Click here to load reader

Filozofija nauke-tekstovi

  • View
    340

  • Download
    10

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Skup par tekstova koji sluze filozofiji nauke.

Text of Filozofija nauke-tekstovi

  • IZBOR TEKSTOVA ZA FILOZOFIJU NAUKE

    Filip FrankFilosofija naukeVeza izmedju nauke i filosofije

    podaci o izvorniku:Philipp Frank, Philosophy of Science. The Link Betnjeen Science and PhilosophyPrentice-Hall, Inc., Englenjood Cliffs, N. J., 1957.

    Predgovor-Filipa FrankaMalo uenja opasna je stvar;

    Duboko popiti, ili ne okusiti grko prolee;

    Ove plitke igre truju mozak;

    A mnogo pijenja ponovo nas otrenjuje.

    Ovi uveni stihovi Elegzendera Poupa ne pogadjaju moda nijedno podruje saznanja toliko pogodnokoliko filosofiju nauke. Razdaljine u prostoru i vremenu ogromno su se smanjile, zbog napredaka nauke udevetnaestom i dvadesetom veku, a mo stavljena u ljudske ruke uveala se do teko zamislivog stepena;ali vrlo mnogo kritiara savremene civilizacije ukazalo bi da, uprkos ovim dostignuima, oveanstvonije postalo srenije i danas se suoava s opasnostima koje svoje izvore imaju u samim ovimdostignuima nauke. Odgovornost za ovu nesrenu situaciju neki autori pripisuju injenici da sudrutvene nauke danas napredovale mnogo sporije nego prirodne nauke, a drugi autori vole da ukazuju naoskudnost podrke koja se prua duhovnom i filosofskom znanju u poredjenju sa znanjem o materijalnomsvetu. Ako bismo se izrazili na apstraktniji i vie pojmovni nain, rekli bismo da je raskol izmedju nauke ifilosofije bio okrivljavan za nesproobnost nauke da svoje napretke uini blagoslovom za ljude. Vrlo maloreligijskih, obrazovnih, pa ak i politikih vodja savetovalo je da napredak nauke treba administrativnousporavati kako bi se ubrzali napreci u humanistikim naukama. Takvo unapredjivanje moralnihvrednosti administrativnim i finansijskim sredstvima teko da bi bilo sprovodivo i ne bi ga iskrenoprieljkivale vlade i odgovorne drutvene grupe. Sada je stvar opteg znanja da je sasvim maloreprezentativnih grupa alilo nad injenicom da ova zemlja zaostaje za drugim zemljama u obuavanjunaunika, zemljama koje su nai politiki i ekonomski suparnici. Ove grupe zahtevaju vea izdvajanja zaobuavanje prirodnih naunika. Kako se mogu pomiriti ove sukobljene tenje? Glavna svrha sadanjeknjige jeste da pokae kako se ne mora umanjivati istraivanje i obuavanje u nauci da bi se pojaalointeresovanje za moralne i filosofske aspekte sveta.

    Naglaava se injenica da to dublje zakopamo u zbiljsku nauku, to protaju oiglednije njene veze sfilosofijom. Kao to sugerie naslov, ova knjiga promatra filosofiju nauke kao "nedostajuu vezu" zakojom moramo tragati. Prikazi ovog podruja su vrlo esto zapoinjali od pojma nauke koji je bio upolapriprost, a upola mistian. Drugi prikazi su nauku povezivali s filosofijom koja je zapravo bila pukisistem logikih simbola bez dodira s istorijskim sistemima filosofije. Ali su same ove filosofije sluilekao podrka za naine ivota i, specifino, za religijska i politika uverenja.

    U ovoj knjizi nastojimo da zaponemo od naina na koji nauku razume naunik u svojimnajstvaralakijim i najkritinijim raspoloenjima. Medjutim, takodje emo nastojati da ustanovimo veze sistorijskim tipovima filosofije poput idealizma i materijalizma koji su zbiljski sluili kao podrkamoralnim, religijskim i politikim uverenjima.

