Click here to load reader

Ekonomski recnik

  • View
    206

  • Download
    15

Embed Size (px)

Text of Ekonomski recnik

1. EKONOMIJA OD A DO Z Redaktori Milica Bogdanovi Lazar estovi Izdavai Beogradska otvorena kola i DOSIJE Za izdavaa Vesna uki-eibovi Mirko Milievi Recenzenti Prof. dr Goran Petkovi Prof. dr Goran Piti 2002 2. "Oni koji ne znaju neka ue, a oni koji znaju neka nalaze zadovoljstvo u tome da se podseaju." Latinska izreka 3. Predgovor drugom izdanju Knjiga koja je pred vama jeste nastavak projekta izrade Leksikona ekonomskih pojmova, koji je otpoet u oktobru 1999. godine. Nakon uspeha prvog izdanja Leksikona, odluili smo da projekat nastavimo sa sledeom generacijom studenata Beogradske otvorene kole. Ekonomija od A do Z, to je novi naziv nae knjige, jer smo smatrali da e bolje odraavati poetnu ideju. Naa elja je da brojne ekonomske pojmove objasnimo na to razumljiviji nain, a da to ne zvui tako strogo i formalno kakav je obiaj u leksikonima. Osnovna ideja nae kole jeste da sve bude modernije, bolje i drugaije. U novom izdanju je udvostruen broj obraenih odrednica i dodat je novi aneks, u kome je dat prevod esto korienih rei i izraza na nemakom, engleskom i francuskom. U pripremi odrednica za drugo izdanje pridruili su nam se neki od studenata iz osme generacije studenata BO-a, koji su na najbolji mogui nain pruili svoj doprinos. To su: Radmila Peji, Miroslav Gordi, Boris Majstorovi i ore Krsti. Pored ovih studenata, aktivno su uestvovali i gotovo svi oni koji su radili na prvom izdanju:Milica Bogdanovi, Lazar estovi, Ivanan Bankovi, Nenad Golevski, Vladan Mirov, aslav Obradovi, Radmila Peji, Branko Popovi, Vladimir Rajovi, Ivan Sekulovi, Katarina Stojievi, Dragan Stojkovi, Predrag Vukovi. Takoe, eleli bismo da se zahvalimo svima onima koji su pomogli izlaenjenae knjige. Pre svih zahvaljujemo Vesni uki-eibovi i Refiku eiboviu, koji su svojim vizionarstvom pomogli ne samo uspeh ovog projekta ve i da generacije studenata pronau razlog za ostanak i rad u naoj zemlji. Takoe se zahvaljujemo recenzentima nae knjige profesorima Goranu Pitiu i Goranu Petkoviu, koji su uvek imali vremena i strpljenja za nas. Za uspeh projekta zasluni su i: Slobodan Jovanovi Coba (ICPS Infinity), koji se pobrinuo za dizajn knjige, Miroslav Maksi Maksa, lektor tekstova. Nadamo se da e vam se naa knjiga dopasti i da e vam koristiti u uenju ili praenju optih ekonomskih tema. Na kraju, obeavamo da ovde neemo stati, te uskoro moete oekivati nove radove iz Beogradske otvorene kole. Voditelji projekta i redaktori knjige, Milica Bogdanovi i Lazar estovi 4. Administracija (administriranje) skup akcija, aktivnosti, unutar preduzea ili bilo koje ustanove, koje se obavljaju radi voenja poslova u okviru strategije i politike donete od strane rukovodilaca. Akcept predstavlja izjavu lica na koje se vue menica, da e u roku dospea menice na naplatu isplatiti menini dug u celini ili delimino. Ime akceptanta (lica koje isplauje menini dug) se nalazi na licu menice. Pre same naplate meninog duga imalac menice podnosi je akceptantu na akceptiranje, tj. potrebno je da akceptant na licu menice napie ''prihvatam'' ili ''priznajem'' i da se potpie. Ovo je bitno zato to, neretko, menicu izdaje jedan pravni subjekat, a drugi pravni subjekt izmiruje obavezu iz te menice. Akceptni kredit kratkoroni (i srednjoroni) kredit kod koga banka