ne ivi ono to voli, to ga kotadodatnih est godina. Ako nam neko oduzima energiju stalnim sukobima i razmiricama, gubimojo osam godina. Najvei stres doivljavamo ako ne ivimo svoju autentinu linost, ako ivimosa nejasnim ciljevima, sa ciljevima koji nisu istinski nai, ako ivimo kroz svoju fiktivnu-socijalnu linost. Ako saberemo godine koje moemo da izgubimo zbog stresa i ivljenja krozfiktivnu linost, taj zbir moe da iznosi 32 godine. Trideset dve godine su vie od jedne treinenaeg oekivanog ivotnog veka, a moemo ih izgubiti ako smo odabrali da nastavimo da ivimou svom imaginarnom kavezu, umesto da otkrijemo i ivimo u skladu sa svojom autentinomlinou. Na ovom seminaru baviemo se upoznavanjem stresa, psihofiziologijom stresa,

metodama borbe protiv negativnog stresa.Psihofiziologija stresa: Negativni stres: Negativni stres je sve ono to izaziva alarmnureakciju naeg organizma, reakciju bori se-bei i aktivaciju simpatikog nervnog sistema.Stresni dogaaji izazivaju snane emocije, koje su praene odreenim fizikim, fiziolokimodgovorima. Mnoge od tih odgovora, fiziolokih reakcija, kontrolie simpatiki nervni sistem,mrea nervnog tkiva ija je funkcija da pripremi organizam za sluaj opasnosti, za borbu ili zabeg. Taj tipini obrazac odgovora nastao je, verovatno, u ona davna vremena istorije ljudske


17/42

vrste kada je veina ljudi bivala suoena uglavnom sa fizikim opasnostima. Iako su opasnosti sakojima se dananji ovek suoava mnogo ree fizike, nae telo reaguje kao da jesu. Zenice namse ire da bi propustile vie svetla. Znoj izbija na povrinu, smanjujui tako mogunost povredekoe. Krvni sudovi blii koi se skupljaju da bi smanjili mogue krvarenje izazvano povredom,dok se oni u mozgu i miiima ire da poveaju dotok kiseonika. Gastrointestinalni trakt,

ukljuujui stomak i creva, usporava svoje aktivnosti da bi smanjio koliinu energije koja se troina varenje. Srce kuca jae, a krvni pritisak skae. Normalno, kada se stresni dogaaj zavri, ljudise smire, posebno ako su mogli da urade neto da izau na kraj sa tom opasnou. Da pobegnuod opasnosti, ili da se izbore sa njom. Ali, ako to nisu u stanju, dolazi do akumulacije stresnogodgovora i mogueg oteenja zdravlja. U okviru ove teme baviemo se razumevanjemaknsioznosti i njenih izvora, difuznom anksioznou (u kojoj osoba nema jasnu predstavu o tomezbog ega je napeta) kao izvoru stresa.

Biofidbek i metode samoregulacije: na ovoj radionici pokazaemo kako deluje stres uzpomo savremene psihofizioloke opreme. Biofidbek je proces uenja kontrole nad sopstvenim

psihofiziolokim funkcijama preko povratne informacije koju dobijamo uz pomo senzora kojisnimaju nae fizioloke funkcije. Biofidbek nije leenje, nije medicinska procedura, nije lek. Onje pre jedan edukacioni proces uenja posebnih um-telo vetina. Uenje da se prepoznajufizioloki odgovori i da se menjaju neto je slino kao uenje vonje bicikla, tenisa, ili sviranjaklavira. To zahteva vebanje. Kroz vebu, upoznajemo sopstvene psihofizioloke obrascereagovanja na stres, i uimo da ih kontroliemo, da ne bi oni kontrolisali nas. Na taj nain seodvikavamo od loih navika, naviknutih reakcija, i uimo nove, bolje odgovore na ivot i tekoekoje on nosi. Uimo da se natimujemo i uhvatimo ritam ivota. Zato bi ljudi uopte eleli iuloili trud da naue da kontroliu te nesvesne, fizioloke procese? Zato to na taj nain mogu da

poboljaju svoje zdravlje bez upotrebe lekova, da se oslobode nekih psihosomatskih tegoba, i dapoboljaju sopstveno funkcionisanje i uspenost u mnogim aktivnostima i oblastima ivota. Rebiofidbek znai povratna informacija o biolokim funkcijama. Uenje kontrole ivotnih funkcijana osnovu povratnih informacija. U tom procesu se koristi savremena tehnologija. Nae ivotnefunkcije se snimaju senzorima, ti signali se prenose u kompjuter, poseban softver obraujesignale, i nama na ekranu pokazuje promene koje se deavaju u naim modanim talasima,pritisku, provodljivosti koe, temperaturi, napetosti miia, pulsu...i drugim funkcijama. Ako jeneka od naih ivotnih funkcija na nezadovoljavajuem nivou, mi pokuavamo da je dovedemodo optimalnih vrednosti, a na monitoru vidimo da li u tome uspevamo.

Druga mera zatite od stresa: Promena spoljanjih faktora koji izazivaju stres,upravljanje vremenom, planiranje: u ovom delu baviemo se mogunostima promene

spoljanjih faktora koji izazivaju stres-nedostatkom organizacije, gubljenjem vremena,nedostatkom jasnih prioriteta, problemima sa odlaganjem, nesposobnou da se kae ne,zatrpavanjem obavezama, tipinim kradljivcima vremena, nesposobnou delegiranjaobaveza...i nainima kako da se izae na kraj sa ovim faktorima stresa.


18/42

Trea mera zatite od stresa: Promena percepcije: Vaa stvarnost je proizvod vaepercepcije, naina na koji tumaite i doivljavate stvarnost. To je va odgovor, vaa mo izbora,vaa odgovornost. Stvarnost je neutralna, mi joj dajemo znaenje i pridajemo znaaj. Da lipridajete preveliki znaaj nekim problemima? Da li ste okupirani negativnim mislima? Da li viepanje obraate na loe aspekte ivota nego na one dobre? Birajui ponaanje, birate i posledice.

I misli su ponaanje. One imaju direktan efekat na telo, to emo vam (uz pomo biofidbekopreme) i pokazati na ovoj radionici. Birajui misli, birate i fiziologiju. Birajui nain percepcije,birate i fiziologiju. Radiemo na otkrivanju iracionalnih uverenja koja podstiu stresne reakcije,brigama kao disfunkacionalnom pokuaju reavanja problema, toleranciji na neizvesnost. ABCmodel REBT (Racionalno Emocionalno Bihejvioralna Terapija)-kao model samoregulacije i radasa iracionalnim uverenjima. Govoriemo i o nekoliko istaknutih teorijskih modela selfmenadmenta unutar kognitivno - bihejvioralnog pristupa: strategija samo - efikasnosti(Bandura, 1977, 1997), strategija samo - instrukcija (Meichenbaum, 1993), strategija samo -kontrole (Kanfer, 1970), strategija prevladavanja stresa (Lazarus, 1974), strategija kognitivnog

plana (Klinger, 1982) i strategija zasnovana na modelu procesovanja informacija (Carver &Scheirer, 1982).

