of 66 /66
Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka Elementi negativne kampanje na primeru izbora u Srbiji 2012. Diplomski rad 1

Elementi negativne kampanje na primeru izbora u Srbiji 2012

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Elementi negativne kampanje na primeru izbora u Srbiji 2012.

Text of Elementi negativne kampanje na primeru izbora u Srbiji 2012

Marina Petkovic

Univerzitet u Beogradu

Fakultet politikih nauka

Elementi negativne kampanje na primeru izbora u Srbiji 2012.

Diplomski rad

Mentor: Student:

Doc. Sinia Atlagi Marina Petkovi, 374/02

Beograd, januar 2014.SADRAJ

1 Uvod ................................................................................................................................. 3

1.1 Izborne kampanje: Znaaj i funkcije .......................................................................... 3

1.2 ta su negativne kampanje? ........................................................................................ 42 Istorijska pozadina ........................................................................................................ 62.1 Negativne kampanje u svetu i u okruenju ................................................................. 62.2 Istorija negativnih izbornih kampanja u Srbiji .......................................................... 93 Negativna kampanja na izborima u Srbiji 2012. godine ............................................ 134 Sredstva kampanje i oblici promocije politikih partija i kandidata u negativnoj izbornoj kampanji u Srbiji 2012. godine .................................................. 164.1 Negativni TV spotovi i video-spotovi kao oblik promocije u izbornoj kampanji

2012. godine ............................................................................................................. 17

4.2 Uloga Interneta i Facebook-a u negativnoj izbornoj kampanji 2012. godine ........... 20

4.3 Uloga kompjuterskih igrica u negativnoj izbornoj kampanji ................................... 24

4.4 Plakati i bilbordi ....................................................................................................... 26

4.5 Flajeri ....................................................................................................................... 304.6 SMS poruke, E-mail, telefonski pozivi .................................................................... 32

5 Negativne teme u izbornoj kampanji 2012 ............................................................... 34

5.1 Gde je diplomirao Toma Nikoli ............................................................................ 35

5.2 Izborna kraa ........................................................................................................... 37

6 Rezultati javnomnenjskog istraivanja o stavovima graana Srbije o negativnoj izbornoj kampanji ..........................................................................................................38

7 Zakljuak ..................................................................................................................... 40

8 Literatura ..................................................................................................................... 42

1. Uvod

1. 1 Izborne kampanje: znaaj i funkcije

Izborne kampanje su kruna ukupnih izbornih aktivnosti, njihov najdinaminiji, najvidljiviji i najareniji deo. Izborna kampanja je neka vrsta politikog vaarita na kome se pouzdano moe zakljuivati o politikoj kulturi, dominantnim vrednostima, obiajima, naravima i specifinom folkloru jednog drutva.

Osnovni cilj kampanje je da se dobro upakuje, osmisli i na izbornom tritu proda proizvod (program, stranka, kandidat), odnosno, da se dopre do svakog biraa i zadobije njegova podrka na dan izbora. Bez izbornih kampanja nema ni izbora. Izbornim kampanjama promoviu se partije i kandidati u borbi za vlast, njihovi programi i ideje, pokreu se najaktuelnija pitanja i iznose reenja. One pospeuju promociju lidera, pridobijaju birae, motiviu ih da izau na izbore i glasaju za odreenu partiju ili kandidata. Izborne kampanje, zapravo, posreduju izmeu odluke partije, ili kandidata, da se upusti u izbornu borbu za vlast i odluke graana kome e poveriti vrenje vlasti. (Slavujevi, 2003: 113).Zadatak strunjaka i analitiara je, izmeu ostalog, da program partije pojednostave kroz lako pamtljive izborne slogane. Propagandne poruke, govori, oglasi i spotovi treba da svojom atraktivnou pogode to ire i brojnije segmente birakog tela.

Osnovna funkcija izborne kampanje jeste mobilzacija podrke biraa. Meutim, izborne kampanje imaju i znaajne latentne funkcije:

1. simbolika funkcija: ukljuujui ljude u izborne borbe, kampanje osnauju utisak da politiki sistem omoguuje prevoenje mnotva individualnih elja u javnu politiku, pa se smatra da kampanje predstavljaju simboliki izraz narodne volje;2. participativna funkcija: izbornim kampanjama iri se utisak meu biraima da sami uestvuju u upravljanju dravom, tako to uestvuju u izboru onih koji e vladati;3. integrativna funkcija: kampanje osnauju uverenje u legitimnost politikog sistema;4. funkcija jaanja uloge politikog vostva: osnauju uverenje da je sasvim legitimna funkcija lidera da upravlja aktivnostima drugih;5. informativna funkcija: omoguuje informisanje biraa;6. ideoloka funkcija: irenje razliitih ideolokih orijentacija. (Slavujevi, 2003: 113)

1. 2 ta su negativne kampanje?Izbor strategije kampanje predstavlja, pre svega, opredeljenje za odreeni tip kampanje.

Uobiajeno je razlikovanje nekoliko tipova kampanja:

1. ideoloke, programske, liderske i partijske kampanje;2. racionalne i iracionalne kampanje;3. konstruktivne kampanje i kampanje suprotstavljanja;4. segmentirane i nesegmentirane kampanje;5. dugorone, kratkorone kampanje i kampanje u poslednjem trenutku (last minute kampanje);6. predizborne, izborne i postizborne kampanje.U politikom marketingu uobiajeno je i razlikovanje pozitvnog reklamiranja kada se promovie kandidat, a ne kritikuje konkurent, komparativnog reklamiranja u kom se naglaavaju razlike izmeu kandidata i partija i negativnog reklamiranja, gde se kritikuju konkurenti. Po nekim procenama negativno reklamiranje ini polovinu TV reklama, etvrtinu reklama u novinama, ili 45 posto svih reklama u kampanji. (Slavujevi, 2003: 113)

Negativnim reklamiranjem postiu se viestruki ciljevi:

1. diskredituju se konkurenti;2. pojaava se razlikovanje u odnosu na protivkandidata;3. intenzivira se dijalog izbornih uesnika, provocira otra i dinamina rasprava;4. ljudi dublje doivljavaju negativne informacije od pozitivnih, i due ih pamte;5. negativni sadraji su atraktivniji za medije;6. kandidat sebi pribavlja dodatni publicitet;7. kandidat obezbeuje panju svojim narednim spotovima;8. cilj negativnih sadraja je da kristalizuju izbornu odluku neodlunih. (Slavujevi, 2003: 159)Glavni cilj negativne kampanje je diskreditacija politikih protivnika, i to svim dostupnim sredstvima i oblicima promocije (plakatima, internetom, pamfletima), koji se koriste da se pokae koliko su neki politiari ili stranke loi. Ovde najpre treba napraviti razliku izmeu prljave i negativne kampanje. Kljuna razlika je u tome to negativna kampanja, za razliku od prljave kampanje, poseduje demokratski legitimitet. Prljava kampanja ima isti cilj kao i negativna, a to je diskreditovanje protivnika, pri emu se koriste nedokumentovane optube, glasine, insinuacije, intrige, neistine, podmetanja, lai, izmiljeni dogaaji.

Dok negativna kampanja moe da obeshrabri birae da glasaju, kako za onoga koji napada, tako i za napadnutog, komparativna reklama negativnim sadrajima daje pozitivan kontrast, pa moe da ohrabri birae da glasaju za jednog kandidata.

Za komparativne kampanje karakteristini su tzv. kontrast spotovi, u kojima se porede linosti i stavovi kandidata, naglaavaju razlike, bez uplitanja negativnog odnosa prema nekom od kandidata.

Kandidat i partija koji vode negativnu kampanju obezbeuju sebi dodatni publicitet, jer negativne poruke izazivaju komentare protivnika, medija i biraa. Svrha negativne izborne poruke je da se prikau slabosti protivnika. One skreu panju javnosti na one postupke konkurentnih partija, koji bi se mogli iskoristiti u naruavanju ugleda konkurencije i degradiranju statusa konkurentne partije. Negativnim izbornim porukama moe se uticati na percepciju potencijalnih biraa, mogu se stvoriti negativna oseanja prema protivkandidatu, ime se smanjuje verovatnoa da e ljudi glasati za konkurenta.

