Final o Standardizaciji

8/16/2019 Final o Standardizaciji

1/22

Definisanje standarda i standardizacije

Standard je dokument za opću i višekratnu upotrebu, donesen konsenzusom i odobren od

priznatog tijela, koji sadrži pravila, smjernice ili karakteristike aktivnosti ili njihove rezultate ikoji ima za cilj postizanje optimalnog stepena uređenosti u datom kontekstu. 1

Standardi treba da se zasnivaju na sigurnim rezultatima nauke, tehnologije i iskustva i treba daimaju za cilj da promovišu optimalnu društvenu korist.

Standardi se moraju temeljiti na provjerenim naučnim, tehnološkim i iskustvenim rezultatima, acilj im je dosezanje optimalnog napretka zajednice.

!od pojmom konsenzus podrazumjeva se opšta saglasnost koju karakteriše odsustvo trajnogsuprostavljanja bilo koje zainteresovanih strana o bitnim pitanjima rasprave, a koja se postiže u

procesu koji nastoji uzeti u obzir gledišta svih učesnika rasprave, te usaglašavanjem svih spornihčinjenica."

Standardizacija je proces utvrđivanja i primjene određenih pravila radi sređivanja i regulisanjaaktivnosti u datoj oblasti, u korist i uz učešće svih zainteresiranih strana, a naročito radiostvarenja sveopštih optimalnih ušteda, uzimajući u obzir #unkcionalnu namjenu i zahtjevetehničke bezbjednosti.

Standardizacija je djelatnost uspostavljanja odredbi, za opću i višekratnu upotrebu, koje seodnose na postojeće ili moguće probleme, radi postizanja optimalnog stepena uređenosti u datom području. $

1 %nstitut za standardizaciju &osne i 'ercegovine, &(S )!)*S*+ $ za pripremanje, donošenje iobjavljivanje &(S standarda i drugih dokumenata &i' standardizacije

2 %nstitut za standardizaciju &osne i 'ercegovine, &(S )!)*S*+ - o preuzimanju međunarodnih ievropskih standarda i drugih dokumenata koji nisu standardi

3 %nstitut za standardizaciju &osne i 'ercegovine, &(S )!)*S*+ $ za pripremanje, donošenje iobjavljivanje &(S standarda i drugih dokumenata &i' standardizacije

4 akon o standardizaciji &osne i 'ercegovine, ".maj //1


2/22

Tijela/organizacije odgovorna(e) za standarde

*ijelo za standarde0organizacija za standardizaciju priznatoa2 na nacionalnom, regionalnom ilimeđunarodnom nivou, čija je jedna od osnovnih #unkcija, u skladu sa njegovim statutom, priprema, odobravanje ili usvajanje standarda koji su dostupni javnosti

Nacionalo tijelo za standarde/organizacija za standardizaciju tijelo za standarde0organizacijaza standardizaciju kojem0kojoj je na državnom0nacionalnom nivou priznato pravo da može bitiizabrano za državnog0nacionalnog člana odgovarajućih međunarodnih i regionalnih organizacijaza standarde. 3eka nacionalna tijela za standardizaciju su4

56)*S7'6S %3S*%*)* 89: 3:;)3< = 5%3

&:%*%S' S*(35(:5S %3S*%*)*%3 = &S%

(SS7%(*%3 8:(3>(%S6 56 3:;(?%S(*%3 = (83:

@S*6::6%7'%S7'6S 3:;)3


3/22

Evropske organizacije za standardizaciju su:

6):!6(3 7;;%**66 8: S*(35(:5%(*%3 = 763 6vropski komitet zastandardizaciju2

6):!6(3 7;;%**66 8: 6?67*:*67'3%7(? S*(35(:5%(*%3 = 7636?67 6vropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici2

6):!6(3 *6?67;;)3%7(*%3S S*(35(:5S %3S*%*)*6 = 6*S% 6vropskiinstitut za standarde u području telekomunikacija2

e!unarodna organizacija za standarde/standardizaciju organizacija za standarde u koju semože učlaniti odgovarajuće nacionalno tijelo svake zemlje

(BAS EN 45020:2009, definicija 4.4.)

