SadrzajSadrzaj SlikeSlike BiografijaBiografija DelaDela SopenSopen i i ZorzZorz Sand Sand SmrtSmrt ParizPariz Klavirski koncertKlavirski koncert

SlikeSlike

BiografijaBiografija

Frederik Šopen rodio se u blizini Frederik Šopen rodio se u blizini VaršaveVaršave kao sin naturalizovanog Francuza pod kao sin naturalizovanog Francuza pod imenom Nikolas Šopen, koji se doselio u imenom Nikolas Šopen, koji se doselio u Poljsku Poljsku 17871787. godine i majke Poljakinje pod . godine i majke Poljakinje pod imenom Tekla Justina Kšižanovska. Rodio imenom Tekla Justina Kšižanovska. Rodio se se 1. 1. martamarta i uvek je toga dana slavio svoj i uvek je toga dana slavio svoj rođendan, iako njegova krštenica navodi rođendan, iako njegova krštenica navodi da je datum rođenja da je datum rođenja 22. 22. februarfebruar. Krštenica . Krštenica je verovatno pogrešno ispunjena tek je verovatno pogrešno ispunjena tek 23. 23. aprilaaprila, skoro osam nedelja nakon , skoro osam nedelja nakon Šopenovog rođenja.Šopenovog rođenja.

18101810. godine Šopenova porodica se seli u . godine Šopenova porodica se seli u Varšavu. Već kao dečak Šopen pokazuje svoj Varšavu. Već kao dečak Šopen pokazuje svoj talenat. Sa sedam godina je već komponovao dva talenat. Sa sedam godina je već komponovao dva muzička dela, dve muzička dela, dve polonezepoloneze, a sa osam godina , a sa osam godina održao je svoje prve koncerte. Varšavske novine održao je svoje prve koncerte. Varšavske novine pisale su o „malom Šopenu“, čudu od deteta koji pisale su o „malom Šopenu“, čudu od deteta koji nastupa na raznim aristokratskim zabavama u nastupa na raznim aristokratskim zabavama u prestonici kao glavna atrakcija. U Varšavi je bio prestonici kao glavna atrakcija. U Varšavi je bio poznat kao „drugi poznat kao „drugi MocartMocart“.“.

Šopenov prvi učitelj je bio njegov otac koji je brzo Šopenov prvi učitelj je bio njegov otac koji je brzo odustao. Zatim je dobio novog, profesionalnog odustao. Zatim je dobio novog, profesionalnog učitelja pod imenom učitelja pod imenom VojćehVojćeh ŽivniŽivni koji je bio koji je bio poljski poljski violinistaviolinista rođen 1756. u rođen 1756. u BohemijiBohemiji..

DelaDela Osim manjeg broja orkestralnih i kamernih Osim manjeg broja orkestralnih i kamernih

dela, sedamnaest poljskih pesama za glas dela, sedamnaest poljskih pesama za glas i klavir, Šopen je komponovao isključivo i klavir, Šopen je komponovao isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima. Bio je jedinstven izražajnim sredstvima. Bio je jedinstven kao pijanist, izvođač sopstvenih dela i kao pijanist, izvođač sopstvenih dela i sasvim osoben kao autor. Uveo je nove sasvim osoben kao autor. Uveo je nove tehničke složenosti u interpretaciji – tehničke složenosti u interpretaciji – slobodan duh i promenljivost tempa koji slobodan duh i promenljivost tempa koji samo nagoveštava, a ne i precizno samo nagoveštava, a ne i precizno metronomski određuje, ali ništa u njegovoj metronomski određuje, ali ništa u njegovoj muzici nije sračunato na spoljašnji efekat. muzici nije sračunato na spoljašnji efekat.

