GENERALNI PLAN - petrovacnamlavi.rs · 1 skup[tina op[tine petrovac generalni plan "petrovac 2026" (predlog plana) a.d. za planirawe, projektovawe, aop i in@iwering "infoplan"

1

S K U P [ T I N A O P [ T I N E P E T R O V A C

GENERALNI PLAN

"PETROVAC 2026" ( P r e d l o g p l a n a )

A.D. ZA PLANIRAWE, PROJEKTOVAWE, AOP I IN@IWERING "INFOPLAN" Aran|elovac

34300 Aran|elovac, Kraqa Petra I br. 29 telefon 034/720-081 i 720-082, faks 724-082, e-mail: [email protected]

2007. godina

2

PREDMET:

GENERALNI PLAN "PETROVAC 2026"

NARUÎLAC: SKUP[TINA OP[TINE PETROVAC

OBRA\IVA^: AD ZA PLANIRAWE, PROJEKTOVAWE

AOP I IN@EWERING "INFOPLAN" ARAN\ELOVAC, 34300 Aran|elovac, Kraqa Petra I br. 29

RUKOVODILAC RADNOG TIMA:

GORDANA KOVAÊVI], dipl.in`.arh.

RADNI TIM:

DANIJELA KARA[I]EVI], dipl.in`.arh. VALENTINA JANKOVI] , dipl.in`. arh. BO[KO GAVRI], dipl.in`.gra|. MARIJA PAUNOVI], dipl.in`.arh. TAMARA TO[I], dipl.in`.arh. ALEKSANDAR PROKI], dipl.in`.arh. SLA\ANA GAJI], dipl.in`.geod. VLADAN PERI[I], in`.geod. NATA[A CVETKOVI], in`.gra|. SA[A CVETKOVI], in`.gra|. MILORAD DOBRIÎ], dip.in`.el. ZORAN HERCEG, dipl.in`.ptt.saob. DRAGOQUB [E]EVI], dip.in`.gra|. MIRA PRODANOVI], gra|.tehn. GORDANA FILIPOVI], operater VERA RADOVI], operater na unosu ZORICA BO@I], saradnik na kopirawu

D I R E K T O R,

Ratko Nedeqkovi}, dipl.ecc.

3

SARADNICI NA IZRADI GENERALNOG PLANA Predsednik op{tine Petrovac RADI[A DRAGOJEVI], dipl.politikolog Predsednik Skup{tine op{tine MILETI] MIHAILOVI], dipl.biolog Glavni arhitekta op{tine SNE@ANA STANKOVI] MIJATOVI], dia Stru~ni saradnici: JOVAN MILOSAVQEVI], dipl.in`.arh. VALENTINA FILIPOVI], dipl.in`.arh. DANUTA JOVANOVI], dipl.in`.gra|. NEBOJ[A NIKOLI], dipl.in`.gra|. SUZANA MILO[EVI], dipl.p.planer SA[A @IVOTI], in`.geod. SA[A MILIVOJEVI], in`.gra|. JASMINA @IVKOVI],dipl. arheolog BOBAN DOBROSAVQEVI], gra|.rud.teh. UÊSNICI U IZRADI PLANA:

1. K.J.P «″IZVOR″» - PETROVAC 2. "TELEKOM SRBIJA" - Izvr{na jedinica Poàrevac 3. JP PTT saobra}aja "Srbija" RJ PTT saobra}aja Poàrevac 4. JP "ELEKTRO MRE@A SRBIJE"

5. JP «″ELEKTROMORAVA″» - PETROVAC 6. MUP RS, SUP PO@AREVAC - Odelewe protivpoàrne policije 7. JP «″SRBIJAGAS″» NOVI BEOGRAD 8. VPC ″SRBIJA VODE″ «BEOGRAD 9. SMO – BEOGRAD - Sektor za gra|evinsko-urbanisti~ku delatnost 10. ZAVOD ZA ZA[TITU PRIRODE SRBIJE,– NOVI BEOGRAD 11. REGIONALNI ZAVOD ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTURE SMEDEREVO 12. REPUBLI^KA DIREKCIJA ZA PUTEVE – BEOGRAD 13. JP @ELEZNICE SRBIJE - Sektor za strategiju i razvoj

4

GRAFI^KI PRIKAZ GENERALNOG PLANA

1. Poloàj podru~ja GP-a R 1:250002. Geodetska podloga sa granicom plana R 1:50003. Izvod iz Prostornog plana Republike Srbije R 1:15000004. Podru~je plana sa osnovnom namenom povr{ina R 1:100005. Prostorna organizacija prostora – Namena povr{ina R 1:50006. Saobra}ajno re{ewe R 1:100007. Plan saobra}aja i vodotokova sa generalnim

regulacionim re{ewem R 1:5000

8. Javno gra|evinsko zemqi{te R 1:50009. Urbanisti~ke zone i prostorne celine R 1:500010. Vodoprivredna infrastruktura R 1:10 00011. Elektroenergetska infrastruktura R 1:10 00012. Telekomunikacije R 1:10 00013. Termoenergetska infrastruktura R 1:10 00014. Kulturno istorijsko nasle|e R 1:10 00015. Uslovi sprovo|ewa i razrade Generalnog plana R 1:10 000

5

OP[TA DOKUMENTACIJA

6

TEKSTUALNI DEO

7

SADR@AJ 1. OP[TE ODREDBE ............................................................................. ...9 1.1. Op{te odredbe za izradu i dono{ewe GP-a ...... 9 1.2. Razlozi za izradu plana ...... 10 2. PODRU^JE I GRANICA GENERALNOG PLANA..................................................... 10 2.1. Podru~je Generalnog plana ............................................................................ 10 2.2. Granica Generalnog plana............................................................................. 10 2.3. Granica gra|evinskog reona .......................................................................... 12 3. OSNOVE DUGORO^NOG DRU[TVENO-EKONOMSKOG I PROSTORNOG RAZVOJA ................................................................................. 17 3.1. Osnovni parametri dugoro~nog razvoja.......................................................... 17 3.1.1. Poloàj naseqa i veze sa okruèwem................................................... 17 3.1.2. Prirodni uslovi ................................................................................. 17 3.1.3. Demografski razvoj ................................................................................ 19 3.1.3. Postoje}e stawe kori{}ewa prostora.................................................. 26 3.1.4. Dru{tveno ekonomski razvoj.................................................................. 37 3.1.5. Pretpostavke za prostorni razvoj naseqa .......................................... 42 3.2. Planske osnove dugoro~nog razvoja 3.2.1. Smernice iz Prostornog Plana Republike Srbije............................. 43 3.2.2. Osnovni ciqevi dugoro~nog razvoja ................................................... 43 3.2.3. Koncepcija ure|ewa prostora ............................................................. 45 3.2.4. Bilans planiranih namena povr{ina .................................................. 50 3.2.5. Potro{wa gra|evinskog zemqi{ta...............................................52 4. PRAVILA URE\EWA PROSTORA.......................................................................... 53 4.1. Osnovna namena podru~ja plana...................................................................... 53 4.2.Gra|evinski reon………………………………………………………………53 4.3. Zone i prostorne celine sa istim pravilima ure|ewa i gra|ewa ................................................................................. 54 4.4. Javno gra|evinsko zemqi{te......................................................................... 64 4.4.1. Obrazovawe ................................................................................. 64 4.4.2. Zdravstvo ................................................................................. 64 4.4.3. De~ja i socijalna za{tita.................................................................... 65 4.4.4. Uprava i administracija...................................................................... 66 4.4.5. Posebne namene ................................................................................. 66 4.4.6. Zelenilo …………………………………………………66 4.4.7. Sport i rekreacija................................................................................ 72 4.4.8. Etno park ................................................................................. 73 4.4.9. Komunalni objekti ................................................................................ 74 4.4.10. Saobra}aj ................................................................................. 76 4.4.11. Vodosnabdevawe ................................................................................. 80 4.4.12.Odvodwa povr{inskih i otpadnih voda............................................. 82 4.4.13. Regulacija vodotokova ....................................................................... 83 4.4.14. Elektroenergetika.............................................................................. 84 4.4.15. Telekomunikacije ................................................................................ 88 4.4.16. Gasifikacija ................................................................................. 92 4.4.17. Toplifikacija ................................................................................. 92 4.4.18. Ostali sistemi ................................................................................. 93

8

4.5. Ostalo gra|evinsko zemqi{te ...................................................................... 93 4.5.1. Osnovni principi i procesi ure|ewa i izgradwe ............................... 93 4.5.2. Urbanisti~ka pravila formirawa gra|evinskih parcela................ 93 4.5.3. Urbanisti~ka pravila ure|ewa prostora i izgradwe objekata ....... 93 4.5.4. Stanovawe ................................................................................. 94 4.5.5. Verski objekti ................................................................................. 101 4.5.6. Proizvodne delatnosti ........................................................................ 102 4.5.7. Usluge ................................................................................. 102 5. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE............................................................................ 110 5.1. Za{tita i unapre|ewe ìvotne sredine ........................................................ 110 5.1.1. Unapre|ivawe planirawa i ure|ivawa prostora................................. 110 5.1.2. Za{tita zemqi{ta ................................................................................. 111 5.1.3. Za{tita vode ................................................................................. 111 5.1.4. Za{tita vazduha ................................................................................. 112 5.1.5. Za{tita {uma ................................................................................. 112 5.1.6. Za{tita od jonizuju}eg i nejonizuju}eg zra~ewa .................................. 112 5.1.7. Za{tita od buke i vibracija .................................................................. 113 5.1.8.Za{tita od akcidenata.......................................................................... 113 5.1.9. Upravqawe otpadom .............................................................................. 113 5.2. Za{tita prirodnih i kulturnih dobara ........................................................ 113 5.2.1. Prirodna dobra ................................................................................. 113 5.2.2. Kulturna dobra ................................................................................. 115 5.3. Za{tita od elementarnih nepogoda.............................................................. 117 5.3.1. Za{tita od poàra ............................................................................... 117 5.3.2. Za{tita od zemqotresa....................................................................... 117 5.3.3. Za{tita od poplava.............................................................................. 118 5.3.4. Za{tita od podzemnih voda............................................................. 5.4. Za{tita od ratnih razarawa......................................................................... 119 6. PRAVILA GRA\EWA OBJEKATA .............................................................. …..119 6.1. Op{ta pravila za sprovo|ewe Generalnog plana ................................ 120 6.2. Pravila gra|ewa po zonama i celinama ........................................... 121 6.2.1. Javni objekti od op{teg interesa ........................................ 121 6.2.2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te ........................................... 128 6.3. Pravila gra|ewa na poqoprivrednom zemqi{tu.............................. 140 6.4. Pravila kori{}ewa {umskog zemqi{ta ........................................... 141 6.5. Pravila kori{}ewa vodnog zemqi{ta 142 6.6. Pravila kori{}ewa zemqi{ta u za{titnom pojasu infrastrukturnih koridora................................................................ 143 7. SPROVO\EWE GENERALNOG PLANA ..................................................... 143 8. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE........................................................... 145 Prilog: Analiti~ko geodetski elementi saobra}ajnica

9

Na osnovu ~lana 54. Zakona o planirawu i izgradwi (″Slu`beni glasnik RS″», br.47/2003 i 34/06), ~lana 20. Statuta op{tine Petrovac («″Op{tinski slu`beni glasnik″ Op{tine Petrovac», br.9/02, 7/04 i 9/05), Skup{tina op{tine Petrovac na sednici odrànoj __________. godine donela je

G E N E R A L N I P L A N ″PETROVAC 2026″ Generalni plan «″Petrovac 2026″» (u daqem tekstu: Generalni plan ili GP) utvr|uje i razra|uje generalna urbanisti~ka re{ewa zasnovana na dugoro~noj strategiji i koncepciji ure|ewa prostora i izgradwe objekata, za planski period do 2026. godine, kojima odre|uje i utvr|uje, i to: op{te odredbe i poloàj naseqa sa granicama GP-a, namenu prostora sa bilansom povr{ina, uslove za racionalnu upotrebu ìvotnih resursa, pravila i uslove za{tite i unapre|ewe ìvotne sredine, pravila i uslove za sprovo|ewe GP-a, prelazne i zavr{ne odredbe i sadrì grafi~ki prikaz plana (sveska II).

1. OP[TE ODREDBE PLANA 1.1. Op{te odredbe za izradu i dono{ewe GP-a Pravni osnov za izradu Generalnog plana je: 1. Zakon o prostornom planu («″Slu`beni glasnik RS″», br.13/96); 2. Zakon o planirawu i izgradwi (″Slu`beni glasnik RS″», br.47/2003 i

34/06); 3. Pravilnik o sadrìni, na~inu izrade, na~inu vr{ewa stru~ne kontrole

urbanisti~kog plana, kao i uslovima i na~inu stavqawa plana na javni uvid (″Slu`beni glasnik RS″, broj 12/04);

4. Odluka o pristupawu izradi Generalnog plana za naseqeno mesto

″Petrovac 2026″», br.020-99/06-02 od 07.06.2006.god.

Planski osnov za izradu GP-a je: 1. Prostorni plan Republike Srbije (″Slu`beni glasnik RS″», broj 13/96); 2. Generalni plan koridora opti~kog kabla na relaciji Poàrevac-

Petrovac sa elementima plana detaqne regulacije-deonica na teritoriji op{tine Petrovac (“Slu`beni glasnik RS”br.___/06)

10

1.2. Razlozi za izradu plana Generalni plan «″Petrovac 2026″»predstavqa u kontinuitetu tre}i generalni plan naseqa Petrovac. Prvi generalni plan iz 1964. godine je prostorno uobli~io naseqe, uzimaju}i u obzir wegov zna~aj i razvoj kao sredi{ta op{tine i {ireg podru~ja.Ovim planom je odre|en, pro{iren i upotpuwen gra|evinski reon. U me|uvremenu je do{lo do osvajawa terena na levoj obali Mlave i tereni severoisto~no od biv{e pruge. Struktura naseqa je postala gu{}a i kompaktnija.

Skup{tina op{tine Petrovac je 1989. godine donela Generalni urbanisti~ki plan grada Petrovca na Mlavi 1985 - 2005.("Juginus" Beograd), za planski horizont do 2005.godine. Planom je uve}an gra|evinski reon i omogu}ena planska izgradwa nedostaju}ih javnih i ostalih naseqskih sadràja. Ve}i deo planskog perioda, naàlost, karakteri{e vreme stagnacije ili negativnih trendova tako da neka od najva`nijih planskih infrastrukturnih re{ewa nisu ni zapo~eta (obilaznica, èlezni~ka pruga), neka zapo~eta nisu zavr{ena (komunalni objekti), a pojedine planirane namene ostale bez mogu}nosti za realizaciju zbog razvoja naseqa u smeru suprotnom od o~ekivanog. Novi Generalni plan treba da omogu}i boqe infrastrukturno opremawe naseqa, rastere}ewe naseqa od tranzitnih saobra}ajnih tokova, poboq{awe stawa parkirawa u centru, koje trenutno predstavqa akutni problem i ko~nicu izgradwe, kompaktnije i kvalitetnije kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta i zaustavqawe nepotrebnog zauzimawa poqoprivrednog zemqi{ta za izgradwu, kao i poboq{awa uslova za{tite ìvotne sredine kako kod ve} izgra|enih objekata tako i kod novih koji mogu da se grade samo uz po{tovawe svih propisanih mera za{tite.

2. PODRU^JE I GRANICA GENERALNOG PLANA 2.1. Podru~je Generalnog plana U skladu sa Odlukom o pristupawu izradi Generalnog plana za naseqeno mesto ″Petrovac 2026″ god» br.020-99/06-02 od 07.06.2006. god., podru~je Generalnog plana obuhvata prostor od 13,78 km²:najve}im delom katastarske parcele u K.O. Petrovac (9,71 km²), zatim delovi K.O. Kneìce (2,18 km²), K.O.Kamenovo (0,93 km²) i K.O. Zabr|e (0,95 km²), {to je i prikazano na grafi~kom prilogu br.2 "Geodetska podloga sa granicom plana" 1:5000. Ovo podru~je strukturalno sadrì: gra|evinsko zemqi{te i ostalo zemqi{te. Gra|evinsko zemqi{te moè biti javno gra|evinsko i ostalo gra|evinsko zemqi{te, dok ostalom zemqi{tu pripadaju poqoprivredno, vodno i {umsko zemqi{te.

11

2.2. Granica Generalnog plana

Granica plana kre}e sa severa od trome|e k.p.br.7703 (put), 5336 i 5335/2 KO Kamenovo, kre}e se u smeru kazaqke na satu obodom k.p.br.7703 (severoisto~nom stranom) u duìni od 700 m, zatim je preseca i nastavqa obodom k.p.br.5586, 5601, 5600, 5605, zatim granica prelazi u KO Kneìca presecaju}i k.p.br.5436 (Crveni potok), onda nastavqa obodom k.p.br.991, 992, 1000 (put) u duìni od oko 250 m, presecaju}i k.p.br.5395 (put) kod k.p.br.1031, nastavqaju}i daqe obodom k.p.br.5395 (put) u duìni od oko 420 m, do k.p.br.4637 (put), presecaju}i ga granica plana se daqe prostire obodom k.p.br.3635, presecaju}i k.p.br.5384 (Dobova~ki potok). granica se daqe kre}e obodom k.p.br.3703, 3702, preseca k.p.br.5385 (Jugova~ki potok) ide obodom k.p.br.3723/1, preseca k.p.br.5421 i kre}e za wenim obodom u duìni od oko 210 m. Daqe linija preseca k.p.br.4100/1 pravcem zapad-istok do k.p.br.4106 zatim nastavqa obodom k.p.br.4102, 4103, 4104/4, 4104/5, 4456, 4455/1, 4455/2, 4130, 4131, 4132/1, 4135, 4136, 4137, 4154, zatim preseca k.p.br.4153 prate}i wen obod u duìni od oko 60 m do me|e sa k.p.br.4156 K.O. Kneìca i k.p.br.1099 KO Petrovac daqe prati granicu KO Petrovac KO Kneìca do k.p.br.5429 (put), presecaju}i je i nastavqaju}i pravcem ka jugu wenom isto~nom stranom u duìni od oko 2400 m do trome|e KO Petrovac, KO Leskovac, KO Kneìca. Od ove trome|e, linija se prostire du` granice KO Petrovac i KO Leskovac do ta~ke 1, odakle se nastavqa do ta~ke 6 kroz KO Petrovac. Daqe od ta~ke 6 linije se prostire po obodu k.p.br.3919/2 (put), 4004, 4005 do k.p.br.5962, daqe se prostire po obodu k.p.br.5962 (put), 4837, 4836, 4833, 4832, preseca k.p.br.5970, nastavqa po obodu k.p.br.4790, 4791, 4792, 4801/1, 4801/2, 4802, 4817, 5026, 5027, 5028, 5029, 5023, 5024/3, 4892/1, 4894, 4006, 5950, 3613, preseca k.p.br.3628, zatim ide po obodu k.p.br.3660, 3661 (put) do ta~ke 7. Daqe od ta~ke 7 linija se prostire do ta~ke 15 koja se nalazi u KO Zabr|e. Od ta~ke 15 do ta~ke 16 me|na linija ide obodom k.p.br3579 (put), zatim po obodima k.p.br.3337, 3338, 3336, do ta~ke 16, redom do ta~ke 24. Od ta~ke 24 linija se kre}e po obodu k.p.br.298, 304, 308, 350, du` granice KO Zabr|e i KO Kneìca do najju`nije ta~ke k.p.br.46/1 KO Zabr|e, zatim se linija kre}e po planiranoj regulacionoj liniji reke Mlave kroz KO Zabr|e, i KO Kamenovo do k.p.br.5092, prate}i daqe obode parcele 7601 (reka Mlava) do k.p.br.7705/2, prate}i obod iste i obod k.p.br.7705/1 (put) u duìni od oko 360 m. Linija se daqe prostire po obodu k.p.br.5115, 5123/1, 5124/1, 5125, presecaju}i k.p.br.7727/1 (put Poàrevac-Petrovac), prostiraju}i se daqe po obodu k.p.br.5186/1, 5103, 5182/2, preseca k.p.br.5236 (put) i daqe po obodu k.p.br.5803, 5319, 5323/1, 5320, preseca k.p.br.7703 (put) gde se linija zatvara.

12

KOORDINATE TAÂKA GRANICE PLANA

Y X 1 7 533 998.52 4 912 724.85

2 7 533 659.36 4 912 663.28

3 7 533 453.56 4 912 640.14

4 7 533 076.32 4 912 684.31

5 7 532 552.90 4 912 844.23

6 7 532 359.34 4 912 948.26

7 7 531 985.04 4 913 177.98

8 7 531 782.61 4 913 336.63

9 7 531 666.22 4 913 448.68

10 7 531 567.85 4 913 579.90

11 7 531 499.75 4 913 698.41

12 7 531 409.24 4 913 921.81

13 7 531 365.23 4 914 133.15

14 7 531 356.71 4 914 327.63

15 7 531 358.67 4 914 337.29

16 7 531 372.94 4 914 466.43

17 7 531 378.18 4 914 532.25

18 7 531 433.64 4 914 734.40

19 7 531 499.87 4 914 885.79

20 7 531 655.51 4 915 120.84

21 7 532 117.58 4 915 751.18

22 7 532 134.80 4 915 849.43

23 7 532 147.09 4 916 014.22

24 7 532 112.47 4 916 060.64

U slu~aju neslagawa ovog opisa sa grafi~kim prilogom "Geodetska podloga sa granicom plana" 1:5000, vaì grafi~ki prilog. 2.3. Granica gra|evinskog reona Granica gra|evinskog reona po~iwe od me|e izme|u kp.br.5174 i kp.br.5186/1 KO Kamenovo, daqe se kre}e po obodu kp.br.518681, 5189, 5192, 5182 prelazi preko kp.br.5250 i kod trome|e kp.br.5300, 5305 i 5250 nastavqa obodom kp.br.5250 u duìni od oko 500 m do wenog kraja na istoku, daqe linija nastavqa po obodu kp.br.5639, 5642, 5641, 5640, 5639/1, 5639/2, 5630, 5628, zatim prelazi preko kp.br.7713 (Crvenog potoka) u KO Kneìca, zatim linija ide obodom kp.br.1001, 1002, 1003, 4703/1, 4704, 4705, 4706, 4697, 4896/1, 4681, zatim prelazi preko kp.br.5418 i kre}e se obodom kp.br.4622/1, do trome|e kp.br.4596, 4597, 4581, zatim se prostire obodom kp.br.4598/1 do trome|e kp.br.4582, 5419 i 4523, daqe se prostire obodom 5419, 3718/3, 3722/1, 3722/3, 3723/4, zatim preseca kp.br.5427 (put Ku~evo-Petrovac) kre}e se wenim obodom do ta~ke 42, zatim ide do ta~ke 43 i 44, pa do trome|e kp.br.4100, 4104/8 i 4499/3, daqe prati obode kp.br.4499/3, 4499/2, 4491/14, 4491/2, 4474/1, 445/0, zatim preseca kp.br.4449 i daqe nastavqa obodima kp.br.4445/1, 4445/2, preseca kp.br.4444 i nastavqa obodom kp.br.4442/1, 4438/3, linija se zatim nastavqa grani~nom linijom KO Kneìca, KO Petrovac, do kp.br.1103/5 gde linija skre}e u KO Petrovac i daqe nastavqa obodom kp.br.1103/4, 1132/3, 1131, 1133, 1129/1, 1202, 1201, 1199/1, 1199/3, 1199/2, 1102/2, 1209/1, 1194/2, 1193, 1538, 1134/1, 5951 do trome|e izme|u kp.br.1186, 1185, 5951, zatim preseca kp.br.5951

13

do trome|e kp.br.1519/2, 1519/1, 5951, zatim linija prati obode kp.br.1519/2, 1523/2, 1524/2, 1524/3, 1525, 1528, 1527, zatim preseca kp.br.5952 (put) i daqe se kre}e obodom kp.br.1654, 1655, 1556, 1657, 1658, 1671, 1667, 1729/3, 1726, 1754, 1753/2, 1753/1, 1752/2, 1752/1, zatim preseca kp.br.1112, prate}i daqe obod kp.br.1828, 1827, 1825/1, 1823, 1803, 1805/1, 1813/6, 1813/6, 1813/5, zatim preseca kp.br.1812, i kre}e se me|om izme|u kp.br.1988, 1982/1, u duìni od oko 18 m zatim ide do trome|e izme|u kp.br.1987, 1986/2, 1988, daqe se prostire obodom kp.br.1984, 1985/4, 1985/1, nekada{wem (poni{tenim) obodom kp.br.1989, preseca kp.br.1986/1, do kp.br.1986/3 i daqe nastavqa obodom kp.br.1988, 1986, 1999, 1970, 1957/1, 1966, 4444, 1961, 1960, 1959, 4444, zatim preseca kp.br.5945/2 i ide obodom kp.br.1930, 1928, 4455/1, 4455/2, 4450, zatim preseca kp.br.4512, ide wenim obodom, a zatim obodom kp.br.4544/3, 4546/1, 4547, 4551, preseca kp.br.4555/3, i ide obodom kp.br.4555/2, 4556/3, 4556/2, 4556/1, daqe se kre}e granicom KO Petrovac i KO Leskovac na

trome|i kp.br.4568/1, 4569/1 i KO Leskovac. Daqe grani~na linija zahvata obode na kp.br.4568/1, zatim se lomi i kre}e se pravcem severo-istok do kp.br.4342, kre}u}i se daqe obodom kp.br.4345, 4348, 4351, 4353,

4358/2, 4358/1, 4357/1, 4361/1, preseca

kp.br.4365, delimi~no prati obod kp.br.4369/1, preseca je i daqe nastavqa obodom kp.br.4377/2, 4377/3, 4377/1, preseca kp.br.4380, 4381/3, kre}e se obodom kp.br.4382, 2011/3, 4422, 4428/1, preseca kp.br.5942/1, (reka Mlava), daqe obodom kp.br.4307/2 preseca kp.br.5942/1 i daqe nastavqa obodom kp.br.4322/1, 4323/1, 4323/7, 4258/1, 4257/3, preseca

kp.br.4256/4 i nastavqa obodom kp.br.4256/1, 4256/8, 3848/1, 3849, 3850, 3851, 3852, 3859, 3854, 3856, 3855, 4214, 4216, 4231/2 do ta~ke 1, gde redom idu do ta~ke 39 koja se nalazi u KO Zabr|e. Daqe prati obod kp.br.2653, preseca kp.br2657 i prati obod kp.br.505, 495 do ta~ke 40 zatim se prostire pravcem do me|e izme|u kp.br.445 i 444, daqe se prostire do me|e izme|u kp.br.442 i 444, daqe se prostire obodom kp.br.442 gde se lomi ka ta~ki 41.

14

Od ta~ke 41 linija se prostire do trome|e kp.br.3574/1, 3651 i 366 daqe ide obodom kp.br.366 zatim prelazi u KO Kneìca, daqe prati liniju granice KO Zabr|e i KO Kneìca do trome|e KO Kneìca, KO Petrovac, KO Zabr|e. Zatim se kre}e obodom kp.br.397 i 400 KO Zabr|e daqe linija prelazi u KO Petrovac i kre}e se po obodu kp.br.2276, 5955/1, 2265, preseca kp.br.2253/1 i nastavqa daqe po obodu kp.br.2257/1, 2259, 2262/2, zatim preseca kp.br.2260/1, 5977 (reka Mlava), gde prelazi u KO Kneìca i kre}e se obodom kp.br.5001/1, 5003/3, 500381, 5006, preseca kp.br.5425 vodeni~ni jaz i kre}e se wenim obodom u duìni od oko 1000 m do trome|e izme|u kp.br.5425, 4760/2 i 4767/1 daqe se kre}e obodom kp.br.4763/1, 4762/1, 4760/3, 4754, preseca kp.br.7715/2 preseca kp.br.7715/2 i kod trome|e kp.br.3702/1, 3705, 7715/2 skre}e i prati obod kp.3705, 3706, 3707, 3808, 3709, 5707, 5708 te skre}e ka trome|i kp.br.5713, 5714, 1578 daqe ide ka trome|i kp.br.5729/1, 5729/2 i 3728/1, daqe prati obod kp.br.5729/2, 5730/2, 5730/1, 5738/2, 5753, 5756, 5764/1, 5764/2, 5771, 5772, 5773, 5774, 5777, 5778/1, 5779, 5780, 5146, 5145, 5144, 5143, 5142 preseca kp.br.5137, 5136, 5138 i ide do trome|e kp.br.5138, 5132, 5131, daqe se prostire po obodu kp.br.5131, 5127, prelazi preko kp.br.5186 (put) gde se granica zatvara. Granice navedene parcele ~ijim obodom ide granica nalazi se unutar granice. Blok koji se nalazi u gra|evinskom reonu a ne pripadaju gra|evinskom zemqi{tu. Granica br.1 Granica plana se kre}e sa severa u smer kazaqke na satu od ta~ke 71 redom do ta~ke 84, zatim se lomi ka ta~ki 56 i nastavqa redom od ta~ke 70 daqe se lomi do trome|e kp.br.2585/1, 2578, 2581, nastavqa obodom kp.br.2578 do ta~ke 71 gde se linija zatvara. Gore navedene parcele ~ijim obodom ide granica se nalaze unutar grani~ne linije, ne pripadaju gra|evinskom reonu i sve su u KO Petrovac. Granica br.2 Granica plana se kre}e u smeru kazaqke na satu sa severa do trome|e kp.br.2352/10 i 2352/2 i 2352/12 linija skre}e i preseca kp.br.2352/2 i 2352/5 daqe se kre}e obodom kp.br.3252/1, preseca kp.br.2352/3, i nastavqa obodom kp.br.2518 i 2507/3, preseca kp.br.2507/2 i nastavqa obodom kp.br.2507/1, 2506/1, 2506/2, zatim se lomi do trome|e kp.br.2510/1, 2510/2 i 2509, zatim prati obod kp.br.2510/2 i prostire se do trome|e kp.br.2518/2, 2518/1 i 2523, zatim preseca kp.br.2523 i kre}e se obodom kp.br.2525, 2527, 2531, preseca kp.br.2530 i daqe nastavqa obodom kp.br.2539, 2543/2 i kp.br.2544/4, lomi se i preseca kp.br.2544/1 i zatim nastavqa obodom kp.br.2545/1, 2547, 2555, 2557, 2618 (put), preseca kp.br.2618 i nastavqa i obodom kp.br.2629 do ta~ke 85. Od ta~ke 85 se prostire redom do ta~ke 96 zatim nastavqa do trome|e kp.br.2346/1, 2346/2 i 2346/3, daqe nastavqa obodom kp.br.2345/5, 2345/4, 2345/3, 2345/2, 2345/1, zatim se lomi i preseca kp.br.2350/1 i nastavqa obodom kp.br.2538, 2352/3, 2352/9, 2352/5, daqe preseca kp.br.2352/15 i nastavqa obodom kp.br.2352/2 gde se linija zatvara. Gore navedene parcele ~ijim obodom ide granica se nalazi unutar grani~ne linije, ne pripadaju gra|evinskom reonu i sve su u KO Petrovac.