Najpoznatije "e!unarodne organizacije za standardizaciju su:

%3*6:3(*%3(? :


4/22

#tandard $EEE %&'

:adna grupa C/ unutar standardizacijskog tijela %666 engl. !nstitute of E"ectrica" and E"ectronic En#ineers2 #ormirana je za razvijanje, unaprjeđenje i standardizaciju različitihmrežnih tehnologija pa tako i G?(3 mreža engl. $ire"ess %oca" Area Net&ork 2. )nutar spomenute radne grupe C/ #ormirana je zasebna radna podgrupa C/.11 koja de#inira podslojkontrole pristupa mediju skr. ;(7 od engl. 'ediu Access ontro" 2 i #izički sloj skr. !'H odengl. *+sica" "aer 2 bežične lokalne mreže.

!očeci razvoja bežičnih lokalnih mreža vezani su uz postojeće %666 C/ standarde. !rvo sekoristio standard C/." koji je originalno namijenjen za žičane mreže tzv. Et+ernet . )brzo je postalo jasno da se mehanizam pristupa mediju 7S;(075 engl. arrier Sense 'u"ti-"e Accesss &it+ o""ision etection2, koji navedeni standard implementira, ne može primjenjivati u bežičnim lokalnim mrežama zbog speci#ičnih karakteristika bežičnih linkova. 3aime, zbogvelikog gušenja signala detekcija kolizija bila je nemoguća-. atim se pokušalo sa standardomC/.$ tzv. token /us koji je koristio koordinirani pristup mediju. *akođer, nije zaživio u bežičnimlokalnim mrežama iako se s inačicom tog standarda %666 C/.$?2 krenulo u razvoj opreme za bežične lokalne mreže. 3aime, jako je teško bilo upravljati tokenia u bežičnoj komunikaciji.)vidjevši potrebu za drugačijim podslojem za kontrolu pristupa mediju u bežičnim lokalnimmrežama standardizacijsko tijelo %666 1EE1. godine2 o#ormilo je radnu podgrupu C/.11.

%666 C/.11 prvi je standard za bežične lokalne mreže objavljen 1EEF. godine. 3a #izičkomsloju standard C/.11 de#inirao je tri tehnike prijenosa podataka i to tehniku izravnog slijeda u proširenom spektru skr. 5SSS od engl. irect Seuence S-read S-ectru2, tehniku#rekvencijskog skakanja u proširenom spektru skr. 8'SS od engl. 1reuenc o--in# S-read S-ectru2 i tehniku di#uznog in#racrvenog zračenja skr. 58%: od engl. iffuse !nfrared 2.

S"ika 1. *rikaz fizi3ki+ s"ojea 02.66 standarda

5 G. R. HIERTZ, D. DENTENEER, L. S TIBOR, Y. ZANG, X. P. COSTA, B. WALKE, “The IEEE !2.11"#$%e&'e(, “IEEE Communications Magazine(, %)*. 4, #). 1, ++. 2-!, /0#0& 2!1!.


5/22

!rve dvije tehnike koriste pojaseve prijenosa u %S; #rekvencijskom području skr. %S; od engl. !ndustria", Scientific and 'edica" 2 od .$


6/22

pristup mediju, dok kod tehnike !78 bežična pristupna točka proziva stanice te im na taj načinomogućuje pristup medijuD.

3a slici Slika /.2 prikazani su svi %666 C/.11 amandmani, tj. standardi koji su relevantni za#izički sloj bežične lokalne mreže.

Slika /. %666 C/.11 amandmani relevantni za #izički sloj bežične lokalne mreže

*izi+ki sloj ,e-i+ne lokalne "re-e i pripadaju.i $EEE standardi!5S*(35(:5%

) ovom poglavlju opisani su %666 standardi koji unose promijene na #izičkom sloju.


7/22

standard C/.11b.

