7/25/2019 Ekonomija EU

1/37

Makroekonomski aspekti i zajednike politike

*Evropska unija EU je moderna, sloena i dinamina regionalna integracija noveepohe.

*28 evropskih drava (Belgija, rancuska, !emaka, "talija, #uksem$urg i %olandija

(&'2)8.+ anska, -epu$lika "rska i elika Britanija (&'/0.+ 1rka (&'8&.,ortugalija i 3panija (&'84., 5ustrija, inska i 3vedska (&''.+ 6ipar, 7eka-epu$lika, Estonija, 9a:arska, #etonija, #itvanija, 9alta, oljska, ;lovaka i ;lovenija(2

7/25/2019 Ekonomija EU

2/37

*&''8. A #ideri Unije odluili da evro?onu sainjavaju !emaka, rancuska,"talija, Belgija, %olandija, #uksem$urg, 5ustrija, inska, "rska, 3panija i ortugal.Ustanovljena Evropska centralna $anka.

*&'''. A Evro postaje punopravna valuta u EU (do 2

7/25/2019 Ekonomija EU

3/37

2. Ekonomski postojanje >unkcionalne trine privrede, sposo$ne da se nosi spritiskom konkurencije i trinim snagama unutar Unije+

0. ravni sposo$nost preu?imanja o$ave?a lanstva, ukljuujuJi privrenostciljevima politike, ekonomske i monetarne unije.

* 6riteriji i? 6openhagena na?ivaju se jo i pristupni kriteriji.

*;r$ija, Grna 1ora, 9akedonija " 5l$anija su ?vanini kandidati, i ?a verovati je da Jese pridruiti EU u tom vremenskom periodu.

*Bosna " %ercegovina " 6osovo A potencijalni kandidati

*Durska je jedini drugi oFcijelni kandidat ?a koju se ne ?na taan datum prijema.Durska se slu$eno prijavila ?a lanstvo jo &'8/., a tek je &'''. pri?nata kao ?emljakandidat ?a lanstvo. @d &''4. na sna?i je spora?um o carinskoj uniji i?me:u EU i

Durske.

*9noge drave, kao to su !orveka, 3vajcarska i "sland, ne ele da u:u u EU, ali snjom imaju specijalne spora?ume.

INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE

&. *Evropski savet2. *;avet EU0. *Evropska komisija=. *Evropski parlament

. *Evropski sud pravde4. *Evropski raunovodstveni sud/. *@stale institucije EU

* Ekonomski i socijalni komitet* 6omitet regiona* Evropska investiciona $anka

EVROPSKI SVET

*Evropski savet je >ormalno najvia institucija EU.

*!astao je &'/=. god. na samitu u ari?u. otpuno je stavljen u >unkciju tek &'84.god. usvajanjem edinstvenog evropskog akta.

*1enerator i kormilar svih kljunih re>ormi i prekretnica kro? koje je Cajednicaprola?ila. "? ove institucije su pokretane strateke inicijative, koje su imale presudan?naaj ?a evoluciju i dalju sud$inu ideje o ujedinjenoj Evropi.

7/25/2019 Ekonomija EU

4/37

*"nicijator i kreator evropskih integracionih procesa.

*!jegov uticaj od &''2. god. do danas smanjuje jer je posle potpisivanja Ugovora i?9astrihta Cajednica konstituisala novi o$lik unutranje drutvene strukture Unije,koji je >undiran na aFrmaciji novih odnosa i?me:u vlada lanica Cajednice, odnosno

na t?v. me:uvladinom pristupu. Dako je ;avjet postao najuticajniji >aktor saradnjei?me:u ?emalja lanica, odnosno njihovih vlada.

*Evropski savet se sastoji od e>ova drava ili predsednika vlada svih drava lanicai predsednika Evropske komisije. Evropskim savetom predsedava predsednikEvropskog saveta.

*Evropski savet se sastaje dva puta svakih est meseci, a ukoliko je potre$no ieJe. !ain donoenja odluka moe $iti konsen?usom, kvaliFkovanom veJinom ili

jednoglasno. "ako nema ?akonodavnu moJ, uloga Evropskog saveta je presudna uutvr:ivanju kljunih politikih tema.