Telo-um odnos: na ovoj radionici baviemo se osnovnim principima telesnih psihoterapija(vegetoterapija Vilhelma Rajha, bioenergetika Aleksandera Lovena, radix arlsa Kelija) iprimenom ovih saznanja u coachingu. Govoriemo o psihofizikom paralelizmu-funkcionalnomidentitetu uma i tela (svaka promena miljenja i oseanja izaziva odgovarajuu ( funkcionalnu,fizioloku) promenu u telu), o hroninim miinim tenzijama koje nastaju kao posledicanesvesne kontrole (potiskivanja) emocija, miinom "oklopu", posledicama "oklopljavanja" nasposobnost za doivljavanje zadovoljstva, potrebi za moi-nasuprot potrebi za zadovoljstvom.

Posebam naglasak ove radionice je korienje ovih saznanja u u

enju kreativnog odnosa premaivotu i zadovoljstvu. Govoriemo o koracima ka pozitivnoj kreativnosti: 1. Identifikaciji oveka

sa svojim telom, 2. Prihvatanju principa zadovoljstva kao pokretaa svih naih aktivnosti.3.Prihvatanju sopstvenih oseanja, 4. Jedinstvu miljenja i oseanja i 5. Skromnosti prihvatanjunae relativne bespomonosti u univerzumu. Na radionici e kandidati proi kroz "bioenergetskirazred"-vebe koje se u telesnim psihoterapijama koriste za poveavanje samosvesnosti,samoekspresije i samoposedovanja. To se postie kroz: I. Poveanje vibratornog stanjaorganizma, II. Uzemljivanje osobe (doivljaj vreg kontakta sa stvarnou, vrsto stajanje nasvojim nogama), III. Produbljivanje disanja, IV. Izotravanje samosvesnosti, V. Pojaavanjesamoekspresije.

PDT: Nivoi znaenja stresa


19/42

Nivo 3-OLI -Psihodinamski Lifecoach -napredni nivo

160 asova (20 dana) Odvija se u 10 modula. Ovaj nivo edukacije je usmeren na sticanje hardskills coaching vetina-vetina dublje spoznaje sebe i drugoga, razumevanje nesvesnog, otporapromenama, sekundarne dobiti, regresije u razvoju, odbrambenih mehanizama,karaktera...Na ovom nivou edukanti e se upoznati sa osnovnim postavkama vodeihpsihoterapijskih pravaca i mogunostima primene u (individualnom, grupnom i korporativnom)coachingu (Psihoanaliza, Transakciona Analiza, Getalt, N.L.P. (neurolingvistikoprogramiranje), R.E.B.T. (racionalno emocionalno bihejvioralna terapija),fokusiranje(Eugena Gendlina)...

Modul 8-Vetine samospoznaje i osnove psihodinamike -iskustveni rad (dva dana)

Autentina linost-O.L.I. Protokol usmeren ka samospoznaji, ka otkrivanju autentinogselfa osobe, razlikovanju autentinog i fiktivnog (socijalnog) u linosti, planiranju i sprovoenju

eljenih promena. Na ovom seminaru pokazaemo vam kako se to moe uraditi najbre inajefikasnije. Da biste doli do svog pravog Ja potrebno je da prepoznate ta je vae fiktivno-socijalno Ja, i ta je dovelo do toga da ga usvojite. Linost koja sada upravlja vaim ivotomnijese dogodila sluajno. Ona je rezultat: -Odreenih kljunih dogaaja koje ste preiveli-vaihspoljanjih faktora i -Reakcija i tumaenja koje su se dogaali u vama-vaih unutranjih faktora.Pomoi emo vam da prepoznate koji su bili ti: -Odsudni trenici koji su uticali na formiranjevaeg socijalnog ja, -Odluujui izbori koje ste napravili a koji su vas doveli tu gde jeste, -Centralni ljudikoji su vas formirali u pozitivnom ili negativnom smislu. To e vam pomoi dashvatite kako i zato ste postali to to jeste, i pruiti vam mogunost da razdvojite ono to je vaeod onog to je tue, ono to je dobro za vas, od onog to je loe. Pomoi e vam pronaetepogrene informacije o sebi, drugima i svetu koje su izvor vaeg pogrene slike o sebi. Spoznajekoje moete dobiti o sebi mogu vam omoguiti da napravite bolje izbore u budunosti. Moguvam dati mogunost izbora da vaa prolost ne upravlja vie vaom budunou. To je ono to,kad obavite na sebi, moete ponuditi i svojim klijentima kao coachevi. Seminar je praktino-iskustveni. Edukanti prolaze kroz protokole i prave popreni presek sopstvene linosti. Sadrajradionice: test autentinosti, test podudarnosti idealnog i realnog ja, analiza spoljanjih faktoraformiranja vae linosti (odsudni trenuci, odluujui izbori, ventralni ljudi), analiza unutranjihfaktora formiranja vae linosti (centar kontrole, unutranji dijalog, identifikovanje sopstvenihetiketa, traka, ivotnih scenarija,filtera, fiksnih i ograniavajuih uverenja,

prepoznavanje sekundarne dobiti-nesvesne koristi od disfunkcionalnih ponaanja), stvaranjenove prolosti, stvaranje A.P.A.-autentino precizna autonomna reakcija, identifikovanje iispoljavanje M.E.R.-minimalna efektivna reakcija, petodelni akcioni plan promene,sprovoenje plana u delo.

PDT:Kako odoje postaje linost. Psihodinamska razvojna psihologija


20/42

Modul 9-Psihoanaliza i osnove psihodinamike.(dva dana)

Na ovom modulu polaznici e dobiti bazina znanja vezana za osnovne psihoanalitike

pojmove i tehnike, i mogunosti korienja tih znanja u coachingu: odnos svesno-nesvesno,struktura linosti (Id, Ego, Super ego), anksioznost i odbrambeni mehanizmi (disfunkcionalni:poricanje, cepanje, distorzija, projekcija, projektivna identifikacija, hipohondrija,pasivno.agresivno ponaanje, odigravanje, mazohizam, sadizam, disocijacija, depersonalizacija,izolacija, povlaenje, intelektualizacija, racionalizacija, opsesija, kompulzija, potiranje,potiskivanje, reaktivna formacija, pomeranje, i funkcionalni: sublimacija, humor, anticipacija,igra, rad, mudrost ...). Iako coaching nije psihoterapija, prepoznavanje i razumevanje ovihodbrambenih mehanizama je neophodno couchu da bi dobro razumeo situaciju u kojoj se nalazi,odbrane klijenta i mogunosti koje mu stoje na raspolaganju u radu sa ovim mehanizmima.

Razumevanje pojmova otpor i transfer, osnova psihoanalitikog metoda. Proi emokroz korake rada sa otporom: prepoznavanje, suoavanje, rasvetljavanje, interpretacija iproraivanje otpora. Razumevanje transfera (nesvesnog prenosa oseanja, stavova, ponaanja-saznaajnih osoba iz prolosti na osobe ili institucije u sadanjosti) i kako se nositi sa njim. Kakokoristiti pozitivan transfer u coachingu, kako prepoznati i prevladati negativne transferne reakcijeu coaching procesu.

