Ekonomika Preduze Ça

7/21/2019 Ekonomika Preduze a

1/116

Ekonomika preduzea

I Pojam i predmet izuavanja ekonomike preduzea

Ekonomika preduzeaje disciplinaekonomske nauke koja prouava preduzee

sa ciljem da defnieprincipei pravilakojima se u praksi efkasnijepostiuciljevipreduzea. Kako bi omoguila efkasnije ostvarivanje ciljeva preduzea,ekonomikapreduzeakoristisopstvenateorijskauoptavanjai rezultateistraivanjadrugihekonomskih disciplina.

Predmetprouavanja ekonomike preduzea je proces poslovanja preduzea.Proces poslovanja se sastoji od ulaganja, tranormacijeulaganja urezultateirezultate. !konomika preduzea prouava karakteristikesvakeod ovih aza.

"ako u vezi sa #azom ulaganja, ekonomika preduzea prouava materijal,ljudskeresursenovaci kapital. $ #azi transormacijeulaganjau rezultateprouavanainna koje preduzee koristi tehnologijui ljudskeresurse. %to se#aze rezultatatie ekonomika preduzea najveu panju posveuje proftu.

!konomika preduzea prouava i okruenje preduzea, tj. karakteristikeuegiiregokruenjakao i naine interakcijeizme&u preduzeainjegovogokruenja.

!konomika preduzea prouava ciljeve preduzea. 'iljevi su veomavani,jerjenjihovo ostvarivanjei svrhaosnivanjapreduzea.

!konomika preduzea prouava i efkasnost i eektivnost. "o su sutinskapitanjaekonomske nauke. Proizilaze iz injenice da su resursiugranienii da

imaju mogunostalternativneupotrebe. (toga je potrebno da se resursi toefkasnijekoriste.

II )esto ekonomike preduzea u sistemu poslovneekonomije

*e postoji jedinstveno shvatanje poslovne ekonomije. +a jedne, poslovna ekonomijaje primenjenamikroekonomija dok je za druge, to je naukao upravljanju.

Poslovna ekonomijaje skupdisciplinaekonomske nauke koje prouavaju

preduzeesa ciljem da defniuprincipei pravilakojima se u praksi efkasnijepostiu ciljevipreduzea. Poslovna ekonomija nije jednanauna disciplina vesistemdisciplina.

Discipline poslovne ekonomijesu

opte discipline ekonomika preduzea menadment i organizacija


2/116

unkcionalna podruja upravljanjeproizvodnjom, upravljanje ljudskimresursima, upravljanje fnansijamai marketing

pomona podruja raunovodstvo inormatika kvantitativnaanaliza i nauka o ponaanju

posebna podruja bankarstvo osiguranje me!unarodno poslovanje

trgovina saobraaj i turizam"

#vediscipline, osimoptih, prouavaju preduzeesa ciljem da defniuprincipei pravilakojma se u praksi efkasnijepostiu ciljevipreduzeakojeposluje u odre!enoj oblastiili grani.

+a razliku od specijalizovanih disciplina, ekonomika preduzeaprouava opteproblemeposlovanja svih preduzea. -na je koncepcijsko$metodolokaosnovasvihspecijalizovanih disciplinaposlovne ekonomije.

+a poslovnu ekonomijuod posebnog su znaajna

teoriska ekonomija daje teorijsko$metodoloku osnovuposlovnojekonomiji, pa samim tim i ekonomici preduzea. Posebnoznaajnateorijska disciplina je mikroekonomija, koja se bavi ekonomskimponaanjempojedinanihekonomskihsubjekata.

nauke o odluivanju razvile su brojne metodei tehnikekoje seprimenjujuu poslovnoj ekonomiji, pa samim tim i u ekonomici preduzea.

III 'iljevi izuavanja ekonomike preduzea

%snovni ciljekonomike preduzeaje sistematskoirenjeznanjao svim

aspektimaposlovanjapreduzea.#istematsko irenje znanja ima dva cilja

. teorijski cilj razumevanjei objanjavanjeposlovanjapreduzea/0. praktini cilj sticanjeznanjai vetinaneophodnih za efkasno

upravljanjepreduzeem.

Ekonomika preduzeaje i normativna i pozitivna naunadisciplina.&ormativnaje zato 1to propisuje kako preduzee trebada #unkcioni1e kako biostvarilo odre&ene ciljeve. Pozitivna je zato 1to ona pre nego 1to propi1e kakopreduzee treba da #unkcioni1e, najpre treba da utvrdi kako zaista#unkcioni1e.

Ekonomika preduzeatreba da pokae zatopreduzeadonoseodlukenaodre!eninain, i po emu se dobreodlukerazlikujuod loih. &ijeme&utimsamo dovoljnoutvrditidobre i loeodluke. &ijedovoljnoda neko preduzeena primer imitirauspenopreduzee, jer uspehpreduzea moe biti posledicabrojnihaktora, koji mogu biti nepoznatii tom uspe1nom preduzeu. +ato seekonomika preduzea ne moeiskljuivooslonitisamona teorijskaili samona

0


3/116

praktinaznanja, veovadvatreba da integrieu principe donoenjaposlovnih odluka.

I2 Pojam preduzea

Proces stvaranjavrednostiu tri1noj privredi ostvaruje se aktivno1u velikog brojapreduzea.

Preduzee je osnovnisubjekttri1ne privrede. Preduzeeje samostalnaorganizacijaekonomskihresursakoja transormiuiuloeneresurseurezultatestvaravrednostu ciljuostvarenjaprofta.

-va defnicija ukazuje na sledee bitne karakteristikepreduzea. Prvo, preduzeeje samostalanekonomski subjekt. 3rugo, preduzee je organizovanacelina."ree, preduzee stvaravrednosttransormiuiuloeneresurseu rezultateda bi ostvarilo proft.

#amostalnost preduzeapodrazumeva da preduzee samostalnodonosiodlukeo tome tai kakoproizvodi, i kakoraspore!ujerezultate#unkcionisanja. 'lasnicisu nosiocisamostalnostipreduzea.$ dono1enjuodluka, preduzee nijesasvimnezavisno. -no morapotovatiogranienjaizokruenja koja mogu biti pravnai ekonomska. Pravnaogranienjapodrazumevaju zakonei propise zemlje. Ekonomskaogranienja podrazumevajutrinezakone.

$ preduzeu se uspostavljaju brojni odnosi. "i odnosi mogu biti izme!u ljudime!usobno, izme&u ljudi i materijalnih resursa i izme!u samih materijalnih

resursa. 3a bi preduzee bilo efkasno, ovi odnosi moraju biti dobroorganizovani.

(unkcionisanje preduzeaje procestransormacijeodre&enih ulaganjaurezultate, pri emu se stvaravrednost. #tvaranje vrednostise vr1i iz triaze#aze ulaganjaresursa u preduzee, #aze transormacijeulaganja u rezultate i #azeostvarivanjarezultata.

)slovza otpoinjanjeprocesa stvaranjavrednostije ulaganjeresursa upreduzee. "a ulaganjaimaju razliite oblike ljuski rad, materijali i sirovine,ma1ine, in#ormacije i znanje itd. *arakteristikeovih #aktora zaviseod toga koje

rezultatepreduzee eli da ostvari. 3a bi preduzee ostvarilo rezultate uloeniresursise transormiuu rezultate, pri emu se ti resursitroe. +bog toga jevanoefkasnokoristiti resursei tehnologiju, jer to odre&uje koliku e vrednostpreduzee stvoriti.

+ezultatprocesa pretvaranja ulaganja u rezultate su proizvodii usluge. *jihovomprodajomna tri1tu preduzee ostvaruje prihod. Deoprihodapreduzee koristikako bi nadoknadiloutroeneresurse. ,znosprihoda iznadiznosa

4


4/116

neophodnogza obnavljanjeutro1enih resursa je proft. Proft se moe iskoristitiza nove investicijeili se moe raspodeliti vlasnicimapreduzea.

2 Preduzee kao sistem

Preduzee je sistem, tj. celinakoja se sastoji od me!usobnopovezanihelemenata. Elementipreduzea su sistemi nieg reda, odnosno podsistemipreduzea.

&ajznaajnije karakteristikepreduzea kao sistema su to da je preduzeeorganizacioni, otvoreni sloensistem.

#istemimogu biti

organizacioni5nastajuvoljom ljudi6o #unkcionalni/o instrumentalni/

prirodni5ne nastaju voljom ljudi, u skladu su sa zakonima prirode6.

Preduzee je organizacioni sistemjer nastaje svesnom voljom ljudida bi svojimunkcionisanjemostvarivalo ekonomske ciljeve. +ato se preduzee naziva jo1 isistemom cilja, ili teleolokim sistemom. Preduzee je tako&e unkcionalansistem.

Preduzee je otvoren sistemjer stalno odravavezesa okruenjem pribavljaresurseiz okruenja i aljerezultatesvog #unkcionisanja u okruenje.

Preduzee je sloen sistemjer se sastoji od raznolikih elemenatai sloenih

veza izme&u tih elemanata.

Kao sistempreduzeese sastoji od viepodsistema

podsistem za odravanje veza sa okruenjem-

podsistem za odravanje-

podsistem operacija-

podsistem prilago!avanja i

upravljaki podsistem"

Podsistem odravanja veza sa okruenjemneposredno odravavezu

preduzea saokruenjem pribavljaresurseiz okruenja i aljerezultate#unkcionisanja u preduzee.

Podsistem za odravanjeomoguava nesmetanounkcionisanjepreduzea.

$ podsistemu operacijase odvijaju procesitransormacijeulaganja u rezultate5to je na primer proizvodni pogon6.

7


5/116

Podsistem prilago!avanjapratipromeneu okruenju preduzea sa ciljem daupozoripreduzee na opasnostiili mogunosti.

)pravljaki podsistemupravljapreduzeem kao celinom i koordinirarad svihostalih podsistema.

2I +a1to preduzea postoje8

Preduzea postoje zbog tri razloga

. prednost specijalizacije/0. redukcije rizika i neizvesnostii4. minimiziranja transakcionih trokova.

(ve tri teorija ipak istiu da je osnovnirazlogpostojanja preduzea efkasnost.

Prednost specijalizacije

Privreda moeda postoji bezpreduzeaali u tom sluaj se neproizvodi efkasno.Preduzea nastaju kada su domainstva poela da proizvode za razmenu, a ne zaline potrebe. #pecijalizacijaima dvaznaenja raditi samojedanposaoi raditizadrugog.

(pecijalizaciju uzrokujepodela rada. Podela radaje deljenjeprocesaradanavi1e zasebnih radnihzadataka. $z podelu rada se svaki posao obavlja bre,strunije, kvalitetnije, pa samim tim i efkasnije5i to je najveaprednostspecijalizacije6. (tepen specijalizacijezavisiod veliinetrita5vee tri1te vea specijalizacija6.

Prednosti specijalizacije su utemeljene u neoklasinoj teorijipreduzea. -snovnipredmet analize neoklasiara je razmena. Preduzee se defni1e kao proizvodno$tehnika jedinicakoja kupujeinputei proizvodidobranamenjena razmeni.-dluke donosi preduzetnikkoji ostvaruje proft ili snosi gubitak. Preduzee kaoorganizacijau neoklasinoj teoriji ne postoji. Preduzee je crnakutijakojaproizvodi za razmenu.

+edukcija rizika i neizvesnosti

Preduzea postoje zbog redukcije rizika i neizvesnosti. 9izik i neizvesnost seminimizirajuzbog asimetrine raspodelerizika i neizvesnosti izme&uvlasnika:menadera i zaposlenih. 'lasnik:menader snosi veirizikodzaposlenih, koji trae sigurneplatei zatituod rizikai neizvesnosti. 'lasniksnosi veirizikod zaposlenih jer je njegov ulogu preduzeu veinego ulogzaposlenih. +bog toga vlasnik:menader zahteva kontrolui upravljanje, koje sumetodza upravljanjerizika. "ako&e zbog veeg rizika, vlasnik potraujeukupan ostatak profta.

;


6/116

"eoriju da preduzee postoji zbog redukcije rizika i neizvesnosti #ormulisao je &ajt.Kada je teorija #ormulisana, vlasniki menaderje bio istaosoba. *asnijesekontrolaodvajaod vlasnita, i prenosi se na menadere. %dlukuo izborumenaderavr1e vlasnici, tako da oni posrednoimaju pravo kontrole. Proftnijerezultat rizika ve je rezultatneizvesnosti. +izikse moeosigurati, a

neizvesnostnemoe. Po1to moe da se osigura rizik je troak. *eizvesnost sene moe osigurati ni konvertovati u tro1kove. +ato je proftrezultatneizvesnosti.

