eUcenje prirucnik

8/8/2019 eUcenje prirucnik

1/87

e-UENJE U TEORIJI I PRAKSIPrirunik za jednostavno kreiranje on-line

kurseva

B E O G R A D 2 0 0 7.

Faculty of Transport and Traffic EngineeringUNIVERSITY OF BELGRADE


2/87

2

PREDGOVOR

Ovaj prirunik je nastao u okviru meunarodnog projekta finansiranog od

strane meunarodne organizacije WUS Austrija.

Osnovni materijal koji je korien za prireivanje ovog prirunika ine dvestudije nabavljene u okviru ovog projekta. Detaljni podaci su navedeni u literaturi.

Prirunik takoe sadri rezultate istraivanja o stilovima uenja sprovedenimnad studentima Saobra ajnog fakulteta.

Autori projekta su: dr Sneana Pej i -Tarle, dr Svetlana i evi , Marijana Davidovi ,Dalibor Petrovi , mr Nataa Bojkovi


3/87

3

Sadraj:

1. Uvod 4

2. ta je e u enje? 53. Atributi i mogunosti e-uenja 84. Savremeni trendovi & praksa 125 Funkcionalni model e-uenja 176 Tehnoloka infrastruktura 247 Menadment sistemi e-uenja-a 328 Osnovni principi uenja 389 Planovi saradnje za e-u enja 42

10 Ocenjivanje rezultata uenja i podaci o rezultatima 5011 Kontrola okruenja e-uenja 5512 Razvojni modeli za kurs e-uenja 6013 Evaluacija okruenja e-uenja 6414 Dodatak I Istraivanje stilova uenja na Saobra ajnom fakultetu 7115 Dodatak II Radna verzija platforme za e-uenje na SF 7316 Dodatak III - Pojmovnik 7417 Literatura 87


4/87

4

1. UVOD

Nalazimo se u eri intenzivnih drutvenih promena. Termini koji su nam bilinepoznati pre samo jedne decenije postali su deo svakodnevne upotrebe.

Istovremeno, uestalost korienja prouzrokovala je konfuziju, ak se i dobroobaveteni ose aju izgubljeno i kao neznalice.

Intenzivne promene u informativno komunikacionim tehnologijama (ICT) iparalelni rast u razvoju ovih tehnologija za potrebe edukacije je oznaka ranog 21-ogveka. Tek to smo se uhvatili u kotac sa Internet dobom uporedo dolazi e-biznis ie-edukacija. I sa svakom promenom u tehnologiji dolazi do transformacije uedukacionoj pedagogiji i paradigmi uenja.

Jo na po etku istraivanja tehnoloke edukacije uoeno je da glamur ibljetavosti okruujue tehnologije esto zamagljuje prave teme.

Nije redak sluaj da institucije koje smatraju da kreiranjem web stranice ipostavljanjem teksta na nju kreiraju platformu za e-uenje. Takoe injenica je dainstitucije kada investiraju velike sume novca, ljudske resurse i vreme u razvojsadraja e-u enja se susre u sa nezadovoljavaju im rezultatima, a samim tim ineznatnim doprinosom.

Ovim prirunikom nastojimo da demistifikujemo tehnologiju i omoguimopojedincima i institucijama razmatranje izbora odluka, korienja i integracijutehnologije u oblasti obrazovanja.


5/87

5

2. TA JE e-UENJE?

e-Uenje se odnosi na u enje omogueno putem elektronske tehnologije.Obuhvata uenje ostvareno putem tehnologije kao to su Internet, televizija, video

trake, mentorski sistemi i osnovni kompjuterski trening.E-uenje je skup obe re i tehnologije informisanja i obrazovanje i trening. Moebiti korisno kada se koristi kao deo dobro planiranog i odgovarajue podranogobrazovanja i treninga, ali e-uenje nije magini metak koji zamenjuje postojeepedagoke teorije i dostignua. Mnogi profesionalci uenja i tehnologije smatraju dae-uenje biti prihvaeno kada prestane da se smatra odvojenim pojmom i po ne dase smatra sastavnim delom optih uslova u enja.

Postoji vie definicija e-uenja (eng. e-learning ), ali sve u su osnovi imaju dasvaka upotreba elektronskih komunikacija, procesu uenja dodaje prefiks e -.

ODABRANE DEFINICIJE E-U ENJA:

e-uenje ini svaki obrazovni program koji koristi informaciono-komunikacione tehnologije da bi unapredio nastavni proces. Koriste se razliitenastavne metode i mediji koji se u njih ukljuuju: Internet, broadcast (emisija),audiovizuelne trake, CD rom ili DVD.

e-uenje je interaktivno obrazovanje u kome je obrazovni sadraj dostupanon-line i daje automatski odgovor na obrazovne aktivnosti studenata. On-line

komunikacija sa ljudima moe, ali i ne mora biti ukljuena.

e-uenje predstavlja nastavu, obuku ili obrazovni program koji se delimino ilipotpuno distribuira elektronskim putem.

U svetlu narastajueg uticaja informaciono-komunikacionih tehnologija na svesfere i aspekte modernog drutva, prefiks e - se vezuje za sve vie razli itihprivrednih i drutvenih aktivnosti. U tom smislu se transformie i proces obrazovanja.Danas je popuno nezamislivo pre svega, visoko obrazovanje bez upotrebe ra unara iInterneta od strane i studenata i nastavnika.

Razumevanje koncepta e-u enja dolazi u pitanje kada treba postaviti razlikuizmeu tradicionalnih naina uenja i onih koji u prefiksu imaju e-. Naje azabluda je da je e-u enje proces sticanja novih znanja i vetina u iskljuivo on-lineokruenju.

Pojam e-uenja je veoma fleksibilan i moe i i od elemenata elektronskepodrke tradicionalnim nainima uenja (npr. Komunikacija sa studentima


6/87

6

korienjem e-mail-a; distribuiranje nastavnih materijala putem Interneta, itd.), pa svedo kurseva, obuka i treninga koji se u potpunosti realizuju uon-line okruenju.

Na organizacijama (poslovni sistemi, obrazovne ustanove) je da shodno svojimresursima sa jedne strane i mogu nostima uenika (studenata, zaposlenih) definiu ukojoj meri i na koji na in e informaciono-komunikacione tehnologije bitiimplementirane u proces uenja. Analiza karakteristika organizacije i njenogokruenja je polazna osnova za efikasnost i efektivnost e-uenja, kako bi se izbegloneracionalno investiranje u opremu i kadrove i obezbedio uspeh.

e-Uenje je skup obe re i tehnologije informisanja i obrazovanje i trening.Moe biti korisno kada se koristi kao deo dobro planiranog i odgovarajue podranogobrazovanja i treninga, ali e-uenje ne moe u potpunosti zameniti postojeepedagoke teorije i dostignua.

Strunjaci iz oblasti obrazovanja i strunjaci za informaciono komunikacione

tehnologije se slau u stavu da e e-uenje biti prihvaeno kada prestane da sesmatra odvojenim pojmom i pone da se smatra sastavnim delom optih uslovauenja. Kao primer ovoga, otvoreni Univerzitet u Velikoj Britaniji, prouavao jeprihvaenost e-u enja, i shvaeno je da studenti i dalje koriste knjige, ali dapreferiraju online tehnologiju za uenje veeg dela gradiva. Ipak, njihova prouavanjatakodje pokazuju da uenici bolje obrade ranije prezentovan materijal kada je vidnopostavljen na web sajtu.

Kombinovano u enjeKombinovano uenje je termin koji je sada u igri, naroito u prostorima

kolektivnog treninga. Jednostavno odredjen, on se odnosi na vie od jednog sredstvauenja, najee je to kombinacija uenja pod vodstvom instruktora uz pomo osnovnih web alata. Efektivnost dostignua kombinovanja nije nova u K-12 i viimobrazovanjima, koja su bila mesto gde je e-uenje najvie zauzelo mesto.

Kao primer ovoga, otvoreni univerzitet u Velikoj Britaniji, prouavao jeprihvaenost e-u enja, i shvaeno je da studenti i dalje koriste knjige, ali dapreferiraju online tehnologiju za uenje veeg dela gradiva. Ipak, njihova prouavanja

takodje pokazuju da uenici bolje obrade ranije prezentovan materijal kada je vidnopostavljen na web sajtu.

e-Uenje ne eliminie postojee metode u enja i tehnologije. Ve ihupotpunjuje kada se koristi odgovarajue.


7/87

7

Sistemi e-u enjaDostignua u dostupnosti i brzini Internet prilaza i velikoj dostupnosti

korienja linog kompjutera dramatino su poveali mogunosti za korienjetehnologije uenja. Kao rezultat stvorene su velike koli ine novih proizvoda i mnogenove kompanije su ule na trite tehnologije uenja.

Nove kategorije proizvoda nastavljaju da se uveavaju, neki stvarajuipotpuno nove mogunosti, a drugi kombinujui postojee funkcije u novekonfiguracije proizvoda. Moe biti izazov razgraniiti kako se ovi sistemi odnose jednisa drugima i kako se uklapaju u kompletno okruenje e- uenja. Hitnost e-uenja neznai da je postojei softver konaan. Sistemi kao sto su Student Administration,Human Resources i Library Menagment imaju kritine elemente na okruenje e-uenja. Izazov je efektivno unaprediti ove sisteme u primeni e-uenja.

Objekti u enjaU razmiljanju o sistemu e-uenja potrebno ga je povezati sa drugim

poslovnim terminom: objekat uenja. Objekti uenja su velike koliine belog papira,sistema, izvetaja, istraivakog papira, i sve na razliite naine. Sa druge straneobjekti uenja su par e podataka korieni u sistemima e-uenja, oni suautorizovani, smeteni, montirani, isporueni i prikazani. Prihvatljivije je razmiljati oobjektima uenja kao digitalnom delu kursa rangiranom po veliini i sloenosti odcrtea do celog kursa.

E-u enje ne eliminie postoje e metode u enja, ve ih upotpunjuje.


8/87

8

3. ATRIBUTI I MOGUNOSTI E-UENJAE-uenje se odnosi na sistematsko kori enje mrenih informacija i

komunikacionih tehnologija za predavanje i uenje. U ovom poglavlju kratkopobrojavamo kljune i unikatne atribute ovih tehnologija koji su:

a. Fleksibilnost koju omoguavaju mrene informacije i komunikacionetehnologije

b. Elektronski pristup raznolikim multimedijalnim materijalima

Fleksibilnost koju prua tehnologija e-u enjaFleksibilni pristup informacijama i resursima je kljuni atribut mrenih

informacija i komunikacionih tehnologija. Srce koncepta fleksibilnog pristupa je ocenakarakteristika studenata. Cilj je da se pristup sadrajima i proces njegovog usvajanjaprilagodi potrebama samih studenata, a ne profesora i/ili edukacione organizacije.

Fleksibilni pristup sadraju i resursima uenja preko mrenih informacija i

tehnologija komunikacije u konvencionalnim uionicama, domovima, itaonicama izajednicama je definiua karakteristika onoga to je poznato kao i distribuiranouenje (Dede, 2000, 1996). U takvom kontekstu razli ite forme kompjuterskekonferencijske tehnologije mogu koristiti kao podrka kolaborativnim upitima meustudentima koji su na razliitim lokacijama i kojiesto nisu slobodni u isto vreme(Edelson, Gordin&Pea 1999, Edelson & O'Neill 1994). Kroz domet online tehnologijauenja uenici i predavai mogu se upustiti u sinhronizovanu kao i u asinhronizovanuinterakciju kroz prostor i vreme (Gomez, Gordin & Carlson 1995). Pomou ovihtehnologija i tele-mentora studenti sa razliitih lokacija takoe mogu da kreiraju, delei vladaju sadrajem znanja i autentinim svetskim problemima. (Edelson, Pea &Gomez 1996, Gordin, Polman & Pea 1994).

Razmiljanje:- Kako biste se izrazili o karaketristikama uenja vaih studenata?- Kako su se te karakteristike menjale tokom vremena?- Kako se trenutna praksa nosi sa promenljivim edukacionim okolnostima?


