Ekonomija

I OSNOVNE INFORMACIJE

• Ispunjavanjem predispitnih obaveza i polaganjem ispita student može da ostvari najviše 100 poena

• Od navedenih 100 poena najmanje 30, a najviše 70 poena, mora da bude predviđeno za aktivnosti i provere znanja u toku semestra – predispitne obaveze

• Studijskim programom utvrđena je sledeća srazmera poena stečenih u predispitnim obavezama i na završnom usmenom ispitu:

• - 10 Odličan- izuzetan 95 -100 poena• - 9 odličan 85 - 94 poena• - 8 vrlo dobar 75 – 84 poena• - 7 dobar 65 – 74 poena• - 6 dovoljan 55 – 64 poena• - 5 nije položio do 54 poena

Struktura 70 poena iz predispitnih obaveza

• 10 poena student dobija ako prisustvuje nastavi

• 60 poena student će moći maksimalno da osvoji na kolokvijumu

• Još 30 poena student može da dobije na usmenom ispitu odgovarajući na tri pitanja a svako pitanje donosi 10 poena

• Student koji u predispitnim obavezama dobije od 55 do 70 poena stekao je završnu prelaznu ocenu prema prethodno utvrđenoj skali

Svi studenti (studenti koji su ove godine upisali prvu godinu i studenti koji su obnovili prvu godinu) obavezni su da:

1. ispunjavaju predispitne obaveze, izađu na kolokvijum i prisustvuju nastavi

2 . da prijave završni usmeni ispit u prvom ispitnom roku po odslušanom predavanju3. Ko ne prisustvuje nastavi i ne izađe na kolokvijum i na predispitnim obavezama ima 0 poena, na završnom usmenom ispitu odgovara na onoliko pitanja koju ocenu želi, a maksimalno na 10 pitanja. Svaki tačan odgovor donosi 10 poena a netačan podrazumeva oduzimanje 10 poena do broja poena koji studentu omogućava da dobije ocenu 6.

Završni ispit i krajnja ocena

• Svi studenti su obavezni da prijave ispit u prvom januarskom ispitnom roku

• Ko je u predispitnim obavezama ostvario manje od 55 poena na usmenom ispitu mora da odgovari na više tačnih pitanja kako bi došao do 55 poena koliko je potrebno za prelaznu ocenu 6, i veću ocenu a svaki tačan odgovor kako je rečeno nosi 10 poena, a netačan podrazumeva oduzimanje 10 poena. Maksimalan broj pitanja na koja student može da odgovara dobija se kada se od 100 maksimalnih poena oduzme broj poena koliko je student ostvario u predispitnim obavezama i ta razlika podeli sa 10.(zaokruživanje)

• Student koji u predispitnim obavezama dobije od 55 do 70 poena stekao je prelaznu ocenu prema prethodno utvrđenoj skali i ima sledeće mogućnosti:– Bez usmenog odgovaranja odmah da mu se upiše ocena prema

osvojenim poenima– Ako želi veću ocenu da usmeno odgovara i za svaki tačan odgovor

dobija 10 poena sve do 100 poena, a za svaki pogrešan odgovor oduzima se po 10 poena. Maksimalan broj pitanja na koja student može da odgovara dobija se kada se od 100 maksimalnih poena oduzme broj poena koliko je student ostvario u predispitnim obavezama i ta razlika podeli sa 10.(zaokruživanje)

Kolokvijum

• Kolokvijum će se održati 26. decembra 2010. godine, od 9 do 16 časova u kompjuterskoj labaratoriji u Bulevaru umetnosti

• Pitanja koja budu na kolokvijumu odgovaraće se na kompjuteru i odmah će svi znati rezultate

• Pitanja će biti tako koncipirana da traže kratke precizne i jasne odgovore• Pitanja će obuhvatati samo gradivo koje budem do kolokvijuma predavao,

a na usmenom ispitu biće pitanja iz celog gradiva.• Broj pitanja i vreme koje je predviđeno za kolokvijum saznaćete

blagovremeno kada procenim koliko gradiva ću ispredavati, sastavim pitanja, odredim broj poena po pitanju, a kako je rečeno maksimalno može da se osvoji 60 poena

