elektični novac

8/11/2019 elektini novac

1/21

FAKULTET PROMETNIH ZNANOSTI

Elektroniki novacSeminarski ra

S!EU"ILI#TE U ZA$RE%U

Predmet: Sustavi elektronikog poslovanjaStudenti: Marko Jurii 013519950

Smjer: Potanski Promet

Zagreb 2013.


2/21

Sadraj:&' U!O(''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' )

*' !rste elektroniko+ ,la-an.a''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''/

)' Notaci.ski s0stavi elektroniko+ novca'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''1

)'&' E2ek'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' 1

)'*' Kreitna kartica''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' 1

)')' (e3itna kartica'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' 4

/' Sim3oliki s0stavi elektroniko+ ,la-an.a''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''5

/'&' E2+otovina''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''5

/'*' Pla-an.e e2+otovinom''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''6/'*'&' On2line''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' &7

/'*'* ' O82line''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''&7

!"3" Mikro,la-an.a'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''&&

1' Zakonska re+0lativa'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''&*

1'&' Formalno,ravna val.anost i+italno+ ,ot,isa'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''&*

1'*' Po9ici.a e2novca 0 ,osto.e-em monetarnom s0stav0''''''''''''''''''''''''''''''&)

1')' Po9ici.a e2novca 0 ,ore9nom s0stav0''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''&)

1'/' S,r.eavan.e kriminalni: ran.i''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''&/

4' Elektroniki novac 0 ,raksi''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''&1

4'&' (i+i;as:''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''&4

4'*' ;'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' &5

=' Zakl.0ak''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''*7

5' Literat0ra''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' *&

*


3/21


4/21

2. Vrste elektronikog plaanja

+lektronika plaanja po svojoj su unk%ionalnosti ekvivalent nekog od klasini*ne elektroniki* plaanja" rste plaanja mogu se podijeliti na dvije grupe:

1" nota%ijsko ili &e$gotovinsko." sim&oliko ili gotovinsko

4a$lika i$me(u ova dva sustava je nain na koji i u kojem trenutku nova%mijenja vlasnika" ota%ijski sustav temelji se na dokumentu nalogu) eku) karti%i2 koji

sam $a se&e nema vrijednost) ve je svojevrsni nalog &an%i u kojoj je nova%po*ranjen da ga u trenutku kada joj se pre$entira nalog pre&a%i s rauna kup%a naraun trgov%a" Sim&oliki sustav temelji se na sim&olu koji $aista nosi u se&ivrijednost npr" novani%a ili kovani%a2) i samim ustupanjem sim&ola ustupa se isama novana vrijednost"

6ve vrste klasinog plaanja imaju i svoje elektronike ekvivalente"

/


5/21

3. ota!ijski s"sta#i elektronikog no#!a

7od nota%ijskog sustava kupa% koji ima otvoren raun u &an%i koristei jedanod o&lika &e$gotovinskog plaanja $apravo trgov%u predaje nalog $a pre&a%ivanje sasvog rauna na raun trgov%a" # naem je sluaju to elektroniki nalog" 'o mo8e &itieek) kreditna karti%a) de&itna karti%a i slino"

3.1. $%ek

+lektroniki ek je elektroniki ekvivalent klasinog papirnatog eka" ,$daje ga

kupa% trgov%u) a trgova% ga pola8e u svoju &anku) koja o&avlja naplatu od &ankei$davao%a"

+lektroniki ek je vrlo slian" +vo kako tee pro%es naplate:

1" &anka i$daje ek kup%u." kupa% upisuje u elektroniki ek i$nos i datum) potpisuje ga svojim

digitalnim potpisom i predaje trgov%u" Pra$ni ek ve je prije &io potpisandigitalnim potpisom &anke koja ga je i$dala" 'rgova% i$daje ro&u kup%u"

3" trgova% upisuje na ek svoj &roj rauna i proslje(uje eek svojoj &an%i)potpisujui ga svojim digitalnim potpisom

!" trgoveva &anka provjerava potpis trgov%a i potpis &anke i$davao%a iproslje(uje ek &an%i i$davao%u na naplatu

