1. BAUMGARTEN POJAM ESTETIKE (separat) 2. HARTMANLEPO KAO UNIVERZALNI POJAM ESTETIKE (Hartman-Estetika,str 46-48.) 3. ARISTOTEL POJAM PODRAAVANJA (3 lica lepote 113-127.)

4. 5.

KROEOVO SHVATANJE LEPOTE

HAJDEGER 2 FUNKCIJE UMETNIKOG DELA (Zurovac Umijetnost kao istina i la bia) 6. POJAM STVARALATVA U ISTORIJSKOM POGLEDU 7. HARTMAN (I FOHT) PROBLEM ESTETSKIH VREDNOSTI 8. SARTROV PRINCIP RAZLIKOVANJA POEZIJE I PROZE(Zurovac Umijetnost kao istina i la bia) 9. HEGELOV I ELINGOV ODNOS PREMA UMETNOSTI (?) 10. KANT 4 MOMENTA SUDA UKUSA (3 lica lepote 247-279.)

11.

HAJDEGER ODREENJE UMETNOSTI(Zurovac Umijetnost kao istina i la bia)

1. 3 VRSTE LEPOTE,U EMU SE SASTOJE I NJIHOV MEUSOBNI ODNOS, I POEZIS PRIRODE KAO MOGUI OSNOV ZA NJIHOVO JEDINSTO( iz uvoda u 3 lica lepote i zakljuak) 2. HARTMAN PROCES OPAANJA UMETNIKOG DELA (OPAANJE I i II REDA) 3. LALOOVA KONCEPCIJA LEPOG ( iz 3 lica lepote 439-511.) 4. KLASINE ODREDBE LEPOG IZ 3 LICA LEPOTE (144-159 str.) 5. PLATON PODRAAVANJE (3 lca lepote 93-113) 6. PLATON HIPIJA VEI (3 lica lepote 46-62.) 7. ARISTOTEL TRAGEDIJA 8. KANT O GENIJU ( 3 lica lepote 303-321.) 9. KANT POJAM SVRHOVITOSTI (TELEOLOGIJA) (217-246.) 10. KANT PRIRODNO I UMETNIKI LEPO (281-301.) 11. KANT O UZVIENOM (?) 12. HEGEL SHVATANJE IDEALA 12. 13. HAJDEGER JEZIK KAO GOVOR BIA(Zurovac Umijetnost kao istina i la bia)

13.

14. HAJDEGER POEZIJA KAO DIKTAT BIA (POEZIJA I PESNITVO) (Zurovac Umijetnost kao istina i la bia) 15. HARTMAN PSIHOLOKA I FENOMENOLOKA ESTETIKA(Hartman-Estetika, 64-67.) 16. HARTMAN SLOJEVI U NEPRIKAZIVAKIM UMETNOSTIMA 17. HARTMAN SLOJEVI U PRIKAZIVAKIM UMETNOSTIMA 18. HARTMAN VRSTE ISTINE U UMETNOSTI 19. HARTMAN I FOHT ODREENJE UMETNIKOG DELA STRUKTURE 20. HARTMAN I FOHT SHVATANJE ESTETIKE 21. FOHT TUMAENJE ESTETSKOG AKTA ARISTOTELOVO SHVATANJE PODRAAVANJA Ideje za Aristotela nisu entiteti dobijeni apstrahovanjem iz onoga to pripada tvarnom. One su MOI zahvaljujui kojima mogu nastati konkretne stvari. Te moi su odreene SVRHOM koje imaju predmeti. Smo bie postoji za volju neke pte svrhe, a problem je samo tu svrhu spoznati. to je veliko helensko otkrie duha kao racionalnog smisla egzistencije, otkrie ideje kao logike norme oveenstva, kao TELOS sveg konanog bivstvovanja. Glavna pretpostavka je da postoji veliki razdor izmeu bia i pojave, esencije i egzistencije. Stvar jr nrpostojana, uvek moe postati drugaija, a nikad ne moe dostii unutranji cilj njenog bia. Kad ne bi bilo razlike izmeu stalnog i prolaznog, svet bi odmah ili otonuo u haosu, ili se pretvorio u veni savreni nepromenljivi poredak. Platon ulne stvari radikalno odvaja od njihovih ideja. Zato privid stvari ili promenljive stvari treba shvatiti kao sa-konstitutivni element stvarnosti. Jer, put do ideja vodi samo preko ulnih stvari. Ideje su idealne mogunosti odgovarajuih klasa stvari, a stvari su naini ostvarivanja ovih idealnih mogunosti. Ideja nadmauje svaku pojedinanu stvar kao svoju realizaciju, jer samom svojom realizacijom stvar gubi optost, savrenost i sutastvenost karakteristine za ideju. Ideja stvari se nikada ne pojavljuje u stvarima u svom istom obliku. Ideja sadri samo sutinu, pa ostaje samo nedostini ideal. Kod Platona pojam ideje (eidos) slui kao kriterijum nepromenljivog. On kao prvotno bivstvujue postavalja IDEJU, kao optost, pojam, sutinu, koja uvek ostaje raspoloiva i fiksirana za znanje. I Platon i Aristotel smatraju da je sutina stvari u idejama. Razlika poinje tek u razumevanju ODNOSA ideja i ulnih stvari.Za Platona su one potpuno razdvojene, a za Aristotela ideja nije ni pre ni posle pojedinanih stvari , ve je U NJIMA, kao njihova entelehija njihov unutranji cilj. Stvari u stvarnosti nisu u stanju da ostvare svoju potenciju koja u njima lei neostvarena. Bie stvari je u njihovoj ideji koja je okvir za mnoge mogunosti, od kojih se u prirodi ostvaruju samo one za koje su dati uslovi to su realne mogunosti, koje razlikujemo id idealnih mogunosti koje su u ideji. Aristotel daje osnovni par pojova: - dynamis (mogunost) - energeia (stvarnost) Tako i njegov pojam eidosa ima 2 znaenja : kao unutranji oblik, oblije (pa eidos nosi u sebi momenat pojedinanog) i kao bit i definicija (nosi u sebi momenat optosti) Aristotel uzima biologistiko-organistiki model oblika kao bioloke vrste jednistva opteg i pojedinanog, i sledi uzor prirode.Umetnik ne treba da podraava spoljanji oblik stvari, jer nije nuno da se u njemu izraava entelehija. Umetnici moraju delati preko stvarnosti koja je defektna. aristotel ideju mimezisa shvata u drugaijm smislu. Umetnik iznad prirode trai bie stvari. On tako moe da sagleda sutinu stvari i prikae je u svom delu. Umetnost sutinu stvari iz dubine izvlai na povrinu. Tako umetnik izraava entelehiju jedne stvari koja se u prirodi nije mogla ostvariti. Umetnost podraava ideju stvari kao njihov rodni pojam. umetnost ne pretvara pojam u stvarnost, ve mogunosti koje 1 pojam doputa. Bez umetnosti, sve te silne mogunosti nikada ne bi postale stvarnost.Umetnost je iznad prirode, jer je daje u idealnom obliku. Stvarnost nikada ne moe u sebe primiti bogatsvo mogueg.Umetniko podraavanje je samostalna produkcija koja je sposobna da ide ak iznad prirode i dovri ono to priroda nije mogla.Ovde je podraavanje povezano sa invencijom. Umetnik radei prema pojmu stvari oiava njihovu sutinu. Pravi pesnik