*redsednik Evropskog saveta se $ira na dve i po godine kvaliFkovanom veJinom samoguJnoJu rei?$ora. %erman van -ompaj je i?a$ran ?a predsednika Evropskogsaveta 2

7/25/2019 Ekonomija EU

5/37

. usvajanje $udeta ?ajedno sa Evropskim arlamentom rihvatanje predloga u ;avetu ?ahteva kvali>kovanu veJinu. rave lanice saveJim $rojem stanovnika imaju veJi $roj glasova (najveJe me:u njima !emaka,rancuska, "talija i elika Britanije imaju po 2'. Ukupan $roj glasova je 0=, akvaliFkovana veJina se postie ukoliko glasa veJina od svih 2/ drava lanica

(ponekad se ?ahteva i dvotreJinska veJina, u? uslov da njihov ukupni $roj ne $udemanji od 2. ored toga, svaka drava lanica moe da ?ahteva da se prilikomglasanja utvrdi da li veJina glasova tako:e predstavlja i najmanje 42M od ukupnogstanovnitva EU, to onda postaje dodatni uslov ?a donoenje odluke. U pitanjimakoja su pose$no osetljiva ?a drave lanice ;avet odluuje jednoglasno. ;istemdvostruke veJine, kojim se sutinski pojednostavljuje procedura odluivanja, $iJeuveden od 2ondovima (>undamentalnimFnansijskim resursima regionalne politike, socijalnim >ondom koji unapre:ujesocijalnu politiku Unije, Evropskim >ondom ?a regionalni ra?voj i Evropskim >ondom?a poljoprivrednu orijentaciju, itd.

*6omisija ima naji?raeniju ulogu u ?akonodavnoj inicijativi i odgovorna je ?asvakodnevno >unkcionisanje evropskih poslova i implementaciju evropskih politika.Ca 6omisiju se kae da je Huvar evropskih ugovoraH.

*U naj?naajnije >unkcije Evropske komisije ula?e sledeJe aktivnostiK

&. predlaganje ?akona arlamentu i ;avetu EU

2. upravljanje evropskim $udetom

0. sprovo:enje evropskih ?akona

=. predstavljanje Unije u odnosima sa drugim dravama i me:unarodnimorgani?acijama

redsednik Evropske komisije u tekuJem sastavu je Oo?e 9anuel Baro?o u svomdrugom mandatu. -adni je?ici 6omisije su engleski, >rancuski i nemaki, a sedite jeu Briselu i #uksem$urgu.

7/25/2019 Ekonomija EU

6/37

EVROPSKI PR!MENT

*Evropski parlament predstavlja gra:ane EU. Bira se neposredno, univer?alnimpravom glasa na svakih pet godina i ?ajedno sa ;avetom Evropske unije vri?akonodavnu >unkciju. rvi neposredni i?$ori ?a Evropski parlament odrani su &'/'.

godine. Drenutni sa?iv i?a$ran je 2

7/25/2019 Ekonomija EU

7/37

*;edite ;uda pravde EU je u #uksem$urgu.

EVROPSKI R#UNOVO"STVENI SU"

*-aunovodstveni sud vri revi?iju Fnansija EU. @vaj sud ima moguJnost provereFnansijskog poslovanja $ilo kog pojedinca ili organi?acije koji imaju pristup EU>ondovima. ; o$?irom da nema sudske prerogative, jedan od najvanijih ?adatakaovog suda jeste godinji Fnansijski i?vetaj koji podnosi Evropskom parlamentu i;avetu ministara. ;astav suda ini 2/ sudija, po jedan i? svake drave lanice.

EKONOMSKI I SOCIJ!NI KOMITET

*Ekonomski i socijalni komitet titi stavove i interese ra?liitih interesnih grupa.;avet je telo konsultativnog karaktera koje i?daje miljenja ostalim institucijama ;avetu, 6omisiji, arlamentu. reko ovog saveta, interesne grupe (sindikati,poslodavci, poljoprivrednici itd. imaju moguJnost da i?nesu svoje vi:enje predloganovih propisa.

*6omitet ine 0== interesne grupe irom EU. 7lanice saveta pripadaju jednoj od trigrupeK

&. oslodavci

2. Caposleni

0. ruge interesne grupe (potroai, poljoprivrednici itd.

