Ekonomija EU

7/25/2019 Ekonomija EU

http://slidepdf.com/reader/full/ekonomija-eu 1/37

Makroekonomski aspekti i zajedničke politike

*Evropska unija EU je moderna, složena i dinamična regionalna integracija noveepohe.

*28 evropskih država (Belgija, rancuska, !emačka, "talija, #uksem$urg i %olandija

(&'2)8.+ anska, -epu$lika "rska i elika Britanija (&'/0.+ 1rčka (&'8&.,ortugalija i 3panija (&'84., 5ustrija, inska i 3vedska (&''.+ 6ipar, 7eka-epu$lika, Estonija, 9a:arska, #etonija, #itvanija, 9alta, oljska, ;lovačka i ;lovenija(2<<=.+ -umunija i Bugarska (2<</.+ %rvatska (2<&0.

*Unija je o>ormljena pod sadanjim imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (viepo?natim pod imenom 9astrihtski ugovor &''0. godine.

*ravna osnova Evropske unije su ugovori i?me:u njenih članica.

*Ugovor u ari?u (&'& kojim je o>ormljena Evropska ?ajednica ?a ugalj i čelik

i?me:u est europskih ?emalja. @vaj ugovor je istekao (rok od < godina.

*-imski ugovor (&'/ i dalje traje A osnovana Evropska ekonomska ?ajednicaEEC iEvropska ?ajednica ?a atomsku energijuEuroatom.

*&''. A U 3tokholmu uspostavljena Evropska ?ona slo$odne trgovine ED5dogovorom elike Britanije, 5ustrije, anske, !orveke, 3vedske, ortugala i3vajcarske.

*&'48. ukinute tari>e ?a unutranju trgovinu EC, a uvedena jedinstvena spoljnatari>a ?a trgovinu van gra$ica EC. ;tupila na snagu carinska Unija i ?ajedničke

spoljne tari>e.*&'/8. A Evropski savet uspostavlja Evropski monetarni sistem i ?ajedničku evropskuvalutu (ekievro.

*&'84. A otpisan edinstveni evropski akt (E5, sa ciljem to $rže implementacijerograma jedinstvenog tržita.

*&'8'. A Evropski savet dao saglasnost ?a osnivanje Evropske $anke ?a o$novu ira?voj (EB- ?a Fnansijsku podrku ?emalja Gentralne " "stočne Evrope.

*&''2. Ugovor i? 9astrihta, koji je Evropsku uniju konstituisao pod tim imenom. EU A

politička, ekonomska i monetarna unija. EC i ED5 potpisale spora?um o Evropskomekonomskom prostoru.

*&''0. U 6openhagenu lideri EU doneli kriterijume ?a prijem u Cajednicu. Ugovor i?9astrihta stupa na snagu.



*&''8. A #ideri Unije odlučili da evro?onu sačinjavaju !emačka, rancuska,"talija, Belgija, %olandija, #uksem$urg, 5ustrija, inska, "rska, 3panija i ortugal.Ustanovljena Evropska centralna $anka.

*&'''. A Evro postaje punopravna valuta u EU (do 2<<2.samo elektronski

*2<<&. 1rčka se pridružuje ?oni evra.

*2<<. ;r$ija i Grna 1ora do$ile po?itivnu studiju i?vodljivosti. 9akedonija do$ilastatus kandidata ?a članstvo u EU. @tvoreni pregovori %rvatske ?a članstvo u EU.

*2<<4. arlament ratiFkovao Evropski ustav.

*#isa$onski ugovor (-e>ormski ugovor je me:unarodni ugovor potpisan &0.&2.2<</. u #isa$onu. ;luž$eni na?iv Ugovora je HUgovor o i?menama i dopunamaUgovora o stvaranju Evropske unije (9astrichtski ugovor i Ugovora o stvaranjuEvropske ekonomske ?ajednice (EEC (-imski ugovorI. Ugovor je nastao na

osnovama Hevropskog ustavaH koji je od$ačen na re>erendumima 2<<. godine urancuskoj i %olandiji.

* #isa$onski ugovor stupa na snagu 2<<'.godine i cilj mu je da olaka donoenjeodluka u ovom $loku sastavljenom od 28 članica. U dokumentu, koji Je o$e?$editiUniji status pravnog lica u me:unarodnim organi?acijama, jedinstvenu spoljnupolitiku i $rže donoenje odluka, novine su da se ukidaju svi sim$oli EU, kao to jehimna i ?astava, a nacionalni parlamenti do$ijaju veJa prava da nadgledaju radEvropskog parlamenta.

*Ugovorom i? 9astrihta (&''2 predvi:eni kriterijumiK

& da inLacija ne prela?i prosek tri ?emlje koje imaju najnižu inLaciju ?a vie od&.M

2 da tekuJi $udžetski deFcit ne preva?ila?i 0M drutvenog proi?voda ili ukolikose u i?u?etnim situacijama to dogodi, da se vidi jasna perspektiva vraJanja deFcitana ovaj nivo

0 da ukupni državni dug ne preva?ila?i 4<M drutvenog proi?voda i

= da dugoročne kamatne stope ne prela?e ?a vie od 2M stope koje su na sna?iu ?emljama sa najnižom inLacijom.

* 6riterijumi i? 6openhagena su uslovi ?a članstvo u Evropskoj uniji, koji supostavljeni na sastanku Evropskog veJa u 6openhagenu &''0. godine. -eč je o trikriterijumaK političkom, ekonomskom i pravnom. Do suK

&. olitički sta$ilnost institucija koje osiguravaju demokratiju, vladavinu prava,potivanje ljudskih prava i ?atitu manjina+



2. Ekonomski postojanje >unkcionalne tržine privrede, sposo$ne da se nosi spritiskom konkurencije i tržinim snagama unutar Unije+

0. ravni sposo$nost preu?imanja o$ave?a članstva, uključujuJi privrženostciljevima političke, ekonomske i monetarne unije.

* 6riteriji i? 6openhagena na?ivaju se jo i pristupni kriteriji.

*;r$ija, Grna 1ora, 9akedonija " 5l$anija su ?vanični kandidati, i ?a verovati je da Jese pridružiti EU u tom vremenskom periodu.

*Bosna " %ercegovina " 6osovo A potencijalni kandidati

*Durska je jedini drugi oFcijelni kandidat ?a koju se ne ?na tačan datum prijema. Durska se služ$eno prijavila ?a članstvo jo &'8/., a tek je &'''. pri?nata kao ?emljakandidat ?a članstvo. @d &''4. na sna?i je spora?um o carinskoj uniji i?me:u EU i

Durske.

*9noge države, kao to su !orveka, 3vajcarska i "sland, ne žele da u:u u EU, ali snjom imaju specijalne spora?ume.

INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE

&. *Evropski savet2. *;avet EU0. *Evropska komisija=. *Evropski parlament

. *Evropski sud pravde4. *Evropski računovodstveni sud/. *@stale institucije EU

* Ekonomski i socijalni komitet* 6omitet regiona* Evropska investiciona $anka

EVROPSKI SVET

*Evropski savet je >ormalno najvia institucija EU.

*!astao je &'/=. god. na samitu u ari?u. otpuno je stavljen u >unkciju tek &'84.god. usvajanjem edinstvenog evropskog akta.

*1enerator i kormilar svih ključnih re>ormi i prekretnica kro? koje je Cajednicaprola?ila. "? ove institucije su pokretane strateke inicijative, koje su imale presudan?načaj ?a evoluciju i dalju sud$inu ideje o ujedinjenoj Evropi.



*"nicijator i kreator evropskih integracionih procesa.

*!jegov uticaj od &''2. god. do danas smanjuje jer je posle potpisivanja Ugovora i?9astrihta Cajednica konstituisala novi o$lik unutranje drutvene strukture Unije,koji je >undiran na aFrmaciji novih odnosa i?me:u vlada članica Cajednice, odnosno

na t?v. me:uvladinom pristupu. Dako je ;avjet postao najuticajniji >aktor saradnjei?me:u ?emalja članica, odnosno njihovih vlada.

*Evropski savet se sastoji od e>ova država ili predsednika vlada svih država članicai predsednika Evropske komisije. Evropskim savetom predsedava predsednikEvropskog saveta.

*Evropski savet se sastaje dva puta svakih est meseci, a ukoliko je potre$no ičeJe. !ačin donoenja odluka može $iti konsen?usom, kvaliFkovanom veJinom ili

jednoglasno. "ako nema ?akonodavnu moJ, uloga Evropskog saveta je presudna uutvr:ivanju ključnih političkih tema.

*redsednik Evropskog saveta se $ira na dve i po godine kvaliFkovanom veJinom samoguJnoJu rei?$ora. %erman van -ompaj je i?a$ran ?a predsednika Evropskogsaveta 2<<'. godine. Evropski savet se sastaje u Briselu.

SVET EU

* ;avet Evropske unije (;avet EU, ;avet ministara ?ajedno sa Evropskimparlamentom je glavni evropski ?akonodavac. ;avet EU, u saradnji sa Evropskimparlamentom, odo$rava predloge ?akona i predlog $udžeta upuJene od strane

Evropske komisije.

* ;astav ;aveta EU koji $roji 2/ ministara i? svih država članica varira u?avisnosti od politike na dnevnom redu i shodno tome se sastaju ministri ?aduženi?a odre:eni resor u vladama svojih država. !a primer, ukoliko je na dnevnom reduekoloka politika sastaju se ministri ?aduženi ?a pitanja životne sredine.

* redsedavanje ;avetom EU je rotirajuJeg karaktera i menja se na svakih estmeseci. Dokom tih est meseci ministri države članice ?adužene ?a predsedavanje;avetom imaju ulogu predsedavajuJeg na ?asedanjima ;aveta. edini i?u?etakpredstavlja ;avet ministara spoljnih poslova kojim predsedava isoki predstavnik EU

?a spoljne poslove i $e?$ednost koji je ujedno i potpredsednik Evropske komisijeprema odred$ama #isa$onskog ugovora.

