Emocije i Opažanje

  • View
    92

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Emocije i Pažnja prezentacija iz psihijatrije

Text of Emocije i Opažanje

Emocije i Nagoni

Emocije i OPaanjeJelena MihajlovIvana MirkoviTanja MiloeviIvana MilutinoviNenad Mii

Lat. Emotio-uzbuenjeBiotonus ili ivotni elan-osnova za nastajanje raspoloenjaApetitivni(prijatni) i averzivni(neprijatni) mehanizamLimbiki sistem-strukturna podloga emocijaEmocionalnost je neophodna: Za formiranje Ja Svest i voljnu delatnostEmocija-sinonim za oseanjeDefinisanje,opis,razumevanje i kategorizacija je jedan od najteih zadataka psihijatrijeStenike(stimuliue) i astenike(sniavaju pokretaku energiju)Prijatne(radost) i neprijatne(alost)Primarne i sloene Kategorija emocija ukljuuje procenu pacijentovog raspoloenja i afektaRaspoloenje(timija) ima dve komponente: 1.Subjektivnu 2.ObjektivnuRaspoloenje tokom ivota je komponenta temperamentaSvako raspoloenje dalje moe biti karakterisano na osnovu: stabilnosti,reaktivnosti i trajanja AFEKT

Intenzivno stanje osecanja,menja se kao odgovor na razlicite situacije I objekte,lako uocljivvezan za duboke,nagonske slojeve licnosti i odatle utice na celokupnu osecajnu sferuosnovni konstituent emocijaBes,strah ,uzbudjenje..

usled svoje nagonske osnove remeti sve psihicke funkcije(svest,logicno misljenje,opazanje,pamcenje,volju)sintimno I katatimno dejstvoopis (opseg,podesnost,intenzitet,uspostavljanje odnosa)

Abreagovanje-tendencija da se verbalno I motorno prazniIradijacija-povezivanje afekta sa predstavama kojima nije prvenstveno pripadaoProjekcija-nesvesno premastanje sopstvenog afekta na spoljasnji svetKumulacija-nagomilavanje istih ili razlicitih afekata sa naglim praznjenjem u jednom trenutku

Poremeaji emocija Kvantitativni KvalitativniDepresijaParatimijaEuforijaParamimijaHipotimijaDefekt emocionalne rezonanceApatijaEmocionalna labilnostEmocionalna razdraljivostPatoloki afekt9DepresijaNegativno polarisana hipertimijaStanje intezivne alosti,tuge,bolaBipolarni afektivni poremeaji,involutivna melanholija,teka unipolarna depresija

EuforijaPozitivno polarisana hipertimijaPovieno raspoloenje,preterano ushienje,samopouzdnje,oseanje moi i posebnih sposobnostiJavlja se u manijiEgzaltacija

HipotimijaAfektivna tupostNepromeljivost izraza lica,siromatvo izraajnih gestova,gubitak kontakta oima,vokalne modulacije

ApatijaKompletni gubitak afektivne osetljivosti Shizofrene psihoze,organski modani sindromiGubitak emocija je subjektivni doivljaj osobeLoa prognoza

Emocionalna labilnostBrzo promeljivi afektiIzraena fluktuacija oseanja Javlja se normalno kod male dece,patoloki kod organskih modanih psihosindroma

Emocionalna razdraljivostBurno i brzo reagovanje na minimalnu provokaciju Poremeaj linost,alkoholno napito stanje,organski modani sindromiPatoloki afektEkstremno izraena patoloka razdraljivostNesklad izmeu stimulusa i reakcije,,Reakcija kratkog spojaSuenje svesti sa deliminom amnezijomEpilepsije,intoksikacije,poremeaj linosti

Kvalitativni poremeajiNesklad izmeu ideacije,emocija i ponaanja Disharmonija ili disocijacija u ispoljavanju emocijaJavlja se kod shizofrenih pacijenata

Paratimijaideoafektivna disocijacijanesklad izmeu sadraja miljenja,onoga to se govori i ekspresije oseanja

ParamimijaAfektivnomimika disocijacija

Defekt emocionalne rezonanceEmocije bolesnika ne deluju ,,zarazno na okolinu

Druga emocionalna stanjaDisforino raspoloenjeAnksioznost AnhedonijaAleksitimijaPercepcija(opaanje)Putem percepcije ostvarujemo kontakt sa svetom realnosti,kako spoljnim-eksterocepcija tako i fizikim unutranjim svetom-interocepcija.