9/87

9

Elektronski pristup resursima baziranim na Hipermedijima i Multimedijima

Mrene informacije i tehnologije komunikacije takoe omoguuju distribucijusadraja predmeta u raznim media formatima koji nisu upotrebljivi unutar prostornih iprivremeno prinudnih edukativnih okolnosti kao to su uionica i tampana forma(Dede 2000). Ovo znai da uenici u distributivnim edukativnim okolnostima mogupristupiti raznolikim edukativnim izvorima u formatu koji je podloan individualnompristupu uenja (Spiro, Feltovich, Jacobson & Coulson 1991) u vreme i na mestu koje je njima pogodno (Pea 1994)

Ovi edukativni izvori mogu ukljuiti razliite kombinacije prikaza, kao to su:- hiperlinkovani tekstualni materijali, inkorporiranje slika, grafika i

animacija- video elaboracija predmeta, ukljuujui intervju i panel diskusiju- hiperlinkovani multimedia elementi kao to su Quick Time Video,

simulacije, grafici i animacije- Just in time pristupi treniranju i asistiranju preko tele-mentora, pristup

razli itim e-zajednicama, itd.

Potencijali E-u enja koje omogu avaju online tehnologije

Istraivanja u uenju i predavanju sugeriu da ljudi ue najefektivnijeizvravanjem realnih ciljeva koji takoe sutinski motiviu (Schank, Fano, Jona, &Bell, 1994.). Uenje se zna ajno poveava kada je u vreno i smeteno uznaajnom i autentinom kontekstu reenja problema (Barron, Schwartz, Vye,Moore, Petrosino, Zech, Bransford, & The Cognition and Technology Group atVanderbuilt, 1998; Brown, Collins, & Duguid, 1989; The Cognition and TechnologyGroup at Vanderbilt [CTGV], 1990). Dok uenje zasnovano na cilju nije ogranienonijednom posebnom vrstom medija, tradicionalni sistemi uenja i obrazovanja su

pred izazovom novih tehnologija.Primera radi, uobiajena nastava u u ionicama, iako moe biti trokovno

isplativa, ograniena je u velikoj meri, fiksiranim vremenom i prostorom, i odreenojmeri ograniava uenje u realnom kontekstu. Odtampan tekst, isto tako, iakoomoguava pokretljivost, ogranien je nemogunou da uklju i bilo ta drugo osimslika, teksta ili ilustracija. S druge strane, mrene informacije i komunikacione

RazmiljanjeKoji potancijali e-uenja odgovaraju vaoj organizaciji?


10/87

10

tehnologije, sa svojom vremenskom i prostornom fleksibilnou i mogunou dapodre multimedijalni sadraj bogat izvorima, pruaju nam mogunost da razvijemoproizvodna okruenja za uenje (CTGV, 1991). Ovo su okruenja za uenje koja subazirana na teorijskom okviru koji je postavljen u kontekstu reavanja problema.Glavni cilj ovakvog pristupa je kreiranje zajednikog okruenja za uenje kojedozvoljava podrano istraivanje od strane studenata i profesora koje im omoguavada razumeju vrste problema na koje eksperti u raznim oblastima nailaze kao i znanjekoje oni koriste kao alat. Samim, tim se kroz kombinaciju teorijskog okvira i razliitihvetina ostvaruje koncept upotrebljivog znanja.

Za studente, budu e inenjere, od velikog znaaja je projektovanja teorijskihodrednica u konkretne primere iz prakse, kako bi se u simulaciji realnog okruenjaprepoznali ishodi uenja odreenog sadraja. Ukoliko je student u mogunosti da utoku samog procesa u enja usvojeno teorijsko znanje testira u reavanju realnih

situacija koje ogovaraju sadraju predmeta, izglednije je da e definisani ishodiuenja biti ostvareni.

Eksperti su poznati po tome da su upoznati sa endemijskom prirodom svojihdisciplina. Samim tim je neophodan stalni pristup brojnim izvorima i iskustvima,ukljuujui simulaciju okolnosti, koje nisu lako sagledive u realnom vremenu.Multimedijalnost sadr aja je posebno karakteristina za bioloke, medicinske nauke iinenjerstvo. Upravo on-line edukativne tehnologije imaju sposobnost dauvanja idistribuiranja ovakve vrste materijala za uenje.

Razmiljanje- Kakve prednosti vidite u prihvatanju e-learininga za potrebe uenja i

predavanja u vaoj oeganizaciji?- Kakve brige i strahove, ukoliko postoje, imate u usvajanju e-learninga?- Ispriajte nam priu (Moete li da se setite konteksta ili situacije gde je ova

mogunost primenjena? Koji su bili njeni uspesi i/ili neuspesi?)


11/87

11

Prilog - Lino iskustvoPredava pun razumevanja pomae mnogo!

Volim da delim svoje lino iskustvo koje se tie online uenja. kolovao sam se zadiplomu iz Matematike na prvom mestu i iz Obrazovanja kao sporednog predmeta, bezikakvog online iskustva ali to je bilo pre vie od 15 godina. Nedavno, magistrirao samna Obrazovanju odraslih i bio upoznat sa online uenjem. to se moje osnove ti e,oduvek sam bio uplaen od isklju ivo online uenja. Moja stav je bio ako sam preiveosve ove godine i postigao svoje ciljeve bez njega, zato mi je onda potrebno. Bilo kakobilo, poslednje godine mojih magistarskih studija, shvatio sam da je vano da prihvatimovaj trend ukoliko elim da saraujem sa svojim odraslim klijentima efektivno. Nasreu, imao sam veoma ohrabrujueg i koji ne preti instruktora koji me je umirio u ovojoblasti. Mislim da osnova ima nekog efekta ali ne previe. Dobro obaveten instruktor moe dosta pomo i smanjenju uznemirenosti oko uputanja u ovu zastraujuu vrstuuenja. Moj prvi online kurs sa njom bio je semestar po semestar. To zna i da je prvi

semestar bio posao kao i obi no ali nas je delimino upoznala kako se koristi raunar.Kasniji semestar sluio je za kompletno korienje tehnologije. Dobili smo vodie iizvore o tome kako prikupiti informacije online i kako proceniti ove informacije.Najvanije od svega je to ona nije pretpostavljala da smo svi laici za raunare.Obezbedila je privlanu atmosferu i bili smo slobodni da postavljamo bazina pitanjakao to su copy i paste, slanje i otvaranje priloga i dr. Nakon ovog kursa bio samohrabren da krenem na slede i kurs koji je ona vodila, potpuno online. Radili smo sakolskom tablom u okviru koje smo gradili system za podrku koji pomaeoboga ivanju ove vrste uenja. U skladu sa ovim, ostatak mojih kurseva bio jekompletno online i otkrio sam pogodnost i autonomiju blagotvorne za moju situaciju.ivim sat dalje od univerziteta i bilo je potrebno da se vozim 3 puta nedeljno uvee i to je bilo iscrpljujue.Verujem da su neka osnova i iskustvo sa informacijama i komunikacionimtehnologijama kritine kada se upustite u online u enje ali sada znam da dobro obu eni instruktor pun razumevanja jeak kritiniji za uspeh u online uenju.

Anonimni autor


12/87

12

4. SAVREMENI TRENDOVI & PRAKSA

Savremena praksa e-u enja

Upotreba termina e-uenje rapidno raste. Zaista, sa izuzetkom klasinog,

baziranog na tampanim materijalima, otvorenog i udaljenog uenja, moe sedokazati da je pojavljivanje e-uenja direktno povezano sa razvojem i pristupominformacijama i infrastrukturi komunikacionih tehnologija. Bez pristupa ICTinfrastrukturi, sposobnost za opstanak edukacionih aktivnosti u e-okruenju jeugroen. Pored dostupnosti IC tehnologija, vaan preduslov za implementaciju e-uenja je raunarska pismenost. esto obrazovne institucije smatraju da suobezbeenjem raunarskog i Internet centra sa besplatnim pristupom za svojestudente osigurali punu raspoloivost on-line sadraja i komunikacije, posebno zaone koji nemaju pristup od kue. Ovakva logika je esto ugroena injenicom dastudenti koji u kasnijim fazama (sa poetkom studiranja) zapoinju upotrebu ICT neposeduju dovoljan nivo sposobnosti i vetina za korienje on-line tehnologija.Dodatno, potrebno je analizirati kvalitet pristupa kojim raspolau studenti(narrowband vs broadband ). UkoIiko st studenti ve im delom korisnici na primer dial-up pristupa, potrebno je voditi rauna o zahtevnosti sadraja koji se distribuiraju on-line. Samim tim, savremena praksa e-uenja kao prvu fazu implementacije ovogkoncepta podrazumeva istraivanje upotrebe informaciono-komunikacionihtehnologija od strane studenata.

Zato obrazovne institucije ulau u e u enje?

Osnovni razlozi:Poveanje dostupnosti kao i smanjenje trokova informaciono-komunikacionihtehnologijaKapacitet ICT-a da podri i obogati klasine obrazovne prakse kroz u enjezasnovano na izvorima i sinhronizovanoj i asinhronizovanoj komunikaciji.Potreba za fleksibilnim pristupom mogunostima uenja od udaljenih mesta kaoto su kua, radno mesto, mesna zajednica i konvencionalna edukaciona

institucija.Zahtevi izolovanih i nezavisnih studenata za alternativnim pristupom obrazovnimuslugama.Verovanje mnogih obrazovnih institucija da e im primena ICT-a omoguitipoveanje udela na rastu em konkurentnom tritu obrazovanja


13/87

13

Potrebu meu obrazovnim institucijama da budu viene da idu u korak savremenom (uz integraciju ICT-a) kako bi privukle panju roditelja, studenata idrugih donatora sredstava.Verovanje i oekivanje da e on-line uenje smanjiti trokove i poveatiproduktivnost i efikasnost obrazovne institucije.

Koje su osnovne prepreke za primenu e-u enja u obrazovnim institucijama?

Motivisanje predavaa da integriu ICT u svoju nastavuPitanje odziva korisnika (studenata)Problem finansijskog planiranja ICT resursa za e-uenje

Kvalitet savremenih praksi e-u enja

U sredini svih ovih interesa i razmnoavanja e-uenja-a postoji velika razlikau kvalitetu e-uenja i predavanja.

Ovo ne bi trebalo da bude nikakvo iznenaenje kao to postoje i mnogiprimeri loeg i nemarnog linog predavanja tako postoje i mnogi primeriizvanrednosti u tom smislu.

Unazad nekoliko godina grupa odraslih edukatora sa University of BritishColumbia u Kanadi sprovela je istraivanje kurseva baziranih na Web-u (Boshier,Mohapi, Moulton, Qayyaum, Sadownik, & Wilson, 1997).

Ovo je vremenski odreena studija i ovaj prikaz web baziranog kursa bezsumnje bie zamenjena brzim korakom promena u ovoj oblasti ali ona bacainteresantno svetlo na e-u enje i praksu predavanja koje se u celini trenutno nerazlikuju.

Fokus ovog istraivanja bio je na aktraktivnostima i suoavanju validnostistand alone web baziranih kurseva. Ova istraivanja definiu stand alone kurs

kao onaj koji moe ukljuiti dopunske materijale ali moe biti kompletiran bezinterakcije licem u lice sa instruktorom (Boshier et. al., 1997, p. 327)

Od 127 sagledanih predmeta ovi istraivai su odvojili 19 kao neugodne zaprolaenje, 42 su razmatrana kao blagi uitak, 43 kao delimian uitak, 19 kaoveoma prijatni a 4 kao totalni uspeh.

RazmiljanjeKoji su osnovni motivi i prepreke za uvo enje e-u enja u vaoj organizaciji?


14/87

14

Takoe su pronali da je svega nekoliko pregledanih kurseva ponudilo vieinteraktivnih mogunosti za uenika ili prilika za kolaborativnim uenjem.

Pronali su mnogo kurseva koji su delovali da imaju previe opsednutostiizjavama ciljeva, procenama ishoda i hijerarhijskim poretkom stvari sadraja kaosuprotnost fokusu na izgradnju bogato baziranog okruenja uenja oko ponueneteme.

Istraiva i su iz studije zakljuili da je najve i izazov za graditelje web-baziranih kurseva konceptualni a ne tehnoloki. Oni predlau da graditelji kursa trebada se vie fokusiraju na to kako da uine njihove kurseve atraktivnijim,pristupanijim i interaktivnijim. (Boshier et. al., 1997, p. 348).