1

uvek idealizuje, jer daje prednost idealu koji mu lei pred oima. Aristotel je bio ubean da umetnik pojedini premat posmatra kao predstavnika roda i preko njega rod sam. Putem umetnosti ideja stvari treba da se preobrazi u stvarnost, i tako postane estetska.Aristotel podraavanje utemeljuje psiholoki na uroenom nagonu za podraavanjem kao takvim . Prepoznavanje podraavanog predmeta prua zadovoljstvo ljudima, koji tako zadovoljavaju svoju potrebu za uenjem. Onog ko uiva u umetnosti raduje slinost podraavanja. BAUMGARTENOV POJAM ESTETIKE Svaka saznajna disciplina mora fiksirati: svoj predmet i svoj metod istraivanja. Ove potekoe se moraju savladati istovremeno, jer predmetno razgranienje nije mogue bez metodikog zasnivanja koje ga omoguuje. Lajbnicov uenik Aleksander Gotli Baumgarten je prvi upotrebio re estetika u smislu posebne filozofske discipline 1735.godine. On polazi od tradicionalne razlike aistheta i kao injenica oseajnosti i noeta kao injenica inteligencije. Aisteta se spoznaju ulnim opaanjem, a noeta viom saznajnom moi (umom ili razumom).Izrazom aistetis Grci su oznaavali ulno opaanje, koje daje ulne predstave. Da bi ga otro razlikovali od procesa noesis pod kojim se podrazumeva miljenje sposobno da sazna skrivenu sutinu stvari koja koja se ne moe ulno zahvatiti. Ovu razliku Baumgarten koristi u lajbnicovskoj perspektivi. Lajbnic je razlikovao metafiziku realnost duhovnog sveta od fenomenalne realnosti koja se pojavljuje ulima. U svojoj teoriji saznanja je pokuao da pronae kompromisno reenje izmeu kartezijanskog racionalizma i lokovskog senzualizma. Smatra da nikakva intelektualna aktivnost nije mogua bez ulnog iskustva ovo je podsticaj doao od Lajbnica. Ali ne prihvata Lokovu tvrdnju da je dua tabula rasa. Zato njegovu uvenu maksimu da ne postoji nita u razumu to prethodno nije bilo u ulima ispravlja i dopunjava reenicom: osim samog razuma. Time priznaje razumu sposobnost da spoznaje opte istine logike i matematike,koje se moraju razlikovati od injenicnih istina.Tako je Lajbnic bio naveden da sve istine podeli prema njihovoj izvornoj i specifinoj ulozi, na: ISTINE RAZUMA - imaju svojstvo nunosti INJENIKE ISTINE - svojstvo sluajnosti,. Njegova teorija saznanja poiva na racionalnim pretpostavkama, ali ne porie znaaj ulnog i individualnog, ve mu daje odreeno mesto u hijerarhiji saznanja. ulno saznanje je nie od logikog saznanja, ali ima svoju vlastitu duhovnost, pa zato moe biti predmet logike analize. ulna istina utvruje ulno saznanje, a ono to nam ula otkrivaju kao istinu ne mora biti istina u logikom smislu. Sad se opaanje uzdie na vii rang. Svet ulnog i svet pojmovnog nisu vie strogo odvojeni (to je bilo presudno za nastanak estetike) ve ine samo razliite stupnjeve jednog istog procesa saznanja koji se uzdie od percepcije do iste apstrakcije. Date su pretpostavke za osamostaljenje podruja ulnosti kao i za njegovo filozofsko promiljanje i prouavanje. Nazire potreba za novom filozofskom disciplinom, koja bi trebalo da prouava podruje ulnosti i ulno saznanje. Ali, ova mogunost nije odmah mogla biti iskoriena. Lajbnicova koncepcija je bila sloena i njegovi savremenici su je teko razumevali i esto iskrivljivali. Kristijan Volf. sistematizovao i dopunjenio. Volf je uveo jasnou u gomilu nejasnih i slabo odreenih pojmova. Njegova originalnost je u njegovom enciklopedijskom duhu. To e omoguiti Aleksandru Baumgartenu da zasnuje novu filozofsku disciplinu koju e nazvati ESTETIKA. Rodno mesto estetike je Lajbnic-Volfov sistem filozofskih disciplina, koji u sebi nosi logike osnove prvobitnog imenovanja estetike kao discipline.. Svoju podelu filozofije Volf sprovodi na osnovu 2 principa: 1. princip koga ine razliite sposobnosti due 2. princip ini razliita priroda predmeta kojom se bavi priroda Sama dua ima dve temeljne sposobnosti: MISAO i VOLJU, ili mo saznanja i mo ula, a obe mogu da pogree. Da bi se njima upravljalo, neophodne su 2 filozofske nauke: logika i praktina filozofija. Filozofija obuhvata obe ove strane, zato itavu filozofiju deli na teorijsku i praktinu. Unutar teorijske filozofije moemo spoznati duu, svet i boga,pa se ona moe podeliti na 3 discipline: psihologiju (nauku o dui) kosmologiju (nauku o prirodi) teologiju (nauku o bogu) Nakon prouavanja ove 3 discipline ostaje talog kojim se ne bavi ni jedna od tih disciplina, jer postoje izvesna svojstva koja pripadaju biu uopte i koja su predmet ontologije ili pre filozofije.. Mo udnje se odnosi na moral i politiku. Njima se bavi praktina filozofija Unutar praktine delatnosti imamo jasne predstave na strani dobra, a mutne na strani nagona. Ta dva pola su odreena razumom i ulima. Tako je Volf uspostavio otru granicu i ponor izmeu ulnog i intelektualnog saznanja. Ljudski duh je podelio na 2 dela: - pars inferior nii deo, obuhvata sferu oseajnosti i ne prevazilazi sferu ula - pars superior obuhvata logiku i ono to nazivamo razumom. Jasne i logike ideje pripadaju viim, a konfuzna percercije niim sposobnostima. Sama spoznaja (saznanje) moe biti ulna ili razumska. ulna je nia i aposteriorna, a razumska via i apriorna. Razum ima jasne, a ula mutne predstave. Prvoj (razumskoj) pripadaju um i razum, a drugoj (ulnoj) pripadaju oseaji i proizvodi mate..Logika se bavi razumskom spoznajom, a neposrednom spoznajom nijedna filozofska nauka. Tako je preostalo jedno prazno podruje koje je zrebalo popuniti. Tu je Bauntgarten smestio estetiku, koja treba da ispituje tu niu spoznaju.A kod starih Grka estetika je znaila svet oseta i oseajnosti, koji se suprotstavlja logici.Baumgarten se pita da li u niem domenu estetike ima zakona koji odgovaraju logici u viem domenu. On se usudio da progovori o perfekciji ulnog saznanja. ulno iskustvo ini jednu posebnu mogunost saznanja koje se razlikuje od naunih ili filozofskih. Sfera ulnog i estetskog, opaajnog i individualnog ima svoju vlastitu evidenciju, svoje kriterijume i svoju logiku koja se razlikuje od naune. ulo kao ulo dobija znaenje samostalnog principa. Tako brani dostojanstvo neega to je sve do tada smatrano prostim i nedostojnim ozbiljnog filozofskog miljenja i prouavanja.. ula su prezirana i potcenjivana. Njihov poloaj je bio odreivan prema principu viih moi, a u periodu racionalizma prema razumu koji je tada vaio kao apsolutni princip. vrhu. ula nisu mogla biti smatrana izvorom nikakve saznajne teorijske izvesnosti sve do tada. Njima su neotklonjivo pripadali privid i obmana. Baumgarten zahteva razvijanje ulnosti kao posebne moi i odreuje poseban kriterij ulnog opaanja, a to ne moe biti razum. Bez univerzalnog vaenja ulnost ne bi mogla imati znaenje posebnog principa, niti bi nauika o njoj mogla biti filozofska. ovekova ulnost nije vie ni neto greno u moralnom pogledu, ni lano u saznajnom (logikom) smislu rei, ni nedostojno ozbiljnog filozofskog istraivanja, Zato odvaja estetiku od logike i zamilja je kao specifinu saznajnu teoriju koja se bavi ulnom ili niom sposobnou saznanja. Estetika preuzima ulnu spoznaju, otkriva njene zakone da bi ih uinila normama umetnikog stvaranja, pa ispituje nie saznajne moi i upravlja njihovu aktivnost na stvaranje i prosuivanje lepote. Estetika je nia gnoseologija i ima za predmet ulno saznanje i u odnosu na njega ima istu ulogu kakvu logika ima u odnosu na racionalno saznanje.odreuje je kao ''mlau sestru logike''. Prvi je izneo dogmu o estetskoj lepoti (dogma uenje). spoznaju (aestetis) spadaju sve spoznajne moi koje su nie od intelekta sve koje su od njega nezavisne. Lepota (lepo) je SAVRENSTVO ULNOG SAZNANJA.Ovo savrenstvo ulne spoznaje prua zadovoljstvo ljudima Kako ulna spoznaja, koja je u okviru racionalizma odreena kao mutna i zbrkana, moe postati i biti savrena. Ideju lepog svodi na konfuzno opaanje, tj. na OSEANJE. Baumgarten princip savrenstva primenjuje na estetiku, ali ga istovremeno i modifikuje. Ranije se smatralo da savrenstvo moe biti shvaeno samo pomou razuma; stoga savrenstvo izmie ulima. Baumgarten prvi tvrdi da lepo mora biti takvo savrenstvo da ga ula mogu opaati tj. na

2

jedan nejasan i konfuzan nain. Bauntgarten dozvoljava mogunost ulnog savrenstva. Lepota je savrenstvo ulnog saznanja koje ima univerzalno znaenje isto kao i etiko uenje o dobrom ili logiko uenje o saznanju. Poto je sve ulno sluajno, sve druge ulne forme saznanja ostaju. KANT 4 MOMENTA SUDA UKUSA Kod Kanta imamo 4 momenta ili definicije suda ukusa: 1. lepo je predmet nezainteresovanog svianja

2. 3. 4.

lepo je ono to se svia univerzalno bez pojma lepo je forma svrhovitosti opaenog predmeta bez predstave svrhe lepo je ono to se saznaje bez pojma kao predmet nunog svianja

On estetski sud posmatra sa 4 gledita: kvaliteta, kvantiteta, relacije i modaliteta. Ta 4 gledita na kraju dovode do 4 komplementarne definicije lepog. 1. KVALITET Ukus je estetski sud koji se suprotstavlja logikom sudu jer se odnosi na oseanje ne/zadovoljstva. Smatrati jednu stvar lepom znai subjektivno opaati vezu izmeu STVARI i stanja ZADOVOLJSTVA koje proizvodi predstava te stvari. ovek naziva lepim ono to mu se svia. A jedino je slobodno i nezainteresovano zadovoljstvo ono koje nam prua lepo, jer ge ne prati nikakav interes ni ula ni razuma. Kada neku stvar posmatramo sa estetskog gledita, mi ne pridajemo nikakvu panju njenoj egzistenciji, jer tada cenimo jedino ist prizor stvari i stanje duha koje ga prati. Ukus je samo igra sa predmetima naeg zadovoljstva, a da se ne vezujemo ni za 1 od njih. Dobro je ono to posredstvom uma izaziva dopadanje pomo u istog pojma.Tako od egzistencije predmeta zavisi na doivaljaj DOBROG (na etiki stav), ali ne na doivljaj LEPOG (na estetiki stav). Uivanje u lepoti stoji u vezi sa milou. Stvar mi ini milost time to pristaje da bude tu ispred mene bez ikakvog spoljanjeg razloga, od koje ja izvlaim neku korist potpuno nezasluenu. 2. KVANTITET Lepo je ono to bez pojma izaziva opte dopadanje. Onaj ko sudi o lepom naveden je da svakom pripie slino zadovoljstvo u meri u kojoj je njegovo zadovoljstvo slobodno od svakog interesa. Kantovo temeljno uverenje je da svi ljudi imaju jedno ZAJEDNIKO ULO (sensus communis) koje e im omoguiti da se sloe u svojim oseanjima kad nisu optereeni spoljanjim interesima. Iako estetski sud nije saznajni i odnosi se samo na odnose predstave i subjekta, on se implicitno posmatra kao univerzalan i vaei za sve. Ova subjektivna univerzalnost koja omoguuje 1 paradoxalnu saoptivost i prenosivost zadovoljstva istovremeno dozvoljava da se izbegne i empirizam i dogmatizam. Paradox estetskog suda je u tome to on uva pretenziju na univerzalnost saznajnog suda, a da se ipak ne temelji ni na kakvom saznanju pojma o predmetu. Pretenzija estetskog suda na univerzalnost ne moe poivati na objektivnim odreenjima ali ipak mora imati neki osnov. A taj osnov moe biti samo subjektivan. Nazainteresovano posmatranje omoguuje da u igru uu subjektivni uslovi svakog saznanja. Pri estetskom suenju dolazi do slobodne saradnje imaginecije i razuma koja se pokazuje kao ista igra, koja ne dovodi ni do kakvog objektivnog saznanja, potpuno simulirajui saznajnu aktivnost.