NAPOMENE:1. Udžbenik

“Ekonomija” , dr Ivica Stojanović, Megatrend, Beograd 2005. (peto dopinjeno i izmenjeno izdanje)

2.NA ZAVRŠNOM ISPITU ĆE BITI PITANJA IZ CELOG UDŽBENIKA IZUZEV IZ GLAVE 8 “Makroekonomija otvorene privrede” 191-225

II ISPITNA PITANJA

1. Економија као наука бави се избором најрационалније комбинације економских циљева и средстава, која треба да оскудне ресурсе са алтернативном употребом упосле тако да се што боље остваре постављени економски циљеви. Набројати економска средства помоћу којих се остварују одређени економски циљеви?

2. Шта проучава економија као наука?

3. Због чега је потребно да се људи баве економијом као науком односно да врше избор најрационалније комбинације економских циљева и средстава?

4. За присталице класичне економске мисли одакле потиче вредност производа?

5. Како потрошачи као доносиоци одлуке о куповини неког производа максимизирају корисност?

6. Шта одређује маргинална продуктивност?

7. Који обим производње треба да оствари произвођач на тржишту потпуне конкуренције да би остварио максимални профит?

8. Када произвођач продаје производ по равнотежној цени какву зараду очекује?

9. Како је Маршал дошао до порекла вредности робе?

10.Када се повећава обим производње како се понашају укупни фиксни трошкови?

11.Када се обим производње налази на нивоу који даје оптималне трошкове?

12.У чему се огледају специфичности тржишта фактора производње у односу на тржиште роба и услуга?

13.Када је тражња ценовно еластична, а када ценовно нееластична?

14.Поред цене који још фактори утичу на обим тражње и тражених количина?

15. Објаснити појам опортунитетног трошка и због чега је опортунитетни трошак последица чињеница дa су фактори производње оскудни и да је могућа њихова алтернативна употреба.

16.У чему се састојала правна фикција коју су створили римски правници о одвајању власника радне снаге и радне снаге?

17.Шта се подразумева под успостављањем краткорочне равнотеже у кратком периоду потпуно конкурентне фирме?

18.Шта се подразумева под оптимизацијом укупних варијабилних трошкова?

19.У чему се разликују претпоставке које као услове треба да испуни тржиште потпуне конкуренције од претпостаки које треба да испуни тржиште монополистичке конкуренције

20. У чему је разлика између ставова присталица меркантилистичког и присталица физиократског економског учена?

21.Шта је маргинална корисност и да ли је она мања, већа или иста са маргиналним корисностима свих претходно купљених јединица истог производа?

22.На чему се темељи теорија избора потрошача?

23.Од чега зависи пад или раст маргиналних трошкова?

24. Шта се утврђује поређењем маргиналних прихода и маргиналних трошкова?

25.На основу којих теорија и економских законитости потрошачи долазе до рационалног избора, односно рационалне одлуке приликом куповине неког производа ?

26.Наш произвођач је повећао обим производње са 2000 на 3000 јединица производа. Укупни трошкови су му се повећали са 11.000 на 12.000 новчаних јединица. Израчунати колики ће бити маргинални трошак за поменуто повећање обима производње.

27.Од чега зависи оптимизација трошкова производње?

28. Шта је закон о опадајућим приносима

29.Шта су узроци настанка монопола и када монополи почињу са убрзаним развоје?

30.Објаснити због чега је трошковна предност над потенцијалним ривалима (тедхничка супериорност, економија обима), један од узрока настанка монопола.

31.Шта је у историјском погледу појава монопола значила за теорију и праксу развоја савремених тржишних привреда?

32.Због којих разлога различито се понашају фирме у условима потпуне конкуренције у односу на олигополисте (и чврсте и лабаве олигополисте)?

33.У тржишној структури олигопола у чему се разликују циљеви власника фирме од циљева менаџера фирме?

34. Шта за Маршала представљају цене фактора производње?

35.Које су основне карактристике Валрасовог економског учења?

36.У чему се састоји главна разлика између тржишта радне снаге потпуне конкуренције и тржишта радне снаге непотпуне конкуренције?