doputa komitentnu nesumnjivog boniteta da, do odreenog iznosa (kreditnog limita), vue menice na nju. Banka te menice akceptira (prihvata) kao glavni dunik (trasat), ime se obavezuje da e ih iskupiti ako sam trasant to ne uini iz bilo kog razloga, u skladu sa ugovorom. Takve menice se mogu plasirati na tritu novca, ali ih najee eskontuje sama banka koja daje akcept. Ako komitent ne iskupi menicu, onda akceptna banka kao glavni dunik, plaa menini dug. Akceptni nalog instrument plaanja, a esto i instrument obezbeenja budueg plaanja. Akceptni nalog izdaje dunik i u njemu naznauje sumu koja e se tano odreenog dana skinuti sa njegovog rauna u poslovnoj banci i preneti na raun poverioca (subjekta koji je izvrio odreeni posao) u poslovnoj banci tog poverioca. Ovo je vrsta naloga koji se mora izriti, tj. ako na raunu dunika na dan dospea naloga na naplatu nema dovoljno novca za izvrenje naloga, raun dunika se blokira a sva sredstva koja pristiu na raun dunika odmah se skidaju i prenose na raun poverioca do iznosa koji je potreban da bi se akceptni nalog izvrio. Akceptni nalog nije hartija od vrednosti i ne moe se prenositi sa jednog lica na drugo. Akcije - razlikuju se dva znaenja: 1) udeo koji svaki uesnik u akcionarskom drutvu ima u imovini drutva (njegov osnovni udeo); 2) isprava pomou koje njen imalac stie pravo uea u raspodeli dobiti akcionarskog drutva (dividende). Osnovni kapital drutva podeljen je na akcije ija je najnia nominalna vrednost odreena zakonskim propisima. Maksimalna nominalna vrednost se odreuje statutom drutva, odnosno ugovorom zakljuenim izmeu uesnika u drutvu. Pod pojmom akcija najee se podrazumeva isprava koja se izdaje uesniku drutva koji uplati svoj udeo i na osnovu koje se stie pravo kako na uee u organima upravljanja drutva tako i u raspodeli njegove dobiti. Akcije se izdaju, po pravilu, u obliku hartija od vrednosti koje glase na ime ili na 5. donosioca. Mogue je i izdavanje akcija po naredbi. Pravilo je da se akcije mogu prenositi bez obzira kako je vlasnik odreen. Akcije se dele: 1) s obzirom na vreme kada se izdaju, na : a) privremene (obino se izdaju prilikom osnivanja drutva, i traju sve dok imalac takve akcije ne uplati u potpunosti odreenu svotu na ime svog udela u drutvu, nakon ega se privremene akcije povlae i zamenjuju se stalnim) i b. stalne; 2) s obzirom na sadrinu prava koje daju imaocima, na: a) obine (imaoci ovih akcija uivaju prava koja su statutom predviena za sve uesnike drutva) i b. prioritetne (imaoci ovih akcija imaju izvesne privilegije u odnosu na ostale uesnike; obino imaju pravo na veu dividendu, pravo da prvenstveno oni budu birani u organe upravljanja drutva i sl.; izdaju se najee prilikom poveavanja osnovnog kapitala drutva, a obino su namenjene novim akcionarima). Akcije se meusobno razlikuju i po broju glasova koji pripadaju imaocima prilikom donoenja odluka u organima drutva. Sa stanovita vlasnikog rizika, akcije su riziniji finansijski instrument od obveznica, jer akcionarsko drutvo prvo mora da isplati kamate na izdate obveznice, pa tek onda da raspodeljuje dividende. Meutim u uslovima inflacije akcije su manje rizini finansijski instrumenti. Akcije imaju varijabilnu dividendu koja zavisi od visine dobiti preduzea. Trina cena sigurnih akcija je njihova sadanja vrednost, koja je dobijena na osnovu diskontovanja buduih prihoda od akcija po odgovarajuoj