O uticaju negativnih kampanja postoje razliiti stavovi. S jedne strane preovladava miljenje da se poruke i oglasi kroz negativne kampanje lake pamte, ime i pojaavaju uticaj na formiranje stavova biraa, a kandidati koji vode negativne kampanje poveavaju mogunost da pobede. Drugo vienje situacije je da kandidati koji u veoj meri koriste negativnu kampanju imaju vee anse da izgube na izborima. (www.eizbori.com 10. 8. 2013)

Takoe, postoje i konfliktni zakljuci o tome kako negativna kampanja utie na izlaznost biraa. Postoje oni koji tvrde da negativna kampanja smanjuje izlaznost, dok postoje i oni koji smatraju da upravo negativna kampanja poveava izlaznost graana na biralita. Negativna kampanja jeste donekle motiviua i nigde na svetu ne postoje izbori bez negativne kampanje. Kada ne bi bilo negativne kampanje, ne bi bilo kampanje uopte, zakljuuje P. Green. (Slavujevi, 2003: 161)Istraivai, politiari i zakondavci ispitivali su mogunosti za borbu protiv negativnih sadraja u izbornim kampanjama, ali jednostavno reenje za taj problem ne postoji. Nijedna drava lanica Saveta Evrope nije usvojila zakon koji je usmeren na ogranienje negativnog sadraja u kampanjama. Previe stroga pravila bi mogla da ugroze slobodu govora, i kao takva bila bi neustavna. (Lange, 2003: 35)

.

2. Istorijska pozadina i primeri u svetu

2. 1 Negativne kampanje u svetu i u okruenju

Prema istraivanju uea negativnih kampanja u ukupnom broju TV spotova u predsednikim kampanjama u SAD, od 1952. do 2000. godine, dolazimo do zakljuka da negativno reklamiranje raste. Godine 1952. negativni politiki spotovi inili su etvrtinu od ukupnog broja spotova. 1980. godine taj broj je porastao na 60 posto, a 2000. godine na 68 posto. (Slavujevi, 2003: 160)Jedan od prvih i najpoznatijih negativnih politikih spotova Daisy emitovan je 1964. godine u predsednikoj kampanji Lindon Donsona protiv Berija Goldvotera. Spot prikazuje devojicu koja odbrojava listie na beloj radi, ali je prekida odbrojavanje pre nuklearne eksplozije. Cilj ovog spota je bio da se povea strah kod graana (iako su graani ve bili pod uticajem stresa, i u strahu) u vreme hladnoratovskih konfrotacija, i da se stvori predstava o republikanskom kandidatu Beriju Goldvoteru kao oveku koji moe da zapone nuklearni rat. Spot je emitovan samo jednom, odmah potom je povuen, ali je izazvao veliku senzaciju u javnosti i dugo je ostao zapamen.

Slika 1

Ostali su upameni i drugi negativni spotovi.

Izborni tab Herberta Hamfrija prikazao je Riarda Niksona rairenih ruku, tako da je desna ruka pokazivala na sever, leva na jug, a njegov nos se okretao od istoka ka zapadu. U ovom spotu nastoji se da se ismeje Niksonova nedoslednost.

U vreme izbora u Njujorku 2000. godine medijima je dostavljena reklama sledee sadrine: Govori se da je Hillary Clinton lezbejka. Govorilo se da podrava brakove homoseksualaca. Govorilo se da e napustiti supruga ako bude izabrana. Govorilo se da je Bill Clinton imao aferu sa Monikom Lewinski. Neke glasine su tane. Da li vi znate istinu? Za detaljnije informacije kontaktirajte Cristian Action Network. Ova reklama nije objavljena, ali je zato proglaena za najskandalozniju reklamu te godine. (National Journal u Slavujevi, 2003: 162)I 2012. godine izborna kampanja za predsednike izbore u Sjedinjenim Amerikim Dravama pretvorila se u uzajamne line osude i uvrede kandidata. Predstavljajui se kao kompetentan i sposoban, Mit Romni je, obraajui se svojim pristalicama, rekao kako je srean to je u svom prethodnom radu stvorio vie od 100.000 radnih mesta. Navodimo njegove rei: Stvorili smo vie radnih mesta u Masausetsu nego to je predsednik stvorio u celoj zemlji.

U video-spotu, koji je objavio Izborni tab Baraka Obame, govore bivi radnici eliane GST Stil" (Steel). Podseamo da je elianu najpre kupila, a potom zatvorila firma Bejn Kapital (Bain Capital), iji je suvlasnik Mit Romni. U dvominutnom spotu jedan od radnika nekadanje eliane Romnija naziva unititeljem radnih mesta, a njegovu firmu vampirom koji je isisao krv i otiao dalje. U spot je ubaen i snimak na kojem Romni govori pristalicama da mu se srce cepa, jer milioni ljudi u Americi ostaju bez posla.

On (Romni) se sada kandiduje za predsednika i ako nekada bude vodio zemlju kao to je vodio biznis nee imati sluha za obine ljude u ovoj zemlji", kae jedan od radnika, govorei u izbornom spotu Baraka Obame. Na kraju spota je potvrda da iza njega stoji izborni tab Baraka Obame. (www.novimagazin.rs 10. 8. 2013)

Brojnim TV spotovima propagandni tim Mit Romnija propituje da li line osobine Obame odgovoraju karakteru funkcije za koju se kandiduje. Obama je prikazan kao ovek spreman da u kampanji kae ili uradi bilo ta, kako bi odneo izbornu pobedu.

Slika 2

Jedan od spotova prikazuje Romnijevo izvoenje pesme America the Beautiful. On je tu pesmu u januaru pevao penzionerima na Floridi. Pesma je, u reiji Demokrata, zainjena citatima iz medijskih izvetaja o njegovom bankovnom raunu u vajcarskoj i kontroverznim detaljima iz perioda kada je Romni bio guverner Masausetsa. Mit Romni nije reenje. On je problem, zakljuuje se u spotu.

Romnijev izborni tab odgovorio je napadom na Obamu, jer je Obama ismevao gledaoce Foks njuza.

Svakoga dana predsednik Obama sputa se sve nie. Tuno je i sramotno da predsednik SAD-a u svom ismevanju koristi pesmu America the Beautiful, kau u Romnijevom izborom tabu.

Da negativna kampanja nije strana ni zemljama u naem okruenju, pokazuju parlamentarni izbori u Crnoj Gori, koji su takoe odrani 2012. godine. Prema oceni analitiara i posmatraa, ona je najnegativnija u poslednjih desetak godina, i uglavnom se svodi na optube politikih konkurenata. Teka i otra kampanja vodila se izmeu vladajue koalicije, predvoene Milom ukanoviem, i opozicionog Saveza, na ijem je elu Miodrag Leki.Prema miljenju Rada Bojovia, politikog analitiara i predsednika politikog kluba Pravedna Crna Gora, ova izborna kampanja je najnegativnija nakon referenduma, na kome je obnovljena crnogorska dravna nezavisnost. Objanjenje za to nalazi u potroenoj politikoj klasi, koju ini vlast, koja ne moe da realizuje ono to je obeala, i gubitnika opozicija, koja ne uspeva da se nametne kao alternativa. (http://www.slobodnaevropa.org 16. 8. 2013)2. 2 Istorija negativnih izbornih kampanja u Srbiji

U javnosti je uglavnom zastupljeno miljenje da izborne kampanje postaju sve vie negativne. Ono o emu se ne pria tako esto jeste da su negativne kampanje oduvek postojale, samo u onom obliku i formi koji su bili karakteristini za odreeno vreme.

Sve dosadanje izborne kampanje su manje ili vie bile negativne, sa po kojim niskim udarcem. Tim povodom S. Orlovi kae: To govori i o politikoj nekulturi, o tome kakav nam je javni diskurs, ali i o opsesiji vlau. Politiari razmiljaju na vlast ili u zatvor, na vlast ili u penziju. Pri tom zaboravljaju da nisu ba sva sredstva dozvoljena. (list Vreme, br. 1101, u tekstu Predizborno zagrevanje velikog posla) Bolje ti je ubiti se nego da kao poten i ispravan graanin glasa za Bumbara Rajia, u ijoj, ne stranci, ve klubu besposliara, prvu re vode kartaroi secikese! Joca i Gaja. Ovako je izgledao izborni plakat iz tridesetih godina prolog veka.

Negativna izborna kampanja, dakle, nije bila strana srpskoj politikoj sceni pre osamdeset godina. Primera radi, na tadanjim izborima, izvesni Lanko poruio je Rajievoj kompaniji da e svi roditi meku sa sindirom, pa ipak nee poslati medveda u Parlament, odnosno, da ko glasa za Maeka i Davidovia, taj ujedno glasa i za efa tih izroda: Svetozara Pribievia, neprijatelja ove drave i naroda jugoslovenskog. I tada su se politiki protivnici na plakatima meusobno astili reima falsifikator, ubica i izdajnik, ali i onima koje danas ne ujemo: stara krvopija, ratni zabuanti, zatitnik kokoara, zatim zelenai, izelice, trovai, secikese, jadnici i narodne pijavice. (http://www.kurir-info.rs/ 20. 8. 2013)

Slika 3

1990. godine politiku scenu Srbije potresali su brojni politiki sukobi. Za razliku od SPS-a, partije koja je tada bila na vlasti i koja se opredelila za konstruktivnu programsku kampanju, opozicione partije su vodile izrazito ideoloke kampanje. Najizrazitiju negativnu kampanju vodio je SPO, otro kritikujui komunistiki reim. Dok se opozicija trudila da diskredituje partije na vlasti, vladajua partija u kampanji priznaje probleme u drutvu i nudi program reforme. Opozicija je ak dva puta vie prostora posvetila kritici vladajueg reima i njenih lidera nego sopstvenoj promociji.