3. RELACIJA Lepo je odreeno kao saglasje bez odreenog cilja, ili svrhovitost bez svrhe. Svrhovitost pretpostavlja izvestan odnos izmeu afekta i njegovog uzroka. Svrhovitost koja slui kao princip ukusa je SUBJEKTIVNA FORMALNA SVRHOVITOST. Lepo je ono to ostavlja utisak bilo da je stvoreno ili proizvedeno u f-ji neke namere. Kant odbija da estetski sud utemelji na objektivnoj svrhovitosti, shvaene u dvostrukom smislu : kao objektivna svrhovitost (savrenstvo) i kao subjektivna svthovitist (korisnost). On tvrdi da je sud ukusa potpuno nezavistan od pojma savrenstva. isto estetsko opaanje predmete je opaanje jedne svrhovitosti bez predstave cilja i upuivanja na pojam predmete opaanja. Kant razlikuje 2 vrste lepote: 1. SLOBODNA lepota 2. PRIDODATA lepota Pridodata lepota pretpostavlja pojam o onome to predmet treba da bude i poima savrenstvo predmeta prema ovom pojmu. u prosuivanju neke slobodne lepote sud ukusa je IST, jer nije pretpostavljen nikakav pojam o bilo kakvoj svrsi U umetnosti (naroito kanonskoj) uvek imamo neku predstavu cilja, pa ovde nije mogu ist estetski sud, i imamao samo pridodatu lepotu. A u prirodi moramo praviti razliku izmeu pridodate i slobodne lepote. Pridodate lepote su uvek odreene nekim ciljem, i sud koji donosimo o njima uvek podrazumeva pojam o onome ta bi trebalo da bude njegov predmet. Sud o pridodatim lepotama ne moe biti isti sud ukusa. Kant pridaje veu vanost slobodnoj lepoti , jer je ona ista poto iskljuuje svaku intervenciju pojma f-je ili idealnog savrenstva. Kant istie razliku izmeu istog suda ukusa koji se odnosi na slobodne lepote i primenjenog suda kusa koji se odnosi na pridodate lepote. Ali sam pojam svrhovitosti bez svrhe je nejasan. forma lepog predmeta se prosto slae sa zahtevom mojih saznajnih moi . Ovo slaganje izmeu datog i naih saznajnih moi je potpuno SLUAJNO, jer ga zakoni prirode uopte ne zahtevaju. Pridodata lepota pretpostavlja pojam onoga to stvar treba da bude i upuuje na savrenstvo svake stvari. Sud o pridodatoj lepoti mora ostati saznajni sud jer on pretpostavlja postojanje objektivne svrhovitosti kauzalnog odnosa izmeu materije predmeta i forma njegovog pojma. Zato sud koji se odnosi na savrenstvo nije estetski sud.Slobodna lepota ne pretpostavlja nikakav pojam o onome to bi predmet trebalo da bude: ona se svia neposredno i sama sobom. Ona je slobodna u dvostrukom smislu: - slobodna od svake odreene namene (korisnosti) - nezavisna od svakog odreenog znaenja (pojma stvari) Konano je prekinuta tradicionalna veza lepote sa istinom definicije. Estetsko zadovoljstvo je objektivna prilika za subjektivnu slobodu. 4. MODALITET

3

Lepo je predmet nunog svianja Onaj ko proglasi 1 stav lepom polae pravo na to da svako treba da odobrava dati predmet i da ga oglasi za lepi predmet, Svoj sud zasnivam na svom OSEANJU koje uzimam za osnovu svog suda. Ali to nije lino oseanje, ve ZAJEDNIKO oseanje, svojstveno svim ljudima. transcendentalni subjekt je subjekt uopte. Zajedniko ulo (sensus communis) je subjektivni princip sudova ukusa. univerzalna saglasnost u sudu ukusa je subjektivna nunost koja je prikazana kao objektivna pod pretpostavkom 1 zajednikog ula. Nunost estetskog suda je samo egzemplarna jer svi treba da pristanu na sud koji se javlja kao 1 primer opteg pravila koje se ne mo e ni izloiti ni obrazloiti. Ukus je mo prosuivanja 1 predmeta u vezi sa slobodnom zakonitou uobrazilje. U estetskom sudu razum je u slubi imaginacije. Uslovi mogunosti 1 zadovoljstva su u subjektu, u harmoninom slaganju izmeu uobrazilje i razuma. tako lepa priroda i umetnost navode da se mnogo misli a ne daju da se nita sazna. Posledica ove igre je reflexivno zadovoljstvo. Znaenja vezana za ovo saznanje nikada ne budu jasna, odreena ni potpuna. Kod Kanta se ujedinjuju kontradiktorni primeri:- zadovoljstvo bez interesa - univerzalnost bez pojma - svrhovitost bez svrhe - nunost bez zakona Tako se lepo odreuje kroz 4 paradoxa. Estetski sud uva fornu suda saznanja(univerzalnost i nunost) iako nema njegovu sadrinu (pojam i zakon). U estetskoj prestavi saznajne sposobnosti samo simuliraju saznanje bez prinude rezultata saznanja. isto estetsko zadovoljstvo poiva na slobodnoj igri u kojoj se ini kao da se elelo i kao da se spoznavalo, ali u kojoj se ipak nita nije elelo niti spoznavalo. KANT - O GENIJU Kant odvaja estetsko od umetnikog. Da bi izmirio umetnost sa estetikom Kant daje teoriju genija. Umetnost je lepa samo ako prikriva svoje umee da bi omoguila pojavu prirode. na ovu tekou treba da odgovori pojam genija. Kant genij positoveuje sa talentom, uroenom duevnom sposobnou kojom priroda propisuje umetnosti pravilo. Genije je mesto u duhu gde priroda i umetnost postaju nerazdvojive. Genije je prisutnost u duhu 1 uzronosti prirodnog tipa koja proizvodi umetnost. Uzronost prirodnog tipa je SVRHOVITOST BEZ POSEBNOG CILJA.Tek preko genija umetnost dostie svoju sutinu moe biti namerna bez izgleda namere. Priroda genija je regulativna - ona daje pravilo umetnosti. Zato priroda koja deluje u geniju nije prirodna priroda, ve umetnika priroda. Najunutranjija sutina genijalne umetnosti je IGRA . Umetnika pravila su prirodna koliko i duhovna jer je njihova uzronost nenamerna. Ona se ne izvode iz uma ili razuma, i ne mogu se svesti na pojmove. Ali ova odsutnost pojma koja je ipak regulativna je priroda koja je uzrok umetnosti tj duh ili genije. A genije je duh, talenat, prirodni dar, uroena produktivna sposobnost umetnika. Genije treba da je istovremeno: - ORIGINALAN - jer se ne moe roditi iz uenja pravila - EGZEMPLARAN jer njegova dela mogu postati modeli koji e posluiti drugima kao pravilo suda dobijenog a priori Genije je specifina osobina po kojoj se umetnost razlikuje od znanja i nauka. Umetnost se razlikuje od zanatstva jer je ona slobodna, jedna ugodna igra. Genije ima zajedniko sa spontanou prirode jer ne moe da objesni odakle mu dolaze ideje i kako ih je pronaao.On nije u stanju da objasni PRAVILO po kom proizvodi svoje delo. U geniju sve dolazi od prirode. Ali, kada njegova suvie mona uobrazilja tei da se prelije, tada intervenie ukus da bi se izmirio sa pravilom. Genije dela preko PRODUKTIVNE IMAGINACIJE, suprotne reproduktivnoj imaginaciji, jer se ne ograniava na reaktiviranje ulnih utisaka. Produktivna imaginacija se oslobaa zakona asocijacije, i tako stvara 1 novu, drugu prirodu, polazei od realnog materijala koji nam daje priroda. Genije se zato dovodi u vezu sa sposobnou ESTETSKIH IDEJA. Za Kanta su to predstave imeginacije koje ine da se zamilja vie nego to se moe izraziti u 1 pojmu.Zato genijalno delo, kao plod produktivne uobrazilje moe da nas uzdigne izned empirijske realnosti. genije prikazuje estetske ideje ali tako da ih nikad ne imenuje niti konceptualizuje, i tako omoguuje da se nasluti jedna natulna harmonija, za koju oseamo da se u njij ujedinjuju priroda i sloboda, lepota i moralnost. KANTOV POJAM SVRHOVITOSTI I kod Kanta vai podela filozofije na teorijsku i praktinu. Naa mo saznanja poseduje 2 podruja: podruje POJMOVA PRIRODE i podruje POJMOVA SLOBODE. Razum je zaduen za pitanja prirode kao predmeta ula, a Um za pitanja slobode i njenog kauzaliteta kao onog natulnog. Prvom podruju Kant posveuje Kritiku istog uma, a drugom Kritiku praktinog uma. Ali, je uoio da postoji ogroman jaz izmeu teorije i prektine delatnosti, tj. izmeu saznanja istog i praktinog uma. Velika provalija lei izmeu prirode i duha, izmeu prirodne nunosti i slobode u prektinom delovanju. Potrebno je iznai reanje koje bi objedinilo oba podruja i saznajne moi koje deluju u njima. Kritika moi suenja treba da posreduje izmeu principa koji vladaju na podruju empirijskog znanja i spekulativnog miljenja, izmeu teorijskog i praktinog delovanja, izmeu spoznaje i udnje. Estetika treba da popuni ovu prazninu i obavi ovu posredujuu ulogu. KMS nastji da od kategorija razuma (koje daju formu empirijskom saznanju) doe do forme u kojoj bi se shvatila celina. Kako je pomou pojma svrsishodnosti mogue ujediniti prirodu i slobodu? Svrsishodnost nije ni na jednoj od ove 2 strane, nego ba izmeu njih. Svrha je pojam o jednom objektu ukoliko on sadri u sebi razlog i opravdanje svog postojanja. Izmeu moi spoznavanja i udnje stoji oseaj. On je sposoban da posreduje izmeu instinkta i razuma. MO SUENJA posreduje izmeu opteg i pojedinanog. Kantu je stalo da pronae mo koja bi razdvojene strane ujedinila u jednom viem jedinstvu. Mo suenja je centar koji ujedinjuje mo spoznavanja i mo udnje. ovek ima najvie problema sa celinom iz koje mora istupiti da bi je sagledao izvana. Zato ako polazimo od IDEJE CELINE, omda preko svake pojedinanosti moemo doi do sistematskog jedinstva, povezanosti. Subjekt-objekt rascep razara ideju celine. svuda u pojedinanostima otkrivamo znake beskonanosti, ali nigde ne moemo otkriti i razviti beskonanost kao takvu. Potrebno je prirodu posmatrati tako KAO DA JE ona sazidana po principu slobode, a Kant to postie pojmom SVRHOVITOSTI. Ovaj pojam ostvaruje vie jedinstvo kritikog sistema, i podie most izmeu opteg i pojedinanog, umnog i ulnog, slobode i nunosti. Kljuna je razlika izmeu OPAAJA i POJMA. (Opaaj preko ula, pojedinano. Pojam preko razuma, opte) Za saznanje nam je potrebno jedinstvo opaaja i pojma, saglasnost univerzalnosti pojma sa pojedinanim sluajem. Uz pojam i opaaj treba dodati i IDEJU, koja upuuje na UM. Ideja je pojam podignut na drugi stepen, pojam koji je postao opti u najveoj meri. Na razum ne moe nita da odlui a priori u odnosu na predmete, ali ipak mora pretpostaviti neki princip a priori prema kojem je na osnovu empirijskih zakona mogu u prirodi neki red koji se moe spoznati. Transcendentalni pojam svrhovitosti je jedini nain postupanja u razmiljanju o predmetima prirode. On je samo 1 subjektivni princip moi suenja. Izgleda kao da priroda specifikuje svoje opte zakone shodno principu svrhovitosti zbog nae moi saznanja. Svrha se ovde ne postavlja u objekt, ve u subjekt. Priroda je 1 sistem shvatljiv za ljudsku mo saznanja i