*Broj lanica i? svake ?emlje ?avisi od veliine njenog stanovnitva.

KOMITET RE$ION

*6omitet regiona je savetodavno telo koje predstavlja lokalne i regionalne vlasti nateritoriji Evropske unije. ajuJi miljenja na ?vanine predloge 6omisije, 6omitetregiona omoguJuava da se uju i lokalni i regionalni interesi u procesu donoenja?akona. rema #isa$onskom ugovoru 6omisija mora da konsultuje 6omitet o?vaninom predlogu ukoliko on ?adire u jedno od polja ?naajnih ?a 6omitet.7ine ga0== lana i? svih 2/ ?emalja EU.

EVROPSK CENTR!N %NK

* Evropska centralna $anka je ?aduena ?a Fnansijsku i cenovnu sta$ilnost,upravljanje ?ajednikom valutom i sprovo:enje ekonomske i monetarne politike usaradnji sa centralnim $ankama svih drava lanica. ;edite joj je u rank>urtu.

EVROPSK INVESTICION %NK

7/25/2019 Ekonomija EU

8/37

* Evropska investiciona $anka prua podrku ?a in>rastrukturne projekte udravama lanicama, potencijalnim lanicama i partnerskim ?emljama. @na to inipo?ajmljujuJi novac sa trista kapitala, a ?atim ga prosle:ujuJi po povoljnimuslovima i niskim kamatnim stopama radi implementiranja projekata saglasnih sapolitikama EU. @ko 'u?ija nacionalnog, regionalnogi me:unarodnog nivoa.

*9otiviK

otklanjanje carinskih i necarinskih $arijera, eliminacija drugih ogranienja kojaograniavaju me:unarodnu trgovinu,

o$e?$e:uju slo$odu kretanja ljudi i kapitala, ali i ostalih proi ?vodnih >aktora.

unapre:enje trgovine kro? paralelne procese ogranienja i li$erali?acije.

* ojno$e?$ednosnih, politikih, ekolokih

*-egionalne integracije su speciFan vid udruivanja ra?liitih ekonomskih, politikihili geogra>skih prostora.

*;trategijske ekonomske integracije su udruivanja drava u cilju ?atite odnelojalnog uvo?a, dok se druge mogu odnositi na integracije radi poveJanjatrgovinske ra?mene geogra>ski ili politiki $liskih ?emalja u odnosu na ostale ?emlje.

*!a stvaranje strategijskih ekonomskih $lokova snano utiu i glo$alni ekonomskiprocesi.

*ederalne o$like integracija karakterie postojanje nadnacionalnih institucija, gdegod postoji moguJnost eFkasnijeg >unkcionisanja centralnog (>ederalnog nivoa.

Dako i politika moJ prela?i sa nacionalnog na nadnacionalni nivo

*Balasa je &'4&. god. postavio koncept koji se sastoji od pet >a?a (o$lika regionalnogudruivanja kro? koje prola?e i u kojima se mogu naJi regionalne integracije.

*ored Balase ?a ra?voj teorije evropskih integracija naj?asluniji su 9id (9eade i

Dim$ergen sa radovima o$javljenim &'0. i &'=. god.

Cona slo$odne trgovine Garinska unija Cajedniko trite Ekonomska i monetarna unija Ekonomska i politika unija

7/25/2019 Ekonomija EU

9/37

* Cona slo$odne trgovine je pre>erencijalni spora?um i?me:u drava.

* @dnosi na uklanjanje svih carinskih i kvantitativnih (necarinskih ogranienjau trgovini i?me:u lanica ?one.

* @vaj o$lik udruivanja podra?umeva da svaka drava ?adri carinsku tari>u itrgovinske propise prema treJim ?emljama.

* !edostaciK

o ;kretanja trgovine (trade deLection. Uvo? i? treJih ?emalja u ?onu slo$odnetrgovine je vo:en trinim principima i neminovno se o$avlja preko ?emlje sanajmanjim carinskim optereJenjem. osle procedure uvo?a, ?emlja lanica ?oneslo$odne trgovine autonomno >ormira cenu ro$e. Cato je kljuni pro$lem>unkcionisanja ?one slo$odne trgovine nain regulisanja pravila o poreklu koja se

primenjuju na celokupan uvo? u ?onu slo$odne trgovine.