Osnovno obeleje kampanje za predsednike izbore 1992. godine jesu agresivni napadi Milana Pania na reim Slobodana Miloevia. Kao klasian primer negativnog oglaavanja izdvaja se TV spot kandidata Milana Pania, sa negativnim konotacijama na raun predizbornih obeanja Slobodana Miloevia iz prethodne kampanje. U spotu je prikazano kako se usta Slobodana Miloevia pomeraju bez glasa. Vladajua partija je, prema Paniu, vodila nemilosrdnu diskvalifikatorsku kampanju. Meta napada bili su Panievo dvojno dravljanstvo, bogatstvo i optimizam.

Kampanja za majske republike izbore ne bi bila toliko interesantna sa propagandnog stanovita da nije donela kampanju opozicije za bojkot izbora. SPS i SRS vodile su agresivnu i diskvalifikatorsku kampanju, estoko osuujui izdajnike. U ovoj kampanji vladajua partija daje novo ime konkurentima, te SPO postaje Srpski pokret obmane. (Z. Slavujevi 2007: 119)Decembarski parlamentarni izbori 1993. odrani su u jo teim socijalno ekonomskim uslovima nego prevremeni izbori 1992. Vladajua stranka i opozicione stranke, sa izuzetkom DS-a, vodile su izrazito negativne izborne kampanje. U njima je ubedljivo dominirala kritika konkurentskih partija i njihovih lidera nad konstruktivnim predlozima koje same stranke nude biraima.

Na saveznim parlamentarnim izborima 1996. stranka Slobodana Miloevia smanjuje potrebu za diskreditovanjem opozicije, usled porasta rejtinga, nakon poboljanja meunarodnog poloaja zemlje i stavljanja potpisa Miloevia na Dejtonski sporazum. Tu ulogu sada preuzima JUL, koji lidere opozicije naziva umobolnicima. SRS je bespotedno kritikovala reim Slobodana Miloevia, vrei stalan pritisak i na druge opozicione stranke da zaotre odnos prema reimu. Sve lanice Koalicije Zajedno kritikuju reim, a u tome se najvie istie SPO.

Na parlementarnim izborima 1997. godine opozicine partije vode izrazito negativnu kampanju. U prvom planu kampanje ponovo je upravljaka nekompetentnost, sa zakljukom da je SPS upropastila sve ega se dohvatila, ak i Titov socijalizam. SRS otro kritikuje reim, a ostale opozicione stranke kritikuje jo otrije.

Parlamentarne izbore 2000. godine obeleavaju kritike od strane opozicije, iracionalna i negativna kampanja, kampanja suprotstavljanja, kampanja zastraivanja biraa.

Na predsednikim izborima 2002. godine Kotunica je vodio negativnu kampanju uz veoma otro kritikovanje Vlade, nazivajui je lopovskom Vladom (uz oekivano podseanje na izbornu krau u Parlamentu). Kotunica se rugao optimistikim govorima Zorana inia, sarkastino primeujui da je ova Vlada dala vie obeanja nego bivi reim, pa zato vie i ne zna ta je sve obeala: Ako se spotovima moe nahraniti gladni narod, onda oni jesu reformisti... ( list Vreme, broj 611, u tekstu Favoriti i autsajderi)Miroljub Labus se trudio da svog protivkandidata predstavi kao nekompetentnog, dok je Kotuniin osnovni cilj bio da predstavi Labusa kao nevanog oveka i kao produenu ruku Zorana inia. Kotunica nije toliko odgovorao na napade svog protivkandidata, ali je zato glavnu otricu svoje kampanje usmerio protiv Zorana inia.Izbornu kampanju 2004. godine obeleile su optube od strane izbornog taba DSS-a na raun DS-a. D. Mihajlov, tadanji ef Izbornog taba, optuio je politiare iz bive vlasti da su bili sauesnici u ubistvu Zorana inia,

utali su i kada su ubijali premijera. Znali su ko je doneo odluku da se ini ubije i znali su ko ga je ubio. inieva majka to jasno kae: Mog sina su ubili njegovi, i jedan bivi ministar jasno mi je to rekao. ta jo nije jasno u majinim reima, ta nije jasno u dranju supruge ubijenog premijera, koja u svoju kuu vie ne prima gotovo nijednog od najbliih inievih saradnika koji su ga prodali, a moda uradili i neto gore, izgovorio je Mihajlov na konferenciji za novinare. (www.vreme.com 20. 8. 2013)

DS je ovaj napad ocenio kao najbestidniji primer politike, a moe se rei i da je ovaj napad neuspean prilog negativnoj kampanji ili prljavoj kampanji, s obzirom na to da je na sudu D. Mihajlov naveo da je takvu izjavu na konferenciji za novinare dao u aru izborne borbe.

Tokom kampanje za parlamentarne izbore 2007. godine, kao primer voenja negativne kampanje, mogao bi se izdvojiti koncert koji je prireen za doek Srpske nove godine ispred Skuptine Srbije. Organizator manifestacije bio je blok DSS NS. Bora orevi je na tom nastupu recitovao stihove pesme eda, kojima se aludira na navodnu sklonost edomira Jovanovia, predsednika LDP-a, ka opijatima. Pesma je sadrala niz uvredljivih izraza.

Da je Jovanovi bio meta negativne kampanje, pokazuje i plakat na kom je slogan LDP-a Od nas zavisi, prepravljen u Od nas zavisnika, sa ciljem da se Jovanovi diskredituje kao uivalac narkotika. Na ovom naknadno montiranom plakatu Jovanovi je prikazan sa iglama zabodenim u predelu grudi.

Slika 4Na plakatu Srpske radikalne stranke (sa likom Vojislava eelja), na kome je pisalo Pobednik, precrtana su prva dva slova i lider ove stranke nazvan je bednikom.

Izdvaja se i fotomontaa lidera G 17 plus i njegovog saradnika Miroljuba Albijania, gde su predstavljeni kao junaci britanske serije Muke. Mlaan Dinki (kao Del Boj) i Miroljub Albijani (kao Rodni) oslonjeni su na uveni kombi iz serije, a u uglu je postavljen slogan ove stranke: Strunost ispred politike. Ovde se prepoznaje pokuaj da se G 17 plus diskredituje poreenjem sa braom Troter i njihovim dobro poznatim, neuspenim ekonomskim transakcijama.

Danas je negativna kampanja izraenija i dobila je jedan novi smer, emu su doprineli svakako razvoj medija, a naroito razvoj socijalnih mrea. 3. Negativna kampanja na izborima u Srbiji 2012. godineIzborna kampanja 2012. godine imala je nekoliko odlika:

- Pre svega, izbori su bili opti. Istovremeno su odrani predsedniki, parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori.

- Izborna kampanja odravala se u vreme velike ekonomske krize i visoke stope nezaposlenosti. Pamtiemo ih i po slaboj izlaznosti, belim listiima, optuivanjima, neizvesnoj trci, promeni vlasti.

- Samu izbornu kampanju emo pamtiti po kravama i njivama, ali i po tekim reima, negativnim TV spotovima, zabranama pojedinih TV spotova, po foto i video-montaama. Na izbornoj listi nalo se 18 kandidata i svaka stranka se potrudila da u kampanji ostavi svoj peat. Bilo da su to slogani, raznovrsni spotovi, plakati ili intervjui partije su se potrudile da se pria i misli o njima, da se komentariu njihove kampanje.Usudi se, raspii izbore, ekamo te iz dva razloga - jedan da nee doiveti katastrofu, koju bi doiveo na kraju godine na izborima, a drugi - odvojiu malo vremena, gospodine Tadiu, da Vas nauim da igrate kolo, poto je ono bilo jako loe onog dana, rekao je u stranakom saoptenju Tomislav Nikoli. (www.b92.net 22. 8. 2013) Njihov verbalni rat ne jenjava, a obe strane objanjavaju da su njihove izjave odgovori na provokacije protivnika. Boris Tadi, predsednik DS-a, je istakao: Ljudi koji su rekli da treba pobiti na stotine muslimana, ljudi koji su govorili da e Evropa u Srbiji imati crnu rupu na svilenom tepihu, ljudi koji su pozivali na ubistva i zloine, koji su pozivali na nasilje, ljudi koji su pretili Zoranu pred onaj kobni dan. Da li su to ljudi koji mogu da izaberu i ostanu vrsto uprkos svim rizicima. (www.b92.net 22. 8. 2013) Ova saoptenja su samo poetak agresivne borbe za pridobijanje to veeg broja glasova na izborima.