4

zato je mogua sistematska povezanost prirodnih pojava u iskustvu, za njih je mogue smo iskustvo kao sistem. Svrhovitost nije nikakvo svojstvo same stvari. Mi u stvarima prirode pretpostavljamo svrhovitost o kojoj nemamo ni objektivno znanje ni pojam. Kantova svrhovitost bez svthe je zapravo formalna i subjektivna svrhovitost koja se ne zasniva ni na kakvom pojmu o predmetu. Kant izvodi pokretake sile iz akata subjekta koji sam sebe konstituie. Prirodu tumai po analogiji sa umetnou (techne), ali razlika je to umetniko deko duguje svoju formu nameri koja je bila miljena, pa umetnost ostaje vezana za oveka. Svrhovitost u prirodi se ne moe objasniti realnim ciljem i smiljenim projektom. Ta predstava CELINE koja prethodi mogunosti delova je ista IDEJA, koja se zove SVRHA. Sudovi ne govore nita o svojstvima predmeta, niti o nainu njihove proizvodnje, ve se na osnovu njih prosuuje priroda po analogiji sa umetnou -> u subjektivnom odnosu prema naoj moi saznanja. A postizanje svrhe je vezano sa oseajem zadovoljstva. ono to je za razum sluajnost, za mo suenja je svrhovitost. Kant smatra da pojam slobode treba da ima nekog uticaja na svet prirode pojam slobode treba u ulnom svetu da ostvari svrhu. Tako dolazimo do ideje FORMALNE ili SUBJEKTIVNE SVRHOVITOSTI. Svrhovitost forme u pojavi je lepota a ukus je m prosuivanja lepote. O toj svrhovitosti se ne moe prosuditi na osnovu saznanja stvari. Mo suenja ima 2 znaenja: - objektivna teleoloka mo suenja - subjektivna estetska mo svrhe u prirodi pomatramo kao realne i objektivne svrhovitosti, a lepotu prirode kao prikazivanje formalne i isto subjektivne svrhovitosti. U prvom sluaju sudimo LOGIKI - umom i razumom na osnovu pojma, a u drugom ESTETSKI - ukusom na osnovu oseanja ne/zadovoljstva. Za uivanje je dovoljno da nam izgleda kao da postoji svrha, da ima formu svrhovitosti. Reflexivna mo suenja se smatra svrsishodnom ako, podstiui na igru nae duevne moi, pobuuje oseaj ugode i radosti. Tu se ne radi o svojstvima predmeta, ve o tome da li ti predmeti u sebi nose izvestan podsticaj koji moe da pobudi opaanje i pojam. Estetsko lei u podudaranju ove 2 moi u nama koje je predmet samo pokrenuo. Poto je estetsko ogranieno na subjektivni oblik primanja, od predmeta odtaje samo forma. Treba pronai subjektivni temelj za lepo i umetnosz to je oseanje zadovoljstva odn. nezadovoljstva, koje upuuje na isto oseanje, na mo suenja. SUD O LEPOM JE POJEDINAAN I SUBJEKTIVAN SUD, A ISTOVREMENO I OBJEKTIVAN I UNIVERZALAN. sud ukusa tei da dosegne optost, da naie na odobravanje drugih, da bude podeljen s drugima. Ukus se, ipak, kultivie, jer samo dugo iskustvi profinjuje njegova pravila. Za ukus je trebalo pronai pravila koja ne bi bila ni empirijska ni zakonodavna, jer kritika ukusa ne bi trebalo da je ni znanje a priori, ni doktrina sa propisima i kanonima.

- : ? : ? , . ? , . : ; : ; : . , . , . . , . , , . , . , . o . , . , . : . , . , e . . : ? , . . . . , , . . , . . , , , , . , , ; , . , , . , . , , . , . , . , . ; , , , . , . : : . . : . . , : , , , , . . , , . , . . , . o , , ; , . a ,

5

. , . , . . .P.SARTR ODNOS PROZE I POEZIJE Umetnosti se razlikuju po: - formi i - grai (materijalu). Tradicionalno su umetnosti jedna od druge razlikovana prema materijalu. Kod Sartra se umetnosti razlikuju po FORMI. Proza i poezija su tradicionalno posmatrane zajedno, jer se obe slue REIMA, a kod Sartra poezija i proza se slue istim materijalom (rei), ali na potpuno razliit nain. Sartr ih razdvaja po formi, a ne po materijalu. Za proznog pisca nije bitno ta e rei, ve KAKO, na koji nain e dospeti do itaoca. Pisac barata znaenjima, on moe biti angaovan traiti zahtev za ovekovu slobodu. Poto se bavi znaenjima rei, prozna knjievnost je angaovana. Pisac iz osnova ima drugaiju funkciju socijalnu i egzistencijalnu. On smera na otkrivanje ovekove slobode i socijalne bede, koja je uvek noena namerom da se takvo stanje izmeni. Pisac kada opisuje neki umez, od njega stvara simbol drutvenih nepravdi i time izaziva opravdani bes. Za njega su rei napunjeni pitolji, pa kada govori (tj.pie), on puca. Ali mora gaati odreeni cilj, a ne nasumice, zatvorenih oiju. Kad je ve odluio da puca, mora pucati u pravu stvar. Od pisca se trai da otkriva svet i pokae ljudima u emu je stvar. Govoriti znai otkrivati, a otkrivati znai delovati, pa je prozni pisac ovek dvostrukog delovanja.Mi se svakom reju vezujemo za svet i istovremeno istupamo iz njega da bismo ga promenili. ovek postaje pisac jer je izabrao da na odreen nain izrazi stvari preko kojih se upuujemo u nau budunost. Pozni pisac treba da poalje poruku u svet i da izvri odreenu misiju. On je izabrao da reima razotkriva svet i da pobudi itaoce na njegovo menjanje.Rei postaju OZNAKE objekata i odreenog momenta delovanja. proza koristi znaenje rei u borbi za ovekovu slobodu, protiv svih mitova. Poezija shvata rei kao prirodne stvari, za pesnika rei rastu na zemlji prirodno, kao to rastu trava i drvee. Ali on u njih ne unosi nikakvo znaenje, koje bi pobudilo itaoca. On se ne slui ZNAENJEM REI.Pesnik se odnosi na slike, za njega rei nisu znaenja, ve prirodne stvari. Poezija pravi imaginarne predmete bez znaenja i uestvuje u stvaranju mita bia i sadri 1 pozitivnu formu otkrivanja bia. Ne smera na to da otkrije stanje bede i ovekovog nitavila. Kad se ugasi znaenje reima , ta poinje da se u njima ogleda? PUNINA. Ali, u kom smislu? Rei tada nisu iezle, tada poinje da se ogleda FIZIKI ASPEKT REI, re kao stvar. Pesnik koristi rei kao stvari da bi napravio stvari. Za pesnika rei nisu znaci, ve bia koja imaju kvalitete stvari. Umetniki in transformie emocije u imaginarni predmet, koji se, istrgnut iz realnog sveta, odnosi na lepotu, a ne na umetnost. Pesnik ne koristi svoju umetnost da bi uvredio ili komunicirao, to je prvenstveni zadatak proznog pisca. : (das Aufstellen einer Welt) (das Herstellen der Erde). ? , . , . ( '' '', ; ). , . . . , . , . . : '' (Die Welt weltet) ''. '''' . - '''' . . . '' '' , . . : , . , . ( ), . . (, , , , ...) . ( ). , , , . , , ( ). (. ) . . . . . (die Erde) -a, . . : . , . . . , , . ( der Streit) , .

6

, . . - . (das Schaffen) -- (das Hervorbringen). . : , , . . : : . , , . , , . . , , --: , . -- . . -- . . . . --- - (Geschaffensein des Werkes). . . . ---- . : 1) -- - ; 2) . '''' '''' '''' ( ), '''' '''' '''' , . - . , . , . , , . , . . ? ? ? ? , . . , , , , . . - . , , . . . . , . , , . : , , , . , . - , . , . , , , , . , , . . . , . . , , . , , . . . , , , , , , , , . . . . , . , . . , , , . . . . . , . , . , , , . . . . . . ; . , , , , . , , ,

7

, . . . : . : 1. - , 2. , , . , . . . , . , - , . . . . . . . , , , . . , , . , , . '' , , , , ''. : . . . : , , . , . , . . . . '' , ''. . '' '' , , '' '', . , , , . , , . . . -. , , . , .'' . , . , . . '' '' , . , . . , . fysisa, . . . : , . , . . . , . . . . , . , . . . . . , . , . , , , : . . , , . , . . , , , , , .