15

Granica br.3 Granica se kre}e sa severa u smeru kazaqke na satu od trome|e kp.br.2475/8, 2475/9, 2386/1, kre}e se obodom kp.br.2475/9, zatim se lomi i preseca kp.br.2386/1, kre}e se wenim obodom, obodom kp.br.238983, 2398, 2402/4, 2402/2, preseca kp.br.2402/2 i nastavqa obodom kp.br.2145/2, 2142/10, 2131/8, 2129/4, 2126/5, nastavqa pravo do granice kp.br.2122, 2119, nastavqa obodom kp.br.2122, 2121, 2123, 2132, a zatim se lomi do trome|e kp.br.2413, 2412, 2411. Granica zatim nastavqa obodom kp.br.2411, 2414, 2416, 2418, 5944 (put) koju i preseca i daqe se kre}e obodom kp.br.3820, 3817 zatim preseca kp.br.5941 (put) i ide wenim obodom u duìni od oko 500 m, zatim skre}e i nastavqa obodom kp.br.3916, preseca kp.br.3914, 3915 i nastavqa obodom kp.br.3914, 3913/2, 3913/3, 3914, 3915, 3916, 3917, 3918, 3920, 3921, 3922, 3923, 3924, 3925, 3926 do ta~ke 45. Od ta~ke 45 granica ide prate}i ta~ke redom do ta~ke 54. Zatim granica prati obode kp.br.3963, 3964, 3965, 3977, 3978, zatim prelazi preko kp.br.5964 (put) i prati wen obod u duìni od oko 280 m. Zatim skre}e i nastavqa du` oboda kp.br.3753, preseca kp.br.3734 i nastavqa po obodima kp.br.3737, 3738, 3739, 3740, 3741, 3742, 2453, 2451, 2450/1, 2445, 2446, 2447, zatim preseca kp.br.2489 (put) i ide wenim obodom, preseca kp.br.2459 i prati obod kp.br.2460, 2426, 2452, 2424, 2423, 2422, 2421, skre}e ka severu do kp.br.2475/9, prati wen obod gde se granica zatvara. Gore navedene parcele ~ijim obodom ide granica se nalaze unutar grani~ne linije, ne pripadaju gra|evinskom reonu i sve su u KO Petrovac. Granica br.4 Granica gra|evinskog reona se kre}e u smeru kazaqke na satu sa severa od kp.br.3444 preseca kp.br.5950 (put), nastavqa wenim obodom u duìni od oko 200 m, nastavqa obodom kp.br.4091 (put) u duìni od oko 160 m, preseca je i nastavqa obodom kp.br.4005, 4006, preseca kp.br.3661 (put) u duìni od oko 220 m, zatim granica ide obodom kp.br.3444 gde se granica zatvara. Gore navedene parcele ~ijim obodom ide granica se nalazi unutar grani~ne linije, pripadaju gra|evinskom reonu i sve su u KO Petrovac. Granica br.5 Granica gra|evinskog reona se kre}e sa severa u smeru kazaqke na satu od trome|e kp.br.4829, 4826, 4827, prati obod kp.br.4827, preseca kp.br.5970, prati obod kp.br.4824, delimi~no prati obod kp.br.4823, koji se~e i daqe prati obod kp.br.4824, 5024/4, 5024/1, 4824, 4866, preseca kp.br.4863 i 4862, prati obod kp.br.4862, preseca put prati obod kp.br.4825, 4827, gde se granica i zatvara. Gore navedene parcele ~ijim obodom ide granica se nalaze unutar grani~ne linije, pripadaju gra|evinskom reonu i sve su u KO Petrovac.

16

KOORDINATE TAÂKA GRANICE PLANA Y X Y X

1 7 533 899.71 4 912 876.01 49 7 532 804.99 4 912 944.27

2 7 534 007.56 4 912 902.98 50 7 532 676.30 4 912 996.53

3 7 534 066.44 4 912 919.43 51 7 532 591.56 4 913 036.65

4 7 533 998.52 4 912 778.54 52 7 532 504.61 4 913 083.20

5 7 533 870.00 4 912 750.96 53 7 532 391.53 4 913 147.57

6 7 533 780.57 4 912 735.98 54 7 532 285.39 4 913 208.42

7 7 533 565.75 4 912 715.05 55 7 532 246.20 4 913 232.65

8 7 533 394.67 4 912 713.32 56 7 532 010.26 4 913 293.45

9 7 533 303.31 4 912 717.79 57 7 531 967.91 4 913 324.27

10 7 533 094.45 4 912 742.28 58 7 531 915.89 4 913 365.98

11 7 532 980.24 4 912 764.26 59 7 531 840.08 4 913 435.84

12 7 532 800.91 4 912 811.57 60 7 531 794.11 4 913 485.40

13 7 532 618.71 4 912 876.66 61 7 531 753.58 4 913 532.54

14 7 532 431.97 4 912 962.96 62 7 531 699.13 4 913 607.49

15 7 532 356.57 4 913 003.99 63 7 531 664.49 4 913 662.33

16 7 532 155.73 4 913 118.38 64 7 531 632.44 4 913 719.14

17 7 532 053.93 4 913 176.35 65 7 531 595.53 4 913 794.69

18 7 531 981.88 4 913 220.70 66 7 531 560.90 4 913 882.77

19 7 531 894.36 4 913 284.16 67 7 531 542.15 4 913 938.98

20 7 531 803.69 4 913 363.18 68 7 531 526.42 4 913 999.42

21 7 531 736.27 4 913 432.90 69 7 531 516.74 4 914 044.15

22 7 531 689.36 4 913 488.35 70 7 531 503.28 4 914 122.75

23 7 531 617.53 4 913 587.76 71 7 531 786.42 4 914 311.14

24 7 531 558.50 4 913 685.06 72 7 531 761.39 4 914 224.01

25 7 531 514.58 4 913 779.99 73 7 531 758.98 4 914 192.59

26 7 531 467.86 4 913 906.74 74 7 531 754.16 4 914 135.39

27 7 531 442.86 4 913 999.83 75 7 531 749.31 4 914 067.70

28 7 531 419.41 4 914 136.19 76 7 531 746.29 4 914 010.28

29 7 531 411.12 4 914 257.42 77 7 531 759.65 4 913 907.73

30 7 531 413.75 4 914 369.75 78 7 531 772.35 4 913 815.86

31 7 531 427.31 4 914 487.94 79 7 531 776.58 4 913 797.12

32 7 531 453.59 4 914 611.12 80 7 531 812.32 4 913 694.60

33 7 531 497.12 4 914 744.77 81 7 531 843.17 4 913 608.78

34 7 531 535.50 4 914 833.58 82 7 531 906.21 4 913 504.38

35 7 531 610.37 4 914 968.55 83 7 531 949.16 4 913 432.46

36 7 531 637.84 4 915 009.91 84 7 532 028.40 4 913 346.03

37 7 531 602.33 4 915 040.52 85 7 531 951.24 4 913 533.30

38 7 531 704.12 4 915 187.14 86 7 531 909.86 4 913 606.25

39 7 531 713.99 4 915 178.80 87 7 531 885.18 4 913 657.07

40 7 531 997.64 4 915 587.23 88 7 531 866.45 4 913 702.29

41 7 532 192.38 4 915 870.35 89 7 531 843.36 4 913 772.22

42 7 533 748.50 4 916 168.08 90 7 531 826.83 4 913 837.98

43 7 533 840.10 4 916 140.89 91 7 531 811.26 4 913 918.07

44 7 533 791.29 4 916 008.13 92 7 531 804.60 4 914 004.98

45 7 533 163.73 4 912 850.83 93 7 531 804.11 4 914 073.81

46 7 533 109.33 4 912 860.49 94 7 531 808.25 4 914 141.95

47 7 533 016.80 4 912 880.71 95 7 531 817.55 4 914 210.92

48 7 532 904.03 4 912 911.77 96 7 531 831.50 4 914 279.12

17

3. OSNOVE DUGORO^NOG DRU[TVENO EKONOMSKOG I PROSTORNOG RAZVOJA 3.1. Osnovni parametri dugoro~nog razvoja 3.1.1. Poloàj naseqa i veze sa okruèwem Grad Petrovac pripada Podunavskoj regiji, Brani~evskom okrugu. Petrovac pripada gradskim naseqima veli~ine izme|u 5 000 i 10 000 stanovnika. Petrovac se nalazi na raskrsnici puteva: Poàrevac- Bor ( @agubica), dolinom Mlave; @abari ( iz pravca Smederevske Palanke i Velike Plane )- Ku~evo i Svilajnca i Markovca prema Velikom Gradi{tu. Svoj povoqan poloàj u regionu, kako u odnosu na najrazvijenije centre od Beograda ( 120 km), Poàrevca ( 39 km ), Kragujevca ( 84 km ) pa do susednih op{tinskih centara sa prose~nom udaqeno{}u od 30 km, Petrovac bi mogao da vi{e iskoristi za sopstveni razvoj. 3.1.2. Prirodni uslovi Analizom prirodnih karakteristika {ire teritorije grada Petrovca moè se konstatovati: - da na ovom prostoru postoje, relativno velike povr{ine ravnih i blago

nagnutih terena (tereni sa leve i desne strane reke Mlave izme|u podno`ja Karaule ili Varo{nog brda i podno`ja Dolinske strane na kojoj je lokalitet Svine),

- da na ovom prostoru postoje tereni i sa ve}im nagibom od 30,0% (dolinske strane isto~no, severoisto~no i zapadno od grada – Karaula i tereni u zoni lokaliteta Svine),

- da su ravni i blago nagnuti tereni stabilni i u prirodnom stawu i pri delovawu ~oveka,

- da su tereni sa ve}im nagibom (na padinama dolinskih strana) mawe stabilni, a to zna~i i podlo`ni mestimi~nim pokretima (klièwu) zemqi{ta,

- da se ravni tereni neposredno pored reke Mlave u pore|ewu sa ostalim terenima karakteri{u najmawom dubinom izdani (podzemna voda),

- da su blago nagnuti tereni na re~noj terasi na kojoj se nalazi najve}i deo grada ocediti i sa dubqim nivoom izdani,

- da su padine dolinskih strana (Karaula ili Varo{ko brdo i prema Svinama Re{kovo brdo, Deonice), tako|e ocediti ali i “pogodne” za destruktivne uticaje atmosferskih padavina (erozija i klièwe zemqi{ta, bujice),

- da su ravni tereni pored reke Mlave (dno aluvijalne ravni) podlo`ni povremenom plavqewu povr{inskim (i podzemnim) vodama,

- da su od plavqewa povr{inskim vodama reke Mlave za{ti}eni svi vi{i tereni, ukqu~uju}i i terene sa desne strane reke gde se nalazi najve}i deo grada,

- da je nosivost tla dovoqna za potrebe prostornog razvoja grada na ravnim i blago nagnutim terenima,

18

- da se nosivost tla smawuje sa pove}awem nagiba terena (Karaula ili Varo{ko brdo, Ra{kovo brdo, itd.),

- da je dolina reke Mlave u zoni grada Petrovca usmerena u pravcu jugoistok - severozapad, {to u prizemnim slojevima vazduha (50-100 metara visine) delimi~no uti~e i na usmeravawe vazdu{nih strujawa u pomenutim pravcima; me|utim, visinske razlike izme|u dna Panonskog basena i niskog pobr|a po obodu ovog basena (na kome se nalazi i teritorija grada Petrovca) bitnije ne uti~u na èstinu osnovnih pravaca vetrova na ovom prostoru (severozapad, jugoistok, istok),

- da su svi slobodni tereni (neizgra|eni) nameweni poqoprivrednoj proizvodwi i to ratarskoj pored Mlave, a vo}arskoj i vinogradarskoj na padinama Karaule (Varo{kog brda),

- da {umskih povr{ina u vidu mawih “zabrana” ima vrlo malo i to ponegde pored reke Mlave i na vi{im terenima Karaule (Varo{kog brda) Ra{kovog brda i drugih okolnih uzvi{ewa.

Na osnovu analize i prethodno navedenih konstatacija, dakle, o~igledno je da se u {iroj zoni grada Petrovca nalaze tereni koji su sa prirodnog stanovi{ta u mawoj ili ve}oj meri pogodni za razvoj grada. Razlike me|u tim terenima se izraàvaju preko razli~itih nagiba terena, stabilnosti terena, nosivosti tla, dubine izdani (podzemne vode), opasnosti od plavqewa terena, opasnosti od erozije i klièwa zemqi{ta i drugih prirodnih pojava i procesa. Ovo su osnovni kriterijumi za ocenu prirodnih pogodnosti terena za potrebe prostornog razvoja grada. Na osnovu ovih kriterijuma u okviru {ire teritorije grada izdvaja se pet tipova terena prema stepenu wihove pogodnosti za prostorni razvoj naseqa. Prvi tip terena ~ine vrlo pogodni tereni za prostorni razvoj naseqa.To su, po svom geolo{kom razvoju, pe{~ani sprudovi sa peskovitim glinama, blago su nagnuti prema reci Mlavi (nagib terena od 0,5 do 3,0%) stabilni su i sa dobrom nosivo{}u. Najve}i deo grada Petrovca je izgra|en na ovim terenima. Ovom tipu terena pripadaju i najravniji vi{i delovi terena na Ra{kovom brdu, Deonicama i na Parikoì, a sa znatno mawom povr{inom i na Karauli (Varo{ko brdo). Ovi tereni su pod ratarskim, vo}arskim ili vinogradarskim kulturama, a delimi~no i pod {umskim pokriva~em. Na ovim terenima mogu} je prostorni razvoj grada (izgradwa) sa najmawim tro{kovima za potrebe pripreme terena. Drugi tip terena je pogodan sa ograni~ewima za izgradwu, sa nagibom od 3-10%, uglavnom je stabilan i dobro nosiv, ali su mogu}e i pojave klièwa terena. Ovo su tereni na kojima je mogu}e stanovawe sa mawom gustinom stanovni{tva, zatim izgradwa mawih industrijskih objekata, kao i gajewe ratarskih, vo}arskih i vinogradarskih kultura.

19

Tre}i tip terena je uslovno pogodan za izgradwu sa nagibom od 10-20%, mawe je stabilan i nosiv o prethodnih tipova i na wemu su mogu}e pojave erozije i klièwa terena. Ovom tipu pripadaju i tereni neposredno pored reke Mlave koji su podlo`ni povremenom plavqewu. Kori{}ewe ovih terena u gra|evinske svrhe mogu}e je, ali sa znatno ve}im tro{kovima pripreme terena nego {to je to potrebno za prethodno pomenute kvalitetnije tipove terena. Na ovim terenima mogu}e je gajewe povrtarskih, vo}arskih i vinogradarskih kultura, a poèqno je i {irewe {umskih vrsta (uglavnom za{titnog karaktera). êtvrti tip terena se karakteri{e nagibom od 20-30%, jo{ mawom nosivo{}u i stabilno{}u i ve}im opasnostima od erozije i klièwa zemqi{ta. Sa stanovi{ta prostornog razvoja grada Petrovca ove terene treba tretirati iskqu~ivo kao vo}arsko-vinogradarske, a delimi~no i kao {umske (zelene) za{titne povr{ine. Peti tip terena ima najmawe povoqne uslove, u pore|ewu sa ostalim tipovima terena, za bilo koju namenu. Ovo su tereni sa nagibom ve}im od 30% i sa najve}im opasnostima od erozije i klièwa zemqi{ta. Za potrebe prostornog razvoja grada Petrovca ove terene treba tretirati iskqu~ivo kao {umske (zelene) za{titne povr{ine, a po potrebi (i prema lokalnim uslovima terena) i kao vo}arsko-vinogradarske povr{ine.

• Seizmika

Ve}i deo teritorije op{tine Petrovac pripada potencijalno seizmi~nom

prostoru ( 7° MKS) i zato je to potrebno uzeti u obzir pri odre|ivawu uslova za ure|ewe i gradwu na tim prostorima. 3.1.3. Demografski razvoj

• Stanovni{tvo op{tine Petrovac

U ~itavom periodu posle Drugog svetskog rata gradsko naseqe Petrovac beleì rast broja stanovnika. U periodu od 1948 do 2002 broj stanovnika je dupliran (1948 – 4.327; 2002 - 8,772 - odnosno po novoj metodologiji popisa, koja izuzima stanovni{tvo na radu i boravku u inostranstvu duè od godinu dana, 2002. godine u gradskom nasequ ima 7.851 stanovnika).

Broj stanovnika u op{tini Petrovac beleì konstantan pad. Nastavqena je tendencija smawewa broja stanovnika u svim naseqima osim naseqa Petrovac koje beleì blagi rast broja stanovnika.

Od posebnog zna~aja su podaci o demografskim promenama u zoni grada Petrovca ukqu~uju}i naseqa prigradske zone: Zabr|e, Kamenovo, Kneìca i Leskovac

20

Tabela broj 1:Broj stanovnika Petrovca i prigradskih naseqa po popisima

BROJ STANOVNIKA - GODINA POPISA Ind. nova

metodol. Ind. NASEQE

1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 02/48. 1991* 2002* 02/91*

Petrovac 4.327 4.673 5.261 6.231 7.383 7.728 8.772 202,73 7.109 7.851 110,44

Zabr|e 1.239 1.173 1.184 1.047 984 926 892 71,99 787 716 90,98

Kamenovo 1.612 1.628 1.587 1.555 1.411 1.227 1.201 74,50 1.068 1.010 94,57

Kneìca 1.551 1.570 1.609 1.559 1.120 1.016 969 62,48 843 748 88,73

Leskovac 664 701 665 663 654 616 573 86,30 508 390 76,77

UKUPNO: 9.393 9.745 10.306 11.055 11.552 11.513 12.407 132,09 10.315 10.715 103,88

Prigradska zona 5.066 5.072 5.045 4.824 4.169 3.785 3.635 71,75 3.206 2.864 89,33

U svim periodima izme|u obavqenih popisa broj stanovnika gradskog naseqa je u porastu od 5 do 20%, a u periodu 1991 do 2002 beleì se rast od 10,4%.

Na ovakvo kretawe broja stanovnika op{tine Petrovac prvenstveno uti~e stalno smawewe prirodnog prira{taja i negativni saldo migracije stanovni{tva.

Zna~ajan broj stanovnika op{tine Petrovac nalazi se na radu i boravku u inostranstvu, 11.195 iz cele op{tine a 921 iz gradskog naseqa.

Prisutan je stalni porast stope mortaliteta i stabilnost stope nataliteta. Ovakva kretawa su rezultirala smawewem broja stanovnika po osnovu negativnog prirodnog prira{taja. Dugi niz godina beleì se pozitivan migracioni saldo u gradskom nasequ koji kompenzuje negativan prirodni prira{taj. Do {ezdesetih godina broj stanovnika u gradskom nasequ i prigradskim naseqima je podjednak. U kasnijem periodu broj stanovnika u prigradskim naseqima konstantno opada, kako zbog negativnog prirodnog prira{taja tako i zbog negativnog migracionog salda. U inostanstvu je 771 stanovnik prigradskih naseqa. Prose~na starost od 43,5 godina, pokazateq je najdubqe demografske starosti stanovni{tva op{tine. Prose~na starost stanovni{tva u seoskim naseqima je 44,4 godina. Ne{to povoqnija situacija je u gradskom nasequ koji beleì prose~nu starost od 40,2 godine.

21

Tabela broj 2:Dobne grupe naseqa Petrovca i prigradskih naseqa po popisu 2002. godine

Starost

Naziv naseqa

Uk

up

no

0-4

5-9

.

10-1

4.

15-1

9

20

-29

30

-39

40

-49

50

-59

60

-64

65

i v

i{

e

ne

po

zn

at

o

Zabr|e 716 35 47 33 34 83 88 101 78 43 170 4

Kamenovo 1.010 52 66 42 49 113 126 128 136 63 232 3

Kneìca 748 28 35 32 39 83 78 94 108 23 220 8

Leskovac 390 10 14 23 24 33 31 50 52 35 109 9

Petrovac 7.851 356 407 448 525 1.081 1.026 1.158 1.102 418 1.269 61

UKUPNO: 10.715 481 569 578 671 1.393 1.349 1.531 1.476 582 2.000 85

Tabela broj 3:Starosna struktura naseqa Petrovca i prigradskih naseqa po popisu 2002. godine

NASEQE Pred{kolska

deca 7.- 18. 19.- 64. 65 i vi{e Ukupno Prose~na starost

broj % broj % broj % broj % broj

Zabr|e 54 7,54 99 13,83 393 54,89 170 23,74 716 43,4

Kamenovo 77 7,62 135 13,37 566 56,04 232 22,97 1.010 43,3

Kneìca 44 5,88 98 13,10 386 51,60 220 29,41 748 46,3

Leskovac 14 3,59 66 16,92 201 51,54 109 27,95 390 47,4

Petrovac 524 6,67 1.273 16,21 4.785 60,95 1.269 16,16 7.851 40,2

UKUPNO: 713 6,65 1.671 15,59 6.331 59,09 2.000 18,67 10.715

Prose~na starost pokazuje izrazito demografsko starewe op{tine. Stanovni{tvo staro preko 65 godina ~ini 16,16%; a preko 60 godina 21,4% populacije naseqa Petrovac. Grad sa prigradskim naseqem pokazuje jo{ nepovoqnije podatke. Stanovni{tvo staro preko 65 godina ~ini 18,67%; a preko 60 godina 24,1% Starosna struktura stanovni{tva op{tine Petrovac pokazuje proces starewa ukupne populacije. Posledwih decenija u stanovni{tvu op{tine Petrovac uo~qiva je tendencija opadawa udela mladih i porast udela starih u ukupnom stanovni{tvu. Struktura stanovni{tva po bra~nom stawu ima u demografiji poseban zna~aj sa aspekta reprodukcije stanovni{tva jer se preko 90% dece ra|a u braku.

22

Tabela broj 4:Stanovni{tvo staro 15 i vi{e godina prema bra~nom stawu i polu

Mu{ko @ensko

Naziv naseqa Ukupno

Svega

ne

o`

ew

en

o`

ew

en

ud

ov

ac

ra

zv

ed

en

ne

po

zn

at

o

Svega

ne

ud

at

a

ud

at

a

ud

ov

ic

a

ra

zv

ed

en

a

ne

po

zn

at

o

Zabr|e 601 281 61 187 23 10 - 320 52 184 74 10 -

Kamenovo 850 402 79 281 26 16 - 448 59 268 110 11 -

Kneìca 653 307 71 196 27 12 1 346 45 202 78 19 2

Leskovac 343 162 27 113 11 11 - 181 16 115 39 9 2

Petrovac 6.640 3.087 920 1.879 135 147 6 3.553 741 1.915 594 296 7

UKUPNO: 9.087 4.239 1.158 2.656 222 196 7 4.848 913 2.684 895 345 11

Koeficijenti posmatranih pokazateqa iznose: 1. za celu op{tinu: oèwenih mu{karaca 63,73%, udatih èna 58,3 %,

neoèwenih mu{karaca je 24,69%, a neudatih èna 15,53%. Procenat razvedenih mu{karaca je 4,28, a razvedenih èna 5,1. Procenat udovica je veoma visok i iznosi 20,84, dok je udovaca svega 7,2 posto.

2. za gradsko naseqe: oèwenih mu{karaca 60,87%, udatih èna 53,9 %, neoèwenih mu{karaca je 29,8%, a neudatih èna 20,86%. Procenat razvedenih mu{karaca je 4,76, a razvedenih èna 8,33 Procenat udovica iznosi 23,24, dok je udovaca 4,37 posto.

3. zajedno gradsko i prigradska naseqa: oèwenih mu{karaca 67,45%, udatih èna 59,38 %, neoèwenih mu{karaca je 20,66%, a neudatih èna 13,28%. Procenat razvedenih mu{karaca je 4,25, a razvedenih èna 3,78. Procenat udovica iznosi 23,24, dok je udovaca 7,55 posto.

Kretawa u okviru posmatranih pokazateqa struktura stanovi{tva su na nivou koje ove pojave beleè u regionu i u centralnoj Srbiji. Interesantan podatak je vezan za broj razvedenih u odnosu na broj zakqu~enih brakova, koji na nivou Republike Srbije iznosi 17,68%; centralne Srbije 18,50%; Brani~evskog okruga iznosi 24,61% dok je ovaj nivo za op{tinu Petrovac izuzetno visok (u posmatranom periodu od 1991. do 2003. godine) i iznosi 36,7%; odnosno za dvanaest godina zakqu~eno je 2.889 a razvedeno 1.061 brakova. Ovaj pokazateq je jo{ jedan od razloga niskog nataliteta obzirom na konstataciju da se na ovim prostorima najve}i broj dece ra|a u bra~noj zajednici. • Ekonomska struktura stanovni{tva

Aktivno stanovni{tvo Struktura stanovni{tva po aktivnosti predstavqa jednu od najva`nijih ekonomskih struktura. Aktivno stanovni{tvo je statisti~ki ekvivalent za kategoriju radne snage. Grupa ekonomski aktivnog stanovni{tva obuhvata osobe oba pola koja ~ine ponudu radne snage raspoloìve za proizvodwu ekonomskih dobara i usluga. Ona ukqu~uje kako zaposlene tako i nezaposlene osobe za odre|eni period koji se utvr|uje popisom.

23

Promene u ekonomskoj strukturi stanovni{tva u periodu 1991-2002.g.

Ekonomski aktivno stanovni{tvo Petrovca je u porastu sa 3.040 na 3.582, kao i ukupan broj stanovnika naseqa, i u~estvuje u ukupnom broju stanovnika sa 45,6%. Broj lica sa li~nim prihodom je pove}an sa 1.280 na 1.566 stanovnika. Broj izdràvanih stanovnika je smawen sa 2.713 na 2.668. Tabela broj 5:U~e{}e aktivnog stanovni{tva u populaciji

Aktivno stanovni{tvo Lica s li~nim

prihodom Izdràvano

stanovni{tvo

ènsko Naziv

naseqa

Uk

up

no

@e

ns

ko

sv

ega

ob

av

qa

za

ni

ma

we

sv

ega

ob

av

qa

z

an

im

aw

e

sv

ega

è

ns

ko

sv

ega

è

ns

ko

U i

no

st

ra

ns

tv

u d

o 1

go

di

ne

Petrovac 34,511 17,912 15,905 14,782 6,968 6,560 6,390 3,351 11,958 7,457 258

Gradska 7,851 4,119 3,582 2,955 1,626 1,378 1,566 863 2,668 1,611 35

Ostala 26,660 13,793 12,323 11,827 5,342 5,182 4,824 2,488 9,290 5,846 223

Tabela broj 6:U~e{}e aktivnog stanovni{tva u populaciji naseqa Petrovca i prigradskih naseqa po popisu 2002. godine

Aktivno stanovni{tvo Lica s li~nim

prihodom Izdràvano

stanovni{tvo

ènsko

Naziv naseqa Ukupno

@e

ns

ko

sv

ega

ob

av

qa

za

ni

ma

we

sv

ega

ob

av

qa

z

an

im

aw

e

sv

ega

è

ns

ko

sv

ega

è

ns

ko

U i

no

st

ra

ns

tv

u d

o 1

go

di

ne

Zabr|e 716 381 321 300 133 126 131 76 264 172 -

Kamenovo 1.010 526 513 460 227 202 189 103 304 194 4

Kneìca 748 391 312 282 116 108 190 99 244 176 2

Leskovac 390 199 164 146 70 68 99 46 124 81 3

Petrovac g 7.851 4.119 3.582 2.955 1.626 1.378 1.565 863 2.668 1.611 35

UKUPNO: 10.715 5.616 4.892 4.143 2.172 1.882 2.174 1.187 3.604 2.234 44

Broj aktivnih stanovnika je u porastu samo u gradskom nasequ, sva ostala naseqa pokazuju negativni trend.

• Promene u sastavu doma}instava

Period posle drugog svetskog rata do 1961. godine karakteri{e pove}awe ukupnog broja doma}instava, a prema popisima u narednom periodu beleì se lagani pad broja doma}instava. Prisutno je stalno smawewe prose~nog broja ~lanova doma}instva. Broj doma}instava uslovqen je kako kretawem broja stanovnika, tako i raslojavawem samih porodica.

24

Tabela broj 7:Broj doma}instava po popisu 1948-2002. godine naseqa Petrovca i prigradskih naseqa

Broj doma}instava

Po metodologiji ranijih popisa Naziv i tip naseqa

1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002

Po novoj metodi

2002

Zabr|e 267 257 282 239 230 211 215 199Kamenovo 368 367 391 380 367 316 312 292Kneìca 363 375 428 441 294 269 258 241Leskovac 160 169 170 162 161 159 148 134Petrovac g 1.305 1.411 1.657 2.086 2.482 2.555 2.910 2.753 UKUPNO: 2.463 2.579 2.928 3.308 3.534 3.510 3.843 3.619

U svim naseqima je mawi broj doma}instava u 2002. godini u odnosu na 1948. godinu do preko 35%, u prigradskim naseqima pad je oko 20%, a u centralnom nasequ op{tine Petrovac broj doma}instava u posmatranom periodu raste za 111%. Ukupan broj doma}instava na celoj teritoriji op{tine je mawi za 11,7%, i pored raslojavawa porodica broj doma}instava je smawen zbog negativnog prirodnog prira{taja i izrazitog iseqavawa sa ovih prostora i to pre svega u inostranstvo. Prose~na veli~ina doma}instva u op{tini je 3,26, u gradskom nasequ 2,85 , a u seoskim naseqima 3,40 ~lana doma}instva.

• Projekcija razvoja stanovni{tva

Na osnovu podataka iz popisa obavqenih u predhodnim godinama, analizom popisanih pojava moèmo planirati ukupan broj stanovni{tva u narednom periodu, kao i wegovu strukturu (starosnu, polnu, ekonomsku...).