Kompromisne tvorevine: Potreba da me svi vole i potvrde (nediskriminativna elja da seudovolji drugima i ivi po njihovim oekivanjima, strah od samoispoljavanja, strah od konflikta,strah od neprijateljstva u sebi i drugima...ljubav sve reava...),potreba za partnerom koji me vodi

kroz ivot ( ljubav reava sve probleme sveta, strah da se bude sam, strah od odbacivanja),potreba da se ivot suzi u uske granice (sniena ambicija, potreba da se bude u senci, na drugommestu, skromnost kao najvia vrednost), Potreba za moi (traenje dominacije u svakom odnosu,bazina neosetljivost za tua oseanja i dostojanstvo, strah od gubitka kontrole ilibespomonosti, verovanje u svemo inteligencije i razuma, strah od greaka, neuspeha, procenedrugih, verovanje u svemo volje, preosetljivost na svako nezadovoljenje potrebe, strah odprepoznavanja sopstvenih ogranienja, potreba za eksploatacijom drugih (ponos zbogeksploatacije drugih, posesivnost, strah da se ne bude eksploatisan ili posedovan), Potreba zasocijalnim priznanjem i prestiom (slika o sebi i samopotovanje zasnovano preteno nasocijalnoj prihvaenosti, strah od javnog ponienja i srama), potreba da se bude oboavan(narcizam, sujeta, potreba da se bude oboavan zbog izfantazirane slike o sebi, strah od javnogponienja i srama),potreba da linim postignuima iznad svega (samopotovanje zasnovano presvega na tome da se bude prepoznat kao najbolji, stalna tenja ka takmienju i pobeivanjudrugih, radoholizam, potreba za uspehom voena anksioznou, strah od neuspeha), potreba zasamodovoljnou ( strah od vezivanja, ljubavi, potrebe za drugim,nevezanost kao osnovni izvorsigurnosti, tekoe u pripadanju timu, grupi), potreba za perfekcionizmom (strah od greaka,


21/42

nedostataka, kriticizma... strah od javnog ponienja i srama. Kako da, kao coachevi, prepoznamoove kompromisne tvorevine i ta moemo uraditi sa tim.

Koraci psihodinamskog coachinga u razreavanju konflikata: korienje prethodnousvojenog znanja u prepoznavanju konflikata (unutar osobe i interpersonalno, u organizaciji),

prepoznavanje tipova konflikata, ukljuenih instanci linosti, emocija koje proizvode,mehanizama odbrane...prepoznavanje kompromisnih tvorevina koje generiu konflikt,prepoznavanje ciljeva, stavova, vrednosti...koji generiu konflikt, razmatranje moguih ishodarazreenja konflikta, upotreba psihodinamskih coaching tehnika u razreenju konflikata(reframing, igranje uloga, zamena uloga, modeliranje, tehnike prevazilaenja jaza...)

Prikazi sluajeva-edukanti e imati priliku da uju nekoliko prikaza sluaja psihodinamskogcoaching rada sa klijentima.

PDT: Linost u odbrani od stresa

Modul 10-Transakciona analiza u coachingu-principi i tehnike (dva dana)

Transakciona analiza -TA, je socijalna teorija linosti i komunikacije i predstavlja moansistem za lini rast i promenu. Ozvaniena je od Evropske asocijacije za psihoterapiju EAP,EATA-Evropske asocijacije za Transakcionu analizu i ITAA-Internacionalne asocijacije zatransakcionu analizu.

TA metodologija ima iroko polje primene u praksi : medjuljudski odnosi, psihologijasvakodnevnog ivota, obrazovanje, savetovanje, menadment, humanitarni rad , poboljanje

profesionalne efikasnosti.1.Analiza linosti( preko ego-stanja) . Iz kojih delova linosti pravimo kontakt sa drugima.Kako nastaje konflikt i kako se uspostavlja kontakt. Ponaanje Odraslog, Kritikog i NegujuegRoditelja, Slobodnog i Adaptiranog deteta. Izbor funkcionalnih reakcija iz ovih ego stanja.

2. Analiza komunikacije: dinamika konflikta, kako se ponovo uspostavlja kooperacija ikontaktu profesionalnim , medjuljudskim odnosima .Opcije u komunikaciji.

3. Analiza igara medju ljudima. Zato ljudi igraju igre gubitnika. Kako zameniti igreodraslim izborima i odgovornou za izbore i akcije.

4. Psihologija ivotne sudbine i kako je svesno menjati. Kako se postaje pobednik u ivotu.Kako menjati svoju ivotnu sudbinu od gubitnike ka pobednikoj. ta je: Ja sam Ok, Ti si OKivotna pozicija.

5. Autentine i neautentine emocije. Kako izraavati na bezbedan nain ono tooseamo.Vanost razmene panje i afirmacija.Odrasli izbori u emotivnoj ekspresiji, predikcijaishoda akcija.


22/42

6. Autonomija linosti: Realizacija potencijala u linosti za : Svesnost, Spontanost, Bliskost.Naini kako dostii autonomiju - od malih ciljeva do ivotnog projekta. Kako biti kreator svogaivota. Znaaj odraslih ugovora i autonomne odgovornosti vezanih za ivotne i profesionalneprojekte. Kako nainiti ugovor sa sobom i sa drugima i definisati ivotne ciljeve i prioritete.

Celebration ! - Proslava sopstvenog uspeha.

PDT: uvod u psihologiju objektnih odnosa

Modul 11-Getalt psihoterapija-primena u coachingu (dva dana)

Svesnost. Getalt coach je treniran da postane ekspert u odravanju fokusa na sadanjost. Ciljje da se bude to potpunije prisutan u sadanjosti. Osnovni getalt principi u coachingu: Uenje

se deava kroz istraivanje ovde i sada iskustava. Svesnost je prethodnik efikasne akcije,svesnost vodi do izbora. Ljudi imaju unutranji poriv da se ponaaju najefikasnije mogue-zadatak coacha je da ih naui tome. Rast se deava na granici izmeu onoga to se zna i onogato nije poznato ili je odbaeno. Eksperimentisanje je kljuni izvor uenja. Promena jeodgovornost klijenta, ne coacha. Individualna autonomija je kljuna za zdravo prilagoavanje. Uovom delu radionice edukanti e proi kroz brojne getalt vebe svesnosti za razvoj: sposobnostida se bude prisutan i fokusiran na tekue procese u sebi i drugima, senzitivnosti za senzorno,fiziko funkcionisanje sebe i drugih, sposobnosti da se razdvoje injenice od interpretacija i da senaglasi neprocenjujua opservacija, svesnosti motiva i namera, sposobnosti da se suoimo saemocionalnim situacijama sa minimumom line defanzivnosti...