8

: . . . . ? ? , , . : , ? , . . , , . , , . ? : 1. , , 2. , , 3. , , . , . : . . , - . . , , , , . . , . , , , . , , . : . : tehne, . . , . , tehne . , tehne episteme: . tehne, . Tehne , . . eidos . . . . . , . . , - , . tehne, (-). . , , . , , , . creatio ex nihilo. tehne. ars. ars . '' '' . . , : . , , . , fiat ka ga , fiat lux. , . , , , , . . , , , . -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- , , , ; . ? , , , . , , , , , - - . '' ''.

9

, , . , . , , . ''... ...'' , , , , , . . ''... ''. . ''... , ...'' , , . , , . . : ''... ''. '''' , , , , , , . , , , , , , , . . . : ( ), , (), , ( ) (). 1. . '' ''. : '' , , , , , . , . , , ''. 2. , . . 3. : '' , ''. , . 4. , . , , '' , ''. 5. .

6.

; . '' '' . - ('''') . , , . , . . , . , , , . , , . . . , . . +++ : '' , , , , , , , ''. , , , , . , e , , . , . , . . . '', ''. . , , . , . . . ; : , , , , . , , . , , . : '' , , , , ; , . , ..... , , ''. , : . . '' : , ''. , . , , '' ,

10

''. . ; '' ''. . , , . , . '' , , '', . '' . , , ''. , . , : ) ; ) '' , , .'' , : 1. , , , . 2. . '''', . 3. . , . , , '''' , , . ; . , , . , . - . , '''' , , . : 1. , , . 2. , , . , . ; . , : , . , . , - . , , , , ; , , , , , , , . ''''; . , ''''. 1. , . , . 2. , . '' , , ; ; , , . , , , . , , ; , ''. , '' '', ; , '''' , , . . , . , , , . , . . , . . , . , , . , . , , , , . , , , . , , . ; , . . , , , , . , . , , . , , .

11

. . . . , . , . '' '', , . . , . , , '' '', ; , , , . . , , , . . , . ; . , ; , . . , , . . , , , , - , , . , , . , . , . , . . , . , . , . . '''' . , , , , , . . : , . , . '''' . , , . ? . , , , '' ''; . . , , - , . . . , , , ; , , . , , , . . , . , , , -; . , , , . . , , , , . , , , . , , . , , , . , . . , , , ? : . . , , , . , . , . . , . ( )

12

, . , , ; , , , , , , . , , . , , . , , , . , : . , , . , , , , , , , . , , . ( ) . , , . . . . , . . : . . , , . : - , . , . , , , . , . '' '' , , , , , . : , , , ? . , , , . . , . , , , . . , . , , . , , . , , , . . , , . . . , , . ..... . , . , , . , . . , . , , . , , . , , , , . : , , , . . , , . , . , , . , , , , , . - , -. , , : . . , . . , . , , , : , , . . .

13

, . . . , . . . , , . . . , . , : ? . -, . , . , , . . . , , =. , . , . ; , . , . , , . , : . , ; . , ; . , , ; , . ; . , . . , . . , . , , , , . , , , . , . , , , . , , , . '' ''. , , . , , , , , , , . , , . , , . , , '' ''. , , , , , '' '', '' ''. , , '' , , ''. , , , . , , , '' '', . , , . , . . , , , , , , , .

- . - -. -- . , : . . ( die Dichtung) - ( die Poiesie) . , , , , . . : . , . : .

14

, , . '' , ''. . . , , . '' '' , , . () ( '' ''). : , , . . ( . . . . ) . . . , . . . . . - . . , . . . - . . . . - . . . . , - . = . = - . . - - , . . , . . , . , . , . . . . , . , . , . . - . = . . , . 1. 2. 3. 4. 5. , 6. 7. 8. . . 9. . . - 10. 11. - 1 '' , . , , . , .'' '' , , , ; , ''. , . ? , . '' '' '''' , . , '' '', ''''. . , o ,

15

. '' '' . , . , , , . , '' ''. , '' ; ; ; , .... ''. , , , : . . , ; . , . '' '' '' ''. . ? , . , . , ? ; , , . , . , . , , . , . , , , , ; , , , . , , . ? . . , ? '''', , , . ? . '''' , , . '' .'' . . . , , . , , , . , , . : , . . '''' , . , , ; , , . , '' ''. . '''' , . . '''' . , , , '' ''; . , : ) ; ) '''' ; ) , . . . , , -, '''' . , , , , ; . . , , . , . '''' , , . , . . . , , , , , , . , . . , , . , '' ... , ''. , ''''

16

. , , , , , '' ''. . , , , '''' . ? , . '''', , '' , '', . , '''' '' ( , ). . , , . '''': , . '''': '' ''. , , . '''' , . , . , , '''' . , , , . : 1. , , . 2. . , , , . , . , . , , . , , , . , '' ''. , . . , . , : , - . '' , , ''. , , . , , . , , , . . '''' , , : , , '''' , '''', '' ''. . , . '''' , '' '' , '' ''. : '' , , , , , , , ''. , , , , . , , , . , . , . . . '', ''. . , , . , . . . ;

17

: , , , , . , , . , , . : '' , , , , ; , . , ..... , , ''. , : . . '' : , ''. , . , , '' , ''. . ; '' ''. . , , . , . '' , , '', . '' . , , ''. , . , : ) ; ) '' , , .'' , : 4. , , , . 5. . '''', . 6. . , . , , '''' , , . ; . , , . , . - . , '''' , , . : 1. , , . 2. , , . , . ; . , : , . , . , - . , , , , ; , , , , , , , . ''''; . , ''''. 1. , . , . 2. , . '' , , ; ; , , . , , , . , , ; , ''. , '' '', ; , '''' , , . . , . , , , . , .

18

. , . . 2 . , ( ) . , , . , , . , . , . . , , . , . , , , , , . , , . , , . . , . , , , , . , , , . , , , . , . , . , . , . , , . , , , , , , . , . '''' . , . , , . , . '' ''. . , . . : , . : , , : , , : , , . , , , , . , , , . , , , ; . , ; , , , , . , ( ); . , ; . ; , . , . , . . , , , , , , , , , , , , , , , , ( ) , , - . , , : , , , , , ; . , , , , ,

19

, , , . , ; , , . : . 3 , , , : , , . . . , . . . , . . . , , . . . , . , : ? . -, . , . , , . . . , , =. , . , . ; , . , . , , . , : . , ; . , ; . , , ; , . ; . , . . , . . , . , , , , . , , , . , . , , , . , , , . '' ''. , , . , , , , , , , . , , . , , . , , '' ''. , , , , , '' '', '' ''. , , '' , , ''. , , , . , , , '' '', . , , . , . . , , , , , , , . 4 . . . , . , , , . ,

20

, . , , . , , , '' '', - , . , , , , '' , ''. '' '', . , . , . : , . , , , . , XVIII , : '' : . .... .'' , , . , . , . , . , . , , , . , ; . . '' ''. : '' , . , . , : .'' , , . , , , , . , , , : '' , ''. ? , ? . , , , , , , , , . . , , . : '' .... . . --, ''. , , , , . , . , . '' , , , ''. - , , . '' '', '', '', '' ''. , . , . , , , , , -, , , . , , , , , . '' '', . . '' , '', , , '''', , , , , , . , . , , , , , . . , , , : , , . , , , , , . . . , mass media: , , , , ,

21

''''. , . , . , -, . '' '', '' ,'' '' , ''. . , - . - , , : '' , . .... , . . ... .... ;.........., , ... ''. , . , . . , , . '' '' , - , , . , -: , , causa sui, , ; , '' '', . . '' , '' (). . , , , . , , , '' ''. , 1944, 1946, . . , , . . , , . . : , , , , - . '', , , ; . . : , .'' '' '', , , , , '' ''. ; '' '', '' , .'' '' , '', , , : , . : '' '', , . . . , , , , , . , , . , , , . , , , , . : , , , ''-''. , ''-'' , . . , . . , , '' ''. , , , '' '', , , . , '' , ''. '' '', '' '', , , . , : . , , , . '' '', , '' '', , , . , . : ''... . . , ''. . . . , .

22

, '' , , ''. '' '', , ''-- ; , ''. , , , '' '' , , '' '', . , , . , - '' '' , , , , . , . ; , , , . -, - . , , , , .? , , , , . . . , , , . . , . , - . , . , '' '', , , . . , . '' '': , , , '' ''. , , , . : , , , , , , , . , , -, , . -, , , XVIII . -

-

?

1947. '''' . 1919. . : '' '' '' '': '''' , . , , . , , , : ; , , , ; . . , , : ; , . , , . , : , . , ; , , . , ; ,

23

, , , , , , , , , . , . . . , . , ; ? , , . : , ; , , . . '' '' . , , . , . '' '', . . ? , ? . . . . , , . , , , , , . , : . , ; . , , , . , ; . , ; , . , , ; , . , . . , ; . , . . , . , . , , , , . . , , , , , ; , ; , . , ; . , , ? . . , ; , . . 5 : . . . . ? ? , , . : , ? , . . , , . , , . ? : 1. , , 2. , , 3. , , . , . : . . , - . . , , , , . . , . , , , . , , . : . : tehne, . . , .

24

, tehne . , tehne episteme: . tehne, . Tehne , . . eidos . . . . . , . . , - , . tehne, (-). . , , . , , , . creatio ex nihilo. tehne. ars. ars . '' '' . . , : . , , . , fiat ka ga , fiat lux. , . , , , , . . , , , . , , . , : 1) , 2) , 3) 4) . 1 , , . , . . , . . . . . 2 , , . . . 3 , , . , , , , . , . 4 . . , , , , , . . : 1.