*unkcije ;aveta EUK&. usvajanje ?akonskih predloga ?ajedno sa Evropskim parlamentom (t?v.procedura HsaodlučivanjaH2. koordinisanje ekonomskih politika država članica0. ra?vijanje Cajedničke spoljne i $e?$ednosne politike=. ?aključivanje me:unarodnih spora?uma u ime Unije



. usvajanje $udžeta ?ajedno sa Evropskim arlamentom rihvatanje predloga u ;avetu ?ahteva kvali>kovanu veJinu. ržave članice saveJim $rojem stanovnika imaju veJi $roj glasova (najveJe me:u njima !emačka,rancuska, "talija i elika Britanije imaju po 2'. Ukupan $roj glasova je 0=, akvaliFkovana veJina se postiže ukoliko glasa veJina od svih 2/ država članica

(ponekad se ?ahteva i dvotreJinska veJina, u? uslov da njihov ukupni $roj ne $udemanji od 2. ored toga, svaka država članica može da ?ahteva da se prilikomglasanja utvrdi da li veJina glasova tako:e predstavlja i najmanje 42M od ukupnogstanovnitva EU, to onda postaje dodatni uslov ?a donoenje odluke. U pitanjimakoja su pose$no osetljiva ?a države članice ;avet odlučuje jednoglasno. ;istemdvostruke veJine, kojim se sutinski pojednostavljuje procedura odlučivanja, $iJeuveden od 2<&=. godine.

EVROPSK KOMISIJ

* Evropska komisija je i?vrni organ EU i predstavlja Uniju kao celinu. ;astavčini 2/ komesara po jedan i? svake države članice. ;vakom komesaru je dodeljenapo jedna o$last politike EU kojom Je upravljati u toku trajanja mandate 6omisije.redsednika 6omisije predlaže Evropski savet, a sastav 6omisije (ka$inet kandidat?a redsednika. redloge ?a predsednika Evropske komisije i njen sastav odo$ravaEvropski parlament i ona odgovara pred arlamentom ?a svoje svakodnevneaktivnosti.

* Ilada ?ajedniceN

* Broj odluka i ured$i je enormno visok, pa se u EU stvaraju i negativnepercepcije o Evropskoj komisiji kao ultra$irokratskom telu.

* Evropska komisija upravlja strukturnim >ondovima (>undamentalnimFnansijskim resursima regionalne politike, socijalnim >ondom koji unapre:ujesocijalnu politiku Unije, Evropskim >ondom ?a regionalni ra?voj i Evropskim >ondom?a poljoprivrednu orijentaciju, itd.

*6omisija ima naji?raženiju ulogu u ?akonodavnoj inicijativi i odgovorna je ?asvakodnevno >unkcionisanje evropskih poslova i implementaciju evropskih politika.Ca 6omisiju se kaže da je Hčuvar evropskih ugovoraH.

*U naj?načajnije >unkcije Evropske komisije ula?e sledeJe aktivnostiK

&. predlaganje ?akona arlamentu i ;avetu EU

2. upravljanje evropskim $udžetom

0. sprovo:enje evropskih ?akona

=. predstavljanje Unije u odnosima sa drugim državama i me:unarodnimorgani?acijama

redsednik Evropske komisije u tekuJem sastavu je Oo?e 9anuel Baro?o u svom

drugom mandatu. -adni je?ici 6omisije su engleski, >rancuski i nemački, a sedite jeu Briselu i #uksem$urgu.



EVROPSKI PR!MENT

*Evropski parlament predstavlja gra:ane EU. Bira se neposredno, univer?alnimpravom glasa na svakih pet godina i ?ajedno sa ;avetom Evropske unije vri?akonodavnu >unkciju. rvi neposredni i?$ori ?a Evropski parlament održani su &'/'.

godine. Drenutni sa?iv i?a$ran je 2<<'. godine sa mandatom do 2<&=. godine.*oslanici Evropskog parlamenta (9Es $iraju se u svim državama članicama, a$roj poslanika i? svake države članice se odre:uje proporcionalno $roju stanovnika.rema #isa$onskom ugovoru, država članica ne može imati manje od 4 niti vie od'4 evropskih poslanika. Evropski poslanici se grupiu prema partijskoj aFlijaciji,odnosno pripadnosti odre:enoj porodici političkih partija. !ajveJe političke grupacijeu Evropskom parlamentu su Evropska narodna partija, rogresivna alijansasocijalista i demokrata i 5lijansa li$erala i demokrata ?a Evropu.

*Uloga i ?načaj Evropskog parlamenta su se uveJavali sa re>ormama osnivačkihugovora i danas se njegova osnovna uloga može može opisati kro? tri grupeaktivnosti karakteristične ?a demokratsku parlamentarnu praksuK

&. pretresanje i donoenje evropskih propisa ?ajedno sa ;avetom EU2. kontrola i nad?or Evropske komisije0. odo$ravanje $udžeta ?ajedno sa ;avetom EU

*;edite Evropskog parlamenta sastanci 6omiteta, ;tra?$uru (1eneralnisekretarijat. je u Briselu (plenarne sednice i (plenarne sednice i #uksem$urgu

EVROPSKI SU" PRV"E*;ud pravde čini sudsku vlast u EU i u saradnji sa sudovima ?emalja članicaosigurava jednoo$ra?nu primenu i interpretaciju prava EU. ;ud pravde vri proveru?akonitosti akata institucija Evropske unije, o$e?$e:uje potovanje ugovornihdužnosti ?emalja članica i daje tumačejne prava EU na ?ahtev nacionalnih sudova.

*Cajedno ga čine tri sudaK

&. Evropski sud pravde,2. @pti sud0. ;pecijali?ovani sudovi

*Evropski sud pravde $roji 2/ sudija, po jedan i? svake države članice, kao i osamoptih pravo$ranilaca. "?$or se vri na period od 4 godina, a sudije i optipravo$ranioci se $iraju spora?umno, dogovorom vlada EU. @pti sud se $avislučajevima pokrenutim od strane F?ičkih lica, privatnih kompanija i organi?acija,kao i slučajevima u o$lasti prava konkurencije.



*;edite ;uda pravde EU je u #uksem$urgu.

EVROPSKI R#UNOVO"STVENI SU"

*-ačunovodstveni sud vri revi?iju Fnansija EU. @vaj sud ima moguJnost provereFnansijskog poslovanja $ilo kog pojedinca ili organi?acije koji imaju pristup EU>ondovima. ; o$?irom da nema sudske prerogative, jedan od najvažnijih ?adatakaovog suda jeste godinji Fnansijski i?vetaj koji podnosi Evropskom parlamentu i;avetu ministara. ;astav suda čini 2/ sudija, po jedan i? svake države članice.

EKONOMSKI I SOCIJ!NI KOMITET

*Ekonomski i socijalni komitet titi stavove i interese ra?ličitih interesnih grupa.;avet je telo konsultativnog karaktera koje i?daje miljenja ostalim institucijama ;avetu, 6omisiji, arlamentu. reko ovog saveta, interesne grupe (sindikati,poslodavci, poljoprivrednici itd. imaju moguJnost da i?nesu svoje vi:enje predloganovih propisa.

*6omitet čine 0== interesne grupe irom EU. 7lanice saveta pripadaju jednoj od trigrupeK

&. oslodavci

2. Caposleni

0. ruge interesne grupe (potroači, poljoprivrednici itd.

*Broj članica i? svake ?emlje ?avisi od veličine njenog stanovnitva.

KOMITET RE$ION

*6omitet regiona je savetodavno telo koje predstavlja lokalne i regionalne vlasti nateritoriji Evropske unije. ajuJi miljenja na ?vanične predloge 6omisije, 6omitetregiona omoguJuava da se čuju i lokalni i regionalni interesi u procesu donoenja?akona. rema #isa$onskom ugovoru 6omisija mora da konsultuje 6omitet o?vaničnom predlogu ukoliko on ?adire u jedno od polja ?načajnih ?a 6omitet.7ine ga0== člana i? svih 2/ ?emalja EU.

EVROPSK CENTR!N %NK

* Evropska centralna $anka je ?adužena ?a Fnansijsku i cenovnu sta$ilnost,upravljanje ?ajedničkom valutom i sprovo:enje ekonomske i monetarne politike usaradnji sa centralnim $ankama svih država članica. ;edite joj je u rank>urtu.

EVROPSK INVESTICION %NK



* Evropska investiciona $anka pruža podrku ?a in>rastrukturne projekte udržavama članicama, potencijalnim članicama i partnerskim ?emljama. @na to činipo?ajmljujuJi novac sa tržista kapitala, a ?atim ga prosle:ujuJi po povoljnimuslovima i niskim kamatnim stopama radi implementiranja projekata saglasnih sapolitikama EU. @ko '<M sredstava troi se na programe i projekte u samoj EU. !jeno

sedite je u #uksem$urgu.

RE$ION!NE INTE$RCIJE

*-egionalne ekonomske integracije su ra?ličiti o$lici >u?ija nacionalnog, regionalnogi me:unarodnog nivoa.

*9otiviK

otklanjanje carinskih i necarinskih $arijera, eliminacija drugih ograničenja koja

ograničavaju me:unarodnu trgovinu,

o$e?$e:uju slo$odu kretanja ljudi i kapitala, ali i ostalih proi ?vodnih >aktora.

unapre:enje trgovine kro? paralelne procese ograničenja i li$erali?acije.

* ojno$e?$ednosnih, političkih, ekolokih

*-egionalne integracije su speciFčan vid udruživanja ra?ličitih ekonomskih, političkihili geogra>skih prostora.

*;trategijske ekonomske integracije su udruživanja država u cilju ?atite odnelojalnog uvo?a, dok se druge mogu odnositi na integracije radi poveJanjatrgovinske ra?mene geogra>ski ili politički $liskih ?emalja u odnosu na ostale ?emlje.

*!a stvaranje strategijskih ekonomskih $lokova snažno utiču i glo$alni ekonomskiprocesi.

*ederalne o$like integracija karakterie postojanje nadnacionalnih institucija, gdegod postoji moguJnost eFkasnijeg >unkcionisanja centralnog (>ederalnog nivoa.

Dako i politička moJ prela?i sa nacionalnog na nadnacionalni nivo

*Balasa je &'4&. god. postavio koncept koji se sastoji od pet >a?a (o$lika regionalnogudruživanja kro? koje prola?e i u kojima se mogu naJi regionalne integracije.

*ored Balase ?a ra?voj teorije evropskih integracija naj?aslužniji su 9id (9eade i

Dim$ergen sa radovima o$javljenim &'0. i &'=. god.

Cona slo$odne trgovine Garinska unija Cajedničko tržite Ekonomska i monetarna unija Ekonomska i politička unija



* Cona slo$odne trgovine je pre>erencijalni spora?um i?me:u država.