Standard C/.11a na #izičkom sloju uvodi tehniku #rekvencijskog multipleksa ortogonalnih podnosilaca skr. 85; od engl. 7rt+o#ona" 1reuenc iision 'u"ti-"e8in# 2 koja podržava prijenosne brzine do -$ ;bit0s koristeći %S; pojas prijenosa od - , 2!!.

G. R. HIERTZ, D. DENTENEER, L. S TIBOR, Y. ZANG, X. P. COSTA, B. WALKE, “The IEEE!2.11 "#$%e&'e(, “IEEE Communications Magazine(, %)*. 4, #). 1, ++. 2-!,

/0#0& 2!1!


8/22

C/.11I1EEF 1./".1EE1. D./D.1EEF.

%666 Standard#or Gireless?(3 ;edium(ccess 7ontroland !hJsical

?aJer Speci#ications

%zvorni standard.

C/.11I1EEE 1./E.1EEF. 1C./".1EEE.

!art 114Gireless ?(3;edium (ccess7ontrol and!hJsical ?aJer Speci#ications

amijenjen s%S0%67CC/.1141EEE.

%S0%67CC/.1141EE

E

30( "/./E.//-.%666 StdC/.11I1EEE

://"2

;eđunarodnistandard.

C/.11a 1D./E.1EEF. 1D./E.1EEE. 1'igher Speed!'H 6Ktensionin -


9/22

C/.11g 1./E.///. 1./D.//". $

8urther 'igher 5ata :ate6Ktension in the.$


10/22

standard C/.11J. vaj standard koristi pojas prijenosa od ".D-


11/22

3adalje, standardi C/.11ac i C/.11ad predviđeni su da podržavaju prijenosne brzine do 1


12/22

. . 6Kternal 3etNorks C/.11 i


13/22

godine, zbog probijanja enkripcijskog algoritma G6! engl. $ired Euia"ent *riac2 s kojimsu C/.11 okviri zaštićeni u bežičnoj komunikaciji, sigurnosna poboljšanja izdvojena su izizvornog standarda. 3aime, osnovana je radna skupina QiR koja je preuzela razvijanje sigurnosnih poboljšanja pod standardom C/.11i. 3akon mnogobrojnih rasprava standard C/.11e konačno jeodobren //-. godine da podržava kvalitetu usluge skr. MoS od engl. =ua"it of Serice2 . 3a

podsloju ;(7 standard C/.11e uvodi novu hibridnu koordinacijsku #unkciju '78 engl. /rid oordination 1unction2 koja koristi dvije metode pristupa i to '78 kontrolirani pristupkanalu skr. '77( engl. 1;ontro"ed anne" Access2 i poboljšani distribuirani pristup kanaluskr. 657( engl. En+anced istri/uted +anne" Access 2. ;etoda pristupa kanalu '77( predstavlja poboljšanu varijantu postojeće metode !78 te koristi središnju koordinacijskuinstancu koja dodjeljuje pristup kanalu.

Slika /." %666 C/.11 amandmani relevantni za podsloj ;(7 bežične lokalne mreže


14/22

Aao poboljšanje mehanizma 578 standard C/.11e uvodi metodu pristupa kanalu 657(.

3aime, kod 578Ia svi podaci se tretiraju jednako, odnosno nema razlike između prometa koji je

ovisan o vremenu i podatkovnog prometa . ;etoda 657( pruža podršku za četiri kategorije

prometa engl. oice, ideo, /est effort i /ack#round 2 s različitim prioritetima za pristup kanalu.