Getalt eksperimenti: Eksperiment podrazumeva da jednostavno isprobamo neto. Ovde semoe asimilovati veliki broj tehnika. Sve imaju za cilj fokusiranje panje na suoavanje saspecifinim temama koje se tiu klijentovog ponaanja. Ovako se osoba stavlja u situacije gde seanksioznost razreava pod okolnostima koje su podravajue i u kojima se daju instrukcije kojene dobijamo u svakodnevnom ivotu u takvim situacijama. Eksperiment podstie uenje dok seizvodi, a ne samo prianje o problemu. Takoe suoava klijenta sa stvaranjem pravog kontakta.Stvara sigurnu kriznu situaciju u kojoj se izlazi na kraj sa anksioznou izazivajui dogaaj podrelativno sigurnim okolnostima. Eksperiment proiruje tehnike dostupne coachingu zato toprevazilazi verbalizaciju. Postoji mogunost za iroku paletu varijeteta kao to su dramatizacija,

fantaziranje i matanje, usmereno ponaanje i sl.

Neizbegavajui govor: Jeziki pristupi: Jedno od sredstava za razumevanje oveka jeprouavanje njegovog jezika. Jezik neke osobe nije obavezno spontan. U stvari, govor je jednood izraajnih sredstava nad kojim se kontrola moe najlake sprovoditi. Govorom se moemanipulisati tako da je ono to neka osoba pokuava da kae maskirano ili uvijeno u re i kojeprenose drugaija znaenja. Neke od ovih manipulacija su jedinstvene kod pojedinaca.


23/42

Centar pristupa u ovom poglavlju je na govornim emama koje su uobiajene u dananjemdrutvu i kojeg manipulacije udaljavaju od izraavanja samoga sebe. U stvari, one se estoupotrebljavaju po navici i tako smanjuju govornikovu samo-svesnost. Namera pristupa je daeksperimentie sa promenom izvesnih navika govora kao sredstvom za poveanje svesnostiodreene osobe i njene unutranje dinamike. Tipini getalt rad na izbegavajuim jezikim

obrascima: menjanje to u ja, menjanje vi u Ja, menjanje mi u ja, ne mogu u neu, trebau elim, mora u izabrati, znam u pretpostavljam...

Paradoksalna teorija promene: promena se ne deava tako to osoba pokuava da budeneto to nije, ve tako to u potpunosti prihvata ono to jeste. Getalt coach posmatra otporekoje klijent postavlja svojoj svesnosti i pomae klijentu da te nesvesne elemne ponovo dovede dosvesti. Meutim, od klijenta se ne trai da odbaci te otpore kao neke defekte, ve da ih prihvatikao deo sebe, kao indikatore snage i energije koja se moe i drugaije usmeriti, ka novim,adaptivnijim oblicima ponaanja.

Igre getalt terapije: Ove igre se koriste u terapiji i u coachingu, bilo individulano ili u grupi sa ciljemotkrivanja ili senzitiziranja. Getalt coaching podstie svesnost u igrama tako da individua moe odluitikoju e igru igrati i ko e mu u toj igri biti pratilac i sauesnik. Edukanti e proi kroz: Igre dijaloga-Kadase uoi rascep u osobi getalt coach e predloiti da klijent zauzme obe uloge u konfliktu i vodi dijalog. Ovo

je izvodljivo bilo da su u pitanju pasivna protiv agresivne pozicije ili da je u pitanju neka osoba znaajnapacijentu.Pravljenje krugova

U toku individualnog rada u grupi esto se pojavi tema koja se tie i ostalih lanova grupe. klijent moe bitizabrinut usled fantazija o tome ta drugi u grupi misle ili oseaju. Coach moe predloiti klijentu danapravi krug tj da popria sa svakim lanom grupe o temi koja je pokrenuta. Nezavreni posao-Svakanekompletna celina je nazvreni posao koji zahteva razreenje. Ovo se uglavnom deava usled nerazreenihi nepotpunih oseanja. Klijent se ohrabruje da eksperimentie sa zavravanjem tog posla koji je ostaonezavren. Kada postoje neizraena oseanja prema nekome od lanova grupe od klijenta se trai da ihizrazi direktno. Ja preuzimam odgovornost igraGetalt terapija smatra da su sva oseanja, ponaanja, senzacije i razmiljanja akti osobe. Klijenti estootue ove akte koristei to govor, pasivne konstrukcije i sl. Ova tehnika podrazumeva da se od klijentatrai da posle svake izjave doda: ... i preuzimam odgovornost za to. Igre projekcije- Kada klijentzamilja da druga osoba ima odreena oseanja, tada se od njega trai da utvrdi da li je u pitanju projekcija,tako to sam klijent eksperimentie sa tim oseanjem koje zamilja da druga osoba ima. esto klijent otkrijeda zaista ima to isto oseanje koje zamilja da vidi u drugima. Druga igra je igranje projekcije. Klijent kojikarakterie drugu osobu mora da odigra ulogu osobe koju je karakterisao. Igre probanja-Sama reakcijaklijenta na grupu je vredan izvor terapeutskog materijala. Klijent koji se plai da izrazi svoja oseanja predgrupom biva ohrabren da iznese svoja matanja i oseanja o tome kako bi se oseao kada bi izneo svojaoseanja pred grupu. est je fenomen unutranjeg vebanja za predstojeu socijalnu ulogu. Ova tehnika sepreporuuje za rad sa klijentima koji imaju tremu i strah od nastupa. Igra preterivanja-Mali pokreti igestovi mogu zamenjivati i/ili blokirati svesnost o nekom afektivnom procesu. Getalt terapeuti posmatrajutelesne pokrete i izvetavaju klijente o njima. Jedan od eksperimenata je da terapeut zatrai od klijenta daponovi pokret i preteruje u tome. Ovo moe da podigne percepciju o vanim nainima blokiranjasvesnosti...


24/42

Modul 12-N.L.P.- primena u coachingu (dva dana)

Osnove N.L.P. ja-primena u coachingu: teme: zna

aj modelovanja-oponaanja, kreiranjevrednosnih sistema, uloga verovanja i seanja, tehnika stvaranja izbora, tehnika prezentovanja,

posmatranja grupe ili pojedinca, praenje i upravljanje dinamikom nesvesnih procesa, konceptefikasnog korienja uma, tehnika centriranja klijenta...

U ovom modulu, edukanti e biti upoznati sa istorijom i osnovnim principima NLP. Kako setehnike modelovanja i kreiranja vrednosnih sistema koriste u svakodnevnoj komunikaciji i kakodovode do eljenih rezultata. Bie upoznati sa tehnikama otklanjanja ograniavajuih ubeenja,eliminisanja unutranjih glasova. Fokusiraemo se na vanost tehnike Modelovanja/oponaanjadrugih, a sve u cilju postizanja eljenih rezultata. Nauiemo da otkijemo ta je to to ini

uspene ljude uspenima, tako da se njihove vetine mogu preneti svima kojima su potrebne.Modelovanje savrsentva u poslovanju i pronalaenje procesa i sistema koji savrenofunkcioniu u biznisu. Edukanti e nauiti da preuzmu kontrolu nad svojim nesvesnimprocesima, i preusmeriti ih tako da oni (nesvesni procesi) pomau individui, a ne da joj odmau.Ovde e se obraditi tehnike aktivnog sluanja. Obradie se sa NLP pozicije jedna od veomaaktuenlnih psiholokih tehnika EMDR (Eye Movement Desenzitization Therapy). Osimteoretskog znanja, prouavaemo i niz veoma praktinih tehnika, kao to je npr. usidravanje(anchoring), koje ima za cilj da naui polaznike 'prizivanju' najkreativnijih trenutaka u ivotu,trenutaka u kojima su bili najuspeniji, najsreniji, najsigurniji u sebe, najhrabriji Na taj nainuimo efikasnim vladanjem naih neiskorienih potencijala. U ovom modulu ce se, takoje,

raditi na tehnikama ostvarivanja i voenja kontakta u pravcu koji nam odgovara, zatim rad nasugestiji i elementima hipnoze. Treba imati na umu da se ovde se ne govori o hipnozi kaosredstvu kontrole, ve o prepoznavanju stalnih, obino neprimetnih, situacija iz svakodnevnogivota koje ostvaruju veliki pritisak na nas, i oslobaanju od njihovog negativnog dejstva. Na tajnain se ponovo stie ranije vezana kreativnost i oputenost.