Kao dodatak ovome i uprkos rastuem priznavanju vane uloge i funkcijenastavnog plana u podu avanju i uenju, nastavnici ipak/sve u svemu (overall) nisuuspeli potpuno da iskoriste mogunosti koje omoguavaju alternativne tehnologije u

uenju. Dokaz za ovo je bezbroj web site-ova univerzitetskih kurseva, koje sadreneto malo vie od rasporeda, kratkog pregleda sadraja kursa, Power Pointprezentacija zabeleaka samog predava a i, ponekad, primer ispitnih testova.Umesto iskoriavanja jedinstvenih svojstava informacionih i komunikacionihtehnologija, takva praksa daje model uenja obrazovanje je jednako prenosuinformacija, koji je tako uobiajen za klasinu razrednu praksu. Bez obzira nasposobnosti sredstva prenosa, prirodu sadraja predmeta i potrebe u enika, velikideo nastavne prakse nastavlja da bude upravljen na nastavnika i orijentisan naprenos. Retko se zaustavimo da razmislimo zato obu avamo na na in na kojiobuavamo i podravamo uenje i zato su nai nastavni prilazi zasnovani navrstim obrazovnim principima spoznaje i uenja.

Ovakav nain nastavne prakse doveo je do velikih frustracija za uenike inastavnike, od kojih su mnogi postali prilino skeptini u vezi sa prednostima novihtehnologija u uenju, kao to su e-u enje i uopte uenje na daljinu (Kirkwood, 2000;Rumble, 2000). Ovo je klasian problem nastavnog plana. On ima veze saneuspehom stru njaka za nastavni plan i predmete da osmisle takav plan nastave iuenja koji bi najbolje odgovarali vrsti predmeta i potrebama uenika u ogranienosti

odreenih sredina za u enje. Uprkos ovome, mogu se na i i primeri dobre nastavneprakse. To su nivoi gde su nastavna iskustva paljivo oblikovana za podrku razvoja jasno ustanovljenog rezultata uenja i, u svetlu potreba uenika, spremnosti uenika iprirode obrazovnog konteksta.


15/87

15

Razmatranje sadanjeg prilaza

Ne bi trebalo vie da je potrebno ponavljati da informacione i komunikacionetehnologije same imaju mali uticaj na kvalitet poduavanja i uenja (v. Clark, 1983;Kozma, 1991). Nema sumnje da ove tehnologije pruaju ogromne mogunosti zaizgradnju nastavnih sredina bogatih izvorima za uenje. Meutim, one su samoprevozno sredstvo za obrazovne razmene i, same po sebi ne mogu bitno daunaprede podu avanje i uenje. Uprkos ovome, u trci da se se prihvati e-uenje,mnogi nastavnici ne mogu da urade neto vie od postavljanja programa kursa iPower Point prezentacija svojih predavanja na web site-u kursa. Ovo se ne razlikujemnogo od fotokopiranja takvog materijala i njegovog deljenja na asu. Dok jepostavljanje programa kursa i skripti lekcija na web vrlo korisna primena ovetehnologije, postoji mnogo vie to informacione i komunikacione tehnologije moguda prue u smislu podrke podu avanju i uenju. Da bi se potpuno iskoristile

mogunosti koje ove tehnologije nude, mora se obratiti puna panja na pedagogijutransakcije poduavanja i uenja. Ovo se odnosi na plan sredine poduavanja iuenja, koji objedinjuje, izmeu ostalog, razmatranje kako e predmet bitiprezentovan, ta e uenici raditi, ime e se podrati u enje, kako e uenje bitiprocenjeno i na koji nain e se dobiti povratna reakcija.

Ne postoji nedostatak saveta kako da se isplanira bogata sredina za e-uenje, da bi se obezbedilo da stvaramo najbolje tehnologije u enja kojeupotrebljavamo (v. Burhess & Robertson, 1999; French, Hale, Johnson & Farr,1999). Ustvari, po ovom pitanju nemamo ni izbora. Promenljive potrebe obrazovanja iobuavanja kako u biznisu (poslu), tako i u viem obrazovanju, prinuavaju nas darazmotrimo klasine pristupe poduavanju i uenju. Ovo ini da, pored ostalog,promenu uloga nastavnika da pre e iz uloge mudraca na sceni u ulogu vodia sastrane. Ovo takoe ukljuuje izmenu prirode uenja iz voene nastavnikom uupravljene na uenika ili centrirane na uenika. Informacione i komunikacionetehnologije imaju znaajnu ulogu u podrci ovakvih nagovetenih promena u prirodipoduavanja i uenja.

French, Hale, Johnson & Farr (1999) predlau tri naina na koji se moe

upotrebiti informaciona i komunikaciona tehnologija za podrku usmerene na sebe iusmerene na u enika sredine za uenje. To su:

1) pove ano/uve ano poduavanje Augmenting teaching2) virtualno uenje Virtual learning3) progresivna primena Progressive applicationPoveano poduavanje se zasniva na premisi da nastavnik moe da pove a

praksu u poduavanju podravajui je jednim ili sa vie aspekata aktivnosti bazirane


16/87

16

na ICT-u. Poveane u ionice mogu da koriste sve od korienja Web-a zadistribuciju informacija o kursevima, do email komunikacije za diskusiju izmeuuenika i nastavnika i meu uenicima i saradnju studenata preko kompjutera.

Virtualno uenje se odnosi na proces podu avanja i uenja preko Interneta bezlinog kontakta meu uesnicima. Na ovaj nain Internet zamenjuje standardnapredavanja, stvarajui nove mogunosti za usmereno na sebe i fleksibilno uenje.

Na kraju, progresivna primena se odnosi na proces primene ICT-a, bazirane natehnologiji progresivnog poduavanja i uenja kako se razvija samopouzdanjeuenika u korienju tehnologije i njenih prednosti. Koncept progresivne primenetehnologije zasnovane na pojmu uenja tano na vreme, to predstavlja procesmogunosti pristupa obrazovanju u vreme kad uenik eli neto da nau i.

Razmiljanje

Kako bi e-uenje uticalo na Vau organizaciju?Koje zamke e-uenje-a biste izbegli?


17/87

17

5. FUNKCIONALNI MODEL E-UENJA

Da bi se razumelo kako razliiti sistemi mogu da rade zajedno, korisno je daimamo jednostavan model za primenu e-uenja. Slika 1 ispod predstavlja vizuelnu

prezentaciju komponenata koje stvaraju neko okruenje e-uenja i objekata kojimoraju da budu premeteni izmedju ovih komponenata. Ovo nije neki arhitektonskireferentni model za korienje od strane ininjera ve vie koncepcijski model kojimoe biti iskorien da odredi proizvode e-uenja i njihovu funkcionalnost uokruenju e- uenja.

Meta podaciDa bi povezali dejstvo sa ostalim komponentama, skladiteni sadraj mora

sadrati pretrauju i eksponent traenih objekata i, tano opisanih informacija ostrukturi i osobinama tog objekta. Te opisane informacije zovu semeta podaci ili jopreciznije, naueni meta podaci. Meta podaci se koriste da podre pretragu,otkrivanje, i istraivanje nauenih objekata.

Meta podaci i sadraj arhiviranjaAko neko pomisli na tradicionalnu biblioteku, meta podaci su jednaki

kartoteci, i sadraj je anologan knjigama.ak i u biblioteci kartice seuvaju odvojenood knjiga, i u digitalnom dobu sadraj skladitenjaesto sadri samo meta podatke.

Skladiteni sadraj sastoji se iz razlicith formi ukljuuju

i tekst, grafiku, odredjenapitanja, slike, animacije, simulacije, audio, i video. Grubo fiziko skladitenje i

povraaj sadrajnih objekata mogu biti u potpunosti odvojeni od skupljenih iobnovljenih meta podataka koji se tiu traenih objekata. Ustvari, traeni podacimogu biti sauvani na vie razliitih servera sa razliitim karakteristikama. Ovo jetehnoloki prigodan pristup sticanju efikasnosti u dostavljanju stvarnog sadraja zauenje i zato to razliiti mediji zahtevaju razli ite tipove servera.

Sadraj i rukovodjenje

Premda ovo tek poinje da se deava, sadraj skladitenja moe biti deosadrajnog rukovodjena sistema ili mogu podravati funkcije sadrajnog rukovodjenakao sto su: kontrolna verzija, prijavljivanje i odjavljivanje, i pristanak rukovodiocaprilikom stvaranja novog sadraja.Uvoz i izvoz funkcije potrebne za premetanjeobjekata ili grupe objekata izmedju sistema takodje mogu biti namenjene sadrajnomrukovodjenju.


18/87

18

Ponovno upotrebljeni podaci

Skladitenje traenih podataka omoguuje korisniku da formira, registar, iponovo upotrebi traene podatke. Ovo zahteva arhiviranje podataka sa traenimmeta podacima, i esto zahteva mogu nost njihovog kombinovanja i poklapanjatraenih podataka koji potiu iz razliitih izvora i dostavljaju se u razliitim sistemima.Sveukupno ponovno ubotrebljeni podaci zahtevaju uskladjivanje raznih komponenti.

Ponudjeni kataloziPonudjeno uenje je definisano kao sadraj koji je sakupljen kao paket

podataka (ukljuuje odredjene komponente ) koji je potom ponudjen uenicima kaocelina. Ponudjeni katalog potpada pod specijanlnu vrstu skladitenja koje sadriponude. Ponudjeni katalozi mogu dovesti u vezu ponude sa nau nim metodama

preko kojih se dolazi do eljene diplome, sertifikacije, i ostalih eljenih kvalifikacija. Uzavisnosti od arhitekture okruenja gde se uenje odvija, ovaj katalog moe bitiintegrisan sa generalnim sadrajem ili moe postojati kao odvojena komponenta.

Sadraj autorizovanih tehnikaSadraj (i odredjenost) autorizovanih tehnika i servisa doputa ekspertima

dotine tematike i instrukcionim kreatorima da naprave i modifikuju sadraje traenihpodataka. Profesionalni instrukcioni kreatori potrauju njihova digitalna orudja da biostvarili irok spektar raznih funkcija, dok medjutim gore pomenuti eksperti teepodacima i objektima koji se lake koriste i bre ue, i obezbedjuju standardneosnove za tek napravljene sadraje.

Razliite autorizovane tehnike koriste se za kreiranje i formatiranje razlicitihtipova sadraja kao to su: tekst, grafika, slike, animacije, simulacije, audio i video.Vano je za autorizovane instrumente da dozvole autorskim kapacitetima da locirajupostojee sadraje i da ih ponovo upotrebe pre nego to ih u potpunosti rekreiraju.Ovo zahteva instrukcione dizajnere, kapacitetne provajdere, ili stvaraoce samogprograma da to ta nije odrede i obezbede meta podatke i detaljan opis njihovog

sadraja.

Sadraj konstrukcionih tehnikaSadraj konstrukcije odnosi se na povezivanje kapaciteta objekta zajedno u

koheziji sa traenim modulima, sa navigacijom izmedju jasno definisanih objekata itano odredjenih podataka sklopljenih da odgovaraju sadraju. Sadraj konstrukcijeesto se obavlja uz pomoc razli itih tehnika,ee nego to se autorizovane tehnike


19/87

19

koriste da bi se stvorili traeni objekti, iako mnoge autorizovane tehnike koriste iukljuuju konstrukcione mogucnosti.

Sadraj konstrukcionih tehnika podrava kreiranje i aplikaciju ablona samogkapaciteta koji moe biti osnova za konstanto i efikasno pakovanje sadraja i lakoupotrebljive metode uenja. Taj prototip moe biti baziran na strukturi, naprezentaciji, i na instrukciono dizajniranim metodama, ili na sva tri. Na ovaj nain tajablon moemo podeliti na: uvodnu lekciju, objanjenje, primer, i zadatak; uzmimorecimo pozadinu vaeg display-a na koju moemo postaviti va kolski ilikompanijski logo; zajedno sa mestima za tekst, grafiku i animacije. Bilo bi od pomoiako bi ove postavljene ikone mogli koristiti kao podatke za uenje, i na taj na in i njihdospremili u memoriju radi lakeg nalaenja i kasnijeg uenja. Ova konstrukcija(assembly option) takodje nam omuguava povezivanje sa drugim izvorimaelektronskog uenja kao sto su: internet priaonice (chat rooms), internet debatni

forumi, lako praenje vanih dogadjaja u svetu i propratno edukativno internetokruenje.

Organizator katalogaOrganizacija kataloga je proces definisanja uenja koje e biti ponudjeno

raznolikoj publici: utvrdjivanje planova za uenje (metode nivelisanja znanja isertifikata, naini razvijanja raunarskih vestina), rasporedjivanje izvora potrebnih zapodrku za predavanja, utvrdjivanje poslovnih procesa za registrovanje uenika uponudi, i pravljenje kataloga ponude koji ce biti dostupan ciljnoj publici.