2. 3. 4. 2.

: 1.

25

3. 4.

6 ( ). , . . , - . . , ''--- ''. , , , , : -, : --. , , . , fysis, - , . , . Fysis , , , , , . , . . fysis. . , fysis . Fysis , , . , , . fysis. Fysis . , , fysis natura. . . - -, . , , . , , . , , . . . . , . , , . . , , . , . . , . , . . -, . - , . : , ; , . : '' ?'', , . . . , . , . , . , , . . . . . . . , . - .

26

, , , , , . . , , . , . '' '', . , , . . , . . , , , . , , . , , - . , . , . . , , . . . . , , . , , , . : . , . . . , . , - . - . , -. -. . - -. . . . . - . --. , - . - . , - . - , . '' '', , , . , , . , - . , . - -, , -, - . , - , , . , . . . . -. , . - . . : , . -, . - , . , '''' . : '' -''. , . - : . . . . . - . - .

27

, , . , . , , . , . . : , . . , . . : 1. , 2. , 3. , , , . : fysisa eidos. - . , , . , . , , locus veritatis. , . . . , , . . , , , . , , - . , , . , , , . , . . : , , , , . , : '' - ''. . , , . . , . , . , , . , . . ? ? ? ? , . . , , , , . . - . , , . . . . , . , , . : , , , . , . - , . , . , , , , . , , . . . , . . , , . , , . . . , , , , , , , , . . . . , . , . . , , , . . .

28

. . , . , . , , , . . . . . . ; . , , , , . , , , , . . . : . : 1. - , 2. , , . , . . . , . , - , . . . . . . . , , , . . , , . , , . '' , , , , ''. : . . . : , , . , . , . . . . '' , ''. . '' '' , , '' '', . , , , . , , . . . -. , , . , .'' . , . , . . '' '' , . , . . , . fysisa, . . . : , . , . . . , . . .

29

. , . , . . . . . , . , . , , , : . . , , . , . . , , , , , . ESTETIKA - PREDAVANJA 2003/2004 1.as 10.X 2003.

Poetno odreenje bilo koje discipline moe biti samo preliminarno, jer bi postupnije odreenje moglo doi tek na kraju. Zablude oko estetike potvruju ovo pravilo. Svaka saznajna disciplina kao ureeni oblik naunog ili filozofskog saznanja zavisi od 2 epistemoloke pretpostavke, da bi se mogla uspostaviti kao posebno podruje discipline: 1) fiksirati predmet da bi ga odredila kao autentino nezavistan 2) pronai odgovarajuu metodu koja e obezbediti ovu autonomiju predmeta i da ga prikae u sistemu stavova i prikazati unutranju stranu i dinamiku meusobnog odnosa. METODA JE DUA BIA (Hegel) Nauka moe svoj predmet da odredi i da ga proizvede. Obe pretpostavke moraju da se savladaju istovremeno. Tek metodiko zasnivanje omoguuje saznajnu disciplinu da razgranii svoj predmet od drugih disciplina i da ga izdvoji kao svoje posebno polje istraivanja. nauka bez predmeta se ne moe zamisliti. U njenom pojmu data je pretpostavka da ono to ona istrauje stvarno postoji. zato svaka nauka ima pravo da odredi svoj predmet istraivanja, ali i da dokae da njen predmet stvarno postoji. Konstituie se u samom istraivakom aktu i njenom interprativnom postupku. U tom pogledu u posebnim naukama nema potekoa. Posebne nauke imaju posla sa predmetima ije se postojanje namee u iskustvu, pa ih nije potrebno dokazivati, jer se mogu pokazati. Ali ukoliko se udaljavamo od predmeta spoljanje realnosti, utoliko vie raste sumnja u to postojanje.(Psihologija-kao nauka o dui; Dua-kao neto blisko ljudima; Teologija-kao nauka o bogu, da li on postoji). Svaka saznajna disciplina mora ili pokazati ili dokazati predmet. Legitimnost bi dokazala svojim rezultatima. Ipak, postoje izvesni faktori saznanja koji izgleda da izmiu ovom optem pravilu. Takav je sluaj sa filozofijom koja je vea od svojih prvih koraka na zapadu (Grka) i koja se odlikuje odreenjem sebe same (kod Platona) da bi se odluno objavila viom u odnosu na sve druge forme saznanja prisvajajui pravo da sudi o svemu a ne samo o saznanju i o umetnosti. Filozofija se bavi celinom, ne moe se odrediti spolja. Filozofsko miljenje krui. Nepostojanje otpora je znak da smo na krivom putu. Tako se zaela refleksija o lepom i o umetnosti, da bi poprimila oblik sistematskog istraivanja i dobila ime posebne filozofske discipline koja se zoveestetika, pre nekih 250 god. (u XVIII veku). Sve nevolje estetike proistiu otuda to pokuava da konstituie svoj nepostojei predmet - kae Pasnors, pa zakljuuje da estetika ak i ne postoji. ta je onda estetika? ta je predmet estetike? Etimoloki, grki aisteton znai oset, senzacija, ulno opaanje (aistetikos, aistesis). Grci su oznaavali senzaciju koja je istovremeno i opaanje i proces saznanja.Ukazuje na dvostruku prirodu nae oseajnosti, najpre kao OSET - kao oblik ulnog, fiziolokog i psiholokog procesa, a zatim kao duhovni proces (duhovna esteziologija). Potinjena ulnim ogranienjima i organienjima telesnosti moe razviti svoju delatnost samo polazei od nekog predmeta. Kao saznanje ta senzacija tei optem i okree intelekt na apstraktne puteve, jer se formira u duhu iako su ula njeni neophodni izvori. u ovom osnovnom znaenju, re estetika znai oseajnost u smislu ulnog opaanja (percepio) i oseajnog aspekta nae afektivnosti. Pol Valeri je mogao predloiti podelu estetike na: - nauku o oseanjima (estezika, to je gledite posmatraa) - poetika (tie se proizvodnje dela, to jr gledite aktivnog umetnika) Predmet su ulna uzbuenja i ulne reakcije, one ulne promene u kojima prebiva sve nae bogatstvo. Ideja jedne nauke o oseanjima nije nita manje zavodljiva od idejejedne nauke o lepom, kako je estetika najee odreivana u tradiciji. Valeri daje prednost onome ko zna da osea nad onim ko zna samo da razmilja. 2.as 17.X 2003.

Estetika kao posebna disciplina postoji od 18.v. injenica je da ulni i oseajni ivot nude estetici svoje bogatstvo da ga ona istrai i objanjava. A ona je duboko urasla u novo tlo svojim izvornim znaenjem i ne eli da ga napusti. aestetis, aesteton = ulno primanje Lajbnicov uenik Aleksander Gotli Baumgarten je prvi upotrebio re estetika u smislu posebne filozofske discipline 1735.godine, a zatim i u svom delu ''Estetika'', iji je prvi deo objavljen 1750. a drugi 1758. Definiciju estetike je dao 1735. a 1742. je prvi drao predavanja u Frankfurtu i kasnije ih objavio. Baumgarten polazi od tradicionalne razlike aisteta i kao injenica oseajnosti i noeta kao injenica inteligencije. Aisteta se spoznaju ulnim opaanjem, a noeta viom saznajnom moi (umom ili razumom).Izrazom aistetis Grci su oznaavali ulno opaanje, koje daje ulne predstave. Da bi ga otro razlikovali od procesa noesis pod kojim se podrazumeva miljenje sposobno da sazna skrivenu sutinu stvari koja koja se ne moe ulno zahvatiti. Do sutine se ne moe doi ulnim opaanjem. Plotin je pisao: priroda ima 2 aspekta: - inteligibilan (do skrivene sutine stvari dolazimo viom saznajnom moi) - senzitivan (moe se opaati ulima) Ovu razliku Baumgarten koristi u lajbnicovskoj perspektivi. Lajbnic je razlikovao metafiziku realnost duhovnog sveta od fenomenalne realnosti koja se pojavljuje ulima. U svojoj teoriji saznanja je pokuao da pronae kompromisno reenje izmeu kartezijanskog racionalizma i