Modul 13-R.E.B.T.-primena u coachingu

REBT i coaching: REBT je metod koji je naao svoju primenu u coachingu. Ako umesto reiterapija stavimo coaching, gotovo sve principe REBT-a moemo upotrebiti za obuhvatan trening

ivotnih vetina koji bi se svodio na rukovoenje emocijama, ponaanjima i mislima koje imamopovodom ivotnih dogaaja, sebe samih i drugih ljudi.

Principi REBTa-zdrave i nezdrave emocije: Prema principima REBT-a: ljudi su iracionalna i iracionalna bia, i svi mi imamo bioloku osnovu za racionalno i iracionalnomiljenje. To miljenje stvara nae emocije. Naime, emocija je, prema REBT-u, polarizovano,afektom obojeno, evaluativno miljenje. U zavisnosti od toga da li su nae misli racionalne ili ne,imaemo zdrave, odnosno nezdrave emocije. Emocije utiu na nae postupke. Ukoliko imamo


25/42

zdrave emocije, ponaaemo se funkcionalno, ukoliko imamo nezdrave emocije, nae ponaanjee biti disfunkcionalno.

Racionalno i iracionalno miljenje: Racionalno miljenje je ono koje sadri preferencije.

Iracionalno miljenje sadri zahteve i imperative, od kojih su tri osnovna zahteva: prema sebisamima (zahtev za samosavrenstvom), prema drugim ljudima (zahtev za pravednim tretmanomod strane njih) i prema uslovima ivota (zahtev za komforom). Postoji etiri vrste derivatairacionalnih uvrerenja: sve ili nita generalizacije (uvek nikad), nepodnoenje(sebe,drugih,uslova ivota), uasavanje (od sebe, drugih, uslova ivota), obezvreivanje (sebe,drugih, uslova ivota).

Zdrave i nezdrave emocije: Zdrave emocije su u skladu sa miljenjem u formi preferencija.Nisu predimenzionirane i ovek ima utisak da moe njima upravljati. Nezdravim emocijama seteko opiremo i doivljavamo kao da one upravljaju nama.

Osnovne emocije su na polovima kontinuuma od zdravih ka nezdravim. Tuga- depresija,aljenje- stid, Kajanje krivica, Zdrav bes nezdrav bes, Zdrava ljubomora nezdravaljubomora, Zabrinutost anksioznost, Razoaranje povreenost.

Funkcionalna i disfunkcionalna ponaanja: Funkcionalna ponaanja su preduzimljiva, anefunkcionalna povlaea ili preterana. Prema REBT-u, ovek je vien kao bie koje funkcioniekroz meusobni uticaj misli na emocije i ponaanje. Ukoliko nauimo na vladamo sopstvenimemocijama i ponaanjem kroz modifikovanje iracionalnih misli i ivotnih filozofija, nauiemokako da radimo za sopstvenu dobrobit, umesto protiv nje na svim ivotnim poljima.

Usvajanjem principa REBT-a, kroz ovaj seminar, nauiemo kako da: 1) uskladimo ono to odsebe oekujemo i ono to moemo da postignemo, 2)pravimo efikasne planove, 3)postavljamo realistine ciljeve.

Modul 14-Fokusiranje (Eugena Gendlina) i primena u coachingu (1 dan) iWork(Byron Katie) (1 dan)

Tehnika fokusiranja: na ovoj radionici uveemo vas u jednu kod nas relativno nepoznatumetodu koja se veoma efikasno moe koristiti u coachnigu-u proces Fokusiranja Eugena

Gendlina. Ovo je metoda u kojoj, kako sam autor kae, terapeut nije potreban. Moete je raditi saprijateljem, ili sami, a moe pomoi da otkrijete i promenite ona podruja na kojima je strujavaega ivota (ili osobe sa kojom radite) zastala, na kojem je priguena, ograniena i usporena. Ato e vam omoguiti da se i vi smi promenite - da ivot

proivljavate iz nekog podruja mnogo dubljeg nego to su to vae misli i osjeaji. Na ovojradionici nauiemo est osnovnih koraka fokusiranja-na vlastitom iskustvu i u radu sa drugima.


26/42

Koraci fokusiranja:1. Raiavanje prostora. Svrha ovo prvog koraka je pronalaenje praveudaljenosti od vlastitih problema. Ne biste eleli dapadnete u svoje probleme, da se utopite unjima,pretvorite se u njih. Ne biste eleli ni suprotno tome, da pobegnete od njih, zanemarite ihili potisnute. Takvi pristupi najee nisu plodonosni. Evo kako to moete uiniti fokusiranjem:"Zamoliu vas da budete tihi, usredotoeni na sebe. Odvojite malo vremena kako biste se

opustili... Dobro, sada bih elio da pozornost obratite prema unutra, na svoje telo, moda naeludac ili prsa. Promotrite to e se onde pojaviti kad vas upitam: Kakav je moj ivot? to jeza mene sada najvanije? Osjeajte unutranjost svoga tijela. Neka iz toga oseta polaganoizranjaju odgovori. Kad se pojavi nekakva zabrinutost, NE ULAZITE U NJU. Napravite korakunatrag i recite: Da, evo je. Osjeam da je tu. Neka izmeu vas i te brige ostane maloslobodnog prostora. Tada zapitajte to jo oseate. Ponovno priekajte i osjetite. Najee imanekoliko stvari." 2. Oseajni utisak. Izmeu svega onoga to se pojavi odaberite jedan osobniproblem na koji ete se fokusirati. NE ULAZITE U PROBLEM. Napravite korak unatrag.Naravno, mnogo je vidova te jedne stvari o kojoj razmiljate - previe da biste o svakome od njih