Svedoci smo da su negativne kampanje poele jo pred kraj 2011. godine, verovatno mnogo ranije nego to smo oekivali. Plakati su uveliko trulili na tarabi, a Slavica uki Dejanovi, predsednica Skuptine i tadanji vrilac dunosti predsednika Srbije, jo uvek nita nije kazala o datumu izbora.

Gradovi su bili oblepljeni plakatima razliite sadrine. I danas se mogu videti ostaci pojedinih plakata sa sloganima koji su nosili negativnu aluziju. Naveemo nekoliko primera:

- Jel nam ovo novi kum? (plakat na kojem se rukuju Nikoli i glavni muftija islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorli);

- Pravi kumovi, Njihov interes, nai dugovi (gradonaelnik Beograda Dragan ilas, prvi ovek URS-a Mlaan Dinki i biznismen Miroslav Mikovi);

- Ko vas nikad nije slagao? Nikoli ili pravi Toma? (sa dve fotografije efa Naprednjaka, na prvoj fotografiji Nikoli nosi majicu sa likom svog biveg voe Vojislava eelja, a na drugoj se, kao lider Naprednjaka, zadovoljno smeje).

Zatim je usledio napad Naprednjaka na DS. Naprednjaci su DS-u poruili da im je bolje da uzmu lopate u ruke da iste sneg, da ne mogu da se izbore sa socijalnim problemima u zemlji. D. ilas izaziva dvojicu lidera, govorei Tomi Nikoliu da navede tri, a Vuiu da navede jednu stvar, koju je konkretno uradio bavei se politikom.

Vui je nazvao Daia osvedoenim lopovom i laovom, i tvrdio da u sluaju koalicije SNS SPS, u Gradskoj skuptini, Dai nee biti gradonaelnik Beograda. Na to je prvi reformisani socijalista, iz fotelje potpredsednika Vlade, odgovorio da je Vui takvom tvrdnjom samog sebe otpisao. Dai govori da ne vidi od kojih bi odbornika u Beogradu Vui mogao dobiti podrku za vrenje dunosti gradonaelnika. Na tvrdnju Branka Ruia, predsednika Izvrnog odbora Socijalistike partije Srbije, da su naprednjaci politiki eksperiment bez ideja, Aleksandar Vui, zamenik predsednika Srpske napredne stranke odgovorio je da je pljaka naroda i drave najprepoznatljivija ideja socijalista. (www.alo.rs 23. 8. 2013)Lider SPS-a je, opisujui izbornu kampanju, ukazao na opasnost za domae ivotinje u talama, da uginu od silnih mirisa parfema i ocenio da se u ovoj kampanji koristi sve ono za ta je optuivan Slobodan Miloevi. (www.telegraf.rs 23. 8.2013)

Dok su se neki trudili da pokau ta su sve uradli i ta e tek uraditi, bilo je i onih koji su u prvi plan isticali mane svojih protivnika. Nije se insistiralo na programu partija, ve na kontranapadima, kao i na optuivanju i ismevanju politikih kandidata.

Prema rezultatima istraivanja, po negativnim sadrajima u kampanjama izdvajali su se SNS (23 posto), DS (19 posto) i SRS (6 posto). DS je imao vie negativnih reklama, ali i duplo vie reklama uopte, te se u procentima pokazuje da SNS dominira. (preuzeto sa www.mc.rs)

ini se da je sa video-montaama prva poela koalicija Izbor za bolji ivot, kombinujui izjave politikog protivnika (izjava Nikolia jue, danas, sutra).

Nakon ovoga ni koalicija Pokrenimo Srbiju nije ostala duna lideru Demokratske stranke: kreiraju spot, koristei reenicu Borisa Tadia, izvuanu iz konteksta: Ne oseam neki ponos to sam predsednik Srbije.

Meutim, negativna kampanja se nastavila i dalje, te su se razliiti plakati uvredljivog sadraja pojavljivali na ulicama, ali i u sredstvima javnog informisanja. Neki od njih bivali su zabranjeni, poput spota LSV-a, u kome se govori o prodaji NIS-a. Svojevrsna negativna kampanja vodila se i na internetu i na drutvenim mreama. Stranke su teile da imaju to vie fanova na Facebook-u, politiari su otvarali naloge, sa eljom da imaju to vei broj prijatelja ili lajkova za svoje objave.

Da se negativna kampanja nije dopala ni graanima, pokazuju rezultati istraivanja sprovednog u aprilu od strane Agencije Partner Consulting. Prema rezultatima ovog istraivanja, 70 posto graana ne podrava negativnu kampanju. Prema Betinim navodima, ovakva kampanja utie na opadanje rejtinga stranaka, te je SNS negativnom kampanjom izgubila 5 posto biraa, a koalicija oko DS-a oko 3 posto. (Konferencija za medije, Medija Centar, 29. april 2012, rezultati istraivanja javnog mnjenja Srbije)

4. Sredstva kampanje i oblici promocije politikih partija i kandidata u negativnoj izbornoj kampanji u Srbiji 2012. godine.

Danas, vie nego ikada, politika je komunikacija.Da biste uspeli, morate biti komunikativniji od drugih.Gerhard Schrder, bivi nemaki kancelar

Uprkos tome to nije lako povui jasnu granicu izmeu pojma sredstva kampanje i pojma oblik promocije, literatura je zauzela jasan stav o tome ta se podrazumeva pod ovim definicijama. Naime, u sredstva kampanje spadaju razliiti mediji, kao i tehnika, organizacijska i druga pomagala, koja se koriste da bi se politiki kandidati i stranke uz pomo razliitih oblika promocije (predstavljanje ili sueljavanje stranaka i kandidata, javni nastupi, reklame itd), na najbolji nain promovisali. Oblik promocije je nain na koji sredstvo biva iskorieno. Izbor sredstava kampanje i oblika promocije predstavljaju najbitniju fazu pripreme i realizacije izborne kampanje. Od izbora sredstava i oblika promocije direktno zavisi uspeh kandidata i partije, kao i obezbeivanje podrke glasaa. Sredstva kampanje i oblici promocije mogu se grupisati na razliite naine. Najoptija podela sredstava kampanje moe se prikazati na sledei nain: masovni mediji (u koje spadaju televizija, radio, tampa), telefon, internet, spoljna propagandna sredstva i ostala sredstva za prenos propagandnih poruka .

Oblici promocije mogu se podeliti na besplatne oblike promocije (publicitet u medijima, odnosi sa javnou, oficijelni oblici promocije i medijske debate kandidata i predstavnika stranaka) i na plaene oblike promocije (TV spotovi, javni skupovi, slanje pisama na kune adrese, kune posete biraima, plakatiranje i korienje razliitih promotivnih materijala). (Z. Slavujevi 2003: 136)

4.1 Negativni TV spotovi i video-spotovi kao oblik promocije u izbornoj kampanji 2012. godineTv spotovi u pojedinim zemljama, posebno u SAD, predstavljaju osnovni oblik promocije politiara. U kampanji za predsednike izbore 1996. godine, u SAD, izborni tabovi Bila Klintona i Dorda Bua emitovali su 100 TV spotova na koje je utroeno 200 milona dolara.

Politiki TV spotovi prave se po uzoru na komercijalne spotove: koristi se muzika, animacija, grafika, govor, humor itd.

Funkcije TV spotova:

1. pruanje relevantnih informacija o kandidatu ili partiji;2. poveavanje interesa za njih, prepoznatljivost;3. pojednostavljivanje identifikacije kandidata ili partije;

4. stvaranje i pojaavanje pozitivnih, ublaavanje negativnih elemenata;5. naglaavanje kljunih teme javne debate;6. proirenje i ojaavanje podrke kandidatu ili partiji;7. uticanje na opredeljenje neodlunih;8. stimulisanje izlaska biraa na izbore.TV spotovi smatraju se pogodnim za plasiranje jednostavnih politikih i emotivno obojenih poruka, za personalizaciju programa, ideja i stavova. (Z. Slavujevi 2003: 156)

Poslednjih godina zapaamo sve ee reklamiranje postignutih rezultata ili obeanja, vezanih za poboljanje poloaja biraa, zatim, zasnivanje TV spotova na miljenju graana, oveka sa ulice, seljaka, obinog sveta, a naravno tu je i epidemija negativnog reklamiranja.Izbornu kampanju 2012. godine u Srbiji obeleavaju televizijski i Youtube spotovi, u kojima se direktno napada protivnika politika opcija. Viali smo kampanje u kojima su se politine stranke meusobno optuivale za ratove i bombardovanje, za otimanje mandata i glasanje iz Bodruma, za stranake pronevere i dobijanje stanova za bagatelu, ali se nisu tako esto napadali meusobno u spotovima, u kojima se direktno proziva politiki protivnik. Sve do sada.