* U ?oni slo$odne trgovine ?emlje lanice ukidaju me:uso$ne carine, ali mogu?adrati ?ateene carinske stope ?a spoljno trite.

*Garinska unija je o$lik ekonomske integracije koji predstavlja sloeniju varijantu?one slo$odne trgovine. -a?lika se ogleda u primeni carinske politike. U okvirucarinske unije, lanice prema nelanicama unije >ormiraju ?ajedniku carinsku tari>u.@vaj o$lik integracija primenjuje jedinstvenu uvo?nu tari>nu politiku, ?adravajuJikarakteristike ?one slo$odne trgovine u odnosu na njihovu unutranju ra?menu.

*rednostiK

!ema skretanja trgovine @stvarenje Hvelikog tritaH i njegova konkurentnost.

*Cajedniko trite je karakteristino po uklanjanju preostalih trgovinskih $arijerakoje postoje u trgovini me:u lanicama ove integracone strukture.

* ;vi trini akteri na ?ajednikom tritu imaju jednaka prava i o$ave?e, $e?o$?ira na ?emlju porekla ili mesta gde je registrovano sedite.

7/25/2019 Ekonomija EU

10/37

*aktori proi?vodnje imaju slo$odu kretanja, isto kao i sami proi?vodi kojima setrguje unutar ?ajednikog trita, pa je kretanje ljudi, kapitala, ro$a i usluga $re ieFkasnije.

*Cajedniko trite predstavlja veliki i?a?ov i grandio?no drutveno dostignuJe

moderne epohe.*Ekonomska i monetarna unija predstavlja najkompleksniju integracionu strukturukoja sa moe >ormirati u savremenom svetu.

*6arakteristina je po tome to sve lanice prihvataju jedinstvenu valutu, a samimtim, i vo:enje ?ajednike monetarne politike.

*9onetarna unija podra?umeva saradnju ?emalja lanica preko ra?novrsnih politikakoje se implementiraju na ?ajednikom tritu.

*Uvo:enje jedinstvene valute ostvaruju dodatni sinergiki e>ekti.

*Ekonomska i politika unija predstavlja sveo$uhvatniju integraciju >ederacije injenih lanica (npr. ;5. Ekonomske i politike unije kao najsloeniji o$liciregionalnih integracija konstituiu ?ajednike (centralne politike i demokratskeinstitucije. @ne vre >unkciju upravljanja ?ajednicom i reavaju nadnacionalnapitanja. ;uverenitet ?emalja lanica je u ovakvom o$liku organi?ovanjamarginali?ovan .

9odi>ikacije me:unarodnih ekonomskih integracija, kao to suK

*;pora?um o pre>erencijalnoj carinskoj tariF, koji podra?umeva nie carinske stope ume:uso$noj trgovini me:u ?emljama potpisnicama u odnosu na stope primenjene?a ostale ?emlje. re>erencijali se mogu odnositi na ukupnu ro$nu ra?menu ili samona odre:ene proi?vode. Dako npr. drava 5 koja predstavlja veliko svetsko triteukida carine na uvo? ro$a koje su poreklom i? drave B ?$og geopolitikih iliekonomskih ra?loga. Dada drava B stie povoljniju po?iciju na tritu ?emlje 5, $e?o$?ira na rast produktivnosti rada.

*elimina carinska unija se javlja u ranim >a?ama evolucije carinske ili ekonomskeunije kada ?emlje lanice ?adravaju postojeJe stope carinskih tari>a na me:uso$nutrgovinu, a prihvataju ?ajedniku tari>nu politiku u odnosu na treJe ?emlje. @vakavo$lik carinske unije je nesavren i sluio je, uglavnom, kao prela?ni period dostvaranja potpune carinske unije.

Istorijat e&ropski' i dr()i' inte)ra*ija

7/25/2019 Ekonomija EU

11/37

* Evropska ?ajednica je nastala &'/. god. kao carinska unija, da $i poslecarinske stope, kvantitativna ogranienja i druge necarinske $arijere me:ulanicama >a?no smanjivane i ukidane.

* rema treJim ?emljama je uspostavljena ?ajednika tari>na politika (GED.