* @dnosi na uklanjanje svih carinskih i kvantitativnih (necarinskih ograničenjau trgovini i?me:u članica ?one.

* @vaj o$lik udruživanja podra?umeva da svaka država ?adrži carinsku tari>u itrgovinske propise prema treJim ?emljama.

* !edostaciK

o ;kretanja trgovine (trade deLection. Uvo? i? treJih ?emalja u ?onu slo$odnetrgovine je vo:en tržinim principima i neminovno se o$avlja preko ?emlje sanajmanjim carinskim optereJenjem. osle procedure uvo?a, ?emlja članica ?oneslo$odne trgovine autonomno >ormira cenu ro$e. Cato je ključni pro$lem>unkcionisanja ?one slo$odne trgovine način regulisanja pravila o poreklu koja se

primenjuju na celokupan uvo? u ?onu slo$odne trgovine.

* U ?oni slo$odne trgovine ?emlje članice ukidaju me:uso$ne carine, ali mogu?adržati ?atečene carinske stope ?a spoljno tržite.

*Garinska unija je o$lik ekonomske integracije koji predstavlja složeniju varijantu?one slo$odne trgovine. -a?lika se ogleda u primeni carinske politike. U okvirucarinske unije, članice prema nečlanicama unije >ormiraju ?ajedničku carinsku tari>u.@vaj o$lik integracija primenjuje jedinstvenu uvo?nu tari>nu politiku, ?adržavajuJikarakteristike ?one slo$odne trgovine u odnosu na njihovu unutranju ra?menu.

*rednostiK

!ema skretanja trgovine @stvarenje Hvelikog tržitaH i njegova konkurentnost.

*Cajedničko tržite je karakteristično po uklanjanju preostalih trgovinskih $arijerakoje postoje u trgovini me:u članicama ove integracone strukture.

* ;vi tržini akteri na ?ajedničkom tržitu imaju jednaka prava i o$ave?e, $e?o$?ira na ?emlju porekla ili mesta gde je registrovano sedite.



*aktori proi?vodnje imaju slo$odu kretanja, isto kao i sami proi?vodi kojima setrguje unutar ?ajedničkog tržita, pa je kretanje ljudi, kapitala, ro$a i usluga $rže ieFkasnije.

*Cajedničko tržite predstavlja veliki i?a?ov i grandio?no drutveno dostignuJe

moderne epohe.*Ekonomska i monetarna unija predstavlja najkompleksniju integracionu strukturukoja sa može >ormirati u savremenom svetu.

*6arakteristična je po tome to sve članice prihvataju jedinstvenu valutu, a samimtim, i vo:enje ?ajedničke monetarne politike.

*9onetarna unija podra?umeva saradnju ?emalja članica preko ra?novrsnih politikakoje se implementiraju na ?ajedničkom tržitu.

*Uvo:enje jedinstvene valute ostvaruju dodatni sinergički e>ekti.

*Ekonomska i politička unija predstavlja sveo$uhvatniju integraciju >ederacije injenih članica (npr. ;5. Ekonomske i političke unije kao najsloženiji o$liciregionalnih integracija konstituiu ?ajedničke (centralne političke i demokratskeinstitucije. @ne vre >unkciju upravljanja ?ajednicom i reavaju nadnacionalnapitanja. ;uverenitet ?emalja članica je u ovakvom o$liku organi?ovanjamarginali?ovan .

9odi>ikacije me:unarodnih ekonomskih integracija, kao to suK

*;pora?um o pre>erencijalnoj carinskoj tariF, koji podra?umeva niže carinske stope ume:uso$noj trgovini me:u ?emljama potpisnicama u odnosu na stope primenjene?a ostale ?emlje. re>erencijali se mogu odnositi na ukupnu ro$nu ra?menu ili samona odre:ene proi?vode. Dako npr. država 5 koja predstavlja veliko svetsko tržiteukida carine na uvo? ro$a koje su poreklom i? države B ?$og geopolitičkih iliekonomskih ra?loga. Dada država B stiče povoljniju po?iciju na tržitu ?emlje 5, $e?o$?ira na rast produktivnosti rada.

*elimična carinska unija se javlja u ranim >a?ama evolucije carinske ili ekonomskeunije kada ?emlje članice ?adržavaju postojeJe stope carinskih tari>a na me:uso$nutrgovinu, a prihvataju ?ajedničku tari>nu politiku u odnosu na treJe ?emlje. @vakavo$lik carinske unije je nesavren i služio je, uglavnom, kao prela?ni period dostvaranja potpune carinske unije.

Istorijat e&ropski' i dr()i' inte)ra*ija



* Evropska ?ajednica je nastala &'/. god. kao carinska unija, da $i poslecarinske stope, kvantitativna ograničenja i druge necarinske $arijere me:učlanicama >a?no smanjivane i ukidane.

* rema treJim ?emljama je uspostavljena ?ajednička tari>na politika (GED.

* &''2. dolo do uspostavljanja jedinstvenog evropskog tržita ukidanja svihnecarniskih $arijera i sprečavanja >avori?ovanja domaJe proi?vodnje u odnosu nadruge ?emlje.

* Evropska ?ajednica &'/0. god. ?ajedno sa drugim članicama Evropske ?oneslo$odne trgovine A ED5 >ormira ?onu slo$odne trgovine D5.

* Dhe European ree Drade 5ssociation (Evropska ?ona slo$odne trgovine. ED5 je osnovana &'4<. god. @snivači su elika Britanija, 5ustrija, anska, !orveka,ortugalija, 3vedska i 3vajcarska. osle godinu dana u ED5 ula?i inska, dok se"sland priključuje &'/<. god. a #ihtentajn &''&. god. ;edamdesetih godina prolog

veka sve članice ED5 sa EC sklapaju spora?ume o slo$odnoj trgovini, a ;pora?um oevropskom ekonomskom prostoru &''2. god. 9noge ?emlje EC su napustile ED5.anas su članice ove integracije !orveka, 3vajcarska, "sland i #ihtentajn.

* Ukidaju se sve trgovinske $arijere ?a proi?vode i?me:u članica oveasocijacije.

* 7lanice ED5 su ?adržale uvo?ne carinske stope prema treJim ?emljama.

* U cilju sprečavanja uvo?a ro$a u EC preko ?emlje sa najnižom carinskomstopom, D5 $ila primorana da trgovinsku li$erali?aciju limitira na proi?vode članicaasocijacije.

* Cadržavanje carinskih stopa od strane ED5 je $ila velika prepreka punojli$erali?aciji spoljnotrgovinskih odnosa EC i sveta.

* Giljevi ED5 su $ili manje am$icio?ni u odnosu na EEC. ;pora?um se,uglavnom, odnosio na ro$e koje su članice proi?vodile i ra?menjivale.

* &'// ukidanje carina na industrijske ro$e u me:uso$noj trgovini i?me:uED5 i EEC.

* &'80. uklonjene carine na poljoprivredne proi?vode, to je ojačalo evropskupoljoprivredu i učvrtilo G5.

*osle prijema u Cajednicu 5ustrije, inske i 3vedske &''. god. u ED5 ostaje sveganekoliko ?emaljaK !orveka, "sland, 3vajcarska i #ihtentajn.

*Evropski ekonomski prostor (spora?um je potpisalo dvanaest članica Unije i sedamčlanica ED5.

*-a?voj EU je neodvojiv od procesa glo$ali?acije i integracija svetskog nivoa. rvi?adatak regionalnih integracija je rast političke i ekonomske moJi ?emalja koje sedo$rovoljno udružuju.



Re)ionalne inte)ra*ije ( s&et(

5meričke regionalne integracije.

* ;evernoamerička regionalna integracija ;5 i 6anade je osnovana &'4. god.kada je >ormirana ?ona slo$odne trgovine u automo$ilskoj industriji, a &'88. god.spora?um je proiren na ukupnu trgovinu >ormiranjem GU;D5.

*@va integracija je prethodnica >ormiranja ;evernoameričke ?one slo$odne trgovine&''=. god. ;5 i 6anade, ula?i i 9eksiko

!5D5.

*#5D5 je jo jedna od ekonomskih integracija na području američkog kontinenta.@na koja predstavlja ?onu slo$odne trgovine i?me:u ?emalja #atinske 5merike.

5?ijske regionalne integracije

*&'4/. asocijacija jugoistočnih a?ijskih ?emalja 5;E5! ("ndone?ija, ;ingapur,9ale?ija, Dajland, ilipini. &'8. A Bruneji+ &''. A ijetnam+ &''/. A #aos+&'''. A

Burma.

*okuaj od$rane jugoistočnih a?ijskih ?emalja od komunističke ekspan?ije.

*&''2. 5D5

OSNOVNI MKROEKONOMSKI POK+TE!JI EU

;tanovnitvo

* ;a oko << miliona stanovnika EU je treJa demogra>ska grupacija u svetu(posle 6ine i "ndije.

* ovrinaK =,08&,0/4 km2

* 1ustina naseljenostiK &&.8)km2

* Broj stanovnika opredeljuje makroekonomsku situaciju odre:enog prostora,pa su makroekonomske anali?e ve?ane i ?a demogra>ske promene.



* 6valitet ekonomskog prostora se ne meri samo ukupnim, veJ ostvarenimdohotkom po stanovniku.

* aktor privlačenja investicia, važna geopolitička komponenta.

* @ko /<M stanovnika Unije živi u 4 najveJih država.

* !ajguJe je naseljena 9alta sa oko &28< st)km2.* inska sa &/ st)km2 spada u nenaseljene ?emlje.