!rema tome, 657( omogućuje razlikovanje usluga. 3adalje, navedene metode standarda %666

C/.11e mijenjaju način na koji pokretne stanice koriste kanal za transmisiju okvira. 3aime,

pokretne stanice kod izvornog standarda C/.11 provode /ackoff proceduru poslije svake

transmisije okvira bez obzira na njenu duljinu trajanja, dok se kod standarda C/.11e pokretnim

stanicama unutar superokvira dodjeljuje ograničeni vremenski period u kojem pojedina stanica

može slati okvir skr. *! od engl. ransission 7--ortunit2. atim, standard %666 C/.11aa

de#inira osnovna načela prilikom prijenosa vremenski sinkroniziranih usluga koje zahtijevaju

malo kašnjenje poput video strujanja engl. streain# 2 i audio prometnih tokova u bežičnojlokalnoj mreži. 3aime, standard de#inira poboljšanja na podsloju ;(7 koja omogućuju

razlikovanje pojedinih okvira unutar spomenutih prometnih kategorija standarda C/.11e tako da

na taj način može prilagoditi prijenos spomenute usluge u slučaju nedovoljnog kapaciteta

bežičnog kanala uz održavanje određene razine kvalitete usluge .

3adalje, opisana su poboljšanja e#ikasnosti podsloja ;(7 koja uvode standardi C/.11e i

C/.11n. !otvrđivanje blokova okvira poboljšava e#ikasnost mehanizma *! te omogućuje

C/.11e uređajima uzastopnu transmisiju okvira. !otvrdnom porukom označava se uspješno ilineuspješno zaprimanje okvira. 3a ovaj način mogu se izbjeći neiskorišteni vremenski periodi

prilikom transmisije superokvira te se povećava propusnost bežičnog kanala. 3adalje, standard

C/.11n uvodi mogućnost komprimiranja okvira te bitno reducira vremenski period između

transmisije uzastopnih okvira unutar jednog superokvira. atim, protokol :5 engl. eerse

irection *rotoco" 2 omogućuje C/.11n uređajima primanje okvira izdvajanjem dijela

vremenskog perioda *!2 u kojem stanice šalju okvire. va #unkcija omogućuje protokolima

viših slojeva poput *7!Ia da pošalju potvrdne poruke natrag izvoru prometa .

*akođer, u standardu C/.11e dopušteno je izravno slanje okvira između dvije stanice bez

utjecaja pristupne točke. ) tom slučaju, C/.11e stanica mora, prije pokretanja transmisije,

uspostaviti izravnu vezu s drugom C/.11e stanicom koristeći protokol 5?S engl. irect %ink

Setu-2 . ;eđutim, kako bi se ostvarila spomenuta komunikacija bežična pristupna točka mora

podržavati spomenuti protokol 5?S2. *renutno na tržištu ne postoje takve bežične pristupne


15/22

točke te se postojeće ne mogu nadograditi jer protokol 5?S nije certi#iciran od strane

organizacije GiI8i (lliance. Standard C/.11z je u razvoju kako bi de#inirao uspostavljane

izravne veze između bežičnih uređaja na način da bežična pristupna točka ne mora podržavati

protokol 5?S. Aako bi to ostvarili, C/.11z uređaji koriste poseban Et+ernet okvir koji se

tunelira kroz postojeću pristupnu točku .

S porastom jako pokretljivih C/.11 uređaja pojavila se potreba za sigurnim i brzim prebacivanjem komunikacije prilikom prelasku iz jednog područja u drugo. *u mogućnostde#inira standard C/.11r na način da uređajima omogućuje povezivanje sa susjednom bežičnom pristupnom točkom kroz unaprijed najavljenu registraciju. *ako de#iniran mehanizam prebacivanja omogućuje znatno smanjenje gubitaka prilikom prebacivanja .

Aao što je već spomenuto u prethodnome potpoglavlju standard C/.11p omogućuje bežičnu

komunikaciju u brzo promjenljivom komunikacijskom okruženju. 3aime, standard de#inira

povezno sučelje na podsloju ;(7 za %666 1D/E grupu standarda. Sigurnosne nedostatke rješava

inačica 1D/E., dok inačica 1D/E.$ de#inira rad G(+6 sustava s više kanala na različitim

#rekvencijama te de#inira kontrolne kanale za aplikacije koje zahtijevaju određenu sigurnost i

uslužne kanale za aplikacije koje nemaju sigurnosne zahtjeve prilikom prijenosa.