Tabela broj 8:Projektovani broj stanovnika - analiti~ka metoda

Popis - nova metodologija

Broj stanovnika po godinama

NASEQE

1991 2002 2010 2015 2020 2026

Zabr|e 787 716 675 650 635 625

Kamenovo 1.068 1.010 980 941 910 875

Kneìca 843 748 705 636 590 575

Leskovac 508 390 370 340 310 282

Petrovac g 7.109 7.851 7.910 7.959 7.980 8.030

UKUPNO: 10.315 10.715 10.640 10.526 10.425 10.387

25

Projektovani broj stanovnika - aritmeti~ka metoda

Tabela broj 9: Dobne grupe prema projektovanom broju stanovnika u 2026. godini - analiti~ka metoda – –

STAROST

Naziv i tip naseqa

0-4

5-9

.

10-1

4.

15-1

9

20

-29

30

-39

40

-49

50

-59

60

-64

65

i v

i{

e

Uk

up

no

Zabr|e 35 35 40 40 80 60 80 85 50 120 625

Kamenovo 55 55 60 60 110 85 110 120 55 165 875

Kneìca 30 30 30 30 60 70 80 75 45 125 575

Leskovac 15 15 20 20 22 45 30 30 25 60 282

Petrovac g 430 430 450 440 980 1.100 1.200 1.100 480 1.420 8.030

UKUPNO: 565 565 600 590 1.252 1.360 1.500 1.410 655 1.890 10.387

Tabela broj 10: Gustina naseqenosti po naseqima op{tine Petrovac prema popisu 2002. g.u odnosu na planirani broj stanovnika 2026. godine

Povr{ine 2002. godina 2026. godina

Gustina Gustina

Naziv naseqa

[ km2 ] Broj

stanovnika(stan./m2)

Broj stanovnika

(stan./m2)

Petrovac 654.16 34,511 52.8 30,018 45.9

Gradska 19.73 7,851 397.9 8,030 407.0

Ostala 634.43 26,660 42.0 21,988 34.7

• O~ekivane promene u strukturama stanovni{tva do 2026. godine u gradskom nasequ Petrovac

- Broj stanovnika u radnom dobu }e nastaviti trend opadawa, sa 5,100 u 2002. godini, na 5.050 - 2026. godine, zbog starosne strukture stanovni{tva odnosno, visokog udela starih stanovnika - preko 60 odnosno 65 godina. - Broj èna u fertilnom dobu }e beleìti blago smawewe broja sa 1.900 na 1.850 – 2026. godine. - Broj aktivnih stanovnika }e nastaviti trend rasta od 3.582 u 2002. godini, na 3.700 u 2026. godini. - Pitawe nepismenosti }e biti re{eno do kraja planskog perioda, kako aktivnostima u obrazovawu, tako i biolo{kim kretawima. - Broj doma}instava }e nastaviti trend blagog rasta, obzirom na daqe

raslojavawe porodica i o~ekivani rast broja stanovnika i treba o~ekivati nivo od 2.850 doma}instava do kraja planskog perioda (po novoj metodologiji popisa primewenoj od 2002. godine).

26

• Zakqu~na razmatrawa Demografska analiza, pra}ena brojnim podacima iz duèg vremenskog perioda, kao i procene budu}eg kretawa posmatranih pokazateqa, ukazuje na alarmantno stawe - demografskih procesa u op{tini Petrovac. Kako su sli~na kretawa i na nivou cele Republike Srbije, potrebno je doneti posebne strategije na republi~kom nivou, ali i hitno pripremiti programe na lokalnom nivou u ciqu zadràvawa mla|e populacije na prostorima ove op{tine uz maksimalnu rehabilitaciju ra|awa. Osim zabriwavaju}eg obima biolo{ke depopulacije, negativni migracioni saldo koji se beleì u dugom vremenskom periodu je izazvan, pre svega, ekonomskim razlozima. Jaz u kvalitetu ìvota izme|u gradskih centara i sela se produbqava, a time opada i motivacija mladih da se zadrè na selu, zbog ~ega se o~ekivani rast broja stanovnika u gradskom nasequ i oslawa na pozitivne migracione tokove ka centralnom nasequ op{tine.. Potpuno aktivirawe prirodnih i privrednih resursa ovih prostora sigurno }e za rezultat imati i pozitivna kretawa u demografskim pokazateqima. Trì{na privreda, otvorenost dràve za strana ulagawa, opredeqenost ka evropskim integracijama – preduslovi su za pozitivna privredna kretawa. Potencijal stanovni{tva ovih prostora koji se nalaze na radu i boravku u inostranstvu sigurno je segment aktivnosti na koji treba dati akcenat u narednom periodu. Proces privatizacije, kao deo tranzicionih procesa, koji se odvija u op{tini Petrovac, sigurno }e imati zna~ajne konsekvence, kako po pitawu zaposlenosti tako i u delu efikasnosti rada, investirawa u nove proizvodne kapacitete... Kori{}ewe raspoloìvih proizvodnih kapaciteta i usmeravawe investirawa, privatnih preduzetnika, u razvoj proizvoda i usluga, koji su pre svega orjentisane ka potencijalima koji postoje na prostoru teritorije Petrovac, jeste prioritet u daqim privrednim aktivnostima ovog prostora 3.1.4. Postoje}e stawe kori{}ewa prostora Prostorni razvoj Petrovca od nastanka naseqa do dana{wih vremena uglavnom je bio koncentrisan na uzani pojas izme|u dveju izraènih prirodnih ograni~ewa - brda na severoistoku i korita Mlave na jugozapadu. Brdo iznad naseqa zbog strmijih terena nije do sada predstavqalo atraktivnu lokaciju za naseqavawe, i ona }e i ubudu}e biti ograni~avaju}i faktor {irewu grada u tom pravcu, mada }e vremenom biti izgra|eno i naseqeno koliko to nagibi terena dozvoqavaju. Mlava kao prirodni ~inilac ograni~avala je s jedne strane, svojim koritom {irewe kompaktnog urbanog tkiva, a sa druge strane, plavqewem terena na levoj obali onemogu}avala je prekretnicu u kori{}ewu terena na levoj obali i wihovo postepeno pripajawe urbanizovanom podru~ju na desnoj obali. Sa potpunim regulisawem korita Mlave uzvodno i nizvodno od grada i za{titom terena od plavqewa, reka bi trebalo da izgubi ograni~avaju}i karakter za

27

prostorni razvoj Petrovca i da postane urbanisti~ki motiv za objediwavawe naseqa na jednoj i drugoj obali. Ukupno podru~je Generalnog plana iznosi 1378,0 ha, od ~ega je: gra|evinsko zemqi{te 496.6 ha; poqoprivredno 881.4 ha i vodno 35,1ha. Tabela broj 11:Bilans postoje}e osnovne namene

Postoje}a namena

povr{ina:

ha

%

gra|evinsko zemqi{te

496.6

37.5

poqoprivredno 751.1 53.1

{uma 12.2 0.9

vinogradi i vo}naci

83.0 6.0

vodno 35,1 2,5

UKUPNO 1378,0

100.0

• ANALIZA I OCENA STAWA Javno gra|evinsko zemqi{te Javno gra|evinsko zemqi{te (kao deo gra|evinskog zemqi{ta) obuhvata povr{ine namewene za:obrazovawe, zdravstvo, de~iju i socijalnu za{titu, kulturu, nauku i informisawe, upravu, javno zelenilo, sport i rekreaciju, komunalne objekte i javne saobra}ajne povr{ine, koje zauzimaju prostor od 73,4ha. • Osnovno obrazovawe Osnovnu {kolu "Bata Buli}" pored u~enika iz Petrovca poha|aju i deca iz naseqa Kneìca, Leskovac, Zabr|e, Lopu{nik, Pankovo, Bo{wak i Veliki Popovac. Osnovna {kola "Bata Buli}" u Petrovcu je sme{tena u novom objektu povr{ine 3600 m2 . Novi objekat u kome se obavqa nastava je spratnosti P+2+Pk sme{ten na parceli povr{ine 2,7ha. [kolu poha|a u {kolskoj 2005/06 godini 1070 u~enika, u 48 odelewa + 2 specijalna odelewa, sa kojima radi 71 nastavnik u dve smene. U glavnoj ulici, pored crkve, postoji objekat stare osnovne {kole, koji propada napu{ten i ako predstavqa objekat od istorijske i ambijentalne vrednosti a koji po svojim lokacijskim i prostornim vrednostima bi obavezno trebalo vratiti u prvobitnu funkciju.

28

Uzimaju}i u obzir da je za decu niìh razreda (prvog do ~etvrtog) sa pojedinih lokacija postoje}a osnovna {kola dosta udaqena planski bi bilo opravdano za naredni period planirati jo{ jednu podru~nu {kolu, kako bi se deci na desnoj obali skratio put do {kole. Za naredni period treba postaviti ciq podizawa nivoa uslova pod kojima se odvija proces obrazovawa (teìti jednosmenskom radu {kola, osnovnim obrazovawem obuhvatiti svu decu ometenu u razvoju, pro{iriti mogu}nost za razli~ite vidove obrazovawa: muzi~ka i druge specijalisti~ke {kole). • Sredwe obrazovawe U Petrovcu postoji jedna sredwo{kolska ustanova - Gimnazija "Mladost", op{teg smera sa odeqewem Trgovinske {kole iz Beograda. Objekat {kole je veli~ine od 3761 m2, spratnosti P+2. [kolski kompleks je veli~ine 1,7 ha. Objekat ima 16 u~ionica u kojima radi 38 nastavnika a nastavu poha|a 525 u~enika u jednoj smeni. Gravitaciono podru~je {kole su okolna sela Petrovca i Poàrevca. Uz objekat {kole postoji fiskulturna sala od 413 m2, kao i otvoreni sportski tereni za rukomet, odbojku i ko{arku.

Stru~ni profili koji se stvaraju u sredwoj {koli treba da prate potrebe vremena i doga|awa u dru{tvu i privredi a sam obrazovni proces treba da se odvija po savremenim standardima. • De~ija za{tita U op{tini postoji jedna pred{kolska ustanova-“de~iji vrti} "Galeb" koji sprovodi za{titu dece od 18 meseci do pred{kolskog uzrasta, sa 8 isturenih odeqewa. Objekat u Petrovcu je povr{ine od 1100 m2 i povr{inom kompleksa od 0,4 ha. Objekat je spratnosti P+1. Zgrada je skoro renovirana, ali je veliki problem nedostatak prostora za sme{taj svih zainteresovanih korisnika. Ukupan broj zaposlenih u vrti}u je 61, od ~ega je vaspita~a 32. U posmatranom periodu od 2001-e do 2005-e broj korisnika vrti}a se neznatno smawuje i taj trend se moè o~ekivati i u narednom periodu. Ovogodi{wi broj korisnika je za uzrast od 0-6 godina 305 dece, a u uzrast od 6-7 godina 227 dece. S obzirom na sada{wi i prognozirani planirani broj korisnika trebalo bi uz po{tovawe urbanisti~kih parametara od 5,0 m2 korisne povr{ine objekta po detetu i 25 m2 povr{ine dvori{ta po jednom korisniku, iz ~ega proizilazi potreba za izgradwom jo{ jednog objekta odgovaraju}e povr{ine i na optimalnoj lokaciji.

29

• Socijalna za{tita Socijalnu za{titu u op{tini sprovodi Centar za socijalni rad koji ima sedi{te u Petrovcu, i poslovne prostorije u okviru tr`nog centra pored Mlave. Centar za socijalni rad u Petrovcu ima i istureno odeqewe @agubica. Centar zapo{qava 16 radnika od ~ega sedam socijalnih radnika i jednog pedagoga koji pruàju usluge na jako velikoj teritoriji za oko 63.000 stanovnika. • Zdravstvena za{tita

Zdravstvenu za{titu u op{tini organizuje i sprovodi Zdravstveni centar, formiran 1998. godine koji ima Dom zdravqa i bolnicu op{teg tipa. Dom zdravqa se sastoji od objekata i slu`bi u okviru novog doma zdravqa (oko 4000 m2 ) i medicine rada sa porodili{tem ( oko 1000 m2 ). Op{ta bolnica je sme{tena u objektima povr{ine oko 4000 m2, i sastoji se od zgrade bolnice sa interno-hirur{kim odelewem, de~ijeg odelewa sa dispanzerom za majku i dete, hitne slu`be,prijemnog odelewa i grudnog sa ATD-om. Uz glavne medicinske objekte tu su i zna~ajni i neophodni objekti prate}ih sadràja: portirnica, ve{eraj, ku}ica za agregat, zgrada trafo stanice, stanica medicinskih gasova, kapela, prodavnica, stanica za TNG i garaà. U zdravstvenom centru od ukupno 389 zaposlenih 58 je lekara i 7 stomatologa. Stacionar ima kapacitet od 157 posteqa. U naseqima Burovac, Veliki Popovac, Manastirica, Melnica, Ra{anac i Bistrica su locirane zdravstvene ambulante, a u Velikom Laolu, Ranovcu i [etowu zdravstvene stanice. Pored ovih ustanova, u Velikom Popovcu i Stamnici postoje zavodi za sme{taj dece i omladine ometene u razvoju. • Kultura

Programi kulturno-umetni~kog rada ostvaruju se preko Centra za kulturu i KPZ. Kulturne manifestacije se organizuju u zgradi Gimnazije i prostorijama nekada{weg Doma vojske koji je sada u funkciji doma kulture.

U okviru Centra za kulturu radi i bioskop „"Delo"“.

Tako|e, u Petrovcu postoji Narodna biblioteka „"\ura Jak{i}"“ op{teg tipa koja se nalazi u sku~enom prostoru i nema ~itaonicu.

Tradicionalnih kulturnih manifestacija ima vi{e, a najzna~ajnija je Takmi~ewe sela, republi~ka manifestacija, zatim me|unarodni festival de~ijeg narodnog stvarala{tva "Kreni kolo"“ u ĆLovdinu i Republi~ka smotra de~ijeg likovnog stvarala{tva „"Delis"“ kao i Jugoslovenski festival izvorne narodne muzike "Mlava peva"“ koji se odràva u Velikom

30

Laolu. Petrovac ima Zavi~ajni muzej sa arheolo{kim odeqewem, odeqewem za istoriju umetnosti i odeqewem za etnologiju, koji se nalazi u zgradi Stare po{te sa ukupnom povr{inom od 120 m2. êtvoro zaposlenih u muzeju radi na istraìvawu, prikupqawu, evidentirawu, ~uvawu, sre|ivawu, prou~avawu, publikovawu i izlagawu umetni~ko – istorijskih dela, organizovawu predavawa, promocijama i drugim oblicima kulturno – obrazovnih delatnosti kao i saradwi sa srodnim ustanovama u ciqu stru~ne i nau~ne saradwe. • Uprava Centralno jezgro ~ine objekti Organa uprave, Op{tinskog suda, Geodetske uprave, SUP-a, Uprave prihoda i Centra za socijalni rad.

Mreà ustanova iz oblasti javnih slu`bi uglavnom zadovoqava potrebe stanovni{tva, a zahvaquju}i investicionim naporima posledwih godina postignut je zadovoqavaju}i stepen wihove opremqenosti odgovaraju}im sredstvima i kvalitet usluga.

Postoje}i objekti uprave zahtevaju boqe odràvawe, adekvatniju preraspodelu postoje}eg prostora i dopunu kapaciteta koja moè da se postigne rekonstrukcijom i dogradwom postoje}ih objekata. • Sport i rekreacija U op{tini Petrovac fizi~ka kultura je izuzetno razvijena. Najvi{e dominira fudbal i ve}ina naseqa ima fudbalske klubove, od kojih se FK "„Sloga"“ Petrovac i FK "„Borac"“ Veliko Laole takmi~e u srpskoj ligi. Aktivno je nekoliko sportskih klubova:

- mu{ki rukometni klub "Sloga" sa ukupno aktivnih 60 ~lanova. - ènski rukometni klub "Sloga" Petrovac - fudbalski klub "Trgova~ki" sa ukupno aktivnih 166 ~lanova. - fudbalski klub "Sloga" Petrovac

U Petrovcu postoji fudbalski stadion sa tribinama i pomo}nim asfaltiranim terenima, a u okviru Gimnazije i otvoreni stadion malih sportova. Fiskulturna sala postoji u Gimnaziji a izgra|ena je i sportska hala kapaciteta 1.500 sedi{ta u samom gradu. Č U gradu egzistiraju 3 rukometna kluba (2 mu{ke i 1 ènska selekcija), ko{arka{ki klub, {ahovski i bodi bilding klub. • Zelene povr{ine U gradu postoji park na oko 5 hektara, ure|eni kej na levoj obali Mlave izme|u 2 glavna mosta i {etali{te na desnoj obali od pe{a~kog do àbarskog mosta.

31

S obzirom da je prostor neposredno uz levu obalu Mlave, od àbarskog mosta nizvodno, jo{ uvek, nenapadnut gradwom treba ga planski sa~uvati kao javne zelene povr{ine protkane sportsko-rekreativnim sadràjima. • Komunalni objekti Zelena pijaca

Petrovac ima zelenu pijacu koja svojim poloàjem, u okviru jednog od postoje}ih tr`nih centara, i kapacitetom, uglavnom zadovoqava potrebe centra naseqa. Osim glavne gradske pijace postoji potreba za formirawem jo{ jedne lokacije iste namene, maweg obima, koja bi doprinela rastere}ewu postoje}e i podizawu nivoa kvaliteta ove vrste usluga. Sto~na pijaca U neposrednoj blizini Va{ari{ta, na delu prostora namewenog prete`no komunalnim delatnostima postoji sto~na pijaca.S obzirom na wen poloàj koji se moè oceniti optimalnim kako zbog udaqenosti od centra naseqa tako i relativno dobre pristupa~nosti i wene opremqenosti na zadovoqavaju}em nivou, ne postoji potreba za wenim izme{tawem na drugu lokaciju. Kvanta{ka pijaca Kvanta{ka prodaja se odvija na lokaciji uz sto~nu pijacu i va{ari{te, i ima uslove za funkcionisawe. Komunalno je opremqen prostor (struja, voda, toaleti) tako da ne postoji izraèna potreba za odre|ivawem posebnog prostora za ovu namenu i wegovog ponovnog opremawa. Va{ari{te U kompleksu komunalnih povr{ina, sa re{enim prilazom iz Industrijske ulice postoji prostor za povremeno kori{}ewe za potrebe odràvawa va{ara, {to mu i samo ime govori. Poloàj i veli~ina tog prostora su sasvim zadovoqavaju}i za tu namenu i na odgovaraju}i na~in su ure|eni i odràvaju se. Grobqa Grobqa za sahrawivawe qudi

Petrovac ima u funkciji dva grobqa i oba su skoro u potpunosti popuwena. Staro grobqe "Svine" nema prostornih mogu}nosti za {irewe kao ni grobqe "Karaula". Oba grobqa su i lokacijski nepovoqna u odnosu na grad jer su u proseku od centra naseqa udaqena oko 4 km. Grobqa su obodno postavqena prema gradu dok je u sredi{wem delu izme|u wih, bliè centru naseqa izgra|ena nova kapela. Ukupna povr{ina postoje}ih grobqa je 4,5ha {to bi zna~ilo da po standardu (za 1000 stanovnika treba 0,4 ha), za Petrovac bi trebalo obezbediti jo{ 3,6 ha povr{ine grobqa.

32

Lokaciju za novo grobqe treba odrediti uzimaju}i u obzir i lokacije postoje}ih grobqa kao i izgra|eni objekat kapele. Sto~no grobqe

Postoji u blizini vojnog poligona napravqena izbetonirana i pokrivena jama koja je namewena za tu svrhu ("kowsko grobqe"). Zbog nere{enog pitawa pristupa, koji je neodgovaraju}i, to nikada nije funkcionisalo na pravi na~in.U svakom slu~aju uz potrebno ure|ewe neophodno je ovaj objekat privesti planiranoj nameni. Deponija

Odlagawe sme}a za naseqe Petrovac se vr{i na gradsku deponiju koja se nalazi na putu za Dobrwe u povr{ini od 2,0ha. Lokacija deponije, kao i wena povr{ina, su zadovoqavaju}i ali deponiju treba urediti u skladu sa propisima vaè}im za tu vrstu objekata kako bi ona sluìla na pravi na~in i dobila neophodni legalitet. Vatrogasna stanica

Petrovac nema vatrogasnu stanicu. U okviru fabrike "Javor" funkcioni{e vatrogasna jedinica koja opsluùje grad i okolinu. Planom treba predvideti lokaciju za vatrogasnu stanicu sa odgovaraju}im saobra}ajnim pristupom i na optimalnoj udaqenosti u odnosu na centar naseqa. Komunalni objekti zauzimaju povr{inu od oko 14,8 ha. • Infrastruktura Saobra}aj Veza sa okruèwem Petrovac kao centar op{tine nalazi se na obalama reke Mlave ~ijom dolinom su se vekovima pruàli saobra}ajnice od velikog zna~aja za Srbiju. Tako se Petrovac nalazi na raskr{}u nekoliko va`nih putnih pravaca kojima se ostvaruje veza isto~ne, severne, centralne i ju`ne Srbije. Ti pravci su (u obuhvatu plana) regionalni put R-105 kojim je uspostavqena veza isto~ne Srbije sa wenim severnim delom preko Dunava pravcem Ram-Poàrevac-Petrovac-@agubica-Bor, zatim put R-107 kojim je uspostavqena veza isto~ne i centralne Srbije pravcem Umka-Barajevo-Mladenovac-Smederevska Palanka-Velika Plana-Petrovac-Ku~evo, put R-108 je alternativni odnosno paralelni pravac sever-jug na pravcu Ram-Veliko Gradi{te-Petrovac-Svilajnac-]uprija. Moè se re}i da je Petrovac, pa i cela op{tina, dobro povezana mreòm puteva direktno ili indirektno, preko drugih putnih pravaca sa kojima se ovi putevi ukr{taju ili na wih oslawaju, sa svim delovima Srbije a i sa putnim pravcima od me|unarodnog zna~aja. Tako|e i jedan broj ve}ih privrednih, administrativnih, kulturnih i turisti~kih centara nalazi se na pobrojanim putnim pravcima {to je od zna~aja za razvojne planove op{tine.

33

Infrakstrukturni kapaciteti {to se dràvnih puteva ti~e su dobro razvijeni i wena mreà predstavqa osnovu za razvoj ovog kraja u svakom pogledu. Postoje}e stawe - Spoqni saobra}aj

Postoje}i dràvni i lokalni putevi su sa savremenim kolovozom od asfalta. Wima je ostvarena dobra povezanost administrativnog cenra op{tine sa svim svojim naseqima koja prema wemu gravitiraju. Stawe kolovoza je ono o ~emu treba obratiti potrebnu pa`wu i na ~emu se lokalna uprava treba u narednom peridu posebno angaòvati u saradwi sa dràvnim organima. Potrebno je pripremiti odgovaraju}u tehni~ku dokumentaciju kojom bi se predvidela rekonstrukcija svih putnih pravaca koji svojim nivoom usluga i karakteristikama odavno predstavqaju usko saobra}ajno grlo. Saobra}aj se odvija na putevima sa nedovoqnom {irinom i propusnom mo}i, kroz naseqa. Tranzitni saobra}aj se odvija centralnim gradskim ulicama koje nisu uslovne tako da je on ograni~en nedovoqnim kapacitetima i lokalnim saobra}ajem. U takvim uslovima ~este su saobra}ajne gu`ve i zagu{ewa a bezbednost u~esnika je ugroèna.

- Unutra{wi saobra}aj U okviru gradskog naseqa putna mreà je razvijena oko i uz pravce na dràvnim koridorima uglavnom, dok je samo centralna gradska zona formirana kao kompaktna celina sa jasno izdefinisanim blokovima. Me|utim i u centralnoj zoni ulice su uzane, i u radno vreme pretrpane parkiranim vozilima na kolovoznim povr{inama. Nedostatak javnih parkirali{ta je evidentan problem. U zonama koje su po obodu centralne infrastruktura nije do kraja izdefinisana. Postoje}a izgradwa se uglavnom skoncentrisala oko putnih pravaca koji sa radijalno pruàju iz centra, duboko se prostiru}i uz wih, bez pravaca kojima bi se me|usobno povezali i oubli~ili u osmi{qenu i urbanizovanu celinu. Lokalni saobra}aj je vrlo razvijen i odvija se preko celog dana posebno na prilaznim putevima i centralnim gradskim ulicama.

Saobra}ajna infrastruktura (postoje}e saobra}ajnice, autobuska stanica, javni parkinzi) zauzimaju povr{inu od oko 41,1 ha. Vodotokovi Od objekata vodoprivredne infrastrukture izvr{ena je regulacija reke Mlave od Leskovca do Petrovca, kroz sam grad i od Ra{anca do Dubo~ke. Dolinom Mlave od Petrovca do Ra{anca ura|ena je kanalska mreà za odvodwavawe. Na istoj mreì izgradwom pumpi i brana mogu}a je i potrebna realizacija sistema za navodwavawe. Za regulisawe bujica i odbranu od poplava sluè tri mini akumulacije. Vodosnabdevawe Grad Petrovac kao i sela [etowe, Veliko Laole i Leskovac snabdevaju se vodom za pi}e iz karsnog vrela u selu [etowu. Magistralni cevovod za snabdevawe grada duìne je 13.459 m. Funkcioni{e kao gravitacioni vod. Izgra|en je 1973. godine. Izgra|eni postoje}i sistem u vreme izgradwe imao je izda{nost izvori{ta od min.160 lit/sek., a koja se smawila, da bi

34

prilikom merewa u julu 1994. godine u su{nom periodu bili 32-40 lit./sek. Opadawem izda{nosti karsnog vrela {etowske reke u posledwih 15 godina, naro~ito u letwim mesecima (jul-septembar), kao i stalnog pro{irewa konzuma i pove}avawa potro{we uz dugogodi{wi zastoj u izgradwi vodovodnog sistema prouzrokovali su u gradu ~esto nesta{icu vode. Postoje}i glavni magistralni cevovod izgra|en je od azbestno cementnih cevi, pre~nika DN 350 u duìni od 4.500 m i DN 300 u duìni od 8.950 m. Isti trenutno predstavqa usko grlo u vodosnabdevawu grada, kako zbog nedovoqne propusne mo}i tako i zbog starosti. Veliki linijski gubici i propusna mo} ovog gravitacionog cevovoda ne omogu}avaju dovoqnu propusnu mo} za 100 lit./sek. pija}e vode. Starost cevovoda ne dozvoqava prinudno pove}avawe pritiska i zbog sve ~e{}ih pucawa cevi u ve} postoje}em reìmu rada. Veliki linijski gubici smawuju pritisak vode tako da novoizgra|eni visoki objekti u gradu i periferija grada ostaju u {picevima potro{we tokom dana bez vode. Maksimalni pritisak u mreì na ulazu u grad na osnovu merewa ne prelazi 2,2 bara. Ovaj nizak pritisak naro~ito se nedovoqno odràva kad krajwih potro{a~a. Napajawe gradske mreè vrlo je nepovoqno jer se vr{i samo sa jedne strane. Otpadne i povr{inske vode

Grad Petrovac ima izgra|enu primarnu i sekundarnu kanalizacionu mreù duìne 15 kilometara kojom je obuhva}eno oko 80% doma}instava. Otpadne vode se izlivaju u Mlavu i zaga|uju je. Zapo~eta je izgradwa postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda i do sada je izgra|eno samo postrojewe za mehani~ko pre~i{}avawe.

Za Petrovac je reka Mlava prirodni recipijent, ali se pre upu{tawa efluenta u recipijent mora izvr{iti mehani~ko i biolo{ko pre~i{}avawe otpadnih voda na Postrojewu za pre~i{}avawe otpadnih voda, koje je izgra|eno na severnom kraju Petrovca u industrijskoj zoni grada, tako da prihvati i pre~isti sve otpadne vode grada Petrovca. Fekalne vode se odvode prvenstveno gravitaciono, osim na delu kod Loplskog mosta gde je predvi|ena crpna stanica, jer se otpadne vode sa leve i desne obale Mlave odvode pomo}u dva glavna kolektora, koji se spajaju u jedan zajedni~ki do postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda. Od industrijskih zaga|iva~a se otpadne vode odgovaraju}im predtretmanom dovode na nivo kvaliteta doma}ih otpadnih voda, kako bi se mogle pre~istiti na zahtevani nivo kvaliteta pre upu{tawa u recipijent reku Mlavu. Atmosferske vode se najkra}im putem odvode do reke Mlave i to putem cevovoda sa ulivnim re{etkama ili du` saobra}ajnica gde to konfiguracija terena dopu{ta. Elektroenergetika Podru~je Petrovca elektri~nu energiju dobija iz TS 110/35 kV “Petrovac” sa prikqu~kom na dalekovode 110 kV iz pravca: Svilajnca, Majdanpeka, Poàrevca i

35

Bora. Kao osnovni izvor snabdevawa elektri~nom energijom za podru~je Petrovca sluè TS 35/10 kV “Petrovac I” snage 2h4 MVA i “Petrovac II” snage 4+8 MVA, sa napojnim dalekovodima 35 kV iz pravca TS 110/35 “Petrovac” i iz pravca Svilajnca, {to zadovoqava sada{we potrebe. Na podru~ju postoji ukupno 43 TS 10/0,4 kV pojedina~ne snage od 100 KVA do 2h1000 KVA, sa mogu}no{}u pro{irewa istih na projektovani nivo zamenom ugra|enih transfarmatora. Za napajawe TS 10/0,4 kV koriste se dalekovodi 10 kV i kablovski vodovi iz pravca obe TS 35/10 kV. Napojni vodovi su najve}im delom ura|eni kvalitetno. Kapacitet postoje}ih elektroenergetskih objekata zadovoqava sada{we potrebe potro{a~a.