5" &anka i$davala% provjerava svoj digitalni potpis i digitalni potpis kup%a naprispjelom eku) provjerava stanje nov%a na raunu i) ako je sve u redu)pre&a%uje nova% s rauna kup%a na raun trgov%a"

+ek predstavlja ri$ik $a trgov%a poto ne mo8e $nati da li kupa% ima na svomraunu u &an%i dovoljno nov%a $a pokrie eka" 6sim toga) kupa% mo8e alsii%iratisvoj digitalni potpis" ko 8eli &iti siguran) trgova% mora imati online ve$u s &ankom

i$davao%em eka) to &itno kompli%ira i poskupljuje transak%iju jer &anaka mo8e &itimnogo"

3.2. &reditna karti!a

7reditna karti%a nije elektroniki nain plaanja) ali &udui da se plaa prijenosominorma%ije koja ne mora imati svoju materijalnu inkarna%iju &roj karti%e) nosila% idatum valjanosti2) mogue je njome plaati u sustavima koji omoguavajuelektroniki prijenos poruke" 6sim svoje unk%ije naloga $a plaanje) kreditne karti%e

imaju i dodatnu unk%iju odgode plaanja odnosno kredita" Plaanje kreditnom

1


6/21

karti%om $&og velike je rairenosti karti%a postalo naj$astupljeniji nain plaanja na,nternetu" Pro%es naplate kreditne karti%e tee ovako:

1" &anka i$daje kup%u kreditnu karti%u." kupa% alje trgov%u podatke sa svoje karti%e &roj karti%e) ime nosio%a)

datum valjanosti2"3" trgova% preko online sustava provjerava valjanost karti%e kod &anke

i$davao%a ili druge institu%ije autori$a%ija2"!" ko je karti%a valjana) alje autori$a%ijskoj institu%iji i$nos koji kupa%

8eli platiti; ako je i$nos ispod limita koji ima karti%a kup%a) do&ivaodo&renje $a naplatu"

5" akon to je do&io odo&renje) &ilje8i kod se&e &roj transak%ije koje jedo&io skupa s odo&renjem" Predaje kup%u ro&u i kopiju autori$a%ije s&rojem transak%ije"


7/21


8/21

'. Si(boliki s"sta#i elektronikog plaanja

Fa ra$liku od nota%ijskog sustava gdje nova% $apravo nikada ne naputa &anku)postoje sustavi kod koji* sama repre$enta%ija nov%a nosi njegovu vrijednost" 6vo$nai da se i$nos na raunu umanjuje im se elektronika novani%a podigne i$&anke" ko se enovani%a i$gu&i) vlasnik je &e$ nje ostao trajno" 6va vrsta enov%aanalogna je klasinoj gotovini i $ato se o&ino na$iva egotovina"

'.1. $%goto#ina

+gotovina ima oso&nosti vrlo sline gotovini u stvarnom svijetu" 6so&inegotovine u stvarnom svijetu su sljedee:

univer$alno je pri*vaena pri*vaena je $a plaanja pravni* i i$iki* oso&a kupa% pri upora&i ostaje anoniman veriika%ija autentinosti novani%e lako se o&avlja pri samoj kupnji nije potre&an raun u &an%i

prenosiva je i$me(u i$iki* i pravni* oso&a korisni%i ne moraju &iti poslovno sposo&ni npr" punoljetni2"

6sim navedeni* do&ri* strana) gotovina ima i va8ne nedostatke:

relativno visoki trokovi ve$ani u$ proi$vodnju i distri&u%iju nepraktinost i$ikog noenja vee koliine nepogodnost $a mala plaanja mikroplaanja) manja od 1 #SA2 na raspolaganju je ogranien &roj nomina%ija neupotre&ljivost u podruju digitalne ekonomije lako ga je ukrasti mo8e se krivotvoriti postoji vie valuta) a konver$iju prate trokovi"

+lektronika gotovina mora $adr8ati do&re strane) a eliminirati to je viemogue loi* oso&ina klasine gotovine" Fa ra$liku od ranije spominjani* o&likaelektronikog plaanja savrena egotovina ima sljedee oso&ine:

1" mora &iti omogueno jednostavno pretvaranje prave gotovine odnosnonekog drugog vida nov%a u egotovinu i o&rnuto

." mora se onemoguiti krivotvorenje i plaanje dva puta istom enovani%om

5


9/21

3" kupa% mora ostati anoniman

!" mora &iti omoguena oline provjera autentinosti

5" mora &iti mogu prijenos &e$ autori$a%ije tree strane &anke2

*aumovog i -randsovog modela) u literaturi se spominje i Fergusonov model) kojime(utim ima propust u sigurnosnom sustavu) te Okamotov model, koji jenadogradnja na -randsov i $adovoljava toke 1=/) ali je suvie slo8en i $a*tjevan"

'oka pose&no je pro&lematina" e interaktivnost podra$umijeva da je mogueposlati egotovinu samo posredstvom jedne jedine poruke) &e$ povratne poruke ili

dodatne interak%ije me(u korisni%ima" 4anije predlo8ene s*eme predvi(aju iterativnipostupak i$me(u kup%a i &anke pri podi$anju nov%a) iGili i$me(u kup%a i trgov%aprilikom plaanja" 6vakav model) me(utim) ponudio je P. Morin) no model predvi(ajavnu svima dostupnu &a$u svi* i$dani* novani%a s nji*ovom %jelokupnom povijesti)u kojoj &i svi mogli provjeravati ispravnost novani%a) naravno samo dok imaju online ve$u s &a$om"

'.2. )laanje e%goto#ino(

+gotovina se sastoji od enovani%a koje su ekvivalenti papirnati* novani%a ikovani%a" Prije nego to mo8e raspolagati s egotovinom) kupa% je mora podignuti u

6


10/21

&an%i" Prilikom plaanja trgov%u mora &iti omoguena provjera autentinostinovani%e) poto trgova% ne mo8e &iti siguran u potenje kup%a" Postoje dva modela)ovisno o tome da li trgova% ima online ve$u s &ankom u trenutku plaanja ili ne"

'.2.1.On%line

ko trgova% ima online ve$u s &ankom u trenutku kupnje) tada promet egotovineide na sljedei nain:

1" 7upa% podnese &an%i nalog $a i$davanje enovani%e" -anka $aprima $a*tjev)provjerava identitet podnositelja $a*tjeva

." ko je provjera uspjena) -anka umanjuje saldo na raunu podnositelja$a*tjeva i i$daje enovani%u u $a*tijevanom i$nosu) s jedinstvenim serijskim&rojem i digitalnim potpisom &anke s &aninim privatnim kljuem" # &a$u

podataka $a&ilje8i serijski &roj novani%e"3" 7upa% odla$i u virtualnu trgovinu) gdje kupuje ro&u ili usluge od trgov%a) te mupredaje elektroniku novani%u

!" 'rgova% kontaktira &anku i tra8i provjeru ispravnosti do&ivene novani%e" koje novani%a ispravna) trgova% je odma* pola8e na svoj raun) i kup%u dajero&u"

'.2.2 . O*%line

# oline sustavu trgova% nema ve$u s &ankom u trenutku plaanja) pa stoga

mora imati nain provjere autentinosti enovani%e na li%u mjesta" Model stogai$gleda ovako:

1" 7upa% podnese &an%i nalog $a i$davanje enovani%e

." -anka $aprima $a*tjev) provjerava identitet podnositelja $a*tjeva i akoje provjera uspjena) umanjuje se saldo na raunu podnositelja $a*tjeva)te i$daje enovani%u u $a*tijevanom i$nosu) s jedinstvenim serijskim&rojem i digitalnim potpisom &anke s &aninim privatnim kljuem" # &a$upodataka $a&ilje8i serijski &roj novani%e"

3" 7upa% posjeuje virtualnu trgovinu) gdje kupuje ro&u ili usluge odtrgov%a) te predaje trgov%u enovani%u" 'rgova% provjerava ispravnost&aninog potpisa u$ pomo &aninog javnog kljua" 'rgova% i$daje ro&ukup%u"