Tokom kampanje, Demokratska stranka je objavila video-spot u kome lidere koalicije Pokrenimo Srbiju predstavljaju u negativnom svetlu, na emu su uglavnom bazirali svoju kampanju. Velimir Ili, Tomislav Nikoli i Bogoljub Kari su danas u Koaliciji Pokrenimo Srbiju. Najblii saradnici Velimira Ilia optueni su za milionske zloupotrebe u Putevima Srbije i na eleznici. Bogoljub Kari je u bekstvu od 2006. godine zbog vie krivinih dela. Za njim je raspisana crvena Interpolova poternica. DA LI JE TO POTENA SRBIJA? Da li e se ovi ljudi boriti protiv korupcije i kriminala? Izbor za bolji ivot! , navode Demokrate u ovom video-spotu.

Na udaru se naao i Rudolf ulijani, bivi gradonaelnik Njujorka. DS-ovim spotom podsea se da je Nikoli danas rekao da mu je izuzetna ast to e Rudolf ulijani u naredne etiri godine imati znaajnu ulogu savetodavaca. Ispod stoji druga, nekadanja, Nikolieva izjava sa naslovom Jue: Americi je mnogo jeftinije da uloi nekoliko miliona dolara u propalice koje bi da uzmu vlast nego da srpskom narodu da sto, dvesta miliona dolara. Posle ovih zverstava koje su uinili, izdajnici su svi koji sa njima sarauju. to se mene lino tie, nikada vie, dok postoji Srbija, ne treba nam ambasada Amerike u Beogradu.Poruka koju alje Demokratska stranka je uvek ista: Opasno je kockati se budunou Srbije.

Slika 5

Danima se na svim televizijama emitovao spot, u kome su izmiksovane rei Tomislava Nikolia iz radikalskih dana, kada se protivio ulasku Srbije u EU, i dananjeg vremena, kada se kao lider SNS-a zalae za pristup Uniji: Tomilsav Nikoli je jue govorio jedno, danas drugo, a sutra? Opasno je kockati se sa budunou Srbije.

Naprednjacima je posveena i rep pesma Znamo vas od ranije, u kojoj se podsea na period zajednike vladavine Miloevia i eeljevih Radikala.Video-klip Tomislav Nikoli ukratko je predstavljanje njegove biografije uz muziku podlogu Dobro vee Srbijo, u kojoj je predstavljen kao etvorostruki gubitnik na predsednikim izborima.

Izdvaja se i video-klip Kakvog predsednika elimo, sa slikama, koje dokumentuju da je Tomislav Nikoli trajkovao glau, i nekadanjim izjavama o Montgomeriju, Velimiru Iliu i Bogoljubu Kariu.Iz SNS-a su uzvratili spotom u kome je glavna parola oigledna aluzija na politiare vlasti, s porukom: Oni ive lepo, a ti? Pre etiri godine slavili su zajedno svoje funkcije, privilegije, fotelje. Sada ive lepo, a ti?

Slika 6

Pamtimo i pokuaj diskreditacije gradonaelnika Beograda Dragana ilasa, koga su politiki oponenti uporedili s Mlaanom Dinkiem: Kada glasa za ilasa, glasa za Dinkia.

Napadani su i drugi.

Lider LDP-a edomir Jovanovi je na Youtube-u poaen parodijom na zastave koje pominje u izbornom spotu svoje liste.

Prvi ovek NS-a, Velimir Ili, glavni je junak Youtube klipa Neartikulisani Velja, u kome se ponavljaju grimase, izrazi lica, koje je imao u jednoj TV emisijii.

Ovakve kampanje su po prirodi interesantnije i privlae vie panje u odnosu na obine spotove, meutim, nemaju potencijal da privuku nove glasae. S druge strane, negativne kampanje mogu udaljiti nesigurne birae koji nemaju snane partijske preferencije, apstinente, kao i umerene birae.

Negativna kampanja TV spotovima doivela je vrhunac nedelju dana pre odravanja izbora, kada je savet RRA zatraio od emitera da obustave emitovanje svih predizbornih sadraja, u kojima se neko optuuje a da prethodno nije proverna tanost tih navoda. U saoptenju Saveta navodi se da je protiv emitera TV B92, TV Pink i TV Prva zapoeo postupak za izricanje mera zbog emitovanja takvih nedozvoljenih sadraja. Emiteri se upozoravaju da tokom predizborne kampanje obrate posebnu panju na potovanje Zakona o oglaavanju, te da, ukoliko imaju nedoumice o pitanju krenja Zakona u predizbornim spotovima, pre emitovanja zatrae miljenje strunih slubi RRA, pie u saoptenju RRA. (e-Novine 24. 8. 2013)snimam...4. 2 Uloga interneta i Facebook-a u negativinoj izbornoj kampanji 2012. godine

Pojava novih komunikacijskih tehnologija i interneta predstavlja novo poglavlje u razvoju drutva. Kompjuteri i internet odmah su nali primenu u politici, pa je internet odmah postao i sredstvo promocije partija i kandidata. Dosadanja iskustva pokazuju da se internet, pre svega, koristi u cilju prezentacije stranaka i kandidata na vlastitim veb-sajtovima, a njihov znaaj za formiranje izborne odluke glasaa procenjuje se na nivou znaaja koji imaju nedeljnici. (Z. Slavujevi 2003: 143)Osim prisutnosti na ulicama gradova, negativna kampanja je moda jo vie maha uzela na internetu i drutvenim mreama, koji su maltene preplavljeni tekstovima i video-snimcima u kojima se meusobno blate pojedini politiari. Imali smo priliku da vidimo prave stranake ratove. Stranke su teile da imaju to vie fanova na Facebook-u, politiari su otvarali naloge kako bi imali to vei broj prijatelja ili lajkova za svoje objave, kao i to vei broj pratilaca na Twitter-u. Svakodnevno su kreirali veliki broj ideja, ne bi li privukli to vei broj korisnika. Najpoznatiji primer je intervju na Facebook-u, u kojem su korisnici postavili vie od 500 pitanja edomiru Jovanoviu.

Aleksandar Vui je vodio na ruak svoje fanove sa Facebook-a. Deset najsrenijih simpatizera Srpske napredne stranke, koji su lajkovali stranicu naprednjaka na Facebook-u, imali su priliku da sa Aleksandrom Vuiem izau na veeru.

Ujedinjeni regioni Srbije su partija koja na drutvenoj mrei Facebook ima najvie oboavalaca, a sajt Demokratske stranke je najee poseivana partijska veb-stranica, rezultati su istraivanja portala E- izbori. (www.eizbori.com 23. 8. 2013)

URS je, po broju posetilaca Facebook stranice (10. 724) pretekao DS, koji ima 9.355 oboavalaca na toj drutvenoj mrei, dok je tree mesto pripalo Srpskoj naprednoj stranci sa 4.513 pristalica.

Najveu posetu veb-sajta imala je Demokratska stranka, koja se nalazi na 586. poziciji po broju poseta u Srbiji. Slede Srpska napredna stranka (810. pozicija), Liberalno demokratska partija (1282. Pozicija) i Ujedinjeni regioni Srbije na 2. 229. poziciji. Srpska radikalna stranka je na 6.747. poziciji, dok ostale stranke nisu uspele da se plasiraju ni u 10.000 najposeenijih sajtova. (www.tanjug.rs 4. 1. 2012)

to se tie Twitter-a, glavnu bitku vode Demokrate i LDP, a znaajniji broj pratilaca imaju i SDP, SNS i URS. Na sajtovima za deljenje mutlimedijalnog sadraja Youtube i Flickr profile imaju DS, SNS, URS, LSV, SDP i PSS, dok ostale stranke imaju profile samo na jednoj od ovih mrea. (www.eizbori.com)

U plaenim oglasima na Facebook-u DS i SNS su se trudili da se meusobno predstave u to gorem svetlu. Tako smo na plaenom oglasu mogli da vidimo kako Demokrate prikupljaju novane priloge i materijalnu pomo za Tomislava Nikolia, dok su sa suprotne strane Naprednjaci poruivali da su uspeli da iznerviraju Borisa Tadia, i da to moete uiniti i vi, ukoliko podelite video-zapis.