20Ulazak informacije u sistem centralne obrade informacija poinje od senzorne stimulacije,perifernom stimulacijom receptora ula i sa njima povezanom centralnom aktivnou odredjenih regiona mozga gde se nadraaji transformiu u oseaj(senzorno iskustvo,subjektivni odraz objektivne realnosti) i nastavlja kroz percepciju koja predstavlja integraciju senzornih utisaka uz uee prethodnog iskustva u psiholoki smisaone podatke.

21Percepcija ukljuuje aktivnu obradu neprekidne bujice senzacija s obzirom da informacije razliitih senzornih modaliteta neprekidno sihrono pritiu u odgovarajue regione,koja integrie senzorne stimuluse jedan za drugim u svakom trenutku,sukcesivno,kao i sa prethodnim iskustvom.

22

23Svi ulni organi uestvuju u organizovanju percepcije.Stoga,u stanjima senzornog deficita(defekti ulnog aparata-gluvoa,slepoa,anestezija)percepcija jeste poremeena,ali osoba moe da percepira informaciju putem drugih ula.

24Poremeaji percepcijeAgnozije-poremeaji perceptivne integracije-normalna percepcija liena saznanja-besmislena percepcija. ula i primarne kortikalne zone su ouvane,defekt je u centralnom procesiranju,obradi informacija.To znai da je poremeaj percepcije u smislu izostanka integracije oseaja i iskustva.Poremeaj se odvija na nivou sekundarnih i tercijarnih zona senzorne kore. Agnozije se mogu javiti u oblasti svih ula.Najee su:Vizuelna agnozija-oi registruju stimuluse konfiguracije,ali njihov smisao ostaje nejasan-vidim neto ali ne prepoznajem ta je to.

25Akustika agnozija:uho registruje zvuk,koji osoba opisuje ali ne moe odrediti poreklo. Taktilna agnozija: nemogunost da se samo na osnovu palpacije odredi predmet.

26Postoje i specifine agnozije:Nominalna agnozija:prepoznavanje upotrebne vrednosti predmeta, bez mogunosti nazivanja predmeta.Anozognozija:neuvidjanje sopstvenog defekta-slepilo,hemiplegija i sl.Autotopagnozija:poremeaj telesne sheme.Agnozije su vaan dijagnostiki znak jer nas upuuju na strukturne lezije mozga i orjentiu u lokalizaciji.27Iluzije(illusio=ulna obmana)-pogreno prepoznavanje realnih ulnih tj.senzornih stimulusa. Postoje realni objekti percepcije ija se osnovna obeleja korektno prepoznaju ali im se pridodaju druga obeleja,osobine koje objekt ne poseduje ili su pak fantazmatska elaboracija percepcije neega iz spoljanjeg sveta.Kod zdravih osoba se javljaju usled zamora,slabe osvetljenosti, navike,nepanje ili pod uticajem intenzivnog afekta,najee straha,kada postoje opaanja obojena emocionalnim iekivanjem.U patolokim stanjima najee se javljaju u okviru afekcija CNS razliite etiologije(infekcije,febrilna stanja,intoksikacije).

28Pareidolije su ivahne,udnovate,fantastine,voljno izazvane iluzije koje se deavaju kada neko gleda u nejasno definisane ili nepostojane ili prolazne slike,kao to su oblaci,plamen u kaminu, pesak u vodi.