!" 'rgova% pola8e nova% u &anku" -anka provjerava autentinost potpisai$davao%a i provjerava nije li novani%a ve ranije polo8ena" ko je sve uredu) uveava i$nos na raunu trgov%a"

&7


11/21

6vakav pojednostavljeni model ima sljedee nedostatke:

6&$irom na to da &anka u trenutku i$davanja novani%a kup%u $na njegov

identitet) mo8e $a svaku i$danu novani%u u$ serijski &roj u &a$i podataka$a&ilje8iti datum i vrijeme) te identitet kup%a" akon to trgova% polo8i nova% u

&anku) &anka mo8e tono $nati kada je i gdje $a koji i$nos kupa% neto kupio)to $natno naruava privatnost kup%a"

6&$irom na to da su enovani%e samo poda%i na disku ili u memoriji na

karti%i2) kupa% &i mogao pojedinu novani%u jednostavno iskopirati) i njomeplatiti dva puta u dvije ra$liite trgovine" 'ada &i onaj trgova% koji je kao drugipokuao polo8iti nova% naiao na od&ijanje &anke da mu pri$na tu novani%u)jer je ve ranije potroena" ,sto &i tako trgova% mogao novani%u umno8iti prijepolaganja u &anku) i polo8iti je vie puta" 6vaj pro&lem $ove se pro&lemdvostruke potronjei kljuan je u implementa%iji egotovine"

7ako &i se moglo provjeriti nije li novani%a ve ranije polo8ena u &anku)trgova% mora polo8iti gotovinu u istu onu &anku koja ju je i$dala) u &anku kojasa &ankom i$davateljem ima online ve$u ili negdje mora postojati %entralniregistar svi* novani%a u opti%aju"

6vi pro&lemi rjeivi su na ra$liite naine" Jedan od nji* predlo8io je Aavid>*aum a drugi Stean -rands"

'.3. +ikroplaanjaMikroplaanja (micropaments)su pose&na vrsta egotovine) ija oso&ina su vrlo

mali i$nosi) reda veliine 1 %enta ili ak manje" 6vakva vrsta plaanja potre&na je $aplaanje vrlo jetini* sadr8aja) koji se me(utim moraju kupovati vrlo &r$o" 'ipianprimjer potre&e $a ovakvim plaanjem je teleonska govorni%a" # toku teleonskogra$govora teleonska govorni%a mora svaki* nekoliko sekundi naplatiti po vrlo malii$nos" 7ako se transak%ije moraju odvijati u kratkom roku) nema vremena $a slo8eneprotokole i algoritme) niti $a online ve$u sa &ankom" Stoga ova plaanja moraju &itirijeena kao oline" a mikroplaanja se postavlja gornja grani%a do$voljenog i$nosplaanja i to je i$nos reda veliine 1 #SA" Fa*valjujui ovom ogranienju) potre&a $asigurnosnim me*ani$mima je smanjena) pa i jednostavniji sustavi $adovoljavajunamjenu"

&&


12/21

,. Zakonska reg"lati#a

7oritenje digitalnog nov%a $a*tijeva donoenje $akona koji rjeavaju etirikljuna pro&lema:

1. ormalnopravnu valjanost digitalnog potpisa.. po$i%iju enov%a u postojeem monetarnom sustavu3" po$i%iju enov%a u pore$nom sustavu!. sprjeavanje kriminalni* radnji"

,.1. -or(alnopra#na #aljanost digitalnog potpisalastoruni potpis stoljeima je pri*vaen kao element identiika%ije oso&e ivjerodostojnosti dokumenta" 'ransak%ije elektronikog nov%a gu&ile &i svoj smisaokad &i i* se moralo potpisivati runo) stoga elektroniki potpisi) koji su u$ algoritme$a kriptiranje najva8niji element u protokolima $a koritenje enov%a) moraju $akonski&iti pri$nati ekvivalentnima vlastorunom potpisu" # nekim su dr8avama vedoneseni $akoni koji ovo omoguavaju) prvenstveno $&og sustava plaanja me(upravnim oso&ama"