3adalje, opisana su sigurnosna poboljšanja koja uvode standardi C/.11i i C/.11N. %zvorni

C/.11 standard koristio je enkripcijski algoritam G6! koji zbog nedovoljno dobre speci#ikacije

te nedovoljne interoperabilnosti s drugim uređajima nije zadovoljavao sigurnosne zahtjeve u

bežičnim lokalnim mrežama. rganizacija GiI8i (lliance kao trenutno rješenje problema uvodi

enkripcijski algoritam G!( engl. $i;1i *rotected Access2 koji je unio poboljšanja u postojeći

enkripcijski algoritam G6!2. Aao konačno sigurnosno rješenje organizacija GiI8i (lliance je u

standardu C/.11i de#inirala novi enkripcijski algoritam G!(. Standard C/.11N najnoviji je

sigurnosni standard objavljen //E. godine. Standard je namijenjen za kontrolu zaštićenih i

autenti#iciranih upravljačkih okvira. 3aime, zloporaba upravljačkih okvira može uzrokovati

prekide u komunikaciji i uskraćivanje usluga u bežičnoj lokalnoj mreži.

atim, standardi C/.11d, C/.11h i C/.11J de#inirani su kako bi se zadovoljili regulacijski propisi pri korištenju pojasa prijenosa. Standard C/.11d objavljen je 1EEE. godine i sadržiin#ormacije o regulacijskim propisima koji se provode u različitim zemljama svijeta. 3a taj načinomogućeno je C/.11 uređajima da zadovolje navedene propise. %sto tako, standard C/.11domogućuje bežičnim pristupnim točkama objavljivanje in#ormacije o dopuštenoj snaziodašiljanja u određenom bežičnom kanalu. Aao što je već spomenuto u prethodnome


16/22

potpoglavlju, potkraj //". godine objavljen je standard C/.11h kako bi se zadovoljili strogieuropski propisi prilikom korištenja %S; pojasa prijenosa od -


17/22

operatori konačno mogli pružiti standardizacijsko rješenje za konstantnu komunikaciju bez promjena prilikom prelaska iz jedne mreže u drugu.

$EEE %&'p #T4ND4RD4 64 $NTE7$8ENTNE TR4N#9RTNE #$#TEE

)slovi u kojima se kreću vozila nameću čitav niz novih zahteva bežičnim komunikacionimsistemima. &ezbjednosne komunikacije među vozilima ne mogu da tolerišu velika kašnjenja priuspostavljanju veze pre nego što dođu u situaciju da mogu da komuniciraju sadrugim vozilima na putevima. !ored toga, vozila koja se brzo kreću i kompleksni uslovi na putevima zahtevaju promene na #izičkom i ;(7 sloju standardnog protokola%666 C/.11. %666 C/.11p G(+6 standard nastaje kao posledicaalociranja 5edicated Short :ange 7ommunications 5S:72 spektra u Sjedinjenim (meričkim5ržavama % napora da se de#iniše tehnologija za upotrebu u 5S:7 spektru. va glava prvo dajekratak opis 5S:7 spektra. atim sledi opis standardizacije G(+6 tehnologije.

4lociranje D#R5 spectra

1EEE godine, 8ederalna Aomisija za Standarde Sjedinjenih (meričkih država alocirala je spektar širine F-;'z za 5S:7 5edicated Short :ange 7ommunication2 na-.E


18/22

Slika 1. S s-ektar i kana"i u SA

) 6vropi se, na primer, koristi spektar širine "/;'z na#rekvenciji od -.E


19/22

takođe dozvoljava uređajima da #iltriraju spoljašnje komunikacije ostalih uređaja koji ne pripadaju grupi. :adio prvo osluškuje /eacon poruku od (!Ia i tada pristupa &SSIu, krozmnoštvo interaktivnih koraka uključujući autentikaciju % asocijaciju. (dI'oc mod de#inisan za%666 C/.11 ima takođe sličan proces uspostavljanja %n#rastrukturnog &azičnog Servisnog Seta injegov set se naziva 3ezavisni &SS ili %ndependent &SS = %&SS2. %me jeste (dI'oc ali %&SS još