Zato izvođenje njegovih kompozicija Zato izvođenje njegovih kompozicija zahteva veliku tehničku i interpretatorsku zahteva veliku tehničku i interpretatorsku spremnost. Šopen je bio bez uzora u spremnost. Šopen je bio bez uzora u pređašnjim razdobljima klasične muzike i pređašnjim razdobljima klasične muzike i gotovo bez naslednika. Ostavio je opus od gotovo bez naslednika. Ostavio je opus od 74 štampana dela koja po svojoj formalnoj 74 štampana dela koja po svojoj formalnoj strukturi i poetskim obeležjima nemaju strukturi i poetskim obeležjima nemaju premca u premca u evropskojevropskoj muzici. Svojom je muzici. Svojom je umetnošću uticao na klavirsku muziku i umetnošću uticao na klavirsku muziku i interpretativni stil, uticaj koji dopire i u interpretativni stil, uticaj koji dopire i u XXI XXI vekvek. .

Jednu grupu Šopenovih dela sačinjavaju Jednu grupu Šopenovih dela sačinjavaju zbirke igara-zbirke igara-polonezapoloneza, , mazurkimazurki, , valceravalcera, , duboke sadržajnosti. Uobičajene salonske duboke sadržajnosti. Uobičajene salonske komade uzdiže do ranga istinskih komade uzdiže do ranga istinskih umetničkih dela. Šopen je dao doprinos i umetničkih dela. Šopen je dao doprinos i stvaranju novih tipova velikih formi-stvaranju novih tipova velikih formi-balada, fantazija, skreca. balada, fantazija, skreca. EtidaEtida koja je do koja je do Šopena bila instruktivna kompozicija, Šopena bila instruktivna kompozicija, korištena u nastavi klavira da bi se korištena u nastavi klavira da bi se savladao određeni tehnički problem, kod savladao određeni tehnički problem, kod njega postaje koncertni komad.njega postaje koncertni komad.

Sopen I Zorz SandSopen I Zorz Sand Frederik Šopen i Žorž Sand bili su poznat par Frederik Šopen i Žorž Sand bili su poznat par

ovog vremena i o njima je pisana obuhvatna ovog vremena i o njima je pisana obuhvatna literatura. U početku Šopenu Žorž Sand nije bila literatura. U početku Šopenu Žorž Sand nije bila atraktivna. „Nešto je u njoj odbojno“, rekao je atraktivna. „Nešto je u njoj odbojno“, rekao je svojoj porodici. Šopen se svojoj porodici. Šopen se 18361836. godine verio sa . godine verio sa Poljakinjom Marijom Vodzinjskom, kojoj je tada Poljakinjom Marijom Vodzinjskom, kojoj je tada bilo 17 godina. U pismu jednom svom prijatelju, bilo 17 godina. U pismu jednom svom prijatelju, Žorž Sand je argumentovala da li da pusti Šopena Žorž Sand je argumentovala da li da pusti Šopena da bude sa svojom verenicom ili da prekine svoju da bude sa svojom verenicom ili da prekine svoju vezu i da započne novu sa Šopenom. Očigledno je vezu i da započne novu sa Šopenom. Očigledno je volela Šopena, i nagovarala je Šopena na vezu volela Šopena, i nagovarala je Šopena na vezu sve dok nije pristao.sve dok nije pristao.

Zimu Zimu 18381838––18391839. Šopen je sa Žoržom Sand . Šopen je sa Žoržom Sand proveo na proveo na MaljorciMaljorci, u manastiru Valjdemosa. , u manastiru Valjdemosa. Tamo su izložene njihove lične stvari (njegov Tamo su izložene njihove lične stvari (njegov klavir, note, slike, nameštaj i otisak njegove klavir, note, slike, nameštaj i otisak njegove ruke). Šopenovo zdravlje se tada pogoršalo, i da ruke). Šopenovo zdravlje se tada pogoršalo, i da bi spasao svoj život, sa Žorž Sand i dvoje njene bi spasao svoj život, sa Žorž Sand i dvoje njene dece otišao je u dece otišao je u BarselonuBarselonu i zatim u i zatim u MarsejMarsej. . Zdravlje mu se tamo popravilo, mada se nikada Zdravlje mu se tamo popravilo, mada se nikada nije sasvim oporavio. Žalio se na nesposobnost nije sasvim oporavio. Žalio se na nesposobnost lekara na Maljorci: „Prvi je rekao da ću umreti, lekara na Maljorci: „Prvi je rekao da ću umreti, drugi da sam poslednji put odahnuo, treći da sam drugi da sam poslednji put odahnuo, treći da sam već mrtav već mrtav