37.Да ли се на тржишту радне снаге потпуне или непотпуне конкуренције предузимају мере које доводе до повећања надница изнад равнотежног нивоа и које су то мере?

38.Које тржиште радне снаге, потпуне или непотпуне конкуренције, је карактеристично за државни капитализам, а које за либералистички реформизам државног капитализма?

39.Шта се подразумева под конфликтним интересима понуде и тражње и како се ти конфликтни интереси разрешавају на тржишту које има све карактеристике тржишне структуре потпуне конкуренције?

40.У чему се састоје специфичности тржишта земље као фактора производње које се даје у закуп у односу на тржишта других фактора производње?

41. При повећању обима производње повећавају се и укупни варијабилни трошкови. Због чега при више истих повећања обима производње, укупни варијабилни трошкови се повећавају, али не у истом износу?

42.Шта је то „Џевонсова револуција“?

43.При повећању обима производње да ли се фиксни трошкови по јединици производа смањуу или увек остају исти?

44.Који су типови тржишних структура и које су главне карактеристике по којима се разликују?

45.Када је у питању тржиште радне снаге какве промене је донео двадесети век?

46.Које су основне карактеристике тржишне структуре чистог монопола?

47. Зашто се маршалијанска школа још зове и неокласична школа економске мисли?

48. У чему се састоји разлика у формирању цена производа између предузећа које послује у тржишној структури потпуне конкуренције, од цена прозвода предузећа на тржишту монополистичке конкуренције?

49.Појам капитала, појам камате и улоге висине каматне стопе?

50. Објаснити основне карактеристике краткорочне равнотеже потпуно конкурентне гране индустрије, извођење криве тражње и процес успостављанја тржишне равнотеже.

51. Какав је однос између ценовне еластичности тражње и укупног прихода?

52. Због чега је врло тешко конституисати теоријско-типски модел функциоисања олигополске фирме и извући дефинитиван закључак о алокацији ресурса под олигоплима?

53. Када је у питању тржишна равнотежа на тржишту потпунеконкуренције у чему се састоји кључна разлика између понашања једне фирме и понашања целе гране?

54. Поред цене као главног фактора, од којих још фактора зависе обим понуде?

55. Објаснити основне карактеристике краткорочне равнотеже потпуно конкурентне гране индустрије и извођење краткорочне криве понуде?

56. Зашто у тржишној структури олигопола менаџери фирме се одлучују за комбинацију оног односа цена који максимизира обим продаје, а не максимизира профит?

МАКРОЕКОНОМИЈА

57.Које тржиште радне снаге, потпуне или непотпуне конкуренције, је карактеристично за државни капитализам, а које за либералистички реформизам државног капитализма?

58.Крајем деветнаестог, а посебно почетком двадесетог века, теорија економске мисли и пракса привредног живота западноевропских земаља, почињу све више да се удаљавају једна од друге. Зашта се залажу економисти тог доба, а какав је привредни живот истог раздобља?

59.Због чега класични економски механизми у САД за време Првог светског рата нису обезбеђивали рационалну организацију производње?

60. Које су основне карактеристике раздобља које се у САД после Првог светског рата звало «нова ера»?

61.Како економисти као што су Срафа, Чемберлен и Џоана Робинсон, анализирају проблеме монопола и непотпуне конкуренције?

62. У чему се разликује анализа проблема монопола и непотпунеконкуренције Срафе, Џоане Робинсон и Чемберлена од анализе коју је дао Кејнс?

63. Које су основне карактеристике Рузвелтовог „New-deal“?

64. Каква је била улога државе у привредном развоју земаља развијених тржишних привреда после Другог светског рата?

65. Каква је веза између савремене посткејнсијанске макроекономске политике и «уграђених стабилизатора» на основу којих је функционисала привреда САД после Другог светског рата.?

66.Зашто решеност Ајзенхауерове републиканске администрациједа да ојача положај приватног предузетништва није довела до напуштања мера државног интервенционизма?

67. Које улоге држава остварује преко државног сектора у привредама развијених тржишних приврда у раздобљу државног капитализма од краја Другог светског рата до прве половине осамдесетих година?

