Ekonomija u 1 lekciji Ono što je dobro samo za Ono što je dobro samo za

jednu interesnu grupu i na jednu interesnu grupu i na kratak rok, ne mora biti kratak rok, ne mora biti dobro za zemlju, na dugi rokdobro za zemlju, na dugi rok

I obratnoI obratno

Dodatak poglavlja 3Dodatak poglavlja 3 Jedno pitanje u eseju je iz dodatkaJedno pitanje u eseju je iz dodatka Iz poglavlja 3 to jeIz poglavlja 3 to je

– Edzvortov dijagram - izvodjenjeEdzvortov dijagram - izvodjenje

Izotroškovna linija povezuje 3K sa 6R i 6K sa 12R

Ekspanzionu putanja - prava linija iz koordinatnog početka koja povezuje ravnotežne tačke A1 i A2

Ravnoteža je u tačkama A1 i A2, u kojima firma dostiže najviše moguće izokvante za date ukupne izdatke (TO).

proširenje prethodne slike na dve zemlje, dva proizvoda i dva proizvodna faktora.

u obe zemlje X je uvekR–intenzivan proizvodd.

Edžvortov dijagramEdžvortov dijagram

ugovorna kriva za Zemlju 1 data je linijom koja spaja OX saOY prolazeći kroz tačke A, F i

B.

Preslikavajući ugovornu krivu iz prostora inputa u prostor autputa dobijamo granicu proizvodnje Zemlje 1

A zajedno je to onda A zajedno je to onda slika 3.9slika 3.9

Kako bi Kako bi trebalo trebalo da da izgleda izgleda za zemlju za zemlju 22Zemlja 2

poseduje K u relativnom izobiljuu poređenju sa Zemljom 1.

Činjenica da je ugovorna kriva ispupčena premadonjem desnom uglu ukazuje da je proizvod X uvek R–intenzivan proizvod

Zapamtiti!!!Zapamtiti!!! Za svaku tačku koja se ne

nalazi na ugovornoj krivoj proizvodnja nije efikasna jer će zemlja moći da poveća autput jednog proizvoda a da pri tome ne smanji autput drugog proizvoda.

Sa pomeranjem Zemlje 2 iz tačke A’ u tačku B’

(tj., ona se specijalizuje za proizvodnju Y, proizvoda za koji ima komparativnu prednost)

objasnite zašto njena stopa K/R opada i u proizvodnji X i u proizvodnji Y. (Ukoliko niste u stanju, ponovo

pročitajte Odeljak A3.4.)

4. Poglavlje - 4. Poglavlje - Tražnja i ponuda, krive relativneponude i odnosi razmene

rigorozniji teorijski način

Prvo ćemo to uraditi pomoćuanalize parcijalne ravnoteže (tj., korišćenjem krivih tražnje i ponude), a zatim pomoćukompleksnije analize opšte ravnoteže u kojoj se koriste krive relativne ponude.

Za svaku relativnu cenu X koja je veća od ravnotežne,

nema tražnje

Fridman o naftiFridman o nafti „Skoro nezavisno od naše energetske politike, kartel OPEC-a će se razbiti. U

prilog tome govori redukcija potrošnje sirove nafte, kao i ekspanzija alternativnih izvora

ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena. Jedino je pitanje koliko će dugo ovo trajati.” (Newsweek, 17. februara 1975).

„Skoro nezavisno od naše energetske

politike, kartel OPEC-a će se razbiti. U prilog tome govori redukcija potrošnje sirove nafte, kao i ekspanzija alternativnih izvora ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena. Jedino je pitanje koliko će dugo ovo trajati.” (Newsweek, 17. februara 1975).

• od 2000, zemlje u razvoju doprinose sa više od 100% rastu tražnje za naftom

•Potrošnja nafte u bogatim zemljama – opada

•Isto se dešava sa vinom

A sada 105$A sada 105$

Dosadašnji izvori rasta Dosadašnji izvori rasta cenacena OPECOPEC Velika tražnja u Evropi i SADVelika tražnja u Evropi i SAD Sada – zemlje u razvojuSada – zemlje u razvoju

Sada - KinaSada - Kina

Kriva relativne ponude (kriva recipročne tražnje)

Izmislili su i uveli u međunarodnu ekonomiju

Alfred Maršal (Alfred Marshall) i

Isidro Edžvort(Ysidro Edgeworth), dvojica britanskih ekonomista na prelomu dvadesetog veka.