# Hrvatskoj je prije par godina donesen !akon o elektroni"kom potpisuarodne

novine) &roj 10G0.) 30" 01" 0.2" 6vaj $akon omoguava koritenje elektronikogpotpisa u pravnim poslovima pravni* i i$iki* oso&a" Ao$voljena je primjenaelektronikog potpisa u svim pravnim poslovima) osim:

1" pravnim poslovima kojima se o&avlja prijenos vlasnitva na nekretninama ili seuspostavljaju druga stvarna prava na nekretninama)

." oporunim poslovima)

3" imovinskim pred&ranim odnosno &ranim ugovorima)

!" optereenju i otu(enju imovine $a koje je potre&no odo&renje %entra $aso%ijalnu skr&)

5" ugovora o predaji i raspolaganju imovinom $a 8ivota)


13/21

9" drugim pravnim poslove ili radnjama $a koje je pose&nim $akonom ili natemelju $akona donesenim propisom i$riito odre(ena upora&a vlastorunogpotpisa u dokumentima na papiru ili ovjera vlastorunog potpisa"

7ao to je vidljivo) ovaj $akon je prvi korak) ali i dalje se $a najva8nije poslove

mora koristiti klasini vlastoruni potpis" ama su u ovom trenutku najinteresantnijeinan%ijske transak%ije) a one su ovim $akonom do$voljene) osim ako naknadno) uokviru toke 9) dodatnim propisom ne &ude drugaije odre(eno"

Fakon predvi(a i elemente javne inrastrukture javni certi#ikatori2) iji posao jei$davanje %ertiikata $a elektronike potpise) na temelju klasine potvrde identiteta"6va inrastruktura jo ne postoji i) sve dok se ne oormi) njegova primjena nijemogua"

# drugim dr8avama stanje je slino" # SAu je donesen slian $akon .!" 1"

.000" godine" ,nrastruktura je vie ili manje ra$vijena) ovisno o kojoj se save$nojdr8avi radi" # nekim dr8avama ve postoji) i mogue je slati dokumente tijelimadr8avne uprave i tvrtkama npr" u #ta*u2" # nekim dr8avama) me(utim) jo nepostoji) ili nije niti propisana) ve se digitalni potpisi pri$naju i &e$ %ertiikata npr" u7aliorniji2"

# +uropskoj #niji donesen je $akon (digital signature directive) koji svim$emljama lani%ama propisuje donoenje lokalni* na%ionalni* $akona ve$ani* u$ ovutematiku" eina $emalja lani%a ove $akone je i donijela) ali poka$alo se da nisukon$istentni) pa su se institu%ije $a %ertiika%iju ra$vile samo na podrujima gdje je

legislativa vie tome odgovarala"

ajdalje se u $akonodavstvu i primjeni dolo u ustraliji) 7ini i Hong 7ongu" #ustraliji je 1999" godine donesen $akon po kojem su svi dokumenti u digitalnomo&liku i s digitalnim potpisom ravnopravni klasinima) i po kojem sve javne ustanovemoraju &iti u stanju primati i pro%esirati dokumente u digitalnom o&liku" Silom $akonai$gra(ena je P7, inrastruktura.

,.2. )oi!ija e%no#!a " postojee( (onetarno( s"sta#"

eina $emalja odnosno monetarni* unija2 ima %entralnu monetarnu institu%ijukoja i$daje i povlai nova%) odre(uje kamatne stope i o&ave$ne re$erve &anaka itd"#pravo utje%ajem na koliinu nov%a u opti%aju i uvjetima davanja kredita poslovni*&anaka sredinja &anka utjee na gospodarstvo u okviru svoji* $akonski* ovlasti" +nova% je sasvim i$van ovog sustava) i njegovo koritenje naroito egotovine2 nepodlije8e nikakvoj regulativi" 6sim toga) enova% lagano prela$i me(udr8avnegrani%e) i na taj nain se mijenja monetarna &ilan%a $emlje u odnosu na ino$emstvo"7ako &i se sprijeilo nastajanje mnogi* privatni* evaluta i kako &i se osiguralo dasvaka ekuna ili edolar ima podlogu u stvarnom nov%u) mora postojati $akon iinstitu%ija koja postupa u skladu s ovim $akonom"