68. Које улоге држава остварује преко планирања привредног развоја и економске политике у привредама развијених тржишних приврда у раздобљу државног капитализма од краја Другог светског рата до прве половине осамдесетих годииа?

69. Која је разлика у схватању инфлације између кејнзијанаца имонетариста?

70. Које су основне карактеристике оперативног монетаризма који је заживео као тачеризам у Великој Британијм од 1979. години, и реганизма од 1980. године?

71. Шта су «регулаторне реформе» у области начина регулисања јавне својине?

72. Шта су «регулаторне реформе» у области функционисања тржишта радпе снаге

73.Да ли су концепцију тржишта радне снаге римских правника у вези са правним и економским односима између власника радне снаге, радне снаге и послодаваца преузели капиталистички правни и привредни системи у деветнаестом веку и да ли је та концепција у потпуности заживела у пракси либералног капитализма деветнаестог века?

74. Објаснити појам и основне карактеристике бруто националног производа (ГНП)?

75. Каква је разлика између номиналних и реалних вредностимакроекономских агрегата, ГНП и ГДП и шта је њихов имплицитн ценовни дефлатор

76. Због чега је Кејнс одбацио Сејов закон тржишта?

77. Једна од основних области са којима се бави савремена посткејнсијанска макроекономска анализа јесу фактори који одређуу ниво нациналног дохотка. Који су то фактори?

78. Које су главне разлике између економске теорије пре Кејнса, почев од Рикарда па на даље и Кејнсове економске теорије?

79. Шта је Кејнс подразумевао под концепцијом склоности штедњи и потрошњи и посебно под концепцијом маргиналне склоности штедњи и потрошњи?

80. У чему се састоје важност и значај Кејнсове концепције маргиналне склоности штедњи и потрошњи?

81.Како се израчунава маргинална склоност штедњи и маргинална склоност потрошњи између група становника које се разликују по висини зарађеног дохотка?

82.Шта детерминише обим и равнотежни ниво националног дохотка?

83.Која су три могућа различита случаја у којима међусобно деловање штедње и инвестиција детерминише национални доходак?

84. Какав је утицај промена у штедњи на обим националног дохотка?

85.Шта је то парадокс штсдљивости?

86.Објаснити дефлациони и инфлациони «геп»?

87.У складу са савременом посткејнсијанском теоријомдетерминисаности националног дохотка када је неопходна државна интервенција у привредни живот једне земље?

88.Објаснити основне елементе монетарно кредитне политике против рецесије, незапослености и инфлације тражње?

89.Шта у ширем смислу обухвата фискална антициклична економска политика?

90.Објаснити дејство пореске политике као једног од доменафискалне антицикличне политике?

91.Објаснити дејство буџетске политике као једног од доменафискалне аптицикличне политике?

92. Зашто у периодима депресије и незапослености, дејство смањења пореза даје мање ефекте него дејство повећања јавних радова?

93.Због којих промена у првој половини осамдесетих година прошлог века, земље развијених тржишних економија све теже су успевале gа истовремено остваре три основна циља развоја: стабилност, gинамичан економски раст уз оптималну стопу ра-ста, пуну запосленост свих фактора развоја и, по могућности, gо-вољно уравнотежен платни биланс? У чему се састојала основна дилема?

94.Како је кејнсијанска економска мисао реаговала на заоштравање стагфлационих противуречности?

95.Крајем деветнаестог, а посебно почетком двадесетог века, теорија економске мисли и пракса привредног живота западноевропских земаља, почињу све више да се удаљавају једна од друге. Зашта се залажу економисти тог доба, а какав је привредни живот истог раздобља?

96.Због чега економисти маргиналисти само критикују постојање монопола, а и даље се залажу за либералну државу и економски либерализам?

97.Објаснити ситуацију у којој је због великих ратних поруџбина, за време Првог светског рата у САД дошло до сукоба различитих интереса и тржишних поремећаја. Да ли су класични тржишни економски механизми разрешили настале сукобе интереса и тржишне поремећаје?

98. Да ли је висока привредна активност у САД после Првог светског рата била резултат «нове ере» (враћања на услове сло-бодне конкуренције и ограничене улоге државе) или преласка са ратне на мирнодопску привреду? Шта је показала Велика економска криза 1929. године?