* &''2. dolo do uspostavljanja jedinstvenog evropskog trita ukidanja svihnecarniskih $arijera i spreavanja >avori?ovanja domaJe proi?vodnje u odnosu nadruge ?emlje.

* Evropska ?ajednica &'/0. god. ?ajedno sa drugim lanicama Evropske ?oneslo$odne trgovine A ED5 >ormira ?onu slo$odne trgovine D5.

* Dhe European ree Drade 5ssociation (Evropska ?ona slo$odne trgovine. ED5je osnovana &'4

7/25/2019 Ekonomija EU

12/37

Re)ionalne inte)ra*ije ( s&et(

5merike regionalne integracije.

* ;evernoamerika regionalna integracija ;5 i 6anade je osnovana &'4. god.kada je >ormirana ?ona slo$odne trgovine u automo$ilskoj industriji, a &'88. god.spora?um je proiren na ukupnu trgovinu >ormiranjem GU;D5.

*@va integracija je prethodnica >ormiranja ;evernoamerike ?one slo$odne trgovine&''=. god. ;5 i 6anade, ula?i i 9eksiko

!5D5.

*#5D5 je jo jedna od ekonomskih integracija na podruju amerikog kontinenta.@na koja predstavlja ?onu slo$odne trgovine i?me:u ?emalja #atinske 5merike.

5?ijske regionalne integracije

*&'4/. asocijacija jugoistonih a?ijskih ?emalja 5;E5! ("ndone?ija, ;ingapur,9ale?ija, Dajland, ilipini. &'8. A Bruneji+ &''. A ijetnam+ &''/. A #aos+&'''. A

Burma.

*okuaj od$rane jugoistonih a?ijskih ?emalja od komunistike ekspan?ije.

*&''2. 5D5

OSNOVNI MKROEKONOMSKI POK+TE!JI EU

;tanovnitvo

* ;a oko ska grupacija u svetu(posle 6ine i "ndije.

* ovrinaK =,08&,0/4 km2

* 1ustina naseljenostiK &&.8)km2

* Broj stanovnika opredeljuje makroekonomsku situaciju odre:enog prostora,pa su makroekonomske anali?e ve?ane i ?a demogra>ske promene.

7/25/2019 Ekonomija EU

13/37

* 6valitet ekonomskog prostora se ne meri samo ukupnim, veJ ostvarenimdohotkom po stanovniku.

* aktor privlaenja investicia, vana geopolitika komponenta.

* @ko /

7/25/2019 Ekonomija EU

14/37

Proseni godinji rast GDP per capita

GDP percapita za

2007(EU27=100)1996:2001 2001:2006 2007

Austrija 2,4 1," ",0 1277

!e"gija

2,4

1,5

2,0

11#$

!ugars%a ",1 6," 6,2 &7$

'ipar ",0 1," 2,4 $1

e%a *+ 1,4

4,4

5,9

#10

Dans%a 2,1 1,6 1,4 12,0

Estonija 7,5 9," 7," 71,

-ins%a 4," 2,7 4,0 11#&

-rancus%a 2,4 1,1 1,6 110

.e/a%a 1,9

0,9

2,6

11,0

Gr%a ",4 ",9 ",# $#2

aars%a 4,# 4,5 1,5 ,1

rs%a 7,7 ",4 ",1 1,3$

ta"ija 2,0 0,2 0,# 101&

4at5ija 7,2 9,6 10,9 37$

4it5anija 5,7 #,6 9,4 3$#

4u%se/6urg

5,1 ",0 2,# 27$2

a"ta 2,7 1,2 ",1 771

o"andija ",1

1,1

","

1&12

Po"js%a 4,4 4,2 6,6 3,,

Portuga"

","

0,2

1,6

7&

*u/unija :0,7 6,4 6,4 ,02

8"o5a%a 2,7 5,9 10," #&

8"o5enija 4,2

4,0

5,5

$01

9panija ",7 1,7 2,0 10,1

95eds%a ",1 2,7 2,0 12&

:+!ritanija 2,# 2,1 2,7 117#

EU27 2,7 1,6 2,5 1000

8AD 2,

1#

12

13,&

"nLacija

;topa inLacije je prosena promena (rast nivoa cena.

7/25/2019 Ekonomija EU

15/37

"nLacija komparira trenutni nivo cena sa cenama koje su $ile u nekomprehodnom trenutku ili periodu.