&)


14/21

,.3. )oi!ija e%no#!a " poreno( s"sta#"

+gotovina omoguava svom korisniku potpunu anonimnost" 6&$irom na to danema svoju i$iku komponentu) lako se transportiraju velike koliine &e$ o&$ira na

me(udr8avne grani%e i udaljenosti" 6vo je ini idealnom $a i$&jegavanje plaanjapore$a" Poto je promet egotovinom sakriven od pore$ni* institu%ija) mogue jeostvarivati velike do&iti na uslugama i nematerijalnim pravima) koje se mogu vrlo lakoutajiti"

,.'. Sprjea#anje kri(inalni/ radnji

nonimnost) lagan prela$ak grani%a i pretvaranje nov%a i$ elektronikog o&lika udruge o&like ine egotovinu idealnom $a pranje nov%a) mito) u%jene) reket i druge

kriminalne aktivnosti" 7ako su koriteni algoritmi toliko sna8ni da i* niti i$vrna vlastpoli%ija2 ne mo8e ra$&iti) to kriminal%e stavlja u i$ra$ito pogodan polo8aj"

&/


15/21

. $lektroniki no#a! " praksi

,ako su dostignua u kriptograiji pokrila sve sigurnosne i praktine $a*tjeve $asve o&like elektronski* plaanja i elektronskog nov%a) rasprostranjenost ovi* nainaplaanja $anemariva je u odnosu na klasina plaanja" ajprirodnije &i &ilo daelektroniki nova% dostigne svoju renesansu upravo $a online kupnje na ,nternetu)no) u uspored&i s plaanjima kreditnim karti%ama) upora&a elektronikog nov%a na,nternetu gotovo ne postoji" 7ompanije koje su u devedesetim godinama ule napodruje elektronikog nov%a uglavnom su &ankrotirale) a one malo&rojne koje se jodr8e vjerojatno eka ista sud&ina" Aruga genera%ija koja se pojavila krajemdevedeseti* neto je uspjenija"

7on%ept kreditni* karti%a star je gotovo 50 godina) u mnogim situa%ijama sunepraktine i usto nedostupne velikom dijelu popula%ije maloljetni%i) ne$aposleniitd"2" Plaanje kreditnim karti%ama je preskupo) pre kompli%irano i previe i$lo8eno$loupora&ama" Posve je neupotre&ljivo $a male pojedinane i$nose" 'rgova% do&ivasvoj nova% tek nakon 30 do 90 dana) a usto plaa i 3=


16/21

.1. Digias/

*igiCash je pionir na podruju elektronikog nov%a" 6sniva tvrtke je po$natikriptogra Aavid >*aum) iji radovi su u samom temelju te*nologije elektronikog

nov%a" 'vrtka je osnovana 1990) no $&og loeg poslovnog upravljanja i neuspjeni*pregovora s investitorima me(u kojima su &ili isa) Mi%rosot) ets%ape) >iti&ank)- mro i drugi2) &ankrotirala je 199) prodala svoji* 1< patenata tvrtki eCash$echnologies koja je tako(er u pro&lemima) otpustila je nedavno .5 od


17/21

'ijekom srpnja .00." eBa je tako(er kupio i PaPal i trenutno jo nije jasna&udunost -illpointa"

.'. )a)al

PaPal je najsvjetlija toka u primjeni enov%a) i jedini sustav u masovnojprimjeni" 6moguava pretvaranje nov%a s kreditne karti%e ili &ankovnog rauna u enova%) te slanje istoga emailom tvrtkama ili oso&ama primateljima u 3 $emaljasvijeta $asad ne i u Hrvatsku2" 6sim slanja enov%a) korisni%i mogu stvoriti i virtualnude&itnu karti%u) te plaati direktno na raune u &ankama" -roj korisnika se ve popeona oko 1/ milijuna) s i$ra$ito &r$im porastom" Kenomen uspje*a PaPala le8i uinjeni%i da se nji*ov kon%ept enov%a oslanja na postojeu inrastrukturu &anaka ikreditni* karti%a) te da mu je koritenje jako jednostavno" PaPal enova% se alje emailom) vrlo jednostavno se pretvara u pravi nova% raun u &an%i) kreditna karti%a isl"2) a neogranieno je prenosiv i$me(u i$iki* oso&a) &e$ ikakve potre&eposjedovanja rauna u &an%i) kreditne karti%e i sl" Aovoljno je imati email adresu) i toje sve"