Slika 7

Na veb-sajtu www.zutica.org iznesene su optube na raun DS-a, a aktivisti SNS-a delili su teni sapun, sa logom ovog veb-sajta i upozorenjem: utica je bolest prljavih ruku. Srbija bez kriminala, mita i korupcije.

Slika 8Naravno, duna nije ostala ni Demokratska stranka, koja je iskoristila slogan kampanje SNS-a Pokrenimo Srbiju, kako bi pokrenula sajt www.pokrenimosrbiju.com i time pokuala da diskredituje svoje politike protivnike. Na tom sajtu i danas moemo videti odbrojavanje, tj. preostalo vreme do kraja reima Tomislava Nikolia.Naprednjaci su prvi izali iz uobiajenih okvira izborne kampanje, pa su na svojoj zvaninoj Facebook stranici objavili sliku na kojoj Tomislav Nikoli, lider Naprednjaka, probada Borisa Tadia, predsednika Srbije. (www.alo.rs 3. 8. 2013)

Slika 9

Kako je objavio portal Telegraf. rs fotografija je preraena ikona Sveti ore ubiva adahu", a montiranom liku Nikolia, u poziciji ora, umesto maa je postavljena olovka. U kompoziciji je docrtan i datum 06. 05. 2012. Srbija, a ispod je poruka: Da olovka bude oruje pobede! Ipak, fotografija je ubrzo posle postavljanja uklonjena sa Facebook stranice SNS-a.

4. 3 Uloga kompjuterskih igrica u negatvnoj izbornoj kampanji

Video-igrice su sredstvo zabave, ali ovoga puta posluile su i u svrhu politike promocije, u negativnoj izbornoj kampanji

Milutin Mrkonji, ministar za infrastrukturu Srbije, postao je zvezda igrice na internet adresi www.predjimost.rs. Svako ko na Guglu ukuca prei most u Beogradu, nai e igricu u kojoj se pojavljuje ministar Mrkonji. Naime, cilj igrice je prelazak mosta u Beogradu i prikupljanje to veeg broja etona ili prikupljanje svih etona. Igrica je podeljena na tri nivoa - od najjednostavnijeg do najkomplikovanijeg: prvi, najlaki nivo, jeste da most preete balonom; drugi nivo je ispod mosta, u vodi; a trei, najtei nivo, jeste da preete sami most, uz pomo automobila na federe. Mrkonji se pojavljuje na kraju igrice i deli savete onima koji ne uspeju da obave misiju i preu sve nivoe igrice.

Slika 10

Boris Tadi, predsednik Demokratske stranke, takoe se naao u video-igrici. Idejni tvorci igrice na aljiv nain opisuju igricu koja nosi naziv Pomuzi kravu. Poto je Tadi poslednji put bio u tali za prole izbore, malo je zaboravio kako se muze krava. Pred tobom je zadatak da mu pomogne u snimanju predizbornog spota, stoji u opisu ove aljive video igrice. Cilj igrice je da se pomuze to vie mleka za 30 sekundi. Krava se muze na tastere DS na tastaturi. (http://zutica.org/igrice/pomuzi-kravu.html)

Slika 11

4. 4 Plakati i bilbordi

Plakat se tradicionalno odreuje kao list papira koji se masovno izlae na javnim mestima, privrivanjem na podlogu, ali moe da se koristi i kao opti pojam koji obuhvata plakat u uem smislu, poster, letak. Plakatiranje se od davnina koristi u politikoj propagandi, a veoma iroka primena zabeleena je u vreme Prvog i Drugog svetskog rata. Mesta za plakatiranje odreena su propisima, ali se plakati lepe i na nepredvienim mestima za to. Politiki plakati se koriste da bi se glasai informisali, da bi se isprovociralo odreeno opredeljenje, da se promovie politiki subjekt, ospori protivnik. Plakati su posebno pogodni i za prikrivenu propagandu, budui da se esto pojavljuje bez naznake izvora i nosioca poruke. ini se da su plakati, koje smo imali prilike da vidimo na ulicama Beograda, u veini sluajeva nepotpisani i kritini prema linostima prikazanim na njima.

Plakat sa sloganom Pravi kumovi, s fotografijama Dragana ilasa, Mlaana Dinkia i Miroslava Mikovia, zatim Ko Vas nikada nije slagao - Tomislav Nikoli ili pravi Toma?, s fotografijama Tomislava Nikolia u majici na kojoj se nalazi lik Vojislava eelja, Njihov interes - nai dugovi bili su najupeatljiviji u izbornoj kampani 2012. godine.

Slika 12

Slika 13 Slika 14

Slika 15

Najupeatljiviji poster dobio je predsednik Srbije. Ovim plakatom oigledno se ukazivalo na nestrunost aktuelne vlasti. Autori plakata su izdvojili etiri teme na koje Tadi nema pozitivan odgovor. Jedinicom su ocenili svaki postupak Borisa Tadia u vezi sa standardom graana, ekonomijom, korupcijom i pitanjem Kosova.

Slika 16

U literaturi se susree i termin kontra-plakat. To je plakat koji predstvalja direktan odgovor jednog kandidata na plakat konkurenta.

Najbrojniji su bili plakati sa fotografijom poslanika vladajue koalicije u Skuptini Srbije, s porukom Oni dobro ive, a vi?, kojom se aludira na to da samo graani podnose teret krize koja je zahvatila zemlju.

Slika 17 Slika 18Pojedine partije su upravo ovakvim plakatima, bez stranakog potpisa, pokuale da doskoe Agenciji za borbu protiv korupcije, koja je najavila da e strankama tokom kampanje brojati svaki reklamni bilbord, plakat, podeljeni letak i minut na televizijama. Na taj nain, pomenute neimenovane i nepotpisane stranke kriju trokove tampanja i izbegavaju odgovornost, jer niko ne moe da dokae da ba one stoje iza ovakvog vida negativne kampanje.

Slika 194. 5 Flajeri

Letak ili popularno flajer je promotivni tampani materijal manjeg formata koji se deli graanima, ubacuje u potanske sanduie, baca iz vazduha i slino.

Letak je veoma masovno korieno sredstvo ratne propagande. 1967. godine Amerikanci su u Vijetnamu bacili blizu 3 milijarde letaka, a tokom Vijetnamskog rata bacano je 713 miliona letaka meseno. (Mihailovi, 1984: 130-131)

Navikli smo da nalazimo razne marketinke reklame u naim sanduiima. Protiv flajera se svakodnevno bore stanari zgrada, pa su mnogi kuni saveti odluili da zabrane ubacivanje reklamnog materijala u sanduie. U predizbornim kampanjama, pored obilja plakata i TV spotova, retko kad zapaamo flajere, ali s obzirom na koliinu negativnog sadraja, predizborni flajeri nisu mogli proi nezapaeno. Takav je i letak koji je DS delio u Beogradu i irom Srbije. U letku se nalaze oprene izjave Nikolia iz1994. godine, potom osuda Hakog tribunala iz 2008. (kada je izjavio da tamo Srbi vie nee ii), i najava da e, kao to je rekao juna 2010, kada bude na vlasti ispunjavati sve obaveze prema Tribunalu.

Slika 20

Slika 21

Slika 224. 6 SMS poruke i E-mail, telefonski pozivi

Nekada pisma, a danas poruke na mobilnim telefonima i imejlovi, alju se odreenim kategorijama biraa, kako bi se stvorio utisak da se kandidat potrudio da se ba njemu lino obrati. Masovno korienje mejlinga omoguuje partiji ili kandaidatu da:

1. regrutuje nove lanove i identifikuje pristalice;2. komunicira s lanovima, biraima;3. detaljnjije tretira specifine probleme od interesa za odreenu ciljnu grupu;4. sazna miljenje o pojedinim pitanjima, o svojim stavovima i sebi;5. pozove pristalice u razne akcije;6. angauju volontere za kampanje itd. (Slavujevi 2003: 164)

Korienje mejlinga pokazalo se i izuzetnim sredstvom za prikupljanje finansijske pomoi. Mejling, uglavnom, sprovode posebne grupe u okviru slube kampanje ili specijalzovane agencije, na osnovu unapred pripremljenih lista sa adresama biraa.

Mejling se esto smatra monim oblikom persuazivne komunikacije, jer cilja na izolovanu i nezadovoljnu osobu i pokazuje da neko vodi rauna o njoj, a najbolje efekte ostvaruje u kombinaciji sa telemarketingom.Za vreme izborne tiine zabranjena je izborna propaganda, odravanje javnih skupova i objavljivanje procene izbornih rezultata. Meutim, negativna kampanja se nastavila na internetu, a stranke su slale SMS poruke i imejlove graanima, pokuavajui da utiu na njih u poslednjem trenutku.