,zvesnost rizik i neizvesnostse defni1u prema stepenu inormisanosti.Postoji potpunai nepotpunainormisanost. ,zvesnostpostoji kada suekonomski agenti potpuno inormisani. +izik i neizvesnotpostoje kada suekonomski agenti nepotpunoinormisani. $ situaciji potpune inormisanostisvealternativei njihovi ishodisu poznati. $ situaciji nepotpuneinormisanostinisupoznatisvi ishodii alternative. Kada je inormisanostnepotpunavr1i se proraun verovatnoe ishoda. Kod rizikase ta verovatnoamoe objektivoodrediti. Kod neizvesnostise ta verovatnoa ne moe objektivno

odrediti, ve samo subjektivno na osnovu znanja, iskustvai intuicije.

+izikje podkategorija neizvesnosti, gde verovatnoa ishodamoeobjektivnoda se odredi. 'erovatnoa ishodamoe da se odredi

apriori na osnovu teorijeverovatnoeili aposteriori na osnovu iskustvau slinim okolnostima.

&eizvesnostsu doga!ajikoji se nemogupredvideti. $ situaciji neizvesnostiverovatnoaishodase nemoeobjektivnoodrediti. $ toj situaciji se svakomishodudodeljuje verovatnoadeavanja.

.inimiziranje transakcionih trokova

Preduzea postoje da bi se minimizirali transakcioni trokovi. Preduzeeuestvuje na tritukupujui resurse i prodavajui dobra i usluge. )eenatri1tu kota, i javljaju se transakcioni trokovi. $ transakcione tro1kove spadajutro1kovi prikupljanjainormacijao predmetu razmene, tro1kovi pregovaranjakupcai prodavcai tro1kovi koji nastaju da bi se postignutidogovorispunio.Prvadvanastaju zbog ograniene racionalnosti, a treizbog oportunistikom

ponaanja.%graniena racionalnostje uzrokovana nedostatkomljudskogznanja. -dnosise na dostupnosti tanostinormacija. %portunistiko ponaanjejenepotenjei sebinostu postizanjudogovora.

"ransakcioni tro1kovi se minimiziraju internalizovanjem transakcija.Internalizovanje transakcija je obavljanje transakcija u preduzeu, a ne preko


7/116

tri1ta. -ko je rezultat odlukekupitiilipraviti. -snovni problemje kojetransakcije treba internalizovati, a kojeobavljati prekotrita.

"ransakcije se razlikuju po sledeim karakteristikama

. %dre!enost transakcija vezanoststranau razmeni za transakciju.

Kod transakcija visokogstepenaodre!enosti, sklapaju se ugovori kojitite kupcaod oportunistikog ponaanjaprodavca.

0. )estalost i trajanje transakcija neke transakcije su trenutnei kratkotraju, dok se drugeponavljajudue vreme. Kada su transakcije uestaleikratkotraju, transakcioni trokovisu niski. %to je uestalost manja, atrajanje due, transakcioni trokovise poveavaju.

4. &eizvesnost i sloenost transakcija transakcijemogu da budujednostavneili sloene./ednostavnese obavljaju na osnovustandardnih ugovora5u kojima je sve odre&eno6. #loenetransakcije seobavljaju na osnovu ugovorakoji ne mogu biti potpuno odre!eniu

trenutku u kome se prave. 3a bi se smanjili tro1kovi, sloene transakcijetreba internalizovati.

0ransakcije se internalizujukada su trokovi trinih transakcija viiodtrokova internalizovanja transakcija"

2II Proizvodno preduzee

Preduzea se mogu deliti prema karakteristikamatransormacionogprocesa,veliinii pravnomobliku. Prema karakteristikamatransormacionogprocesa, preduzea se dele na proizvodnai uslunja.

Proizvodna preduzeau procesu proizvodnje transormiuulaganjauproizvode. Proces proizvodnjeje odvojenod procesa potronje. %dvojenostprocesa proizvodnje od procesa potro1nje omoguavastandardizacijuproizvoda. -sim toga, ta odvojenost omoguava specijalizacijuljudiutehnolokomprocesuza pojedine ueposlove.

+ezultatproizvodnjeproizvodnog preduzea je opipljiv proizvod, koji slui zadalju preraduili potronju. Proizvodna preduzea su intenzivna kapitalom, atehnolokiaktoriimaju dominantnuulogu u ovim preduzeima.

Proizvodna preduzease dele na

. ,ndustrijska preduzea, koja se dalje dele naa. preduzea koja proizvode poluproizvodeod prirodnih supstanci/b. preduzea koja proizvode proizvodeod sintetikihsupstancii

poluproizvoda/c. preduzea koja prera!ujupoluproizvodeod prirodnih i ve1takim

materijala.0. 1ra!evinska preduzea, koja se dalje dele na

=


8/116

a. preduzea niskegradnje ib. preduzea visokegradnje.

4. Ekstraktivna preduzea za proizvodnju proizvoda mineralnogporekla, koja se dalje dele na

a. preduzea koja eksploati1u metalnei nemetalnemineraleib. preduzea koja eksploati1u osilnematerijale.

7. Ekstraktivna preduzea za proizvodnju proizvoda biljnog porekla,koja se dalje dele na

a. poljoprivrednaib. umarkapreduzea.

2III $sluno preduzee

Pored tradicionalnih usluga5kao 1to su transportnei zanatskeusluge6 danasse sve vi1e razvijaju i usluge poput fnansijskih, usluga poslovnogsavetovanjaislinih.

%snovna karakteristikauslunihpreduzea je to 1to procespruanjauslugeiprocespotronjeusluge neodvojiv. Podrazumeva se neposredan kontaktonoga ko prua uslugu i korisnika usluge. )slugesu mnogo vi1e prilago!enespecifnimpotrebamakorisnika. &asuprottome, kod proizvodnihpreduzeaproizvodisu standardizovani.

$sluna preduzea ne mogu da skladite usluge, pa je stoga vano da stalnouskla&uju ponudu i tranju.

$sluna preduzea su radno intenzivna. 2judskiaktorima veiznaajodtehnikog.

$sluna preduzea ne moraju biti velikada bi bila efkasna. Efkasnostpoveavajusvojim razgra!ivanjemu manjejedinicekoje su locirane u bliziniklijenata.

3aposleniu uslunim preduzeima, poredtehnikogznanja moraju posedovati ihumanistikaznanja i interpersonalnesposobnosti.

"ako&e postoje i preduzeakoja imaju karakteristikei uslunih i proizvodnihpreduzea. "avka preduzea standardizujusvoje usluge.

I> 3i#erenciranje preduzea prema veliiniPrema veliinipreduzea se dele na mala, srednjai velika. %dre!ivanjekriterijuma podele je osnovniproblem.

-bino se veliina preduzea izraava brojem zaposlenih, visinom kapitala,visinom ukupnog prihodai visinom profta. Problemmoe nastati prilikomizborapojedinanogaktora na primer preduzee u kapitalno intenzivnoj

?


9/116

delatnosti moe imati relativno mali broj zaposlenih, a raspolagati ogromnimkapitalom.

-sim izobora indikatora problem su i granine vrednostiizabranih indikatora. *aprimer potrebno je znati koliko tano radnika treba da ima preduzee da bi se ono

svrstalo pod malo, srednje ili veliko.Posledice klasifkacijepreduzea prema veliini su veoma praktine. .ala isrednja preduzea moguimatirazliita prava i obaveze od velikih""ako&e, umnogim zemljama postoje programi podrkemalimi srednjimpreduzeima."ako&e i neke obavezemalih preduzea su manjeodostalihpreduzea, kao na primer obabeze sastavljanja fnansijskihizvetaja, obavezarevizijei sl.

) praksise koriste razliiti indikatoriveliine za razliite privredne graneilise razliiti indikatorikombinuju. Prema 4oltonovomkomitetu preduzeejemalo

ako u oblasti industijezapo1ljava do 566 radnika/ ako u oblasti trgovineostvaruje prihod do 766"6668 godinje/ ako u gra!evinarstvuzapo1ljava do 76 radnikai ako u transportuposeduje do 7 vozila.

@oltonov komitet dakle koristi razliiteindikatoreza razliitedelatnosti.

Primer kombinovanja kriterijumaje ameriki *omitet za privredni razvoj. +anjih je svako preduzeemalokoje ispunjava bar dvaod etiri uslova

vlasniksamostalnoupravljapreduzeem/ kapitalza preduzee obezbe!ujepojedinac5ili mala grupa ljudi6/ preduzee je lokalnopo svojim poslovima i premaindikatorimaveliine manjeje odostalihpreduzea u istojgrani.

$ preporukama Evropske komisijeodre&uju se kriterijumi za defnisanje mikro,malihi srednjihpreduzea

#rednja preduzeasu preduzea koja zapo1ljavaju do 576 radnika, iji jegodinjiprihoddo 76 miliona evrai:ili ija je ukupna vrednost do 9:miliona evra.

.ala preduzeasu preduzea koja zapo1ljavaju do 76 radnika, iji jegodinji prihodi:ili ukupnavrednostdo ;6 miliona evra.

.ikro preduzeasu preduzea koja zapo1ljavaju do ;6 radnika, iji jegodinji prihodi:ili ukupna vrednostdo 5 miliona evra.

Prema naem zakonu, preduzea srednjeveliinesu ona koja ispunjavaju dvaodtrikriterijuma

A


10/116

broj zaposlenihje izme!u76i 576/ godinji ukupan prihodje izme!u57i ;6milionaevra i vrednost imovine preduzeaje izme!u; i 7 milionaevra.

Preduzea koja imaju nievrednostikod dvaodtrikriterijuma su mala, a koja

imaju vievrednosti su velikapreduzea.

> )ala preduzea

&ajvei brojpreduzea u svakoj privredi su mala preduzea. 3naajmalihpreduzea je viestruk imaju veliku ulogu u poveanjuzaposlenosti,diversifkovanjuprivrednestrukture, inoviranju, tehnikimprocesima, itd. $#rbijiod


11/116

)noga mala preduzea posluju u delatnostima gde se zadovoljava tranja nauskom segmentu trita.

$ malim preduzeima esto se proizvode proizvodikoji zahtevajuposebnupreciznost5laboratorijski ure&aji, muziki instrumenti6. "u je potrebna stalnai

neposrednakontrolaprocesaproizvodnje. "ako&e mala preduzea proizvodeproizvode za iju su proizvodnju potrebni posebnaznanjai vetine. )alapreduzea imaju prednost i u proizvodnji luksuznihili eksklutivnihproizvoda.

Prednost malih preduzea je i @eksibilnost. Dleksibilnost je sposobnostprilago!avanjapromenamau okruenju. (leksibilnostmalih preduzea jeposledica neposrednogkontaktasa tritem, neormalneorganizacije5kojaomoguava bre dono1enje odluka6, korienjeuniverzalneopremei niistepenspecijalizacijezaposlenih.

"ako&e prednost malog preduzea je i neposrednijiodnosvlasnikai zaposlenih,kao i samihzaposlenih.

Isti aktorikoji su uzrok @eksibilnostimalih preduzea, tako&e su i razlognjihovemanje efkasnosti. 0rokovi po jedinici proizvoda malih preduzea su vei uodnosu na velika preduzea"+azlogtome je nedovoljnaspecijalizacija,nepostojanjejasnihpravila, procedura i postupaka, nerazvijenogsistemakontroleitd.

-zbiljan nedostatakmalih preduzea je i preteranazavisnostod znanja isposobnostijednogili malogbrojakljunih ljudi. "o dovodi do rizika kljunihljudi. @ilo koje promenevezane za radnika ili kljuneljudedovode doporemeaja, krizeili ak i prekidaposlovanja. )ala preduzea nezapoljavajuspecijaliste, ve ljude sa optijimznanjima. )ala preduzea ne mogu da privukustrunjake, jer ne pruaju mogunosti napredovanja u karijeri, za razliku od velikihpreduzea.

)ala preduzea se sreu i sa visokim trinim rizicima. Poslovanjezasnivajunajednomili malom broju proizvoda. +ato su izloeni riziku da e usled promenetranjeza tim proizvodima, doi do smanjenjaprihoda.

Fedan od najveih problema malih preduzea je obezbe!ivanje fnansijskihsredstava. &isuim dostupniizvorifnansiranjakoji su dostupni velikimpreduzeima. "ako&e izdostupnihizvora sredstava, sredstva se pribavljaju ponepovoljnimuslovima. Aartijeodvrednostikoje malo preduzee eventualnomoe da emituje, tritehartija od vrednosti neprihvatazbog prevelikog rizika.Kada bankekreditiraju mala preduzea one naplauju premiju na rizik, viukamatnustopui daju kredite na kratakrok.

+bog problema u fnansiranju, mala preduzea sredstvanaje1e obezbe!ujuizneormalnih izvora linetednje, zajmovaod prijateljai komercijalnih kredita.


12/116

Propulzivnija preduzea sredstva mogu pribaviti i od poslovnih an!ela imunihpojedinaca koja u zamenu za vlasniki udeo investiraju u preduzea koja serazvijaju. "ako&e sredstva se mogu pribaviti i iz ondova smelog kapitala.$laganja smelog kapitala koriste se ta fnansijskirast, kako bi preduzee moglo dase otvori na fnansijskom tri1tu. Prodajom akcija smeli kapitalisti ostvajuju

kapitalnu dobit.