6vako velik &roj korisnika u relativno kratkom vremenu re$ultat je lananogirenja) koje unk%ionira na sljedei nain: 8elite li nekome poslati nova%) ne morate$nati njegov &roj rauna) pa ak niti ime) dovoljna je email adresa" Primala% e tadado&iti poruku DLouve @ot >as*ND i kliknuti na link koji e mu kro$ nekolikojednostavni* online koraka omoguiti da nova% pre&a%i na svoj raun u &an%i) ili da

njime dalje neto plati &ilo kome na &ilo koji raun u &an%i npr" re8ije ili drugetrokove2) ili da ga dalje poalje emailom" Postoje i tvrtke koje oso&ne do*otke$aposleni%ima isplauju preko PaPala"

# tijeku srpnja .00." godine eBaje kupio PaPal $a otprilike 1)5 milijardu dolarau dioni%ama" 6ekuje se da e ovo jo pridonijeti irenju popularnosti"

.,. /ipknip

>*ipknip je oline elektroniki nova% &a$iran na pametnim karti%ama" 4adi se o

velikom na%ionalnom projektu u i$o$emskoj" 6d 1995" godine eksperimentalno se unekoliko manji* gradova uvodi sustav pametni* karti%a Bouvain = 90"000 stanovnikai Oavre = 30"000 stanovnika2" 7ako se sustav poka$ao uspjenim proiren je narn*em 1!0"000 stanovnika2" Slijedili su i ostali gradovi) i do danas su karti%epodijeljene svim vlasni%ima tekui* i 8irorauna u &ankama) ime se &roj popeo napreko .0 milijuna korisnika" 'o je trenutno najvei sustav elektronikog nov%a usvijetu" 7oritenje je i$ra$ito jednostavno" >*ipknip unk%ionira kao digitalni novanik"Puni se nov%em na svakom &ankomatu) a nakon toga se mo8e troiti $a plaanje utrgovinama) teleoniranje) %estarine) parkinge itd" 7upa% pri naplati umetne karti%u u

maleni ure(aj terminal2 na kojem se ispie i$nos koji tre&a platiti" akon toga samopritisne tipku DdaD i &e$ uku%avanja pina ili &ilo kakve identiika%ije nova% se skida s

&=


18/21

karti%e i po*ranjuje u terminalu" 7ako se radi o oline elektronikom nov%u) trgov%ine moraju imati ve$u s &ankom) ve jednom tjedno Dpra$neD svoje %*ipknip terminalei tako pola8u prikupljeni nova% na svoj raun" #$ %*ipknip karti%e koje su do&ilivlasni%i rauna u &ankama) turisti) maloljetni%i i druge oso&e koje nemaju raun u&an%i mogu kupitipre-pa%*ipknip karti%u na kiosku) i koristiti je kao i svaku drugu"Fasad mogunosti plaanja %*ipknip karti%om $a online usluge nisu rairene) ali to jesamo pitanje vremena" Postoji ra$log $&og kojeg je upravo u i$o$emskoj ovajkon%ept prvi proradio na masovnoj &a$i) a to je injeni%a da je postojala jedinstvena%entralna institu%ija $a kliring me(u &ankama i pro%esiranje autori$a%ija kreditni* ide&itni* karti%a" 6va tvrtka se $ove nterpai i$davala% je %*ipknip karti%a" a ovajnain &anke ne moraju usvajati novu te*nologiju) poto ,nterpa o&avlja %jelokupnopro%esiranje) a prema &ankama o&avlja kliring na tradi%ionalan nain" 6vime jepostignuta &e$&olna integra%ija u postojei &ankarski sustav" >*ipknip sustav &a$iranje na te*nologiji tvrtke -ull S" ") vodee svjetske tvrtke na podruju pametni* karti%a

i na karti%ama tipa >>>1000"