Bojan Klaar, iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), objanjava da su se u meuvremenu pojavili neki novi kanali komunikacije koji nisu bili korieni u onom periodu, kada je ovakva predizborna tiina kao institut i utvrena.

Nisu tada ni postojali i to je, prosto, neki razlog zato treba razmiljati da se predizborna tiina skrati. Dakle, dobijanje SMS poruka i slanje poziva nije naruavanje izbornog procesa, ali jeste krenje predizborne tiine, istakao je Klaar za radio B 92. (www.b92.net 1. 9. 2013)Na sam dan izbora, ali i dan ranije, u subotu 5. maja 2012, aktivisti DS-a, SNS-a, DSS-a i koalicija oko Preokreta pozivali su ljude da glasaju za njih i slali im SMS poruke.

Sutra su izbori. Jako je bitno izai i glasati. Svi su svesni da popravnog nema vie. Samo vidi na grad i sve je jasno. Neki laovi i prevaranti odluuju o tome kako e da nam izgleda grad. Dajmo podrku Koaliciji Za bolji ivot, mislim da su sad shvatili ta treba da rade, bila je SMS poruka Demokratske stranke i kruila je Srbijom.

Graani Novog Sada su se alili da su im stizale SMS poruke sa zlonamernim sadrajem i lanim potpisom Tvoja Maja, URS u kojima se nepoznate osobe pokuale da diskredituju Maju Gojkovi, kandidata za gradonaelnika Novog Sada. (www.e-izbori.com 2. 9. 2013)Masovno korienje telefona u izbornim kampanjama uslovljeno je injenicom da on predstavalja veoma raireno, popularno i jeftino sredstvo interpersonalne komunikacije. Telemarketing omoguava brzi prenos informacija, lako stie do biraa, posebno uvoenjem mobilne telefonije i kompjuterizovanim biranjem brojeva i emitovanjem snimljenih poruka.

5. Negativne teme u izbornoj kampanji 2012.

Tema kampanje odreuje se kao uoljiv skup problema o odreenom grupnom interesu, koji moe biti izdvojen i koji izaziva sporove u drutvu.

Svrha odreivanja tema kampanje jeste da pojednostavi sloenost aktuelnih drutvenih problema. Odabir tema kampanje vri se na osnovu njihovog znaaja i aktuelnosti, kao i atraktivnosti reenja koja partija ili kandidat mogu da ponude biraima Ipak, mali broj strunjaka smatra da same teme imaju presudan znaaj za izbornu odluku biraa. Birai se ne povode samo onim to partija ili kandidat govore, ve i uverenjem da li su kandidat, odnosno partija, sposobni da ostvare ono za ta se zalau.Izborna kampanja 2012. zapoeta je kao tematska, a zavrila je u potpunosti kao liderska (personalizovana) kampanja. Ona nije donela bitnije promene, ali je dovela do naglaavanja pojedinih elemenata imida uesnika izbora, a pre svega predsednikih kandidata. Zapoeta kao tematska, kampanja je bila preteno pozitivna, mada s brojnim negativnim elementima. (Zoran Slavujevi 2012: 27)Jedna od tema koje treba da diskredituju kandidata, pokrenuta je tokom izborne kampanje u Srbiji 2012. godine i glasila je ovako: Gde je diplomirao Toma Nikoli? Pored ove teme, negativnom karakteru izborne kampanje 2012. godine doprinelo je i pokretanje teme izborne krae.

5. 1 Gde je diplomirao Toma Nikoli?

Ovu temu pokrenula je Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV), zatraivi od jednog novosadskog fakulteta uvid u studentski dosije Tomislava Nikolia

Prema zvaninim podacima iz Nikolieve biografije, objavljene na sajtu Srpske napredne stranke (SNS), Nikoli je diplomirao na Fakultetu za ekonomiju i inenjerski menadment u Novom Sadu.

Aleksandra Jerkov, funkcionerka LSV-a, smatra da je od izuzetnog znaaja da graani Srbije shvate na koji nain se Nikoli obrazovao, s obzirom na to da su apsolutno nejasne okolnosti pod kojima se kolovao, zavrio fakultet i masterirao. To je vano zbog toga to se radi o oveku koji je kandidat za predsednika Republike, koji se bavi javnim poslom i koji za svoju izgovorenu re mora odgovarati, rekla je Jerkov. (www.blic.rs)

Slika 23

Naprednjaci su najavili tubu protiv LSV-a, a zatim je Fakultet za menadment (FAM) potvrdio da je predsednik SNS-a Tomislav Nikoli diplomirao na tom privatnom fakultetu u Novom Sadu 2006. godine.

Zorana Mihajlovi, funkcionerka SNS-a, pokazala je diplome predsednikog kandidata te stranke. U pitanju su diplome sa Fakulteta za menadment u Novom Sadu i Fakulteta za ekonomiju i inenjerski menadment u istom gradu, o zavrenim osnovnim i master studijama.

Na diplomi se vidi da je Nikoli Fakultet za menadment upisao kolske godine 2003/ 2004. i da je diplomirao 2007, sa ocenom 10. Tokom studija imao je prosenu ocenu 8, 37. (www.telegraf.rs)

Slika 24

5. 2 Izborna kraa

Po zavretku izbora za parlament Tomislav Nikoli, lider SNS-a i kandidat za predsednika Srbije, izjavio je da bi izbore trebalo ponititi i da Demokratska stranka, zbog organizovanja drastine izborne krae, ubudue ne bi trebalo da nastupi ni na jednim izborima. Uhvatili smo ih u krai glasakih listia i dokazaemo zato nismo pobedili sa 15 posto razlike, koliko je otprilike naa snaga, rekao je Nikoli. On je optuio vlast da je u biraki spisak dopisala 500.000 nepostojeih i mrtvih, jer oni ne mogu da se bune, a onda zaokruila njihove glasove. (www.alo.rs 10. 9. 2013)Lider SNS-a i njegov zamenik Aleksandar Vui pokazali su oko 3.000 originalnih glasakih listia, koji su, kako tvrde, baeni u kontejner posle izbora i zamenjeni novim listiima na kojima su zaokrueni predstavnici aktuelnih vlasti. DS je zatraila od Nikolia da se javno izvini graanima zbog neosnovanih optubi i kleveta vezanih za izbornu krau, da odgovara za klevetu koju je izneo na raun dravnih organa, jer je predsednik zatitnik ustavnog poretka, koji mora da potuje moral, istinu i zakone, jer oni vae za sve graane bez razlike. Osnovno tuilatvo u Panevu odbacilo je krivinu prijavu SNS za izbornu krau u tom gradu. I dok u DS tvrde da je raskrinkana dobro izreirana predstava, u SNS, DSS, Dverima i Savezu vojvoanskih Maara tvrde da je bilo velikih zloupotreba i da pravnu bitku nastavljaju. (www.b92.net)

Slika 25

6. Rezultati javnomnenjskog istraivanja o stavovima graana Srbije o negativnoj izbornoj kampanjiAgencija za istraivanje trita i javnog mnjenja Partner Consulting, u saradnji sa marketing Agencijom Plum Mark Research, realizovala je istraivanje stavova graana o negativnoj kampanji. Istraivanje je izvedeno tehnikom telefonskog intervjua, na uzorku od 1. 400 ispitanika, dobijenom vie etapnim sluajnim izborom, koji je obezbedio punu reprezentativnost, posebno po kriterijumu pola, starosti i obrazovanja. (Konferencija za medije Medija Centar 29. april 2012. rezultati istraivanja javnog mnjenja Srbije)

Izbornu kampanju redovno i povremeno prati blizu 60 posto punoletnih gradjana Srbije. Tek 15 posto gradjana uopte ne prati kampanju.

U kojoj meri podravate takozvanu negativnu kampanju?

Slika 26

Zanemarljivi broj gradjana je podrao ili bar delimino podrao negativnu kampanju, koja je prema Agenciji Partner dobila zamah tokom aprila meseca. Negativnu izbornu kampanju nije podralo blizu 70 posto gradjana, a ak 50 posto je bilo izriito protiv.

Kome koristi negativna kampanja?

Slika 27

Polovina graana smatrala je da negativna kampanja nikome ne koristi, odnosno, svima teti. Neto preko 20 posto nije molgo da proceni da li je negativna kampanja tetna ili korisna, ali blizu 30 posto ocenilo je da koristi moe imati stranka koja vodi negativnu kampanju (17 posto), kao i stranka protiv koje je negativna kampanja uperena (11 posto).

Koja stranka, po vaem miljenju, najvie koristi negativnu kampanju?