Države članice

GDP

GDP per % proseka GDP

capita EU27 per capita

EU 12,506,964 25,100 100%

1 e!ačka 2,"90,6#" 29,000 115%

2 $ &ritani'a 1,#02,277 29,700 11#%

" (ranc)ska 1,726,666 27,100 10#%

4 *tali'a 1,4#9,16" 24,900 99%

5 +pani'a 1,19",#07 26,200 104%

6 olan-i'a 55",252 "",200 1"2%

7 Pol'ska 527,6#4 16,100 60%

# &el.i'a "1",7"6 29,700 11#%

9 +ve-ska 2#4,##7 "0,200 120%

10 Grčka 272,1#5 24,"00 96%

11 /)stri'a 260,712 "1,"00 124%

12 )!)ni'a 241,902 11,"00 44%

1" Port).ali'a 201,259 19,000 76%

14 eka ep)3lika 210,214 20,400 #1%

15 Danska 16",067 29,400 117%

16 aarska 155,4#6 15,700 62%

17 *rska 160,261 "5,900 14"%

1# (inska 15",""4 29,000 115%

19 lovačka 95,"62 17,700 70%

20 &).arska 76,#14 9,#00 "9%

21 itvani'a 51,11# 15,200 60%

22 loveni'a 46,4#9 22,#00 90%

2" atvia

"1,47" 1",#00 55%

24 )8e!3)r. "2,0#6 64,900 25#%

25 Estonia 21,660 16,"00 65%

26 ipar 1#,501 2",200 92%

27 alta #,1#1 19,#00 7#%



Prosečni godišnji rast GDP per capita

GDP percapita za

2007(EU27=100)1996:2001 2001:2006 2007

Austrija 2,4 1," ",0

1277

!e"gija

2,4

1,5

2,0

11#$

!ugars%a ",1 6," 6,2 &7$

'ipar ",0 1," 2,4 $1

eš%a *+ 1,4

4,4

5,9

#10

Dans%a 2,1 1,6 1,4 12,0

Estonija 7,5 9," 7,"

71,

-ins%a 4," 2,7 4,0 11#&

-rancus%a 2,4 1,1 1,6

110

.e/ač%a 1,9

0,9

2,6

11,0

Grč%a ",4 ",9 ",#

$#2

aars%a 4,# 4,5 1,5

,1

rs%a 7,7 ",4 ",1 1,3$

ta"ija 2,0 0,2 0,#

101&

4at5ija 7,2 9,6 10,9 37$

4it5anija 5,7 #,6 9,4

3$#

4u%se/6urg

5,1 ",0 2,# 27$2

a"ta 2,7 1,2 ",1 771

o"andija ",1

1,1

","

1&12

Po"js%a 4,4 4,2 6,6 3,,

Portuga"

","

0,2

1,6

7&

*u/unija :0,7 6,4 6,4 ,02

8"o5ač%a 2,7 5,9 10,"

#&

8"o5enija 4,2

4,0

5,5

$01

9panija ",7 1,7 2,0

10,1

95eds%a ",1 2,7 2,0

12&

:+!ritanija 2,# 2,1 2,7 117#

EU27 2,7 1,6 2,5

1000

8AD 2,

1#

12

13,&

"nLacija

;topa inLacije je prosečna promena (rast nivoa cena.



"nLacija komparira trenutni nivo cena sa cenama koje su $ile u nekomprehodnom trenutku ili periodu.

Infacija u aprilu 2008. god. za EU27 (u %)

Dr;a5a

8topain<"aci je

Dr;a5a

8topain<"aci je

o"andija

17

:+!ritanija

&0

Portuga"

23

95eds%

a

&2

.e/ač%a 2 Dans%a &,

s"and && 8"o5ač%a

&7

-ins%a

&&

Po"js%a

,&

-rancus%a &, eš%a 7

ta"ija

&

aars%a

#

!e"gija ,1 *u/uni ja

#7

Estonija

,2

4it5anija

11$

'ipar

,&

!ugars%a

1&,

4u%se/6urg

,&

4etonija

17,



1999

2000

2001

2002

200"

2004

2005

2006

2007

200#

2009

2010



EU27204

206

202

196

194

196

20 20

721"

211

195

;<=

190 ;<=

EU25204

206

202

196

194

196

20 20

7212

21194

;<=

1## ;<=

EU15202

205

201

195

19"

195

199

206

21 20

#

192

;<=

1#7 ;<=

&el.i'a

206

20#

204

192

1##

196

204

21 21

7227

21#

;<=

216 ;<=

&).arska 15

1157

1#2

1#2

19"

205

242

259

29#

""4

2##

;<=

279 ;<=

ekaep

27 2# 2# 27

5267

25#

249

246

24"

242"2

;<=

229 ;<=

Danska 19#

202

19#

196

19"

19"

195

21"

222

215

200

;<=

19# ;<=

e!ačka 21

"215

20 1#

"179

175

174

1#2

1#7

192

1#2

;<=

1#2 ;<=

Estonia247

26 26

729#

"17

"1 "0

7""9

"25

2#4

2"7

;<=

2"# ;<=

*rska

2"1

2"2

22"

216

22"

24"

267

27 26

"211

159

;<=

1"5 ;<=

Grčka > 216

216

225

2"7

226

216

225

225

19"

1#4

;<=

1#5 ;<=

+pan11i'a

246

25#

26 26

"272

2# 29

4"07

"1 29

4

252

;<=

2"" ;<=

(ranc)ska

1##

195

195

1##

1##

19" 20

207

216

219

212

;<=

209 ;<=

*tali'a196

20"

20"

209

204

205

207

211

212

209

1#5

;<=

1#4 ;<=

ipar176 17

167

1#1

176 19

19"

206 22

2""

227

;<=

226 ;<=

atvia 2" 24

2249

2"#

244

275

"06

"26

""7

"02

260

;<=

251 ;<=

itvani'a 22 1#

#202

20"

211

22"

22#

252 2#

24#

19#

;<=

1#9 ;<=

)kse!3)r.

2"5

20#

226

226

222

211

204

1#5

195

201

1##

;<=

1#5 ;<=

aarska

2"9 2"

229 2" 22

225

229

216 21

202

1#9

;<=

1#6 ;<=

alta222

229

206

16"

196

19 19

6 20

19#

162

16#

;<=

17" ;<=

olan-i'a

229

219

211

20 19

51##

1#9

197

20 20

5

196

;<=

190 ;<=

/)stria2"5

24 2"

"217

224

22 21

#217

222

224

205

;<=

204 ;<=

Pol'ska 244

2"7

207

1#7

1#2

1#1

1#2

197

216

22207

;<=

202 ;<=

Port).al26#

271

265

25 22

9226

222

217

21#

217

1##

;<=

174 ;<=

)!)ni'a

177

1##

205

21"

215

21#

2"7

256

"04

"""

"1#

;<=

"19 ;<=



lovenia266

261

247

2"1

24 24

925"

26"

275

2#245

;<=

2"# ;<=

lovačka 29

525#

2#6

274

24#

24 26

5265

261

259

249

;<=

245 ;<=

(inska 19 19

4195

1# 1#

11#2

1#9

19"

204

206

194

;<=

1#9 ;<=

+ve-ska 17 17

6175

16#

16"

164

174

1#2

19 19

5172

;<=

16# ;<=

$&ritani'a

174

171

16#

16#

164

167

169

172

177

167

154

;<=

144 ;<=

art 2003

art 200

art 2007

art 200#

Austrija 5,1 5,1 4,5

,1

!e"gija #,4 #,2 7,7

$

!ugars%a : : 7,5 3$

'ipar 5,1 5,2 4,1

&7

eš%a*epu6"i%a

#,0

7,7

5,6

,3

Dans%a 5,4 4," 4,1 &1

Estonija #,# 5," 4,9

33

-ins%a #,5 7,9 7,0 &

-rancus%a 9,7 9,1 #,6

7#

.e/ač%a 9,#

#,7

#,6

7&

Grč%a 9,9 9,6 #,6

7$

aars%a 6,# 7,4 7,"

7

rs%a 4,5 4,2 4,6 3

ta"ija

7,#

7,7

6,1

1

4at5ija 9,1 7,6 6,4 3&

4it5anija 9,2 6,4 4,6

,3

4u%se/6urg

4," 4,# 4,9 ,3

a"ta 7,2 #,1 6,6 3

o"andija 4,9

4,0

",4

2

Po"js%a 1#,0 16,# 10," 77

Portuga" 7,4 7,6 #,2

7,

*u/unija : : 6,6 2

8"o5ač%a 16,7 15,7 11,"

$#

8"o5enija 6,4

6,2

5,2

,&

9panija 9,9 #,7 #,1

$&

95eds%a 6," 7,2 6,6

3

:e"i%a!ritanija 4,6 5,0 5,5 31

EU13 7,1 6,# 6,4

3$

EU27 #,9 #,4 7," 7



8AD 5,1 4,7 4,4 31

apan ,3

,1

,0

&$

ro$lemi ne?aposlenosti i socijalna politika

;ocijalna politika je neodvojiva od ekonomske politike.

Uspena socijalna politika i politika ?apolavanja podra?umevaju niske stope

ne?aposlenosti.

rema ilipsovoj krivi, koja predstavlja Htrade o>>H i?me:u dve i?ra?ito nepovoljne

makroekonomske pojave, ne?aposlenosti i inLacije, nisku stopu ne?aposlenosti prativisoka inLacija. rema ilipsovoj krivoj uspenu politiku ?apoljavanja prate inLacija imakroekonomska nesta$ilnost.

Evropski socijalni >ond (E; uspostavlja -imski ugovor jo &'/.godine.

@tvaranje veJeg $roja radnih mesta.

revencija gu$itka kontakta ljudi s tržitem rada.


*Giljevi Evropskog socijalnog >onda suK

o -ast kvalitete poslova.

o reventivne aktivnosti i unapre:enje kontakata na tržitu rada.


Evropska socijalna povelja (pod uticajem $ogate socijalne tradicije evroprostora

je usvojena &'4&. god. u Dorinu, u? garantovanje principa i osnovnih prava?apoljavanja u EU i toK

oCapoljavanje $e? diskriminacije oCa$rana prisilnog rada oravo na sindikalno udruživanje oravo na kolektivno ugovaranje orava mukaraca i žena prema principuK jednaku platu ?a isti rad.



&'4=. A (;tra?$ur doneen Evropski ?akon o socijalnoj sigurnosti, kao važan

instrument eJa Evrope. @n pose$no apostroFra harmoni?aciju ?akonodavstva uo$lasti socijalne sigurnosti.

TR$OVINSK PO!ITIK EU

EU je postala speci>ičan i vodeJi ekonomski prostor u svetu.

!a o$im i kvalitet ra?mene Cajednice snažno utiču trgovinske $arijere i olakice

koje su imale ?a cilj unapre:ivanje trgovine ro$ama i uslugama.

15DD (1eneral 5greement on Dari>>s and Drade @pti spora?um o carinama i

trgovini, a kasnije PD@ (Porld Drade 5greement ;vetska trgovinska organi?acija.

;poljnotrgovinska politika EU je >undirana na principu li$eralne trgovine korisne ?a

EU.