- Veza primarnih elektro energetskih objekata na {iri elektroenergetski sistem

TS 110/35 kV “Petrovac” koja sluì kao primarni izvod elektri~ne energije za konzum Petrovac je povezan na elektroenergetski sistem Srbije dalekovodima 110 kV i to: - D.V. 110 kV br.105/1 iz pravca Svilajnca - D.V. 110 kV br.128/3 iz pravca Majdanpeka - Dvostrukim D.V. 110 kV br.102 AB/2 - Dvostrukim D.V. 110 kV 122 AB iz pravca Bora TS 35/10 kV “Petrovac I”, i “Petrovac II”, snage 2h4 MVA odnosno 4+8 MVA se napajaju 35 kV dalekovodima iz pravca TS 110/35 kV “Petrovac”, iz pravca Svilajnca. Naponski nivoi Na podru~ju Petrovca je zastupqeno 4 naponska nivoa i to: 110 kV, 35 kV, 10 kV i 0,4 kV od ~ega objekti naponskog nivoa 110 kV su u nadle`nosti EMS-e a 35,10 i 0,4 kV u nadle`nosti E.D. Navedeni naposnki nivoi se zadràvaju i u narednom periodu. Telekomunikacije Prema trenutnoj organizaciji telekomunikacione mreè Petrovac je ~vorno podru~je sa 6736 ekvivalentnih linija u gradu na dva komutaciona sistema DKTS-23 4096 ekvivalentnih linija (od kog je ukqu~eno 3987, a slobodno 109) i E-10 sa 2640 ekvivalentnih linija. Od tog broja aktivno je 3260 direktnih i 727 dvojni~kih brojeva. Centrala je sme{tena u samom centru Petrovca, u ulici Radeta Moskovli}a izme|u zgrade po{te, op{tine i SUP-a i napaja vi{e sela u okolini i to: Kamenovo, Kneìcu, Zabr|e, Leskovac i Pankovo.

36

Postoje}a TK mreà kapaciteta je 3100 bari i vrlo je isprepletena tako da ne postoje jasne granice kablovskih podru~ja. Telefonizacija je ra|ena u vi{e navrata, po~ev od 1964 (od kada datira najstariji aktivan kabl) i ra|ena dosta haoti~no, tako da se skoro svi kablovi prostiru na sve strane od ATC-a. Oteàvaju}a okolnost je {to su po na{im TT stubovima izvla~eni kablovi kablovske televizije {to jako lo{e uti~e na manipulaciju i odràvawe. Kablovska kanalizacija postoji ve}im delom u ulici Srpskih vladara (12 okana), u ulici Bate Buli}a (5 okana), u ulici Radeta Moskovli}a (2 okna) i Petra Dobrwca (2 okna). ^vorna ATC Petrovac je opti~kim kablom povezana na glavnu centralu Poàrevac. Antenski stub za mobilnu telefoniju operatera Telekom – Srbija je postavqen na poziji Karaula kod grobqa. Postoji radio- relejna veza na relaciji Petrovac - @agubica. Petrovac ima 3514 doma}instava Toplifikacija U Petrovcu radi toplana ~iji je Konzum 60.000 m2 prostora, ali je sada u funkciji 2/3 kapaciteta š{to bi u narednom periodu trebalo promeniti u ciqu boqe iskori{}enosti. • Ostalo gra|evinsko zemqi{te Preovla|uju}a namena na ostalom gra|evinskom zemqi{tu je stanovawe i proizvodwa u industijskoj zoni. Stanovawe koristi 347,1 ha i zastupqena su ~etiri tipa: Proizvodwa i privreda Industrijska zona predstavqa celinu delimi~no izgra|enu od 45,9 ha i u woj su proizvodni kompleksi. Osim u industrijskoj zoni postoje izgra|eni i pojedina~ni lokaliteti integrisani ili po obodu drugih namena koji kroz plan moraju da dobiju obavezu uskla|ivawa sa okruèwem (kroz uslove za{tite ìvotne sredine) ili uslove za preseqewe u industrijsku zonu. Verski objekti U samom centru se nalazi Crkva Sv. Vaznesewa koja sa crkvenom portom zauzima prostor povr{ine 0.4 ha. Sa {irewem naseqa na levoj obali Mlave pojavila se potreba i èqa za izgradwom jo{ jedne crkve u tom delu naseqa. S obzirom na duhovni i prostorni simboli~ki zna~aj ove vrste objekata potrebno je izna}i odgovaraju}u lokaciju za ovaj objekat koji tradicionalno ima reprezentativni zna~aj u prostoru.

37

Ostalo gra|evinsko zemqi{te (stanovawe, poslovawe i proizvodwa, usluge, verski objekti) zauzimaju prostor od 413,2 ha. 3.1.4. Dru{tveno ekonomski razvoj Op{tina Petrovac je nedovoqno razvijeno poqoprivredno podru~je sa izraènim nepovoqnim demografskim trendovima. Proces industrijalizacije Petrovca u periodu posle Drugog svetskog rata odvijao se relativno sporo, kako u odnosu na republi~ki tako i u odnosu na reginalni prosek. Poqoprivreda, sitna trgovina i zanatstvo, a od {ezdesetih godina i industrija su primarna razvojna osnova grada. Najve}i broj industrijskih kapaciteta lociran je u gradskom nasequ Petrovac. To je imalo za posledicu izraènu migraciju u pravcu selo-grad. Instalirani proizvodni kapaciteti davali su dobre rezultate uz blage oscilacije sve do po~etka devedesetih godina. Rat na prostorima biv{e Jugoslavije, ekonomska blokada me|unarodne zajednice, hiper inflacija, gubitak trì{ta, predimenzioniranost u delu zaposlenosti, ~itav niz ekonomsko-socijalnih faktora, doveo je privredne subjekte u teàk poloàj. Preduze}a koja su bila nosioci privrednog razvoja posluju sa mawe ili vi{e problema i ulaze u proces transformacije i prilago|avawa trì{nim uslovima privre|ivawa i promeni vlasni{tva. Proces privatizacije koji je zapo~eo dove{}e do daqeg pada zaposlenosti, ali kratkoro~no jer }e se formirati nova preduze}a i proizvodni pogoni koji }e poslovati po principima trì{ne privrede i ekonomi~nosti, koja }e apsorbovati slobodne radne potencijale na teritoriji op{tine Petrovac Kori{}ewe raspoloìvih proizvodnih kapaciteta i usmeravawe investirawa, privatnih preduzetnika, u daqu diversifikaciju proizvoda i usluga, koje su pre svega orjentisane ka potencijalima koji postoje na prostoru teritorije Petrovac, jeste prioritet u daqim privrednim aktivnostima ovog prostora. Buxetski prihod optine Petrovac po glavi stanovnika u 2004. godini je na nivou od 24% od republi~kog proseka,a 36% od proseka centralne Srbije - dovoqan je pokazateq mogu}nosti op{tinskog buxeta. Neravnomerne investicije u dugom periodu imale su za posledicu zaostajawe u razvoju, a borba za ve}i op{tinski buxet u narednom periodu i sprovo|ewe dràvne politike usmerene na ravnomeran razvoj - predstavqaju prioritetne aktivnosti u narednim godinama. Udeo narodnog dohotka po stanovniku u op{tini Petrovac u odnosu na prose~ni nivo dohotka po stanovniku u Srbiji beleì blagi rast od 45,4% - 1971; do 52,3% 2004 godine, ali je pokazateq ozbiqnog privrednog zaostajawa ovih prostora u dugom vremenskom periodu.

38

Tabela broj 12: Narodni dohodak po delatnostima

Delatnost 1996 2004

Poqoprivreda lov, ribolov, {umarstvo 59,00 59,72

Prera|iva~ka industrija i rudarstvo 10,50 4,89

Gra|evinarstvo 13,20 4,38

Trgovina i opravke 9,20 19,00

Hoteli i restorani 1,90 1,29

Ostale delatnosti 6,20 10,72

U strukturi narodnog dohotka jo{ uvek poqoprivreda u~estvuje sa vi{e od 59,0% . U 2004. godini poqoprivreda je u~estvovala u stvarawu dohotka sa 59,72%, a industrija je sa 10,5% u 1996. godini, pala na svega 4,89% u 2004. godini. Najve}i pad u posmatranom periodu u u~e{}u pri stvarawu narodnog dohotka beleì gra|evinarstvo i industrija i rudarstvo, a najve}i skok beleì trgovina i usluge. Podaci dati u tabeli govore da su oscilacije u ostalim privrednim delatnostima male i da zadràvaju relatino u~e{}e u formirawu narodnog dohotka. Udeo Narodnog dohotka privatnog sektora je ve} duì period na strani privatnog vlasni{tva i iznosi preko 84%, dok na nivou Srbije u istom periodu beleì nivo od 55%. Dru{tveni proizvod optine Petrovac po glavi stanovnika je na nivou od 50,02% od republi~kog proseka. Visoko u~e{}e u formirawu dru{tvenog proizvoda je primarnog sektora, a vrlo malo u~e{}e sekundarnog i tercijalnog. U~e{}e aktivnog stanovni{tva u ukupnom kako na nivou op{tine tako i na nivou gradskog naseqa beleì stalno smawewe kako sbog izraènog procesa depopulacije ovih prostora, tako i zbog nepovoqne starosne strukture stanovni{tva. U gradskom nasequ ìvi 45,6% aktivnog stanovni{tva, 19,9% lica sa li~nim prihodom i 33,9% izdràvanog stanovni{tva. Zaposlenost Broj zaposlenih na 1000 stanovnika iznosi 184 {to je niè od republi~kog proseka od 273 zaposlena. Tabela broj 13: Struktura zaposlenih po sektoru delatnosti

Delatnost 1996 2004

39

Poqoprivreda lov, ribolov {umarstvo 344 122

Prera|iva~ka industrija i rudarstvo 1.102 730

Gra|evinarstvo - 28

Trgovina i opravke 327 605

Hoteli i restorani 36 21

Saobra}aj, skladi{tewe i veze 136 154

Finansijsko posredovawe i nekretnine 16 14

Dràvna uprava i odbrana, i obavezno socijalno osigurawe 192 198

Obrazovawe i kultura 331 373

Zdravstveni i socijalni rad 439 794

Ostale komunalne, elektro,dru{tvene i li~ne usl uslu`ne aktivnosti 94 215

Lica koja samostalno obavqaju delatnost 1.376 3.014

Zaposleni ukupno 4.393 6.268

Zaposleni na 1000 stanovnika 95 184

Zaposleni na 1000 stanovnika regiona 147 204

Zaposleni na 1000 stanovnika Srbije 223 275

Zaposleni na 1000 stanovnika centralne Srbije 262 278

Prisutan je blagi rast broja zaposlenosti ali treba o~ekivati posledice privatizacije koji u po~etnoj fazi zna~i i smawewe broja zaposlenih, Interesantna su kretawa promena u okviru i izme|u delatnosti. Najve}e smawewe broja zaposlenih beleì prera|iva~ka industrija i rudarstvo ukupno 372 radnika, tako da je u~e{}e zaposlenih u ovoj delatnosti u odnosu na ukupan broj zaposlenih svega 11,6% u odnosu na isti pokazateq iz 1996. godine od 25,8%.

40

Prisutno je smawewe zaposlenosti u najve}em broju delatnosti, dok zna~ajan porast beleì broj lica koja samostalno obavqaju delatnost i broj zaposlenih u uslu`nom sektoru - trgovina.

Podaci o zaposlenima u poqoprivredi odnose se na zaposlene u preduze}ima dru{tvenog (dràvnog) vlasni{tva. Stvarni broj zaposlenih u poqoprivredi je znatno ve}i, ali ni evidencija o wihovom prijavqenom broju u poqoprivrednoj delatnosti ni izbliza ne odslikava stvarnu zaposlenost u ovoj privrednoj grani.

Od ukupno zaposlenih 45,4% su ène {to je na nivou koji se beleì u regionu i na nivou dràve. Trend zaposlenosti od 1996. godine beleì rast. U istom periodu porastao je broj zaposlenih koji samostalno obavqaju delatnost za 1.638 ili 219%. Navedene promene imaju za rezultat ukupan rast zaposlenosti od 42,6% , odnosno za 1.875 radnika. Broj zaposlenih na 1000 stanovnika koji iznosi 184, je na ispod nivoa uporedivih podataka za Centralnu Srbiju a u zaostatku je i za regionom. Tabela broj 14: Nezaposlena lica

1996 2004

Nezaposleni 253 681

Nezaposleni na 1000 stanovnika 5 20

Nezaposleni na 1000 stanovnika regiona 24 49

Nezaposleni na 1000 stanovnika Srbije 77 130,00

Nezaposleni na 1000 stanovnika Centralne Srbije 70 124,00

Podaci izneti u prethodnoj tabeli pokazuju trend rasta nezaposlenosti, {to je karakteristika ukupnih kretawa kako na nivou Republike Srbije tako i brani~evskog okruga. Prose~ne zarade zaposlenih u op{tini Petrovac su za 25% niè od zarada u republici i regionu, a za 55% niè u privrednim delatnostima, su pokazateqi ozbiqnih privrednih problema na ovom prostoru. Privredna struktura u kojoj preovla|uju poqoprivredni resursi ne moè se oceniti kao zadovoqavaju}a. Mogu}nosti razvoja ovog podru~ja nisu iskori{}ene. Inicijativa u razvoju privrede ima}e privatni sektor koji mora biti podràn od strane vlasti od lokalnog do dràvnog nivoa. Vlasni~ka transformacija kao preduslov efikasnog upravqawa prirodnim i privrednim potencijalima. U narednom periodu trebalo bi kreirati okvire za odrìvi, me|unarodno konkurentni i izvozno orijentisani sektor malih i sredwih preduze}a. Wihovim razvojem obezbedilo bi se daqe pove}awe ìvotnog standarda i otvarawe novih radnih mesta.

41

Vi{e od 11.000 stanovnika sa prostora op{tine Petrovac nalazi se na radu i boravku u inostranstvu. Wihov finansijski potencijal je ogroman. Osmi{qenim akcijama treba ih stimulisati na investirawe i na povratak na ove prostore. Ovom pitawu se treba maksimalno posvetiti, jer u suprotnom postoji opasnost daqeg napu{tawa ovih prostora pre svega ka rodbini i prijateqima u inostranstvu. Privatnom inicijativom i sredstvima otvoreni su ugostiteqski i trgovinski objekti kao i benzinske pumpe, mini mlekare, strugare, sporske radionice... Stvarawem povoqnog privrednog ambijenta na {irim prostorima zna~ajno }e stimulisati i daqe investirawe u op{inu Petrovac . Sa stanovi{ta procene mogu}nosti razvoja grada Petrovca i op{tine, prisutna su dva strate{ka pravca: - Restrukturirawem postoje}ih preduze}a iz svih privrednih oblasti, - nastankom i otvarawem novih malih i sredwih preduze}a i radwi u svim

privrednim i neprivrednim oblastima.

Mogu}a osnovna strate{ka opredeqewa privrednog razvoja na planskom podru~ju su:

1) poqoprivreda; 2) prehrambena industrija; 3) ostale industrijske grane ( ko`na, prerada drveta, hemijska i drugo) 4) nemetali; 5) tercijarne delatnosti (trgovina, turizam, ugostiteqstvo, zanatstvo,

razne usluge i dr). Osnovni ciq u razvoju poqoprivrede je maksimalno kori{}ewe raspoloìvih proizvodnih potencijala uz o~uvawe zemqi{nih fondova i poboq{awe wegovog kvaliteta. Uz primenu savremenih mera selekcije i reprodukcije intenzivirati sto~arstvo, a naro~ito sviwarstvo i govedarstvo. Razvoj vo}arstva pro{irivawem povr{ina pod vo}em i podizawe plantaà treba da bude pra}eno i malim pogonima za preradu poqoprivrednih proizvoda. Brojne su delatnosti u poqoprivrednoj i prehrambenoj industriji za koje postoje preduslovi za uspe{no poslovawe, uz kori{}ewe prirodnih i stvorenih resursa, po~ev od proizvodwe i prerade vo}a, povr}a, ìtarica, mesa, mleka, lekovitog biqa, {umskih plodova, meda, pe~uraka... U~esnici u ustanovqavawu i primeni mera i instrumenata su ministarstva, fondovi za razvoj i za{titu ìvotne sredine, Op{tinska uprava Petrovca i poqoprivredni proizvo|a~i. Preradu lokalnih poqoprivrednih proizvoda, otkup i primarnu preradu {umskih plodova, lekovitog i aromati~nog biqa; izgradwu veterinarskih ambulanti, stanica i apoteka, objekata savetodavne poqoprivredne slu`be, servisa za poqoprivrednu mehanizaciju i drugih tehni~kih servisa, malih i mikro preduze}a na selu, uslu`nog i proizvodnog karaktera.

Prirodni uslovi za razvoj industrije i utvr|ene rezerve nemetala kre~waka pe{~ara, peska, {qunka, ugqa, tehni~kog kamena, termomineralne vode i drugo ~ine osnovu budu}eg privrednog razvoja. Postoji potreba za dodatnim geolo{kim istraìvawima i studijama opravdanosti,

42

eksploatacije raspoloìvog rudnog blaga. [umovitost je mawa od republi~kog proseka. Na osnovu istraìvawa za potrebe izrade generalnog plana, osnovna razvojna opredeqewa op{tine su prera|iva~ki sektor industrijske delatnosti (drvoprerada, proizvodwa prehrambenih proizvoda, prerada poqoprivrednih proizvoda, pi}a, industrija gra|evinskog materijala, nemetala...), poqoprivreda, kao i razvoj sektora usluga (trgovina, saobra}aj, zanatstvo, poslovno-tehni~ke, finansijske, komercijalne, informati~ke i druge usluge) i javnih slu`bi. Brojni su potencijali za razvoj usluga tercijarnog i kvartarnog sektora. Turizam je jedan od faktora koji treba da doprinese pozitivnim privrednim tokovima Petrovca. Turisti~ki potencijali ovih prostora su brojni:

- Povoqan poloàj-blizina velikih potro{a~kih centara, - Reka Mlava, - Krupajsko vrelo, - Jezera Busur i Korenica, - Termomineralna voda, - Gorwa~ka klisura, - Planine Veliki i Mali Vukan, - Kulturno-istorijski spomenici, - Bogatstvo tradicije i obi~aja...

Trgovina kao zna~ajna privredna delatnost ima tendenciju pove}awa i mreà maloprodajnih objekata i kvalitet usluge stalno napreduje. 3.1.5. Pretpostavke za prostorni razvoj naseqa Analizom prirodnih i dru{tvenih karakteristika {ire teritorije grada Petrovca moè se zakqu~iti: - da postoje povoqni prirodni uslovi za budu}i razvoj grada, - da ne postoje izrazita prirodna ograni~ewa za prostorni razvoj grada, - da nisu u ve}oj meri izraèni procesi plavqewa, erozije i klièwa

zemqi{ta. Na osnovu ovakve ocene prirodnih karakteristika {ire teritorije grada jasno je da se u planskom periodu moè ra~unati sa velikim povr{inama za potrebe prostornog razvoja grada Petrovca. U tom smislu, ako za potrebe prostornog razvoja grada se analizira samo teritorija centra naseqa na kojoj je sme{teno oko 95% izgra|enog prostora grada, moè se do}i do slede}ih zakqu~aka: - na teritoriji od oko 400 hektara izgra|ene povr{ine sa prose~nom

gustinom stanovni{tva od 20 st./ha ovde danas ìvi oko 7.800 stanovnika iz ~ega sledi da nema demografskog opravdawa zna~ajnijem {irewu postoje}eg gra|evinskog reona.

Razlozi za uve}awe gra|evinskog reona se mogu na}i u potrebi legalizacije postoje}e izgra|enosti, urbanom uobli~avawu ve} zauzetih povr{ina, pogu{}avawu u ciqu boqeg infrastrukturnog opremawa, samim tim podizawu stepena urbanizacije prostora, uz naravno, ve}u ekonomsku opravdanost investirawa.

43

3.2. Planske osnove dugoro~nog razvoja 3.2.1 . Smernice iz Prostornog plana Republike Srbije Planski osnov za izradu urbanisti~kog plana za grad Petrovac je Prostorni plan Republike S rbije ( 1995. god.) iz koga slede smernice i potencijali:

Kori{}ewe i za{tita prirodnih resursa - sto~arsko- vo}arsko - vinogradarski makroreon - zemqi{te I do IV i deo V bonitetne klase bez erozije - stani{ta divqa~i: srna,zec, fazan i divqa sviwa - mineralne sirovine:nemetali - gra|evinski materijal - energetski izvori: umereno perspektivno podru~je Stanovni{tvo, naseqa, delatnosti i regionalna podela - gustina naseqenosti 50 - 74 stanovnika na km2 - funkcionalna podru~ja regionalnih sistema naseqa: PO@AREVAC (Veliko Gradi{te, Golubac, @abari, @agubica, Ku~evo, Malo Crni}e, Petrovac, Poàrevac ) sa prognoziranim brojem stanovnika za 2011. godinu od 236 000 {to na republi~kom nivou zna~i 2,25% - gradski centar - mali industrijski centar ( 1 000 do 5 000 zaposlenih ) - podru~je uticaja makroregionalnog centra Beograd Saobra}aj i veze - planirani opti~ki kablovi i koridori PP veza Turizam i za{tita ìvotne sredine, prirodne i kulturne ba{tine - umereno do intenzivno zaga|ivawe zemqi{ta usled primene agrotehni~kih mera - prirodno -antropogeni ekosistem 3.2.3. Osnovni ciqevi dugoro~nog razvoja Generalni plan "Petrovac 2026" je dokument kojim naseqe ulazi u 21. vek. Karakteristike planskog perioda jesu informati~ka civilizacija i globalna ekonomija. Preovla|uje teorija odrìvog razvoja u planirawu i kori{}ewu prostora, naro~ito kod ekolo{kih principa, racionalnog kori{}ewa gra|evinskog zemqi{ta, stanovawa, uz maksimalno kori{}ewe postoje}ih i nasle|enih potencijala ovog podru~ja, uvaàvaju}i karakteristike i specifi~nosti samog naseqa.

Svrha i ciq izrade Generalnog plana su vi{ezna~ni. Po zna~aju na toj lestvici - na prvom mestu je legalizacija postoje}ih gradskih sadràja, onih koji se svojim kvalitetom, namenama, funkcijama i lokacijom uklapaju u koncept budu}eg dugoro~nog urbanog razvoja i ure|ewa naseqa.

Sa aspekta teorije sistema Petrovac je u interakcijskom odnosu sa okruèwem, {to planski treba dugoro~no osmisliti - koncipirati. Promene ukupnog broja i strukture stanovnika, kao i projekcije ekonomskih komponenata standarda, ~ine osnovu na kojoj se temeqi (zasniva) prostorno

44

fizi~ki razvoj naseqa. Ciq je da se na osnovu pomenutih indikatora razvoja modelira ekonomski i ekolo{ki racionalan urbani razvoj grada. Da se rezervi{e i racionalno organizuje prostor, sadràji i funkcije u gradu. Planski koncept je stvoren tako da se kroz implementaciju datih postavki racionalnije koristi postoje}e gra|evinsko zemqi{te a fizi~ki {irewe grada orijenti{e na levu obalu Mlave. Prema vi{egodi{wim promenama broja stanovnika o~ekuje se da }e u podru~ju GP-a 2026 godine ìveti oko 8030 stanovnika. Ciq je da se za ovaj broj stanovnika (oko 3300 doma}instva) obezbedi prostor za preko 3600 stanova (ukqu}uju}i i postoje}e), povr{ine za novih 2.000 radnih mesta, sa dnevnim migrantima, zatim prostore i povr{ine za: snabdevawe, usluge, zanate i druge servise, de~je ustanove, obrazovawe, kulturu, sport, administraciju, informisawe i druge potrebe. Potrebno je izvr{iti izgradwu i modernizaciju sadràja turisti~ke ponude i opreme (za ulagawa u pribavqawe i ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, komunalno opremawe, izgradwu i rekonstrukciju objekata seoskih doma}instava za turisti~ki sme{taj, izgradwu turisti~ke opreme i drugo); U narednom periodu o~ekuje se rast sektora usluga i porast broja preduze}a i radwi u sektoru uslu`nih delatnosti na gradskom podru~ju. Demografske promene i prisutni trendovi ukazuju na opasnost daqe depopulacije i razvoja ovog prostora a sa druge strane veliki broj stanovnika op{tine nalazi se na radu i boravku u inostranstvu i sa svojim finansijskim potencijalom uz motivaciju za investirawe predstavqa mogu}i faktor budu}eg razvoja . Za izgradwu novih privrednih objekata neophodno je omogu}iti plansku izgradwu i shodno tome nuditi i opremati budu}e lokacije. Privla~ewa stranih ulagawa je od izuzetnog zna~aja. Direktna strana ulagawa plasiraju se uvek u visoko - akumulativnim granama. Posebno atraktivne oblasti za strana direktna ulagawa su infrastrukturni sektor, proizvodwa i sektor usluga. Sve zemqe u razvoju zainteresovane su za finansirawe za projekte krupne infrastrukture koji zahtevaju veliki obim ulagawa. Principi odrìvog razvoja treba, da sa~iwavaju samu su{tinu procesa prostornog razvoja, odnosno, ure|ewa grada, kako bi se stekli uslovi da op{tina dobije status ekolo{ki podobnog podru~ja.

Postoje}e i planirane saobra}ajnice drumskog i èlezni~kog saobra}aja na republi~kom nivou prolaze preko ili rangiraju podru~je GP-a Petrovca. Mreà saobra}ajnica u zahvatu GP-a planirana je tako da se osnovni pravci ulaza i izlaza iz grada, uz {to mawe otpora, ukqu~uju u okruèwe. Na odre|en na~in ovi osnovni pravci uslovili su i uli~nu mreù grada, naravno uz razme{taj zona stanovawa i zona rada.

Ciq je da se u planskom periodu obezbede dovoqne koli~ine vode za pi}e, upotrebu u doma}instvima i privre|ivawe. U skladu sa ovim ciqem kroz

45

planska re{ewa treba obezbediti dovoqne koli~ine vode sa izvori{ta i osnovnu razvodnu mreù. Vezano za prethodno ciqno orijentisanu funkciju (vodosnabdevawe) sam po sebi se name}e ciq da se sakupqaju, odvode i pre~i{}avaju otpadne vode. U planskom periodu potrebno je do kraja realizovati sistem za pre~i{}avawe ili preradu otpadnih voda. Energetski sistemi Petrovca predstavqaju deo {irih sistema tako da se kao ciq name}e potreba obezbe|ewa dovoqnih koli~ina energije (elektro, gasa i toplotne). Razvod u gradu se obezbe|uje zavisno od korisnika stanovawa i privre|ivawa. Jedan od zna~ajnijih ciqeva sa ekolo{kog stanovi{ta je obezbe|ewe lokacije (zemqi{ta) za odlagawe i sanitarno obezbe|ewe - tretman, otpadnih materija. Dakle, obzirom na broj stanovnika, o~ekivane koli~ine otpadnih materija treba stvoriti ekolo{ki pogodne uslove za deponovawe i eventualnu preradu istih. Uz prethodno re~eno, kao zna~ajan ekolo{ki ciq predvi|eno je ure|ewe vodotokova u podru~ju GP-a.

Vrlo je vaàn ciq ali ne samo kao ciq ve} kao odlu}uju}i faktor (impuls) razvoja stvarawa privredno sistemskog ambijenta, fiskalne, monetarne, po pravilu stimulativne mere zemqi{ne politike, poreske i drugih razvojnih politika.

Osnovni ciqevi razvoja zasnovani su na principima odrìvog razvoja: ograni~ewe {irewa naseqa koje karakteri{u kontrakcije i intenzivirawe kori{}ewa ve} urbanizovanih prostora; podela naseqa na zone sa istim pravilima gra|ewa; uspostavqawe multifunkcionalne strukture naseqa i svake wegove ~etvrti koje nosi u sebi sposobnost prilago|avawa promenama, omogu}ava etapni razvoj, ima socijalnu funkciju i doprinosi izrazitom pribliàvawu mesta stanovawa i mesta rada; fleksibilno kori{}ewe, odnosno promene namene i objekata, kao otvoren i povratni prostor; ekolo{ka revitalizacija ìvotnog prostora; o~uvawe ìvotnog prostora, kulturnog i graditeqskog nasle|a koje ima elemente ekolo{ke, socijalne i ekonomske odrìvosti; oblikovawe naseqa, a posebno javnih prostora, {to ima zna~ajno mesto u kvalitetu ìvqewa; obezbe|ivawe zadovoqavaju}ih uslova ìvota u svim delovima naseqa, kao potrebe za socijalnim ujedna~avawem, {to se odnosi na stanovawe, rad, odmor, rekreaciju, javne slu`be, saobra}ajnu i komunalnu infrastrukturu, snabdevawe i usluge

3.2.4. Koncepcija ure|ewa prostora Uspostavqawe multifunkcionalne strukture naseqa i svake wegove ~etvrti koje podrazumeva: -usluge u sklopu stanovawa, lokacije za male i sredwe proizvodne pogone, mogu}nost promene namene prostora i objekata koja nosi u sebi sposobnost prilago|avawa na promene, omogu}ava razvoj u etapama, ima socijalnu funkciju i doprinosi pribliàvawu mesta stanovawa i mesta rada, usluga, odmora i rekreacije;

46

-me{ovito kori{}ewe prostora za pojedine namene i mogu}nost promene namene prostora i objekata, kao otvoren i povratan proces, uz uslov da ne do|e do me|usobnog ugroàvawa. Mogu}a je promena namene industrijskih objekata u objekte kulture, zabave i rekreacije; industrijskih i poslovnih objekata u stanove; reciklaà»delova industrijskih zona i pojedina~nih zaostalih proizvodnih pogona unutar drugih namena, u objekte za potrebe malih proizvodnih pogona; -ekolo{ku revitalizaciju ìvotnog prostora, kao kolektivnog dobra, koje se mora {tititi, zbog te`wi da do|e do preiskori{}ewa i zaga|ewa kako gra|evinskog tako i ostalog zemqi{ta i do pogor{avawa ìvotnih uslova; Osnovni principi planirane organizacije prostora su: 1) Naseqe i svaka wegova ~etvrt treba da imaju multifunkcionalnu strukturu, koja se zasniva na slede}im postavkama:

- stanovawe uvek prate usluge i to utoliko u ve}em obimu, ukoliko je ve}a frekvencija pe{aka (centar, glavna ulica, trgovi, raskr{}a, èlezni~ka stanica i sl.); - zonama stanovawa se pribliàvaju ili se u wima i nalaze mali proizvodni pogoni, ~esto u doma}oj radionosti, uz uslov, da bukom, vibracijama, gasovima, mirisima, otpadnim vodama i drugim {tetnim dejstvima ne ugroàvaju okolinu. 2) Najve}e rezerve za dugoro~an razvoj stanovawa, proizvodnih delatnosti, usluga i javnih slu`bi su u okviru urbanizovanog dela Petrovca, koji obuhvata kompaktno naseqe kao i u delovima formiranih ili zapo~etih grupacija i sadràja du` izlaznih glavnih pravaca: - na tom prostoru bi}e mogu}e, u zna~ajnijem obimu, ostvariti "unutra{we {irewe grada", kroz dogradwu, zamenu i novu izgradwu, u okviru: - nedovoqno iskori{}enih ili neizgra|enih ure|enih prostora ({iri delovi centra); - prostora koji }e pretrpeti urbanu transformaciju ({ira zona centra i ruralni delovi naseqa) i promenu (leva obala Mlave, ulazni deo od strane @agubice, delovi industrijske zone u zoni kontakta sa naseqem); - ivi~nih podru~ja naseqa, koja treba zaokruìti, radi sanacije stawa i umerene nove izgradwe (zapadni,severni i ju`ni delovi naseqa). 3) Postoji potreba, da se sanira stvoreno stawe, da se izvr{i koncentrisana decentralizacija u obodnim delovima podru~ja, zaokruèwem enklava oko prilaznih puteva i raskr{}a lokalnih puteva, uz {to mawe pro{irewe gra|evinskog zemqi{ta. Potrebno je podizawe saobra}ajne i komunalne opremqenosti i nivoa usluga i time, stvarawe kvalitetnijih uslova za ìvot, bavqewe poqoprivredom i proizvodwom u okviru malih i porodi~nih pogona. - Formirawe saobra}ajnog prstena oko jezgra naseqa radi wegovog saobra}ajnog rastere}ewa.