Smrt 1810-1849Smrt 1810-1849 Kratko pre svoje smrti, Šopen se dao Kratko pre svoje smrti, Šopen se dao

nagovoriti da ide na turneju po nagovoriti da ide na turneju po EngleskojEngleskoj. . To je bila kobna odluka. Tamošnja vlažna To je bila kobna odluka. Tamošnja vlažna klima negativno je uticala na Šopena, koji klima negativno je uticala na Šopena, koji je bolovao od je bolovao od tuberkulozetuberkuloze. Preminuo je . Preminuo je ubrzo po povratku u Pariz, ubrzo po povratku u Pariz, 17. 17. oktobraoktobra 18491849. godine, u okruženju prijatelja i . godine, u okruženju prijatelja i rođene sestre. Sahranjen je u Parizu, a rođene sestre. Sahranjen je u Parizu, a srce mu je preneto u crkvu Svetoga krsta u srce mu je preneto u crkvu Svetoga krsta u Varšavu, u skladu sa njegovim Varšavu, u skladu sa njegovim testamentom.testamentom.

SmrtSmrt Sahrana je odložena skoro dve Sahrana je odložena skoro dve

nedelje zato što je Šopen želeo da se nedelje zato što je Šopen želeo da se na sahrani peva Mocartov Rekvijem na sahrani peva Mocartov Rekvijem sa ženskim glasovima, nešto što sa ženskim glasovima, nešto što crkva Medelene nikada pre nije crkva Medelene nikada pre nije dozvolila. Na sahrani je bilo oko dozvolila. Na sahrani je bilo oko 3.000 osoba.3.000 osoba.

Sahrana je odložena skoro dve nedelje zato što je Šopen želeo da se na sahrani peva Mocartov Rekvijem sa ženskim glasovima, nešto što crkva Medelene nikada pre nije dozvolila. Na sahrani je bilo oko 3.000 osoba.

ParizPariz Iste godine izbija revolucija u Varšavi Iste godine izbija revolucija u Varšavi

protiv protiv ruskogruskog okupatora. Šopen se tada okupatora. Šopen se tada nalazio u Beču i burno je reagovao na nalazio u Beču i burno je reagovao na vest. Zahvatila ga je snažna želja za vest. Zahvatila ga je snažna želja za povratkom u otadžbinu, ali su ga prijatelji povratkom u otadžbinu, ali su ga prijatelji nagovorili da ne ide. Umesto toga, Šopen nagovorili da ne ide. Umesto toga, Šopen se seli u Pariz. U svom dnevniku Šopen se seli u Pariz. U svom dnevniku Šopen opisuje jake emocije koje ima u vezi sa opisuje jake emocije koje ima u vezi sa stanjem u domovini. Nakon par meseci stanjem u domovini. Nakon par meseci RusiRusi su pobili revolucionare i ugušili su pobili revolucionare i ugušili revoluciju.revoluciju.

Šopen se u Parizu družio sa drugim Šopen se u Parizu družio sa drugim poljskim iseljenicima. Neki od njegovih poljskim iseljenicima. Neki od njegovih prijatelja bili su muzičari prijatelja bili su muzičari Franc ListFranc List, , HektorHektor Berlioz Berlioz, , FeliksFeliks MendelsonMendelson, , Robert Robert ŠumanŠuman i i VinćencoVinćenco BeliniBelini (čiji se grob nalazi pored (čiji se grob nalazi pored Šopenovog), slikar Šopenovog), slikar EženEžen DelakroaDelakroa i pisci i pisci OnoreOnore de de BalzakBalzak i i ŽoržŽorž Sand Sand, koja mu je , koja mu je bila i ljubavnica. Kao kompozitor bio je bila i ljubavnica. Kao kompozitor bio je visoko cenjen od strane svojih prijatelja visoko cenjen od strane svojih prijatelja kompozitora, pogotovo od strane Šumana kompozitora, pogotovo od strane Šumana koji ga je nazvao „genijem“. koji ga je nazvao „genijem“.