6oja su osnovna načela trgovinske politike EUQ

rogresivno ukidanje ograničenja me:unarodne trgovineR

Drgovinske $arijere

;poljnotrgovinske $arijere su radnje, mere i postupci u o$lasti me:unarodne

trgovine ?a u$r?anje privrednog rasta, ?atitu nacionalnog tržita od spoljnekonkurencije i stimulisanje i?vo?a.

Ekonomske, političke, kulturne i dr.

!ecarinske $arijere

!ecarinske $arijere (ograničenja mogu se klasiFkovati na sledeJi načinK



&. Dehnički standardi kao klasični o$lik necarinskih $arijera. ostoji mnogonecarinskih $arijera koji se javljaju ?$og primene tehničkih standarda. EU ima tripristupa tehničkim standardima (me:uso$no pri?navanje, harmoni?acija standardastari pristup i odre:ivanje minimalnih karakteristika proi?voda.2. avne na$avke su o$lik necarinske ?atite. 5ko je tržite otvoreno ?a javnena$avke, onda je ono slo$odno i ?a pristup stranih ro$a i investicija. @ne

predstavljaju potencijalni prihod predu?eJa i Frmi i? inostranstva u EU važanpotencijalni prihod predu?eJa sa ?ajedničkog tržita, ali i Frmi i? inostranstva.0. Birokratija može kreirati soFsticirane vidove necarinskih $arijera.=. amping i antidamping se javljaju kod uvo:enja antidampinkih carina. Unijaima na raspolaganju $rojne moguJnosti necarinskih $arijera redukcije uvo?a i? ;5.Ukoliko je cena i?vo?nih proi?voda niža od domaJih cena reč je o dampingu, paoteJena ?emlja može uvesti antidampinku carinu.. !ačela predostrožnosti i prevencije se primenjuju u moguJim i?laganjimaopasnosti i ri?iku kod prevencija (npr. kada je teta evidentna i kada se tre$ajusprečiti nove povrede pravila i dodatne tetne konsekvence.4. 6ontrola investicija u trgovini predstavlja trgovinsku $arijeru./. ravila o poreklu i minimalno učeJe lokalnog sadržaja koriste se kao

necarinske $arijere. "?nos spoljnjeg sadržaja je pre>erencijalni tretman unutranjetrgovine EU.8. Uvo? japanskih automo$ila u EU je i?ložen ?atiti domaJe autoindustrije.Barijere se odnose na standarde, carinske tari>e i trokove distri$ucije.

EU i ED5. Ekonomsku saradnju EU i ED5 (Evropske ?one slo$odne trgovine

karakteriu sledeJi periodiK rvi, koji se odnosi na osnivanje ovih institucija, ?atimdola?i do smanjenja $roja članica ED5 i prvo proirenje EU, pa >ormiranje Evropskogekonomskog prostora i konačno, period kada članice ED5 ula?e u članstvo EU. ED5

je isključivo ukidala carinske tari>e na unutranju trgovinu svojih članica reguliuJislo$odnu trgovinu industrijskim proi?vodima (poljoprivreda kao osetljivo pitanje nije

$ila predmet ugovora. "ako nije pokrivala sve s>ere privredne aktivnosti ED5 jeostvarila odre:ene ekonomske re?ultate, pose$no u stopama rasta i outputu perkapita. ogovor EU i ED5 je stvorio do tada najveJu ?onu slo$odne trgovine,Evropski ekonomski prostor. Dako su članice ED5 postale konstituent edinstvenogevropskog tržita industrijskih proi?voda i usluga.

@d nosi EU i ;5. "?me:u EU i ;5 nema tipičnih pre>erencijalnih trgovinskihspora?uma. "ako ostvaruju ogromnu trgovinsku ra?menu, ovi $lokovi su speciFčni počestim nesuglasicama u o$lasti poljoprivrede, jo od ranih e?desetih godina prologveka. Cajednička poljoprivredna politika uvodi su$vencije u EU koje poveJavajudomaJu proi?vodnju i smanjuju uvo?. alje, viak poljoprivrednih proi?voda stvarai?vo?ne vikove, praJene enormnim i?vo?nim su$vencijama. ; druge strane, ;5?astupaju li$eralniji pristup, čak i u trgovini 19@ i hormonski tretiranim životinjama." $ankarski sistem, javne na$avke, standardi, patenti i dr. predstavljaju potencijalnetrgovinske pro$leme EU i ;5.

EU i apan. "?me:u EU i apana nema pre>erencijalnih trgovinskih spora?uma.

o?nato je da apan često trpeo ra?ne necarinske $arijere nametnute od strane EU.



;lične mere primenjuje i apan. "pak, trgovinska ra?mena EU i apana je ?avidna.-a?vijeni ekonomski odnosi i?me:u Unije i apana, uticali su na to da je ovadalekoa?ijska ?emlja posle ;5 postala najvažniji trgovinski partner.

Opšte šeme preferencijala (GSP)

Do su spora?umi sa ?emljama u ra?voju. @ni ?emljama u ra?voju omoguJava i?vo?ro$a u EU $e? carina do odre:enog nivoa carinske kvote, u? uslov da postojigodinje pregovaranje o ovim pre>erencijama. ;istem pre>erencija pokriva preko &<?emalja (industrija, poljoprivreda i dr. osim naoružanja. @ptom emompre>erencijala carinske kvote su ?amenjene stepenovanim carinskim olakicama,?avisnim od tretmana uve?enih proi?voda. @d toga ?avise carinske olakice, u?princip da su manje ra?vijene ?emlje povlaJenije.

1; A 1enerali?ed ;Sstem o> re>erence

;pora?um i? #omea. @vim spora?umom EU uspostavlja dijalog i partnerstvo u

i?vravanju ugovora sa 56 (a>ričkim, karipskim i paciFčkim državama. ;aradnja sesvodi na trgovinu, Fnansijsku pomoJ i pose$ne olakice. 1otovo svi proi?vodi i? 56imaju slo$odan pristup na tržite Unije, $e? carina i kvota (i $e? o$ave?ereciprociteta. " pored toga, učeJe 56 u spoljnotrgovinskoj ra?meni EU je nisko.-a?log je moguJe pronaJi u strukturama ekonomija ?emalja 56, heterogenojproi?vodnji i nedostatku ekonomije o$ima na vlastitim tržitima.

C$og uticaja necarinskih $arijera na naruavanje slo$odne trgovine >ormirajuse institucije ?a ovu o$last i postepeno uklanjale prepreke. ola?i do ekonomskihintegracija čiji je primarni cilj stvaranje ?one slo$odne trgovine. @vo je>undamentalni motiv nastanka EU koji je uticao na dalju institucionali?acijuspoljnotrgovinske politike.

-unde trgovinskih pregovora pod pokroviteljstvom 15DD su imale snažanuticaj na svetske tokove trgovine. @ne traju godinama. "pak, ključne pregovore voderepre?entativni pregovarači (o$ično ;5, EU i apan.

15DD. @pti spora?um o carinama i trgovini se odnosi na me:unarodna pravila

slo$odne trgovine u cilju i?$egavanja me:unarodnih nespora?uma i sprečavanjadampinga, a u skladu sa li$erali?acijom spoljne trgovine.

15DD je $io privremena institucija i kasnije je prerastao u PD@. @n je u četiri

celine imao 08 članova.



&. @dnosila se na klau?ule najveJeg povlaJenja koja je omoguJavala članicamada imaju iste olakice u trgovini i listu carinskih koncesija. 7lanice su $ile o$ave?neprijaviti ove olakice 15DD.

2. @dnosila se na nacionalni tretman i necarinske prepreke u trgovini. 7lanicama15DD nije do?voljeno da uvo?ne proi?vode optereJuju dodatnim pore?ima ilitaksama.

0. @dnosila se na organi?aciju, upravljanje, pristup i istupanje i? 15DD.

=. @dnosila se na ?emlje u ra?voju i pre>erencijale na tržitima ra?vijenih?emalja, koji se odnose na smanjenje carina i drugih ograničenja.

Urugvajska runda carina A &'84&''=. svetske trgovine, ali

(multilateralnipregovori o smanjenju god. -unda je vo:ena radi unapre:enja i ?$og toga to je $ilonediscipline u potovanju 15DD. ;ve vie su se potpisivali $ilateralni spora?umi u?regionalna ?atvaranja na tetu treJih ?emalja. ose$ni pro$lemi su postojali utrgovini poljoprivrednim proi?vodima i tekstilu (nisu $ili regulisani u okviru 15DD.Cato Urugvajska runda otklanja ove pro$leme i nejasnoJe. 7lanice prihvatajudogovore o trgovini uslugama i investicijama, te ?atiti prava intelektualne svojine.-e?ultati Urugvajske runde sadrže.

Caključenjem Urugvajske runde pregovora >ormirana je ;vetska trgovinska

organi?acija (PD@.

-e?ultati Urugvajske runde sadržeK

Garinske stope na industrijsku ro$u se moraju smanjiti ?a 08M.

!ecarinske $arijere se pretvaraju u carinske tari>e i smanjuju su$vencije ?a

poljoprivredu.

Ca tekstilne proi?vode prosečne carinske stope se smanjuju sa &,M na &2,&M.

PD@ regulie sistem reavanja sporova u o$lasti intelektualne svojine. PD@

tre$a sastaviti pravila o poreklu ?a sve države članice organi?acije.



PD@ traži od trgovinskih partnera da prate i potuju me:unarodne standarde.

@do$ravaju se antidampinke carine ako oteJena ?emlja dokaže da je nastala

teta.

U slučaju evidentne ili po tencijalne tete od neočekivanog rasta uvo?ado?voljavaju se privremene mere.

PD@ odgovara ?a e>ikasnost reavanja sporova preko komisije ?a reavanje

sporova.

15D; (@pti spora?um o trgovini i uslugama je novi spora?um li$erali?acije

trgovine uslugama.

-unda i? ohe. -unda i? ohe je počela u 6ataru 2<<&. god. sa oko &< država od

kojih je preko &<< ?emalja u ra?voju u? pregovore o sledeJim temamaK

Drgovina poljoprivrednim proi?vodima je optereJena carinskim i necarinskim $arijerama jo od vremena protekcioni?ma.

Usluge daju doprinos glo$alnom rastu i ?aposlenosti vie nego drugi sektori.

o uvek postoje pro$lemi ?atite intelektualne svojine, koriJenje >alsi>ikata i

kopiranje ro$e, upotre$a tehnologija $e? plaJanja autorskih prava.

regovori o pravilima ?atite stranih direktnih ulaganja. ;prečavanje suko$a

i?me:u nacionalnih organa i trustova. regovori o transparentnosti javnih

na$avki.