stopi prinosa. Trina cena rizinih akcija sadri pored sigurnih prinosa i premiju za rizik, koja raste sa poveanjem rizika. Random walk (sluajni ili nesigurni hod) je naziv za kretanje trinih cena akcija; dnevno kretanje cena akcija deluje haotino i nepredvidivo, ali opti indeks cena akcija (npr. Dow-Jones indeks) pokazuje uzlazno kretanje na dugi rok. Koeficijent koji meri stepen rizinosti svake akcije naziva se beta koeficijent; on predstavlja odnos izmeu rizinosti date akcije i opteg nivoa rizinosti celog trita akcija i procenjuje se uobiajenim statistikim metodama. Akcije mogu biti osnivake i nove; nove akcije se emituju radi poveanja kapitala akcionarskog drutva. Jednom izdate akcije nikada se ne povlae sa sekundarnog trita akcija tako da je obim novih deonica relativno mali u odnosu na njihov ukupan iznos. Akcionar je fiziko ili pravno lice koje je vlasnik akcija u akcionarskom drutvu i koje kao takvo vri svoja imovinska i korporacijska prava u akcionarskom drutvu; kupovinom akcija stie pravo na prisvajanje dividendi, i rezidualni je poverilac neto imovine akcionarskog drutva. Akcionarsko drutvo je trgovako drutvo sa osnovnim kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko drutvo je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze iskljuivo svojom imovinom. Preteom savremenih a.d. smatra se Banco di San Giorgio, osn. 1407. u enovi. Organizacija a.d. je u velikoj meri propisana zakonima, a u pojedinostima njihovim statutima. 6. Kupoprodaja akcija se vri na tritu kapitala: 1. na primarnom tritu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; uesnici na ovom tritu su akcionarska drutva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski posrednici (najee su to banke - investicione i poslovne); 2. na sekundarnom tritu (berza akcija; engl. stock exchange, ital. bursa) se kupuju i prodaju ve izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri; 3. na treim tritima posluju brokerske firme koje ne ele da plaaju proviziju regularnim berzama; ova trita nisu javna i ine ih grupe preduzea koja su manje vie meusobno nezavisna. Portfelj akcija (portfolio) je kolekcija raznovrsnih akcija koje investitor kupuje i kojima trguje. Diverzifikacija akcija predstavlja disperziju akcija razliite rizinosti i razliitih prinosa da bi se smanjila prosena stopa rizika celokupnog portfelja akcija. Akcije na donosioca akcije iji se vlasnik (imalac) smatra nepoznatim i neodreenim akcionarem (imalac nije poimenino naveden). U slogu akcije mora biti naznaeno da njen donosilac ima sva prava predviena odlukom o izdavanju akcija i statutom akcionarskog drutva. Vlasnik ove akcije moe da zahteva isplatu objavljene dividende, kao i ostvarivanje svih drugih prava koja proistiu iz vlasnitva nad tom klasom akcija. Prenose se bez ogranienja prostom predajom iz ruke u ruku, za ta je potreban samo obian dogovor, te su zbog toga veoma pogodne za trgovinu. Pretpostavlja se da su imaoci ovih akcija njihovi zakonski vlasnici, dok se ne dokae suprotno. Razlikuju se prema serijskom i kontrolnom broju. Ako akcionarsko drutvo izdaje vie serija akcija na donosioca, onda se one mogu razlikovati i prema broju serije, ali i po nominalnom iznosu na koji glase. Akcije na ime izdaju se na ime njihovog vlasnika (imaoca) i u njima je navedeno ime ili firma, mesto stanovanja i zanimanje vlasnika. Ti podaci se moraju uneti u knji