Ezofagitis, tumori jednjaka. Gastritis

Ezofagitis (oesophagitis)

je zapaljenje sluzokože jednjaka različitog je porekla pa postoje i različiti

tipovi :* infektivni ezofagitisi(kandidijaza i

virusni)

* korozivni ezofagitis

* refluks ezofagitis

* Barretova metaplazija (jednjak)

Kandidijaza

izaziva je gljivica Candida albicans javlja se kod dugotrajne upotrebe

antibiotika i citostattika, kod imunodeficijentnih osoba a često naseljava i ulcerozne karcinome ezofagusa

ispoljava se u vidu pseudomembrana ili erozija na početku

kasnije nastaju ulceracije u zapaljenskom infiltratu se vide

pseudohife i konidije

Virusni ezofagitisi su izazvani herpes simpleks virusom

(HSV1) i citomegalovirusom (CMV) javljaju se kod osoba sa imunim

deficitom endoskopski se vide hemoragične

inkluzije na sluzokoži jednjaka histološki se vide virusne inkluzije u

skvamoznim ćelijama kod HSV1 infekcije, a kod CMV infekcije se vide u endotelnim ćelijama

Korozivni ezofagitis je posledica unošenja jakih hemijskih

supstanci slučajno ili u cilju samoubistva jake kiseline izazivaju koagulacione

nekroze a jake baze izazivaju kolikvacionu nekrozu sa oštećenjem dubljih slojeva zida jednjaka što se objašnjava osobinom da baze privlače vodu

promene su najizraženije u donjoj trećini jednjaka zbog refleksnog spazma donjeg sfinktera

kasnije nekrotično tkivo biva zamenjeno granulacionim a potom fibroznim tkivom što ima za posledicu ima stenozu jednjaka

u slučaju nekroze čitavog zida jednjaka sa perforacijom nastaje medijastinitis koji se završava smrću

Refluks ezofagitis

je hronično zapaljenje distalnog dela jednjaka uzrokovano refluksom želudačnog soka – HCL i pepsin ponekad udruženih sa refluksom žučnih soli i tripsina iz duodenuma

refluks se najčešće javlja zbog insuficijencije donjeg sfinktera jednjaka

po intenzitetu promena razlikuju se tri stadijuma

I stadijum karakteriše hiperplazija epitela sa zapaljenskom infiltracijom

II stadijum karakterišu erozije III stadijum obeležava pojava dubokih

ulkusa i u ovoj fazi dolazi do sužavanja lumena jednjaka

Barretova metaplazija- Barretov jednjak

je transformacija sluzokože jednjaka u gastrointestinalni tip sluzokože u predelu prelaza jednjaka i želuca

izazvana je refluksom želudačnog i duodenalnog sadržaja

javlja se samostalno i u okviru refluks ezofagitisa

predstavlja predispoziciju za nastanak adenokarcinoma

Tumori jednjaka

Tumori jednjaka mogu da budu epitelnog i mezenhimnog porekla a po kliničkom toku benigni i maligni

benigni tumori su mezenhimnog porekla najčešće sa lokalizacijom u zidu jednjaka

najčešći je leiomiom ređi su lipom i fibrom benigni epitelni tumori koji se javljaju

su papilom i adenom ali se oni retko javljaju

najčešći maligni tumor jednjaka je karcinom kao predispozicija za njegov nastanak su

unošenje alkohola, pušenje cigareta, nedostatak vitamina, hronični ezofagitis.

muškarci oboljevaju češće od žena čak 4 puta makroskopski oblici su polipoidni – raste u

lumen, infiltrativni i ulcerozni najčešće su lokalizovani u donjoj trećini

jednjaka rano metastazira u regionalne limfne noduse i

daje metastaze u druge organe najčešći tipovi karcinoma su skvamocelularni

dobro diferentovani tip u 90-95% slučajeva i adenokarcinom u 3% slučajeva koji nastaje na Barretovoj sluzokoži