;pora?um PD@ o isporuci osnovnih je>tinih lekova ?a siromane ?emlje ?aust avile;5.

Cemlje u ra?voju optužuju ;5 i njihove >armaceutske >irme. itanja i? domena

elektronske trgovine.

itanja ?atite životne sredine.

Drgovinski spora?umi i sporovi EU i ;5



va najveJa svetska ekonomska $loka.

@gromna trgovinska ra?mena i me:uso$ne investicija.

Dransatlanska trgovinska ra?mena i tokovi investicija prela?e dnevno prekomilijardu dolara i čine oko =<M ukupne svetske trgovinske ra?mene.

@na je re?ultat mnogo$rojnih spora?uma o me:uso$noj sarad nji, često o$ojenimpolitičkim i nacionalnim interesima.

!ereeni trgovinski nespora?umi neretko prerastaju u o?$iljne suko$e i

ugrožavaju ekonomsku saradnju i do$re političke odnose. "pak, trgovinskaneslaganja nisu tolika da $i mogla dovesti do prekida trgovine i?me:u najveJihsvetskih trgovinskih aktera.

D-1@"!;65 @#"D"65 EU

Drgovinski spora?umi i sporovi EU i ;5

@dnose i ugovore i?me:u EU i ;5 determiniu tri ključna okvirna dokumenta

transatlanskih odnosa i toK

T Dransatlanska deklaracija,

T !D5 !ova transatlanska agenda (plan i

T DE Dransatlansko ekonomsko partnerstvo.

&''<. usvojena Dransatlanska deklaracija, koja je postavila temeljne principedalje saradnje EU i ;5 u ekonomiji, o$ra?ovanju, nauci i kulturi.

&''. usvaja se !D5 (!ova transatlanska agenda i Cajednički akcioni plan EU i

;5 kao okosnice daljeg partnerstva utemeljenog na promociji mira, sta$ilnosti,demokratiji i ra?voju u svetu, te napretku i stvaranju $liskih prekookeanskih ve?a.

&''8. A GiljK uklanjanjanje tehničkih trgovinskih $arijera i stimulacije multilateralneli$erali?acije. er, dotadanja praksa je uka?ivala na $rojna necarinska tehničkaograničenja koja su sputavala slo$odnu trgovine EU i ;5. DE o$jedinjava tržite



rada i predu?etnitvo, te aFrmie ?ajednitvo u o$lasti ?atite životne sredine, ?atitipotroača idr.

D-1@"!;65 @#"D"65 EU

1lavni suko$i. Dokom < godina pregovora i stvaranja trgovinskih spora?uma u

okviru 15DD i PD@ dolo je do neslaganja i?me:u potpisnica u sledeJim o$lastimaK

Tojave direktnog protekcioni?ma.

T"ndirektni protekcioni?am (koriJenje domaJih standarda u diskriminaciji priopore?ivanju ili davanja konkurentskih prednosti domaJim proi?vodima.

T!espora?umi u podnoenju ?ahteva (speciFčnosti u slučaju usvajanja pravila i

odrednica.

T!aruavanje trgovinskih odnosa u su$vencioniraju odre:enih proi?vodnji.

Tro$lemi i nespora?umi koričJenja antidampinga.

"!U;D-";65 @#"D"65 EU

-a?voj moderne civili?acije nije moguJ $e? $r?ih industrijs kih promena. Daj o$likprivrednog ra?voja je od industrije napravio lokomotivu ukupnog drutvenog

progresa. "ndustrijski ra?voj podstiče tehničkotehnoloki ra?voj, ali i suprotno, nemaindustrijskog ra?voja $e? tehničkog progresa.

!a tržitu EU, jednom od najdinamičnijih ekonomskih prostora na svetu, stalno se

i?nala?e reenja koja ga održavaju konkurentnim u otroj tržinoj $or$i na glo$alnomplanu. 6omunitarna dimen?ija i?me:u članica EU na polju industrijske podrkeispoljava se i? vie ra?loga.

&. Cajednički usaglaenim delovanjem svih nacionalnih politika se postižu veJi

e>ekti nego kada svaka država provodi vlastitu politiku. ;inergičkim delovanjemsmanjuju se paralelni trokovi $ilo koje vrste (istraživački, investicioni itd.. E>ektimaekonomije o$ima postižu se utede, racionalnost proi?vodnje i istraživanja itd.

2. U okvirima industrijske politke reavaju se pitanja priliva i odliva kapitala.Ukoliko se takva makroekonomska kretanja reguliu npr. visinom kamatnih stopa,tada se merama industrijske politike na odre:enom prostoru privlače dodatneinvesticije.



0. "ndustrijskom politikom se mogu kreirati ?ajednički nastupi na eksternimtržitima, u? podrku EU, dok se u najtežim slučajevima ugrožavanja tržinihinteresa Unije od strane drugih ?emalja ili kompanija mogu primeniti i kontra mere.

=. orsiranje naprednih tehnologija i revitali?acija istroenih industija je ključni

motiv implemetacije industrijske politike.

"!U;D-";65 @#"D"65 EU

"ndustrijska politika je često protekcionistička. "nstrumenti ?a sprovo:enjeindustrijske politike se mogu sistemati?ovati na sledeJi načinK

o ;ve vrste su$vencija (i?vo?, proi?vodnja, suFnansiranje istraživačkora?vojnihprojekata.

o 6ontrola cena, poreska politika, politika devi?nog kursa i druge Fskalne mere i$arijere.

o ržavne investicije, i?gradnja in>rastrukture, javne na$avke, kreditna politika,i?davanje do?vola i saglasnosti, donoenje tehničkih standarda, proi?vodnja uorgani?aciji države itd.

o @stali instrumenti.

"ndustrijska politika EU daje po?itivne re?ultate u ra?voju industrijskog sektora,

pose$no u restrukturiranju industrije i prilago:avanju novim trendovima.

@#"D"65 6@!6U-E!G"E EU

olitika konkurencije EU je >okusirana na pojave koje (kad nisu pod nad?orom

mogu prou?rokovati nepotre$ne gu$itke na ?ajedničkom tržitu, i uopte, ugro?itidalji ra?voj evropske ekonomije.

De pojave se mani>estuju u ?loupotre$i dominantnog položaja, nedoputenimtrgovinskim spora?umima, spajanjima, pripajanjima (merdžerima i akvi?icijama inedo?voljenim o$licima državne pomoJi predu?eJima. akle, reč je, uglavnom omerama sprečavanja ograničavanja tržinih slo$oda ostalih tržinih učesnika,sprečavanja nelojalnih dogovora o cenama i (ili drugim tržinim kondicijama,?a$ranama uslovljavanja trgovine itd. @vim intervencijama su se $avile vlademnogih ?emalja u ra?ličitim etapama njihovog ra?voja. 9e:utim, serio?an i



kompleksan, naučno utemeljen tržini pristup je privilegija samo najra?vijenijihsvetskih ekonomija, pose$no ;5 i EU.

@#"D"65 6@!6U-E!G"E EU

Cakonodavstvo EU i? o$lasti politike konkurencije je sveo$uhvatno i speci>ično.

@snovu ?akonodavstva čini Ugovor o osnivanju EU. U njemu se posredno ineposredno regulie ova pro$lematika. -eč je o pravnim aktima koji se nala?e, nesamo u tekstovima Ugovora o osnivanju, nego i drugim komunitarnim regulacijama,direktivama, preporukama, pravilnicima itd. !eke preporuke i pravilnici nisuo$ave?ujuJi, iako uka?uju na stavove najviih institucija Unije prema naruavanju

politike konkurencije.

Evropska komisija je naj?načajnija ustanova implementacije ove politike. ;aglasno

tome, ova institucija i?riče ka?ne prekriocima politike konkurencije i onima kojinaruavaju >unkcionisanje ?ajedničkog tržita. "?nosi i?rečenih ka?ni su u stotinamamiliona evra, jer novčani ka?neni i?nosi mogu iJi i do &<M godinjih prihoda, kojetužene Frme ostvare u celom svetu. "pak, Evropski sud pravde ima >ormalnunadležnost ?a reavanje sporova i?me:u institucionalnih aktera Unije (to mogu $itiFrme, vlade država članica ili centralne institucije Cajednice.

* U Ugovoru o osnivanju Evropske ?ajednice decidno je preci?irana pro$lematika?atite konkurencije ?ajedničkog tržita. Dako članovi 8&. do 8'. tretiraju pitanja kojareguliu konkurencijsko pravo. 7lan 8&. Ugovora smatra nespojivim sa ?ajedničkimtržitem sve spora?ume i odluke i?me:u predu?eJa i udruženja predu?eJa ilidogovovorene prakse me:u njima, koji mogu uticati na trgovinu me:u članicama isprečiti, ograničiti ili naruiti konkurenciju ?ajedničkog tržita. @vo se pose$noodnosi naK

T!eposredno ili posredno utvr:ivanje kupovnih ili prodajnih cena ili drugih uslovara?mene.

T@graničenje ili kontrolu proi?vodnje, plasmana, tehničkog ra?voja ili investicija.

Todelu tržita ili lanaca sna$devanja.



Trimenu nejednakih uslova ?a iste poslove kod ra?ličitih poslovnih partnera.

TUslovljavanje sklapanja ugovora prihvatanjem dodatnih o$ave?a koje nisu ve?ane?a predmetne ugovore.

PO!ITIK KONKURENCIJE EU

Držine strukture (monopol, duopol, oligopol

Držina koncentracija. Držina koncentracija je >unkcija $roja predu?eJa koja konkuriu na nekom tržitu i njihovih pojedinačnih tržinih učeJa. " ovde postojiidentiFkacija prema tržinim strukturama.

Drendovi kretanja od stanja per>ektne konkurencije ka monopolu daju negativne

e>ekte, pre svega u rastu cena i redukciji proi?vodnje. @vo govori o potre$i o?$iljnogpristupa EU u o$lasti antimonopolske politike. Cato Unija prati nivo koncentacijeodre:enog tržita i nivoe učeJa pojedinih tržinih aktera.

Ca merenje koncentacije tržita postoje ra?ličite metode, i toK

T"ndeks reciprociteta.