Ovaj proces moe biti jako jednostavan u organizaciji koja inae izdaje malibroj samohodnih proizvoda za uenje svojim zaposlenima ili e taj proces biti vrlosloen kao to je to sluaj kod velikih obrazovnih organizacija koje izdaju hiljadekurseva koje vode instruktori velikoj i raznolikoj publici.

Sadrina organizatora kataloga je tipian interface koji dozvoljavaautorizovanom pojedincu da omogui uenje i postavi pravila za pristup, ogranienja,cene, itd.

Organizator profila u enikaUenje se svodi na u enike, stoga sistemi za e-u enje po pravilu sadre

informacije o uenicima koji ih koriste. Ove informacije sadre: line podatke,planove njihovog uenja (za koje zvanje se edukuju, npr.), istorijat njihovog uenja,zvanja i diplome, procena znanja (vetina i kompetentnosti), i status uestvovanja uaktivnom uenju (registrovanje, napredak). Zbir svih ovih informacija zove se profiluenika i sistemi za e-uenje zahtevaju, pored ostalog, komponentu koja oraganizuje


20/87

20

ove profile. Organizator profila uenika ini dostupnima informacije ostalim delovima,preuzima i obnavlja informacije o uenicima na osnovu podataka koje mu dostavljajuostali delovi baze e-uenja.

Nastavni planU zavisnosti od organizacione strukture, uenje moe biti planirano od strane

samih uenika, od strane nastavnika, nadzornika, savetnika, HR menadera (HumanResource- kadrovi). Zajedniki elementi planiranja (koji mogu ili ne moraju bitipodrani od strane automatizovanih sistema ) su slede i:

Odredjivanje cilja uenja. Koji stepen, zvanje, diplomu, kvalifikacije ili vetinuuenik eli da postigne?

Procena postoje eg uenja ili stepena znanja u enika. Ovo se moe izvriti

test procenom, procenom istorije uenja, ili kroz subjektivnu procenu odstrane nastavnika ili neke druge osobe.

Procena postoje eg nivoa znanja i/ili stepena vetine u odnosu na cilj uenja.U edukaciji vieg nivoa ovo se esto naziva analizom napretka. U svetuvelikih firmi, korporacija, ovo se naziva analizom rupa u znanju.

Utvrdjivanjem nastavnog plana, obino u smislu ponude gradiva koje e impomoi da sa svog nivoa znanja dostignu cilj.

Valja primetiti da ovo nisu koraci koji se moraju redom ispratiti. Svi ovi koraci su umedjusobnom odnosu koji moe zahtevati ponovnu procenu novonastale situacije.

Planiranje uenja zahteva pristup ponudi i putevima obrazovanja ponudjenim ukatalogu i pristup informaciji o uenicima iz baze podataka profila uenika. Nastavniplan treba posmatrati kao jezgro profila uenika i uvati ga kao takvog za praenjetekueg napretka pojedinca.

Nastavni katalogNastavni katalog je deo koji omuguava uenicima pristup nastavnoj ponudi i

uredjuje poslovne procese koji su vezani za taj pristup. Sloenost tog procesa moe

se menjati drastino, od obinog klika na proizvod u katalogu koji odmah obezbedjujepristup, do sloenog procesa koji iziskuje pristanak instruktora, proveru slobodnihmesta, proveru prethodnih uslova neophodnih da budu ispunjeni, obra un plaanja,metod plaanja, definisanje otkaznih rokova i mogunosti refundacije, itd.


21/87

21

Okruenje predavanjaOkruenje predavanja obezbedjuje u eniku pristup gradivu i ostalim

sastavnim i dopunskim delovima predavanja kao to su: internet priaonica, e-pota,kvizovi znanja, pristup multimedijskim sadrajima, orudjima za saradnju, deljenjemprograma, zajednickim kolskim tablama, ujednaenim izdanjima, itd.

Okruenje takodje obezbedjuje orudja za instruktore, ukoliko postoji programkoji vodi instruktor.

Okruenje predavanja takodje prua navigaciju kroz sadraj, ponekadkontrolisan od strane samog uenika, ponekad od strane instruktora, a ponekad odstrane samog sistema predavanja. Pravila ponaanja za kretanje kroz sadraj suustanovljena pri sastavljanju sadraja.Delovi okruenja predavanja mogu sadrati:

Sinhronizovana saradnja okruenja kao sto su: internet priaonica, kolske

table, deljenje ekrana, i audio/video konferencije. Nesinhronizovana saradnja kao to je: debatni forumi u vidu e-pote. Samohodni sadraj (tekst, video, simulacija, grafika, itd.) Predavanja i praenje pre i posle procene, i Prilagodljiva navigacija, koja zavisi od rezultata procene.

Podaci o aktivnostima uenika i statusu u izboru predavanja mogu se poslati iupisati u profil uenika.

Oflajn u enje, nomadsko u enje, i u enje u pokretuDo nedavno, elektronsko uenje je znailo uenje preko Web pretraivaa

povezanog na internet. Ovo se sve vie osporava. U enici koriste prenosive uredjajei ak ni tradicionalni raunari ne mogu da ostvare stalnu vezu sa serverom. Ovo jenaroito tano u delovima sveta gde je internet konekcija putem telefona (dial up)skupa, a stalna konekcija velike brzine nedostupna. Mogunost da se preuzme sainterneta program iji sadraj moe da radi i bez internet konekcije je mogunost kojadozvoljava e-uenju da radi i u okolini koja nema pristup internetu. Predavanja i

dodatni sadraji moraju ponovo sinhronizovati sadraj aktivnih podataka kada seuenik ponovo prikljui na mreu. Ovo se naziva oflajn uenje od strane mnogih firmikoje se bave e-u enjem u SAD, medjutim fraza nomadsko uenje je popularno uostalim zemljama engleskog govornog podru ja. Mobilno, uenje u pokretu,podrazumeva korienje prenosivih uredjaja (PDA uredjaji, mobilni telefoni, itd.) kaosredstava za predavanja.


22/87

22

Pristupa nostProfili uenika takodje mogu sadrati podatke koji se mogu koristiti za

odredjivanje metoda predavanja koje uenik koristi. Na primer, uenici oteenogsluha mogu biti snabdeveni sa transkriptom teksta video prezentacija.

Okruenje za saradnjuNeki sistemi za e-uenje su napravljeni na temeljima sinhronizovanih

predavanja i saradnje. Nazivaju se virtuelne uionice zato to pokuavaju da proireshvatanje fizike okoline i deavanja u uionici na internet okruenje. Iako se koristeza e-uenje, tehnoloki pristupi virtuelnim uionicama su dosta druga iji nego oni kojise koriste na bazi web pretraivaa koji primarno koriste asinhronizovanapredavanja.

Neformalno u enjeZnaajni deo uenja, pogotovo u svetu korporacija, odigra se na neformalan

nain. To neformalno uenje moe sadrati stvari koje je nemogue zapisati iformirati u reenicu. Takvi su razgovori na hodniku, kao i improvizovani primeri,spontani treninzi, demonstracija rukama i mnogi drugi oblici koji se pokuavajudigitalizovati i spremiti za kasniju upotrebu.

Neformalno uenje se esto odrava istim metodama saradjivanja kao iformalno uenje. Zapravo formalno uenje je esto samo mali deo poslovnog sluajaza implementiranje sinhronizovane saradnje, gde je neformalno uenje mnogo e ena umu kupaca. Mnoge saradnje ukljuuju mogunost audio, video, i drugih zapisaija sadrina se svodi na neformalne dogadjaje. Time se prave mnogi nastavnimaterijali koji mogu da se rasporede i sauvaju u sadraj za kasniju upotebu. Nekisistemi obuhvataju alat koji omugaava da se neformalno u enje zapie i unese uprofil uenika.

Procena znanja i na ini testiranjaProcena i testiranje znanja mogu biti sastavni deo nastavnog gradiva i

predavanja ili mogu biti zamiljeni kao odvojen proces. U svakom sluaju procenetestiranja znanja su kljune komponente svake vrste edukacije ukljuujui tuzapisivanje, skupljanje, interpretiranje procena to se vri esto od strane nezavisnogprograma koji se naziva motor procene.

Motori procene se uglavnom sadre od procene autorovih mogunosti imogu biti korieni za stvaranje grupe pitanja od kojih su i same procene (i


23/87

23

ispitivanja) sastavljeni. Konstrukcioni proces se sastoji od nasumino biranih pitanjabaziranih na odredjenom kriterijumu,ak i na nekim prilagodjenijim pitanjima kojapotiu od predhotno postignutih rezultata. Tipovi pitanja koja podravaju gorepomenuti motori procene su impresivno brojni, iako klasini direktni izbor pitanja sa jednim tanim odgovorom je i dalje dominantan.


24/87

24

6. TEHNOLOKA INFRASTRUKTURA

Da bi efikasno savladali e-uenje veoma je vano imati: istu sliku o tomekako e-uenje podrava i pomae ostvarivanje edukativnih ciljeva; sadraj e-uenja

koje tei tim ciljevima; orudje (tehnike) za stvaranje i ostvarivanje; omuguava idostavlja samo znanje; i na kraju potrebna tehnoloka infrastruktura koja epodrati orudje i samo dostavljanje ueniku eljenog sadraja.

Tehnoloska infrastruktura mora posedovati neophodan kapacitet koji epodrati zahteve koje e-uenje iznova potrauje u skladu sa napretkom interneta,mora biti fleksibilna da bi podrala konstantno uveavanje korisnika, takodje mora bitii stabilna da bi obezbedila visok stepen mogunosti i opcija za uenike, moraobezbediti potpunu otvorenost sistema, tehnike i orudja da bi pruili uenicimamogunost da na osnovu korienja raznih komponenti dodju do eljenog reenja, ina kraju mora pruiti bezbednost da bi zatitila korisnike i sam sadraj sistema.

SUN Podrka tehnolokoj infrastrukturi e-u enjaThe Sun Open Net Enviroment (Sun ONE )

(www.sun.com/software/sunone/) je Sun Mikrosistemi standarno baziran softver,dizajniran, sa oprobanom platformom, i specijalizovan za pravljenje i dostavljanjeprograma. On obezbedjuje irok spektar tradicionalnih softverskih aplikacija, kao inovonastale programe bazirane na web-sitemima, i ostavlja prostor buduim

generacijama mogunosti edukacije putem raznih web-programa i aplikacija.Sun ONE arhitektura kao i iPlanet proizvodi koji otelotvoruju takvu arhitekturu su

najprigodniji za podrku zahteva koje postavlja takozvana edukacija e-uenja. Ovo jeotelotvoreno u sledeim karakteristikama:

Integrisanost : Podrano od strane otvorenih standarda i tehnologija kako biosigurali operativnost preko heterogenih platformi,sistema i okruenja.Evolutivnost : Pospeuje performanse postoje ih sistema a pritom pruafleksibilnost samog servisa ''on demand''

Investiciona opravdanost : Smiljena da odgovara kako kratkoronim tako idugoronim potrebama same softverske arhitrekture.Isplativost : Direktan uticaj vri na izazove koje proistiu iz samog poslovanjakroz dokazane i pristupane proizvode


25/87

25

Integrisanost : Limitira trokove implementacije softvera time to jeaplikativan istog trenutka bez potrebe prilagoavanja sa ostalim ''Sun ONE''proizvodimaPospeivanje preduzimljivosti preduze a: Podrano od strane mreneinfrastrukture kompanije koja razume neophodnost i kritinost samihproizvoda kao i potrebama za podrku.

KONFIGURACIJA PROIZVODA ZA ''e-UENJE''U stvarnom svetu i okruenju funkcije koje su ve prethodno opisane su

tipino rasprostranjene u boju alata i sistema. Ovaj odeljak objanjava nekeuobiajene klase proizvoda kao i samih isporuilaca istih i funkcija ''e-uenja'' kojeoni podravaju.

Ovo grupisanje proizvoda e se kroz vremenski period promeniti u skladu

kako i trini prostor nastavlja da evoluira tj. da se razvija.