30

lokovskog senzualizma. Smatra da nikakva intelektualna aktivnost nije mogua bez ulnog iskustva ovo je podsticaj doao od Lajbnica.Ali ne prihvata Lokovu tvrdnju da je dua tabula rasa. Zato njegovu uvenu maksimu da ne postoji nita u razumu to prethodno nije bilo u ulima ispravlja i dopunjava reenicom: osim samog razuma. Time priznaje razumu sposobnost da spoznaje opte istine logike i matematike,koje se moraju razlikovati od injenicnih istina.Tako je Lajbnic bio naveden da sve istine podeli prema njihovoj izvornoj i specifinoj ulozi, na: ISTINE RAZUMA i INJENIKE ISTINE, pripisujui prvima svojstvo nunosti, a drugima svojstvo sluajnosti. Tako ovde racionalistiko ulno saznanje ima svoje odreeno mesto u procesu saznanja, i ini njegov nerazdvojan deo kao njegov predstupanj za svako drugo saznanje.Njegova teorija saznanja poiva na racionalnim pretpostavkama, ali ne porie znaaj ulnog i individualnog, ve mu daje odreeno mesto u hijerarhiji saznanja. ulno saznanje je nie od logikog saznanja, ali ima svoju vlastitu duhovnost, pa zato moe biti predmet logike analize. ulna istina utvruje ulno saznanje, a ono to nam ula otkrivaju kao istinu ne mora biti istina u logikom smislu. Sad se opaanje uzdie na vii rang. Lajbnic stvara mogunost organskog povezivanja ulnog i pojmovnog. Bez ovih poteza teko bi se razumele osnovne kategorije transcedentalne filozofije. U njegovoj filozofiji svet ulnog i svet pojmovnog nisu vie strogo odvojeni (to je bilo presudno za nastanak estetike) ve ine samo razliite stupnjeve jednog istog procesa saznanja koji se uzdie od percepcije do iste apstrakcije. Date su pretpostavke za osamostaljenje podruja ulnosti kao i za njegovo filozofsko promiljanje i prouavanje. Ovo nejasno podruje sa svojim ulnim predstavama od tada trai od filozofije da ga ona uini jasnim i razumljivim.Tim se ve jasno nazire potreba za novom filozofskom disciplinom, koja bi trebalo da prouava podruje ulnosti i ulno saznanje. Ali, ova mogunost nije odmah mogla biti iskoriena. Zato? Lajbnicova koncepcija je bila toliko sloena da su je njegovi savremenici teko razumevali i esto iskrivljivali. Njegova filozofija koja nije formirala sreen doktrinarni sistem, niti je imala dovoljno pogodnu terminologiju, mogla je stvarno postati dominantnom samo u sistematskoj formi koju joj je dao nemaki filozof Kristijan Volf. Njegova filozofija je zapravo filozofija Lajbnica (on nije originalan mislilac) ali sistematizovana i dopunjena zahvaljujui jasnoi sa kojim je bila izloena. Bila je uskoro opteprihvaena i predavana na svim protestantskim katerdrama u Namakoj. Volf je znatno iskrivio Lajbnicovu filozofiju pokuavajui da je same u jedan saet metafiziki sistem. Ova interpretacija je bila dominantna u nemakoj filozofiji 18.v i to ostala sve do pojave Kanta. Naroito su se divili Volfovoj metodi kojim je pretendovao da se dokae u filozofiji, nastojei da sve odredi i dokae. Volf je uveo jasnou u gomilu nejasnih i slabo odreenih pojmova. Njegova dela su bacala svetlost na sve nauke. Terminologija kojom se sluio je ostala u upotrebi dugo nakon to je on prestao da bude u modi., ve se itava moderna nemaka filozofija nastavlja na njegovu filozofiju preko Kantove kritike. Kant nije nastao ni iz ega, on je napravio sintezu. Volf je imao malo originalnosti u pogledu veine ideja koje je izlagao, a koje su uglavnom bile ideje Lajbnica, ponekad Dekarta, a esto otrcane ideje bez ikakvog znaaja. Njegova originalnost je u njegovom enciklopedijskom duhu, a zasluga to je postavio sva pitanja i s tim je direktno u vezi nastanak estetike i to je pokuao da svakome odredi njegovo pravo mesto. Taj napor je urodio plodom, jer je dao jednu podelu filozofije koja je pokazala da se jednim vanim podrujem saznanja ne bavi ni jedna njena nauka. To e omoguiti Aleksandru Baumgartenu da zasnuje novu filozofsku disciplinu koju e nazvati ESTETIKA. Baumgarten je delovao u okviru Lajbnic-Volfovog sistema filozofskih disciplina, koga treba ukratko naznaiti da bi se upoznalo rodno mesto estetike, i tako jasnije sagledala njena prvobitna ideja, koju je u svom duhu imao Baumgarten. Rodno mesto estetike je Lajbnic-Volfov sistem filozofskih disciplina, koji u sebi nosi logike osnove prvobitnog imenovanja estetike kao discipline. Taj sistem je kod Volfa dobio svoje konano uoblienje. U njegovoj uvenoj podeli filozofije otvara se prostor za estetiku. Svoju podelu filozofije Volf sprovodi na osnovu 2 principa: 1. koga ine razliite sposobnosti due 2. razliita priroda predmeta kojom se bavi priroda Sama dua ima dve temeljne sposobnosti: MISAO i VOLJU, ili mo saznanja i mo ula, a obe mogu da pogree: prva u traenju istine, a druga u sleenju dobra. Da bi se njima upravljalo, Neophodne su 2 filozofske nauke: logika i praktina filozofija. Filozofija obuhvata obe ove strane, zato itavu filozofiju deli na teorijsku i praktinu. Teorijska ui o tome ta se moe saznati, a praktina emu treba teiti i ta treba izbegavati. Unutar teorijske filozofije moemo spoznati duu, svet i boga,pa se ona moe podeliti na 3 discipline: psihologiju (nauku o dui) kosmologiju (nauku o prirodi) teologiju (nauku o bogu) Nakon prouavanja ove 3 discipline ostaje talog kojim se ne bavi ni jedna od tih disciplina, jer postoje izvesna svojstva koja pripadaju biu uopte i koja su predmet ontologije ili pre filozofije. Ontologija obuhvata sve 3 predmetne discipline,ali sa teorijske strane, jer ona izlae principe koji su osnova svake izvesnosti i svake filozofije,pa zato ne zasluuje prezir koji su prema njoj ispoljavali kartezijanci. Volf predlae da se ove discipline zajedno sa ontologijom ujedine pod zajednikim imenom METAFIZIKA. Metafizika je zbiran naziv za 4 discipline od kojih je ontologija prva.Skree se panja na onaj deo fizike filozofije koja se bavi finalnim uzrocima (ali i uputao u centralnu temu Kanta) i kom je dao ime TELEOLOGIJA. Mo udnje se odnosi na moral i politiku. Njima se bavi praktina filozofija koja se deli na niu i viu. U vioj praktinoj filozofiji mo udnje je uslovljena na spoznavanje savrenog, gde lei dobro, a nia na nesavreno, gde lei ravo.Kada je praktina delatnost usmerena na dobro, to je tenja, a kada je usmerena na ravo, to je odbojnost.Unutar praktine delatnosti imamo jasne predstave na strani dobra, a mutne na strani nagona. Ta dva pola su odreena razumom i ulima. Tako je Volf uspostavio otru granicu i produbio ponor izmeu ulnog i intelektualnog saznanja. Ljudski duh je podelio na 2 dela: - pars inferior nii deo, obuhvata sferu oseajnosti i ne prevazilazi sferu ula - pars superior obuhvata logiku i ono to nazivamo razumom. Jasne i logike ideje pripadaju viim, a konfuzna percercije niim sposobnostima. Poto je tako omeijao domen nauka, Volf je traio jo neto, poredak u kom bi bilo zgodno da se te discipline izloe, i utvrdio da treba da dolaze jedna za drugom, tako da one koje prethode pribavljaju principe onima koje dolaze iza. Prva treba da bude prouavana LOGIKA, iako se ona u osnovi oslanja na ontologiju i psihologiju. Posle nje je METAFIZIKA koja pribavlja principe fizici i praktinoj filozofiji, a na poetak metafizike treba staviti ontologiju, kojoj sledi kosmologija, psihologija i teologija. Sama spoznaja (saznanje) moe biti ulna ili razumska. ulna je nia i aposteriorna, a razumska via i apriorna. Razum ima jasne, a ula mutne predstave. Prvoj (razumskoj) pripadaju um i razum, a drugoj (ulnoj) pripadaju oseaji i proizvodi mate. Mutne predstave mogu biti: 1. izvorne - oseti 2. izvedene oseanja, podraavanja, fantazije i u njoj stvorene slike Logika deluje u obe sfere. Ona je postala teorijska disciplina i ui savrenstvu i jasnoi. Savrenstvo i jasnoa spoznaje stoji na vrhu sistema.Logika se bavi razumskom spoznajom, a neposrednom spoznajom nijedna filozofska nauka. Tako je preostalo jedno prazno podruje koje je zrebalo popuniti. Tu je Bauntgarten smestio estetiku, koja treba da ispituje tu niu spoznaju.A kod starih Grka estetika je znaila svet oseta i oseajnosti, koji se suprotstavlja logici.Baumgarten se pita da li u niem domenu estetike ima zakona koji odgovaraju logici u viem domenu. On je u aisteta video istinska saznanja iako ulna u svojoj osnovi. On se usudio da progovori o perfekciji ulnog saznanja. Uvia da ula ine posebnu saznajnu mo, tako da se na njihovoj strukturi razvija jedno posebno saznanje, koje je razliito od onog kojim se bavi logika, da ulno

31

iskustvo ini jednu posebnu mogunost saznanja koja moe da stvori svojevrsne predstave ili ideje koje se razlikuje od naunih ili filozofskih. Sfera ulnog i estetskog, opaajnog i individualnog imasvoju vlastitu evidenciju, svoje kriterijume i svoju logiku koja se razlikuje od naune. ulo kao ulo dobija znaenje samostalnog principa. Pored naunog miljenja Baumgarten doputa jednu posebnu vrstu ulne evidencije, a pored naeg logikog pojmovnog miljenja, logiku ulnog i opaajnog saznanja. Tako brani dostojanstvo neega to je sve do tada smatrano prostim i nedostojnim ozbiljnog filozofskog miljenja i prouavanja.Termin aistesis i aisteton su poznati od poetka nae filozofske tradicije. Flozofska tradicija nije priznavala posebno dobro znaenja ulnosti. ula su prezirana i potcenjivana. Njihov poloaj je bio odreivan prema principu viih moi, a u periodu racionalizma prema razumu koji je tada vaio kao apsolutni princip. Racionalizam je teio da sve kulturne oblike svrsta u jedan poredak, na ijem je vrhu racio, i svi kulturni oblici su mereni da li su vie ili manje udaljeni od ovog vrhovnog principa. ula nisu mogla biti smatrana izvorom nikakve saznajne teorijske izvesnosti sve do tada. Njima su neotklonjivo pripadali privid i obmana. U sred racionalizma, i kao njegov pristalica, Baumgarten uoava izvesnu samostalnost ula u odnosu na logiko miljenje i uporno brani samostalno znaenje sfere ulnosti. Zahteva razvijanje ulnosti kao posebne moi i odreuje poseban kriterij ulnog opaanja, a to ne moe biti razum. Utvruje njegov vrednosni ideal, koga prepoznaje u lepom saznanju in..... poetske teoreme i on to naziva savrenstvom ulnog saznanja. U njegovoj filozofiji ulnost nije vie bespogovorno potinjena nekoj vioj instanci, ve ona ima svoj vlastiti ivot koga vodi sa izvesnom samostalnou. Tek je racionalistika filozofija sa svim svojim ogranienjima i nedostacima, ali u obliku koji joj je dao Volf, omoguila Baumgartenu da shvati mesto i ulogu ulnosti, i da ulno saznaje nedvosmisleno ukljui u krug saznanja. Izgleda da je tek racionalizam koji je toliko potcenio i degradirao sferu ula, podstakao njeno osloboenje i tako omoguio raanje estetike shvaene kao teoriju ulnog opaanja.