Ezofagealni adenokarcinom

Gastritis

je zapaljenje sluzokože želuca po Sidnejskoj klasifikaciji gastritisi su

podeljeni na:* akutne* hronične* posebne oblike gastritisa

Akutni gastritis nastaje kao posledica unošenja nesteroidnih

antiinflamatornih lekova poput aspirina ili velike količine alkohola, a može da bude i izazvan i infekcijom toksigenim bakterijama

histološki lezije variraju od edema, hiperemije, krvarenja do hemoragičnih erozija

erozije su površinske, diskretne ovalne ili okrugle zone mukozne nekroze i gubitka tkiva promera oko 5mm

oštro su ograničene i obično uzdignutih ivica i ne penetriraju dublje od lamine muskularis mukoze

u većini slučajeva posledice su reverzibilne

Hronični gastritis je hronično zapaljenje sluzokože želuca

koje može da bude ograničeno na superficijalni deo – superficijalni gastritis ili može da obuhvati čitavu sluzokožu kada je udruženo sa različitim stepenom gubitka žlezda i atrofijom sluzokože – atrofični gastritis

kod atrofičnog gastritisa uočava se gubitak žlezda, izdužene foveole i hronična inflamacija sluzokože

potpuna atrofija sluzokože predstavlja završnu fazu bolesti

Prema lokalizaciji i etiologiji, hronični gastritis je podeljen na fundusni, difuzni antralni i multifokalni (pangastritis).

Fundusni ili autoimuni gastritis (Tip A) zahvata fundus i korpus želuca, a antrum je uglavnom pošteđen

Karakteriše se progresivnom destrukcijom parijetalnih i glavnih ćelija što za posledicu ima hipo- ili ahloridiju

Prisutna su antitela na parijetalne ćelije, unutrašnji faktor i gastrinske receptore

Gubitak parijetalnih ćelija i sinteze unutrašnjeg faktora inhibiše sintezu vitamina B12 u ileumu što ima za posledicu nastanak perniciozne anemije

Ovaj tip gastritisa može da bude udružen sa drugim autoimunim bolestima kao što su Hašimotov tireoiditis, Adisonova bolest i insulin-zavisni dijabetes

Ponekad je sluzokoža fundusa zamenjena intestinalnom ili piloričnom sluzokožom

Intestinalna metaplazija je prelazna promena u procesu kancerogeneze i predstavlja osnovu za pojavu displastičnih promena i želudačnog adenokarcinoma koji nastaje u 1-3% slučajeva

Difuzni antralni gastritis i multifokalni gastritis povezani su sa infekcijom Helicobacter pylori

Tip B je i povezan je sa hipersekrecijom kiseline i pepsina (naziva se još i hipersekretorni)

Često je udružen sa duodenalnim ulkusom i prepiloričnim želudačnim ulkusom

U nekim slučajevima nastaje intestinalna metaplazija koja je prekursor želudačnog adenokarcinoma

Multifokalni gastritis (pangastritis ili Tip AB) najčešći je tip hroničnog atrofičnog gastritisa

Izaziva ga Helicobacter pylorii faktori okoline kao što su: preterano unošenje slane i konzervisane hrane, alkohol, pušenje, hronična upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova, duodeno-želudačni refluks žuči...

Počinje u graničnoj zoni antrum-korpus i širi se proksimalno i distalno

Udružen je sa želudačnim ulkusom na maloj krivini, intestinalnom metaplazijom, displazijom i želudačnim karcinomom

Kod gastritisa izazvanog Helicobacter pylori, histološki, pored hronične inflamacije, prisutni su i polimorfonuklearni leukociti u lamini propriji, u pokrovnom i foveolarnom epitelu (foveolitis) i u lumenu foveola (foveolarni apsces)

Posebni oblici hroničnog gastritisa

Tu se ubrajaju reaktivni (hemijski, refluks), radijacijski, limfocitni, neinfektivni granulomatozni, eozinofilni i infektivni gastritis izazvan mikobakterijama, virusima ili gljivicama