99.Како Велику економску кризу из 1929. године, посматрати у светлу Сејовог закон тржишта (сви продавци су и купци) и Кејнсовог одбацивање наведеног Сејовог закона ?

100. Како економисти као што су Срафа, Чемберлен и Џоана Робинсон, анализирају проблеме монопола и непотпуне конкуренције?

101. У чему се разликује анализа проблема монопола и непотпуне конкуренције Срафе, Џоане Робинсон и Чемберлена од анализе коју је дао Кејнс?

102. Како су мере «New-deal» и непосредни ефекти Другог светског рата и ангажовање САД у њему, деловали на уравнотежење економских односа који су пормећени за време Велике економске кризе?

103. Каква је била улога државе у привредном животу развијених тржишних привреда и каква је уопште била привредна стратегија Западне Еврипе и САД, после Другог светског рата?

104. Због чега Ајзенхауерова администрација, која је следила курс унапређења интереса приватног предузетништва није довела до напуштања нити укидања било које битније мере државног усме-равања привредних кретања?

105. После Ајзенхауерове администрације шта је значио Програм Кенедијеве администрације, који је назван „нови хоризонти“?

106. Које су најважније улоге државе у привредном животу земаља развијених тржишних економија у раздобљу државног капитали-зма од краја Другог светског рата до прве половине осамдесетих година?

107. Које улоге је држава остваривала преко државног сектора - др-жавна регулатива, која је заснована на директној регулацији јав-не својине?

108. Које улоге држава остварује преко државног буџета? Улоге ко-је има фискална политика - буџетски приходи?

109. Које улоге држава остварује преко државног буџета? Улоге ко-је имају буџетски расходи?

110. Улоге које држава остварује интервенцијом у пољопривреди?

111. Улоге које држава остварује преко привредног развоја и економске политике?

112. Шта о инфлацији мисле кејнсијанци , а шта монетаристи?

113. Шта о незапослености мисле кејнсијанци, а шта монетаристи?

114. Због чега неокејнсијанска економска политика није успела да разреши стагфлациони чвор: висока трошковна инфлација, висока структурна незапосленост и пад стопе привредног раста?

115. Да ли је монетаризам успео да разреши стагфлациони чвор: висока трошковна инфлација, висока структурна незапосленост и пад стопе привредног раста?

116. Које су основне карактеристике оперативног монетаризма, односно тачеризма у Великој Британији од 1979. године, и реганизма у САД од 1980. године?

117. Које су основне карактеристике нове привредне филозофије земаља развијених тржишних привреда која је постала актуелна почетком осамдесетих година прошлог века, темељи се на монетаристичком приступу у вођењу економске политике, а једни је називају нови конзервативизам, а други либералистички реформизам?

118. Због чега у првој половини осамgесетих гоgина прошлог века у развијеним тржишним привреgама нису оgговарале gотаgашње улоге које је држава остваривала преко државног сектора (gр-жавна регулатива, која је заснована на gиректној регулацији јавне својине) и због чега је почео процес „gемонтирања“ gотаgашњих облика gиректне регулације јавне својине?

119. Да ли је процес «gемонтирања» gржавне регулативе која је заснована на gиректној регулацији јавне својине у развијеним тржишним привреgама, почетком осамgесетих гоgина прошлог века, у стварности извршен тоталним повлачењем gржаве из области регулисања јавне својине?

120. Које су то нове форме gржавне регулативе јавне својине које су у развијеним тржишним привреgама настале у првој половини осамgесетих гоgина?

121. «Регулаторна реформа» у области повлачење јавне својине и њено трансформисање у приватну - приватизација?

122. «Регулаторна реформа» у поглеgу повлачења gржаве из области контроле преgузећа и препуштања преgузећа слобоgном gеловању тржишта - либерализација?

123. Због чега се процеси приватизације и либерализације спровоgе зајеgно?

124. Шта је био узрок растуће незапослености среgином сеgамgесетих гоgина протеклог века у развијеним тржишним привреgама?