Kriva relativne ponude(offer curve – supply curve)

pokazuje koju količinu uvoznog proizvoda ona trazi, a za koji je spremna da da ponudi određenu količinu svog izvoznog proizvoda.

Šta pokazuje kriva Šta pokazuje kriva relativne ponude?relativne ponude? Ona nam pokazuje koliko traži

proizvoda X da bi htela da izvozi različite

količine proizvoda Y.

Ovo se ponekad naziva Ovo se ponekad naziva zakon recipročne zakon recipročne tražnjetražnje po prvi put objašnjen na po prvi put objašnjen na

numeričkomnumeričkom primeru primeru od strane Džona Stjuarta Mila od strane Džona Stjuarta Mila

da bi zatim bio uopšten i da bi zatim bio uopšten i predstavljen pomoću krivih predstavljen pomoću krivih relativne ponude, ili krivihrelativne ponude, ili krivih recipročne tražnje.recipročne tražnje.

Ravnotežne relativne cene proizvoda uz razmenu

Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za Pf = ½, guraće PX/PY naviše.

onda Zemlja 1 nudi više proizvoda X

Pomera se naviše duž krive

dok će Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tražnju

Isto smo pre, na 2 Isto smo pre, na 2 grafikonagrafikona

Opšta i parcijalna Opšta i parcijalna ravnotežaravnoteža

Definicija i merenje Definicija i merenje odnosa razmeneodnosa razmene

Odnosi razmene neke zemlje definisani su kao odnos cene njenog izvoznog proizvoda prema ceni njenog uvoznog proizvoda.

Odnosi razmene -Px/Py

Ovi odnosi razmene često se nazivaju robnim ili čistim odnosima razmene

da bi se razlikovali od drugih mera odnosa razmene koji su dati u Poglavlju 11 koje se bavi vezom trgovine i razvoja

Čak i ako bi se za Zemlju 1 odnosi razmene poboljšali sa protokom vremena, mi još uvek ne možemo da zaključimo da je Zemlja 1 zbog toga nužno u boljem položaju!!!!

Odlažemo do Poglavlja 11

Indeks relativnih cena izvoza SAD (1950 = 100).

Pad 2008 zbog cena Pad 2008 zbog cena naftenafte

Australija – popravlja odnose razmene zbog toga Australija – popravlja odnose razmene zbog toga što je Kina “povukla” cene rude gvožđa i uglja – što je Kina “povukla” cene rude gvožđa i uglja – dva najvažnija izvozna proizvoda dva najvažnija izvozna proizvoda AustraliAustralijeje

Na šta ukazuje zakrivljenost unazad (negativan

nagib) segmenta krive relativne ponude

Zemlje 1?

odgovorodgovor Zakrivljenost unazad (negativan Zakrivljenost unazad (negativan

nagib) krive relativne ponudenagib) krive relativne ponude Ukazuje da zemlja 1 želi da se Ukazuje da zemlja 1 želi da se

odrekne manje svoje robe da bi odrekne manje svoje robe da bi dobila veću količinu Ydobila veću količinu Y

PitanjePitanje Da biste pokazali na koji

način dve zemlje mogu podjednako da učestvuju u dobicima od razmene:

(a) Nacrtajte sliku koja prikazuje krivu relativne ponude jedne zemlje koja ima mnogo veću zakrivljenost nego kriva relativne ponude njenog trgovinskog partnera.

(b) Koja zemlja dobija više od razmene, da li zemlja sa većom ili sa manjom zakrivljenošću krive relativne ponude?

(c) Da li možete da objasnite zašto?

odgovorodgovor Veća zakrivljenost – veća dobit od Veća zakrivljenost – veća dobit od

razmene! razmene! Veća zakrivljenost krive relativne Veća zakrivljenost krive relativne

ponude znači slabiju tražnju za ponude znači slabiju tražnju za izvoznim proizvodom druge izvoznim proizvodom druge zemljezemlje

Ako bi sa protokom vremena porasli odnosi razmene za Zemlju 1, recimo sa 100 na 120, to bi značilo da su izvozne cene

Zemlje 1 porasle za 20 procenata u odnosu na njene uvozne cene

100 u baznom periodu da bismo mogli promene da merimo u procentima

Podaci iz Tabele 4.3 nam pokazuju da su se odnosi razmene industrijskih zemalja pogoršavali od 1972. do 1985