>I (rednja preduzea

#rednja preduzeaimaju karakteristike i malih i velikih preduzea"

*ajvea razlikaim je u organizacijirada, organizacionojstrukturii nainuupravljanja. 3ok je za malapreduzeakarakteristina neormalnaorganizacijai jednostavna organizaciona struktura, organizaciona strukturasrednjih preduzea je ormalizovana. Preduzea srednje veliine se sreu samnogosloenijimproblemimarastai tekuegposlovanja. +ato rastom

preduzea dolazi do promene naina upravljanjapreduzeem. *ajznaajnijepromene u upravljanju nastaju sa proesionalizacijom upravljanja.

I pored toga 1to srednja preduzea raspolau veim iznosom kapitala, banke ihdoivljavaju kao rizinezajmoprimce. +ato ih neradokreditiraju. 3a bi seotklonila prepreka rasta mnoga preduzea se reorganizujuu akcionarskadrutva. "ako&e, srednja preduzea imaju lak1i pristup od malih preduzeaondovima za vlasniko fnansiranje.

$ odnosu na velika preduzea, srednja preduzea imaju prednost u zadovoljavanjuspecijalizovanetranje, kao i na tri1tima na kojima @eksibilnostpredstvalja

konkurentsku prednost.

>II 2elika preduzea

*ajznaajnije prednostivelikih preduzea nastaju usled ekonomije veliine.!konomija veliine ima pozitivneeekte, pre sveka smanjenje prosenihtrokovausled veliinepreduzea. !konomija veliine je posledica tri1nihprednosti i efkasnijeg upravljanja i sl.

Eekat korienja sredstava5tehnika ekonomija6 je posledicaneproporcionalnostiizme&u trokovanabavkesredstava, i trokova

proizvodnjekoji nastaju kori1enjem tih sredstava. Efkasnostsredstava zavisi odnjihovog kapaciteta. 0rokovinabavkezavise od njihove veliine. *a primer,kapacitetskladitazavisi od njegove zapremine, a trokoviizgradnje zavise odnjegove povrine. Gko skladi1te ima oblik kocke HH, onda je njegova zapremina, a povr1ina


13/116

2elika preduzea imaju prednosti kumulativnog obima proizvodnje.Proizvodnjom velike koliineproizvoda u dugom periodu, akumuliraseiskustvoi znanje. Eekat koristi od uenjaza odre&eni proizvodni procesizraava se raciom napredka. 9acio napredka je odnosprosenihtrokovaiobimaproizvodnje.

2eliko preduzee ima prednosti u dranju optimalne koliine zaliha. .odernimsistemimaza kontrolu zaliha smanjujuse trokovidranjazaliha. 2elikapreduzea na nabavnomtrituimaju poloaj velikih i znaajnih kupaca, pa imajumanjetrokovenaruivanjazaliha.

Eekti ekonomije upravjljanjapodrazumevaju kori1enje moderneinormacionei telekomunikacionetehnologije. 0rokoviupravljanjakodvelikih preduzea rastumanjeod njegovog obimaproizvodnje5jer uvek ostajeisti broj i sastav menadera na vrhu6.

2elika preduzea imaju prednosti na tri1tu ime ostvaruju ekekte komercijalneekonomije. +vog visokogueau tri1tu ona mogu da ostvare viecenesvojihproizvoda i snizetrokovedistribucije. "ako&e, na prodajnomtrituvelikapreduzea imaju prednosti zbog reputacijei robnemarke.

!konomiji veliine dalje doprinosi i fnansijska ekonomija. Dinansijska ekonomijapodrazumeva nietrokove fnansiranjavelikih preduzea. 2elika preduzea sunaje1e akcionarska drutvai zbog toga kapitalmogu obezbediti na tritukapitala5izdavanjem akcija i obveznica6.

+naajne prednosti velikih preduzea su i rezultati istraivako$razvojnedelatnosti. Po1to raspolau kritinim koliinama ljudi i sredstava, velika preduzeasu u mogunosti da vr1e primenjena, razvojnai undamentalnaistraivanja.

2elika preduzea imaju i nedostatke. Poveanje veliinepreduzea prekooptimalnedovodi do disekonomije veliine. 3isekonomija veliine podrazumevaporastprosenihtrokova. Porast tro1kova je uzrokovan problemimaukoordinacijii kontroli. +asponkontroleje brojljudi koje rukovodilac moeeektivnoda kontroli1e, i iznosi 7$B ljudi. Gko usled rasta preduzea brojpodre&enih premairasponkontrole, dolazi do smanjenjaefkasnosti. 3a se tone bi dogodilo, preduzee koje menjabrojzaposlenihmora da povea brojhijerarhiskih nivoa. -vo poveavasloenostorganizacionestrukture

preduzea i produavase tokinormacija.

Prelazak ekonomije veliine u disekonomiju defni1e optimalnu veliinu.-ptimalna veliina preduzea je veliina preduzea pri kojoj su prosenitrokoviminimalni. -ptimalna veliina zavisi od tehnolo1kih #aktora tri1ta. 2eliinupreduzea odre&uju tehnolokiaktorii veliinatrita.

'elika preduzea nastaju

4


14/116

,nternim rastom poveanjemobimai irenjemaktivnostipreduzea6ili

Eksternim rastom5uzijomdva ili vi1e preduzea6.

(uzijase ostvaruje

#pajanjem preduzea preduzease spajajui svoja prava i obavezeprenose na novonastalopreduzee ili

Pripajanjem preduzeajednopreduzee pripajadrugo, pri emu drugopreduzee svoja prava i obaveze prenosi na prvo.

,nterni i eksterni rastmogu biti

Aorizonralni rastse ostvaruje u okviru postojeedelatnosti/ 'ertikalni rast se ostvaruje ukljuivanjem u preduzee vieili nieaze

proizvodnoprometnogprocesai *onglometarsti rast rast se ostvaruje irenjemdelatnostipreduzea na

delatnosti koje nisu ni horizontalno ni vertikalno povezane sa njegovomdotadanjomdelatno1u.

2elika preduzea mogu nastati i fnansijskim povezivanjem. "ako nastaj

holdingi koncern.

>III Colding

Aoldingje oblikprivrednogdrutvakoji na osnovu ueau kapitalukontroliejedno ili vi1e drugihprivrednihdrutava. Aoldingpredstavlja oblikfnansijkog povezivanjasamostalnih privrednih dru1tava pri emu jedno dru1tvo vladajuedrutvo5matino dru1tvo, kontrolno dru1tvo, dru1tvo majka6 imaveinskoueeu kapitaludrugog dru1tva zavisnogdrutva5flijala,potinjeno dru1tvo, dru1tvo erka6. Colding kontroluostvaruje posedovanjemhartija od vrednosti.

Aoldingmoebiti

ist holdingjedinadelatnostmu je kontrolazavisnih dru1tava meoviti holding poredisteholdingdelatnostimatino preduzee

ima i neku sopstvenudelatnost. Istovetan je koncern preduzeu.

#ticanje uea u kapitaludrutvakoja holdingu omoguava kontrolumoe seostvariti

)stupanjem imovine celailideoimovinedrutvoustupaholdinguuzamenu za ueeu dobitiholdinga i lanskaprava.

7


15/116

,nvestiranjem holdinga u nova drutva holding investira u osnivanjenovihdru1tava ili u sticanjeueau kapitalu postojeihdru1tava. -vose moe ostvariti na vie naina

o #istem radijalnog uea holding investirau flijalekoje nisume&usobno povezaneue1em u kapitalu.

o #istem piramidalnog uea holding uestvujeu kapitaluzavisnogdrutvakojeopet ue1em u kapitalu i samo kontroliedrugadru1tva dru1tva unuke odnosno podflijale. *a ovaj nainmogue je sa relativno malim kapitalomkontrolisati itav nizdru1tava.

o #istem cirkularnog uea holding kontroli1e flijalu koja imaveinsko ue1e u kapitalu druge flijale, ta druga flijala opet kontroli1eneku treu flijalu, a ta trea flijala moe da ima ue1e u kapitaluvladajueg dru1tva. *aje1e je zabranjenoda flijale poseduju akcijevladajueg dru1tva.

Coldinzi imaju brojne prednostijetinijisu ijednostavnijinain postizanjakontrolenad drugim dru1tvima. "ako&e, #ormiranjem holdinga postojeapreduzeanemoraju da izgubesvoje imei reputaciju.

&edostaciholdinga su sloeniodnosivladajueg i zavisnih dru1tava, kao i veeporeskeobaveze.

>I2 Koncern

*oncernje fnansijski oblik povezivanjapreduzea koje se ostvarujejedinstvenom upravom. Pojam potie iz nemakogpravnogpodruja. Prema

starom akcijskom pravuuslovza postojanje koncerna bila je zajednikauprava ili odnos zavisnostime&u preduzeima. Prema novom akcijskomzakonu, uslov za postojanje koncerna je samo zajednika uprava. Koncernnastajeueemu kapitalujednog dru1tva u drugim dru1tvima.

*oncern moe biti

(aktiki vladajue dru1tvo poredistekontrolneunkcijeobavlja i nekusopstvenudelatnost. Istovetan je me1ovitom holdingu.

Cist nastaje inkorporiranjemjednog dru1tva u drugo. )govorni nastaje na osnovu ugovora o vladanjukojim sejednodrutvo

podinjavaupravidrugogdru1tva. "ako&e dru1tvo se moe obavezati daprenese ceo svojdobitakna vladajue dru1tvo 5ugovorom o prenosudobitka6 ili deo svog dobitka5ugovorom o deliminoj isplati dobitka6.

;


16/116

>2 -rtako dru1tvo) naem privrednom zakonu postojeetiri oblika privrednih drutava

ortako drutvo-

komanditorno drutvo-

drutvo sa ogranienom odgovornou i

akcionarsko drutvo"


17/116

Pored ovih, u na1em privrednom sistemu postoje i drutvena preduzea javnapreduzea i preduzetnici.

(va privrednadrutvase dele na

drutva licai drutva kapitala.

%rtako drutvoje vrstapreduzeau oblikuprivrednogdrutvau komelanovidrutva5ortaci, partneri, drugari6 odgovarajuzaobavezedrutvaneogranienoi solidarnocelokupnom svojom imovinom. &astajesporazumomdva ili vi1a pravnih lica.

Po svojim karakteristikama ortako dru1tvo je drutvo lica. "o znai da ga odlikujulinasvojstva, poznanstvoi poverenjelanova. *a ovim karakteristikamapoiva solidarna i neograniena odgovornostsvihlanovazaobavezedru1tva.

3austupanjeudelatreim licima potrebnaje saglasnostsvihlanova.Prenoenjeudelaizme!uortakaje slobodno.

Iako lanovi odgovaraju za obaveze preduzea svojom imovinom, solidarno ineogranienom, zakon odvojenoposmatra imovinu drutva od line imovinelanova. Imovina dru1tva ne moe se koristi za isplatu personalnih dugovanjapojedinanih ortaka.

%snivaka sredstva#ormiraju se od uloga ortakai mogu biti novac, stvariipravaizraena u novanoj vrednosti"+akon nepropisujeminimalaniznos

glavnicedru1tva. )loziortaka sujednakevrednosti.

,movinaortakog dru1tva moe se vremenom poveavati ukljuivanjemdobitiu glavnicu, novimulozima, stvaranjem rezervnogonda, afrmacijompravaindustrijskesvojine.

Dobici i gubiciortakog dru1tva se raspodeljujunajednake deloveme&uortacima. $ odluivanjuu dru1tvu uestvuju sviortaci. Poslovedru1tva tako&evodesviortaci, ako nije drugaije dogovoreno. %snivakim aktomiliugovoromortakavo!enje poslovanjase moe poveriti jednom ortaku nekoliciniortaka posebnom organu ili preem licu prokuristiF

-snovni nedostatakovog oblika privrednog dru1tva je neogranienaodgovornost ortaka za obaveze drutva""o poveava rizikgubitkalineimovine. +naajna manaje i nestabilnosti potrebareorganizacijeu sluajusmrti ortaka, naputanjadru1tva od strane nekog od ortaka ili iskljuivanjanekog od ortakaiz dru1tva.

=


18/116

Prednostisujednostavnoosnivanjei manjadrutvenakontrola, kao i lakeobezbe!ivanjekapitalaza rast i razvoj.

*aje1e se koristi u oblasti intelektualnih usluga5npr. konsalting ili advokatskekancelarije6.

>2I Komanditorno dru1tvo

*omanditorno drutvoje preduzeeu oblikuprivrednogdrutvakojeosnivajudvaili vie fzikailipravnalica, podzajednikim poslovnimimenom, od kojih najmanje jednoneogranienoodgovaraza obavezepreduzea 5komplementar6 i najmanjejednoogranienoodgovara za obavezepreduzea u visini svog uloga 5komanditor6.