125. Како неокласична теорија запослености која се залаже за тржиште раgне снаге у условима потпуне конкуренције, објашњава: 1) узроке незапослености среgином сеgамgесетих гоgина прошлог века и 2) начине смањења поменуте незапослености?

126. Шта су Маргарет Тачер и Роналg Реган gоласком на власт у Великој Британији, оgносно у САД, ураgили у поглеgу тржишта раgне снаге?

127. Какве резултете у поглеgу запослености су постигле Влаgе Маргарет Тачер и Роналgа Регана спровођењем «регулаторне реформе» у области функционисања тржишта раgне снаге?

128. Шта је друштвено рачуноводство?

129. Шта су ресурси привреде једне земље, а шта су резултати привреде једне земље?

130. Шта су макроекономски агрегати као збирни израз а) економских ресурса, и б) као збирни израз резултата економских активности једне земље?

131. Шта је бруто домаћи производ?

132. Која два значења имају финална добра и услуге?

133. На која три начина се обрачунава ГДП?

134. Објаснити како разлика између извоза и увоза добара и услуга у периоду за који се исказују макроекономски агрегати, такође чини једну ставку наменске употребе односно трошења бруто до-маћег производа.

135. Шта је бруто национални производ (ГНП)?

136. Шта су то номиналне и реалне вредности макроекономских агрегата и шта је њихов имплицитни ценовни дефлатор?

137. Када је у питању запосленост од чега полази маршалијанска економска мисао?

138. Да ли Кејнсово доба карактерише стање пуне запослености или стање невољне незапослености?

139. Да ли је по Кејнсу погрешно маршалијанску теорију пуне запослености примењивати на проблеме невољне незапослености?

140. Како је Кејнс одбацио Сејов закон тржишта? Шта се дешава ако продавац добијени новац од продате робе не уложи одмах у куповину друге робе, односно уздржи се од личне потрошње?(По Сеју, по Кејнсу)

141. Да ли већу склоност ка потрошњи има становништво са вишим или становништво са нижим дохотком?

142. Да ли са порастом дохотка опада удео потрошње или удео штедње?

143. Шта је маргинална склоност потрошњи?

144. Како се понашају маргинална склоност потрошњи и маргинална склоност штедњи у зависности од социјалног статуса појединих група становништва (богатије, односно сиромашније групе становништва)?

145. По Кејнсу од чега зависе инфлација тражње и незапосленост?

146. Шта су економисти пре Кејнса, а шта Кејнс и Кејнсијанци сматрали у вези са обезбеђивањем оног обима инвестиција који доводи до пуне запослености без инфлације тражње?

147. Шта Кејнс предлаже као начин регулисања обима инвестиција који доводи до пуне запослености без инфлације тражње?

148. Са растом нето друштвеног производа (националног дохотка) како се понашају штедња и инвестиције? (коментар слике бр. 3.1.)

149. Да ли одређено повећање у обиму инвестиција доводи до пове-ћања националног дохотка у истом, или већем обиму?

150. Да ли смањење у обиму инвестиција доводи до смањења наци-оналног дохотка у истом или већем обиму?

151. Објаснити однос између мултипликатора и маргиналне склоности штедњи односно потрошњи?

152. Објаснити понашање примарних прималаца дохотка у индустрији капиталних добара које настаје после повећања инвестиција и утицај тог понашања на национални доходак?

153. Како и колико промене у штедњи тј. склоности штедњи, одно-сно у штедљивости, утичу на величину националног дохотка и за-посленост? (анализа слике бр. 3.2.)

154. До чега доводи повећање инвестиција и склоности потрошњи и смањивање склоности штедњи?

155. До чега доводи смањење инвестиција и склоности потрошњи и повећање склоности штедњи?

156. Схватања кејнсијанаца у вези са: а) утицајем пораста националног дохотка на инвестиције и б) у вези са штедљивошћу насупрот потрошњи?

157. Шта кејнсијанци сматрају о маргиналистичкој тврдњи да је штедљивост увек добра и пожељна?

158. Шта се дешава ако се преко нивоа пуне запослености повећавају тражња и продаја а не штеди се?