posebno razmiljali. Ali, moete ih sve zajedno osjetiti. Obratite pozornost na ono mjesto nakojemu najee oseate i onde moete osetiti kako izgleda sve ono to se odnosi na problem.Dopustite sebi da osetite nejasan osjet svega toga. 3. Kljuna re. Kakav je kvalitet tog nejasnogosetilnog utiska? Neka iz osetilnoga utiska izroni rije, reenica ili slika. To bi mogla biti rekoja oznaava kvalitet, kao to je tesno, ljepljivo, zastraujue, prigueno, teko, ivano; tereenica ili slika. Ostanite uz kvalitet osetilnoga utiska sve dok se re, reenica ili slika upotpunosti ne usklade sa njim. 4. Usklaivanje. Kreite se naprijed-nazad izmeu osetilnogautiska i rei (reenice ili slike). Proveravajte kako se slau. Pogledajte je li se pojavio nekakavsitni telesni pokazatelj koji e vam ukazati na to da se te dve stvari slau. Kako biste to uinili,morate ponovno osetiti oseajni utisak, kao i re. Neka se oseajni utisak menja, ako se sam

pone menjati, a isto tako i re ili slika, sve dok se ne pokae da re na pravi nain sadravakvalitet osetilnoga utiska. 5. Postavljanje pitanja. Sada postavite pitanje: ta je sve onopovezano sa celinom ovoga problema to izaziva ovaj kvalitet (koju ste upravo imenovali ili jojpridruili sliku)? Svakako ponovo osetite kvalitet, svjee, ivopisno (ne samo kao seanje odprethodnoga trenutka). Kad se ponovno pojavi obratite panju na nju, budite uz nju i upitajte je:Zbog ega je ceoi ovaj problem tako...? Ili postavite pitanje: ta se nalazi u tome osetu?Ako dobijete brz odgovor bez ikakvog pomaka u osetilnome utisku, takvu vrstu odgovorajednostavno propustite. Ponovno obratite panju na svoje telo i ponovo iznova otkrijte oseajniutisak. Tada ponovo postavite pitanje. Budite uz svesni oseaj sve dok se neto ne pojavi praenopomakom, blagim poputanjem ili oslobaanjem. 6. Primanje. Sve to god naie s pomakomprimite na prijateljski nain. Ostanite uz to neko vreme, ak i ako osetite samo blago poputanjenapetosti. to god da se pojavilo, to je samo jedan od pomaka, a bie i drugih. Verovatno ete,nakon nekoga vremena nastaviti, ali nekoliko trenutaka ostanite uz ovaj pomak. Akos ste tokomsvih ovih uputstava makar samo na trenutak proveli oseajui i dodirujui neki nejasan, celovittelesni oseaj ovoga problema, to znai da ste radili fokusiranje. Nije vano da li se pojaviotelesni pomak ili nije. On se pojavljuje prema svojoj volji. Njime ne moemo upravljati...


27/42

WORK" metod: kako prihvatiti stvarnost . "The Work" Vam otkriva da se ono,to seprema Vaem miljenju nije trebalo dogoditi,vjerojatno trebalo dogoditi. Trebalo se dogoditi jerse dogodilo i ni jedno miljenje na svetu to ne moe promijeniti. To ne zna i da Vi to preutnopodnosite ili da to odobravate. To ne znai da postajete pasivni. To samo znai da stvari moetepromatrati bez pruanja otpora i bez stresa koji izaziva Vaa untranja borba. Niko ne eli da se

njegova djeca razbole; niko ne eli da ga partner napusti, ali kada se to ipak dogodi, kako eVam biti od pomoi da se tome opirete mislima? To smo do sada inili bez svoje krivice, jernismo poznavali drugi put. The Work nam nudi put da prekinemo s bolnim ratom protivstvarnosti, tako da moemo jasno gledati. Svoje misli istraujemo pomou odreenih,pronicljivih pitanja i postajemo svjesni svoje zbunjenosti. To je samospoznaja. To je prilikarazumu da sretne sam sebe, da sam sebe stavi na papir i da istraivanjem spozna razlog iposledice protivljenja onome to jeste.

Koraci: Ve hiljade godina nam se govori da ne trebamo suditi o drugima, ali to jo uvijekneprestano inimo kako bi nai prijatelji trebali postupati, o kome bi se trebala brinuti naa

deca, ta bi nai roditelji trebali oseati, initi ili rei. Umesto da potisnemo ta razmiljenjaupotrebimo ih u The Worku kao polazne take za samospoznaju. Stavljajui sudove naegrazuma na papir, moemo, ono, to o sebi jo nikada nismo spoznali, otkriti kao u ogledalu kodljudi kojima smo okrueni. Kako bi doiveli The Work, uinite prvi korak-izaberite situaciju izprolosti ili sadanjosti, koju u svom ivotu doivljavate kao nereenu osobu, na koju steljuti ili kojoj niste jo u potpunosti oprostili. 1. Koga i ta ne volite? Ko ili ta Vas iritira,rastuuje ili Vas je razoarao? 2. ta elite od njega/nje kako se on/ona/ono treba promeniti? 3.to on/ona/ono treba initi ili ne, misliti, osjeati ili biti? Koji savet moete ponuditi?4. Traite liVi neto od njega/nje? to bi trebao on /on/ono uiniti za Vas da biste bili sretni? 5. ta mislite o

njemu/njoj? Napravite popis. 6. ta ne elite s tom osobom ili stvari, ili u toj situaciji, nikadavie doiveti?Ako biste morali izabrati izmeu toga da budete u pravu (i stresa koji ide s tim) ilida budete slobodni ta biste izabrali? elite li stvarno znati istinu o tome to izaziva Va stresili bol? ETIRI PITANJA-Sada svaku izjavu koju ste napisali u upitniku preispitajte pomouetiri pitanja:1) Je li to istina? 2) Moete li s apsolutnom sigurnou znati da je to istina? 3) Kakoreagujete kada tako razmiljate? 4) Ko biste bili Vi bez tih misli? Drugi korak-Preokretanjeizjava: Nakon to ste na temelju etiri pitanja preispitali Vae izjave, spremni ste za njihovopreokretanje. Preokretanje izjava Vaa je prilika da osetite suprotnost od onoga to smatrateistinitim. Trei korak-preokretanje doivljaja: Nakon to ste preispitali i obrnuli Vaeodgovore na pitanja 1 do 5 u upitniku, okrenite se sada pitanju broj 6 tako da zapo nete sa

Spremna sam i Radujem se.

Ako protivreite stvarnosti, gubite i to samo svaki put. Na ovoj radionici emo uiti otome kako sebi i drugima pomoi u tome da prihvatimo stvarnost onakvu kakva jeste i izaemona kraj sa bolnim emocijama, frustracijama i razoarenjima.