uvek nosi sa sobom suvišnu kompleksnost % previše zasićenja da bi se koristio za komunikacijumeđu vozilima. &SS i %&SS su prikazani na narednoj slici . &SS%5 se odnosi na &asic ServiceSet %denti#ication. &SS%5 predstavlja ime &SSIa koje je poznato radiju na;(7 sloju i to je polje od $C bita baš kao i ;(7 adresa. Svaka &SS mora imati jedinstven&SS%5 podeljen svim korisnicima unutar &SSIa.

Slika . BSS i !BSS

!BSS

P&% :)+)*)=$; +&e9':0%*;0 #e@0%$'#$ )'#)%#$ 'e&%$'#$ '7+ IBSS I#9e+e#9e#: B0'$Se&%$e Se: $*$ 09 h) 7)#=&0$;0. L)=$67$, 09 h) 7)#=&0$;0 ;e '*$6#0&0%#)+&0%#); +ee&-:)-+ee& 70#e*0&$;'7); 8&e$ 7);); 'e #$ )9 ;e9#)= 6%)&0 8&e$ #e @0h:e%0 90 #7$)#$Fe 70) 'e&%e&, '*$70 5.1. IBSS >e$6#0 8&e0 )>h%0:0$@%e':0# >&); 6%)&)%0, :;. ':0#$0 7);e 7)8#$$&0; 9$&e7:#) ;e9#0 '0 9&=)8 #0 09h), &0%#)+&0%#); )'#)%$. P&0%e$ +):+#) $*$ 9e*$8$6#) 8&ee# :)+)*)=$;.Ge#e&0*#), 09 h) $8+*e8e#:0$;e +&e7&$%0; )=&0#$6e#) +)9&6;e $ #$' +)%e@0#e'0 >$*) 7);)8 %e)8 8&e)8.

B SS

D&= :)+)*)=$; +&e9':0%*;0 )'#)%#$ 'e&%$'#$ '7+ BSS B0'$ Se&%$e Se:7);0 ;e ;e9#0 )9 +)9%0&$;0#:$ $#&0':&7:e 7)#=&0$;e. BSS >e$6#0 8&e0 ;e'7+ ':0#$0 7)#:&)*$'0# )9 ':&0#e '08) ;e9#e 7))&9$#0$)#e #7$;e. T) @#06$ 90 'e7)#=&0$;0 '0':);$ )9 ;e9#e +&$':+#e :067e $ )9&ee#)= >&);0 ':0#$0 7);e '%);08&e#0 7)8#$$&0#;0 )>0%*;0; $'7*;6$%) 7&)@ 9):$6# +&$':+# :067. N0 +&$8e&,7)*$7) ':0#$0 A 7)8#$$&0 '0 ':0#$)8 B, :) @#06$ 90 'e 7)8#$70$;0 )9%$;0


20/22

$@8e ':0#$e A $ +&$':+#e :067e, :e $@8e +&$':+#e :067e $ ':0#$e B. T07)e,7*$;e#:$ >e$6#); 8&e$ 8)= +&$':+$:$ #e7); )$6e#); 8&e$ $ #;e#$8 &e'&'$80'e&%e&$, F:08+06$, %e@e 70 $#:ee:, #0&0%#), 7)*$7) ;e +&$':+#0 :0670 +)%e@0#0'0 :07%)8 8&e)8, '*$70 5.2.