Komanditorno dru1tvo ima dve vrste ortakaija se prava i obaveze bitno razlikuju

*omplementari zaobavezepreduzea odgovaraju neogranieno,celokupnom svojom imovinom 5kao i ortaci u ortakom dru1tvu6. -ni vodeposlovanjedrutva. *jihova imena se navode u frmi dru1tva, pa senazivaju ijavniortaci.

*omanditori zaobavezepreduzea odgovaraju ogranieno, u visinisvog ulogau preduzee. &euestvujuu vo!enjuposlovanjapreduzea.*jihova imena se ne navode u frmi dru1tva, pa se nazivaju i tajni ortaci.

Poetna imovinadru1tva #ormira se od uloga osnivaa5komplementara ikomanditora6, koji mogu biti u novcu stvarima i pravima izraenim unovanoj vrednosti, kao i radui uslugamadru1tvu. +a razliku od ortakog

drutvagde radi uslugemogu biti budui, u komanditornomdrutvu, da birad i usluge bili priznati u poetnu imovinu morajubitiizvreni.

Prenoenje celine ili dela udelakomplementarau komanditornom dru1tvumora da bude odobrenood strane svihortaka i komplementara ikomanditora. +a razliku od komplementara, komanditorimogu slobodnoprenostitideo ili ceo svoj udeo u dru1tvu natrealica.

Poslove drutva vode komplementari, a komanditorine mogu da uestvujuu vo!enju poslova. 'o!enje komanditornog drutvamoe se poveritijednomkomplementaru nekolicini komplementara posebnom organu ili treem

licu G prokuristi",stupanjem svih komplementaraiz dru1tva, komanditorno dru1tvo moenastaviti poslovanje u obliku drutvasaogranienomodgovornouiliakcionarskogdrutva. ,stupanjem svih komanditoraiz dru1tva, komanditornodru1tvo moe nastaviti poslovanje u obliku ortakogdrutvaili preduzetnika.

?


19/116

>2II 3ru1tvo sa ogranienom odgovorno1u

Drutvo sa odranienom odgovornouje preduzeei oblikuprivrednog

drutvakoje osnivajujednoili viepravnihili fzikihlicaradi obavljanjaodre&ene privrednedelatnosti, i koje zaobavezeodgovara celokupnomsvojom imovinom.

3ru1tvo sa ogranienom odgovorno1u se osnivaodlukomoosnivanju5ako gaosniva jedno lice6 ili ugovorom o osnivanju5ako ga osniva vi1e lica6.

3ru1tvo sa ogranienom odgovorno1u je drutvo kapitala. -no me&utim imaineke karakteristikedrutvalica znaajlinihosobinalanovadru1tva, iogranienja u prenoenjuudelau dru1tvu natrealica.

3akonodre&uje da dru1tvo sa ogranienom odgovorno1u moe imati najvie 76lanova. $ sluaju da dru1tvo ima vei brojlanova od propisanog, vr1i setransormacijau zatvoreno akcionarsko drutvo.

,movinadrutvaje odvojenaod imovinelanova.

%snovna glavnicadru1tva sa ogranienom odgovorno1u ormirase od ulogalanova, koji mogu biti u novcu, stvarima, pravimai izvrenomraduiuslugama.

+akonom je odre&en minimalan iznoskoji potreban zaosnivanjedru1tva saogranienom odgovorno1u i iznosi 766evra. -dlukom skuptine drutva,

osnovnikapitalse moe poveavatiili smanjivatido zakonskog minimuma.

+a razliku od na1eg prava u nekim drugim pravimapreduzea uop1te nemajuodre&en minimalniiznospoetnogkapitala, ili se odre&uje samo minimalniiznosnovanogdelaili se propisuje minimalniiznosza svakog pojedinanoglanadru1tva.

Pravo glasa uee u dobiti od poslovanja i snoenje gubidaka, kao i ue1eu raspodelilikvidacionemase, srazmernoje udeluu uplaenom osnovnomkapitaludru1tva.

@itna razlikadrutva sa ogranienom odgovornou iakcionarskog drutvaje to 1to udelinisuizraeniprometljivimhartijamaodvrednosti.

)delise mogu slobodnoprenositiizme&u lanova dru1tva kao i na trea lica. Priprenosuudela natrealicapostoji pravo pree kupovine najpre to pravo imadru1tva, zatim ostali lanovi dru1tva pa tek onda trea lica. )slovikoji su ponu&enitreem licu, pri tome moraju biti istikao i uslovi za ostale lanove dru1tva.

A


20/116

&ajvii organ upravljanjadru1tvom je skuptina drutva. *ju ine svi lanovidru1tva. &adlenostskuptineje odluivanjeo

fnansijskim pitanjima/ izboru i razreenju direktora/

statusnim promenama5promena pravne #orme6 i normativnim pitanjima5izmena osnivakog akta6

1odinja skuptinalanova dru1tva sa ogranienom odgovorno1u saziva senakonzavretkaposlovnegodineradi usvajanja obrauna. Popotrebimogu seodrati i vanrednesednice skup1tine.

3ru1tvo sa ogranienom odgovorno1u ima i direktora ili upravni odbor5koji odova dva, zavisi od osnivakogakta6. Direktormoebitiali i nemoralandru1tva. $koliko dru1tva ima upravni odbor, predsednikupravnog odbora, kao idirektor zastupa drutvo. 3irektor ili upravni odbor su operativnotelokoje

sprovodiodlukeskuptine. &adlenostdirektoraje zastupanje drutva/ vo!enje poslova drutva/ utvr!ivanje predloga poslovnog plana/ sazivanje skuptine.

)pravniodbordru1tva se saziva najmanje etiri puta godinje, a popotrebimogue je i vanrednosazivanje.

>2III Gkcionarsko dru1tvo

Hkcionarsko drutvoje preduzeeu oblikuprivrednogdrutvakoje osnivajednoili viepravnihili fzikihlicau svojstvu akcionara, radi obavljanjaodre!eneprivrednedelatnosti, iji je osnovnikapitalfksirani podeljennaakcije.

3ru1tvo ima svoju imovinukojom u potpunosti odgovarazasvoje obaveze.Hkcionarisnose rizikposlovanja samo u visini svojih akcionarskih uloga.

Gkcionarsko dru1tvo je drutvo kapitalai za njega je bitan samo kapital, lineosobinenjegovih akcionara su potpuno nebitne. *odzatvorenihakcionarskihdru1tvava osnivakimaktomili statutom moe se ograniitiprenosivostakcijana trealica, ime se ublaavajukarakteristike drutvakapitala.

%snovni kapitalakcionarskogdrutvaje fksiran, a minimalniiznososnovnogkapitala je propisan zakonomi iznosi ;6"666 evraza zatvorenoi 57"666 evrazaotvorenoakcionarskodrutvo. %snovnikapitalpodeljenje na akcije,odre!enenominalnevrednosti.

0E


21/116

3a bi se vrednostkapitalau akcionarskom dru1tvu ouvalauveden je nizpravnih instituta

pravilna procena vrednosti nenovanih uloga u drutvo/ zabrana smanjenja osnovnog kapitala, sem u izuzetnim uslovima/

zabrana isplata dividendi iz drugih izvoraosimiz dobiti/ zabranjaizdavanjaakcijapo niojvrednostiod nominalnepri prvojemisiji/

zabranada se potraivanjaprema dru1tvu akcionaraprebijajuobavezomda uplateakcije/

zabrana i oteavanje otkupa sopstvenih akcija/ zabrana plaanja kamate na uloge.

Pri registracijiakcionarskog dru1tva odmahse uplauje 76= nominalnevrednosti akcija, a ostatakse moe uplatiti u naredne dve godine.

Hkcionarska drutvamogu biti

zatvorena nastaju simultarnimosnivanjem bezjavnogupisaakcija otvorena nastaju sukcesivnimosnivanjem osnivaiupisujudeo

akcija, a za upisostatkaakcija se upuujejavnipoziv.

$ anglosaksonskompravu akcionarskadrutvase delena

privatna akcionarska drutvai javna akcionarska drutva.

Izraze privatno i javno netreba meatisa vrstomsvojine. Privatnoznai da se

dru1tvo osniva simultarnim, ajavno sukcesivnimosnivanjem.

) praksise viekoriste zatvorena akcionarskadrutvajer je proceduraosnivanjajednostavnijai niije stepenjavne kontrole. +ato se naje1enajpreizme&u osnivaa #ormira zatvorenoakcionarsko dru1tvo, a kasnijese popotrebi dru1tvo otvarajavnimpozivomza upis akcija. &akonupisaakcija sazivase skuptinasvih akcionara.

Po na1em zakonu akcionarsko dru1tvo moe emitovati obine i preerencijalneakcije. Gkcionarsko dru1tvo mora da ima najmanjejednuobinuakciju. %bineakcijeakcionarima daju pravoodluivanjapo principu jednaakcijajedan

glas, zatim pravo na dividendu, pravu na ueeu raspodelilikvidacionemasei pravopreekupovineakcija iz nove emisije. Preerencijalne akcijedaju pravana razliite stope dividendi, kumuliranjeneisplaenedividendeu odre&enomvremenskom periodu preisplatedividendevlasnicima obinihakcija, iprvenstvonaplatefksnogprocentadividende. Pre#erencijalne akcije nedajupravoglasau skuptiniakcionara 5izuzev ako drugaije nije predvi&enoosnivakim aktom6.

0


22/116

&ajvii organ upravljanjaakcionarskog dru1tva je skuptina. (kup1tinu ine sviakcionari. -na odluuje o etiri pitanja

normativnim/ fnansijskim5usvajanje izve1taja6/

odluivanje o izborui razreenjulanovaupravnogodborai odluivanje o statusnimpitanjima.

1odinja skuptinase sazivapo zavretkuposlovnegodine. (kup1tina semoesazvati vandernoi to od strane upravnog odboraili akcionarakoji imajunajmanje;6J akcija.

3atvoreno akcionarskodru1tvo ima direktora ili upravni odbordok otvorenoakcionarsko dru1tvo ima upravni odbor. Clanovi upravnog odborabiraju se nasvakoj godinjoj skuptini. Prilikom izbora lanova upravnog odbora koristi sekumulativni sistem glasanja brojglasovaje proizvodbrojaakcijai broja

lanovakoji se biraju, tako da mali akcionari mogu da budu zastupljeni uupravnom odboru.

Predsednikaupravnog odbora biraupravniodbor, i on je istovremenogeneralnidirektordrutva.

3akonnalae da kotirana otvorena akcionarska drutvamoraju imati veinulanovaupravnogodborakoji su neizvrnilanovi. &eizvrni lanovisulanovi koji nisulanoviizvrnogodbora i nisuibili poslovna, vlasnikiiliradnopovezanisa preduzeemu predhodne 5 godine. &adlenostupravnogodboraje

upravljanje razvojemdru1tva/ kontrola direktora/ kontrola fnansijskih izvetaja/ utvr!ivnaje poslovnog planai izbor i razreenje izvrnih direktora.

)pravni odborodrava sednice najmanje etiriputagodinje, a po potrebi jemogue zakazati i vanrednesednice.

$ otvorenim akcionarskih drutvimaosniva se izvrni odbor. Izvr1ni odborsprovodiodlukeupravnogodborai voditekueposlovanjeakcionarskog

dru1tva.

Poredovihorgana u otvorenom akcionarskom dru1tvu mogu se odrediti i revizornadzorni odbor i odbor revizora. *jihova nadlenostje praenje i kontrolaposlovanja, kontrolafnansijskihizvetaja, davanjemiljenja o nezavisnomrevizoruitd.

00


23/116

I>> Pojam i vrste javnih preduzea0ekoje preciznodefnisatipojamjavnogpreduzeajer su to preduzea koja sebave razliitimdelatnostimai imaju razliitekarakteristike.

/avna preduzeasu preduzea ije se osnivanjei unkcionisanjemoe dovestiu vezusajavniminteresomi u komejavnavlast5drava6 u potpunosti ilidelimino obavljaulogupreduzetnika.

@itna karakteristika javnih preduzea je to 1to su ona u dravnom vlasnitvu."ako&e, ona su znaajna zbog toga 1to obezbe!ujuproizvodei uslugeod

vitalnog znaajaza odre&enu drutvenuzajednicu. 3astpuljenostjavnihpreduzeau odre&enim granamazavisi odjavnogmiljenjai ciljevaaktuelnevlasti.

"ako&e, bitna karakteristika javnih preduzea je njihovojavno regulisanje. Favnapreduzea sejavnoreguliuzbog monopolskogpoloajai znaajaza ivotiunkcionisanjedrutvenezajednice.

Favna preduzea imaju velike inicijanlne investicije u opremu, 1to pre svega vaiza ona preduzea koja imaju karakteristiku mrenih struktura.