Portali za u enjePortali za uenje spajaju alate koji su neophodni za ''e-u enje'', sadraj kao i

okruenje zadueno za isporuku i da ih organizuje tj. grupie u logine celinebazirano na ulozi individue koja koristi dati portal. Svaka organizacija koja koristi datiportal e definisati i organizovati detaljno uloge koje su najpogodnije njihovimpotrebama ali neke od neje ih su sledee: osoba za razvoj sadraja, instruktor,savetnik, administrator i uenik. Portali se takoe upotrebljavaju kako bi pruilipodrku zajednicama koje se edukuju koje predstavljaju grupe ljudi koje vezujezajedniki interes za odreenu temu ili oblast. Portal prua nain da se identifikujuljudi sa slinim interesovanjima i prua alate za kolaboraciju i podele sadrajalanovima odreene zajednice koja je identifikovana. U sferi vieg obrazovanja koleimplementiraju ove portale kao integralni deo kolske zajednice i okruenja zauenje. Tehnologije portala i servisi su dostupni od strane irokog broja prodavacausluga ukljuujui specijalizovane prodavce kao to su sistemski prodavci poznatijipod nazivom ''blackboard'' i proizvodi namenjeni studentskoj administraciji poznatiji

pod nazivom ''people soft''.to se tie korporativne sfere LMS prodavci se tipino pozicioniraju kao

provajderi portala okruenju koje se edukuje.

Prodavci sadrajaKao to se moe videti iz funkcionalnog modela,sadraj je taj koji predstavlja

samo srce okruenja za e-u enje.


26/87

26

U sferi akademskog obrazovanja,a posebno u sferi visokog obrazovanjaizdavai se trude da sadraje ponude u to je ve em broju interesnih sfera. Oni dakaemo prekrajaju postojee sadraje u one koji e najbolje odgovarati potrebamakorisnika kao to su ''kurs paketi'' ili ''kasete'' koje se mogu koristiti naopteprihvaenim kurs menadment sistemima kao to su ''WebCt'' i ''Blackboard''(same funkcije ovih sistema za menadment kurseva koji su primenjeni naakademskom tritu su dalje opisani u posebnom odeljku ispod).

U korporativnoj sferi postoji odreeni broj kompanija kao to su''smartforce'',''skillsoft'' i ''netg''iji primarni zadatak predstavlja pruanje tkzv ''sapolice'' i ''samohodnih'' kurs paketa koje kompanije mogu nabaviti i primeniti ih krozsvoje sisteme zamenadment u enja. Gomila ''off the shelf'' sadraja se tradicionalnopojavljuje u oblastima kao to su ''soft skills'' (komunikacije, liderstvo,...),informaciona tehnologija i opti poslovni menadment. Ovo je samo poetak jer se

promene deavaju u samoj raspoloivosti i irine primenjivosti alata. Postoji takoeodreeni broj kompanija koje su specijalizovane na polju razvoja sadraja ciljanogna specifinu vertikalnu industriju,a posebno u sferi izuzetno regulisanih industrijskihgrana kao to su zdravstvo, trasport, energija. Razvoj i napredak ka ''e-u enju'' uovim vertikalnim tritima je proisteklo pre svega iz potreba same industrijekao iuslovima konkurencije. Neki veliki prodavci kao to je ''smart force'' implementirajunjihove sadraje u svoj paket programa kako bi ponudili kompletno ''out of the box''reenje klijentima koji preferiraju da posluju samo sa jednim prodavcem. Ovi da ihnazovemo minimalistiki LMS (learning management system) pruaju tkzv on-linekataloge, jednostavne profile koji su potrebni za uenje, planiranje samog uenja ipraenje samih rezultata datog programa. Izdava i se kreu u tom pravcu koji eobezbediti svoje sopstvene LMS i LCMS okruenja kao opciju za njihove klijente.

LMS(Learning Management System)LMS termin se primarno koristi na korporativnom tritu. FLMS (full featured

learning management systems) kao oni koje nudi ''LearnTone''(suned.sun.com/HQ/LMS/, click2learn, Docent, IBM Mindspan reenja, Saba i Thinq)

pruaju sledee glavne funkcije (pogledati sekciju funkcionalni model koji se nalazi uovom dokumentu radi opisa ovih komponenti):

Menader profila uenjaMenader kataloga proizvoda za uenjePlaner uenjaRegistar uenja


27/87

27

Povezanost sa okruenjem kojem se isporu uje usluga kako bi bili upoznatisa onim to im se nudi.Praenje isporuke i ukljuenosti u programProcena i praenje testiranjaProcena autorskih alataPrikuplja sadraja

Ono to predstavlja bit svega je namera da upravljaju okruenjem koje seedukuje, omoguavajui mesto gde sadraj moe biti organizovan i prezentovankorisnicima tj. onima koji ue, planovi uenja mogu biti rukovoeni tamo gde suaktivnosti samog uenja i rezultata praene od strane provajdera. Veliki igrai napodru ju LMS sigurno poveavaju svoje trino ue e integrisanjem samogautorskog prava,procene i alata za isporuku u svoje proizvode.

Sistem studentske administracijeU sferi visokog obrazovanja, sistem menadmenta uenja je omoguen

integracijom sistema za menadment isporuke kursa kao to je WebCT ili Blackboardsa studentskim administracionim sistemom kao to su PeopleSoft,SCT i Datatel.Sistem studentske administracije upravlja sa profilima uenika, kataloga ponude,planiranjem i registracijom samog korisnika tj. uenika. Sistem za menadmentisporuke kursa upravlja sa kompozicijom sadraja,uzajamno deluje sa autorskimalatima, podrava isporuku samog znanja i detaljno prati rezultate.

Prodavci sistema za studentsku administraciju razmatraju proirenje njihoveproizvodne linije koje bi ukljuile menadment isporuke kursa, ali svojim ve im delomsu formirali odreena partnerstva sa onim prodavcima koji prdaju ve sistem zamenadment isporuke kurseva jer su smatrali da im je to povoljnija opcija nego darazvijaju potpuno nov proizvod sami. Ovo omoguava kako jednima tako i drugimpartnerima da se fokusiraju na one delove programa za koje su najkompetetniji jer iztoga sledi da e zajednikim naporima krajnjem korisniku isporuiti mnogo korisniji ikvalitetniji proizvod nego to bi to mogli uiniti da nisu u parterstvu jedni sa drugima.

Sistem za menadment sadraja u enja (CMS ili LCMS)LCMS predstavlja multi-korisniko okruenje gde ljudi koji rade na razvoju

metoda uenja mogu kreirati, sauvati, ponovo koristiti, upravljati i isporuiti digitalnisadraj za u enje, a sve to iz centralnog spremita. Dok LMS upravlja procesima kojiokruuju samo uenje dotle LCMS upravlja procesima kreiranja i isporu ivanjasamog sadraja koji je neophodan za u enje kao to se moe i zakljuiti iz samihnjihovih naziva.


28/87

28

Karakteristike tipinog LCMS proizvoda ukljuuju:Alate za sastavljanje sadrajaAutorski alati sadraja uenja mogu biti ukljueni u LCMSIntegracija autorskih alata koja podrava registraciju,uvanje i povraajobjekata bilo kojim podesnim standardom kao autorskim alatom.Sadraj koji ima omogueno meta-data spremite (ukljuujui ureaje zamemorisanje sa nekim karakteristikama menadmenta sadraja kao ikataloga sadraja)Jednostavan menadment profila korisnika,mada ovi sistemi postajusofisticiraniji u okviru LCMS proizvodaSistem isporuke sadraja koji omoguava LCMS-u da locira,povrati i servisiraodreene objekte u okruenje isporuke.

Mnogi LCMS proizvodi integriu sve ove komponente i bazirani su instrukcionom

dizajnu paradigmi ili instrukionalnim teorijama. Jo jedan od alata koji se moe nai uokviru nekih LCMS proizvoda je onaj koji koristi za promenu namene neformalnog ilinasleenog sadraja to prosto govore i znai konvertovanje ''staroffice-a'', ''power point-a'' ili dokumenata u Word-u u objekte za uenje koji mogu biti iskorieni odstrane LCMS.

Definisanje jednog LCMS kao odvojenog niza proizvoda je relativno novfenomen. Nivo sloenosti oko uenja, planiranja i vezivanja ponude poslovnimpravilima i poslovnim procesima je mnogo manje zastupljeno u LCMS proizvodimanego u LMS proizvodima, iako je nivo sloenosti vezan za organizaciju sadraja i ciljobrazovanja daleko vei. Kao to moete posumnjati, prodavci LMS proizvodapoinju da nude integrisane LCMS proizvode dok prodavci LCMS proizvoda gradesvoje LMS mogunosti. Neki prodavci (izdavai), prodavci autorskih orua, i prodavcipredavakih programa takodje razvijaju LCMS funkciju koju integriu u svojeproizvode.

LCMS proizvodi omoguavaju firmama da razviju i ponovo upotrebe male jedinicedigitalnog instrukcionog sadraja. Ovo je od velike vrednosti. Ponovno korienje iorganizovanje gradiva koje zadaje jedan LCMS skrauje vreme potrebno za

stvaranje novih nastavnih programa i umanjuje cenu njihovog pravljenja. Eliminisanjeizlinosti gradiva ponovnim korienjem istih predmeta takoe obnavlja informacije utim predmetima i to na jedan laki i jeftiniji na in.

Korienjem standardizovanih nastavnih 'metadata' struktura zajedno sa uvozomi izvozom standarizovanih nastavnih predmeta takoe omoguava novim nastavnimpredmetima da se prave i dele sa drugim nastavnim oru ima i programima.


29/87

29

Kako bi u to veoj meri podrali ovu mogunost korienja od strane viesistema, novi LCMS alati su dizajnirani da budu u skladu sa standardnimspecifikacijama za metadata sadraje, pakovanje sadraja, i komunikaciju sadraja.

Autoring alati i alati za spajanjeAutoring alati, odn. alati za izradu nastavnog gradiva dolaze u 3 oblika:

1. Alati predvieni za stvaranje nastavnog gradiva u uem smislu. Ovo suuglavnom ili delovi LCMS programa ili jednostavni alati namenjeniekspertima materije, kao sto je Trivantis.

2. Alati koje koriste autori sadraja i instrukcioni dizajneri, koji takoe mogustvarati gradivo. Ovde spadaju Macromedia proizvodi, koji po inju dapodravaju neophodne standarde.

3. Alati koji omoguavaju da se gradivo stvara koristei se standardnim

programima za obradu teksta i programima kojima se prave prezentacije. Nizproizvoda koji naizgled dodaju makroe Star Office, Word, ili PowerPointdokumenti, ili takve dokumente zaviti u neki format koji je u skladu sastandardima nastavnog gradiva. Ovi alati omoguuju dokumentima iprezentacijama da postanu nastavni predmeti koji se mogu predavati uodgovarajuim sistemima.

Mnogi alati za stvaranje gradiva omoguavaju utelotvorenje sadrine koja jestvorena negde drugde preko cut i paste komandi. Alati za sastavljanje sadrine ineisto tako to sve podatke tretiraju kao predmet nastave i kombinuju vie njih. Veinaovih alata koji sastavljaju sadrinu su delovi LCMS proizvoda, mada su neki izdavaii kompanije za razvoj sadraja stvorile alate koji koriste relevantne delove SCORMa (Sharable Content Object Reference Models ) ili AICC ( Aviation Industry CBTCommittee ) standarde kao osnovu za stvaranje nastavnog gradiva. Ovi proizvodimogu nestati usled pojave proizvoda koji su laki za korienje. Takvi proizvodifunkcioniu tako to prvo sagrade strukturu-kostur, a onda je popune sadrinom.

Sistemi za procenu znanjaSistemi za procenu znanja obezbe uju specijalne alate napravljene ba za

ispitivanje, testove i procene. Ve ina ovih sistema takoe podrava izvravanjetestiranja prema uenicima, i isporuku ovih podataka nazad nastavnom sistemu. Nekialati odravaju sopstvenu bazu rezultata koju koriste dalje za izvetaje i analizu.Sistemi za procenu znanja su ukljueni u: mnoge programe za pravljenje isastavljanje nastavnog gradiva, kao sto je Trivantis; sisteme za organizaciju uenja,


30/87

30

kao to su LearnTone (suned.sun.com/hq/lms/) i Docent; i organizatori kurseva, kaoto su WebCT i Blackboard.Takoe postoje specijalizovani sistemi kao to su Question Mark ili Quiz Studio, kojise fokusiraju samo na pravljenje, isporuku i praenje ispitivanja. Ovi specijalizovanialati sarauju sa irokom paletom LMS, organizatorima kurseva, i okolinompredavanja.