T-acio koncentacije ?a = ili 8 vodeJih konkurenata. T6riva koncentracije ili 1inikoeFcijent.

T%erFndal %irmanov indeks (%%".

@#"D"65 6@!6U-E!G"E EU

*%erFndal%irmanov indeks (%%" je najpou?daniji poka?atelj ?a i?računavanje

koncentracije tržita. %%" se koristi ?a utvr:ivanje stepena tržine koncentracije uEU i ;5, ali i drugim ?emljama. @n je analitički instrument u ?vaničnim anali?amakoncentracije, koje se vre ?a institucije Unije. Do ?nači da se prilikim davanjasaglasnosti, pa i u sporovima i? o$lasti politike konkurencije %%" pojavljuje kaosluž$eni parametar. "sto tako, %%" koristi i 5ntimonopolska komisija ;5 upostupcima donoenja odluka o odo$ravanju ili od$acivanju ugovora u spajanjima ipripajanjima. Ca ra?liku od G-= ili G-8, %%" ?avisi od ukupnog $roja tržinih aktera.



@#"D"65 6@!6U-E!G"E EU

!edo?voljena ponaanja na ?ajedničkom tržitu

&. Ca$ranjeninedoputeni trgovinski spora?umi

2. ržavna pomoJ

0. ;pajanje i pripajanje Frmi (merdžeri i akvi?icije

-E1"@!5#!5 @#"D"65 EU

Gilj regionalne politike je jačanje ekonomske i socijalne kohe?ije članica EU. 3irina,

inten?itet i du$ina delovanja regionalne politike govore o dugoročnoj strategiji kojomse želi implementirati integralni koncept regionalnog ra?voja. Be? o$?ira na mnogeotpore, regionalni ra?voj je prvora?redno ekonomsko, socijalno i političko pitanje EU.!jegova eksklu?ivnost je u interakciji ra?ličitih >aktora, kao to su supstitucijera?vojne komponente i socijalne politike, snažna podrka irenju Unije na istok,uravnoteženje ra?vijenosti, prilago:avanje E9U itd.

9ekugalov i?vetaj. @vaj i?vetaj je sastavljen &'//. god. @n konstatuje da u EU

postoje regionalne nejednakosti. održava ?ahteve ?a u$lažavanjem ekonomskihnejednakosti i sugerie da se ?a njihovo reavanje o$e?$ede sredstva i jasna

politička volja. er, u$r?ani ra?voj sla$ije ra?vijenih teritorija traži ogromnaFnansijska sredstva koja nije moguJe o$e?$editi $e? velikih Fnansijskih napre?anjakontri$utora. "pak, tre$alo je proJi desetak godina da se smernice 9ek ugalovogi?vetaja počnu provoditi.

Britansko $udžetsko pitanje. osle na>tne kri?e sedamdesetih godina prolog veka

dola?i do irenja Cajednice kojoj pristupaju elika Britanija, "rska i anska. elikaBritanija postavlja pitanje učeJa u $udžetu EC ?$og neslaganja sa visokim i?dacima?a poljoprivredu. @na je ne?adovoljna po?icijom Fnansijskog kontri$utora. !jenapoljoprivreda je u to vreme u ukupnom outputu imala relativno mali ?načaj, dok jepoljoprivredni sektor povlačio relativno skromna sredstva i? Evropskog >onda ?a

upravljanje i garancije u poljoprivredi. Ca ra?liku od elike Britanije, rancuska jeo$ilato koristila ovaj strukturni >ond. U okviru reavanja Britanskog $udžetskogpitanja i ustupaka koji su elikoj Britaniji tre$ali $iti učinjeni, &'/. god. je osnovanEvropski >ond ?a regionalni ra?voj. @snova ovog >onda su podsticaji ?a Fnansiranjeregionalnog ra?voja dodatnim sredstvima koja koriste vlade ?emalja članica uredukciji regionalnih disproporcija. Britanija je imala odre:ene $ilansne suFcite saovim >ondom, ali je to $ilo malo ?a deFnitivno reavanje $udžetskog pro$lema. @vo



pitanje je reeno na ;amitu u onten$lou &'8=. god. kada su dogovorene mereredukcije nekih cena i kvota u poljoprivredi i smanjenje netoo$ave?a elikeBritanije prema $udžetu Cajednice.

Oak elor, koji presedava 6omisijom, inicira sutinske ekonomske re>orme i

stvaranje jedinstvenog tržinog prostora. 6rajem godine pregovori vlada članica su?avreni usvajanjem edinstvenog evropskog akta koji potencira ?ajednitvoprovo:enja ?acrtanih re>ormi. ostavlja se pitanje, kakve su konsekvence ovihdoga:aja na produ$ljavanje i učvrJivanje regionalne politike kao važne kohe?ionepolitikeQ !eke odgovore možemo do$iti uvidom u Helorove pakete.H

rvi Helorov paketH ($udžetski period &'8' do &''0. god.. osle usvajanja

edinstvenog evropskog akta mnoga važna pitanja su prela u režim odlučivanjakvaliFkovanom veJinom, pa su tako i sve i?raženiji regionalni pro$lemi do$ili navažnosti. odajuJi veJ tradicionalne interese ?a smanjivanje ra?lika u ra?vijenostievropskih ?emalja i regiona (uslov normalnog >unkcionisanja ?ajedničkog tržita,

pojava regionalne politike u edinstvenom evropskom aktu pod samostalnimnaslovom nije nikakvo i?nena:enje. -e>orme predvi:aju provo:enje regionalnepolitike učeJem Evropske investicione $anke, strukturnih >ondova, te koordinacijomekonomskih politika država članica. rvi elorov paket je udvostručio strukturne>ondove, koji od &''0. god. i?nose 2M $udžeta Unije (u odnosu na ',&M učeJa u&'8/. god.

Giljni programi elorovog paketa &. u o kviru mera strukturne politikeK

&. rvi o$uhvata sla$ije ra?vijene regione sa B Hper capitaH manjim od /Mod proseka EU. "?vori Fnansiranja su o$e?$e:eni i? E--, E;, EU1odeljenje ?ausmeravanje i E"B. @vim kriterijumima je $ilo o$uhvaJeno 2&,/M stanovnika Unije.

2. rugi se odnosio na regione sa nera?vijenom industrijom i ?natno viomstopom ne?aposlenosti od proseka EU. @vaj >ond uglavnom podržava ra?voj malih isrednjih predu?eJa, Fnansira se i? E--, E; i E"B. 6riterijumima ovog cilja sepokrilo oko &4M populacije Cajednice.

0. unkcija treJeg je smanjenje dugoročne ne?aposlenosti radnika starijih od 2godina (Fnansira se i? E;.

=. 7etvrti je predvi:en ?a stimulaciju pro>esionalne integracije mladih do 2godina starosti (Fnansira ga E;.

. eti program se odnosi na unapre:enje seoskog (ruralnog ra?voja.redvi:eno je da se aktivnosti odvijaju diversiFkacijom poljoprivredne proi?vodnje.



rugi elorov paket ($udžetski period &''0 do &'''. god.. rojekat jedinstvenog

tržita je di?ajniran &'84. god. i $io je gotovo ?avren do kraja &''&. god. očetniciljevi, generisani od strane najra?vijenijih evropskih ?emalja dostižu krajnje limite."ntegracije traže promene i re>orme unutranje strukture Cajednice.

U periodu &''0&'''. god. ciljevi i dodela sredstava se može prika?ati na sledeJi

načinK

&. Giljni program & se odnosi na pomoJ sla$ije ra?vijenim regionima sa 1 perkapita manjim od /M od proseka EU (koristio je 4/,4M strukturnih >ondova.

2. Giljni program 2 je pružao pomoJ regionima sa niskim stepenom industrijskeproi?vodnje i stopom ne?aposlenosti i?nad proseka Unije (ova sredstva su činila

&&,&M strukturnih >ondova.

0. Giljni program 0 je namenjen sprečavanju dugoročne ne?aposlenosti (pomoJradnicima starijim od 2 godina, ne?aposlenim preko &2 meseci i integrisanjemladih i ostalih drutvenih grupa na tržitu rada.

=. Giljni program = se odnosi na prilago:avanje radnika industrijskimpromenama i ?ajedno sa ciljnim programom 0 participirao u strukturim >ondovimasa &<,'M.

. Giljni program a ima >unkciju prilago:avanja sektora poljoprivrede i

ri$arstva, ?ajedno sa re>ormama ?ajedničke poljoprivredne politike (G5. @vajprogram učestvuje u strukturnim >ondovima M.Giljni program $ je usmeren naekonomsku diversiFkaciju osetljivih seoskih područja i u strukturnim >ondovimaparticipira sa =,'M.

4. Giljni program 4 je re?ervisan ?a strukturno prilago:avanje regiona sai?u?etno niskom stopom naseljenosti (3vedska, inska. !jegovo učeJe ustrukturnim >ondovima je i?nosilo oko <,M.

C5E!"765 @#@-"-E!5

@#"D"65 " -U-5#!" -5C@

oljoprivreda je važan sektor svakog drutva, $e? o$?ira na njegovu ekonomsku

snagu, ure:enje ili geostrategijski položaj. rema učeJu u 1 poljoprivreda u



ra?vijenim ekonomijama ima marginalnu ulogu. @no je npr. u EU oko 2M, dok jeučeJe u ?aposlenosti veJe i i?nosi oko =M. "pak, to ne govori o ulo?i i mestupoljoprivrede u ekonomiji EU, pose$no ?$og toga to je ona ?a ra?liku od drugiho$lasti, strateka grana. Cato se proi?vodnja i ?aposlenost u poljoprivredi neposmatraju jednostrano.

Cajednička p oljoprivredna politika (G5 je najstarija ?ajednička politika EU. Upočetku stvaranja Unije, postavljeno je pitanje podrke poljoprivredi. "nsistiranjerancuske na podrci poljoprivredi je prihvaJeno kao kompen?acija nemačkiminteresima na polju industrijske politike.

C5E!"765 @#@-"-E!5

@#"D"65 " -U-5#!" -5C@

@va politika je i najkontrover?nija u EU. Dako je njeno učeJe u 1 mnogo niže

od učeJa u ukupnom $roju ?aposlenih, ali i mnogo niže od učeJa te grane u

trokovnoj strani $udžeta. "pak, planirani $udžet ?a ovu o$last je jo uvekdominantan.