Favna preduzea se sreu u razliitim pravnim oblicima. -bino su u #ormiprivrednih drutava. Favna preduzea imaju ogranienu samostalnost, jervlastima posbnaupravljakapravau ovim preduzeima. 3rava kontroluostvarujeposedovanjemsvih akcijajavnih preduzea ili jednog dela akcija.

"ako&e, javna preduzea se sreu i u #ormijavne korporacije. Favne korporacije seosnivajuposebnimzakonomili odlukomdravnog organa. (inansirajuse presvega sredstimakoje dobijaju od drave. Favne korporacije su najee

04


24/116

zastupljene u 'elikoj 4ritaniji #HD (rancuskoj ,taliji Hustriji. $ &emakojse javne korporacije retkosreu.

Prema na1em 3akonu o javnim preduzeima,javnapreduzeaposluju kaodrutvasaogranienomodgovornouilikao akcionarskadrutva.

>> 3elatnost javnih preduzea

/avne slubesu najvanijepodrujedelatnostijavnih preduzea. &ajvanijedelatnostijavnihslubisu proizvodnjai distribucijaenergije5elektrineenergije, prirodnog gasa i sl.6, vodoprivreda, telekomunikacije5radio, televizija,P""6, transport5vazdu1ni saobraaj, eleznice, gradski saobraaj i luke6 itd.

(ledee podruje delatnosti im je proizvodnja bazinih industrijskih proizvoda.4azini industrijski proizvodisu osnovaza celokupnu ostaluproizvodnju. $ teproizvode spadaju ugalj nata nuklearna energija elikitd.

3rava tako&e osniva svoja preduzea i ustanove da bi regulisala standardepruanjauslugai da obezbediminimalnu ponuduodre!enihusluga. $ ovimdelatnostima paralelnopostojei dravnapreduzea ili ustanove i privatnapreduzea."o su naje1e bankarstvo osiguranje obrazovanje i zdravstvo.

>>I +naaj i neophodnost osnivanja javnih preduzea

+azlog osnivanjajavnih preduzea su nedostaci trinog mehanizma. "ipinaneefkasnosttritase ispoljavakodjavnih dobara. *orisnostjavnihdobaraprevazilazispremnostpojedinacadaplateta dobra. (amo tritenebi

efkasnoobezbediloponudujavnihdobara. (toga, umestoda ponudu javnihdobara obezbedi trite, ponudujavnih dobara reguliejavniinteres.

"ako&e, primerneefkasnostitrinogmehanizmasu i eksterni eekti.*eefkasnost tri1ta se ispoljava nedovoljnomproizvodnjomdobara saektersnim koristima, i prekomernom proizvodnjomdobara sa eksternimtrokovima" %snivanjem javnih perduzease interveni1te kako bi se eksternieektipravilnovrednovali.

Fo1 jedan argument u prilog postojanja javnih preduzea je postojanjeprivrednihgranakoje imaju karakteristikeprirodnog monopola. &eracionalnoje

postojanje veegbrojapreduzeakoja zadovoljavaju istitip potrebenaodre&enom podruju. Po1to je ekonomskineracionalnobilokojedrugoreenjeosimmonopola, onda je boljeda monopolbude kontrolisannegodabude privatni.

%stali razlozi postojanja javnih preduzea su i mogunost draveda preko javnihpreduzea utiena ekonomsku politiku. 3rava preko kontrolekljunihgranamoe da lak1e reiproblemeceleprivrede. "ako&e postoje i odbrambeni

07


25/116

razlozi potrebna je proizvodnjai distribucijastratekivanihproizvoda."ako&e javna preduzea se mogu koristiti i za ostvarivanje socijalnih ciljeva, kao1to je smanjenjenezaposlenosti.

>>II 9egulisanje javnih preduzea

+egulacijapredstavlja direktnuzamenukonkurentskogtrinogmehanizma,u cljuobezbe&ivanja ukncionisanjajavnihpreduzeaujavnominteresu. Iiljregulacijese ogleda preko principakojih bi javna preduzea trebalo da sepridravaju

obezbe!ivanje adekvatnih proizvoda i usluga/ ostvarivanje umerenih cena proizvoda i usluga/ podmirivanje svih potreba odre&ene zajednice, bezdiskriminacije

potro1aa.

,nstitucije i organireguliujavnapreduzeai to su parlament, sudovi,nadlenaministarstva, specijalizovaneorganizacije i agencijei sl.

Preko nekoliko osnovnih instrumenatase utienajavnapreduzea

kontrole cena i taria/ kontrola ulaska u granui propisivanje standarda kvalitetaproizvodai uslovapruanjausluga.

Dugovremenajediniinstrumentregulacije je bila kontrola cena. *ontrolacenapodrazumeva odre!ivanje cena, kriterijumaza promenucena, i modelapo kojima se cene menjaju.

"ako&e postoji i personalna kontrolajavnih preduzea imenovanjei davanjesaglasnostiza izbori razreenjedirektora, predsednikai lanovaupravnogodbora, davanje saglasnosti na statusnepromenepreduzea i slino. 9egulatorniorgani tako&e mogu zahtevati i preuzimanjeodre&enih konkretnihposlovnihpoteza.

>>III !fkasnost javnih preduzea

0eorijskai empirijskaistraivanja pokazuju da sujavna preduzeamanje

efkasnaod privatnih.Prema teoriji svojinskih prava, javna preduzea su manjeefkasnazbognedostatakajavnesvojine. 1lavnarazlikajavne i privatne svojine je to 1tojavnastvojinanijetranserabilna. 0ehnikitransersvojinskihpravau javnojsvojini gra&anin moe izvr1iti tako 1to bi se preselioiz jednog grada u drugi.

Favna preduzea nisu deo trita kapitala."ime se gubipozitivanuticajtritakapitalana efkasnostjavnih preduzea. 0ransakcijena tri1tu kapitala

0;


26/116

re@ektujuoekivanjauesnika u pogledu proftabilnosti preduzea.&euestvovanjena tri1tu kapitala onemoguavapritisaktritana menadere

javnih preduzea.

Prema agencijskoj teorijiizvor problema je asimetrina inormisanost, odnosno

nedovoljnainormisanostvladeza kontrolujavnihpreduzeao doprinosimamenadera javnih preduzea. +bog toga se javlja diskreciono ponaanjemedaeri ostvaruju sopstveneciljeveumestociljevapreduzea. 3alaganjemenaderaujavnimpreduzeimaje manjenego zalaganje menadera uprivatnimpreduzeima.

.enaderijavnih preduzea povezujuse sa dravnim slubenicimapoveavajuibudetsvojih preduzea.

Efkasnostjavnih preduzea tako&e samnjujei menjanje ciljevapreduzea zbogpolitikihstavova.

Favna preduzea tako&e imaju niu osetljivost na rizik. 3bogfnansijskepotporedrave, rizikbankrotakod javnih preduzea je smanjen. +bog manjegrizikajavna preduzea esto nepotujustrogo fnansijskudisciplinu. "ako&e

javna preduzea nisu prinu!enada sredstvapribavljajuna tritukapitala, akada to i ine, to biva pod veoma povoljnim uslovima.

2oa efkasnostjavnih preduzea pre svega se odraavana visokimtrokovima proizvodnje.

Favnim preduzeima se pripisuje i alokativna neefkasnost. Hlokativnaneefkasnostje posledicamonopolskogpoloaja.

0eorijeo neefkasnosti javnih preduzea potvr!ujei veliki broj empirijskihistraivanja./avnai privatnapreduzeasu estoneuporediva, ak i kadaposluju u istim granama, jer su im ciljevirazliiti. "i ciljevisu za javna preduzeasnabdevanjevitalnimproizvodimai uslugamapo cenamakoje su esto nieod cenekotanja, obezbe!ivanjezaposlenostii slino.

>>I2 Internacionalizacija preduzea

(vako preduzee koje obavlja aktivnostina domaemi na stranomtritujeinternacionalno preduzee. .otiviinternacionalizacijesu

pristup novim tritima/ smanjenje trokova/ rast prodaje/ pristup resursimastranih zemalja.

3a bi do1lo do internacionalizacijepreduzea, potrebno je da koristibudu veeod trokovainternacionalizacije.

0


27/116


28/116

,zborinternacionalneaktivnostizavisiod prednostii nedostataka. Postojetri kriterijumaza izbor internacionalne aktivnosti

stepen kontrole/ potrebni resursii

rizik"Kontro

la9esurs

i9izik

di#uzijeIzvoz niska niski nizak

icenca niska niski visok+ajednikaulaganja

srednja srednji srednji

Dabrika uvlasni1tvu visoka visoki nizak

)speh internacionalizacijezavisiodsledeih sposobnosti

prednost veliine veliki kapaciteti smanjuju prosene tro1kove/ poznato ime/ liderstvo u tehnologiji/ izdvajajui proizvod ili uslugai sposobnost skeniranja me!unarodnog okruenja uvi&anja 1ansi i

opasnosti.

>>2I 3efnicija i vrste multinacionalnih preduzea

.ultinacionalno preduzeeje preduzeekoje ima vlasnitvo, kontroluiupravljanad sredstvimau najmanjedvezemlje. Hktivnosti)*P se realizujudirektnimstraniminvesticijama. )2P ima flijaleu razliitimzemljamaizme&u kojih se vr1i transerinormacija, kapitalai znanja. 3a bi se preduzeesvrstalo u multinacionalno preduzee potrebno je da 57= spostvenih sredstavaima u dveili vi1e zemaljai da 57= prihodai proftapotie iz dveili vi1ezemalja.

0ri osnovne vrste .&Pa su

evropska .&P nastaju ;


29/116

>>2II 9azvoj )*P

.&Pne nastajeodjednomkao potpuno izgra&ena frma, ve jeinternacionalizovanjeproces. Postoji pet etapa u razvoju .&P

. Preduzee izvozineke od svojih proizvoda nastranatritadirektno iliputem posrednika/0. Preduzee osniva flijajuna stranom tri1tu/4. Preduzee vr1i direktna ulaganja na strano trite, odnosno obavlja

proizvodnju u #abrikama na stranom tri1tu/7. #tvaranje preduzea roditeljakoje ima visokstepenautonomije ulae

u izgradnju kapaciteta na drugim stranim tri1tima i;. .&P prelazi iz me!unarodnog u globalno preduzee. "ada su direktne

strane investicijeizuzetno visoke, aktivnostidiversifkovane, apreduzee prisutno na svimsvetskimtritima.

,zgradnjom abrike u vlasnitvupreduzee u stranoj zemljizapoljavalokalnu radnusnagu, poveavakonkurencijui izborpotroaa. +ato sumnoge zemljeirom otvorile vrata .&Pdajui im podsticajeza dolazak.%ekivane koristi od dolaska .&Psu

transer tehnologija/ porast zaposlenosti/ prihod od porezai poboljanje platnog bilansa.

)e&utim oekivanja zemalja estonisubivala ispunjena.

>>2III Izvori efkasnosti )*P

0risu osnovna razloga nastanka multinacionalnih preduzea prednostivlasnika, prednostilokacijei prednostiinternalizacije.

Prednosti vlasnitvanad resursimau stranoj zemlji su kljuni izvorefkasnosti)*P. Prednosti vlasni1tva su pre svega prednosti koje )*P realizuje zbog veliinekapaciteta, koje dovodi do niih prosenih trokova. "ako&e, razliiteaktivnosti5proizvodnja poluproizvoda, fnaliziranje proizvoda, prodaja6 realizujuse u razliitim delovima sveta. Preduzea tako&e imaju pristupsirovinamai

jetinimizvorimakapitala. Pristup je#tinijim izvorima kapitala omoguavapoznatoime)*P i nii rizik. )arketin1ki i organizacioni knoJ$hoJsu tako&eznaajni izvori efkasnosti. 0rokovi upravljanjasu niijer je manje izraenagencijski problem. "ako&e postoji redukcija asimetrine inormisanosticentrale i flijala.

Prednosti lokacijese odnose na to da su neki resursilociraniu odre!enomdelusveta. "ako&e pojedinireusrsisujeftiniu nekimdelovimasveta.

0A


30/116

+azlozi lociranja aktivnosti)*Pa u inostranstvusu nieceneili retkostresursa. "ako&e mogu se koristiti povoljne trine prilikeu odre&enim delovimasveta. "ako&e, izborom lokacije se prevazilazecarinske i druge trgovinskebarijere.

Prednosti internalizacijesu razlogzbog kog preduzee postajemultinacionalno. Preduzee se suoava sa izboromkupitiili praviti. Hktivnostikoje preduzee obavlja samostalnoa neprekotritasu internalizovane.,nternalizovanjeminimiziratransakcionetrokove. Prednostiinternalizacijese vi1estruke

vea kontrola nad uzvodnim aktivnostima5kontrola kvaliteta sirovina,uslovima, rokovima i cenama komponenata i poluproizvoda6/

vea kontrola nad nizvodnim aktivnostima5distribucija i prodajaproizvoda6/

smanjenje rizika odavanja nevidljivih resursa znanja, ve1tina i

sposobnosti.