28/42

Modul 15-O.L.I. Metod i primena u coachingu-prouavanje bazinih emotivnihsposobnosti (dva dana)

Bazine emotivne sposobnosti i kontravetine: Kad ne razvije neophodne sposobnosti,ovek pokuava da reava ivotne probleme onako kako ume i moe bez tih sposobnosti.Pronalazi razliite naine kako da obavi neki ivotni posao bez neophodnog alata, da skpineto kako-tako, po principu dri vodu dok majstori odu. Na taj nain ljudi razvijajuorganizovane sisteme misli, emocija i ponaanja koje u O.L.I. metodu nazivamo kontravetine.Kontravetine su nelegitimni naini da se obave neki ivotni zadaci, oblici fueraja kojimapokuavamo da zakrpimo rupe u sopstvenim sposobnostima da se nosimo sa ivotom. One su,na krae staze, laki naini da se prevazie neka tenzija, neugodnost, bol...ali, na due staze,zaustavljaju razvoj naih ivotnih kompetencija-sposobnosti, i kotaju nas puno. Kontravetinesu naizgled laki, ali izrazito skupi naini da se prevaziu neprijatne emocije i stanja. To su

oblici poslovanja sa ivotom na crno, oblici lenjosti koje plaamo skupo, ali na odloenoplaanje. Jedno od ivotnih pravila, zakona po kojima funkcioniu ljudi, i kojima uimo svojeklijente u O.L.I. psihoterapiji glasi ljudi rade ono to ne bi smeli zato to ne rade ono to bimorali. Ljudi koriste razne manipulativne vetine (kontravetine) na sebi i u odnosima sadrugima zato to nisu razvili ili ne koriste (zbog blokada) legitimne ljudske sposobnosti.Poznataje izreka bez alata nema ni zanata. Koje su to alatke neophodne za ivot. Koje su tosposobnosti?

Bazine emotivne (i kognitivno-konativne) sposobnosti: Govoriemo o sedam bazinihemotivnih sposobnosti koje rezultiraju u sposobnostima za ljubav i rad: 1) neutralizacija

2)celovitost objekta 3) konstantnost objekta 4)tolerancija na frustraciju 5)tolerancija naambivalenciju 6)volja 7) inicijativa. Ovih sedam sposobnosti su lego kockice iz kojih susagraene nae sloenije sposobnosti-sposobnost za ljubav i rad. Neutralizacija: Sposobnost zaneutralizaciju je sposobnost oveka da odri svoje miljenje razumnim tako to neutralie svojeinstiktualne energije (seksualnu i agresivnu) pretvarajui ih u neutralnu energiju koja sluireavanju problema, razumnom miljenju i dolaenju do cilja. Celovitost objekta: To jesposobnost doivljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog eljenog cilja, posla, aktivnosti)kao celine. Sposobnost da budemo svesni i dobre i loe strane onoga to volimo i elimo.Sposobnost da to prihvatimo. Ni jedna osoba ne moe zadovoljiti sve nae potrebe, i ne moe ih

zadovoljiti uvek. To ne moe ni neki na eljeni cilj. Sve u sebi nosi i dobre i loe strane.Zadovoljava i frustrira. To je, ujedno, i sposobnost da sebe doivimo i prihvatimo kao celovitobie, sa vrlinama i manama. Konstantnost objekta: Kad kaemo da osoba ima razvijenukonstantnost objekta to, zapravo, znai da je njegova veza sa voljenim objektom stabilizovana ipostaje proirena unutranja povezanost, nezavisna od zadovoljenja potreba. Jednostavnijereeno, moemo voleti nekoga i onda kada ne zadovoljava nae potrebe i moemo ga imati usebi. Nismo zavisni od njegove fizike prisutnosti. Kada je voljeni objekt neki na cilj: posao,


29/42

zadatak koji smo sebi postavili, imamo jasnu svest o tome ta hoemo, nezavisno od toga da lismo nagraeni u odreenom trenutku za svoje aktivnosti, da li je ostvarenje cilja daleko.Tolerancija na ambivalenciju: sposobnost da se toleriu oprena oseanja prema drugoj osobi,sebi, aktivnostima...uz predominaciju pozitivnih oseanja. Sposobnost da opredeli, odlui. Kreneka-ili od neega. Tolerancija na frustraciju:Sposobnost da izaemo na kraj sa neprijatnostima

koje nezadovoljenje nekih naih potreba izaziva u nama, Volja: Sposobnost ulaganjakontinuiranih napora u ostvarivanje razvojnih ciljeva-sposobnost osobe da se razvija usamostalnu individuu. Duboka, unutranja usmerenost (intencionalnost) ka cilju, ka promeni.

Volja je centralna sila nae individuacije, Inicijativa: sposobnost da se preduzme odgovornostza otpoinjanje ili zainjanje neega, karakteristika zainjanja nove ideje ili metoda, sposobnostda se misli i dela bez zahteva druge osobe. Inicijativa je osobina linosti u kojoj osoba imasposobnost i tendenciju da pokree: da otpone aktivnost, ukljuujui prihvatanje pravila idavanje ili pomaganje drugima, bez da je to zahtevano od nje. Inicijativa je, dakle, sposobnostda se otpone, pokrene neto samostalno, voljnost da se preuzme prvi korak, kao i odgovornost

za to, da se istraje u otpoetoj aktivnosti. Inicijativa je kad prepoznam i uradim ono to mislimda treba da se uradi pre nego to to neko trai od mene... Na ovoj radionici nauiemo daprepoznamo razvojne zastoje u bazinim sposobnostima, kako se oni ispoljavaju u emocionalnoj,kognitivnoj, konativnoj sferi osobe i u njenom ponaanju. Nauiemo i to koji su naini da se, uprocesu coachinga, radi na razvoju ovih sposobnosti kod klijenata (kao i to koji problemi urazvoju ovih sposobnosti nisu za coaching rad-ve za psihoterapiju)

Modul 16-Volja i inicijativa-razumevanje sposobnosti i mogunosti podsticanja coaching

procesom. Motivacioni procesi. (dva dana)

Promena, volja i volja za promenom: Za promenu je neophodna hrabrost i volja, a ne samouvid i svesnost. Nije dovoljna ni elja. Izmeu elje i volje postoji odreeno funkcionisanje upolarnostima. Volja zahteva samosvesnost, elja ne. Volja ukljuuje mogunost suprotnog iliizbor, elja ne. elja daje toplinu, sadraj, imaginaciju, kvalitet deije igre, sveinu, punouvolji. Volja daje usmerenost i zrelost elji. Volja titi elju, omoguava joj da opstane bezprevelikih rizika. Bez elje, volja gubi ivotnost i tei da nestane u samokontradikciji. Ako imatesamo volju bez elje, onda ste slini Viktorijanskom oveku jake volje, Puritancu. Ako imatesamo elju bez volje, biete izgubljena, infantilna, neslobodna odrasla osoba koju njene elje

vozaju. Doivljaj sebe se stvara kroz proces: Ja mislim-Ja mogu-Ja hou-Ja sam. U tojprogresiji, srednje varijable Ja mogu i Ja hou su sutinska iskustva za identitet osobe. estomoemo uti kako nam klijenti kau: ta da radim sa tim to znam ko sam, ako nemam snage ine mogu da promenim situaciju koja me pritiska.... Ta duboka, unutranja usmerenost(intencionalnost) ka cilju, ka promeni, od sutinskog je znaaja za progres coachingprocesa.Koliko je problem volje zanemaren u psihoanalizi i psihologiji, toliko je on postaopredmet interesovanja popularne psihologije i takozvanih metoda samopomoi. Knjige sa


30/42

takvim sadrajima (kako ojaati sopstvenu volju, psihologija uspeha, kako motivisati sebe...)bestseleri su u celom svetu. U O.L.I. metodu koriste se i tehnike koje su iskrsle iz takvih neba naunih pravaca. Te metoda za jaanje volje mogu biti efikasne i korisiti se u coachingprocesu ako im se doda dubina, razumevanje procesa razvoja volje, nesvesnih otpora,ambivalencije...ako se ne zasnivaju samo na podstiuoj sugestiji i tehnologiji postavljanja

ciljeva, menadmenta vremena i slinim tehnikama usepaha.