3. as

24.X 2003.

Na osnovu onoga to smo ranije uli, moglo bi se pretpostaviti da je tek racionalna filozofija sa svojim ogranienjima i nedostacima, ali u obliku koji joj je dao Kristijan Volf , omoguila Baumgartenu da shvati mesto i ulogu ula, da ulno saznanje oslobodi tutorstva viih instanci i da je nedvosmisleno ukljui u krug saznanja kao jedan poseban i vrlo vaan deo. Tako na prvi pogled veoma paradoksalno izgleda da je tek racionalizam, koji je toliko potcenio i degradirao sferu ulnosti, podstakao njeno osloboenje i tako omoguio raanje estetike, u poetku shvaene kao teoriju ulnog opaanja. Bilo kako bilo, Baumgarten je istakao vanost ulnosti kao samostalnog principa ije univerzalno vaenje zahteva jednu novu filozofsku disciplinu. Bez univerzalnog vaenja ulnost ne bi mogla imati znaenje posebnog principa, niti bi nauika o njoj mogla biti filozofska. Bauntgarten uzdie ulnost na nivo posebnog principa, jer je uvideo njenu neplodnost za sve nauno saznanje. Samo tako, ona je mogla postati posebno podruje filozofskog miljenja, koje ima svoj princip u sebi, a uzdignuta na nivo posebnog principa. ovekova ulnost nije vie ni neto greno u moralnom pogledu, ni lano u saznajnom (logikom) smislu rei, ni nedostojno ozbiljnog filozofskog istraivanja, ve jedan veoma bogat ivot koji znaajno obogauje ljudsku misao i ljudski duh uopte, i o kome od sada brigu treba da vodi jedna posebna filozofska disciplina. U tom smislu Baumgarten pie jo u uvodnoj tezi svojih ''Meditacija'' : ''Ne poriem injenicu da sam do sada proputao da udovoljim onome to su u meni zahtevali neprikosnoveni akademski principi. Sada to inim odabirajui materiju koju mnogi smatraju neznatnom, nevanom i nepodlonoj filozofskoj analizi, ali meni ona izgleda dovoljno teka za moje skromne mogunosti.'' On je uoio potrebu osamostaljivanja principa ulnosti i nove logike ulnog opaanja. Time je otvorio put raanja prvobitne ideje estetike iji bitni sadraj ine principi ulnosti i njena istina (istina ulnog saznanja). Zato odvaja estetiku od logike. Estetika treba da postoji odvojeno od logike, jer se ne poklapaju njihova sredita, niti se poklapaju njihova podruja istraivanja. Baumgarten je zamislio estetiku kao jednu specifinu saznajnu teoriju koja se bavi ulnom ili niom sposobnou saznanja. Kao filozofija Muza i Gracija, ona ne moe da se takmii sa razumom, ali daje jedno saznanje koje je analogno razumskom saznanju. Ova nauka o ulnom saznanju i njegovim predstavama od tada nosi ime estetika. Ona ispituje ulnu spoznaju koja moe dovesti do razuma. Ona se bavi dokazima koji su oigledni, ali koji poseduju mogunost da se dokazuju. Zato ih treba posmatrati u skladu sa logikim procesima. Dok logika ispituje oblike i zmakove ispravnog miljenja, pa onda ispravno povezivanje jasnih i razgovetnih predstava, pa onda ralanjuje radnje intelekta, odreuje pravila miljenja i upravlja naim zakljuivanjem, estetika preuzima ulnu spoznaju, otkriva njene zakone da bi ih uinila normama umetnikog stvaranja, pa ispituje nie saznajne moi i upravlja njihovu aktivnost na stvaranje i prosuivanje lepote. Estetika je nia gnoseologija i ima za predmet ulno saznanje i u odnosu na njega ima istu ulogu kakvu logika ima u odnosu na racionalno saznanje. Baumgarten razlikuje estetiku od logike i doslovno zahteva njeno osamostaljenje kao nove filozofske discipline. ta ako bi se logika samom definicijom zatvorila u one grane u kojima se kree, odreena kao nauka u kojoj se neto spoznaje, tada bi filozofima bila pruena prilika da istrauju i one vrste u kojima se nie saznajne sposobnosti mogu usavriti. Kako psihologija prua vrste osnove, ne sumnjam moe postojati nauka koja upravlja niom saznajnom sposobnou, ili nauka o ulnoj spoznaji. Baumgarden posmatra estetiku kao posebnu filozofsku disciplinu , odreuje je kao ''mlau sestru logike''. On ne sumnja u to da je mogua nauka koja upravlja niom sposobnou saznanja. Poto je odredio kao nauku o ulnom saznanju, lako se opredeljuje za njeno ime i poznato je da se ono uveno mesto gde je prvi put pomenuta estetika ne nalazi u njegovoj ''Estetici'', ona je dola kasnije. To je bilo u njegovim ''Meditacijama'' 1939: ''Definicija ve postoji i lako je sad izmisliti naziv za njen predmet, jer su jo grki filozofi i crkveni oci isticali razliku izmeu estetskog i noetskog. Jasno je da se kod njih estetsko ne svodi samo na ulno opaanje, jer se i ono to je odsutno ulno spoznatom (fikcije) nazivaju estetskim. Noetsko, ono to podlee vioj saznajnoj sposobnosti, je predmet logike, a estetsko ulne spoznaje ili estetike.'' Niko ranije nije odredio ovaj termin u ovom smislu. Baumgarten je uoio veliku prazninu koja je zjapila u ljudskom saznanju. Prvi je ukazao na nedostatak filozofske refleksije o ulnom ovekovom ivotu. Prvi je zatraio pravo nezavisne nauke za ovo nuno i zapostavljeno podruje, prvi je izborio mesto ovoj nauci u racionalnom sistemu Lajbnic Volfove filozofije. Prvi je obradio ulnu spoznaju kao predmet sistematske analize. Prvi je izneo dogmu o estetskoj lepoti (dogma uenje). Prvi je odvojio ovu nauku o lepom od drugih delova filozofije. Prvi je skovao i uneo u nauni svet njeno ime. Nastojao je da preciznije odredi mesto ove filozofske discipline u filozofskom sistemu. Njegova je zasluga u filozofskom zasnivanju estetike i u njegovom uvianju da je nuno i neophodno estetiku filozofski zasnovati. Bio je uveren da priznanje estetike nauke predstavlja dogaaj od prvorazrednog znaaja za filozofiju i ljudsko saznanje uopte. Doprinos je u njegovom obrazloenju i razumevanju izvornog smisla ulnosti, u njenom prvobitnom znaenju koju je imala grka re aestesis neto vie od opaanja u dananjem smislu rei. Na tom tragu pojam ulne spoznaje kod Baumgartena treba misliti mnogo ire nego tose to obino ini. U ulnu spoznaju (aestetis) spadaju sve spoznajne moi koje su nie od intelekta sve koje su od njega nezavisne. Tako Baumgartenov princip, shvaen u osnovi kao princip ulnosti u jednom izvornijem smislu od uobiajenog, postaje toliko irok da prethodi rascepu na subjekt i objekt i lei u osnovi ovekovog odnosa sa svetom, u osnovi odnosa sveta umetnosti i sveta naukekao i meusobnom odnosu ljudi. Sfera estetskog je toliko obuhvatna i znaajna da se ne moe vie zanemariti. U njenoj vanosti i obuhvatnosti nalazi svoje opravdanje zahtev za novom filozofskom disciplinom i iji e predmet biti estetsko u svoj svojoj obuhvatnosti. Estetsko iskustvo Baumgarten ne svodi na umetniko iskustvo, niti estetiku na filozofiju umetnosti. Sfera

32

estetskog obuhvata ulni i oseajni ivot oveka , pa predstave umetnosti svojim ulnim i konkretnim svojstvina ine samo jedan njegov deo. Tako umetnost ulazi u predmet izuavanja estetike, jer one nisu nita drugo do jedan oblik ulnog saznanja i to njegov savreni oblik. Ovo savrenstvo ulne spoznaje prua zadovoljstvo ljudima i to je lepota. Lepota je na ulan nain spoznato savrenstvo ulne spoznaje koja je runo. Takvo odreenje umetnosti i lepote nosi u sebi jednu komtradikciju. Kako ulna spoznaja, koja je u okviru racionalizma odreena kao mutna i zbrkana, moe postati i biti savrena. Nova filozofska disciplina se shvata kao filozofsko i nauno istraivanje lepote i umetnosti. Ali, ovo otkriva kontradikciju. Novu disciplinu naziva estetika, jer lepotu shvata kao svojstvo predmeta koji se opaaju ulima,a ideju lepog svodi na konfuzno opaanje, tj. na OSEANJE. Volfov sistem priznaje jasnou samo logikim idejama, a oseanje lepog nije pogodno da bude odreeno fiksnim pojmovima i jasnim pravilima. Tako je ova nauka postala samostalna i bila osvojena od ostalih filozofskih nauka da bi bila smetena u jedno nie podruje koje je bilo toliko degradirano da se u pitanje dovodilo njeno zvanje naukom. Bio je Volfov uenik, ali suoen sa problemom oseta i ulnosti, vraa se Lajbnicu, prihvatajui njegov misoni zadatak da ispita i osredi mesto ulnog saznanja uopte i na tom putu koncipirao novu filozofsku disciplinu koju je nazvao naukom o ulnom saznanju estetika. Volfovo uenje o moralu poiva na ideji savrenstva. Ideja savrenstva je prvi princip njegove moralne filozofije. Volf odreuje savrenstvo u svojoj ontologiji u potpunoj saglasnosti sa Lajbniom kao harmoniju i jedinstvo u dui. U moralu se sastoji u saglasnosti ovekovog sadanjeg stanja sa sutinom tj. sa prirodom oveka takvom kakvu je poima razum voen psiholokim prouavanjem. Najvia dunost koja obuhvata sve druge dunosti nalae oveku: Usavravaj se! Ali poto niko danas ne moe sam da se usavri, bez pomoi drugih, opte pravilo glasi: ini koliko je u tvojoj moi da tvoje stanje bude to savrenije, kao i stanje tvojih blinjih.O