Sistemi za organizaciju kursevaOva kategorija sistema posebno preovla uje na tritu edukativnih programa,

jer je tu akcenat baen na razliite metode uenja sadrane u jednoj vrsti predavanjakoju vodi instruktor. Ovi sistemi se razlikuju od LCMS i LMS proizvoda u smislu tose svode na ablonsko stvaranje kurseva, i oni se ugradjuju (mada ne uvek, ini se)u baze podataka o studentima i katalokim sistemima.

Sistemi za organizaciju kurseva, kao to su eCollege, Blackboard, i WebCT imajusledee vidove funkcionisanja:

Sastavljanje delova kursa u nastavni program sa podrkom za navigaciju, ilisekvenciju,

Predavanje nastavnog gradiva u eniku, Organizaciju prijavljivanja, predavanja radova, praenja, ocenjivanja i

povratnu spregu sa korisnikom, Pravljenje i isporuku testova, ispitivanja i procene znanja, Ugraivanje asinhronizovanih alata kao to su otvorene i zatvorene

(upravljane) diskusije, organizaciju e-mail grupa, i razmenu dokumenata, Ugraivanje u sinhronizovane alate kao to su Internet priaonice, table za

poruke, audio i video konferencije, itd. Podrku za upravljanje predavaa na kursevima pruaju mogunosti kao to

su: dinaminu reviziju materijala, organizaciju zadataka, deljenje ekrana,ake knjiice, kontrolu prijema na kurs itd.

Automatizovane alate koji podravaju ugraivanje sa sistemima zaadministraciju studenata za zakazivanje asova, prijavu za asove,

uskladjivanjem rezultata studenata, i praenje tih rezultata.Odnose i se na gore navedeni funkcionalni model, ovi sistemi podravaju rad

programa za sastavljanje gradiva, organizatorom kataloga, matine knjige uenika,okolinu i predavanja, okolinu za saradnju, i sistem za ispitivanje/procenu. Sa obziromna to da neke od ovih funkcija podravaju i organizatori gradiva i administrativni


31/87

31

sistemi, od kljune je vanosti injenica da se one mogu ugraditi u ovakve sisteme.Sam uspeh kurseva zavisi od te integracije.

Virtuelne u ionice/Alati za saradnjuPostoji niz prodavaca koji nude svoje proizvode kao okruenja pogodna za

saradnju i optih konferencijskih sistema i formalnih sistema za e-uenje. Dosta ovihfirmi ima saveznitva sa prodavcima LMS i sistema za organizovanje kurseva kojevrsto iesto ugradjuju u svoje proizvode.

Alati za sinhronizovano sara ivanje mogu obezbediti: audio i videokonferencije, deljenje ekrana i aplikacija, sinhronizovano Web pretraivanje, deljenjekolske table, dizanje ruku, i glasanje.

Asihronizovani alati obezbedjuju: grupe za diskusiju, grupe za organizovanjee-pote, i audio video reprodukciju.

Za neformalno uenje, kljuna re sinhronizovanih okruenja je mogunost dase snime i sa uvaju dogadjaji kojie se mo i ubudue reprodukovati.Postoji irok niz proizvoaa i alata iz ove oblasti. Neki su dobro poznati u pravljenjuokruenja pogodnog za saradnju i oni su: Centra, Webex, Placeware, i Interwise.


32/87

32

7. MENADMENT SISTEMI e-UENJA

Menadment sistemi e-uenja su elektronske sredine koje omogu avajusnabdevanje , upravljanje/menadment i administraciju niza aktivnosti uenja,

servisa, sadraja i podataka. Kao dodatak smanjenju trokova i odravanju kontrolenad svojim obrazovnim aktivnostima, menadment sistemi e-uenja (ili LMS kako sepopularno nazivaju) takoe dozvoljavaju organizaciju pomeranja kolektivnog znanja ivetina svoje radne snage na bolji strateki na in. LMS pomau u poboljanju brzinei produktivnosti obrazovnog procesa i komunikacije meu uenicima.

U ubrzanoj konkurentnoj ekonomskoj sredini, raste spajanje meu malimLMS trgovcima. Veoma je mogue da e slede a generacija vie integrisanih LMS-ova biti okarakterisana kao interfejsi laki za upotrebu i bolje modifikovani, jaemerljivosti softverskih projekata, vre usaglaenosti sa industrijskim standardima iveih mogunosti za meusobno operisanje, kao i lake integracije komplementarnihsistema. Stvaranje tako bogate, izmerljive, sledee generacije LMS platformi naosnovu skice moe potrajati nekoliko godina.

Pogled na korporativnu obuku i obrazovne zajednice moe se initi damenadment sistemi e-u enja predstavljaju kritian alat za upravljanje i razvojljudskog kapitala i menanizama za poboljanje statusa svojih obrazovnih funkcija.Nedavna istraivanja voena industrijskim analitiarem Brandonom Halom predlauda je postojao ravnomeran rast u upotrebi LMS u obrazovanju i obuci tokom nekoliko

poslednjih godina.

Evolucija dodataka u LMS-uStandardni dodaci sadanjeg LMS-a ukljuuju:

Organizaciju i raspored kurseva Uee uenika i administraciju Mogunosti nastavnog sadraja kursa Online upravljanje razredom Beleenje i izvetavanje o napretku uenika Ocenjivanje i merenje rezultata Izvetavanje postignutog i zavrenog Upravljanje svedoanstvima uenika Mogunosti ugoavanja

Sledea generacija LMS e vrlo verovatno imati sledee dodatne karakteristike:


33/87

33

Konstrukciju orijentisanu na objekat i zasnovanu na web-u Analizu praznina u vetinama / Dodaci preliminarnog i izlaznog testa Profilisanje i mapiranje personalizovanih puteva uenja Nadlenost zaposlenog i upravljanje izvoenjem

Sadraj grupe i pribor za rad Pribor za virtualnu uionicu i saradnju uivo Neprekidna intergracija sa drugim programnim sistemima E-trgovina i beine mogunosti (mobilno e-uenje) Usaglaavanje sa industrijskim standardima

Trgovci koji su u LMS biznisu ve nekoliko godina izgradili su svoju infrastrukturuna osnovu izgradnje servera za klijente, koji predstavlja najsnaniju tehnologiju ranihi srednjih 90-tih godina. Takoe je navedeno da je, u skorije vreme, ve ina sistemakoji su prvobitno razvijeni kao aplikacije servera za klijente, pretrpela velikemigracione procese prema reenjima baziranim na web-u. Nova generacija LMS-a je prilino zasnovana na programima za gledanje ( browser-based ) i ne zahtevamnogo uitavanja/prebacivanja podataka (downloadovanja) i dodataka ( plug-ins-a) na monitoru korisnika. Transformacija sa tehnologije servera klijenata na Webaplikaciju zahteva prilian napor u rekonstruisanju/reengineering , jer originalnaaplikacija mora da bude u potpunosti prepravljena zbog fundamentalnih konstruktivnih/projektnih razlika. Ovaj intenzivan proces moe da traje, u proseku,

18-24 meseca. Zbog ove tehnoloke i finansijske barijere mnogi trgovci sa projektomservera za klijente su odluili da razviju korisniki interfejs u potpunosti zasnovan naweb-u, ali i dalje koriste projekat servera za klijente kao interni interfejs zaobuavanje u administraciji i jo uvek zahtevaju odreene softverske programe,dodatke ili java applet-e na monitoru korisnika.

Dananji graditelji LMS-a dizajniraju svoje projekte iz osnove na web-u,zahtevajui samo web browser/ pretraiva kao primarni korisniki interfejs. Dokprerastanje aplikacija zasnovanih u potpunosti na web-u sigurno ne predstavljarevolucionarni tehnoloki pomak, veliki evolucionarni proces je taj koji omoguava

brojne povoljnosti za trgovce, kupce i krajnje potroae. Za razliku od aplikacijazasnovanih na serveru za klijente, ovi sistemi zasnovani na web-u ne zahtevajudownload-ovanje i obradu podataka na monitoru korisnika. Najbitnija prednost jekrae vreme realizacije, poboljana prilagodljivost, lake odravanje sistema,poveani razvoj i upravljanje podacima, poboljana kontrola softvera i manjememorijskih problema na monitoru korisnika.


34/87

34

Prihvatanje razvojnih/nadolaze ih industrijskih standardaJedno od najvanijih pitanja za nastavak uspenog rasta LMS-a je prihvatanje

jednoobraznih tehnikih standarda za sadraj i komponente softvera. Pripadaju iobjekti uenja, pribor za rad i LMS uglavnom meusobno ne komuniciraju ili operiupreko razli itih platformi,inei tekim i skupim za korisnike da stvore postojeisadraj i tehnologiju funkcionalnu u okviru svoje organizacije. Da bi se ostvarilaobjektima uenja i tehnologiji mogunost ponovne upotrebe, operativne i lake zaupotrebu na vie razliitih nivoa sloenosti kroz online nastavnu sredinu, industrija e-uenja je preduzela nekoliko inicijativa za razvoj standarda irom industrije, koji bi biliintegrisani u komplet specifikacija za razmenu, tzv. Sharable Content ObjectReference Model (SCORM). Dok su gore navedeni tehnoloki standardi daleko odzrelih, trgovci koji se probijaju i pokuavaju da prate napredne industrijske standarde,uvrste poverenje kupaca i vernost i, samim tim, poveaju vrednost svojih robnih

marki.

Savreni LMS i dalje evoluira LMS korisnici ve zahtevaju dopune i funkcionalnost sledee generacije,

ukljuujui podrku beinih ureaja i isporuku offline sadraja, znanja i sadrajmogunosti menadmenta, kao i vie interaktivnosti u nastavi. Kljune karakteristikesledee generacije integrisanog LMS ukljuie poboljanu funkcionalnost,modifikovanje, fleksibilnost, internu operativnost i prilagodljivost. Korisnici postaju sveprefinjeniji i, samim tim, zahtevniji. Svi ovi predznaci, kao i signali snanog trita,ispunjeni su zahtevima za prefinjene, vredne proizvode, koji donose pravu vrednostkorisnicima.

IZBOR MENADMENT SISTEMI e-UENJA Izbor pravog menadment sistema e-u enja i postizanje uspene ocene

predstavlja uznemiravajui izazov. Ovo naroito vai za organizacije koje su seoduvek oslanjale na netehnoloke metode obu avanja. Vrednujui mnoge dodatne tehnologije koje doprinose stvaranju obuhvatne infrastrukture e-uenja, moe

eksponencijalno poveati sloenost izazova. Proces izbora LMS-a bi trebalo da budedeo sveukupnog stratekog plana e-u enja.

Prvi korak u procesu donoenja odluka u LMS-u je definisanje potreba uenjau vaoj organizaciji. Naravno, definisanje vaih zahteva omoguava voenje analizepotreba da konstatuje koliko blisko se raspoloivi LMS moe svrstati u vae potrebe ikoji najbolje izlazi u susret vaim potrebama. Sledei korak u procesu je istraivanjesvih razumnih opcija, trae i informacije u programima i od potencijalnih trgovaca, jer


35/87

35

svaki sigurno prua razliite dodatke, funkcionalnost, tehnoloke strategije i cenu.Kada se ovo postigne, u poziciji ste da vodite analizu potreba. Ovo e pomoikonstatovanju pogodnosti izabranih sistema za vae organizacione potrebe.

Postoji nekoliko osnovnih opcija pri odreivanju vaeg LMS-a. To su: Kupovina raspoloivih LMS-a i upotreba u as is/u vi enom stanju Kupovina raspoloivih LMS-a i njihovo modifikovanje Izrada LMS-a prema vaim potrebama; i u skorije vreme Razvoj vaeg sopstvenog LMS-a zasnovanog na projektu The Open

Knowledge Initiative.Podrazumeva se da e najbolja opcija zavisiti od vaeg budeta, vremena

projektovanja, koliko dobro raspoloivi LMS program podrava vae jedinstvenepotrebe i od vaeg sveukupnog plana e-u enja. Veoma je mogue da nijedan jediniraspoloivi program nee imati sve karakteristike, niti izvoditi sve zahtevane funkcije

koje 100% ispunjavaju vae potrebe. Meutim, to nikako ne eliminie opciju 1 za rad.Izbor pravog LMS-a je specifino za svakog klijenta i ukljuuje niz razmena. Posledostizanja konsenzusa o odgovaraju oj LMS opciji, konani korak u procesu izboraLMS-a je da se izabere trgovac i program.