Na koji način je kriva relativne ponude jedne zemlje slična: (a) krivoj tražnje? (b) krivoj ponude? (c) Na koji način je kriva relativne

ponude jedne zemlje različita od uobičajenih krivih tražnje i ponude

odgovorodgovora) a) kako je kriva relativne ponude slična kako je kriva relativne ponude slična krivoj tražnje?

pokazuje uvoznu tražnju zemlje 2pokazuje uvoznu tražnju zemlje 2

b) kako je kriva relativne ponude slična krivoj ponude? b) kako je kriva relativne ponude slična krivoj ponude?

pokazuje izvoznu ponudu zemlje 1pokazuje izvoznu ponudu zemlje 1

c) Po čemu se razlikuje od krive tražnje?c) Po čemu se razlikuje od krive tražnje?

Klasične krive ponude pokazuju koliko TRAŽI Klasične krive ponude pokazuju koliko TRAŽI NOVCA, a ovde je RECIPROČNA TRAŽNJA – koliko NOVCA, a ovde je RECIPROČNA TRAŽNJA – koliko ROBE tražiROBE traži

*Skicirajte sliku koja je slična Slici 4.5.

Proširite liniju cena PF’ i krivu relativne ponude za Zemlju 1 sve do tačke njihovog preseka.(Produžujući je, neka je kriva relativne ponude Zemlje 1 zakrivljena unazad.)

Pitanje 6a

(b) Koristeći sliku koju ste skicirali, objasnite snage koje guraju PF’ ka PB u izrazima proizvoda Y.

Uvoz koji hoće Zemlja 1 na Uvoz koji hoće Zemlja 1 na liniji liniji PF' PF' premašuje ponudu premašuje ponudu Zemlje 2Zemlje 2

Stoga Stoga Px/Py Px/Py mora da pada mora da pada (Py/Px (Py/Px rasteraste) ) sve dok se ne sve dok se ne izjednače na izjednače na PB=PB'.PB=PB'.

Pitanje 6b

7. 7. Da biste pokazali na koji način dve zemlje mogu podjednako da učestvuju u dobicima od trgovine: (a) Nacrtajte sliku koja

prikazuje krivu relativne ponude jedne zemlje koja ima mnogo veću zakrivljenost nego kriva relativne ponude njenog trgovinskog partnera.

(b) Koja zemlja dobija više od trgovine, da li zemlja sa većom ili sa manjom zakrivljenošću njene krive relativne ponude?

(c) Da li možete da objasnite zašto?

Veća zakrivljenost Veća zakrivljenost odražava slabiju tražnju za odražava slabiju tražnju za izvozom zemlje 2izvozom zemlje 2

Nacrtajte krive relativne ponude za Zemlju 1 i za Zemlju 2 koje pokazuju da je Zemlja 2 mala zemlja koja trguje po relativnim cenama Zemlje 1 u autarkiji. Na koji način su raspodeljeni dobici između dvezemlje? Zašto?

Nacrtajte tačku ravnoteže u razmeni između dve zemlje koje imaju konstantne oportunitetne troškove

Nakon pune Nakon pune specijalizacijspecijalizacije krive e krive ponovo ponovo dobijaju dobijaju normalni normalni oblik i dolaze oblik i dolaze do ravnoteže do ravnoteže u tački E u tački E Px/Py=PEPx/Py=PE

Pretpostavite da su odnosi razmene jedne zemlje poboljšani u određenom vremenskom periodu sa 189.2 na 189.8(a) Za koliko su pogoršani

odnosi razmene njegovog trgovinskog partnera?

Indeksnih poena? procenata? Za oko 0.3%

NastavakNastavak(b) U kom smislu se može reći da je to

nepovoljno za trgovinskog partnera?

Zato što mora da plati više za uvoz

Da li ovo znači da je blagostanje trgovinskog partnera definitivno opalo?