47

- Razvoj {irih prostora usmeravati planovima op{tina i regionalnim planovima, ali i akcionim planovima i programima razvoja. Naro~ito je potrebno posvetiti pa`wu saobra}aju i infrastrukturi. 4) U evropskim okvirima, èleznica je postala osnovni nosilac prevoza u me|umesnom i regionalnom putni~kom i teretnom saobra}aju a to }e, u bliskom vremenu, postati i u okvirima Srbije pa realno i Petrovca. To je razlog planirawa èlezni~ke pruge sa èlezni~kom stanicom, {to taj prostor oko èlezni~ke stanice moè u~initi frekventnim a time i atraktivnim, za nove kvalitetne sadràje. Pasivnu i delom neiskori{tenu zonu privre|ivawa potrebno je pretvoriti u atraktivnu me{ovitu zonu sa delatnostima, uslugama i stanovawem ( u vi{im delovima), sa organizovanim novim sadràjima i javnim prostorima. Potrebno je obezbediti i prostor za novu autobusku stanicu u funkciji me|ugradskog i prigradskog saobra}aja. 5) Stanovawe karakteri{e vi{e tipi~nih celina: - Stanovawe visoke gustine u naseqskom centru. Prose~an indeks izgra|enosti zone je 2,8; spratnost do P+3+Pk; gustina naseqenosti prose~na 100 stanovnika/ha; - Stanovawe sredwih gustina, koje }e se interpolovati u okvire postoje}ih struktura, na principima "unutra{weg {irewa grada", slede}i i unapre|uju}i stvorene ambijantalne celine i uvode}i u wih usluge i disperzno razme{tene parkove i rekreativno - sportske terene. Zauzima prostor, koji zaokruùje kompaktno naseqe povr{ine od 57,1 ha. Prose~an indeks izgra|enosti, na nivou zone ili prostorne celine, 2,0; spratnost do P+2; gustina naseqenosti prose~na 50 stanovnika/ha; - Stanovawe niske gustine, koje }e predstavqati transformaciju ruralne u gradsku celinu, kroz deobu velikih gra|evinskih parcela i komunalno opremawe. Zauzima prostor povr{ine od 176,4ha. Prose~an indeks izgra|enosti zone je 0,8; spratnost do P+1+Pk; gustina naseqenosti prose~na 30 stanovnika/ha; - Ruralno stanovawe, prete`no za poqoprivredna i me{ovita doma}instva i male proizvodne pogone u doma}oj radinosti, na povr{ini od 110,4ha. Prose~an indeks izgra|enosti na nivou zone je 0,4; spratnost do P+1; gustina naseqenosti prose~na 15 stanovnika/ha; - Vikend stanovawe, za povremeno kori{}ewe, na povr{ini od 12,8ha. Prose~an indeks izgra|enosti na nivou zone je 0,2; spratnost P+0; gustina naseqenosti prose~na 10 stanovnika/ha; 6) Po pravilu industrijski objekti se lociraju na terenima sa minimumom prirodnih ograni~ewa, uz mogu}nost wihovog racionalnog povezivawa sa infrastrukturnim sistemima, energetskim izvorima i dr. Vrednovawe terena za locirawe industrijskih i drugih proizvodnih objekata zasniva se i na slede}im kriterijumima: - pogodni osnovni inèwersko-geolo{ki uslovi za gradwu (nosivost ve}a

od 2,5 kg/cm2, dobra stabilnost ne samo u prirodnom stawu),

48

- povoqni uslovi za vodosnabdevawe i ispu{tawe upotrebqavanih voda (blizina vodotoka do 300 m),

- nagib terena do 3%, - izdvojenost od stambenih i drugih gradskih zona, - poloàj u odnosu na naseqe i duvawe dominantnog vetra, - dubina podzemnih voda ve}a od 2 metra. Obzirom na pomenute kriterijume, za daqi razvoj grada od posebnog je zna~aja usmeravati industrijsku izgradwu u okviru postoje}e industrijske zone. Tereni na kojima je za~eta industrija Petrovca pripadaju vrlo pogodnim terenima koji zadovoqavaju sve, prethodno pomenute kriterijume. Industrijska zona moè da se {iri i na terene aluvijalne ravni Mlave, koji se odre|enim hidromelioracionim radovima mogu u potpunosti osposobiti za gradwu industrijskih objekata. U tom smislu bi bile razvojne smernice: - [irewe industrijske zone na prostoru severno i severozapadno od grada u pravcu Poàrevca, zaustavilo bi se neplansko {irewe industrijskih povr{ina, a posebno u okviru, planom odre|enih stambenih zona. - Organizovawe radnih i me{ovitih zona za male proizvodne pogone, {to }e omogu}iti etapno ure|ivawe i racionalno kori{}ewe ure|enog zemqi{ta, kao i elasti~nost na promene kao i izgradwu proizvodnih pogona mawih kapaciteta. - Dominantan zna~aj malih proizvodnih pogona u budu}em privrednom razvoju uslovqava: podsticawe razvoja malih proizvodnih pogona u doma}oj radinosti naro~ito, na ruralnom podru~ju i delovima naseqa niskih gustina. 7) Globalnom ja~awu veza sa regionom, sa velikim proizvodnim i prodajnim sistemima, kao i razvoju turizma, mogu pruìti zna~ajan doprinos sadràji koji bi se mogli realizovati u okviru novih me{ovitih zona formiranih na atraktivnim lokacijama uz zna~ajne saobra}ajne koridore. 8) Veliki zna~aj daje se aktivirawu postoje}ih i potencijalnih nukleusa, koji pove}avaju atraktivnost naseqa i doprinose povoqnom ambijentu za turisti~ki i privredni razvoj to su naro~ito: - Revitalizacija ulice Srpskih vladara i centra naseqa; - Formirawe raznovrsnih novih repernih prostora i objekata, kao {to su: kulturno-istorijski muzej, novi trgovi i parkovi, gradski rekreativni centar, sportski gradski centar, regionalni tr`ni centar, vidikovac; - Ponuda raznovrsnih proizvoda doma}e radinosti. 9) Javne slu`be, a naro~ito osnovno obrazovawe, socijalna za{tita, dece i ostarelih lica, kultura, dobijaju jo{ ve}i zna~aj u op{tinskim razmerama za stabilan razvoj, pa se planira: - Rekonstrukcija i revitalizacija objekta stare {kole; - Izgradwa doma za stare, u blizini medicinskog centra i sportske hale;

49

- Izgradwa jedne podru~ne osnovne {kole, jo{ dva objekta de~ije za{tite i jednog objekta zdravstvene ambulante, u ciqu pove}awa dostupnosti ovih usluga korisnicima; - Izgradwa novih i ure|ewe postoje}ih sportskih i sportsko - rekreativnih prostora, objekata i povr{ina. 10) Javne zelene povr{ine dobijaju funkciju mesta za odmor stanovnika i one moraju biti u disperziji, kako bi {to ravnomernije pokrivale teritoriju naseqa. To su: - Postoje}i park koji treba da se uredi i odràva na na~in primeren wegovom zna~aju i prostornoj vrednosti u odnosu na celo naseqe; -U produètku, nizvodno od àbarskog mosta da se formira nova parkovska povr{ina kao prirodan nastavak postoje}eg parka; -Uz desnu obalu Mlave na potezu industrijske zone i komunalnih objekata treba oformiti zeleni za{titni pojas uz reku kao tampon zonu koja }e {tititi reku i sa~uvati mogu}nost pristupa do we; - Sve parkovske, pa i najmawe povr{ine u nasequ treba oplemeniti i urediti kako bi im se pove}ao pozitivan efekat u okruèwu; -Du` obale Mlave, koja povezuje zelene enklave - parkove i povr{ine za sport i rekreaciju urediti {etali{te. 11) Prostori za sport i rekreaciju pribliàvaju se stanovawu i razli~iti su po sadràju.

Cela teritorija GP-a pogodna je za sme{taj rekreacije, pri ~emu pa`wu treba obratiti na postoje}u izgra|enost, prirodne i ambijentalne vrednosti. Objekti za rekreaciju treba da su u blizini korisnika, odnosno da budu u desetominutnoj pe{a~koj izohroni, pri ~emu treba koristiti sve postoje}e potencijale (parkove, {kolska igrali{ta, reku). Tereni uz reku Mlavu su vrlo pogodni za razvoj rekreativnih povr{ina, naro~ito u letwim mesecima. To treba da bude objekat zatvorenog bazena, stadion, sportski tereni, plaè i staze za {etwu pored reke. 12) Posebna pa`wa se mora posvetiti za{titi i prezentaciji nepokretnih kulturnih dobara i ambijentalnih celina. To su: Utvr|ena nepokretna kulturna dobra u Petrovcu su spomenici kulture:

1. Crkva sv. Vaznesewa u Petrovcu 2. Kompleks zgrada SO, stara po{ta i suda u Petrovcu 3. Stara mehana Tasi}a, Petrovac

13) U delu naseqa, posebno na levoj obali Mlave, nivo podzemnih voda pribliàva se koti terena, u pojedinim periodima godine. Od kqu~nog je zna~aja za naseqe, poboq{awe reìma podzemnih voda, {to se moè ostvariti merama aktivne i pasivne za{tite. Mere aktivne za{tite su: - Uspostavqawe procesa evapotranspiracije na {to ve}em prostoru, odnosno kori{}ewe sunca i biqaka, kao prirodne pumpe za snièwe nivoa podzemnih voda. Zato je neophodno formirawe javnih zelenih povr{ina i

50

drugog zelenila u okviru naseqskih funkcija, u {to ve}im kompleksima i {to disperznije, u svim ugroènim naseqskim ~etvrtima (parkovi, skverovi, park-{ume, prostori za sport i rekreaciju i dr.); - Formirawe visoke norme slobodnih povr{ina i to: u zonama stanovawa od 30m2/stan do 275m2/stan i u industrijskim zonama 125m2/zaposlenom. Mere pasivne za{tite su: Odre|ivawe zona zabrawene ili uslovqene izgradwe; Zabrana izgradwe podruma u zonama uslovne izgradwe; Odre|ivawe bezbedne kote prizemqa vode}i ra~una o utvr|enom nivou podzemnih voda. 3.2.5. BILANS PLANIRANIH NAMENA POVR[INA U narednoj tabeli prikazan je odnos postoje}ih i planiranih povr{ina po pojedinim namena. Iz datog pregleda se vidi da su najmawe promene kod objekata javnih namena (sredwe obrazovawe, de~ija i socijalna za{tita, pa ipak su uve}ane za oko 30%), povr{ine pod zelenilom se uve}avaju vi{e od sedam puta, sport i rekreacija skoro vi{e od ~etiri puta, povr{ine namewene za komunalne sadràje su vi{e nego dvostruko pove}ane, saobra}ajne povr{ine su najve}im delom uve}ane koridorima obilaznice i planirane èleznice, {to ukupno predstavqa kod javnog gra|evinskog zemqi{ta uve}awe od skoro tri puta. Ostalo gra|evinsko zemqi{te je uve}ano za 41% u odnosu na postoje}e stawe, a to uve}awe se najve}im delom odnosi na poslovawe, za{titno zelenilo i stanovawe. Kod ostalog zemqi{ta, {umsko je neznatno uve}ano a poqoprivredno zna~ajno smaweno ( skoro 50%), najve}im delom pretvarawem u gra|evinsko. Tabela broj 15:Uporedni bilans postoje}e i planirane namene povr{ina

Namena povr{ina Postoje}e stawe

(ha) Postoje}e stawe (%)

Planirano stawe (ha)

Planirano stawe (%)

1 2 3 4 5

1.Javno gra|evinsko zemqi{te

1.1. Javne slu`be 5,6 0,41 7,2 0.52

Osnovno obrazovawe 0,5 0,04 0,8 0.06

Sredwe obrazovawe 1,7 0,12 1,7 0.12

Zdravstvo 1,5 0,11 2,1 0.15

De~ija za{tita 0,4 0,03 0,6 0.04

Socijalna za{tita 0,2 0,01 0,7 0.05

Kultura, nauka, informisawe 0,7 0,05 0,7 0.05

Uprava i administracija 0,6 0,04 0,6 0.04

1.2. Zelenilo 5,2 0,38 38,6 2.80

Gradski park 2,3 0,17 4,9 0.36

Skverovi 0,1 0,01 0,6 0.04

51

[etali{ta pored Mlave 1,6 0,12 6,8 0.49

Park-{ume - - 19,5 1.42

Naseqsko zelenilo 1,2 0,09 6,8 0.49

1.3. Sport i rekreacija 6,7 0,49 29,3 2.13

Sportsko - rekreativni centri 17,7 1.28

Gradski sportski centar 3,2 0,23 3,2 0.23

Otvoreni tereni 2,4 0,17 3,0 0.22

Kupali{ta 1,1 0,08 5,5 0.40

4. Komunalni objekti 14,8 1,07 31,9 2.31

Novo grobqe / / 16,5 1.20

Stara grobqa 4,6 0,33 4,6 0.33

Kapela 0,2 0,01 0,2 0.01

Zelena pijaca 0,6 0,04 0,6 0.04

Sto~na i kvanta{ka pijaca 6,3 0,46 6,3 0.46

@ivotiwsko grobqe 0,4 0,03 0,4 0.03

Toplana 0,2 0,01 0,6 0.04

Veterinarska stanica 0,1 0,01 0,1 0.01

TS 110/35 kV 1,7 0,12 1,7 0.12

Postrojewe za pre~i{}avawe voda 0,7 0,05 0,7 0.05

Vatrogasni dom / / 0,2 0.01

1.5. Krupna infrastruktura 41,1 2,98 119,6 8.68

Drumski saobra}aj 72,1 5.23

Obilaznica / / 5,5 0.40

Regionalni putevi 2,9 0,21 2,9 0.21

Saobra}ajnice prvog reda 15,5 1,12 23,9 1.73

Sabirne saobra}ajnice 12,7 0,92 17,7 1.28

Sekundarne saobra}ajnice 10,0 0,73 22,1 1.6

@elezni~ki saobra}aj / / 30,7 2.23

@elezni~ka pruga / / 26,0 1.89

@elezni~ka stanica / / 4,6 0.33

Svega javno gra|evinsko zemqi{te: 73,4 5.33 226,6 16.44

2. Ostalo gra|evinsko zemqi{te

2.1. Stanovawe 347,1 25,19 353,7 25.67

Visoke gustine - - 9,8 0.71

Sredwe gustine - - 31,1 2.26



Niske gustine - - 176,4 12.8

Ruralno stanovawe - - 110,4 8.01

2.2. Verski objekti-crkve 0,4 0,03 1,0 0.07

2.3. Proizvodwa 45,9 3,33 119,4 8.66

2.4. Me{ovito poslovawe 12,7 0,92 66,8 4.85

2.5.Komercijalne delatnosti 8,3 0,60 23,3 1.69

2.6. Za{titno zelenilo / / 37,4 2.71

52

2.7. Posebne namene 7,7 0,56 7,7 0.56

2.8. Saobra}ajni objekti 1,1 0,08 4,3 0.31

Autobuska stanica 1,1 0,08 1,1 0.08

Parkinzi za putni~ka vozila / / 1,5 0.11

Parking za teretna vozila / / 1,7 0.12

Svega ostalo gra|evinsko zemqi{te 423,2 30.71 613,6 44.53

Ukupno gra|evinsko zemqi{te 496.6 36.03 840.2 60.98

Vodno zemqi{te 35,1 2,55 53,8 3.90

Poqoprivredno zemqi{te 751,1 54,51 385,3 27.96

[uma 12,2 0,89 15,7 1.14

Vinogradi i vo}waci 83,0 6,02 83,0 6.02

Podru~je plana 1378,0 100,00 1378,0 100.00

3.2.6. Potro{wa gra|evinskog zemqi{ta Visoka potro{wa gra|evinskog zemqi{ta po stanovniku posledica je potrebe za rastresitom strukturom naseqa, kako bi se uspostavila evapotranspiracija i podigao kvalitet ìvotne sredine, u odnosu na stanovawe, rad, odmor i rekreaciju. To su: 1) velike zelene povr{ine -za{titno zelenilo na 37,4ha, sport i rekreacija na 29,3ha; 2) niski indeksi zauzetosti zemqi{ta, odnosno visoke norme slobodnih povr{ina po stanovniku (odnosno po zaposlenom), pod zelenilom na parcelama. U odnosu na ekolo{ki zadovoqavaju}u normu od 30 m2 slobodne povr{ine po stanovniku, planirana je vi{estruko vi{a norma, kako bi se pove}ao intenzitet evapotraspiracije. Zna~ajnu stavku u potro{wi gra|evinskog zemqi{ta ~ine planirana trasa obilaznice i èlezni~ke pruge sa stanicom, kao i formirawe nove me{ovite proizvodno-komercijalne zone oko wih ali i obuhvatawe udaqenije lokacije planiranog grobqa granicom Generalnog plana.

4. PRAVILA URE\EWA PROSTORA 4.1. Osnovna namena podru~ja plana Namena prostora u zahvatu Generalnog plana, zasnovana je na dugoro~noj projekciji demografskog i dru{tveno-ekonomskog razvoja kao i mogu}nostima koje pruàju prirodni i stvoreni ~inioci prostora.

Pri planirawu potrebnog zemqi{ta za pojedina~ne funkcije, primeweni su normativi i kriterijumi za mawa naseqa kojima po svojoj veli~ini pripada i Petrovac uzimaju}i u obzir sve specifi~nosti samog Petrovca.

Teritoriju Generalnog plana ~ini: gra|evinski reon i ostalo zemqi{te (poqoprivredno, {umsko i vodno zemqi{te). Vodno zemqi{te je svojom povr{inom u{lo u obra~unu gra|evinskog reona.

53

Planirani koncept namene povr{ina, u okviru gra|evinskog reona, dat je u poglavqu 3.

Podru~je generalnog plana zahvata prostor od 1376,0 ha.Osnovna planirana namena u podru~ju plana je: gra|evinski reon, od ~ega je gra|evinsko zemqi{te (835,9ha) i vodno (53,8 ha) , poqoprivredno zemqi{te (389,6ha), vinogradi i vo}waci (83,0ha) i {umsko zemqi{te (15,7 ha). 4.2. Gra|evinski reon Dosada{wa potro{wa ukupnog gra|evinskog zemqi{ta u zahvatu predhodnog GP-a, bila je 412.0 ha ili oko 525 m2 po stanovniku. Planirani gra|evinski reon ima 889,7ha. Do ovako zna~ajnog uve}awa gra|evinskog reona je do{lo iz potrebe uobli~avawa postoje}eg izgra|enog zemqi{ta, wegovog urbanog opremawa kao i obuhvatawa granicom gra|evinskog reona zna~ajnih infrastrukturnih koridora (pruge i obilaznice), koji su kao kruti infrastrukturni koridori ujedno i granica gra|evinskog reona. To zna~i da }e oko 369,4 ha u zahvatu Generalnog plana biti iz produktivnog prestruktuirano u gra|evinsko zemqi{te. Gra|evinski reon podeqen je na urbanisti~ke zone, prema poloàju, vremenu nastajawa, morfolo{kim i drugim karakteristikama, i prostorne celine u okviru kojih su propisana pravila ure|ewa i pravila gra|ewa za objekte javnog interesa i za povr{ine koje nisu javnog karaktera. (grafi~ki prilog br.9. "Urbanisti~ke zone i prostorne celine”)

Gra|evinski reon podeqen je na javno gra|evinsko zemqi{te (obrazovawe, zdravstvo, de~ija i socijalna za{tita, kultura, informisawe, uprava, administracija, posebne namene, komunalni objekti, zelenilo, sport i rekreacija, saobra}ajni objekti, kao i mreà saobra}ajne i komunalne infrastrukture) - grafi~ki prilog br. 8 " Javno gra|evinsko zemqi{te" i poglavqe 4.4 i ostalo gra|evinsko zemqi{te (stanovawe, privre|ivawe i usluge) - grafi~ki prilog br. 5 " Prostorna organizacija naseqa-Namena povr{ina" poglavqe 4.5.

4.3. Podela gra|evinskog reona na urbanisti~ke zone i prostorne celine sa istim pravilima ure|ewa i gra|ewa Gra|evinski reon u Generalnom planu je podeqen na sedam urbanisti~kih zona po{to je planska analiza pokazala da preliminarna programska podela na osam urbanisti~kih zona od kojih su tri stambene, (gradska stambena i op{ta zona, i op{ta stambena zona) po svojim urbanisti~kim parametrima (prose~nim vrednostima indeksa izgra|enosti, indeksa zauzetosti, spratnosti i veli~ini gra|evinske parcele) mogu da se svedu na dve urbanisti~ke zone. Gra|evinski reon sadrì:

1. Zonu rekonstrukcije i obnove - zonu centra 2. Op{tu stambenu zonu 3. Zonu retke gradwe

54

4. Zonu ku}a za odmor 5. Zonu proizvodwe i komunalnih objekata 6. Zonu me{ovite namene 7. Zonu rekreacije Zona centra se sastoji iz 15 prostornih celina, op{ta zona iz 10 prostornih celina, zona retke gradwe iz 8 prostornih celina,zona ku}a za odmor je jedinstvena prostorna celina, zona proizvodwe i komunalnih objekata ima 8 prostornih celina, zona rekreacije se sastoji od 5 prostornih celina i zona me{ovite namene iz 4 prostorne celine. • Zona 1. Istorijski i novi centar naseqa neposredno uz obale reke, na potezu izme|u mostova i u delu prema industrijskoj zoni; karakteri{e je "tiha rekonstrukcija", sa stabilizovanom regulacijom i razvijenom multifunkcionalnom strukturom u okviru koje je zastupqeno stanovawe visoke gustine i stanovawe sredwih gustina, usluge, javne slu`be, kultura; prostor }e se razvijati kroz revitalizaciju za{ti}enih objekata, unapre|ivawem ambijentalnih celina i javnih prostora, poboq{awem i obnovom postoje}ih objekata i izgradwom novih objekata; povr{ine 95,3ha (10,7 gra|evinskog reona); prete`ni indeks izgra|enosti 0,8-1.5; ima 15 prostornih celina: Celina 1.0 je istorijsko jezgro, sa crkvom, starom {kolom, muzejom, uslugama, i stanovawem visoke gustine, povr{ine oko 4,7 ha; Celina 1.1. je najuì deo postoje}eg centra, oko pe{a~ke zone i glavne ulice, povr{ine oko 1,4ha. Kroz proces ''unutra{weg {irewa grada'', do}i }e do wegovog intenzivnijeg kori{}ewa za usluge, kulturu i stanovawe visokih gustina; Celina 1.2. je administrativni centar naseqa (objekti op{tine, suda, katastra), povr{ine oko 3,9 ha, sa izrazitom koncentracijom javnih namena i stanovawem visoke gustine, sa uslugama i javnim slu`bama. Bi}e dominantan proces ''tihe rekonstrukcije'', koji }e obuhvatiti revitalizaciju za{ti}enih objekata i unapre|ivawe ambijentalnih celina, kroz dogradwu, zamenu i izgradwu novih objekata; Celina 1.3. je ju`ni deo centra, u odnosu na ulicu Srpskih vladara, povr{ine oko 1,1 ha. Dominantne usluge, sa objektom hotela, i stanovawe visoke gustine. Na principima ''unutra{weg {irewa grada'', vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata. Celina 1.4. jugoisto~ni deo postoje}eg centra, u odnosu na ulicu Srpskih vladara, povr{ine oko 1,3 ha. Dominantni su stanovawe visoke gustine sa uslugama. Na principima ''unutra{weg {irewa grada'', vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata. Celina 1.5. deo izme|u ulica Solunske, Petra Dobrwca, Steve Milovanovi}a i Srpskih vladara, povr{ine oko 5,0ha. Dominantna namena stanovawe sredwih gustina, sa uslugama u prizemqu. Na principima ''unutra{weg {irewa grada'', vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata.

55

Celina 1.6. severni deo uz ulicu Petra Dobrwca, prostor oko postoje}e autobuske stanice i stare pruge, povr{ine oko 8,4ha. Prete`na namena stanovawe sredwih gustina. Na principima "sanacije" i "unutra{weg {irewa grada", vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata. Celina 1.7. je isto~ni deo postoje}eg centra, severno u odnosu na ulicu Srpskih vladara, povr{ine oko 6,8ha. Dominantni stanovawe sredwih gustina sa uslugama. Na principima "unutra{weg {irewa grada", vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata. Celina 1.8. je isto~ni deo postoje}eg centra, ju`no u odnosu na ulicu Srpskih vladara, povr{ine oko 5,6ha. Dominantni stanovawe sredwih gustina sa uslugama. Na principima "unutra{weg {irewa grada", vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata. Celina 1.9. sredi{wi deo postoje}eg centra, nizvodno od àbarskog mosta, povr{ine oko 2,1 ha. Dominantni sadràj tr`ni centar sa zelenom pijacom i stanovawe sredwih gustina sa uslugama. Na principima "unutra{weg {irewa grada", vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata. Celina 1.10. sredi{wi deo novog dela centra, povr{ine oko 13,6ha. Dominantni stanovawe sredwih gustina sa reprezentativnim objektima javnih namena (bolnica, dom zdravqa i sredwa {kola). Na principima "unutra{weg {irewa grada", vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata koji }e svojim arhitektonsko-urbanisti~kim oblikovawem i op{tim zna~ajem doprineti formirawu konture savremenog centra naseqa. Celina 1.11. zapadni deo postoje}eg centra, ju`na strana ulice Srpskih vladara, povr{ine oko 2,9 ha. Dominantni su stanovawe sredwih gustina sa uslugama. Na principima "unutra{weg {irewa grada", vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata. Celina 1.12. trougao izme|u ulica Srpskih vladara, Petra Dobrwca i Solunske, povr{ine oko 4,5ha. Vrlo zna~ajna "reperna ta~ka" naseqa koja treba da se transformi{e u pozitivnom obliku i iskoristi svoje lokacijske potencijale Dominantni su stanovawe sredwih gustina sa raznovrsnim uslugama i proizvodnim zanatima. Na principima "unutra{weg {irewa grada", vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata. Celina 1.13. jugozapadni deo postoje}eg centra, neposredno uz Mlavu "u zale|u" centra , povr{ine oko 9,8 ha. Stanovawe sredwih gustina sa jednim sportskim terenom u centralnom delu i mogu}no{}u zna~ajnijeg unapre|ewa neizgra|enih povr{ina,. Na principima "unutra{weg {irewa grada", vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata. Celina 1.14. isto~ni deo novog dela centra, povr{ine oko 16,0ha. Dominantni stanovawe sredwih gustina sa objektima javnih namena (osnovna {kola, de~iji vrti}, stadion) i vrlo zna~ajnom postoje}om parkovskom povr{inom du` leve obale Mlave. Na principima "unutra{weg {irewa grada", vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata koji svojim urbanisti~kim re{ewem uz odgovaraju}e ure|ewe postoje}ih vrednosti }e oblikovati budu}i centar naseqa.