    Na ovoj knjizi sam radio oko pet godina i o njenom pristupu raspravljao sa raznim vrstama publike:sa studentima Harvardskog kolexa i Masausetskog instituta za tehnologiju, s protdiplomcima naHarvardskoj protdiplomskoj koli fizike, kao i sa razredima za obrazovanje odraslih na Novoj kolidrutvenog istraivanja u NJujorku, izmedju ostalih.

  • Pri korekturi i priredjivanju za tampu imao sam dragocenu pomo Ralfa Barhoua (izvrnogsekretara Amerike akademije nauka i umetnosti). Pri prekucavanju i priredjivanju dobio sam podrku odElis Atamijan, Xin Brokharst, Harijet Drel i Rite Fernald. Crtee je uradio Henri Fernald. Izdavakoodeljenje Prentis-Hola Ink. bilo je od velike pomoi pri priredjivanju mog rukopisa.

    Kembrix, decembra 1956. FILIP G. FRANK

    Uvod. Od kakve je koristi filosofija nauke1. Raskol izmedju nauke i filosofije

    Kada ispitamo najstvaralakije umove u dvadesetovekovnoj nauci, nalazimo da su najvei snanonaglaavali poentu da je bliska veza izmedju nauke i filosofije neminovna. Prens Luj de Brolji, koji jestvorio talasnu teoriju materije (de Broljijevi talasi), pie:1

    U devetnaestom veku nastalo je razdvajanje izmedju naunika i filosofa. Naunici su s izvesnimpodozrenjem gledali na filosofske spekulacije, za koje im je preesto izgledalo da im nedostaje preciznaformulacija i da napadaju jalove nereive probleme. Filosofi, zauzvrat, vie nisu bili zainteresovani zaposebne nauke, zato to su se njihovi rezultati inili preuskima. Ovo razdvajanje je, medjutim, bilo tetnoi za filosofe i za naunike.

    Prilino esto ujemo od predavaa nauke da se studenti koji su proveeni ozbiljnom istraivanju unauci nee muiti besplodnim filosofskim problemima. Medjutim, jedan od najkreativnijih ljudi udvadesetovekovnoj fizici, Albert Ajntajn, pie:2

    Sa sigurnou mogu rei da su najsproobniji studenti koje sam susretao kao predava bili dubokozainteresovani za teoriju saznanja. Pod "najsproobnijim studentima" podrazumevam one koji su seodlikovali ne samo u spretnosti nego i u nezavisnosti prosudjivanja. Oni su voleli da zapoinju rasprave oaksiomama i metodima nauke i svojom nepopustljivou u odbrani svojih miljenja dokazivali da im jeovo pitanje bilo vano.

    Ova zainteresovanost za filosofski aspekt nauke koju pokazuju stvaralaki i matoviti umovirazumljiva je ako se prisetimo da su temeljne promene u nauci uvek bile praene dubljim kopanjemprema filosofskim temeljima. Promene poput prelaza od ptolemejskog na kopernikanski sistem, odeuklidske na neeuklidsku geometriju, od njutnovske na relativistiku mehaniku, kao i naetvorodimenzionalni zakrivljeni prostor izazvali su korenitu promenu u naim zdravorazumskimobjanjenjima sveta. Iz svih ovih razmatranja svako ko hoe da dobije zadovoljavajue objanjenje naukemorae da prihvati dobar deo filosofskog miljenja. Ali e on uskoro oseati da ista stvar vai za temeljitorazumevanje nauke nastale u ma kojem razdoblju istorije.