Ne. Ovaj rezultat može da nastane i zbog rasta produktivnosti

Kriva relativne ponude Kriva relativne ponude zemlje 1 pokazujezemlje 1 pokazujea. a. Izvoznu ponudu zemlje 1Izvoznu ponudu zemlje 1b. Uvoznu tražnju zemlje 1b. Uvoznu tražnju zemlje 1c. c. Uvoznu tražnju zemlje 2 i Uvoznu tražnju zemlje 2 i

njegovu izvoznu ponudunjegovu izvoznu ponudud. d. Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu

zemlje 1zemlje 1

Kriva relativne ponude Kriva relativne ponude bliža je osi na kojoj se bliža je osi na kojoj se nalazinalazi

a. a. Uvozno dobroUvozno dobro b. b. Izvozno dobroIzvozno dobro cc. . Bilo koje dobrBilo koje dobroo d. d. Nerazmenljivo dobroNerazmenljivo dobro

Ako su odnosi razmene Ako su odnosi razmene Zemlje 1 jednaki Zemlje 1 jednaki 1.51.5, u , u Zemlji 2 su:Zemlji 2 su:

a. 3/4a. 3/4 b. 2/3b. 2/3 c. 3/2c. 3/2 d. 4/3d. 4/3

Ako raste tražnja za Ako raste tražnja za uvoznim dobromuvoznim dobrom::

a. a. Odnosi razmene ostaju istiOdnosi razmene ostaju isti b. b. Odnosi razmene se Odnosi razmene se

pogoršavajupogoršavaju cc. . Odnosi razmene se Odnosi razmene se

poboljšavaju u susednoj zemljipoboljšavaju u susednoj zemlji d. d. Nemamo jednoznačan rezultatNemamo jednoznačan rezultat

Pogoršanje odnosa Pogoršanje odnosa razmene utiče na razmene utiče na blagostanje tako što gablagostanje tako što ga:: a. a. SmanjujeSmanjuje b. b. PovećavaPovećava c. c. Ne menjaNe menja d. d. Sve navedenoSve navedeno Ovaj rezultat može da

nastane i zbog rasta produktivnosti

Parcijalna ravnoteža Parcijalna ravnoteža u izvozu robe Xu izvozu robe X

Izvodimo ponudu iz

Ponuda Zemlje 1

Tražnja Zemlje 2

Višak ponude u Višak ponude u parcijalnoj ravnotežiparcijalnoj ravnoteži

Konkretno, S pokazuje da je količina ponuđenog izvoza proizvoda X od strane Zemlje 1 jednaka nuli (tačka A) za PX/PY = ¼,

40 (tačka H) za PX/PY = ½ 60 (tačka E) za PX/PY = 1 Na sličan način može se

dobiti izvoz od 70X Zemlje 1 za PX/PY = 1½ (tačka R na krivoj S na Slici 4.6) na osnovu levog dela Slike 4.3

Izvodimo Izvodimo uvoznu uvoznu tražnjutražnju

Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za PF= ½, guraće PX/PY naviše.

Kada se to dogodi, Zemlja 1 će će se pomeriti naviše

dok će Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tražnju za proizvodom X (tj., Zemlja 2 će se pomeriti niz svoju krivu rel. ponude).

N

Izvozna ponuda OCUvozna tražnja CN

A višak uvozne tražnje A višak uvozne tražnje je... CNje... CN

N

Izvozna ponuda OCUvozna tražnja CN

2. 2. Ako je relativna Ako je relativna cena proizvoda X cena proizvoda X iznad ravnotežne iznad ravnotežne cenecene

a.a. Višak uvozne Višak uvozne tražnje prevazilazi tražnje prevazilazi višak izvozne višak izvozne ponude ponude

b.b. Manja je uvozna Manja je uvozna tražnja od izvozne tražnja od izvozne ponude ponude

c.c. Relativna cena Relativna cena proizvoda X će pasti proizvoda X će pasti

d.d. Sve je tačnoSve je tačno

zadatakzadatak

NIzvozna ponuda OCUvozna tražnja CN

Izvođenje krive Izvođenje krive indiferentnosti trgovine indiferentnosti trgovine (TI)(TI)

“Obična” kriva indiferencije

PROIZVODIT

RO

ŠIRAZMENJUJE

Da bi dostigao krivu indiferetnosti III zajednice blok proizvodnje mora da se pomera naviše

Formalno izvođenje SFormalno izvođenje S

PROIZVODI

TR

OŠI

RAZMENJUJE

PRO

IZV

OD

I

TROŠI

E

E’

TR

OŠI

O

TROŠI0

E

E’70*80-60*50=

5600-3000=2600

60*100-80*42.5=

6000-3400=2600