56

• Zona 2. Gradska stambena zona je prostorno najve}a i zahvata ju`ni, isto~ni i severni deo naseqa koji predstavqa neposredno okruèwe samog centra u povr{ini od 213,3ha ili 24,0% plana. Prostor }e se ure|ivati kroz promenu namene postoje}ih i izgradwu novih objekata {to zna~i da je ovo zona nove gradwe, zona naseqavawa i zona u kojoj je potrebno utvrditi regulaciju i parcelaciju i infrastrukturno je opremiti. Ovo je zona najve}ih ulagawa u opremawe javnog gra|evinskog zemqi{ta; sastoji se iz 10 prostornih celina: Celina 2.0. je ugao izme|u ulica 1. maja i Solunske (kneì~kog puta), povr{ine oko 9,1ha. Dominantno je stanovawe niske gustine sa minimumom usluga. Na principima "sanacije" koja obuhvata spontano nastale celine, gde treba obezbediti saobra}ajnu funkciju, komunalnu infrastrukturu i elementarne javne slu`be, vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata. Celina 2.1. je severni deo prostora od ulica Mo{e Pijade i Vojislava Stoki}a, povr{ine oko 36,6 ha. Dominantno je stanovawe niske gustine sa uslugama. Na principima "sanacije" i "spoqa{weg {irewa grada", koje predstavqa zaokruèwe i urbanu transformaciju ivi~nih podru~ja naseqa, gde }e se utvrditi nova ili dopuniti postoje}a namena, regulacija i parcelacija i gde treba obezbediti saobra}ajnu funkciju, komunalnu infrastrukturu i elementarne javne slu`be, vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata. Celina 2.2. je severni i severozapadni prostor od ulice Radomira Midi}a, povr{ine oko 26,8 ha. Dominantno je stanovawe niske gustine sa uslugama . Na principima "sanacije" i "spoqa{weg {irewa grada", koje predstavqa zaokruèwe i urbanu transformaciju ivi~nih podru~ja naseqa, vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata. Celina 2.3. je severni deo od ulice Petra Dobrwca od ulice Kosovske do ku~evskog puta, povr{ine oko 14,4ha. Dominantno je stanovawe niske gustine sa uslugama i neure|ene zelene povr{ine koje je neophodno podi}i na nivo za{titnog i ujedno rekreativnog zelenila (park {ume). Na principima "spoqa{weg {irewa grada", koje predstavqa zaokruèwe i urbanu transformaciju ivi~nih podru~ja naseqa, vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata uz predhodno utvr|ivawe nove ili dopunu postoje}e namene, regulacije i parcelacije. Celina 2.4. je prostor isto~no od ulice Jovana [erbanovi}a izme|u ulica Srpskih vladara i Petra Dobrwca, povr{ine oko 14,1ha. Dominantno je stanovawe niske gustine sa uslugama. Na principima "sanacije" i "spoqa{weg {irewa grada", koje predstavqa zaokruèwe i urbanu transformaciju ivi~nih podru~ja naseqa, vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih stambenih i poslovnih objekata sa potrebom izgradwe i objekata javnih namena ({kola, vrti}, ambulanta), kako bi na ovom prostoru se formirao centralni sadràj neophodan i prostorima u okruèwu. Celina 2.5. je desna obala Mlave, uzvodno od laolskog mosta, izme|u Mlave i Srpskih vladara, povr{ine oko 9,5ha. Dominantno je stanovawe niske gustine sa uslugama i nedovoqno ure|ene povr{ine na obali Mlave koje se koriste kao kupali{te i prate}i sadràji i koje je neophodno urediti i podi}i na vi{i nivo rekreativnih povr{ina. Na principima "spoqa{weg

57

{irewa grada", potrebno je izvr{iti zaokruèwe i urbanu transformaciju ovog podru~ja. Celina 2.6. je leva obala Mlave, uzvodno od laolskog mosta, izme|u Mlave i starog korita Busura, povr{ine oko 13,8ha. Dominantno je stanovawe sredwe i niske gustine sa uslugama. Na principima "sanacije" i "spoqa{weg {irewa grada" vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata. Celina 2.7. je ve}a prostorna celina na jugu kompaktnog dela naseqa, povr{ine oko 29,9 ha. Uz stanovawe niske gustine sa uslugama, uz postoje}e objekte javnih namena (sportska hala i {kola) izgradwom novih kompatibilnih sadràja prostorno i funkcionalno }e se oblikovati novi deo centra na levoj obali. Sa ju`ne strane ovaj prostor tangira planirana zna~ajna saobra}ajnica tako da uz postoje}e proizvodno- komercijalne sadràje ima prostornih mogu}nosti za formirawe mawe podceline sli~nih namena. Na principima "sanacije" i "spoqa{weg {irewa grada" vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata, kako stambenih tako i poslovnih. Celina 2.8. je, tako|e, ve}a prostorna celina u jugozapadnom delu naseqa, povr{ine oko 37,9ha. Uz stanovawe niske gustine sa uslugama, uz postoje}e objekte javnih namena izgradwom novih sadràja (de~ija za{tita, sport i rekreacija, park) ovaj prostor treba da predstavqa neposredno okruèwe naseqskog centra. Ovoj prostornoj celini pripada vrlo zna~ajan prostor, kompleks biv{e kasarne, koji realno predstavqa vrlo interesantan potencijal za naseqe, a ~ija nemena se u ovom trenutku ne moè planirati, ali na koju sigurno treba ra~unati u narednom periodu. Na principima "sanacije" i "spoqa{weg {irewa grada" vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata, kako stambenih tako i poslovnih. Celina 2.9. je prostorna celina u jugozapadnom delu naseqa koju formiraju planirane saobra}ajnice, povr{ine oko 18,3ha. Preovla|uju}a namena je stanovawe niske gustine sa uslugama. Na principima "spoqa{weg {irewa grada" }e se utvrditi nova ili dopuniti postoje}a namena, regulacija i parcelacija obezbediti saobra}ajna funkcija, komunalna infrastruktura i elementarne javne slu`be kao i vr{iti dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata. • Zona 3. Zona retke gradwe zahvata povr{inu od 168,4ha,18,9% gra|evinskog reona, i predstavqa wegov rubni deo. Sa izraènom namerom spre~avawa neopravdanog pretvarawa poqoprivrednog u gra|evinsko zemqi{te ovaj prostor }e se ure|ivati na principu "sanacije" koja obuhvata spontano nastale celine, gde treba obezbediti saobra}ajnu funkciju, komunalnu infrastrukturu i elementarne javne slu`be. Ova zona se sastoji iz 8 prostornih celina:

Celina 3.0. je prostor u severnom delu pobr|a, uz kneì~ki put, povr{ine oko 5,8ha. Preovla|uju}a namena je ruralno stanovawe. Na principu "sanacije" koja obuhvata spontano nastale celine treba mu obezbediti odgovaraju}u saobra}ajnu i komunalnu infrastrukturu.

Celina 3.1. je mawa celina formirana od postoje}ih doma}instava na pobr|a, uz planiranu saobra}ajnicu, povr{ine oko 1,5ha. Preovla|uju}a

58

namena je ruralno stanovawe koje,s obzirom na planirani poloàj uz zna~ajnu saobra}ajnicu dobija u kvalitetu. Celina 3.2. je u prostornom smislu zna~ajnija i zauzima krajwi isto~ni deo naseqa uz izlazni put za @agubicu i Majdanpek, povr{ine oko 23,1ha. Preovla|uju}a namena je ruralno stanovawe. Na principu "sanacije" treba mu pribliìti usluge i javne slu`be ali i obezbediti odgovaraju}u saobra}ajnu i komunalnu infrastrukturu. Celina 3.3. je ve}a celina, povr{ine oko 23,1ha. Preovla|uju}a namena je stanovawe niske gustine. Na principu "sanacije" treba mu pribliìti usluge i obezbediti odgovaraju}u saobra}ajnu i komunalnu infrastrukturu. Celina 3.4. je ve}a celina, povr{ine oko 15,9ha. Preovla|uju}a namena je ruralno stanovawe. Na principu "sanacije" treba mu pribliìti usluge i obezbediti odgovaraju}u saobra}ajnu i komunalnu infrastrukturu. Celina 3.5. je povr{ine oko 21,5ha. Pored ruralnog stanovawa i postoje}ih proizvodno- komercijalnih sadràja, uz planiranu zna~ajniju saobra}ajnicu koja tangira ovaj prostor sa severne strane, mogu}e je formirawe mawe podceline sa istim namenama prostora susednih celina. Na principima "sanacije" i "spoqa{weg {irewa grada" vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata, kako stambenih tako i poslovnih. Celina 3.6. je prostor sa isto~ne strane uz put za Svine, povr{ine oko 45,3 ha. Pored dominantne namene ruralnog stanovawa i postoje}ih proizvodno- komercijalnih sadràja, uz planiranu severnu saobra}ajnicu i obilaznicu, na jugu, otvara se mogu}nost za planirawe mini radnih zona komercijalnih i sli~nih sadràja. Na principima "sanacije" i "spoqa{weg {irewa grada" vr{i}e se dogradwa, zamena i izgradwa novih objekata, kako stambenih tako i poslovnih uz obezbe|ivawe potrebne komunalne infrastrukture od strane zainteresovanih investitora. Celina 3.7. je ve}a celina formirana uz izlazne saobra}ajnice prema @abarima i Svinama, povr{ine oko 23,2ha. Preovla|uju}a namena je stanovawe niske gustine. Na principu "sanacije" treba mu pribliìti usluge i obezbediti odgovaraju}u saobra}ajnu i komunalnu infrastrukturu. • Zona 4. Celina 4.0. Zona ku}a za odmor se formira na krajwem severo-istoku prostora, uz put za Ku~evo, na pobr|u Karaule, povr{ine oko 14,1ha. Namewen je za izgradwu objekata za povremeno kori{}ewe uskla|enih sa okruèwem, na ve}im parcelama sa ve}im ure|enim zelenim povr{inama. Na principu izgradwe mawih stambenih objekata tradicionalne arhitekture i materijala, i re{avawa pitawa infrastrukturnog opremawa, moè se formirati jedinstveno vredna prostorna celina . • Zona 5. Zona proizvodwe i komunalnih objekata je postoje}a industrijska zona, iz pravca Poàrevca, povr{ine oko 184,1ha ili 20,7% plana. U ovoj zoni su, uz proizvodne objekte i postoje}i zna~ajni komunalni objekti (postrojewe elektri~ne energije 110/35 kv sa pripadaju}im dalekovodima visokog napona, sto~na pijaca i va{ari{te, grobqe, kao i postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda), ali i nekoliko enklava

59

postoje}eg stanovawa, kao i zna~ajni planirani prostori novih namena (autobuska stanica, vatrogasna stanica). Sastoji se od 6 prostornih celina; Celina 5.0. je celina zapadno uz put iz pravca Poàrevca, od ulaska u podru~je plana do Crvenog potoka, povr{ine oko 25,0ha. Uz stanovawe niske gustine, formirano du` puta i postoje}e veliko elektroenergetsko postrojewe ostaje mogu}nost na neizgra|enom zemqi{tu, na principu "sanacije" uz obezbe|ivawe odgovaraju}e saobra}ajne i komunalne infrastrukture izgradwa objekata proizvodno komercijalnih namena koje ne}e ugroziti postoje}e stanovawe u okruèwu. Celina 5.1. je celina isto~no uz poàreva~ki put, od ulaska u podru~je plana do Crvenog potoka, povr{ine oko 29,2ha. Prostorna celina koja potencijalno ima najve}e mogu}nosti nove gradwe i bez posebnih uslovqavawa postoje}im stawem. Promenom postoje}e namene, novom regulacijom i parcelacijom i obezbe|ivawem odgovaraju}e saobra}ajne i komunalne infrastrukture ovo moè da bude prostor za formirawe potpuno nove i na savremenim principima koncipirane radne zone. Celina 5.2. je celina u sredi{wem delu uz put, izme|u Crvenog i Dabova~kog potoka, povr{ine oko 18,6 ha. Uz mawe stanovawe niske gustine du` puta, dominantna namena je poslovawe, postoje}e i planirano na neizgra|enom zemqi{tu, uz obezbe|ivawe odgovaraju}e saobra}ajne i komunalne infrastrukture i novu regulaciju i parcelaciju prostora. Celina 5.3. je celina izme|u Crvenog i Dabova~kog potoka isto~no od puta, povr{ine oko 32,9 ha. Uz postoje}e stanovawe niske gustine, zna~ajnije na delu bliè centru naseqa, dominantna namena je poslovawe, uz novu regulaciju i parcelaciju slobodnih povr{ina kao i sanaciju postoje}ih kompleksa prostor }e se ure|ivati kroz rekonsrukciju postoje}ih i izgradwu novih poslovno – proizvodnih objekata. Celina 5.4. je celina izme|u Dabova~kog potoka i centra zapadno od poàreva~kog puta, povr{ine oko 30,3ha. Uz postoje}e stanovawe niske gustine, zna~ajnije na delu uz put i bliè centru naseqa, dominantna namena je poslovawe, uz novu regulaciju i parcelaciju slobodnih povr{ina prostor }e se ure|ivati izgradwom novih poslovno - proizvodnih i komercijalnih sadràja. Celine 5.5.i 5.6. su najju`niji deo obuhva}en granicom plana, povr{ine oko 20,7 ha. Dominantna namena su komunalni objekti okruèni poqoprivrednim zemqi{tem. Na krajwem jugu je postoje}e grobqe Svina ( celina 5.6.), a ne{to severnije, a time i bliè nasequ, je planirano gradsko grobqe ( celina 5.5.).Uz predhodno infrastrukturno opremawe i ure|ewe zemqi{ta neophodno je da se pristupi izgradwi novog grobqa. Celina 5.7. je celina koja obuhvata postoje}e grobqe Karaula, povr{ine oko 4,2ha. Grobqe je u funkciji i na wemu }e se obavqati sahrawivawe i u narednom periodu sve dok ima mesta za sahrawivawe.

60

• Zona 6. Zona me{ovite namene zahvata obodni deo prostora, izme|u novoplanirane obilaznice i novoplanirane èlezni~ke pruge. Ova zona zahvata povr{inu od 77,4 ha ili 8,7 % , i pruà se na {irim delovima pojasa uz zna~ajne infrastrukturne koridore, pa kao takva predstavqa vredan privredni i prostorni potencijal. Sama namena zone omogu}ava raznovrsnu izgradwu, uz po{tovawe za{titnih pojaseva i svih drugih zakonom utvr|enih mera za{tite ìvotne sredine. Sastoji se iz 4 prostorne celine: Celina 6.0. zahvata uglavnom neizgra|en prostor izme|u planirane èlezni~ke stanice i obilaznice za koji je neophodno uraditi regulaciju ,parcelaciju i infrastrukturno ga opremiti da bi se priveo planiranoj nameni, povr{ine oko 20,9ha. Celina 6.1. je ju`no i u nastavku predhodne celine sa kojom ~ini jedinstvenu namenu, povr{ine oko 31,3ha. Dominantna namena je planirano poslovawe sa postoje}im ruralnim stanovawem. Celina 6.2. je prostor neposrednog okruèwa objekta ambijentalne vrednosti Panalije (povr{ine 2,1ha).Na principima konzervacije, rekonstrukcije, prikupqawa eksponata sa {ireg podru~ja moè se stvotiri turisti~ki vrlo atraktivan ambijent "etno sela"u neposrednoj blizini urbanog centra, {to moè imati dodatnu vrednost. Celina 6.3.je uz izlaznu saobra}ajnicu prema Svilajncu neposredno naslowena na planiranu obilaznicu, povr{ine oko 23,1ha. Dominantna namena je planirano poslovawe. • Zona 7. Zona rekreacije sadrì ure|ene obale, vodene povr{ine (jezera),{etali{te, biciklisti~ku stazu, parkove i zelene povr{ine integrisane u grad i uz reku, sa sportskim terenima i atraktivnim sadràjima uskla|enim sa tim vrednim prostorom. Zona rekreacije su potrebni i nedovoqni ili nedostaju}i sadràji, na relativno nepovoqnim povr{inama (prostori ugroèni od poplava i povr{inskih voda), koji }e planskim i intenzivnim ozelewavawem doprineti prirodnoj regulaciji ovih voda na ovom prostoru ( tzv." pasivna" regulacija podzemnih i povr{inskih voda). Sastoji se iz 2 prostorne celine Celine 7.0. i 7.1. obuhvataju zelene povr{ine na obalama Mlave, nizvodno od centra naseqa, sa kupali{tem i jezerom na desnoj obali. Prostor treba urediti kao park {ume sa {etali{tem na levoj obali Mlave i zasadima koji }e doprineti ublaàvawu problema podzemnih voda koje karakteri{u ovaj prostor. Povr{ina ovih celina je: celina 7.0.oko 11,7ha i celina 7.1. oko 6,2 ha. Celina 7.2. obuhvata sportsko-rekreativni centar "Kqu~evi" na levoj obali Mlave, nizvodno od centra naseqa, sa otvorenim bazenima (jezerima) i sportskim terenima, parkom, {etali{tem uz Mlavu i potrebnim prate}im komercijalnim sadràjima i uslugama, povr{ine oko 9,0 ha. Celine 7.3. i 7.4. obuhvataju sportsko - rekreativni centar "Kqu~" pored Mlave, uzvodno od centra naseqa. Celina 7.3. povr{ine oko 7,8ha,sa kupali{tima na obe obale Mlave, mawom park {umom i povr{inom za izgradwu objekata prate}ih usluga neophodnih ovim sadràjima. Celina

61

7.4.predstavqa sportski centar sa sportskim objektima i otvorenim sportskim terenima, sa objektima usluga koji prate sportske sadràje, povr{ine oko 13,5 ha. Tabela broj 16: Urbanisti~ke zone

URBANISTI^KE ZONE

POVR[INA

(ha)

PROCENTUALNO

UÊ[]E (%)

1 Zona rekonstrukcije i obnove – zonu centra 95,3 10,7

2 Op{ta stambena zona 213,3 24,0

3 Zona retke gradwe 168,4 18,9

5 Zonu proizvodwe i komunalnih objekata 184,1 20,7

6 Zona rekreacije 77,4 8,7

7 Zona me{ovite namene 48,2 5,4

Vodno zemqi{te 43,1 4,8

Saobra}ajne povr{ine 59,9 6,8

Ukupno: Gra|evinski reon 889,7 100

62

Pregled povr{ina urbanisti~kih zona i prostornih celina i wihov odnos prema ukupnoj povr{ini zona i gra|evinskog reona je prikazan u narednoj tabeli Tabela broj 17:Urbanisti~ke zone sa prostornim celinama

4.4.Javno gra|evinsko zemqi{te 4.4.1. Obrazovawe

• Osnovno obrazovawe Osnovnu {kolu "Bata Buli}" pored u~enika iz Petrovca poha|aju i deca iz naseqa Kneìca, Leskovac, Zabr|e, Lopu{nik, Pankovo, Bo{wak i Veliki

URBANISTI^KE ZONA / PROSTORNA CELINA

POVR[INA

ZONA / CELINA

(ha)

ODNOS

ZONA / CELINA

(%)

1 Zona rekonstrukcije i obnove – zona centra 95,3 100,0

Prostorna celina 1.0. 4,7 4,9















Vodno zemqi{te i saobra}ajne povr{ine

izme|u prostornih celina 8,3 8,7

2. Op{ta stambena zona 213,3 100,0











Vodno zemqi{te i saobra}ajne povr{ine

izme|u prostornih celina 2,9 1,3

63

Popovac. O~ekivana populacija uzrasta 7-16 godina ra~unaju}i demografski trend i najavqene reforme (9 - razredne osnovne {kole) broja}e oko 1100 u~enika 2025.godine.

Izgradwa osnovnih {kola u planskom periodu, odvija}e se prema slede}im kriterijumima:

- u~ioni~ki prostor................. 2 m2/u~eniku - {kolski prostor.................... 8 m2/u~eniku - {kolski kompleks................20-25 m2/u~eniku

Za o~ekivani broj u~enika u 2026. godini potrebna je jedna mati~na osnovna {kola i dve podru~ne na teritoriji Generalnog plana. To podrazumeva izgradwu jedne i otvarawe jedne postoje}e {kole, u planskom periodu. Nova podru~na odeqewa predvi|ena su u prostornoj celini 2.4.

Ukupna planirana povr{ina zemqi{ta namewenog osnovnom obrazovawu iznosi oko 3,5 ha, a bruto izgra|ena povr{ina objekata 8.800 m2 i povr{ina u~ioni~kog prostora oko 2.200 m2.

• Sredwe obrazovawe Sredwo{kolska ustanova - Gimnazija "Mladost", op{teg smera sa odeqewem Trgovinske {kole iz Beograda je sme{tena u objektu veli~ine od 3761 m2,spratnosti P+2 sa {kolskim kompleksom veli~ine 1,38 ha.

Za o~ekivanu populaciju uzrasta 16-19 godina, od oko 550 u~enika postoje}i kapaciteti zadovoqavaju planirane potrebe.Sa postoje}ih 3760,0m2 izgra|enog {kolskog prostora i i ukupno 1,4 ha zemqi{ta, uz uslov da {kola radi u dve smene zadovoqene su potrebe za {kolskim povr{inama. Tabela broj 18:Obrazovawe

Broj U~enika

Povr{ina zemq.(ha)

Stepen obrazovawa

2006. 2026. 2006. 2026.

Indeks izgra|e- nosti

Indeks zauzetosti %

Osnovno 1070 1100 2,7 3,5 0,50 25

Sredwe 525 550 1,4 1,4 0,10 12 Ukupno: 1595 1650 4,1 4,9 0,30 18,5

4.4.2. Zdravstvo Zdravstveni centar u Petrovcu je u gravitacionom podru~ju Bolni~kog centra u Poàrevcu. Ako se ima u vidu, da Zdravstveni centar treba da obezbedi osnovnu zdravstvenu za{titu svim stanovnicima op{tine, da }e wihov broj u 2025. biti oko 30.000 i da je normativ 0,3 -0,4 m2 zemqi{ta po korisniku, odnosno 0,05-0,07m²/stanovniku povr{ine objekta, sledi da Dom zdravqa koji se sastoji od objekata i slu`bi u okviru novog doma zdravqa , oko 5000m2 , i op{ta bolnica koja je sme{tena u objektima povr{ine oko 4000 m2 ,na kompleksu od 1,4ha, zadovoqavaju svojom povr{inom objekata i kompleksa. Indeks izgra|enosti 0,65 a indeks zauzetosti 30%.

64

Iz razloga podjednake pristupa~nosti i potrebe pribliàvawa zdravstvenih usluga korisnicima kako bi se postiglo prostorno ujedna~avawe standarda pruàwa zdravstvenih usluga planirana je zdravstvena stanica sa ambulantom i apotekom u prostornoj celini 2.4., u okviru lokalnog centra naseqa. 4.4.3. De~ija i socijalna za{tita

• De~ija za{tita Postoje}i kompleks pred{kolske ustanove-“de~ijeg vrti}a "Galeb" od 0,41 ha sa objektom od 1100,0m², koji trenutno koristi 532 deteta, se zadràva, uz neophodno pro{irewe kapaciteta.U 2026., kada }e ukupan broj dece uzrasta do 7 godina biti oko 650. Realno je o~ekivati da de~ijom za{titom uzrasta 0-4 godine bude obuhva}eno 30% dece, uzrasta 4-6 godina 60% dece, a uzrasta 6-7 godina 100% dece. Iz toga razloga planirana je izgradwa jo{ jednog objekta de~ije za{tite, na lokaciji uz àbarski put, sa wegove desne strane ( Kqu~evi) kao i izgradwa jednog maweg objekta u okviru lokalnog centra u prostornoj celini 2.4.

• Socijalna za{tita U skladu sa porastom broja stara~kih doma}instava, a naro~ito jedno~lanih, sa promenama u socijalnoj strukturi stanovni{tva i republi~kim programima razvoja socijalnih institucija i ustanova, pored postoje}ih objekata, planiran je prostor za izgradwu socijalne ustanove, doma za stare, sa dnevnim centrom. Ova ustanova mo}i }e da prihvati oko 10% populacije starije od 65 godina na teritoriji op{tine u 2025., odnosno oko 350 osoba. Za normativ od - 10 m2 objekata/ korisniku i 5 m2 zemqi{ta/ korisniku obezbe|uje se prostor od oko 0,35 ha u novom centru, na levoj obali Mlave, koji }e se oslawati na sportski centar a u blizini zdravstvenog i {kolskog centra. Delatnost socijalne za{tite obavqa Centar za socijalni rad (za maloletna i punoletna lica), sme{ten u tr`nom centru, u nedovoqnim i neodgovaraju}im prostorijama sa nezadovoqavaju}im kadrovskim potencijalom s obzirom na veli~inu gravitacionog podru~ja centra i u odnosu na broj stvarnih i potencijalnih korisnika ovih usluga i op{tinska organizacija Crvenog krsta. Tabela broj 19:De~ija za{tita

Broj korisnika

Povr{ina zemq.(ha) Vrsta

objekta 2006. 2026. 2006. 2026.

Indeks izgra|e- nosti

Indeks zauzetosti %

De~iji vrti}

532 550 0,41 0,5 0,25 15

Centar za socijalni rad

1300 1500 - 0,2 - - Dom za stare

- 350

-

1,0

0,4

20

Ukupno: 1832 2300 0,41 1,7 0,3 17,5 4.4.4. Uprava i administracija Petrovac, kao op{tinski centar ima}e odgovaraju}i zna~aj i u sudstvu i upravi. Potrebni objekti ove vrste gradi}e se u centru u skladu sa potrebama, a prema utvr|enim normativima.

65

4.4.5. Posebne namene

Povr{ine posebne namene ~ini kompleks Vojske Jugoslavije, u jugozapadnom delu GP-a pored àbarskog puta, ukupne povr{ine oko 7,9 ha.

U gradskom centru, nalazi se Dom Vojske Jugoslavije koji se koristi kao ustanova kulture..

Ure|ivawe prostora koji su od zna~aja za odbranu zemqe vr{i}e se prema posebnim uslovima.

4.4.6. Zelenilo

Sistem zelenila, u Generalnom planu, ~ine delovi u razli~itom vlasni{tvu, po~ev od prigradskih {uma, privatnih {uma i {ikara, gradskih {uma, gradskih ba{ta, preko gradskog parka, do drvoreda u pojedinim ulicama. Za razliku od mnogih drugih gradskih sektora, ~iji su finasirawe i izgradwa regulisani razli~itim merama, sistem javnog zelenila, mada predstavqa klimatsku infrastrukturu, nema iza sebe ni finansijske ni pravne mehanizme realizacije. U tom smislu bi se morali doneti propisi koji bi obezbedili realizaciju ovog sistema.

Ova namena je definisana prvenstveno sa stanovi{ta zemqi{nog pokriva~a -zelenila, a ne sa stanovi{ta aktivnosti koje se na tim zemqi{tima obavqaju. U tom smislu je ova namena druga~ija od ostalih koje u sebi spajaju i odre|enu delatnost i odre|ene fizi~ke strukture koje toj delatnosti sluè.

• Parkovi Pod pojmom parka podrazumevaju se zelene povr{ine koje se nalaze u izgra|enom gradskom tkivu veli~ine preko 1 ha i koriste se za odmor, {etwu i igru. Petrovac, kao grad na reci, nema dovoqno ure|enih parkovskih povr{ina.Jedini park koji postoji je na levoj obali Mlave, uz kompleks {kola i zdravstvenog centra. Park je nedovoqno ure|en i ne odràva se tako da je wegova realna vrednost ispod poèqnog i potrebnog nivoa. Prostorne mogu}nosti su jo{ uvek takve ( prostor nije napadnut gradwom), da se park produì i pro{iri nizvodno, posebno na toj levoj obali Mlave. Na desnoj obali, koja je znatno vi{e izgra|ena neophodno je urediti i sa~uvati sve zelene i slobodne povr{ine na parkovski na~in kako bi se doprinelo oplemewivawu prostora. Planirani su parkovi na ukupnoj povr{ini 4,9ha.

Kod rekonstrukcije parka vaè slede}i uslovi: - sa~uvati park u postoje}im grani cama; - ukloniti privremene objekte, ako postoje; - izgradwa novih objekata nije dozvoqena; - rekonstruisati park u stilu u kojem je podignut.

Kod podizawa novih parkvskih povr{ina vaè slede}i uslovi: - potrebno je da postoji projekat parka u odgovaraju}oj razmeri sa precizno odre|enom granicom parka, unutra{wim saobra}ajnicama i parkovskim objektima; - zelenilo treba da bude reprezentativno; - planirati mesta za postavqawe spomenika; - planirati vodene povr{ine (ve{ta~ka jezera, fontane); - sadràji treba da budu koncentrisani (miran odmor, igra, sportski objekti i dr);

66

- sadràj sportskih objekata treba da obuhvati sve starosne grupe; - u parku mogu da budu podignuti slede}i objekti: ugostiteqski sa otvorenim ba{tama, prate}i objekti sportskih sadràja, objekti u funkciji odràvawa parka, objekti kulture, mawi otvoreni amfiteatri za kulturne manifestacije i infrastrukturni objekti od op{teg interesa utvr|eni na osnovu zakona; - mogu}a je izgradwa mawih pojedina~nih javnih ili komercijalnih objekata u kompleksima zelenila na osnovu planova detaqnije razrade. Pri tome treba voditi ra~una o veli~ini zelene povr{ine, mikrolokaciji, wenom zna~aju za prostornu celinu ili grad, statusu trajnog dobra i drugim uticajnim ~iniocima.

U postoje}em parku su dozvoqeni slede}i radovi: sanitarna se~a stabala, rekonstrukcija cvetwaka, nova sadwa, rekonstrukcija vrtno-arhitektonskih elemenata, rekonstrukcija staza, rekonstrukcija postoje}ih objekata, podizawe novih vrtno-arhitektonskih elemenata, podizawe fontana, rekonstrukcija i popravka raznih objekata i de~ijih igrali{ta, ogra|ivawe parka. Parkove treba opremiti standardnom infrastrukturom i sistemom za navodwavawe. Uslovi za ure|ewe parkova, kao regulatora reìma podzemnih voda, su: Parkove formirati u blagoj depresiji u odnosu na okolni teren i saobra}ajnice, kako bi se pove}ao efekat evaporacije podzemnih voda; U ve}im parkovima formirati, ako je mogu}e, mawe jezerske povr{ine, ~iji nivo bi se odràvao za oko 1,0 m ispod nivoa okolnih podzemnih voda i tako na wih ostvarivao direktan drena`ni uticaj; • Skverovi Pod pojmom skvera obuhva}ene su zelene povr{ine koje se nalaze u izgra|enom gradskom tkivu, veli~ine ispod 1,0 ha i koriste se za pe{a~ki tranzit, kratkotrajan odmor i igru. i kao male zelene povr{ine predstavqaju va`nu zelenu infrastrukturu gradskog jezgra.

Razlikuje se: skver u administrativno-poslovnom centru grada, skver ispred javnih objekata, skver u stambenim naseqima, skver u okviru saobra}ajnica i dr. U odnosu na na na~in ozelewavawa mogu da budu: parternog tipa (travwaci, cvetwaci), poluotvoreni (parterni prostori sa sadnicama drve}a i `buwa) i zatvoreni (gde preovla|uju visoko drve}e i {ibqe).

Lokacije za nove skverove treba obezbediti u sklopu pe{a~kih zona, novih saobra}ajnih re{ewa, ure|ewem neure|enih prostora grada, prenamenom gra|evinskog bloka ili gra|evinske parcele u sklopu rekonstrukcije delova grada.

Kod rekonstrukcije skverova vaè slede}i uslovi: - sa~uvati skver u postoje}im granicama, - ukloniti privremene objekte, - rekonstruisati skver u stilu u kojem je podignut i - uvaàvati pravce pe{a~kog kretawa.

Kod podizawa novih skverova vaè slede}i uslovi: - uvaàvati pravce pe{a~kog kretawa, - staze, platoi mogu da zauzimaju do 35 % teritorije skvera, - poèqno je da izbor materijala i kompozicija zastora bude reprezentativna, - objekti mogu da zauzmu do 5% teritorije skvera, - na skveru mogu da budu podignuti ugostiteqski objekti i infrastrukturni objekti od op{teg interesa utvr|eni na osnovu zakona, - planirati de~ija igrali{ta saglasno tipu skvera, - zelenilo treba da bude reprezentativno,

67

- planirati u~e{}e cvetnih povr{ina do 5%, - planirati vodene povr{ine (fontane, kaskade i dr.), - vrtno-arhitektonske elemente i mobilijar skvera prilagoditi tipu skvera.

Dozvoqeni su slede}i radovi u postoje}im skverovima: sanitarna se~a stabala, rekonstrukcija cvetwaka, nova sadwa, rekonstrukcija vrtno-arhitektonskih elemenata, rekonstrukcija staza, rekonstrukcija postoje}ih objekata, podizawe novih vrtno-arhitektonskih elemenata, podizawe fontana, rekonstrukcija i popravka de~jih igrali{ta, ogra|ivawe skverova. Skverove treba opremiti standardnom infrastrukgurom i, prema potrebi, sistemom za navodwavawe.