ESS

T&e0 !2.11 :)+)*)=$;0 ;e :07)e $#&0':&7: $ #0@$%0 'e +&)F$&e#$ 'e&%$'#$'7+ ESS E:e#9e9 Se&%$e Se:. ESS 7)#=&0$;0 +&e9':0%*;0 '7+ )9 9%e $*$ %$FeBSS 7)#=&0$;0 7);$ )&8$&0 ;e9# +)98&e. O#0 'e '0':);$ )9 %$Fe':&7$h BSSe*$;0 7);e 8)= >$:$ 8e')>#) +)%e@0#e >$*) )$6e#$8, >$*) >e$6#$8 %e@080,'*$70 5.3. P) IEEE !2.11 ':0#90&9 +)9&0#) ;e 90 )7%$& ESS '7+0 %$Fe BSSe*$;0 7)&$':e $':$ 70#0*, 0 :07)e ;e +)9&0#) $ 7)&$F:e#;e &0@*$6$:$h 70#0*0 707) >$ 'e+)%e0) 7+#$ +&):)7.


21/22

o,olj>anja u $EEE %&'p (4;E pristup)

4;E "od

&ezbedonosne komunikacije među vozilima se koriste u slučaju trenutnih zahteva u nekim

kritičnim situacijama % ne mogu sebi priuštiti skeniranje kanala zbog beacon poruke od strane&SSIa, a zatim i višestruko razmenjivanje podataka višestruki handshake2 da bi se uspostavilakonekcija. Aljučno poboljšanje predstavljeno u %666 C/.11p G(+6 je termin RG(+6 modT.Stanice koje se nalaze u G(+6 modu mogu da šalju i primaju remove podataka sa RNildcardTsve jedinice2 vrednošću &SS%5Ia i bez potrebe da prethodno pripadaju bilo kom &SSIu. *označi da dvoje vozila mogu momentalno da komuniciraju nakon sudara bez bilo kojih dodatnihzasićenja dokle god rade u istom kanalu koristeći RNildcardT &SS%5.

4;E B##

G(+6 standard, zato predstavlja novi tip &SSIa4 G&SS

G(+6 &SS2. Stanica #ormira G&SS tako što prvo transmituje Ron demand beaconT. *akav beacon sadrži sve potrebne in#ormacije za stanicu koja ga prima, dakle sve servise ponuđene uG&SS da bi stanica mogla da odluči da li da pristupi G&SS, i ako pristupi, kako dakon#iguriše samu sebe i time postane član G&SSIa. 5rugim rečima, stanica može da odliči da pristupi i završi kompletan proces pristupanju G&SSIu, posle samo jednog G(+6 oglašavanja putem on demang beaconIa, bez daljih interakcija i koraka.

regled 45 po,olj>anja

Stanice u G(+6 modu mogu da šalju i primaju remove podataka sa &SS%5 NildcardIom

nezavisno od toga da li stanica pripada G(+6 &SSIu ili ne.

G(+6 &SS je tip &SSIa, koja se sastoji od seta stanicau G(+6 modu, koje međusobno komuniciraju koristeći zajednički &SS%5. G&SS seinicijalizuje kada radio u G(+6 modu šalje G(+6 beacon, koji sadrži sve neophodne podatkeza prijemnik da bi odlučio da pristupi G&SSIu.

:adio se pridružuje G&SSIu onog momenta, kada je kon#igurisan da šalje i prima ramove podataka sa &SS%5 de#inisanim za taj G&SS. Suprotno, on prestaje da pripada G&SSIu, kadanjegov ;(7 sloj prestane da šalje i prima ramove sa &SS%5 koji pripadaju baš tomG&SSIu.

Stanice neće pripadati više nego jednom G&SSIu u jednom momentu. Stanice u G(+6 moduneće pristupati &SSIu ili %&SSIu i neće koristiti aktivno ili pasivno skeniranje kanala, i kao poslednje, neće koristiti ;(7 autenttikaciju i asocijaciju.

G&SS prestaje da postoji kada više nema članova.

DET47


22/22

3a !'H #izičkom2 nivou, #ilozo#ija %666 C/.11p dizajna jeste da napravi minimalneneophodne promene na %666 C/.11 !'H. tako da G(+6 uređaji mogu e#ektivno dakomuniciraju kod vozila koja se brzo kreću. vaj pristup je moguć, zato što %666 C/.11a radijaveć rade na -

Documents

Final o Standardizaciji