Infacija u aprilu 2008. god. za EU27 (u %)

Dr;a5a

8topain

7/25/2019 Ekonomija EU

16/37

1999

2000

2001

2002

200"

2004

2005

2006

2007

200#

2009

2010

7/25/2019 Ekonomija EU

17/37

EU27204

206

202

196

194

196

20 20

721"

211

195

;

7/25/2019 Ekonomija EU

18/37

lovenia266

261

247

2"1

24 24

925"

26"

275

2#245

;

7/25/2019 Ekonomija EU

19/37

8AD 5,1 4,7 4,4 31

apan ,3

,1

,0

&$

ro$lemi ne?aposlenosti i socijalna politika

;ocijalna politika je neodvojiva od ekonomske politike.

Uspena socijalna politika i politika ?apolavanja podra?umevaju niske stopene?aposlenosti.

rema ilipsovoj krivi, koja predstavlja Htrade o>>H i?me:u dve i?ra?ito nepovoljnemakroekonomske pojave, ne?aposlenosti i inLacije, nisku stopu ne?aposlenosti prativisoka inLacija. rema ilipsovoj krivoj uspenu politiku ?apoljavanja prate inLacija imakroekonomska nesta$ilnost.

Evropski socijalni >ond (E; uspostavlja -imski ugovor jo &'/.godine.

@tvaranje veJeg $roja radnih mesta.

revencija gu$itka kontakta ljudi s tritem rada.

ro$lemi ne?aposlenosti i socijalna politika

*Giljevi Evropskog socijalnog >onda suK

o -ast kvalitete poslova.

o reventivne aktivnosti i unapre:enje kontakata na tritu rada.

ro$lemi ne?aposlenosti i socijalna politika

Evropska socijalna povelja (pod uticajem $ogate socijalne tradicije evroprostoraje usvojena &'4&. god. u Dorinu, u? garantovanje principa i osnovnih prava?apoljavanja u EU i toK

oCapoljavanje $e? diskriminacije oCa$rana prisilnog rada oravo na sindikalno udruivanje oravo na kolektivno ugovaranje orava mukaraca i ena prema principuK jednaku platu ?a isti rad.

7/25/2019 Ekonomija EU

20/37

&'4=. A (;tra?$ur doneen Evropski ?akon o socijalnoj sigurnosti, kao vaaninstrument eJa Evrope. @n pose$no apostroFra harmoni?aciju ?akonodavstva uo$lasti socijalne sigurnosti.

TR$OVINSK PO!ITIK EU

EU je postala speci>ian i vodeJi ekonomski prostor u svetu.

!a o$im i kvalitet ra?mene Cajednice snano utiu trgovinske $arijere i olakicekoje su imale ?a cilj unapre:ivanje trgovine ro$ama i uslugama.

15DD (1eneral 5greement on Dari>>s and Drade @pti spora?um o carinama itrgovini, a kasnije PD@ (Porld Drade 5greement ;vetska trgovinska organi?acija.

;poljnotrgovinska politika EU je >undirana na principu li$eralne trgovine korisne ?aEU.

6oja su osnovna naela trgovinske politike EUQ

rogresivno ukidanje ogranienja me:unarodne trgovineR

Drgovinske $arijere

;poljnotrgovinske $arijere su radnje, mere i postupci u o$lasti me:unarodnetrgovine ?a u$r?anje privrednog rasta, ?atitu nacionalnog trita od spoljnekonkurencije i stimulisanje i?vo?a.

Ekonomske, politike, kulturne i dr.

!ecarinske $arijere

!ecarinske $arijere (ogranienja mogu se klasiFkovati na sledeJi nainK

7/25/2019 Ekonomija EU

21/37

&. Dehniki standardi kao klasini o$lik necarinskih $arijera. ostoji mnogonecarinskih $arijera koji se javljaju ?$og primene tehnikih standarda. EU ima tripristupa tehnikim standardima (me:uso$no pri?navanje, harmoni?acija standardastari pristup i odre:ivanje minimalnih karakteristika proi?voda.2. avne na$avke su o$lik necarinske ?atite. 5ko je trite otvoreno ?a javnena$avke, onda je ono slo$odno i ?a pristup stranih ro$a i investicija. @ne