)*P ostvaruju efkasnosti poveanjemprihodazahvaljujui produavanjuivotnogciklusaproizvoda.

I>>> 9azlika multinacionalnog i globalnog preduzea

Prema Porteruglobalna preduzeazamenjuju.&P. 3a bi preduzeakonkurisalana globalnomnivou najpremoraju da se dokauna domaemtritu. .ultinacionalno i globalnopreduzee se defniepremagraninjegoveaktivnosti. 1ranese rangirajuodmultinacionalnihdoglobalnihu zavisnosti

od karaktera konkurencije. 1ranaje multinacionalnakada je konkurencijaizme&u preduzea multinacionalna, i potrebnoje prilago!avatiproizvodenanacionalnomnovou. 1ranaje globalnakada preduzea direktno konkuriuna svih tritima sveta, bezpotrebeprilago!avanjaproizvoda.

(aktorina osnovu kojih se moe podreditida li je granamultinacionalnailiglobalnasu

zahtev ta lokalnom odgovornou5ako jejak grana je multinacionalna,ako je slabgrana je globalna6/

zahtev za koordinacijomaktivnosti 5ako jejak grana je globalna, ako je

slab, grana je multinacionalna6.

Preduzee je globalnoako zadovoljava tri pravila

za globalno preduzee svet je njegovo trite/ za globalno preduzee svet je njegov proizvodni kapacitet/ za globalno preduzee svetje mesto na kome su locirane njegove

poslovne unkcije5glavne poslovne #unkcije su geogra#ski diversifkovane6

4E


31/116


32/116

Pristup ostvarenja ciljevaje najeekorienmetodoceneeektivnostipreduzea. #utinaprincipa je da se uspenostodre&uje stepenomostvarenjaciljevapreduzea. Eektivnostdirektno zavisiod stepenauspenostiostvarivanja ciljeva. %to je veistepenostvarivanjaciljeva to je veaefkasnost.

-vaj prinicp se koristi

kada su ciljevi jasno odre!eni/ kada menaderi razumejuciljeve/ kada postoji saglasnost menadera o ciljevima/ kada je broj ciljeva malii kada su ciljevi merljivi.

$ zavisnosti od podobnosti da budu pokatatelji e#ektivnosti ciljevi se dele na

zvanine5slubene6 i operativne.

3vanini ciljevisu ormalnoobjavljeni ciljevipreduzea. -bino su sadraniunajvanijimpisanimdokumentimai izvetajima. Pretenosu aprstraktniitekomerljivipa zato nisupodobnida budu pokazateljieektivnosti.

%perativni ciljevisu pogodnijipokazateljieektivnosti. "o su ciljevikojepreduzee realizuje u operativnom poslovanju. -vi ciljevi se odnose na globalneciljeve, perormansei resursekoje preduzee koristi. 1lobalni pokazateljiper#ormasi preduzea su naje1e pokazateljiproftabilnosti. Proftabilnostseizraava visinomnetoprofta, prinosomnainvesticije, rastomprihoda:profta i obimomproizvodnje. %perazivni ciljevivezanizaresurseodnose se na pribavljanjesredstava5na primer pribavljanje fnansijskih sredstavaili materijala6 i njihovo efkasnoi eektivnokorienje. %perativni triniciljevise mogu ondositi na zaposlene5obuka, unapre&enje, socijalna i ekonomskasigurnost6, istraivako$razvojna delatnostitd.

Problemje identifkovanje ciljevana osnovu kojih se izraava eektivnostiefkasnostpreduzea. 3rugi problem je merenjeuspenostipreduzeanaosnovu stepena ostvarenja ciljeva. Predpostavkaje da su ciljevi merljivi.

Poseban pristup vezan za ciljeve je i sistemski pristup. -rijentisan je na to kako

ostvariti ciljeve, tj. ciljeveposmatra kao sredstva. Eektivnostpreduzea seodre&uje kroz uspenostda se pribavei transormiuresursii da sedistribuirajuostvareni rezultati. Iiljevikod sistemskogpristupasu dapreduzee#unkcioni1e skladnoi da bude u stanju da obnavljautroeneresurse.

>>>III Pristup sistema resursa

40


33/116

Prema ovom shvatanju eektivnost i efkasnostzavise od sposobnostipreduzeada pribaviretkei vredneresurseiz okruenjai da iskoristimogunostiiz okruenja.

Eektivnost preduzea se izraava

pregovarakom pozicijompreduzea sposobnostpreduzea daiskoristimogunostiiz okruenja/

sposobnostdonosiocaodlukau preduzeu da uoei pravilnointerpretirajukarakteristikeokruenja/

sposobnostredovnogodvijanjaaktivnostipreduzea i sposobnostpreduzeada odgovorinapromeneu okruenju.

-vaj pristup se koristikadase tekomogu odreditidrugipokazateljieektivnosti. &aprimer, to je sluaj kod univerziteta kada njihova eektivnostzavisiod sposobnosti da privuku najboljeproesorei studente.

&edostatakovog pristupa je prenaglaenostznaajapribavljanjaresursa. Iztakvog stava se moe zakljuitida je eektivnoono preduzeekoje uspenopribavljaresurse, aliih nekoristida bi realizovalo svoje ciljeve.

>>>I2 Pristup internih procesa

Eektivnost i efkasnostpreduzea se izraavaju

stanjeminternog ambijentapreduzea i efkasnouinternih transormacionih procesa.

Preduzeeje efkasnoakosu procesiu njemu dobrouhodanii prijatni, ukolikosu zaposlenizadovoljnii ukoliko su uskla!eneaktivnostiorganizacionih delovapreduzea.

$ izraavanjuuspehapreduzea koriste se dve grupe pokazatelja.

Prva grupase bavi prouavanjem atmosereu preduzeu. Preduzeesesmatra uspenimakopostoji

ustaljena korporativna kultura/ blagonaklonodnospreduzeapremazaposlenima/

timski uh/ poverenje i saradnja radnika i menadera/ podudarnostmestana kojima se donose odlukei izvorainormacija/ stimulativnisistemnagra!ivanjai interakcijapreduzeai njegovihdelova.

Druga grupaindikatora bavi se efkasnou. Efkasnostje odnoselememnataizlazai ulazapreduzea. *ajznaajniji pokazatelji efkasnostisu

44


34/116

produktivnost/ ekonominosti rentabilnost.

&edostaciovog pristupa su to 1to se zanemarujeodnospreduzeasa

okruenjemi nemogunostpreciznogkvantifkovanjapokazatelja.

>>>2 Pristup stejkholdera

&oviji pristupi eektivnosti i efkasnostipodrazumevaju da preduzeeu istovreme ostvaruje vierazliitih ciljeva iaktivnosti, pri emu koristibrojneresurse. *arakteristikaovih pristupa je kompleksnijei celovitijesagledavanjeuspenosti5e#ektivnosti i efkasnosti6 preduzea.

$ ove pristupe spadaju

Pristup stejkholderai Pristup konkurentskih vrednosti.

Pristup stejkholderapodrazumeva da se efkasnotpreduzeameristepenomzadovoljenjapotrebastejkholdera. #tejkholderisu sve stranekoje imajuvezesapreduzeem vlasnici zaposleni kupci kreditori dobavljai i ostalegrupebezkojihpreduzeenebimogloda opstane. 3a bi se utvrdila efkasnostnajpreje potrebno identifkovati kritine stejkholdere. *akon toga trebautvrditizahteve stejkholdera. +azliitistejkholderiu preduzeu imajurazliiteinterese.

0abelapokazuje stejkholderei pokazatelje uspehakoji se na njih odnose

(tejkholderi Pokazatelji e#ektivnosti i efkasnosti2lasnici Dinansijski rezultati

+aposleni PlatePotro1ai Kvalitet proizvoda i uslugaKreditori Kreditna sposobnost

3ru1tvo3oprinos re1avanju dru1tvenih

problema3obavljai +adovoljavajue transakcije

2lada Po1tovanje zakona

)alo je verovatno da preduzee moe da istovremeno zadovolji ciljeve svihstejkholdera.

Prednostovog koncepta je to 1to se eektivnost sagledava kompleksnijeistovremenose koristi viekriterijuma. Preduzeekoje svojim #unkcionisanjemnezadovoljavaciljevekljunih stejkholdera, nemoe uspe1no ostvarivatinisvojeciljeve.

47


35/116

>>>2I Pristup konkurentskih vrednosti

-vaj pristup je nastao kao rezultat istraivnaja. ,spitanicimaje bila data listakriterijumaefkasnosti, sa molbomda smanjebrojkriterijuma i da seorganizujutako da se izbegnenjihovo preklapanje.$tvr&eno je da se ocene

eektivnostipreduzea zasnivajuna tri seta dimenzija.

Prva dimenzijaje okus preduzeai kree se u intervalu od internog5okrenutdobrobitizaposlenih6 do eksternog5okrenut dobrobitisamog preduzea6.

Druga dimenzijaje struktura preduzeai kree se u intervalu od @eksibilnostido kontrole.

0reavrednosna dimenzijaodnosi se na sredstva i krajnje ciljevepreduzea.

$koliko se integriu prve dve dimenzijedobijaju se etiri modela efkasnostipreduzea

. .odel ljudskih odnosa istie znaaj internog#okusa i @eksibilnosti.-snovni ciljje razvojljudskihrestursa. %stvarenjecilja podrazumevaautonomijuzaposlenihu radu.

0. .odel otvorenog sistema istie znaaj eksternog#okusa i@eksibilnosti. -snovni ciljje rast i pribavljanje resursa. %stvarujese@eksibilnou preduzea.

4. .odel racionalnog cilja istie znaaj eksternog#okusa i kontrole.-snovni ciljmu je produktivnosti efkasnost. %stvarujese planiranjemi postavljanjem ciljeva.

7. .odel internog procesa istie znaaj internog#okusa i kontrole.

-snovni ciljmu je stabilnosti kontrola. %stvarujese upravljanjeminormacijamai komunikacijom.

.odel ljudskih odnosa i model racionalnog ciljase najvieme&usobnorazlikuju, kao i model otvorenog sistema i internog procesa. .odel internogprocesa i racionalnog ciljasu me&usobno najsliniji.

>>>2II +avisnost kriterija e#ektivnosti od #aze ivotnogciklusa preduzea

Koncept ivotnog ciklusasugeri1e da se preduzeera!a, sazrevai eventualnoumire. Postoje etiri aze ivotnog ciklusapreduzea

Preduzetnika azaje prvaazaivotnog ciklusa novoormiranogpreduzea.$ njoj se kreirajuproizvodi. %snivai vlasnikpreduzea je istovremeno ipreduzetniki neposrednoupravljaprocesima. Preduzee obino proizvodijedanili mali broj proizvoda. %snosiu preduzeu su neormalni. $spe1nost uovoj #azi se izraava kriterijumima iz modela otvorenog sistema.

4;


36/116

(aza zajednitvaje druga azau kojoj se proesionalizujemenadment,javljaju sejasniciljevii pravci delovanja. Preduzee se naglorazvija. 9azvijaju sehijerarhijskestrukture, delegiranje autoriteta i detaljnijapodelaposlova.*analikomuniciranjasu neormalnii razvija se saradnjalanovakolektiva.$spe1nost u ovoj #azi se izraava kriterijumima iz modela ljudskih odnosa

(aza ormalizacije i kontroleje trea azakoju odlikuje postojanjeormalnihpravila, procedurai postupaka. #tabilnost i efkasnostsu dominantni ciljevipreduzea. 0okoviinormacijase ormalizuju+azdvajase strategijskoioperativnoupravljanje. (ormirajuse grupeproizvoda. $spe1nost u ovoj #azi seizraava kriterijumima iz modela internog procesa i racionalnog cilja.

(aza razrade struktureje etvrtaazau kojoj se preduzeeponovookreeokruenjui mogunostimakoje mu ono nudi za dalji rast. Poinje da se razvijatimski duh. (ormalnisistemiupravljanjase zamenjuju rukovodnimtimovima.$spe1nost u ovoj #azi se izraava kriterijumima iz modela internog procesa i

racionalnog cilja.

>>>2III Daktori od znaaja za izbor kriterija e#ektivnosti iefkasnosti preduzea

&e postojeuniverzalnikriterijumie#ektivnosti i efkasnosti koji odgovarajusvakompreduzeu. )e&u ovim aktorimanajvaniji su uticaj menadera,merljivostciljai usloviuokruenju.

)ticaj menaderana izbor kriterijuma za utvr&ivanje e#ektivnosti i efkasnostiproistieiz njihove ulogeu odre!ivanjuciljeva. )tiuinaciljeve, menaderiujednoutiui na izbor kriterujumauspe1nosti.