29HalucinacijeHalucinacije su ulna opaanja u odsustvu bilo kakvog senzornog stimulusa,kao i halucinatorna iskustva koja nisu izazvana spoljanjim stimulusima.

Razlukuju se: po senzornom modalitetu (sluh,dodir,ukus,miris,vid) stepenu sloenosti haluciniranog doivljaja stepeunu uticaja na ponaanje

Dijagnostikovanje halucinacija zahteva ispunjenje dva uslova:Pozitivan sud realnosti (pacijent uveren u istinitost svog doivljaja)Karakter telesnosti (opaanje u sve tri dimenzije)

Halucinacije se javljaju u organskim modanim sindromima,kao i u tzv. Funkcionalnim psihozama.

Vizuelne halucinacijePacijenti vide oblike,boje,slike ili ljude koji nisu realno prisutni.

Mogu biti elementarne-fotomi-fotopsije(svetlucanje,bljesak,zvezdice) ili sloene u vidu vizija(osoba doivljava dogaaj kao na filmskom platnu)

Javljaju se u brojnim neurolokim i psihijatriskim poremeajima(toksike afekcije CNS-a,apstinencijalni sindromi,fokalne lezije CNS-a,migrena,shizofrenija)Halucinacije u vidu mree,pauine,zmija,pacova (alkoholni delirijum)

Ekstrakampine halucinacije-osoba vidi predmete ili pojave iza sebe

Autoskopske halucinacije-opaanje delova ili celog tela izvan sopstvenih granica

Liliputanske halucinacije-kvalitativno izmenjena percepcija prostora,objekti vei ili manji nego to jesu

Auditivne halucinacijeAkoazmi-tzv. neverbalne halucinacije (pisak,buka,umovi) koje se najee javljaju u organskim psihotinim stanjima(delirijum,encefalopatije,toksina stanja)Fonemi-verbalne halucinacije,pojedinani glas ili vie glasova (shizofrenija,paranoidne psihoze)

Glasovi mogu biti muki ili enski,poznati ili nepoznati,prijatni ili neprijatni;mogu direktno da se obraaju pacijentu,ili da govore o njemu u treem licu

Shizofreni pacijenti najee imaju neprijatne i naredbodavne glasove

Tri vrste auditivnih halucinacija karakteristine za shizofreniju:Glasovi koji naglas govore ta pacijent misliGlasovi koji komentariu ponaanje pacijentaGlasovi koji meusobno komentariu u treem licu neto to je vezano za pacijentaTaktilne (haptike) halucinacijeSenzori poremeaji u sferi ula dodira

Formikacija-oseaj da insekti gmiu po koi (alkoholni delirijum,kokainska intoksikacija,amfetaminska psihoza)Somatske halucinacije-neprijatne fizike senzacije (peckanje,paljenje,arenje,tipanje)

Cenestetine halucinacije-udna zbivanja u unutranjim organima(noem seku creva,gori bubreg,pucaju plua)

Algohalucinacije-halucinacije u sferi senzibiliteta za bol

Kinestetike halucinacije-u sferi dubokog senzibiliteta (doivljaj da se udovi pokreu)

Kohabitalne halucinacije-halucinacije polonog odnosa Vestibularne halucinacijeU domenu ula ravnotee (padanje u ambis,ljuljanje,sve se okree oko osobe)

Olfaktivne halucinacije

Neobini mirisi koji su najee neprijatni

Gustatativne halucinacije

esto se javljaju zajedno sa olfaktivnim,u vidu neprijatnog,gorkog,metalnog ukusa hraneIkatlne halucinacije-deo epileptikih napada,stereotipne su,traju nekoliko sekundi,uz izmenjeno stanje svesti

Funkcionalne halucinacije-javljaju se u prisustvu zvuka,boje,opaanja nekog mesta; nisu prave halucinacije jer postoji spoljanji stimulus

Sinestezija-prelivanje senzornih iskustva iz jednog modaliteta u drugi (auditivni stimulus rezultuje vizuelnom senzacijom-vizuelne senzacije u toku sluanja m