Prema oceni 28, 4 posto gradjana, Demokratska stranka vie od svih ostalih stranaka primenjuje negativnu kampanju. Daleko manje se u tom kontekstu pominje SNS 12, 4 posto, a sve ostale stranke se gotovo i ne pominju (SPS 1, 6 posto, SRS 4, 3 posto, LDP 3, 1 posto, URS 2, 3 posto, DSS 0, 9 posto, Dveri 1, 4 posto, neko drugi 2, 5 posto). S obzirom na dominantno neslaganje graana sa korienjem negativne kampanje, moglo se oekivati da e doi do promena opredeljenja biraa po osnovu negativne kampanje. Promene su i nastupile, mada verovatno ne koliko su to oekivali kreatori negativne kampanje.

7. Zakljuak

U ovom radu mogli smo da vidimo da negativna izborna kampanja nije strana politikoj sceni Srbije. Od tridestih godina XX veka u kampanjama se istiu napadi, uvrede, etiketiranje protiv kandidata, isticanje njihovih slabosti itd. Tokom poslednjeg izbornog procesa negativna kampanja je bila neoekivana, jer je do zavretka prvog kruga predsednikih izbora bila preteno pozitivna, a na samom kraju iz negativne je prerasla u otvorenu prljavu kampanju.

Izborna kampanja u Srbiji 2012. godine se pretvorila u pravi izborni rat dve glavne stranke, emu su svakako doprineli i mediji, koji su se pokazali kao prostor gde se visoko tolerie negativna kampanja. Da li zbog gledanosti i sluanosti, a samim tim i profita, mediji povlauju ukusu publike (koja preferira senzacionalistike sadraje kojima se utie na ljudske emocije), pa je otuda negativno reklamiranje uestala pojava ili je pak re o tome da politiari u nedostatku ideja poseu za negatvinim reklamiranjem. Najverovatnije da je odgovor i jedno i drugo. Ono to je neminovno je da su se mediji pretvorili u poligon za meustranaka prepucavanja, dok se umorni i skeptini birai sve manje ukljuuju u politike aktivnosti.

Razvoj novih medija, pogotovo interneta i socijalnih mrea, promenili su strukturu i pravac izbornih kampanja. Nekadanja pisma i kune posete biraima zamenjene su SMS porukama, imejlovima i komunikacijom preko Facebook-a.

Dananje kampanje politike informacije izlau onima koji su manje zainteresovani i slabije informisani. Raspadom tradicionalnih drutvenih odnosa stranke su izgubile svoju biraku bazu morale su se ukljuiti u trinu utakmicu. U medijima su prepoznale agresivne i mone komunikacijske kanale kojima mogu dopreti do velikog broja biraa..Tokom izborne kampanje stranke i kandidati su se sluili svim raspoloivim sredstvima i oblicima promocije, ali ne moemo sa sigurnou govoriti o tome koje je sredstvo u kampanji imalo najvie efekta. Ne postoji ni defitnitivan stav o tome da li negativne kampanje zaista utiu na izlaznost i rezultate izbora, jer su miljenja istraivaa podeljenja.

Negativna kampanja moe pozitivno da utie na proces donoenja izborne odluke, stimuliui izlaznost, ali u pojedinim sluajevima moe da dovede do tzv. bumerang efekta i demobilie potencijalne birae.

ini se neopravdanim kritikovati kampanju zato to se u njoj koriste negativni elementi, ali svakako treba napraviti razliku izmeu dobro i loe voene negativne kampanje. Kvalitetno voena kampanja moe znaajno da utie na voenje javne politike. Politike stranke trebalo bi da vode rauna da se njihova izborna strategija osvajanja glasova ne pretvori u tzv. prljavu kampanju.

Agencija za istraivanje trita i javnog mnjenja Partner Consulting istakla je da negativnu izbornu kampanju ne podrava blizu 70 posto gradjana, a ak 50 posto je bilo izriito protiv.

Stranke u izbornim kampanjama obeavaju sve i svata, graani im veruju ili ne veruju, izbori budu i prou, a nakon toga nastaje jedna potpuno nova realnost, koja esto ima malo toga zajednikog sa izbornim obeanjima koja su data. Mnogo se kritikovala dosadanja politika, a skoro nimalo iznosilo ideja kako da se popravi stanje u zemlji.Ono to je sigurno je da je na izborima koji su odrani 6. maja 2012. vie od polovine graana Srbije ostalo kod kue, a da li je to zbog negativnih kampanja ili loe socijalno-ekonomske situacije u zemlji, ostaje da se pitamo. Bie da razloge zbog kojih su graani razoarani politikom, ipak treba traiti negde drugde.

LITERATURA

Atlagi, S. (2012.): Teme u personalizovanoj kampanji: Sluaj Srbije 2012. u Politiki ivot br.5, (Centar za demokratiju i FPN) Beograd

Lange, J. (2002): Mediji i izbori, Savet Evrope

Slavujevi, Z. (2003): Politiki marketing, igoja tmpa, Beograd

Slavujevi, Z. (2007): Izborna kampanja - Pohod na birae: Sluaj Srbije od 1990. do 2007. godine, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd

Slavujevi, Z. (2013) O izbornim i postizbornim obeanjima i postizborna realnost u

Politiki ivot br. 8 , (Centar za demokratiju i FPN) Beograd

Slavujevi, Z. (2013) , Izborna kampanja 2012.. Politiki ivot br. 8 , (Centar za demokratiju i FPN) Beograd

list Vreme, br 1101 Predizborno zagrevanje velikog posla 09.02.2012.

list Vreme, broj 611 Favoriti i autsajderi 19.09.2002

www.eizbori.com www.telegraf.rs www.b92.net www.blic.rs www.vreme.com www.alo.rs www.novimagazin.rs www.slobodnaevropa.org www.kurir-info.rs www.mc.rs www.enovine.com www.tanjug.rs www.zutica.org www.pokrenimosrbiju.com www.predjimost.rs www.youtube.com www.facebook.comMiloevi nam je oteo Naftagas, Kotunica ga je prodao kao NIS. Traimo samo ono to je nae. Vratiemo oteto, pria anak u zabranjenom spotu. RRA je na osnovu lana 12, Opteg obavezujueg upustva, naloila da se spot ne emituje.

RRA je svoju odluku o zabrani emitovanja ankovog spota obrazloio time da emiter moe da odbije da prikae reklamne poruke ili emisije, ako oceni da one podstiu diskriminaciju, mrnju, nasilje ili vreaju ast, ugled i privatnost graana ili drugih uesnika u kampanji.

Vidi na str. 13 i 14

Marketinke agencije, televizije, pa ak i banke u obavezi su da nam odgovore na pitanja ko je platio kampanju i naruio tampanje plakata. Ukoliko partije ree da angauju neku nestranaku osobu da umesto njih narui plakate i plati ih, navodno, iz svog depa, takav troak se nee videti u njihovim finansijskim izvetajima.

Konano, za nepotovanje Zakona o finansiranju politikih subjekata partije bi mogle da plate kazne imeu 200. 000 i 2.000.000 dinara. Zakon zabranjuje davanje priloga stranci preko treeg lica i prikrivanje identiteta davaoca ili iznosa (lan 13). Onaj ko daje sredstva ili ih u ime stranke pribavlja u suprotnostima sa Zakonom, s namerom da prikrije iznos ili izvor, mogao bi da zavri u zatvoru od tri meseca do tri godine.

Ovim letkom elimo, godinu dana od kada je Tomislav Nikoli poeo trajk glau i eu, da podsetimo graane na sve ono to je on u svojoj, dvadeset dve godine dugoj karijeri obeavao, radio, pretio, a nije uradio, ili jeste uradio, izjavio je povodom ove akcije predsednik Izvrnog odbora DS Marko urii. Mislim da je Srbiji potreban ozbiljan, odgovoran politiar na mestu predsednika Republike, neko ko zna na koji nain i kako da predstavlja Srbiju u svetu i u regionu, neko ko e moi sa svojim timom iskusnih ljudi da nastavi evropski put Srbije, a sasvim sigurno to nije Tomislav Nikoli, naglasio je on. Krajnji cilj je da graani Srbije na izborima 6. maja naprave izbor i dobro razmisle za koga e glasati. ( HYPERLINK "http://www.kurir-info.rs/" www.kurir-info.rs )

Na sam dan glasanja, dozvoljeno je objavljivanje izvetaja o tome gde su kandidati glasali, ali ne i njihovih izjava. Tokom izborne tiine dozvoljeno je i emitovanje informacija o izlaznosti graana i spotova nadlenih republikih organa i nevladinih organizacija, u kojima se graani upuuju u koje vreme i na koji nain mogu da glasaju. Dok je na snazi izborna tiina, na birakom mestu, i na pedeset metara od birakog mesta, zabranjeno je isticanje simbola politikih stranaka i drugog propagandnog materijala. (HYPERLINK "http://www.eizbori.com/" www.eizbori.com )

1