.. +onde4

Monde je sustav elektronike gotovine koji se temelji na smart%ard te*nologiji"a karti%i se nala$i pro%esor i memorija) koji implementiraju elektroniki novanik"Monde novanik ima pet pretina%a) u kojima se mogu dr8ati ra$liite valute"4aunalo na karti%i radi pod opera%ijskim sustavom M#B'6S" 'o je vienamjenskiopera%ijski sustav koji je &io $amiljen osim $a o&avljanje $adataka u ve$i

elektronikog nov%a i $a ostale potre&e) primjeri%e $a oso&nu identiika%iju)$dravstvenu knji8i%u) teleonske impulse itd"

Sustav monde ra$vila je jedna od vodei* &ankarski* ustanova u elikoj -ritaniji)atOest" -io je to jedan od prvi* eksperimentalni* sustava elektronikog nov%a" #proi$vodnju sustava &ile su ukljuene ra$ne tvrtke) me(u kojima Panasoni%) 67, iHita%*i" Bondonska &anka ational Oestminster prva je pustila sustav u pro&ni rad)podijelivi svojim $aposleni%ima karti%e kojima su mogli kupovati na ogranienom&roju prodajni* mjesta" Bi%en%e $a Monde te*nologiju prodane su prvo &ankama uHong 7ongu i Qangaju) a uskoro i u SAu) 7anadi itd" -ritis* 'ele%om je 1995"

godine postavio .00 teleonski* govorni%a koje su pri*vaale Monde karti%e) apokrenut je i pilotprojekt u gradiu SEindon) gdje je podijeljeno


19/21


20/21

5. Zaklj"ak

Fastupljenost sustava elektronikog plaanja je u dananje vrijeme jo uvijekmala" 4a$lo$i tome nisu nemogunost ostvarenja sustava elektronikog plaanja)ve nepovjerenje &anaka i ljudi u takve sustave"

Sve &r8i ra$voj te*nologije i umre8enost mogli &i u&r$ati pro&ijanje sustavaelektronikog plaanja) koji &i u konani%i mogli $amijeniti papirnati nova%" Me(utim)ra$voj sustava elektronikog plaanja ne ovisi samo o napretku u raunarskim$nanostima" 7ako &i dolo do $naajniji* pomaka tre&a i$graditi $akonski okvir koji &iulio sudioni%ima sigurnost i omoguio &r8e irenje sustava elektronikog plaanja"

6sim toga) potre&no je imati na umu svjetsku ekonomiju i pa8ljivo osmisliti metodeprijela$a na elektroniki nova% ukoliko &i on u &udunosti u potpunosti $amijenioo&ian nova%2"

Sigurnosni algoritmi) me*ani$mi i protokoli kriptiranje) digitalni potpis itd"2 koji sekoriste su do&ro pri*vaeni i $adovoljavaju sve $a*tjeve koje postavljaju modelielektronikog nov%a" Postoji nekoliko modela elektronikog plaanja) online i o##lineplaanja) s identiika%ijom i anonimni) $a velika) mala i mikro plaanja) nota%ijski isim&oliki sustavi) %entrali$irani i raspodijeljeni" #pora&a elektronikog nov%a upraksi) u uspored&i s klasinim o&li%ima plaanja na ,nternetu kreditne karti%e2) je

$anemariva" Postoji nekoliko implementa%ija elektronikog nov%a koji su u upotre&i)me(utim koriste samo mali dio mogunosti koje elektroniki nova% pru8a i nisuglo&alno raireni"

,ako je kon%ept elektronikog nov%a vrlo do&ro deiniran) kao i protokoli i sustavikoji ga podr8avaju) klasini o&li%i plaanja e jo dugo &iti $natno $astupljeniji"

*7


21/21

Documents

elektični novac