predstavljaju potencijalni prihod predu?eJa i Frmi i? inostranstva u EU vaanpotencijalni prihod predu?eJa sa ?ajednikog trita, ali i Frmi i? inostranstva.0. Birokratija moe kreirati soFsticirane vidove necarinskih $arijera.=. amping i antidamping se javljaju kod uvo:enja antidampinkih carina. Unijaima na raspolaganju $rojne moguJnosti necarinskih $arijera redukcije uvo?a i? ;5.Ukoliko je cena i?vo?nih proi?voda nia od domaJih cena re je o dampingu, paoteJena ?emlja moe uvesti antidampinku carinu.. !aela predostronosti i prevencije se primenjuju u moguJim i?laganjimaopasnosti i ri?iku kod prevencija (npr. kada je teta evidentna i kada se tre$ajuspreiti nove povrede pravila i dodatne tetne konsekvence.4. 6ontrola investicija u trgovini predstavlja trgovinsku $arijeru./. ravila o poreklu i minimalno ueJe lokalnog sadraja koriste se kao

necarinske $arijere. "?nos spoljnjeg sadraja je pre>erencijalni tretman unutranjetrgovine EU.8. Uvo? japanskih automo$ila u EU je i?loen ?atiti domaJe autoindustrije.Barijere se odnose na standarde, carinske tari>e i trokove distri$ucije.

EU i ED5. Ekonomsku saradnju EU i ED5 (Evropske ?one slo$odne trgovinekarakteriu sledeJi periodiK rvi, koji se odnosi na osnivanje ovih institucija, ?atimdola?i do smanjenja $roja lanica ED5 i prvo proirenje EU, pa >ormiranje Evropskogekonomskog prostora i konano, period kada lanice ED5 ula?e u lanstvo EU. ED5

je iskljuivo ukidala carinske tari>e na unutranju trgovinu svojih lanica reguliuJislo$odnu trgovinu industrijskim proi?vodima (poljoprivreda kao osetljivo pitanje nije

$ila predmet ugovora. "ako nije pokrivala sve s>ere privredne aktivnosti ED5 jeostvarila odre:ene ekonomske re?ultate, pose$no u stopama rasta i outputu perkapita. ogovor EU i ED5 je stvorio do tada najveJu ?onu slo$odne trgovine,Evropski ekonomski prostor. Dako su lanice ED5 postale konstituent edinstvenogevropskog trita industrijskih proi?voda i usluga.

@d nosi EU i ;5. "?me:u EU i ;5 nema tipinih pre>erencijalnih trgovinskihspora?uma. "ako ostvaruju ogromnu trgovinsku ra?menu, ovi $lokovi su speciFni poestim nesuglasicama u o$lasti poljoprivrede, jo od ranih e?desetih godina prologveka. Cajednika poljoprivredna politika uvodi su$vencije u EU koje poveJavajudomaJu proi?vodnju i smanjuju uvo?. alje, viak poljoprivrednih proi?voda stvarai?vo?ne vikove, praJene enormnim i?vo?nim su$vencijama. ; druge strane, ;5?astupaju li$eralniji pristup, ak i u trgovini 19@ i hormonski tretiranim ivotinjama." $ankarski sistem, javne na$avke, standardi, patenti i dr. predstavljaju potencijalnetrgovinske pro$leme EU i ;5.

EU i apan. "?me:u EU i apana nema pre>erencijalnih trgovinskih spora?uma.o?nato je da apan esto trpeo ra?ne necarinske $arijere nametnute od strane EU.

7/25/2019 Ekonomija EU

22/37

;line mere primenjuje i apan. "pak, trgovinska ra?mena EU i apana je ?avidna.-a?vijeni ekonomski odnosi i?me:u Unije i apana, uticali su na to da je ovadalekoa?ijska ?emlja posle ;5 postala najvaniji trgovinski partner.

Opte eme preferencijala (GSP)

Do su spora?umi sa ?emljama u ra?voju. @ni ?emljama u ra?voju omoguJava i?vo?ro$a u EU $e? carina do odre:enog nivoa carinske kvote, u? uslov da postojigodinje pregovaranje o ovim pre>erencijama. ;istem pre>erencija pokriva preko &