EU je na svetskom tržitu a>irmisana kao strateki proi?vo:ač i trgovac

poljoprivrednog sektora. @predeljenje koncept G5 je potvr:eno na glo$alnomnivou, jer tražnja i cene poljoprivrednih proi?voda $eleže $rži rast u odnosu na rastcena drugih proi?voda i rast glo$alnog 1.

C5E!"765 @#@-"-E!5

@#"D"65 " -U-5#!" -5C@

;matra se da su na ;amitu u ;tre?i &'8. god. napravljene konture ?ajedničke

poljoprivredne politike EU. !a skupu su potencirani aktuelni pro$lemi ra?vojaevropske poljoprivrede. ;amit je ?aključio da se mora stvoriti jedinstveno tržitepoljoprivrednih proi?voda, dajuJi prioritet domaJim poljoprivrednim proi?vodima.

aki instrumenti G5 su interventne cene, varija$ilni uvo?ni prelevmani i

su$vencije ?a i?vo? poljoprivrednih proi?voda.

C5E!"765 @#@-"-E!5

@#"D"65 " -U-5#!" -5C@

Giljevi ?ajedničke poljoprivredne politike prema Ugovoru i? -ima suK



T !ajvažniji cilj je da se potroačima osigura sna$devanje poljoprivrednimproi?vodima po Hprihvatljivim cenamaH (nije o$ra?loženo ta ova >ormulacijapodra?umeva.

T Cajednička politika mora poveJati produktivnost u poljoprivredi. Cahteva se

racionalna upotre$a inputa, racionalnost u ra?voju proi?vodnje i potencira ulogatehničkog progresa u poljoprivredi. @vo uka?uje na potre$u nastavka re>ormi iodre:uje pravac i?gradnje moderne poljoprivrede.

T 9ere moraju uticati na sta$ilnost ?ajedničkog tržita poljoprivrednih proi?vodai o$e?$editi dostupnost sna$devanja na celoj teritoriji Cajednice.

T 9oraju se o$e?$editi uslovi ?a poveJanje životnog standarda populacije kojau EU živi od poljoprivredne delatnosti.

C5E!"765 @#@-"-E!5

@#"D"65 " -U-5#!" -5C@

Ca uspeno >unkcionisanje, uspostavljeni su principi na tržitu poljoprivrednih

proi?voda. rvo, domaJi proi?vodi imaju prednost nad uvo?nim. rugo, tržiteproi?voda je ?ajedničko i u granicama je EU. @vo podra?umeva uspostavljanje

jedinstvene cenovne politike i drugih standarda. Ca eFkasno provo:enje G5, $ilo jeneophodno o$e?$editi ?ajednički $udžet na nivou Cajednice i druge prateJe mere.

olitika cena

* 1ranična, ili prag cena, je ona cena ispod koje je ?a$ranjen uvo? na tržite

Unije. @va mera titi domaJe proi?vo:ače od nižih cena spoljnih konkurenata iprimenjuje se na svim punktovima ?a uvo? ro$a u EU.

* "nterventna cena. Do je minimalna nadoknada koja se garantujepoljoprivrednim proi?vo:ačima. @na se koristi u periodima neusaglaene ponude itražnje, kada dola?i do suFcita poljoprivrednih proi?voda. ose$no povoljne e>ekte?a domaJe proi?vo:ače predstavljaju kom$inacija interventnih cena i mera uvo?ne?atite.

C5E!"765 @#@-"-E!5

@#"D"65 " -U-5#!" -5C@

6oncept integralnog ruralnog ra?voja je relativno nov u teoriji i praksi privrednog

ra?voja i ?$og toga se tretira kao novije poglavlje teorije ra?voja. -uralni ra?voj iruralna ekonomija ekonomskosocijalne pro$leme reavaju u poljoprivrednojdelatnosti i njoj $liskim sektorima. oljoprivreda je važan segment integralnogruralnog ra?voja, inače kompleksnog, vievalentnog i, pre svega, savremenog



modela održivog ra?voja. er, model industrijali?acije, koncentracija i ultra $r?i ra?vojur$anih i industrijskih centara poka?ao je sla$osti u odnosu na decentrali?ovanimodel uravnoteženog ra?voja.

-uralna ekonomija je Hintegralna (multisektoralna, teritorijalno ?aokružena,

seoska privreda koju čini skup me:uso$no pove?anih privrednih delatnosti i drugihaktivnost. ored primarne poljoprivredne proi?vodnje tu spada prera:ivačkaindustrija (najčeJe $a?irana na sirovinama poljoprivrednog porekla i raspoloživojlokalnoj radnoj sna?i, vodoprivreda sa ri$arstvom, rudarstvo, umarstvo, lovstvo,trgovina i druge usluge, turi?am, ?anatstvo, te $rojne aktivnosti ve?ane ?a prostornoure:enje, organi?aciju stanovanja, koriJenje slo$odnog vremena, očuvanje ?dravljaljudi, o$ra?ovanje i permanentnu o$uku, održavanje ekoloke ravnoteže i?me:učoveka i prirode koja, i?me:u ostalog, podra?umeva samoodrživi ra?vojpoljoprivrede.H @snovni principi po kojima se upravlja ruralnom ekonomijom suKravnomernost ra?voja na $a?i raspoloživih resursa, ?austavljanje naputanja sela,ve?a sa okruženjem itd. akle, ruralna politika je usmerena, ne samo na

poljoprivredu, veJ i na ruralnu privredu. Dako je stvoren novi model ra?voja koganeki na?ivaju i Iruralna industrijali?acija.

eklaracija 6@-6

E-@;65 9@!ED5-!5 U!"5

"nstituc ionalno konstituisanje Evropske monetarne unije (E9U se doga:a ukasnom periodu njenog postojanja i jo nije u potpunosti ?avreno i prihvaJeno odnekih najvažnijih članica. "sto tako, evropski monetarni sistem je ?atvoren ?a ?emljekoje ne mogu ispuniti nametnute uslove pristupanja. ednostavno, postoje ?emljekoje mogu a neJe, i ?emlje koje ne mogu a htele $i, da se inkorporiraju u evropskimonetarni sistem. Cato se u evrointegracijama javljaju dve ekonomskesu$struktureK monetarni sistem (9; i monetarna unija (9U.

9onetarna unija je složeni o$lik institucionali?acije ekonomskog prostora i jedno

od najsloženijih i naj?načajnijih komunitarnih dostignuJa. Upravo ?$og složenosti ipolitičke osetljivosti monetarne s>ere, ovi procesi dola?e posle ustanovljenja drugih?ajedničkih politika.

ananja E9U ima veliki uticaj na svetsku ekonomiju preko jedne od najvažnijih

svetskih valuta. Uniji raste uticaj i u ;vetskoj $anci, 99 i @EG.

E-@;65 9@!ED5-!5 U!"5

*6rugman i teorija evropskih integracija. Deorijska osnova E9U je ?asnovana nanekim ključnim momentima speciFčnim ?a evropske monetarne integracije. resvega, posle pristupanja Uniji, članice su i?gu$ile moguJnost kreiranja devi?nogkursa prema drugim članicama, ali i i?van nje. @va odricanja su kompen?ovana



$rojnim koristima od jedinstvene valute ireg ekonomskog prostora. @d stepenaintegracija ?avise koristi i nedostaci, koji su u konačnom, jedna vrsta cost$eneFtanali?e. @snova koju koristi 6rugman je primenljiva ?a integracije irom sveta.anas se javljaju ideje o novim monetarnim unijama, to dodatno potvr:ujehipote?e na kojima je ovaj pristup >undiran.

6rugmanov dijagram koristi i gu$itaka monetarne unije

E-@;65 9@!ED5-!5 U!"5

retpostavlja se da veJim stepenom integracije raste učeJe ukupne ra?mene u

1. ijagram uka?uje da rast stepena integracija smanjuje gu$itke (trokove unovoj uniji. asno je, da su gu$itci manji ukoliko je integracija potpunija i ira.;uprotno, kriva korisnosti integracija je direktno proporcionalna sa veličinomintegracije. 6oristi ?a članice monetarne unije su veJe ako je veJi stepen monetarnihintegracija. Dada je prelomna tačka integracija, i?me:u koristi i gu$itaka (trokova uVopt. Deorijski, dosti?anjem tačke (Vopt ekonomija EU i njen monetarni sistem i daljeteže desno od nje, jer ula?e u ?onu integracija u kojoj su koristi veJe od gu$itaka(trokova.

E&ropska *entralna ,anka

-e>erentn a ustanova u sektoru monetarne politike je Evropska Gentralna Banka(EGB čije konstituisanje predstavlja treJu >a?u stvaranja E9U. @va $anka>unkcionie kao ključni segment Evropskog ;istema Gentralnih BanakaE;GB. Gilj jekreiranje i provo:enje jedinstvene monetarne politike prema o$ave?ama kojeproi?ila?e i? >undamentalnih komunitarnih dokumenata. akle, ?ajedničkamonetarna politika kao proces, 9U kao sistem, te EGB i E;GB kao institucije iinstitucionalni okvir, čine okosnicu i krvotok evropskog ekonomskog sistema.

E-@;65 9@!ED5-!5 U!"5

Evro

1lavne prednosti i nedostatci od uvo:enja evra suK oredukcija visokih trokova

Fnansijskih transakcija+

oeliminisanje potencijalnih ri?ika i?a?vanih valutnim nesta$ilnostima i neželjenimra?likama u kursevima nacionalnih valuta+

ointegracija Fnansijskog tržita i transparentna politika cena, jačanje cenovnesta$ilnosti i dr.

ouloga svetske valute i prednosti koje ova po?icija donosi.



*ažno je napomenuti da se svetske Fnansijske re?erve sve vie trans>eriu u evro.

o!ajveJi nedostatak evra su ogromni trokovi uvo:enja. !ije reč samo o timtrokovima, veJ mnogim promenama u članicama. "ntegracija i standardi?acija

monetarnog sektora dovela je do gu$itaka radnih mesta u monetarnim institucijamai sporednim delatnostima. 7lanice su i?gu$ile prava upravljanja monetarnoms>erom. Do je dovelo i do neracionalnih ponaanja i Fskalnih pro$ijanja od stranenekih vlada. Evro je postao ali$i ?a loe nacionalne pote?e, pa ponekad ima ipolitičkih nesuglasica sa članicama kod kojih evro služi kao Hmoneta ?apotkusurivanjeH domaJih političara.

Documents

Ekonomija EU