RazmiljanjeRazmislite o implikaciji (pogodnostima, cenama itd) usvajanja upotrebe LMS.

Pria Moete li da uporedite bilo koje iskustvo (vae lino ili kolege) u usvajanju i

korienju LMS?

Neka ograni enja sadanjih LMS-ovaMnogi od sadanjih LMS-a su napravljeni da podraavaju klasine u ionice.

Na neki nain ovo izjednaavanje dovodi do pogrenog starta e-u enja, zbognesposobnosti njegovih stvaralaca da iskoriste kritine osobine LMS-a. To, izmeuostalog, ukljuuje i sposobnost da se dozvoli razliita fleksibilnost u smislu broja i

vrste uputstvenih materijala koji mogu biti upotrebljeni i broja interakcija koje sumogue izmeu uenika i nastavnika. Na taj nain mnogi od njih stavljaju uenike uprilino pasivnu ulogu, tako da oni samo itaju ogroman broj tekstualnog materijala iuestvuju u online raspravama. Ovo ne prua nita vie od klasine kolske nastave.Mnogima od njih nedostaje pribor za poduavanje sloenijim vetinama, kao to su


36/87

36

one koje ukljuuju profesionalno miljenje i odluivanje i gde postoje vie moguihreenja, a ne jedan ta an odgovor.

Predloeno je da, dok mnogi sadanji LMS-ovi obezbeuju odline pribore zaupravljanje uenjem u okviru organizacije, oni, zapravo, vode opadanju kvaliteta ikoristi od uenja. Mnogi LMS-ovi sadre ablone koji omoguavaju stvaranjesadraja kurseva. Ove alatke pomau onima koji nisu programeri da lako i brzostvore kurseve u poznatoj sredini, bez potrebe za nekom ve om obukom. Oveugraene alatke za pisanje su dobre, ukoliko elite da brzo napravite online kurs. Naalost, one umeju prilino da umanje kvalitet, posebno kad je stvaranje onlinekurseva u pitanju, koji zahtevaju sloeno razvijanje vetina kao to su saradnja,opisivanje i prikazivanje. Mnogi od ovih dodataka slue kao sredine za uenje tipaprelistavanja (page-turning type), koje se sastoje od prikazivanja (tipino linearnih)sekvenci, koje sadre gomilu informacija. Nivo interaktivnosti korisnika predstavlja

jednostavno pritiskanja dugmia ili hiperlinkova da bi se prelo na sledeu stranu.Ponekad se sekvencama dodaju i animacije, audio ili video elementi, ali model kursakoji je izgraen ovakvim alatima je nezanimljiva i prilino slaba zamena za jo slabijuklasinu kolsku nastavu (Jona, Lina komunikacija, oko 2002).

Jo jedan dodatak u LMS-u koji vai za kljunu korist, je sposobnost zaautomatsko praenje aktivnosti uenika. LMS-ovi su sjajni u prikupljanju,organizovanju i izvetavanju o aktivnostima uenika i ove mogunosti su istaknute uprodaji i reklamiranju. Na primer, da bi se mogle pratiti detaljne statistike kursa,rezultati postignutog i aktivnost zaposlenog na nivou predmeta uenja, kao to jevreme provedeno u aktivnosti, broj pokuaja na zadatom pitanju i vreme poetka izavretka kursa. Uvek prisutan problem pri ovakvom praenju detalja aktivnostiuenika na online kursu eliminie jednu od kljunih koristi koje ovakav kurs prua, ato je stvaranje sigurne sredine koja je oslobaena straha od neuspeha. Mogu e je dae se u enik koji je svestan da se sve belei svaki put kada pritisne neko dugme,ose ati mnogo manje komotno dok eksperimentie, pokuava i pomera svojegranice. Mogue je da e, umesto da u i iz svojih greaka, raditi na tome da izbegnesvaku greku (Jona, Lina komunikacija, oko 2002).

RazmiljanjeRazmislite o trenutnim problemima mnogih sadanjih LMS-ova?


37/87

37

Pri a Iz vaeg iskustva da li su opravdani? Ako nisu, zato? Da li moete da uporediteneko iskustvo (vae ili vaih kolega) koje odraava snagu bilo koje od karakteristikaLMS-a?


38/87

38

8. OSNOVNI PRINCIPI UENJA

E-uenje se odnosi na upotrebu mrenih informacija i komunikacionihtehnologija da bi se osnaila sr procesa obrazovanja. Mogu nosti koje pruaju

informacije i komunikacione tehnologijeine da nastavnici razmotre i prepraveprirodu nastavne prakse (Gibson, 1977; Turvey, 1992). Znaajan proizvod oveprepravke ukljuuje promenu uloge nastavnika od snabdevaa i donosilaca sadrajapredmeta na moderatore i pomagae kroz poduavanje usmereno na u enika.

ta je obrazovanje usmereno na u enika / learner-centered ?Usmerenost na u enika (learner-centerdness) je uobiajeni izraz u

obrazovanju i obuavanju. U istinskim obrazovnim, usmerenim na uenika,postavkama, uenik je poetna i krajnja taka procesa u enja i njegove potrebe suia kursa/programa/organizacije od prvog kontakta sa programom, kroz realizacijuprocesa, do samog kursa, u enja, ocenjivanja, praenja i rezultata. Uenik, a neinstruktor, organizacija ili softver je taj kontrolie iskustvo uenja.

Kako izgleda obrazovanje usmereno na u enika? Dole su navedene kritine karakteristike usmerenosti na uenika:

1. proces registracije na kurs je jednostavan2. pribori (tehnologije) su dostupne kad god zatrebaju ueniku (uenik se ne

ubacuje u program tehnologije koji je strog i nepromenljiv)3. kurs nudi niz mogunosti za rasprave (asinhrone i sinhrone), saradnju,interakciju i multimedijalne sposobnosti kada je to nuno

4. kurs nudi fleksibilnost podeavanja promenljivog rasporeda za sve uenike5. kurs/program/institucija se stalno obnavlja kroz optenje sa uenicima6. uenici su aktivni uesnici u procesu uenja, suprotno od pasivnih primalaca7. kurs vodi uenike kroz potvr ivanje i voenje rauna o njihovom prethodnom iskustvu u uenju pokretanje motivacije i razvijanje vrste emocionalne angaovanosti u

zadacima prepoznavanje da je u enje socijalni in i ukljuuje ostale uenike8. kurs potvr uje kontekst kroz upotrebu problema u kontekstu i prepoznavanje konteksta uenika odravanje svesti o kulturnim pretpostavkama i stereotipima koje mogu biti

ukljuene u kontekst


39/87

39

postavljanje zadataka u disciplinarnu i profesionalnu praksu po potrebi osiguravanje da postoji jasno izjednaavanje izmeu aktivnosti u kojima

uestvuje uenik i na ina na kojie biti ocenjen9. kurs izaziva uenike:

pitanjima koje oni unose u aktivnost i koje razviju kroz tu aktivnost ohrabrujui ih da vide ta se moe dobiti proirivanjem znanja i da idu iza

onoga to je omogueno stvaranjem situacija u kojima se zahteva da preuzmu odgovornost za svoje

uenje i da prekroje aktivnost spram njih10. kurs ukljuuje praksu kroz: demonstraciju onoga to je nau eno dobijanje odgovora kao strateku taku uenja, a takoe i prepoznavanje da

je traenje na ina za dobijanje reenja jednako vano kao i ponuena reenja razmiljanje i stvaranje smisla za svoja iskustva. Neprekidna izloenost novim

aktivnostima bez uklju ivanja i uvrivanja u okvir uenika nije dobar nainza uenje; i

razvijanje samopouzdanja u izvoenju u praksi

Situated/ Postavljeno u enje: mise en scne smislenog u enja Usredsreenost na u enika je u centru postavljenog uenja, koje prouava

konstruktivistika teorija o uenju. Koncept postavljenog uenja je zasnovan naverovanju da je uenje najefikasnije kada se odvija u okvirima realnih uslova u kojimauenici jasno znaju razloge zbog kojih ue (Brown, Collins & Duguid, 1989). Ovo nijenova teorija. Koreni postavljenog uenja se mogu na i u eksperimentalnom uenju(Dewi, 1938) i uenju zasnovanom na problemu (Kohler, 1929; Koffka, 1935).

Upotrebom onoga to Braun i drugi nazivaju autentini zadaci, postavljeno uenje omoguava uenicima da se udube u kulturu predmeta, ba kao to je egrtnekog stolara udubljen u stvaranje mesta sa svojim majstorom. Slino, iskustvo uuenju moe biti ostvareno angaovanjem uenika kognitivnim egrtstvom, to ih

uvlai i totalnu kulturu ili ekologiju predmeta.Ekstremni pogled na postavljeno uenje dokazuje da je ne samo u enje, ve i

samo razmiljanje postavljeno i, stoga, mora biti posmatrano sa ekolokeperspektive. Ovaj ram ugrubo je prikazan u radu Gibsona (1966), gde se naglaavapercepcija ispred memorije kao sredstva uz pomo kojega uimo. Ovaj pogled je usuprotnosti sa modelom uenja kroz procesiranje informacija, gde je miljenje


40/87

40

izazvano primanjem i delanjem. Od postavljene kognitivne perspektive, pamenjenastaje kroz interakcije sa sredinom, kada koncept memorije postane manje vaanza objanjenje znanja.

Iz perspektive postavljenje spoznaje (kognicije) postoje dve komponenteuenja: akter/uesnik i kontekst. Znanje i inteligencija moraju biti posmatrani kaoodnos izmeu aktera i sredine. To je odnos izmeu aktera i problema, to je, ustvari,reavanje problema. Ne bi bilo znaajno karakterisanje reavanje problema izvankonteksta u kojem se pojavljuje.Postavljena kognitivna analiza miljenja mora opisatiobe mogunosti reavaoca problema i sve relevantne osobine sredine koju razumereavalac problema, ukljuujui i dimenzije problema. Pristalice postavljene kognicije su svesne vanosti interaktivne prirode sredine u kojoj se ui i njenog uticaja natransfer od situacije u uenju, do nove situacije. Bogata situacija za uenje imapotrebne razliite osobine za potrebne razliite mogunosti uenika.

Postavljena kognicija zahteva radikalnu redefiniciju uenja, miljenja iznaenja inteligencije. Sa naglaskom na percepcijia, a ne na memoriji, znanje vienije jednostavno neto to je uskladiteno u glavi; ono je pre interakcija u posebnimkontekstima/smislu u kojima aktivnost inteligencije ima znaaj i mesto. Kontekstuenja, u irem znaenju, ukljuuje ljude, maine, alatke, sredina i ostali objekti isredstva koji mogu interagovati u ostvarivanju ekolokih odnosa reavanja problema.Kontekst takoe ukljuuje deljenje / razmenu kulture, razumevanje i motivaciju.Ovakva redefinicija uenja tvrdi da je znanje proizvod aktivnog odnosa izmeusubjekta i sredine i uenje mora da se odrava/sprovodi u vreme dok je uenikaktivno ukljuen u sloen, realan obrazovni kontekst.

Svojstva sredine postavljenog u enjaKritina svojstva sredine postavljenog uenja su:

mogunost obezbe ivanja smisla uenja i mogunost prilagoavanja vrstim instrukcijama.

Smisao u enja

Kad Braun, Kolins i Dagid (Brown, Collins & Duguid, 1989) razmatrajumiljenja o postavljenom uenju i kognitivnom egrtovanju, oni suvrsto voenistvarnim egrtovanjem (npr. egrt krojaa) kao modelom svojih analiza. Klasineuionice ne mogz da obezbede iste uslove koje stvaran svet nudi. Neki instruktori sudovoljno sreni da imaju mogunost da iskoriste svoje obuke /seminare/field trip igrupne projekte. Prednost ovih dogaaja je u smislu koji daju uenicima za njihovestudije. Dok projektanti ne zaponu sa stvaranjem tehni ki unapreenih sredina za


41/87

41

uenje, sutinsko razmatranje mora biti u znalaju koji uenici dobijaju od aktivnostiuenja u tim sredinama.