159. По Кејнсу, до каквих резултата доводи примена маргиналистичке доктрине штедљивости на стање: 1) незапосле-ности, 2) неискоришћености продукционих ресурса, 3) мале тра-жње, 3) недовољних инвестиција и 4) ниске куповне моћи станов-ништва?

160. Шта је суштина парадокса штедљивости?

161. Када је у привреди стање незапослености како се одвија парадокс штедљивости од ситуације повећане штедње до ситуације када се даље повећава пад штедње?

162. Да ли је подстицање на штедњу, односно суздржавање од потрошње у стању незапослености и депресије, каква је била тридесетих година прошлог века, води обнављању просперитета или супротно?

163. Какав је однос парадокса штедљивости и социјалних последица код маргиналиста, а какав код кејнсијанаца?

164. Да ли равнотежни ниво националног дохотка може да буде на различитим нивоима запослености?(Ако може који су то нивои запослености?)

165. Да ли је равнотежни ниво националног дохотка истовремено највиши и најпожељнији ниво националног дохотка?

166. Основне карактеристике нивоа равнотежног националног дохотка који је виши од нивоа пуне запослености?

167. Основне карактеристике нивоа равнотежног националног дохотка који је нижи од нивоа пуне запослености?

168. Када се привреда нађе у стању пуне запослености: 1) да ли су искоришћенни сви фактори производње, 2) да ли национални доходак и производња могу даље да расту и 3) како се понаша инфлациони «геп»?

169. Када се привреда нађе у стању које је ниже од пуне запослености да ли дефлациони «геп» доводи со мултипликаторског ефекта на производњу и национални доходак?

170. У којим ситуацијама савремена посткејнсијанска теорија детерминисаности националног дохотка указује на неопходност државног интервенционизма?

171. Према захтевима кејнсијанске макроекономске анализе, када и како централне банке треба да контролишу понуду новца и кре-дита у земљи?

172. Према ставовима савремене посткејнсијанске макроекономске политике каква монетарна политика делује у правцу отклањања рецесије, депресије и незапослености, односно депресионог тј. де-флационог „гепа“, а каква монетарна политика делује у правцу отклањања инфлације због претеране тражње, тј. инфлационог „гепа“, и обезбеђења пуне запослености без инфлације?

173. Да ли се у периоду дубоке депресије, средства монетарне политике, односно манипулисање каматном стопом, показују као довољно ефикасна ?

174. Пореска политика - дејство повећања пореза на ниво националног дохотка и запосленост?

175. Пореска политика - дејство смањења пореза на ниво националног дохотка и запосленост?

176. Пореска политика - дејство смањења пореза на ниво националног дохотка и запосленост?

177. Објаснити буџетску политику у светлу Кејнсовог државног интервенционизма (држава врши директну производну функцију, држава се појављује као велики купац и потрошач, утицај на ниво укупних инвестиција, произвођење мултипликованих ефе-ката на обим производње, национални доходак и запосленост)?

178. Шта се очекује од фискалне политике (пореске и буџетске по-литике) као једне од савремене посткејнсијанске макроекономске политике?

179. Како фискална политика као једна од савремене посткејнсијанске макроекономске политике, (пореска и буџетска политика) остварује оно што се од ње очекује? (Очекује се: 1) да одр-жава такав ниво укупне ефективне тражње који је довољно висок да спречи рецесију, депресију и масовну незапосленост, али не и сувише висок да до-зволи појаву инфлације тражње и 2) да инвестиције буду високе колико је висока и штедња и то на нивоу пуне запослености.)

180. На која два начина се спроводи посткејнсијанска антидепресиона, односно експанзиона фискална политика

181. Какве ефекте ће да произведе посткејнсијанска антидепресиона, односно експанзиона фискална политика тј. повећање јавних расхода и смањење пореза?

182. У ситуацији низлазне фазе привредног циклуса да ли се прво прибегава кејнсијанској експанзионој монетарној политици или експанзионој фискалној политици?

183. Које је главно кејнсијанско средство антидепресионе фискалне политике за сузбијање незапослености?

184. Шта је у новије време тежиште антидепресионе фискалне политике?

185. Када се примењује антиинфлациона, односно контракциона фискална политика?