    2. Nedostajua veza izmedju nauke i humanistikih disciplina

    Vrlo mnogo autora iz razliitih slojeva alilo je jednu veliku pretnju naoj sadanjoj civilizaciji:dubok raskol izmedju naeg brzog napretka u nauci i naeg neuspeha u razumevanju ljudskih problema,ili, drugim reima, raskol izmedju nauke i humanistikih disciplina, koji se u ranijim razdobljimapremoavao liberalnim obrazovanjem.3

    Protepeno slabljenje liberalnog obrazovanja zaotreno je dramatizovao Robert Hainz4 u svojimnapomenama o mestu "filosofije" na naim univerzitetima. U svim razdobljima pre devetnaestog veka

    1 Louis De Broglie, L'Avenir de la Science (Paris: Plon, 1941).2 Albert Ajntajn, u svom nekrologu o Ernstu Mahu, Physikalische Zeitschrift, Vol. 17

    (1916), pp. 101ff.3 Encyclopaedia Brittanica (tom 7, lanak o "obrazovwu") raspravqa o antitezi izmeu

    "profesionalnog vocational" i "liberalnog" obrazovawa. Ono prvo naglaava neposrednepotrebe, a ovo posledwe "pre zauzima dug pogled na ivot i potrebe zajednice". Onopokuava da sposobnosti studenta razvije nastavnim programom "slobodnih umetnosti",ukquuju}i matematiku, osnovne nauke, gramatiku, kwievnost, istoriju itd.

  • filosofija i teologija bili su sredinji predmeti u svakoj instituciji visokog obrazovanja. Sva posebnapodruja saznanja bila su koordinisana idejama prikazanim u teajevima o filosofiji. U devetnaestom idvadesetom veku "filosofija" je postala odsek medju drugim odsecima, poput mineralogije ili slovenskihjezika ili ekonomije. Ako bi se konsultovali naunici, veina njih bi "filosofiju" promatrala kao jedan odnajmanje vanih odseka. U tradicionalnom pouavanju "nedostaje veza" u lancu koji treba da poveenauku s filosofijom. Ako se pretpostavi da je ovek potekao od ivotinjskog sveta, treba da, kako bismopotvrdili ovu teoriju, otkrijemo "nedostajuu vezu" izmedju majmuna i oveka, izmedju prirode i duha.Hainz pie:5

    Cilj vieg obrazovnja je mudrost. Mudrost je znanje o naelima i uzrocima. Prema tome, metafizikaje najvia mudrost. ... Ako se ne moemo pozvati na teologiju, moramo se okrenuti metafizici. Bezteologije ili metafizike univerzitet ne moe postojati.

    On neuvijeno tvrdi da je metafizika, koja postoji nezavisno od nauke i veno je valjana, nunaosnova za svako smisleno univerzitetsko obrazovanje. Umesto da se filosofija prepusti zasebnom odseku,Hainz sugerie da:

    Na idealnom univerzitetu student ne bi napredovao od najskorijih promatranja unatrag do prvihnaela, nego od prvih naela do ma kojih nedavnih promatranja za koja tvrdimo da su znaajna prinjihovom razumevanju. ... Prirodne nauke izvode svoja naela iz filosofije prirode koja, sa svoje strane,zavisi od metafizike. ... Metafizika, prouavanje prvih naela, proima celinu. ... Zavisne od nje ipodredjene njoj jesu drutvene i prirodne nauke.

    Ovaj program se oigledno zasniva na verovanju da ima filosofskih naela koja su nezavisna odnapredaka nauke, ali iz kojih se, umesto toga, mogu izvesti stavovi nauke, prirodne i drutvene.

    Nezgoda s takvim programom jeste, naravno, problem nalaenja ovih naela trajne valjanosti.injenica je da se trajnost filosofskih naela moe odravati i jamiti jedino duhovnim ili svetovnimautoritetima ili obojima. Nikakvo univerzitetsko obrazovanje se ne moe zasnivati na metafizici ako senjen izbor opredeljuje na osnovu autoriteta koji je neprestano pod kontrolom pouavanja.

    3. Nauka kao ravnotea duha

    Iako izbor trajne metafizike ne izgleda izvodiv, glavna tvrdnja Hainza, potreba za univerzitetskimobrazovanjem zasnovanim na naelima, u slaganju je sa zahtev

Search related