U Parizu Šopen je održao mnoge koncerte, neke U Parizu Šopen je održao mnoge koncerte, neke zajedno sa drugim kompozitorima, što govori o zajedno sa drugim kompozitorima, što govori o bogatstvu pariške muzičke scene tog vremena.bogatstvu pariške muzičke scene tog vremena.

1835. godine Šopen posećuje svoju rodbinu u 1835. godine Šopen posećuje svoju rodbinu u KarlsbaduKarlsbadu, , NemačkaNemačka. Odatle je roditelje otpratio . Odatle je roditelje otpratio do njihovog stana u Dječinu u do njihovog stana u Dječinu u ČeškojČeškoj, a zatim je , a zatim je nastavio do Varšave. Po povratku iz Varšave je nastavio do Varšave. Po povratku iz Varšave je par nedelja boravio u Drezdenu i par nedelja boravio u Drezdenu i LajpciguLajpcigu, gde se , gde se sreo sa Mendelsonom, Šumanom i njegovom sreo sa Mendelsonom, Šumanom i njegovom suprugom suprugom KlaromKlarom. Dobio je upalu pluća, toliko . Dobio je upalu pluća, toliko ozbiljnu da su neki poljski mediji izveštavali o ozbiljnu da su neki poljski mediji izveštavali o Šopenovoj smrti.Šopenovoj smrti.

Klavirski koncertKlavirski koncert Pored brojnih klavirskih komada koje je napisao i Pored brojnih klavirskih komada koje je napisao i

udahnuo im klasičan, antologijski koncertni udahnuo im klasičan, antologijski koncertni karakter i formu i u manjoj meri kamerne muzike, karakter i formu i u manjoj meri kamerne muzike, dva klavirska koncerta i jedna baletska svita dva klavirska koncerta i jedna baletska svita SilfideSilfide, jedina su dela gde je koristio orkestar. , jedina su dela gde je koristio orkestar. Posebno su značajna njegova dva klavirska Posebno su značajna njegova dva klavirska koncerta, komponovana u klasičnoj trostavačnoj koncerta, komponovana u klasičnoj trostavačnoj formi zrelog koncerta formi zrelog koncerta XIX XIX vekaveka. Sa pravom je . Sa pravom je BerliozBerlioz za njih napisao da je orkestar u njima za njih napisao da je orkestar u njima „„samo pratnja, takoreći hladna i nekorisnasamo pratnja, takoreći hladna i nekorisna”. ”. Klavir je u prvom planu. Šopenovi klavirski Klavir je u prvom planu. Šopenovi klavirski koncerti, standardni su deo svetskog koncertnog koncerti, standardni su deo svetskog koncertnog repertoara i svuda se rado izvode repertoara i svuda se rado izvode

Prvi koncert, opus 11, e-molPrvi koncert, opus 11, e-mol Ovaj koncert je dovršen 1830. a objavljen i Ovaj koncert je dovršen 1830. a objavljen i

premijerno izveden 1833. godine. Obiluje premijerno izveden 1833. godine. Obiluje viruozitetin u klaviru i posvećen je pijanisti viruozitetin u klaviru i posvećen je pijanisti Fridrihu Kalkbreneru. Tri njegova stava Fridrihu Kalkbreneru. Tri njegova stava obrazuju celinu trajanja 37 minuta. Prvi obrazuju celinu trajanja 37 minuta. Prvi stav je stav je Allegro maestosoAllegro maestoso, sav u sonatnom , sav u sonatnom obliku i traje polovinu ukupnog vremena obliku i traje polovinu ukupnog vremena koncertakoncerta