Usidrene instrukcije / Anchored instruction vrste/usidrene instrukcije je izraz koji su skovali Cognition and Technology

Group (Grupa za kogniciju i tehnologiju) u Vanderbiltu (1990) da bi opisali posebnuvrstu situacija za uenje. Mogue je da postavite u enje na dva na ina. Prvi jeilustrovan na mnogim pravnim fakultetima i poslovnim kolama, gde se izdvojenisluaj iz stvarnog ivota upotrebljava za objanjavanje svake nove dimenzije. Po ovojtradiciji, mogue je susresti se sa vie slu ajeva u jednoj lekciji. Ovakve situacijemogu se shvatiti kao mikro-konteksti svake posebne teme za uenje. U poreenju satim, takoe je mogue da se izdvoje makro-konteksti koji su dovoljno sadrajni isloeni da bi se posmatrali sa smislom iz vie perspektiva, kao to je upotreba

propratnog filma ili knjige. Oba ova tipa konteksta ili mogunosti obezbeujusidra/ vrste oslonce za uenje.

RazmiljanjeDo koje mere se ovi principi uenja podudaraju sa vaim sopstvenim pogledima, kaoi pogledima vaih kolega?

Pri a Moete li da dovedete neko iskustvo u vezu sa ovim principima? ega se najjasnijeseate u vezi sa tim iskustvom?

Dodatni materijali za usavravanjeOvde je navedena lista teorija o uenju od strane diplomca iz kanadskomUniverziteta u Saskaevanu:

http:/www.usask.ca/education/coursework/802paper/mergel/brenda.htmTakoe, svidee vam se da pogledate ove teorije o u enju na slede im sajtovima:

http:/www.tip.pszchology.org/ http:/www.tip.psychology.org/theories.html

Ova dva sajta imaju spisak najboljihasopisa za u enje na daljinu: http:/www.coe.ufl.edu/Courses/EdTech/Discipline/journals.html http:/aera-cr.ed.asu.edu/links.html


42/87

42

9. PLANOVI SARADNJE ZA e-UENJE

Ovde emo raspravljati o izboru planova pedagoke saradnje za e-u enje,koji pokuavaju da najbolje iskoriste prilike koje pruaju informacione i

komunikacione tehnologije. Fokus je na planu (design architecture) ovih prilaza, ane na posledicama njihovih izvravanja na uenje i poduavanje. Dokaz posledicanjihovog uticaja na poduavanje i uenje moe se na i u njihovim posebnimprimenama (v. reference navedene u tekstu).

Raspodeljeno/raireno u enje zasnovano na problemu Uenje zasnovano na problemu (problem-based learning) PBL je u irokoj

upotrebi u poduavanju i uenju koji upotrebljavaju nastavni problem kao osnovnosredstvo uenja i poduavanja. Analiza i prouavanje ovog problema ukljuujenekoliko faza koje se ire tokom perioda rada u grupi i individualnog uenja (Barrows& Tamblyn, 1980; Schmidt, 1983; Evensen & Hmelo, 2000). Raspodeljeno uenjezasnovano na problemu odnosi se na upotrebu ove strategije u sredini mrenoguenja i poduavanja (v. sl. 1).

Proces po inje izlaganjem problema u obliku sluaja ili vinjete preko mree(v. sl. 1: Izlaganje problema). Uenici samostalno rade na analiziranju problema. Onionline objanjavaju pojavu problema u sluaju (v. sl. 1: Izraavanje prvog utiska oproblemu). Kao deo vebe oni ustanovljavaju ta znaju i ne znaju o datom problemu i

odluuju o svom samostalnom istraivanju (v. sl. 1: Istraivanje problema i prvihutisaka). Zatim rade samostalna istraivanja i izvetavaju grupu o rezultatima preko

mree. Posle doprinosa svih u enika sledi ponovno ocenjivanje problema i prvi utiscisu, najverovatnije, izmenjeni (v. sl. 1: Izmena prvih utisaka o problemu). Sve ovo jepraeno pripremom i predstavljanjem kriti nog/klju nog prikaza, to predstavlja linusintezu rasprave koja sledi preko mree (v. cl. 1: Pripremanje i slanje izvetaja okriti nom/klju nom prikazu).

Slika 1. Raspodeljeno PBL

Raspodeljeno u enje zasnovano na problemuPredstavljanje problema

Nacrt situacije problema i njegove osobine Opisivanje proces u enja i definisati zadatak

U esnici alju svoje prve utiske o problemu


43/87

43

Predmet debate Hipoteze Metod PodaciUenici opisujusvoje prve utiske oproblemu

Uenici navodesvoje pretpostavkeo problemu

Uenici identifikujui odabirajustrategijusakupljanjapodataka

Uenici sakupljajupodatke imeusobno ih dele

U esnici istrauju problem i svoje prve utiskePredmet debate Hipoteze Metod PodaciUeniciobjanjavaju iopravdavaju svojeprve utiske

Uenici proirujufokus svojihpretpostavki

Uenici se slau darazmotre svojeplanove akcijeukoliko je potrebno

Uenici prikupljajudodatne podatke imeusobno ih dele

U esnici mogu preina iti svoje prve utiske o problemu

Predmet debate Hipoteze Metod PodaciUenici identifikujunove ili srodneprobleme

Uenici preraujusvoje pretpostavke

Ueniciprilagoavaju svojplan akcije

Uenici sakupljajudodatne podatke imeusobno i dele

U esnici pripremaju i alju izvetaje o bitnim zaklju cimaU ovoj kasnoj fazi uenici prikazuju izvetaj o bitnim zakljucima, to povezujeraspravu koja nastaje u sredini u enja kroz saradnju . Ovo je vie od izvetaja o tometa se desilo i odrazilo na pojedinanom razumevanju problema.

Najve i deo zadatka za u enje u ovom modelu deava se u elektronskojsredini, podranoj kompjuterskom komunikacionom tehnologijom (v. Naidu & Oliver,1996). Za svaku temu navedenu na kursu, iskustvo u enja u ovakvoj elektronskojsredini moe se razvijati u stadijumima tokom odreenog perioda, npr. etiri nedelje.Prve nedelje uenici treba da izraze svoje prve utiske o iznesenim problemima. Onirazvijaju neke pretpostavke u vezi sa problemom, koje sadre uzroke, posledice imogua reenja, skiciraju koje e korake preduzeti u potrazi za dokazima da bipodrali svoje pretpostavke, a zatim skupiti dokaze. Potom alju ove komentare u

elektronsku sredinu da bi svi mogli proitati svaije pristupe razumevanju i reavanjuistog problema. Druge nedelje, posle itanja poetnih reakcija i komentarasopstvenih i tu ih misli, uenici ponovo proveravaju svoje vienje problema. Proirujui pomeraju fokus svojih pretpostavki u vezi sa problemom i, ukoliko je potrebno,preinaavaju svoje pretpostavke i strategije za prikupljanje podataka, a zatim to aljuu elektronsku sredinu. Tree nedelje, zbog online rasprave, u enici bi trebalo da


44/87

44

mogu da identifikuju nova ili srodna pitanja, preinaavaju svoje pretpostavke u vezisa problemom i, moda, modifikuju svoje strategije za reavanje problema. etvrtenedelje spremaju i izlau svoje sopstvene izvetaje klju nih razmatranja/osvrta uelektronskoj sredini. Ovo ukljuuje zavrni komentar na problematinu situaciju i nakoji nain su je reavali.

Razmiljanje Koje su mogunosti da ovakav prilaz saradnikom uenju/uenju u saradnji prui vaobrazovni kontekst?

Pri a Poveite neko iskustvo u kome je ovakav prilaz ili neki njegov nagovetaj bioprimenjen. Koje su njegove prednosti i nedostaci?

Kompjutersko u enje kroz saradnju na osnovu klju nog slu aja Ovaj pristup fokusira panju na stvaranje sredina za uenje koje podravaju

grupe uenika koji razmatraju kljune sluajeve sa svog radnog mesta (Wilson,1996). Model uenja i nastave koji oliava sutinu ovog pristupa je Kompjuterskouenje kroz saradnju na osnovu kljunog sluaja (v. sliku 2). Tako se naziva jer integrie razmatranje na i u aktivnosti, uenje kroz saradnju i kompjuterskukomunikaciju u model za uenje i nastavu. Ovakav model uenja inspirisan je,izmeu ostalog, injenicom da je uenici redovno nailaze na kljune sluajeve naradnom mestu koje prikazuju kao mogunosti za uenje (v. Naidu & Oliver, 1999).Model slui da naui uenike da prepoznaju ove kljune sluajeve kao mogunosti zauenje, da se odnose kritino prema njima u toku rada i, na kraju, podele svojarazmiljanja u sredini kompjuterskog uenja kroz saradnju (copmputer supportedcollaborative learning environment CSCLE).

Kljuni sluaj (sa radnog mesta) predstavlja u enik sa mogunou za osvrt otoku rada . Uenici mogu to da urade pisanjem dnevnika, tj. izvetaja o prikazanimmogunostima za uenje. Dnevnik belei na in na koji neko pristupa sluaju, njegove

uspehe i padove i sva ostala pitanja koja treba reiti (npr. stvari koje nisu upotpunosti razumeli ili koncepte koji nisu imali smisla). Kljuna osobina ovihdnevnika je da se oni koncentriu na proces u enja. To nije dnevnik dogaaja, nitiizvetaj preduzetog rada, ve lini izvetaj o okolnostima kada se pojavilo ili je mogloda se pojavi uenje. Dnevnik uenja takoe povezuje prethodno uenje do trenutneprakse i ima retrospektivno i reaktivno dejstvo.


45/87

45

Slika 2: Kompjutersko uenje kroz saradnju na osnovu kljunog sluajaKompjutersko u enje kroz saradnju na osnovu klju nog slu ajaFaza 1: Identifikovanje klju nog slu aja na CSCLEIdentifikovanje Opis Svojstva U enjeUenici identifikujusluaj sa radnogmesta, koji im jebitan

Uenici opisujuovaj sluaj u smisluta se desilo, kada,gde i kako bezotkrivanja imena iidentiteta

Uenici identifikujuposebna svojstvaili aspekte ovogsluaja kojeizdvajaju od ostalihiz svog iskustva

Uenici razmiljajuo tome ta im sedesilo, u smisludobiti u nauenom

Faza 2: Prikazivanje svog dnevnika u enja na CSCLEUenici alju svoje utiske (tj. dnevnike uenja) u kompjutersku sredinu. To:

Pomae da se sete ta se sve desilo kao deo klju nog sluaja Razjanjava njima samima i drugima, zato su uradili to to su uradili Procenjuje postupke i uesnika u sluaju Skicira ta je trebalo, a ta nije trebalo da se uradi, u retrospektivi Pokazuje kako bi se ponaali pri slinim sluajevima u budunosti Opisuje ta misle da su nau ili iz ovog kljunog sluaja

Faza 3: Rasprava o dnevnicima u enja na CSCLEPrikaz njihovih dnevnika na opisani nain je prvi zadatak ove vebe. Poto su to

odradili, uenici paljivo prouavaju sve prikazane dnevnike.Uenici pokuavaju da daju pronicljive komentare i posmatranja o tu im dnevnicima,pruajui im podrku, ohrabrenje i korisne predloge, zasnovane na sopstvenomznanju ili linom iskustvu.Faza 4: Teorija i praksaPoslednja faza se ti e uenika i veze izmeu teorije i prakse.Ovaj proces bi trebalo da vodi zbirnom Kljunom utisku (Critical Reflection), koji bitrebalo da je fokusiran na:

Stepen do koga u enik smatra da mu je teorija pomogla u savladavanjukljunog sluaja na koji su naili u radu.

Dovoljnost i nedovoljnost njihovog teorijskog znanja u vezi sa izvoenjemtokom tog kljunog sluaja

Prosveenost koju moe dobiti od razmiljanja o dnevnicima njegovih kolega irazmiljanjima njegovih kolega o njegovom dnevniku.


46/87

46

Uenici su ukljueni u proces u enja o kljunom sluaju na fazni nain. Faza1 u procesu ukljuuje identifikovanje kljunog sluaja. Uenici ovo ineindentifikovanjem sluaja sa svog radnog mesta, a za koji smatraju da je od vanosti.Oni opisuju ta, kada, gde i kako ovog kljunog sluaja, ukljuujui i njegovaposebna svojstva i, to je jo vanije, korist od uenja iz ovog sluaja. Faza 2ukljuuje izlaganje dnevnika uenja na mrei. Ovaj dnevnik daje grupi

Documents

eUcenje prirucnik