Faze razvoja volje: da bismo mogli da utiemo na razvoj neke sposobnosti potrebno je daznamo kroz koje razvojne faze ta sposobnost prolazi. Ne mogu se preskakati stepenice. Ucoaching radu na razvoju odreenih sposobnosti moramo znati koja je zona narednog razvojaosobe sa kojom radimo. Na ovoj radionici govoriemo o fazama razvoja volje: fazikontravolje, fazi volje da se bude dobar (dobrovoljnog prihvatanja onoga to se mora), i fazikreativne volje. Govoriemo i o patologiji volje koja nastaje u razliitim razvojnim fazama,

povezanosti problema volje sa problemima u razvoju drugih bazinih sposobnosti, odnosuizmeu volje i krivice, stida i straha. Pored psihoanalitikih shvatanja volje govoriemo i ostadijumima razvoja volje po Psihosintezi Roberta Assagiolija: Assagioli je identifikovao estkoraka u svim aktima volje: Istraivanje: odreivanje ta elimo da uradimo ili kakve su nampotrebe.Promiljanje: korienje mudrosti da se izabere izmeu mogunosti, Odluivanje: kojaje akcija najvanija u tom trenutku, Prihvatanje cilja: ostati povezan sa odlukom, Planiranje:odreivanje najboljeg naina da se postigne cilj, Izvravanje: Usmeravanje enerije kroz korakeili akcije neophodne da se ostvari cilj. Sa svakim od ovih koraka osoba moe imati odreeneprobleme, i svaki od koraka se moe uvebavati kroz trening volje. Assagioli je, takoe,identifikovao i etiri aspekta razvijene volje: 1. Jaka volja, 2. Veta volja, 3. Dobra volja i 4.

Transpersonalna volja. Moglo bi se rei da su jaka volja i veta volja manifestacije volje naindividualnom nivou, dok su dobra volja i transpersonalna volja stavovi ili vrednosti kojepridodajemo nainu na koji koristimo jaku ili vetu volju. Svi aspekti volje mogu se ojaatitreningom i praktikovanjem. Volja se jaa upotrebom volje, aktima volje. Na ovoj radionicivideemo kako se to moe raditi u coaching procesu.

Tehnike za trening volje-gimnastika volje-Volja se esto brka sa snanim nagonima, saupornou ili tvrdoglavou, sa impulsima, intenzivnom spoljanjom ili unutranjom aktivnou.esto ljudi cene ili se dive osobama obdarenima jakom voljom, biznismenima koji su, jakomvoljom, izgradili bogatstvo, autoritativnim generalima, istraivaima koji se suoavaju sa

opasnostima i tekim sitacijama...Meutim, veoma esto takve osobe ne poseduju jaku volju, vesu posednute sopstvenim nagonima, potrebama kao to su pohlepa za novcem, udnja zasenzacijama, popularnou ili avanturom. Otkrie sopstvene, autentine volje je modanajznaajniji i odluujui dogaaj u ivotu oveka. Volja je centralna sila nae individualnosti.Na ovom delu radionice upoznaemo se sa tehnikama za jaanje snage volje (energija, istrajnosti koncentracija), vete volje (ljudi jake volje mogu da lupaju glavom o zid ako njihova voljanije oplemenjena onim to zovemo pamet. Pamet nije samo inteligencija. A nije samo ni


31/42

znanje. Pamet je sloena komponenta linosti koja ukljuuje i inteligenciju, emocije, posebnuvrstu znanja vezanog za poznavanje ivotnih zakona, i volju da se po njima ivi.), Dobre volje(Kako individua nikada nije izolovana, Assagioli dalje razrauje 1. odnos individualne volje savoljom drugih 2. odnos individualne volje sa Univerzalnom voljom),

Manipulacije voljom: Za manipulatora, razumevanje ljudske prirode ima samo jednu svrhu:kontrolu. Kontrolu nad drugima (i sobom) kao nad stvarima. Cilj manipulacije je da zaustaviindividuaciju, slobodnu volju. Manipulacija ubija volju. U manipulativnim pokuajima danametne svoju volju drugima manipulator gubi i sopstvenu autentinu volju, jer i sebe posmatra ikontrolie kao stvar. Gubi volju koja vodi razvoju, individuaciji. U ovom delu radioniceprikazaemo bazine tipove manipulativnih strategija i manipulativnih tehnika koje mogupostojati u svakom od nas (a moemo ih i kombinovati)-i naine na koji te strategije utiu navolju (kao i kako se odbraniti od njih).

..........................................................................................................................................................

Inicijativa: Kako se razvija i ispoljava ova retka ljudska osobina? Kaemo retka, zato to seretko vidi kod odraslih ljudi. U sutini je inicijativa bazina ljudska sposobnost prisutna kaorazvojni potencijal kod svih. Kao i ostale bazine sposobnosti, i inicijativa ima svojerudimentarne oblike i razvojne faze. Prema Eriksonovoj teoriji, zrela, razvijena sposobnost zainicijativu je sposobnost da se razviju aktivnosti ili projekti, poverenje i uverenje da je u redu touraditi, ak i ako postoji rizik neuspeha ili greaka. Bazine vrline ili vetine koje su ukljuene uinicijativu su oseanje svrhe i usmerenost, sposobnost donoenja odluka, saraivanje sa drugima

i voenje drugih, sposobnost da se definie li

no usmerenje i ciljevi, sposobnost da se preduzmeinicijativa i prikladni rizici. Razvijena inicijativa kod deteta je osnova za kasniji realistian

oseaj ambicioznosti i svrsishodnosti.

Faze razvoja inicijative: prema Eriksonu je odluujue i kritino vreme za razvoj inicijativeuzrast izmeu 3 i 5 godine ivota.Kao to i autonomija i razvoj volje zapoinju fazomnegativizma, kontravolje, i inicijativa je, u svojim zaecima, napadna. Erikson govori o tome daje, na ovom stadijumu razvoja, inicijativa intruzivna. Karakterie je mnotvo aktivnosti ifantazija slinih po izgledu. To ukljuuje proboj u druga tela - fizikim napadom, u ui i umdrugih ljudi (dete probija ui svojim glasom, upada u re) - agresivnim govorom; u prostor -

svojim ivahnim kretanjem; u nepoznato - snanom radoznalou.Neki ljudi i ostanu na tomstadijumu razvoja inicijative i od njih se ne moe doi do rei, gue inicijativu drugih, ele da

budu pokreta svega, prave se vani...Rana, intruzivna inicijativa, zbog odnosa roditelja premanjoj, esto je vezana za oseanje krivice. Krivica vezana za inicijativu je oseanje da je loe ilineprikladno da se inicira neto prema sopstvenom modelu, da e to iz

Documents

Edukacija Iz O.L.I. PLC