.erljivost ciljevaje drugi znaajan aktorkoji opredeljuje izborkriterijumauspenosti.

*arakteristike okruenjasu trea znaajna grupaaktora. Posebanznaajuovoj grupi #aktora ima mogunosti uslovinabavkeresursa.

>>>I> Pojam i vrste okruenja preduzea

Kao otvoren sistem, preduzee je u stalnoj interakciji sa okruenjem.

%kruenjeje izvorvrednihresursaza preduzee.

%kruenjeje u iremsmislusveono 1to se nalazi izvanpreduzea. -kruenjepreduzea ini sveono toutienaposlovanjepreduzea injegov pristupretkimresursima.

&ajznaajniji deo okruenjaje njegov domen. Domenpreduzea je deookruenjakoje je preduzeeizabralozaneposrednopodrujesvog

4


37/116

poslovanja. *a primer, postoji mnogo dobavljaa jednog materijala koji je potrebanpreduzeu, ali preduzee e se odluiti za jednog ili mali broj.

Preduzee nastoji da proiri i zatiit svoj domen. *a primer stalnim nastojanjemda zadovolji zahteve kupaca, preduzee zadrava postojee i osvaja nove kupce i

tako 1titi i 1iri svoj domen.%kruenjese moe podelitina vei broj sektora. #ektorisu deloviokruenjakoji imaju slineelemente. #ektori su industrijskagrana, sirovineimaterijali, ljudskiresursi, fnansijskiresursi, trite, tehnologija,ekonomskiuslovi, vlada, sociokulturnisektori me!unarodnisektor.

%kruenje preduzeadeli se na

#pecifno radnoF okruenjepreduzea ine ga sektorikoji su udirektnojinterakcijisapreduzeem. -no najsnanijedelujenaposlovanjepreduzea i ine ga kupci, dobavljai, distributeri, sindikatii vlada.

%pte okruenjepreduzea obuhvata sektorekoji ne utiu direktnona preduzee, alidelujunaspecifnookruenjekoje utie na preduzee.%pte okruenjeine vlada, sociokulturnisektor, ekonomskiuslovi,sektortehnologijei sektorfnansijskihresursa.

> -kruenje kao izvor neizvesnosti za preduzee

$ okruenjuvladaju uslovi neizvesnosti. *eizvesnost zavisiod sloenosti,dinaminostii bogatstvaresursima okruenja.

#loenost okruenjazavisi od brojaelemenataokruenja i njihovihme!usobnihveza. %to je brojelemenata veito je veaneizvesnost. (loenostokruenja zavisi i od prirode veza. #loenevezepoveavajuneizvesnost.

Dinaminost okruenjazavisi od intenzitetai nainapromenaokruenja.Ceste i nagle promene poveavaju neizvesnost"

4ogatstvo resursimaje koliinaresursaraspoloivazapotrebepreduzea.$ okruenju bogatomresursima, konkurencijaza resursima je mala, pa je ineizvesnostmanja. I obrnuto, 1to je okruenjesiromanijeresursima,neizvesnostje vea.

&eizvesnost moe biti

mala ako je malibrojelemenata koji se sporomenjaju/ umerenomala ako je velikibrojelemenata koji se sporomenjaju/ umerenovelika ako je malibrojelemenata koji se estoi nepredvidljivo

menjajui velika ako je velikibrojelemenata koji se estoi nepredvidljivo menjaju.

4=


38/116

>I Kontigentna teorija

Preduzea se prilago&avaju na neizvosnost ili utiu na okruenje. Postoje tri teorijeprilago!avanja neizvesnosti i upravljanja okruenjem

;" kontigentna teorija-5" teorija zavisnosti od resursa i:" teorija transakcionih trokova"

*ontigentni pristupodlikuje shvatanjeda nemauniverzalnodobrihreenja.&ajboljere1enje zavisiod konkretnesituacije. %kruenjeodre!ujenainupravljanjai strukturupreduzea.

-vaj pristup se zasniva na empirijskim istraivanjimapo kojima se preduzeaprilago!avajuna neizvesnosttako 1to

poveavajubroj organizacionihjedinica/ poveavajustependierenciranosti/

biraju odgovarajui sistem upravljanja- imitirajuposlovne modele uspenihpreduzeai planskise prilagov!avajupromenama.

3a bi preduzeeuspenoupravljalookruenjem, ono moradaoblikujesvojustrukturu. "ime se prilago!avaneizvesnosti.

#tepen sloenostiokruenja utie na sloenost strukture preduzea. %to je veibroj izvora rizikato je vei broj organizacionih jedinicapreduzea, kojeidentifkuju i prate pojedine vrste rizika.

*eizvesno1u se moe upravljati osnivanjem organizacionih jedinicakojeapsorbujuneizvesnostiz okruenja. -ne su amortizerineizvesnosti. $ njihspadaju na primer sluba nabavke, sluba prodaje itd.

*eizvesnost se smanjuje kontaktiranjem sa okruenjemi prikupljanjeminormacijao promenamaiz okruenja.

*eizvesno1u se moe upravljati organizacionim dierenciranjem. "o je negacijajednoobraznogmodelaorganizovanjaposlovnihunkcijapreduzea. )mestoda se poslovne #unkcije u celompreduzeuobavljaju na sliannain, uvaavaju

se specifnostiposlovnih #unkcija odre&enih delova. "ime se svakaorganizacionacelinaspecijalizujeza upravljanjespecifnimrizicima.-rganizaciono di#erenciranje oteavakoordinacijuunutar preduzea.

*eizvesno1u se moe upravljati nainom upravljanja. $ stabilnimuslovima upreduzeu postoje pravila, precedureijasnehijerarhije. "ada se koristimehanistiki stil upravljanja upravljanjeje centralizovanona vrhu hijerarhije ipostoji vertikalnakomunikacija. $ uslovima neizvesnostinije mogue odrediti

4?


39/116

pravila u promenjljivim uslovima, pa se koristi organiki stilupravljanja nemamnogo pravilai procedura, stimuli1e se timskirad, radnizadacinisupreciznodefnisani postoji horizontalnakomunikacija.

*eizvesno1u se moe upravljati imitiranjem drugih uspenih preduzea. "o se

de1ava jer menaderi veruju da je boljeda preduzee imitirave isprobanemodeleposlovanja, negoda samo rizikujeu isprobavanju sopstvenih modela.

*eizvesno1u se moe upravljati planiranjem. $ uslovima stabilnog okruenjapreduzee se bavi tekuim poslovanjem, i ne posveuje se velika panja planiranju.(a rastomneizvesnosti, planiranjepostaje sve znaajnije.

>II "eorija zavisnosti od resursa

Prema teoriji zavisnosti od resursaciljpreduzea je da smanjizavisnostodokruenjau vezi sa snabdevanjem retkim resursima, kao i da utienaokruenje

zarad poveanja raspoloivosti resursa.)pravljanjezavisnouodresursaima dvaaspekta

uticajnadrugapreduzea/ ispunjenjepotrebadrugihpreduzeaiz okruenja.

#tepen zavisnosti preduzeaod resursa zavisi od

vanosti resursa za opstanak preduzeai stepena kontrole ponudetog resursa.

3a bi se smanjila zavisnostod resursa preduzea razvijaju razliite strategijeuticaja na okruenje. "ako ona uspostavljaju veze sa drugim preduzeima. $zavisnosti od stepena me&uzavisnosti preduzea me!uzavisnostmoe biti

simbiotska preduzea su povezanau proizvodnoprometnom lancu i konkurentska preduzea me!usobnokonkuriuza iste resurse.

.e!usobno povezivanjeje balansiranjeizme&u potrebeza resursima i elje zasamostalnou.

'eze izme!u preduzeamogu biti

ormalne rezultat su dogovora dva ili vi1e preduzea o me&usobnojkoordinaciji/

neormalne"

%to je vea zavisnostpreduzea veaje i ormalizacijaveza.

4A


40/116

>III (trategije upravljanja simbiotskom me&uzavisno1upreduzea

*ajznaajnije strategije upravljanja simbiotskom me!uzavisnoupreduzeasu/

#ticanje reputacijeje najneormalnijioblikupravljanjasimbiotskimvezama. +eputacijaje pozitivanodnosi poverenjekoje drugiimajupremapreduzeu. )rednoplaanjeobaveza i kvalitetproizvodadoprinose reputaciji. $obiajen nain sticanja reputacije je promocija.

*ooptiranjeje strategija neutralisanjadejstvanegativnihuticajaizokruenja. $ skladu sa izrekom Lako ne moe1 protiv njih pridrui im seMpreduzee pridobija oponentedajuiim udeou interesima. 3o kooptiranjadolazi kada preduzee u svoj upravni odborprimi predstavnikanekog odstejkholdera. *ooptirani lanovimogu se lakeupoznatisa

poslovanjempreduzea. *ooptirani lanje sponaizme&u dvapreduzea, preko koga se uskla!ujuinteresi. 3va preduzea se mogu iindirektnopovezati ako su lanoviupravedvapreduzeaujednoilanoviuprave treegpreduzea.

#tategijskealijansesu sporazumdvailiviepreduzeao zajednikomkorienju resursau cilju razvojanovih poslovnihmogunosti.Dormiranje strategijskih alijansi je ekonomskiopravdanoako su trokovirazvojaizuzetnoveliki. #trategijske alijanse mogu nastati na osnovu

o Dugoronih ugovora o saradnji time se smanjujutrokovizajednikimkorienjemresursa. $govori mogu biti pisaniiliusmeni.

o .renim povezivanjem .reesu grupepovezanihpreduzeakoja sporazumomreguliusvoju saradnjui nainekoordinacijeaktivnosti. *reatorimreasu u centru mree. .otivje poveanjeefkasnosti. )ree nastaju tako 1to se deoaktivnostijednogpreduzea prenosina drugapreduzea.+astupljen oblik mrenih preduzeasu klasteri skupovime!usobnopovezanihpreduzeau odre!enojdelatnosti,koncentrisanih na odre!enojteritoriji.

.anjinskim ulaganjemse tako&e preduzea mogupovezivati. *ajpoznatiji oblik povezivanja sticanjem

manjinskih pravaje keiertsu. Postoje dva oblikakeiertsuao vertikalni keiretsu sastoji se od proizvodnih

preduzea, njegovihdobavljaai distributeraio intertrini keiretsu okojednebankese okupljaju

preduzeaiz razliitihprivrednihgrana.Keiretsue odlikuju slone veze izme!u lanica, nastale usledpovezanostiu vlasnitvui specifnostijapanskekulture.Ekonomski odnosilanica keiretsua su dugoronii zasnivaju

7E


41/116

se na preerencijalnojosnovi. @anke iz keiretsua dajupreduzeima u istom keiretsuu kredite po mnogo nioj kamatnojstopi od tri1ne.

o 3ajednikimulaganjem G nastaje sporazumom dva preduzea oosnivanju novog preduzea u zajednikom vlasni1tvu. -vo je

naj#ormalniji oblik strategijske alijanse. *astaje na osnovu ugorovakojim se odre&uju prava i obaveze osnivaa. -snivai pored fnansijskihsredstava u novo preduzee ulau i znanja i tehnologije po kojima suspecifni. *a ovaj nain se preduzee prilago&ava uslovima uokruenju, a da se pri tome ne utie na poslovanje osnivaa.

.erderipreuzimanjeje naj#ormalniji oblik upravljanja simbiotskimvezama. *jima se spaja preduzee sa svojim dobavljaima ilidistributerima.9ezultat merdera je preno1enje eksternih transakcija u samopreduzee.

>I2 (trategije upravljanja konkurentskomme&uzavisno1u preduzea

*onkurencijaje korisnaza privreduali je sama preduzeanevolejer oteavasnabdevanjeresursimai poveavaneizvesnost. +ato preduzeanastojedaumanje ili otklone uticaj konkurencije. $obiajeni instrumentikonkurentskog nadmetanjana tri1tu su cene kvalitet i promocija. Poredovih uobiajenih instrumenata preduzea koriste i strategije upravljanjaodnosima sa konkurencijom

0ajni dogovri sporazumio razmeniinormacijaza nezakonitesvrhe.

*artelisu oblikpovezivanjakonkurentskihpreduzea zaradkoordinacijeaktivnosti. 0ajnim dogovorimase utvr!ujustandardizaodre&enu delatnost i pravilaponaanjau vezi sa visinom cena,kvalitetomproizvoda, koliinomitd. -bino standardenameenajsnanijepreduzee.

*oordinacija preko treih organizacija ormalniji nain, treeorganizacijesu na primerudruenjeproizvo!aaodre!enihproizvoda. )druenjaolakavajurazmenuinormacijai postizanjedogovorao zajednikimciljevima. -rganizacije sredstvadobijaju odlanova. *jima se smanjujeneizvesnost.