186. У ситуацији узлазне фазе привредног циклуса када постојеће инвестиције и потрошња на нивоу пуне запослености прете да до-веду привреду у стање инфлационог „гепа“,да ли се прво ставља у покрет контракциона монетарна политика, тј. политика ограничавања кредита, или антиинфлациона, односно контракциона фискална политика?

187. На која два начина се спроводи антиинфлациона, односно контракциона фискална политика?

188. Да ли антидепресиона, односно експанзиона фискална политика или антиинфлациона, односно контракциона фискална политика доводе доповећања буџетских расхода?

189. Објаснити шта је то дефицитарно финансирање, а шта државни зајам?

190. Због којих разлога, који директно или индиректно утичу на факторе производње, рад, капитал и технологију, дугорочни економски раст, односно производња и запосленост, варирају?

191. Која је основна разлика између модела дугорочног и модела краткорочног понашања привреде?

192. Када је у питању моgел gугорочног и моgел краткорочног пона-шања привреgет какве су цене на дуги рок и да ли реагују на промене понуде и тражње, а какве су на кратак рок и какве то има последице на ефекте економске политике на дуги и на крати рок?

193. Како економска политика утиче на понашање цена на дуги рок?

194. Због чега је са интензивирањем економског раста опало учешће пољопривреде у укупној привредној структури?

195. Која два раздобља су током развоја имале теорије дугорочног економског раста?

196. На којој теорији се темељи Соловљев модел, од чега је Солоу пошао и шта је констатовао у вези са факторима економског раста?

197. По Солоу од чега зависи економски раст?

198. Чему је једнак обим укупног капитала једне државе?

199. Од чега зависи висина амортизације?

200. Објаснити дугорочни равнотежни ниво обима укупног капитала, посебно са аспекта економског раста?

201. Објаснити ситуацију када обим нових инвестиција премашује износ амортизације: шта се дешава са обимом укупног капитала и прелазак у ново стање дугорочне равнотеже нивоа обима укуп-ног капитала. (стопа штедње се повећава, повећава се обим нових инвестиција ...)?

202. Објаснити ситуацију ако је обим нових инвестиција мањи од амортизације: шта се дешаа са укупним капиталом и привредом у целини?

203. По Соловљевом методу економског раста шта је кључна детерминанта дугорочне равнотеже нивоа обима укупног капитала?

204. Како се објашњава да се компаније са високим технологијама групишу у посебним регијама, као што се то догодило на пример у близини Сан Франциска, у чувеној Силицијумској gолини у ко-јој су концентрисани водећи произвођачи рачунара.

205. Како се објашњава да се компаније са високим технологијама групишу у посебним регијама, као што се то догодило на пример у близини Сан Франциска, у чувеној Силицијумској gолини у ко-јој су концентрисани водећи произвођачи рачунара.

206. Регулаторна функција државе у редистрибутивном сектору?

207. Шта је циљ регулаторне функције државе у стабилизационом сектору у савременим тржишним привредама?

208. Монетаристички модел реализације регулаторне функције државе у стабилизационом сектору?

209. Регулаторне функције државе у развојноструктурном сектору?

210. Регулаторне функције државе у сектору економских односа са иностранством?

211. Регулаторне функције државе у сектору еколошке политике?

212. Која су основна обележја монетаризма?

213. Шта се подразумева под регулаторким функцијама државе у привреди?

214. Објасиити основне карактеристике регулаторне функције државе у сектору алокације ресурса?

215. У чему се састоји значај регулаторне функције државе у области природних монопола?

216. Објаснити основне карактеристике регулаторне функције државе у стабилизационом сектору?

217. У интелектуалном смислу, постоје две доминантнемакроекономске традиције - класична и кејнсијанска. Које су основне разлике између класичне и кејнсијанске макроекономоске традиције?

218. Које су основне карактеристике агрегатне тражње?

219. На који начин је Окун дефинисиао однос раста ГДП инезапослеиости?

220. Према Филипсовој криви, од којих фактора зависи инфлација?

221. Шта је то „Класична дихотомија“?

222. Шта су то инфлациона очекивања и инфлациона инерција?