• [etali{te pored Mlave

[etali{te pored Mlave pruà se du` wenih obala, kroz centralni deo naseqa, {irine oko 15,0 m i ukupne povr{ine oko 6,8ha. Uslovi za ure|ewe {etali{ta pored Mlave: - Prostor re{avati parkovski, autohtonim vrstama, sa pe{a~kom stazom i vegetacijom odvojiti {etali{te od kolskih saobra}ajnica, na delu gde se me|usobno pribliàvaju i prate; - [etali{te re{avati kao prostor kome pripada i regulisano korito Mlave; - [etali{te integrisati sa rekreativnim, sportskim centrima i park-{umama, Koje povezuje; - Du` {etali{ta obezbediti biciklisti~ke staze u rekreativne svrhe; u okviru pojasa {etali{ta od oko 15,0 m moè se vr{iti rekonstrukcija odnosno nadvi{ewe odbrambenih nasipa. Javno zelenilo u gra|evinskom reonu obuhvata: parkove i skverove, {etali{ta pored Mlave i park-{ume. U nasequ postoji samo jedan skver od 0,1 ha iza Doma JNA i ne{to naseqskog zelenila u stambenim zonama. Javne zelene povr{ine imaju funkciju regulatora reìma podzemnih voda i mesta za odmor stanovnika i zato moraju biti u disperziji.

• Park -– {uma Park-{ume su na obodu naseqa, na povr{ini od oko 19,5 ha. To su: Park-{uma na pobr|u iznad lokalnog centra u severo-isto~nom delu naseqa kao prirodna veza naseqa sa wegovim zale|em (4,2ha); Park-{uma nizvodno od naseqa, na levoj obali Mlave ispred uz planiranu èlezni~ku stanicu i na desnoj obali Mlave kao zeleni pojas koji razdvaja zonu komunalnih objekata od sportsko-rekreacione zone ( 15,3ha); Mawe {umske povr{ine parkovski ure|ene su planirane kao sastavni deo sportsko - rekreacionog centra.

Park {ume mogu da sadrè slede}e zone: - zonu pasivne rekreacije udaqenu od zone aktivne rekreacije i od glavnih saobra}ajnica najmawe 250 - 300 m. U ovim zonama planirati samo osnovnu opremu (npr. {etne i planinarske staze, rekreacione livade i dr.). Dozvoqeni kapacitet podru~ja je 1-3 posetioca/ha. Maksimalno u~e{}e zastrtih i izgra|enih povr{ina je 2,5 %; - zonu aktivnog odmora koja moè da sadrì dodatnu opremu (npr.

68

jaha}e staze, biciklisti~ke staze, trim staze, igrali{ta za decu, golf, mini golf,restorane, kamping placeve i dr.). Dozvoqeni kapacitet u ovim zonama je 5-9 posetilaca/ha. Maksimalno u~e{}e zastrtih i izgra|enih povr{ina je 5% ukupne povr{ine zone; - zonu sa teì{tem rekreacionih aktivnosti (npr. zone sa sportskim objektima, otvoreni i zatvoreni bazeni, zone kupali{ta, restorani, hoteli, i dr.). Dozvoqeni kapacitet je 100 posetilaca/ha. Ova zona ne moè da zauzme vi{e od 5% od ukupne teritorije predmetne {ume sa odnosom zastrtih, izgra|enih povr{ina i zelenih povr{ina, unutar ove zone, od 60:40%.

Deo {ume moè da bude parkovski ure|en.

Potrebno je obezbediti laku pristupa~nost iz grada, parkirali{ta locirati na glavnim prilazima {umi, teìti da kroz kompleks {ume bude obezbe|eno samo pe{a~ko kretawe, za locirawe novih staza koristiti postoje}e {umske puteve i progale, mreà puteva treba da omogu}ava kru`no kretawe razli~itih duìna sa primarnim, sekundarnim i tercijarnim stazama i obezbediti neophodne staze za snabdevawe objekata.

Formirati progale i livade unutar ve}ih podru~ja pod {umama. Teìti slede}im odnosima: otvorene povr{ine 15-20%, poluotvorene 10-15 % i zatvorene povr{ine 65-70%; teìti formirawu strukturno raznorodnih, vi{espratnih sastojina; planirati duè trajawe ophodwe; izbor preovla|uju}ih vrsta drve}a i {ibqa treba da odgovara prirodnoj potencijalnoj vegetaciji; du` staza, progala i na rekreacionim livadama koristiti raznovrsniji izbor vrsta drve}a i {ibqa; na mestima gde je to mogu}e formirati vizurne ta~ke (iz {ume i unutar {ume); planirati stepenastu, harmoni~no izgra|enu unutra{wu i spoqa{wu ivicu {ume sa velikim u~e{}em listopadnog drve}a i {ibqa, naro~ito cvetnih vrsta, vrsta sa jestivim plodovima i vrsta sa bogatim prole}nim i jesewim koloritom; planirati progale i livade {irine od dvostruke do desetostruke visine okolnog drve}a; u sklopu {ume mogu da se zadrè ili planiraju vo}waci i vinogradi. Pri rekonstrukciji i podizawu novih za{titnih {uma planirati sadwu pionirskih vrsta na klizi{tima i erodiranom zemqi{tu; planirati postepenu zamenu ovih pionirskih vrsta vrstama koje odgovaraju prirodnoj potencijalnoj vegetaciji stani{ta; plantaè topola postepeno zameniti vrednijim vrstama i vrstama koje odgovaraju prirodnoj potencijalnoj vegetaciji stani{ta. Tabela broj 20:Javne zelene povr{ine

Povr{ina zemqi{ta (ha) Red. broj

Vrsta javnog zelenila 2006. 2025.

1. Parkovi 2,3 4,9 3. [etali{ta pored Mlave 1,6 6,8 4. Park-{ume - 19,5

U k u p n o: 3,9 31,2

• Zelenilo specifi~nog karaktera

Savremena urbanisti~ka koncepcija ure|ewa prostora podrazumeva funkcionalno ozelewavawe specifi~nih celina.

Takve zelene povr{ine kao element u oblikovawu prostora imaju i funkcionalni zna~aj: - zelene povr{ine radnih kompleksa - zelene povr{ine {kolskih kompleksa - zelene povr{ine de~jih ustanova - zelene povr{ine zdravstvenih ustanova

69

- zelene povr{ine grobaqa. U postupku rekonstrukcije, revitalizacije i podizawa novih zelenih povr{ina izbor vrsta prilagoditi nameni prostora, uslovima lokacije i funkciji zelenila: - zelenilo radnih zona ima za{titno dekorativnu funkciju, izbor vrsta

zasnovati na brzorastu}im, {irokolisnim li{}arima i prime{anim ~etinarima,

- {kolski kompleksi i de~je ustanove ozelewavati visokodekorativnim vrstama interesantnih morfolo{kih karakteristika,

- zelenilo zdravstvenih ustanova ima dekorativno-za{titnu funkciju a izbor vrsta zasnovati na autohtonim, baktericidnim, insekticidnim vrstama izbegavaju}i àlosne forme,

- zelenilo grobqa ima dekorativno za{titnu funkciju a izbor vrsta prilagoditi nameni: zimzelene i listopadne sadnice àlosnih i piramidalnih formi. Za{titno zelenilo drvorednog tipa ili ìve ograde obavezni su sadràji ure|ewa,

- fragmenti {uma u gra|evinskom podru~ju se zadràvaju i ure|uju kao lokacije sa prioritetnom za{titnom funkcijom.

• Blokovsko zelenilo

Vaàn segment u koncepciji ozelewavawa naseqa je blokovsko zelenilo. U zonama stanovawa visokih gustina-blokovsko zelenilo urediti kombinacijom travnih povr{ina i solitarnih stabala autohtone vegetacije. U zonama sredwih i niskih gustina ozelewavawem parcela obezbediti optimalno u~e{}e zelenila.

• Linearno zelenilo

Osnovni zadatak linearnog zelenila je da postoje}e zelene povr{ine poveè sa planiranih i zelenilom iz okruèwa u sistem zelenila.

Izbor vrsta za drvoredno zelenilo prilagoditi uslovima:

- jednostrani ili obostrani drvoredi, - prekinute nizove popuniti istom vrstom, - za nove drvorede koristiti vrste sa dobro razvijenom i formiranom krunom,

sna`nim korenovim sistemom i pravim deblom najmawe 2,8-3 m visine, - u ulicama gde uslovi zahtevaju uraditi rekonstrukciju drvorednog zelenila

faznom zamenom starih stabala. Ostalo zelenilo javnog karaktera su zelene povr{ine: {kola, de~ijih, zdravstvenih i socijalnih ustanova, grobaqa, kao i u okviru blokovske izgradwe. Ovo zelenilo urediti kombinacijom travnih povr{ina i soliterskih stabala autohtone vegetacije. Voditi ra~una da se ostvare {to ve}i efekti evapotranspiracije, radi regulisawa reìma podzemnih voda.

• Zelenilo van gra|evinskog reona Delovi Varo{kog brda i Karaule predstavqaju zonu izrazitog ekolo{kog zna~aja za naseqe. Nadvisuju}i poloàj i rezerve u ekolo{kom kapacitetu, predstavqaju uslov za ure|ewe: - izvr{iti revitalizaciju postoje}ih zasada, - ozelewavawe i pejza`no ure|ewe sprovoditi shodno uslovima stani{ta,

(po{umqavawe i pejza`no ure|ewe),

70

- izbor vrsta za ozelewavawe je kombinacija li{}ara I, II i III kategorije i ~etinara,

- vegetacijski sklop prilagoditi ekspoziciji i negibu terena, - dozvoqeni su sadràji za aktivnu i pasivnu rekreaciju, prate}i sadràji i

mobilijar. Ostale {umske povr{ine zauzimaju povr{inu od oko 15,7ha. One se ure|uju kao prioritetne za{titne {ume.

• Za{titno zelenilo Za{titno zelenilo je planirano u obodnim delovima grada neposredno uz obilaznu saobra}ajnicu i èlezni~ku prugu, kao tampon zona, zatim delimi~no uz obalu Mlave i na delovima gde mogu da imaju funkciju stabilizacije terena, na ukupnoj povr{ini od 37,4 ha. 4.2.7. Sport i rekreacija Sport je definisan kao: sportsko obrazovawe (obu~avawe u fizi~kom ve`bawu, razvoj fizi~kih sposobnosti i sticawe sportskih navika); takmi~arski sport (aktivnosti usmerene na postizawe sportskih rezultata); rekreativni sport (sportske aktivnosti usmerene na rekreaciju koja se izvodi samostalno ili u sportskim i drugim organizacijama), kao i {kolska sportska takmi~ewa (sportska takmi~ewa u~enika).

Sportski objekat je gra|evina, odnosno prostor (gra|evinski objekat, odnosno wegov deo ili ure|ena povr{ina), namewen za sportske aktivnosti, koji moè da ima prate}i prostor (sanitarni, garderobni, spremi{ni, gledali{ni i drugi) i ugra|enu opremu (gra|evinsku i sportsku).

Postoje}i sportsko-rekreativni sadràji se zadràvaju. Planirani sportsko-rekreativni centri na nivou op{tina se normiraju sa minimumom ukupne povr{ine 4 m2 po stanovniku i 1,2 t2 postanovniku korisne povr{ine, a preporu~uje se i vi{e, ukoliko se ukaè potreba, interes ili mogu}nosti.

Dozvoqava se ru{ewe dotrajalih objekata, izgradwa novih objekata, dogradwa, nadgradwa, rekonstrukcija, adaptacija, upotpuwavawe potrebnim sportskim sadràjima - otvorenim ili zatvorenim sportskim objektima. Na lokacijama predvi|enim za sportske komplekse ili objekte ne dozvoqava se privremena izgradwa objekata druge namene koja nije u funkciji sporta. Do privo|ewa kona~noj nameni na lokacijama za sport i rekreaciju mogu se privremeno ure|ivati i graditi samo sportska igrali{ta i objekti.

Postoje}e sportsko-rekreativne povr{ine i de~ija igrali{ta u okviru stambenih zona se zadràvaju i ne dozvoqava se wihova prenamena u druge namene. Postoje}e sportske povr{ine i de~ija igrali{ta, ili one koje su planirane vaè}im planskim dokumentima a nisu realizovane, treba definisati u okviru javne ili posebne parcele sa javnim reìmom kori{}ewa. Dozvoqeni su izgradwa, rekonstrukcija, adaptacija i popravka de~jih i sportsko-rekreativnih igrali{ta. Omogu}ava se i izgradwa sportskih terena u privatnom vlasni{tvu (fitnes klubovi, teniski tereni, kuglane, bazeni i dr). U zavisnosti od potreba potencijalnih korisnika, mogu}e je sportske terene i objekte realizovati i u okviru komercijalnih zona, radnih zona ili kompleksa, turisti~kih objekata i kompleksa i dr.

71

• Gradski sportski centar Gradski sportski centar ~ine postoje}i objekat sportske hale i stadion, sa {kolskom sportskom halom uz sredwu {kolu i otvorenim sportskim terenom sa objektima prate}ih komercijalnih sadràja u prostornoj celini 1.14. U nasequ jo{ postoje pojedina~ne, mawe ili vi{e ure|ene povr{ine koje se koriste kao sportski tereni. Petrovac nema, i pored brojnih prirodnih predispozicija, sportsko-rekreacioni centar koji bi ponudio kompletnije sadràje ove namene.

• Sportsko - rekreacioni centri

Planirana su dva sportsko - rekreaciona centra: 1. Sportsko - rekreacioni centar "Kqu~evi", nizvodno od grada, na levoj obali

Mlave, povr{ine 3,1 ha i 2. Sportsko - rekreacioni centar "Kqu~ ", uzvodno od naseqa, ve}im delom na

levoj ali delimi~no i na desnoj obali Mlave, povr{ine 14,6ha. Sadràji sportsko - rekreacionog centra "Kqu~evi"su: - otvoreni i zatvoreni pliva~ki bazen, - stadion za male sportove. Uslovi za ure|ewe centra su: - formirati travwake od vrsta predvi|enih za intenzivno gaèwe, - predvideti grupacije autohtone {umske vegetacije, - grupisati objekte za pruàwe ugostiteqskih i drugih usluga. - veli~ina stadiona i kapaciteti odredi}e se posebnim programskim

elementima, - obezbediti kontinuitet {etali{ta pored Mlave. Sadràji sportsko - rekreacionog centra "Kqu~ "su: - jezero ( od starog korita Mlave)sa pe{~anim plaàma, - kupali{ta (plaè) na Mlavi, - otvoreni i zatvoreni pliva~ki bazen, - mali sportovi u rekreativne svrhe, - pomo}ni objekti za potrebe kupali{ta, ugostiteqske i druge usluge. Uslovi za ure|ewe centra su: - na obalama jezera formirati pe{~ane plaè, - odràvati u jezeru nivo vode za oko 1,0 m niì od nivoa okolnih podzemnih

voda, kako bi se obezbedila cirkulacija ~iste vode i regulisawa reìma podzemnih voda,

- u nastavku pe{~anih plaà formirati travwake od vrsta predvi|enih za intenzivno gaèwe,

- u {irem pojasu formirati autohtonu vegetaciju, u kombinaciji sa proplancima,

- obezbediti kontinuitet {etali{ta pored Mlave, - grupisati objekte za pruàwe ugostiteqskih i drugih usluga u izdvojene

enklave.

72

Tabela broj 21: Sport i rekreacija

Povr{ina zemqi{ta (ha)

Red. broj Vrsta centra

2006. 2026. 1. Gradski sportski centar 3,2 3,2 2. Sportsko - rekreativni centar

“”Kqu~evi”» - 3,1

3. Sportsko - rekreativni centar “”Kqu~”» - 14,6 4. Otvoreni sportski tereni 2,4 3,0 5.. Kupali{ta 1,1 5,5 U k u p n o: 6,7 29,3 4.2.8. Etno-park Etno-park je planiran u prostornoj celini 3.8., na povr{ini od oko 2,0 ha. Etno-park je specifi~an oblik nege i ~uvawa kulturnog nasle|a jednog naroda. U ovom slu~aju mogao bi da predstavqa ”in genere etno” i kulturno nasle|e Homoqa. Tako|e bi mogao da bude, delom ili u celini, ''ìvo'' etno-selo, ~iji bi stanovnici pruìli svojevrsne turisti~ke usluge, pribliàvaju}i posetiocima nekada{wi na~in ìvota, a i zanatstva na ovim prostorima. 4.2.9. Komunalni objekti • Grobqa Za lokaciju novog grobqa ura|en je Urbanisti~ki projekat. Lokacija novog grobqa je planirana jugozapadno od naseqa na udaqenosti od oko 3,0 km od centra. Prilaz lokaciji je sa lokalnog puta Petrovac - Dobrwe. Grobqe obuhvata slede}e katastarske parcele: kp.br.4006, kp.br.3660/1, kp.br.3662, kp.br.3663, kp.br.3664/1,2 i pripadaju}i deo puta kp.br.5950. Na delu parcele kp.br.4006 nalazi se borova {uma (3,65 ha) i put za postoje}e grobqe. Na ovom prostoru planirano je slede}e: 1) Grobqe sa prate}im prostorom 1. Novo grobqe - planirano je na delu kp.br.4006 na prisojnoj padini nagiba 2,5% - 13,5%, izme|u lokalnog puta Petrovac - Dobrwe i puta za postoje}e grobqe. Glavni (severni) ulaz u grobqe planiran je sa lokalnog puta ~ija je trasa, u krivini, delimi~no korigovana. U pristupnom delu, planiran je parking prostor za putni~ka vozila, autobusko stajali{te, zatim upravna zgrada i prodavnica robe za potrebe grobqa. Pored glavnog, predvi|ena su i dva sporedna ulaza: ISTO^NI - sa puta za postoje}e grobqe gde je sme{ten i ekonomski ulaz i ZAPADNI - sa lokalnog puta, prema Dobrwu. Grobqe je koncipirano u ortogonalnom sistemu u modularnom rasteru 50h50 m. Od glavnog ulaza vodi prema jugu, reprezentativno obra|ena, glavna aleja. Uz glavnu aleju mogu se predvideti mesta za sahrawivawe zaslu`nih gra|ana pro{irewe sa kapelom i crkvom. Glavna aleja zavr{ava se krematorijumom koji je planiran u posledwoj fazi razrade. Od glavne aleje razvija se re{etkasti sistem sekundarnih saobra}ajnica sa kojih se prilazi pojedinim grobovima.

73

Na prostoru izme|u ograde grobqa i prilaznih saobra}ajnica predvi|ene su mawe zelene povr{ine. Uz ekonomski ulaz na isto~noj strani, locirane su radionice namewene ure|ivawu i odràvawu grobqa. Prostor za sahrawivawe ~ine grobna mesta unutar sekundarnih saobra}ajnica u rasteru 50h50 m. Planirano je ukupno oko 5500 grobnih mesta (prema prora~unu - Analiza uticaja) i to: dvostruka grobna mesta, koja zauzimaju najve}i deo povr{ine za sahrawivawe, pojedina~ni grobovi i porodi~ne grobnice. Parcelu za sahrawivawe ~ine, osim grobnih mesta:

- pristupne staze kojima se odvija saobra}aj unutar parcele, - zelenilo, - odmori{te.

Prate}i objekti grobqa su: Crkva - uz glavnu aleju. Kapele - uz glavnu aleju preko puta crkve (ukupno 10 kapela sa faznom izgradwom). U sastavu bloka kapela- i javni WC-i. Upravna zgrada, sa kancelarijama uprave i administracijom grobqa, mokrim ~vorom i salom, pored glavnog ulaza grobqa. Objekat tehni~ke slu`be odràvawa sa posebnim ekonomskim ulazom sa isto~ne strane (radionice, magacioni za alat i materijal, zatim kancelarije, garderobe i sanitarni ~vor za radnike). Krematorijum - u posledwoj fazi realizacije grobqa, pored glavne aleje, uz ju`nu granicu grobqa. Parkirawe - za putni~ka vozila predvideti uz glavni i sporedni isto~ni ulaz, ukupno oko 120 mesta. Uz glavni ulaz smestiti mawe prodavnice pogrebne opreme. Za{titni pojas oko grobqa bi sa~iwavali:

- postoje}a borova {uma - planirano zelenilo i - rasadnik – predvi|en izme|u ju`ne granice grobqa i postoje}e borove

{ume • Zelena pijaca

U posledwe vreme se radilo na ure|ewu zelene pijace, ali je neophodno: - formirati pija~ni plato i opremiti ga komunalnom infrastrukturom; - urediti prostor za zelenu pijacu koji }e mo}i efikasno da se odràva, kao i zatvoreni prostor za prodaju mle~nih proizvoda, ìvine i sli~ne robe; - urediti prate}e sadràje (sanitarni ~vor, zdravstvena i veterinarska inspekcija, uprava i dr.); - izgraditi lokale za snabdevawe prehrambenim proizvodima, a po potrebi, zatvorenu pija~nu halu na delu pija~nog platoa; - obezbediti parking prostor za teretna vozila snabdeva~a i za putni~ka vozila kupaca; - obezbediti prostor za prodaju sezonskih kabastih proizvoda (bostan, kupus, krompir i sl.).

74

• Sto~na i kvanta{ka pijaca Sto~na pijaca je u jugozapadnom delu naseqa, na desnoj obali Mlave, na lokaciji koja je namenski formirana za sto~nu pijacu. Povr{ina prostora i pristup do we, kao i poloàj u odnosu na naseqe su re{eni na zadovoqavaju}i na~in. Prostor zahvata povr{inu od oko 4.6 ha, tako da ima uslova i za oboga}ivawem prostora i drugim komunalnim sadràjima. Uslovi za ure|ewe sto~ne pijace: - odràvati pija~ni plato, opremiti ga komunalnom infrastrukturom i ograditi ga, u skladu sa sanitarnim i ekolo{kim uslovima; - odràvati prate}e sadràje (vaga, sanitarni ~vor, veterinarska slu`ba i dr.) Uslovi za ure|ewe kvanta{ke pijace: - formirati pija~ni plato, na kome }e se parkirati vozila iz kojih se vr{i prodaja; opremiti ga komunalnom infrastrukturom i ograditi ga; - izgraditi prate}e sadràje (sanitarni ~vor, inspekcija i dr.); - obezbediti parking prostor za putni~ka vozila kupaca. • Vatrogasni dom Osnovni uslov za lokaciju vatrogasnog doma da obezbe|uje {to ve}e pristupa~nosti svim delovima naseqa, odnosno {to brè stizawe vatrogasnih vozila na mesto intervencije. Ovaj uslov moè da zadovoqi lokacija vatrogasnog doma u industrijskoj zoni , gde su i sada stacionirana vatrogasna vozila, ali bez sopstvenog objekta i na parceli "Javora". Potrebno je obezbediti parcelu povr{ine od 0,30 ha, sa direktnim pristupom na primarnu saobra}ajnicu, na kojoj bi se izgradio vatrogasni dom sa prate}im sadràjima. • Deponija otpadnih materija Op{tina Petrovac je odabrala lokaciju “Svina” za odlagawe komunalnog ~vrstog otpada u jugozapadnom delu teritorije op{tine sa leve strane puta Petrovac-Dobrwe. Ova lokacija se koristi preko 20 godina. Pristup lokacije je omogu}en neposredno uz lokalni asfaltni put. Deponija zauzima slede}e katastarske parcele • Br.4907 na povr{ini od 73,70 ari i • Br.4908 na povr{ini od 37 ari Navedene parcele pripadaju katastarskoj op{tini Petrovac. Deponija je locirana jugozapadno od grada Petrovca na oko 3,5 km. Deponija zahvata teritoriju izme|u grada Petrovca i seoskih naseqa Dobrwe (udaqenost oko 3,5 km), Lopu{nik (3,2 km) i Zabr|e (3,2 km). Na lokaciji, kao i u wenom {irem okruèwu nepostoje ~ak ni mawe grupacije ku}a. Poneka usamqena ku}a je udaqena preko 1/4 km.

75

Zemqi{te koje se koristi za deponiju je boniteta V i VI klase (nizak kvalitet pedolo{kog sloja zemqi{ta). Mikroklimatske karakteristike lokacije “Svina” su najvi{e odre|ene orografijom terena, dominantnom izloèno{}u severnih i ju`nih vetrova. Za{titni pojas treba formirati tako da spre~i negativne uticaje vetra u dominantnim pravcima. Prema ura|enom Glavnom projektu deponije potrebni kapacitet deponije za period do 2008. godine je 35.719 m². Odlagawe otpada na deponiji je povr{insko. Ukupna povr{ina kompleksa deponije je 31.849 m². 4.4.10. Saobra}aj Saobra}ajna infrastruktura je planirana tako da se maksimalno iskoriste postoje}i kapaciteti a da se uvo|ewem novih pravaca otklone postoje}i uo~eni nedostaci i predupredi nastajawe novih. Isto tako na mreù puteva je uticala kako postoje}a izgra|enost tako i katastarsko stawe. Izbegnuta su sva ru{ewa za postavqawe najva`nijih koridora. • Drumski saobra}aj Mreà saobra}ajnica namewenih za saobra}aj drumskih vozila u obuhvatu plana podeqena je u slede}e kategorije: primarne saobra}ajnice, sabirne i sekundarne saobra}ajnice. Pored gradskih saobra}ajnica planira se i izgradwa jedne spoqne saobra}ajnice koja bi bila obilazni pravac za dràvne puteve kako bi se tranzitni saobra}aj izvukao iz gradske zone. Saobra}ajnice unutar blokova nisu tretirane ve} za wih, ako nisu definisane, treba raditi planove nièg reda. Obilazna saobra}ajnica Trasa obilazne saobra}ajnice je postavqena po ju`nom obodu naseqa na rastojawu od 800-1300 m od naseqa a pruà se blagim padinama brda na jugu. Put se odvaja u industrijskoj zoni na zapadu od koridora puta R-105, prelazi reku Mlavu preko novog mosta pravi luk oko naseqa i ponovo se vra}a na pravac R-105 na istoku od naseqa premo{}uju}i Mlavu jo{ jednim novim mostom. Ova saobra}ajnica na svojoj trasi preseca pravce jo{ dva dràvna puta R-107 i R-108. Od kapitalnih objekata na wenoj trasi potrebno je izgraditi dva mosta preko reke Mlave i jedan most preko reke Busur. Saobra}ajnica je planirana tako da izmesti tranzitni saobra}aj sa pravca R-105 kao najdominantniji i da poveè i objedini druga dva kako bi se izbegle vo`we u tranzitu kroz naseqe. Po svojim karakteristikama ona ima sve atribute potrebne za saobra}aj na regionalnom putu. [irina kolovoza je 8,5 m za dve saobra}ajne trake. Uz saobra}ajnicu formirati za{titni pojas {irine 10,0 m prema odredbama Zakona o putevima, u kome je zabrawena izgradwa objekata visokogradwe.. Primarne saobra}ajnice To su ulice Srpskih vladara i Kraqa Petra i Petra Dobrwca koje ~ine unutra{wi prsten oko centra naseqa, zatim novoplanirane ulice koje zajedno ~ine spoqni prsten jedna na severu naseqa, severni poluprsten i na jugu ju`ni poluprsten, kao i ulice Solunska i put za Kneìcu, 8. oktobra, Dr Miroslava Tir{a, Jovana [erbanovi}a i daqe na trasi puta za Svilajnac, deo puta za Ku~evo koje se poklapaju sa pravcima koji radijalno vode iz Petrovca a

76

poklapaju se sa dràvnim putevima. Na ovaj na~in uspostavqena su dva koncentri~na prstena sa popre~nim vezama koji ome|uju uè i {ire gradsko jezgro stvaraju}i osnovne konture u okviru kojih se planira daqi razvoj i {irewe gra|evinskog zemqi{ta. Uz to radijalni pravci su me|usobno povezani {to jedan deo saobra}aja izvodi iz centra naseqa rastere}uju}i wegove ulice. [irina kolovoza primarnih saobra}ajnica je 7,0m sa obostranim trotoarima od po 2,5 m osim dela ulice Srpskih vladara kroz industrijsku zonu na zapadu do uliceTrgova~ke koja je opremqena kolovozom od 14,0 m sa po dve saobra}ajne trake za svaki smer vo`we, biciklisti~kim stazama od po 1,2 m i trotoarima od po 2,5 m. Na novoplaniranim saobra}ajnicama potrebno je izgraditi jedan most preko reke Mlave (na ju`nom spoqnom poluprstenu). Severni poluprsten }e primiti i jedan deo tranzitnog saobra}aja sa pravca R-107 za pravce R-108 i R-105 ali to ne}e predstavqati ve}i problem jer je on dimenzionisan tako da moè da zadovoqi zahtevani nivo usluga za te potrebe a i o~ekivani saobra}aj je maweg inteziteta. Ukoliko se ukaè potreba da se koridor usled izgra|enih a vrednijih objekata mora suziti to }e biti u~iweno na u{trb trotoara ali ne na mawu {irinu od 1.8 m. Sabirne saobra}ajnice Sabirne saobra}ajnice su postavqene izme|u primarnih i sa wima su paralelne a jedan deo se radijalno pruà i nalazi se na pristupnim putevima. One prihvataju saobra}ajne tokove du` stambenih blokova i tako ih me|usobno povezuju}i i upu}uju saobra}aj na primarne ulice i obratno. To su ulice Petra Dobrwca (deo), 7. jula, Moravska, jedan deo novoplarinih saobra}ajnica kao i saobra}ajnice koje se nalaze na preostalim lokalnim prilaznim putevima. [irina kolovoza saobra}ajnica je 7,0 m sa obostranim trotoarima od po 2,5 m koji se mogu na pojedinim mestima suziti kako bi se izbeglo ru{ewe objekata na 1.5 m. Sekundarne saobra}ajnice U ovu kategoriju saobra}ajnica uvr{tene su saobra}ajnice koje formiraju blokove a umetnute su izme|u saobra}ajnica vi{eg ranga. To su neke postoje}e kojima je samo potvr|ena uloga da formiraju blokovske celine i novoplanirane saobra}ajnice koje imaju ulogu da uspostave osnovne konture budu}ih blokova odnosno da daju smernice za daqe razvijawe gradskog zemqi{ta prate}i svojom dinamikom zainteresovanost za gradwu. [irina kolovoza je 6.0 m sa obostranim trotoarima od po 2.5 m (min. 1.5 m). • @elezni~ki saobra}aj Ovim planskim dokumentom planira se koridor èlezni~ke pruge koji je proistekao kao posledica da je u proteklom periodu postojao kao pruga uzanog koloseka ali da je @eleznica od wega odustala i pruga je demontirana. Tako|e uzeto je u obzir i postojawe koridora u ranijim planskim dokumentima. Planirana pruga je jednokolose~na, normalnog koloseka koja u sastavu kapaciteta ima i èlezni~ku stanicu sa tri koloseka minimum (dva glavna i jedan sporedni). Koridor je postavqen tako da u luku obilazi naseqe sa wegove ju`ne strane.