#tategijske alijansenastajuizme&u konkurenatakada realizacijanekogprojektazahteva specijalizovana znanjarazliitih strunjaka, i kada sutrokovi sticanja znanja za pojedinano preduzee izuzetno visoki.Primer su Dord i )azda koji kombinuju japansku tehnollogiju i pristupamerikom tri1tu. )otiv strategijskih alijansi je odvraanje potencijalnihkonkurenata i efkasnija konkurencija sa postojeim konkurentima.

7


42/116

.erder i preuzimanjeje kranje sredstvo upravljanja konkurentskomme!uzavisnoui esto dovodido ormiranja monopola, 1to nije uinteresu kupaca. (toga veina zemalja zabranjujenastanak monopola.

.onopol i antikonkurentskodelovanje dugorono nisudobrini po samo

preduzee. Efkasnijapreduzeamogu vremenomuina tritei tada e sepreduzeesuoitisa konkurencijomza koje nijespremno.

>2 "eorija transakcionih tro1kova

0eorija transakcijonih trokovaobjanjavakadai pod kojimuslovimaepreduzeakoristitineku od moguih strategijaupravljanjazavisnouodresursa.

0ransakcioni trokovinastaju kada preduzee neophodneresursepribavljaizokruenja. Po teoriji transakcionih tro1kova cilj preduzeaje minimiziranje

transakcionih i birokrastkih trokova.0ransakcioni trokovinastaju kao posledicakombinovanog uticaja odre&enihljudskih aktora i aktora odkruenja.

Prema transakcionoj teoriji, kretanje od manje ormalnim, ka vieormalnimmehanizmimapovezivanjapreduzea, motivisanoje tenjom da seminimiziraju transakcioni trokovi. )e&utim, poveani stepen ormalizacijepoveava birokratske trokove"

*a osnovnu transakcionih tro1kova preduzee bira optimalan mehanizamzauspostavljanjevezasapreduzeima iz okruenja. Pore!enjemutedapreduzee moe da odredikoji mehanizmidovode do najnieg zbiratransakcionih i birokratskih trokova.

3a bi izabrali optimalnu strategiju menaderi treba da

odrede kojisu to transakcionitrokovii njihovu visinu/ procene utededo kojih dovode odre&ene strategije/ procene birokratsketrokoveodre&ene strategijei izaberu strategijakoja dovodi do najveihutedau transakcionim

tro1kovima uz najniebirokratsketro1kove.

(ormalni oblici povezivanjase koriste kada su utede na smanjenjutransakcionih trokovaveenego poveanje birokratskih trokovazbog#ormalizacije.

0ri oblika povezivanjakoja znaajno smanjujutransakcionetrokova, aneznatnopoveavajubirokratsketro1kove su

70


43/116


44/116

0rokovi izradenastaju na radnim mestimaizradeproizvoda. *azivaju se iproizvodnim trokovima. $ njih spadaju

tro1kovi osnovnogmaterijala/ tro1kovi pomonogmaterijala/

tro1kovi energije/ tro1kovi radnesnage/ tro1kovi sredstavaza rad.

+eijski trokoviobuhvataju sve ostale trokove. *astupaju narukovodilakim radnim mestimai svim radnimmestimaizvanproizvodnje.

>I> Podela tro1kova prema vezanosti za nosioce

Prema vezanosti za nosioce trokovise dele na

pojedinanei zajednike.

Pojedinani trokovinastaju u vezi sa izradomodre!enogproizvodailipruanjaodre!eneusluge. $ njih spadaju trokovi osnovnog materijalairadnesnagena poslovimaizrade.

3ajedniki trokovinastaju zajednikim troenjem elemenata proizvodnjeradiproizvodnjeveegbrojaproizvoda. "i tro1kovi su zajednikisvimproizvodimanastalim naodre!enommestuu odre!enomvremenu.

Podela tro1kova prema nainu preno1enja na nosioce

Prema nainu prenoenja na nosioce trokovise dele na

direktnei indirektne.

Direktni trokovise neposredno po nastankumogu prenetina pojedinanenosioce, na osnovu neposredne operativne evidencije.

,ndirektni trokovise indirektno po odre!enom postupku raspodre!uju napojedinane nosioce.

-va podela je slinapodelina pojedinane i zajednike trokove.

$ zavisnosti od obima proizvodnjetro1kovi se dele na fksnei varijabilne5kasnije se rade6.

I 3odatni, neotklonjivi i oportunitetni tro1kovi

77


45/116

Dodatni trokovimogu se defnisati kao promenau ukupnimtrokovimadokoje dolazi usled promeneplanaaktivnosti.

&eotklonjivi trokovisu tro1kovi koji su venastalikao rezultat predhodnihodlukai koji ne utiu naodlukekoje se donose nakonnjihovognastanka.

&eotklonjivitro1kovi su irelevantniza donoenjeodlukajer ne utiu naalternative o kojima se odluuje.

%portunitetni trokoviizbora ore&ene alternative mogu se defnisati kaortvovanenetokoristiod neprihvatanjasledeenajboljealternativeistogrizika.

II "ro1kovi u kratkom roku

) kratkom rokuosnovna podela trokovaje na

fksnei varijabilne trokove.

-snovna karakteristika fksnih trokovaje da se oni nemenjajusa promenomobimaproizvodnje. Kako se poveanjemobimaproizvodnjeistifksnitro1koviraspore!ujuna veibrojproizvoda, proseni fksni trokovise rastomobimaproizvodnjesmanjuju. Proseni fksni trokovisu ukupnifksnitrokovipodeljenisa koliinomproizvoda

$ fksne trokovespadaju

trokovi sredstava za radkada se amortizacijavr1i po vremenskommetodu/

7;


46/116

trokovi rada i materijala u pripremnoj azi procesa rada5konstrukcija,razrada tehnolo1kog procesa6/

trokovi rada najviih rukovodilacapreduzea.

+a razliku od fksnih, varijabilni trokovise menjaju promenom obima

proizvodnje.'arijabilni trokovimogu biti

Proporcionalni menjaju se proporcionalno promeni obimaproizvodnje, i to su

o tro1kovi osnovnogmaterijalao tro1kovi pomonogmaterijala/o troo1kovi energijeo tro1kovi radne snage na poslovima izradeproizvoda/o tro1kovi sredstava za radkada se amortizacijavr1i po

unkcionalnom metodu.$ praksi se retko ostvaruje potpuna proporcionalnost tro1kova i obimaproizvodnje

ProgresivniLdegresivni kada se trokovimenjajubreod obimaproizvodnjeonda su oni progresivni, a kada se menjaju sporijeonda sudegresivni.

+elativno fksni nastaju raslojavanjemproizvodnihkapacitetana viezona obima proizvodnje. (vaka zona obimaje parcijalni kapacitetukome se posebnoorganizujeobavljanjepripremno zavrnihposlova5tosu na primer smene6. 'ezaobima proizvodnjei relativnofksnihtrokovaje indirektna trokovi su fksni do odre!ene granice zone

obima, ali kadase ona premaipotrebnoje napraviti novu zonu obimakoja poveavatro1kove. +elativnofksnitrokovinajpre imajudegresivnua zatimprogresivnutendenciju kretanja u odnosu na promenuobima proizvodnje. $ relativno fksne tro1kove spadaju

o trokovi materijala i rada na pripremno$zavrnim poslovimaio trokovi slojeva proizvodnje.

7


47/116

1rafkukupnih varijailnih trokovapolaziiz koordinatnogpoetkai imaoblik razvuenog latininog slova #. -vaj oblik ukazuje na to da varijabilnitro1kovi sa poveanjemobimaproizvodnje najprerastudegresivno, zatimproporcionalnoi na krajuprogresivno.

Proseni varijabilni trokovijednaki su ukupnim varijabilnim trokovima

podeljenimkoliinomproizvoda, za svaki stepen kori1enja kapaciteta

1eometrijski, proseni tro1kovi su nagibzrakapovulenogiz koordinatnogpoetkanakrivuukupnihvarijabilnihtrokova.

.arginalni trokovisu promenaukupnihtrokovapojedinicipromeneobimaproizvodnje

Po1to promena obima proizvodnjeu kratkomrokudovodi samodo promenevarijabilnihtrokova, predhodnu jednainu moemo trans#ormisati u

7=


48/116

(a grafka se zakljuuje da proseni varijabilni trokovi opadajusve dok jekrivamarginalnihtrokovaispodkriveprosenihvarijabilnihtrokova.&akontakeI, u kojoj se krive seku, P'0poinju da rastu.

)kupni trokovi )0Fsu zbirukupnihvarijabilnihi ukupnihfksnihtrokova.

Dinamikaukupnihtro1kova je rezultatdinamikeukupnihfksnihi varijabilnihtro1kova.

Proseni ukupni trokovijednaki su

Proseni ukupni tro1kovi sa poveanjem proizvodnjenajpreopadaju, uodre&enoj taki dostiuminumi nakon toga rastu.

*ubna unkcijatrokovase najeekoristi u ekonomskojanalizi 5ali postojei

linearnai kvadratna6. Kod linearne su sve isti grafci samo 1to su potpuno pravelinije krive tro1kova.

III "ro1kovi u dugom roku

$ dugom rokusviaktoriproizvodnje se mogumenjati, pa su u dugom roku svitrokovi varijabilni.

Dugorona kriva ukupnih trokovaprikazuje promeneukupnihtrokovazbogpromeneobimaproizvodnjeu periodu koji je dovoljno dugda se svi #aktoriproizvodnje mogu menjati.

Dugoroni trokovise menjajuu zavisnosti odobimanajpre tako 1to postojirastuiprinosna obim, zatim konstantnii na kraju opadajuiprinos.

7?


49/116

Po1to u dugomrokunemafksnihtro1kova, dugoroni ukupni trokovi sujednaki nuli, kada je obimproizvodnje jednak nuli. +ato grafkdugoronih ukupnihtro1kova polaziiz koordinatnogpoetka5za razliku od grafka kratkoronihukupnih tro1kova6.

Dugoroni proseni trokoviproizvodnje dobijaju se kao kolinikukupnihdugoronihtrokovaprozvodnje i koliinomproizvodazasvakiobimproizvodnje. 3ugoroni proseni tro1kovi grafkiimaju oblik izduenog slova ).

!#ekti ekonomije obimaispoljavaju se u smanjenjudugoronihprosenihtrokovasa poveanjemobima proizvodnje. !#ekti disekonomije obimaseispoljavaju kao rastprosenihdugoronihtrokovado kojih dolazi poveanjemobimaproizvodnje.

Dugoroni proseni trokovisu najniiu takikoja izjednaavaprosenedugoronetrokovei dugoronemarginalnetrokove.

7A


50/116

Dugorona kriva trokovase naziva jo1 i planska kriva trokova. -na jekoristan instrumentplaniranjaveliinepreduzea. &ema znaajuoperativnomupravljanju, jer se ono ostvaruje u datim uslovima, u kratkom rokupa su kapacitetinepromenjljivi. Hkomenaderimogu da predvideobim

tranjeza proizvodima preduzea, dugoronakrivatro1kova pomaeu odabiruoptimalneveliinekapaciteta preduzea.

%to se vi1e poveavaju kapaciteti to su vi1e po uticajem ekonomije ili disekonomijeobima. Kriva dugoronih prosenih tro1kova spaja najnie prosene tro1kove zasvaki obim proizvodnje. Izbor odgovarajue veliine kapaciteta predpostavlja dapreduzee moe da odredi visinu tranje za svojim proizvodima.

9ezultati empirijskih istraivanja o stvarnim promenama dugoronih tro1kovapreduzea su razliiti. 9ezultati potvr&uju da veina industrijskih grana ostvarujeznaajne e#ekte ekonomije obima. (toga kriva dugoronih prosenih tro1kovapokazuje smanjenje tro1kova sa inicijalnim poveanjem obima proizvodnje. Krivadugoronih prosenih tro1kova ima oblik slova .

I2 Kalkulacije tro1kova

;E


51/116

*alkulacijaje raspodre!ivanjeukupnihtrokovana pojedinanenosioce. "oje postupak izraunavanja cene kotanja. Iiljutvr&ivanja cene ko1tanja je to dase svaki proizvodopteretisamoonimtrokovimakoji su zbog njegoveproizvodnje nastali. "ako se omoguavaboljakontrolatrokovai stvara sepodlogaza dono1enje dobrihposlovnihodluka.

*alkulacijamora biti

tanai prilago&ena nainu poslovanja preduzea/ dokumentovanaknjigovodstvenom evidencijom/ jednoobraznaza sve proizvode/ uporedivasa drugim kalkulacijama i blagovremena, preglednai ekonomina.

Prema vremenu nastankakalkulacija moe biti

planska/ me!ukalkulacijai stvarnakalkulacija.

Prema metodu raspore!ivanja na nosiocekalkulacije se dele na

diviziona kalkulacija koristi se kod homogenihproizvoda, utv&uju seukupni tro1kovi i dele se sa ukupnom proiz

Documents

Ekonomika Preduze Ça