77

Uzimaju}i u obzir da koridor nema potvrdu u razvojnim planovima @eleznica Srbije, niti u Prostornom planu Srbije niti postoji dokument kojim bi se potvrdila wegova ekonomska opravdanost u najkra}em roku je potrebno pristupiti izradi takvog dokumenta u saradwi sa susednim op{tinama regiona kojim bi se kona~no opravdalo wegovo postojawe. Oko koridora predvi|en je pojas za{tite od po 25 m od osovine koloseka, u kome je zabrawena izgradwa objekata visokogradwe. • Autobuski saobra}aj Postoje}a lokacija autobuske stanice preko koje se odvija me|umesni i prigradski saobra}aj ne zadovoqava u pogledu za{tite okoline i iz saobra}ajnih razloga jer je sme{tena neposredno uz gradsko jezgro na najprometnijoj gradskoj saobra}ajnici sa neodgovaraju}om prilaznom saobra}ajnicom. Iz tih razloga predloèna je nova lokacija stanice koja bi zadovoqila sve ekolo{ke i saobra}ajne zahteve. U svom sadràju pored kapaciteta za prijem i otpremu putnika imala bi ~ekaonicu sa prodajom putnih isprava, prodavnicu ili prodavnice i lokale za pruàwe raznih usluga putuju}em osobqu. Pored kapaciteta za potrebe putnika stanica bi u sastavu imala i kapacitete za sme{taj autobusa koji ~ekaju da budu uvr{teni u saobra}aj i neophodne sadràje za odràvawe vozila u ~istom i ispravnom stawu po{tuju}i zahteve koji se za takve kapacitete postavqaju a ti~u se ekologije i o~uvawa ìvotne sredine. Pored stanice po posebnom projektu ili elaboratu regulisawe autobuskog saobra}aja izmestiti iz unutra{weg prstena i usmeriti ga spoqnim ju`nim poluprstenom uz odgovaraju}i raspored usputnih stajali{ta za koje predvideti i postavqawe ni{a na kolovozu. • Parkirawe Za odlagawe vozila predvi|ene su lokacije uz sadràje za koje su one neophodne a to su èlezni~ka i autobuska stanica, rekreacioni centar kao i lokacija na biv{oj autobuskoj stanici uz samo gradsko jezgro i parkirali{te za teretna vozila uz planiranu obilaznicu. To su povr{ine koje je mogu}e trenutno osposobiti ili ih planirati pri izgradwi objekata na slobodnim povr{inama. Isto tako treba omogu}iti izgradwu objekata za parkirawe uz naplatu a koji bi se gradili i sredstvima zainteresovanih privatnih subjekata na svojim parcelama.Pored prostora za odlagawe vozila objekti mogu biti oplemeweni i drugim sadràjima (poslovawe, usluge i dr). • Pe{a~ki i biciklisti~ki saobra}aj Za kretawe pe{aka na svim ulicama postaviti izdignute trotoare ~ija se {irina na ulicama utvr|uje na 2.5 m (min 1.8 na primarnim i sabirnim odnosno 1.5m na sekundarnim). U ulici Srpskih vladara kroz industrijsku zonu predvi|ene su i posebne biciklisti~ke staze od po 1.2 m odvojene od kolovoza za{titnom trakom od 8 m. Uz korito reke Mlave na levoj obali kao deo parkovske i rekreacione zone planira se izgradwa jednog pe{a~ko-biciklisti~kog koridora sa odvojenom pe{a~kom i biciklisti~kom stazom. • Benzinske stanice Pored postoje}ih benzinskih stanica planirana je lokacija za izgradwju jo{ dve i to uz obilaznicu na mestu ukr{tawa sa postoje}im putevima kao najpovoqnijim lokacijama budu}i da je ovaj pravac nepokriven objektima takve vrste. Stanice

78

treba da budu opremqene kapacitetima za to~ewe svih vrsta goriva uz prate}e sadràje (prodavnica rezervnih delova, prehrambenih proizvoda i robe {iroke potroswe kao i mawim restoranom, informacionim centrom i prostorom za parkirawe). • Generalno regulaciono re{ewe Za izabrano regulaciono re{ewe posluìla je matrica postoje}ih saobra}ajnica odnosno pojas koji je ve} definisan. U slu~ajevima gde je to neophodno da bi se o~uvao integritet i kontinuitet saaobra}ajnih tokova postoje}e saobra}ajnice mogu trpeti neznatne promene u regulaciji u odnosu na susedne parcele uz nadoknadu vlasnicima. Pri izgradwi novih saobra}ajnica treba primeniti slede}a generalna regulaciona re{ewa: - obilaznica . . . . . . . . . . . . 18.0 m - primarna saobra}ajnica . . . . . . . . . . . . 12.0-23.0 m - sabirna saobra}ajnica . . . . . . . . . . . . 12.0 m - sekundarna saobra}ajnica . . . . . . . . . . . . 11.0 m - trotoar . . . . . . . . . . . . 1.5 m (min) - biciklisti~ka staza . . . . . . . . . . . . 2.5 m (min) • Generalno nivelaciono re{ewe Za nivelaciona re{ewa saobra}ajnica koristiti nivelaciona re{ewa postoje}ih saobra}ajnica kako pri rekonstrukciji tako i pri projektovawu novih pravaca koji }e na mestima ukr{tawa sa postoje}im zadràti wihovu nivelaciju. Teren po kojem se prostire Petrovac je blago nagnut sa nagibima koji su u rasponu od 1.5 % na jugu i centralnim delovima do 12.0 % na obroncima brda (Karaula) na severu. Odvodwavawe saobra}ajnica u ovakvim uslovima je povoqno sa prirodnim recipijentima. U postoje}im uslovima mogu}e je niveletu voditi po terenu izbegavaju}i {to vi{e zemqane radove. Za planirane saobra}ajnice primeniti slede}e generalno nivelaciono re{ewe : - obilaznica . . . . . . . . . . . . . . max 6% - primarna . . . . . . . . . . . . . . max 8% - sabirna . . . . . . . . . . . . . . max 8% - sekundarna . . . . . . . . . . . . . . max 10% • Po{tanski saobra}aj U nasequ postoje jedna po{ta i to: glavna po{ta sa objektom povr{ine od 435 m², povr{inom {alter sale od 164 m², sa 7 {altera, 29 zaposlenih radnika od ~ega 8 dostavqa~a.U samom gradu ima 5 dostavnih reona i 6 po{tanskih kof~eì}a. Strategijskim na~inom razmi{qawa i kreirawa promena u okruèwu novu organizacionu strukturu po{tanskog saobra}aja prilagoditi savremenim tendencijama - razvoja i takvim ciqevima koji bi uticali na pove}awe efikasnosti i efektivnosti sistema {to bi u krajwoj liniji dovelo i do kvalitetnijeg zadovoqewa potreba korisnika za po{tanskim uslugama kao i boqeg ostvarivawa ciqeva poslovawa ovla{}enih preduze}a.

79

Novom makro i mikro organizacionom {emom planira se organizovawe rada po{te prema uslugama: paketske, pismonosne, platni promet, ekspres usluge itd. Planira se i formirawe specijalizovanih slu`bi koje }e se baviti transportom i obezbe|ewem novca, uvo|ewem KDS -a itd. Pored ovoga planira se pokrivawe po{tanskom mreòm celokupne teritorije generalnog plana, tako {to }e unapred definisanim standardima, vezano za broj stanovnika koji bi gravitirali ka budu}oj JPM, vr{ila lokacija istih i time doprinela boqoj dostupnosti po{tanske usluge bilo koje vrste. U ciqu realizacije ovako zami{qene strategije razvoja planira se JPM u svim stambenim zonama, zonama privre|ivawa, usluga, zonama javnog interesa i obrazovawa, zdravstva, de~je i socijalne za{tite,uprave i administracije, kulture - jednom re~ju svuda tamo gde se proceni postojawe realne potrebe i obostranog interesa. 4.4.11. Vodosnabdevawe • Snabdevawe vodom Potrebne koli~ine vode Centralni vodovod za gradsko naseqe Petrovac na Mlavi, obuhvata postoje}e izvori{te u [etowu i Laolu, glavni dovod vode do Petrovca i usputno vodosnabdevawe seoskih naseqa: Veliko Laole, Malo Laole, [etowe i ]ovdin. Prema popisu stanovni{tva od 2002. godine, u nasequ Petrovac je bilo 7851 stanovnik, a u seoskim naseqima na zajedni~kom vodosnabdevawu je bilo: u [etowu 1585 stanovnika, u Velikom Laolu 1925 stanovnika, u Malom Laolu 635 stanovnika i u ]ovdinu 1066 stanovnika, {to zajedno ~ini zbir od 5211 seoskih stanovnika. Na osnovu demografske analize }e u Petrovcu biti slede}i broj stanovnika: 2002. god. 2010. god. 2015. god. 2020. god. 2026. god. 7851 8391 8728 8.030 Prema podacima iz Vodoprivredne osnove Republike Srbije (“Sl.glasnik RS” br.11/2002) za gradsko stanovni{tvo se procewuje norma potro{we od 600 l/kor/dan, od ~ega je doma}instvima nameweno 230 l/kor/dan, za potrebe industrije koja se podmiruje iz javnih vodovonih sistema cene se na 170 l/st/dan, za komercijalne i javne potrebe (javne ustanove, restorni, bolnice, organizacije, banke, za prawe ulica i zalivawe parkova) jo{ oko 90 l/kor/dan, a ra~una se sa gubicima u sistemu od oko 18%. Pri tome se ra~una da se gubici mogu smawiti na ovu meru uz moderniju opremu i poja~ane mere odràvawa ispravnosti vodosistema. [to se ti~e potro{we u seoskim naseqima, prikqu~enim na postoje}i vodovodni sistem, procewene norme potro{we iznose 400 l/kor na dane, od ~ega je doma}instvima namewno 215 l/kor na dan. Preostali deo vode ja namewen za potrebe ìvotiwa u seoskim doma}instvima i drugoj potro{wi (usluge i javne slu`be), a neizbe`ni su i gubici mreì, koji se procewuju na 18% koeficijenti neravnomernosti potro{we za gradsko stanovni{tvo su: Kdn.=1,3 i K~as=1,5 Za seosko stanovni{tvo koeficijenti neravnomernosti potro{we su: Kdn.=1,4 i K~as=1,75

80

Potrebne koli~ine vode krajem planskog perioda do 2026. god. }e iznositi: Gradsko stanovni{tvo:

Qsr= sek/291,65400.86

600.402.9=

Qmaxdn=65,29h1,3=84,88 sek. Qmaxcas=65,29h1,3=84,88 sek. Qmaxcas=84,88h1,5=127,32 l/sek - Seosko stanovni{tvo:

Qsr= sekl /13,24400.86

400.211.5=

Qmaxdn=24,13h1,4=33,78 l/sek Qmaxdn=24,13h1,4=33,78 l/sek Ukupne potrebe za vodom do 2025. god. u ovom vodovodnom sistemu iznose: Qsr=65,29+24,13=89,42 l/sek. Qmaxdn=84,88+33,78=118,66 l/sek Qmaxcas=127,32+57,42=184,74 l/sek U danu maksimalne potro{we planiranu koli~inu vode od 118,66 l/sek treba obezbediti iz postoje}eg i novog izvori{ta vodosnabdevawa, a ~asovni maksimum od 184,74 l/sek se obezbe|uje iz izvori{ta i dopunski iz planiranih rezervoara na brdu Karaula. Izvori{ta vodosnabdevawa Postoje}e izvori{te u [etowu je aktivno sa kapacitetom od 70 l/sek,sa kotom izvori{ta 173,20 mm pa je neophodno obezbediti dodatno izvori{te vodosnabdevawa za nedostaju}e koli~ine vode. Izvori{te u Laolu treba dograditi i osposobiti za ukqu~ewe u sistem vodosnabdevawa Petrovca uz izgradwu paralelnog dovodnog cevovoda Ø300 mm. Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije je predvi|eno da se op{tina Petrovac snabeva vodom iz podzemqa i iz novog izvori{ta iz akumulacije Vitman na reci Mlavi, u Gorwa~koj klisuri. Neophodno je potrebno i da se dogradi glavni dovod vode, jer je postoje}i dovod duìne 13.459 m od azbestcementnih cevi Ø350 mm i Ø300 mm, {to ne zadovoqava uslove sigurnosti i potrebnog kapaciteta za krajwu fazu vodosnabdevawa. Neophodno je izgraditi paralelni dovodni cevovod od kvalitetnog materijala (polietilen ili PVC cevovod ili sl.), a dimenzionisawe istog prema potrebnom kapacitetu u danu maksimalne potro{we vode. Potreban rezervoarski prostor Za pokrivawe ~asovnog maksimuma potro{we vode u Petrovcu, a koji iznosi 127,32 l/sek, neophodna je izgradwa dva kontrarezervoara iza naseqa Petrovac

81

na padinama brda Karaula, kapaciteta oko 30% od maksimalne dnevne koli~ine

vode koja iznosi: Vgn= 3334.71000

8640088,84 mh= dnevno. Potreban rezervoarski

prostor za 30% dnevnih koli~ina iznosi Vr=2,200 m3, a koji se moè graditi

etapno u dve jedinice rezervoara od po 1.500 i 700 m3 u dve visinske zone vodosnabdevawa. I zona bi obuhvatila potro{a~e izme|u izohipsi 120 i 140 min. granice izme|u visinskih zona vodosnabdevawa treba odrediti iz uslova gravitacinog vodosnabdevawa I visinske zone, a druga zona pumpawem vode. Rezervoar I visinske zone V=1.500 m3 treba da bude sa kotom preliva od 153 mnm, a rezervoar II visinske zone V=700 m3 sa kotom preliva od 200,00 m se snabdeva vodom iz pretkomore rezervoara I visinske zone, pomo}u odgovaraju}eg crpnog agregata i potisnog cevovoda Ø150mm izme|u dva rezervoara. Vodovodna mreà Postoje}a vodovodna mreà je izgra|ena od cevi pre~nika Ø300 i mawih pre~nika, prema podacima iz dopisa KJP “Izvor” iz Petrovca br.199 od 01.02.2006. god., pri ~emu razvodnu mreù maweg pre~nika od Ø100 (Ø80 izuzetno!) treba zanemariti i novu mreù koncipirati kao prstenastu, gde god je to mogu}e, ~ime se poboq{avaju uslovi vodosnabdevawa svih potro{a~a pri ~emu je ravnomernija raspodela pritisaka u distribucionoj mreì, a znatno se poboq{ava protivpoàrno obezbe|ewe naseqa. Postoje}a sekundarna razvodna mreà u duìni od 23 km je delom od azbestcemetnih cevi, a drugim delom od PVC i polietilenskih cevi. Planira se da se prstenasto poveù glavni vodovi distributivne mreè pre~nika od Ø250 do Ø100 i da se na glavnim vodovima kroz gradsko jezgro ugrade liveno-gvozdeni protivpoàrni hidranti Ø80 mm na me|usobnom razmaku 100-150 metara, ~ime bi se obezbedila protivpoàrna za{tita naseqa u skladu sa vaè}im zakonskim propisima za ovu oblast. 4.4.12. Odvo|ewe povr{inskih i otpadnih voda Atmoferska kanalizacija Obzirom na povoqan poloàj naseqa u odnosu na reku Mlavu i na Dobova~ki potok i Crveni potok, to je usvojena koncepcija da se atmosferske vode ne prikupqaju u zajedni~ki kolektor, {to bi znatno poskupelo izgradwu ove mreè, ve} da se atmosferske vode, prikupqene uli~nim slivnicima, odvode do najblièg recipijenta i to reku Mlavu za sredi{wi deo Petrovca, a iz industrijske zone najbliìm pravcem odvedu do Dobova~kog potoka ili Crvenog potoka i direktno se izliju u wih. Sa platoa benzinske pumpe i servisa za prawe vozila ili ve}ih parkinga, atmosferske vode se pre upu{tawa u kolektor i izlivawa u recipijent, prevode preko odgovaraju}eg separatora za uqa i masti, ~ime se {tite odvodnici od {tetnog dejstva naftinih derivata. Mreà za prikupqawe i odvo|ewe fekalnih otpadnih voda Na ve} izgra|en glavni kolektor fekalnih otpadnih voda Ø400 mm, koji od cenra naseqa vodi do planirane lokacije za Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda, a koje je locirano na nizvodnom delu naseqa, izme|u Dobova~kog potoka, Crvenog potoka i reke Mlave. Na ovaj glavni kolektor se prikqu~uju uli~ni kanalizacioni kolektor sa desne i leve obale reke Mlave. Sekundarni uli~ni kolektori su pre~nika ve}eg od Ø200 mm, u zavisnosti od planiranih slivova i pada terena, a u skladu sa

82

hidrauli~nim prora~unom. Postoje}a kanalizacija je duìna 22,3 km od PVC i ACC cevi pre~nika Ø200-do Ø400 mm, sa odgovaraju}im revizionim {ahtama. Kanalizacija je gravitaciona i separatnog sistema tj. odvojeno se odvode upotrebqene vode, a odvojeno atmosferske. Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda Na odabranoj lokaciji, koja se nalazi dovoqno udaqena od stambenog naseqa, iz ekolo{kih razloga, a dovoqno blizu industrijskih zaga|iva~a iz ekonomskih razloga, pa se nesmetano mogu na isti postoje}em postrojewu pre~i{}avati otpadne vode od doma}instava, kao i otpadne vode od industrijskih zaga|iva~a, posle obavqenog odgovaraju}eg predtretmana, ~ime se industrijske otpadne vode svode na kvalitet doma}ih otpadnih voda. Obzirom da je mogu}i recipijet za pre~i{}avawe otpadne vode reka Mlava, koja je prema uredbi o kategorizaciji vodotoka svrstana u 2A klasu, za koju su propisani grani~ni parametri, to se zahteva takav stepen pre~i{}avawa da efluent ni u kom slu~aju ne ugroàva kvalitet nizvodnog toka reka Mlave. Na osnovu tehni~ke koncepcije sa postupcima mehani~kog i biolo{kog pre~i{}avawa, potrebno je pored ve} izgra|ene crpne stanice primarnog dizawa otpadne vode sa pumpama kapaciteta 133 l/sek i 200 l/sek, izgraditi i slede}e objekte:

- bioaeracioni bazen sa stabilizacijom muqa - naknadni talo`nik - mera~ protoka - crpna stanica za vi{ak muqa - silos za muq - poqa za su{ewe muqa - pogonska zgrada

4.4.13. Regulacija vodotokova Karakteristike regulisanog korita reke Mlave u Petrovcu: - Regulacijom korita u gradu wegova duìna je skra}ena za 400 m prosecawem

postoje}ih krivina i iznosi 1570 m umesto 1970 m. - Zadràni su elementi prirodnog korita sa prosecawem o{trih krivina i

osigurawem obale, a nasipi su podignuti samo kao dodatna za{tita za vrlo velike vode.

- Ura|ena su dva tipa regulisanog korita: izme|u dva mosta i nizvodno od

betonskog mosta. - Izme|u dva mosta na duìni od 770 metara izvedeno je dvogubo upu{teno

korito: “Minor” korito ima {irinu u dnu 22,6 m i visinu 1,5 m, i posle nasipa i bankine {irine 1,2 m prelazi u “Major” korito visine 2,0 m i gorwe {irine 43 m. Ukupna visina kosina iznosi 3,5 m. Korito je obloèno kamenom.

- Korito nizvodno od betonskog mosta, na duìni od 800 m, izvedeno je kao

koncentrisano korito sa nasipima, sa {irinom u dnu 25 m i gorwom {irinom 53,0 m, ukupne visine 4,5 m (od dna do vrha nasipa). Korito je neobloèno, osim konkave i mesta prosecawa prirodnog korita.

- Gra|evine (podu`ne i naperi) ura|eni su od kamenog naba~aja ili

kombinovano, naba~aj i fa{inada. Izme|u dva mosta je obaloutvrda od poluobra|enog kamena zidanog u suvo na podlozi od kamenog naba~aja.

83

Regulacija Mlave kroz Petrovac: Postoje}e regulisano korito Mlave kroz Petrovac adaptirano je novim uslovima i novoj koncepciji. Kota dna korita je spu{tena, a obe obale obloène do nivelete dna. Pritoka Dabovac posebno je regulisana za brzo sakupqawe i evakuisawe otpadnih voda. Korito Mlave je u industrijskoj zoni spu{teno, radi omogu}avawa gravitacionog ispu{tawa biolo{ki tretiranih voda, otpadnih. 4.4.14. Elektroenergetika • Elektroenergetska prognoza Kod izrade elktroenergetske prognoze kori{}eni su podaci iz raspoloìve studije razvoja za period do 2026. god. statisti~ki podaci o kretawu potro{we i snage elektri~ne energije u ranijem periodu, kao i podaci o broju stanovnika i doma}instava prema ranijim popisima • Potro{wa elektri~ne energije Ukupna potro{wa elektri~ne energije je razvrstana u 3 kategorije: - za doma}instva - za ostalu potro{wu na 0.4 kV (virmanski potro{a~i) - za velikopotro{a~e Prognoza potro{we i vr{ne snage je izvr{ena prema metodologiji iz tehni~ke preporuke E.D. Srbije t~.14a “Planovi razvoja i osnovne koncepcije re{ewa za planirawe E.D. mreè”. Potro{wa elektri~ne energije se defini{e: - za doma}instva prema t~.9.4.1. - za ostalu potro{wu prema t~.9.4.3. - za velikopotro{a~e prema t~.9.4.2. Prognoza vr{ne snage prema metodi iz t~.9.5. U obzir je pri tome uzete ~iwenice da }e se potro{wa elktri~ne energije postepeno smawivati i zbog zamene sa drugim jeftinijim energentima kao {to su: - gas - obnovqivi izvori energije (energija vetra, sun~ana energija, bio energija i dr.) Po{tuju}i navedene kriterijume, prognoza potro{we elektri~ne energije za doma}instvo je data na bazi broja stanovnika i doma}instava u planskom periodu, kako je to prikazano u tabelama: Tabela broj 22:Prognoza potro{we elektri~ne energije doma}instava

Wdom (MWh) Naseqe godina 2006 2010 2015 2020 2025

Petrovac 31200 31403 31642 31785 31928 S obzirom da se ne o~ekuje porast broja stanovnika i doma}instava u odnosu na baznu godinu, to }e se ostvariti minimalni rast potro{we, iskqu~ivo kao posledica rasta standarda, odnosno po posmatranim prose~nim petogodi{wim periodima ne}e prekora~iti stopu od 4%, ili za planski period 15%. Ostala potro{wa na 0,4 kV Rast potro{we u ovoj kategoriji potro{a~a }e se realizovati brè u odnosu na doma}instva, zbog porasta malih preduze}a i ekspanzije male privrede. O~ekivani rast potro{we ove kategorije potro{a~a dosti}i }e stopu od 1,5% na godi{wem nivou odnosno 30% za planski period kako je to prikazano u narednoj tabeli po prose~nim 5-godi{wim periodima.

84

Tabela broj 23:Prognoza ostale potro{we na 0.4 kV Wost.pot.0.4 kV (MWh)

Wost.potr.0.4 kV (MWh) Naseqe godina 2006 2010 2015 2020 2025

Petrovac 7200 7560 7938 8335 8752 Potro{wa velikih potro{a~a }e tako|e rasti brè u odnosu na kategoriju doma}instva, zbog o~ekivanog oìvqavawa velikih preduze}a, ~iji }e se ekonomski poloàj poboq{ati pre svega zbog o~ekivane privatizacije istih. U planskom periodu o~ekivani rast potro{we ove kategorije potro{a~a se o~ekuje na nivou 35% u odnosu na baznu godinu, odnosno 9% po prese~nim 5-godi{wim planskim periodima, kako je to dato u tabeli : Tabela broj 24:Prognoza potro{we velepotro{a~a – industrije Wind./MWh/

Wost.potr.0.4 kV (MWh) Naseqe godina 2006 2010 2015 2020 2025

Petrovac 9600 10.320 11.094 11.926 12.820 Ukupna potro{wa elektri~ne energije predstavqa zbir potro{we sve tri kategorije potro{a~a: Wu=Wdom+Wost.potr.+Wveliko potr.(MWh) Po strukturi posmatrano u zavr{noj godni planskog perioda o~ekivani odnos potro{we elektri~ne energije }e iznositi” Wdom :Wost.potr.:Wveliko potr.=65%:15%:20% Ukupna potro{wa za planski period je prikazano u tabeli: Tabela broj 25:Prognoza ukupne potro{we elektri~ne energije Wu=Wdom+Wost.pot.0,4 kV+Wind.(MWh)

Wu=Wdom+Wost.pot.0,4 kV+Wind.(MWh) Naseqe godina 2006 2010 2015 2020 2025

Petrovac 48000 49283 50674 52046 53500 • Prognoza vr{ne snage Prognoza vr{ne snage je izraèna iz ukupne potro{we i usvojenog vremena trajawa vr{ne snage. Vreme trajawa vr{ne snage na nivou TS 35/10 kV je prognozirano na 3500 ~asova, a na nivou TS 10/0.4 kV na 2200 ~asova. Na osnovu prognoze utvr|en je broj i snaga TS 35/10 kV kao i snaga TS 10/0.4 kV koje se moraju realizovati do kraja planskog perioda. Iz prognoze proisti~e da nema potrebe za izgradwom novih TS ve} }e se obezbe|ewe potrobne snage ostvariti rekonstrukcijom ili zamenom postoje}ih TS oba naponska nivoa. Rekonstrukcijom TS-a 10/0.4 kV ostvari}e se pove}awe snage od oko 5,3 MVA na planskom podru~ju {to zadovoqava budu}e potrebe.

85

Tabela broj 27:Prognoza vr{ne snage u MWh na nivou TS 35/10 kW Pmax (MW) Naseqe

godina 2006 2010 2015 2020 2025 Petrovac 7,35 7,9 8,49 9,13 9,81 NAPOMENA: S obzirom da TS 35/10 kV napajaju i vangradsko podru~je - obe TS br.I, br.II treba rekonstruisati na maksimalnu snagu 2 h 8 MVA. Prostorni raspored TS svih naponskih nivoa dat je na grafi~kom prilogu br.11."Elektroenergetska infrastruktura" 1:10 000. Zakqu~ak Za potrebe potro{a~a elektri~ne energije treba rekonstruisati obe TS 35/10 kV u ciqu pove}awa snage na projektovani nivo (2h8 MVA) i odre|eni broj TS 10/0,4 kV od kojih neke treba zameniti u ciqu pove}awa snage (“kule” i zameniti). Broj i snaga TS koje se rekonstrui{u dat je u narednim tabelama. Tabela broj 28:Potrebna snaga TS 35/10 kV Red. br. Naziv TS

Inst.snaga u KVA

Snaga ugra|enih transformator (MVA)

Snaga u kona~noj fazi MVA

1. Petrovac I 2h4 2h4 2h8 2. Petrovac II 2h8 4+8 2h8

Tabela broj 29:Osnovni pokazateqi potro{we i snage u zavr{noj 2026 god. Red. broj

Pokazateq Jedinica mere Vrednost

1 Broj stanovika kom 8030

2 Broj doma}instava kom 2677

3 Ukupna potro{wa MWh 53500

4 Potro{wa doma}instava MWh 31.928

5 Ostala potro{wa na 0.4 kV MWh 8.752

6. Potro{wa industrije MWh 12.820

7 Potro{wa po 1 stanovniku KWh/stan/god. 3.976

8 Potro{wa po 1 doma}instvu KWh/dom/god. 11.927

9 Vr{na snaga na nivou TS 35/10 kV MW 9,81

10 Vr{na snaga na nivou TS 10/0.4 kV MW 24,3

11 Broj TS 35/10 kV za rekonstrukciju 2 Nova snaga 12 MVA

12 Broj TS 10/0.4 kV za rekonstrukciju 16 5,3 MVA 13 Broj TS 10/0.4 kV za izgradwu 2 1,2 MVA

86

Tabela broj 30:TS 10/0.4 kV za rekonstrukciju ili zamenu

Red. broj

Naziv TS Snaga ugra|enih transformatora(KVA)

Snaga u kona~noj fazi (KVA)

Ukupno pove}awe snage (MVA)

1. Karaula 400 630 2. Kqu~-Busur 100 250 3. Vatrogasa 630 2h400 4. Hladwa~a 630 2h630 5. Vo}e 1 250 630 6. Vo}e 2 250 630 7. Obdani{te 630 2h630 5,3 MVA 8. Ekonomija 400 630 9. Ciglana 160 400 10. Bolnica 630 2h630 11. Kej 200 400 12. Hotel 2h400 2h630 13. Toplana 400 630 14. Solidarnost 630 2h630 15. Laolski put 250 400 16. Papina 50 250 17. PETROVAC A - 630 1, 2 MVA 18. PETROVAC B - 630 1, 2 MVA

UKUPNO 6,5 MVA

Primarna TS 110/35 kV “Petrovac” i napojni 110 kV dalekovodi za istu zadovoqava budu}e potrebe potro{a~a. 4.4.15. Telekomunikacije • Fiksna telefonija

Prema trenutnoj organizaciji telekomunikacione mreè Petrovac je ~vorno podru~je sa 6736 ekvivalentnih linija u gradu na dva komutaciona sistema DKTS-23 4096 ekvivalentnih linija i E-10 sa 2640 ekvivalentnih linija. Mesna telefonska mreà Petrovac je centralizovani tip mesne mreè sa izgra|enih sedam kablovskih podru~ja ukupnog kapaciteta oko 4300 kablovskih parica. ^vorna ATC Petrovac je opti~kim kablom povezana na glavnu centralu Poàrevac. Antenski stub za mobilnu telefoniju operatera Telekom – Srbija je postavqen na poziciji Karaula kod grobqa. Postoji radio- relejna veza na relaciji Petrovca - @agubica. Postoje}e stawe mesne telefonske mreè Petrovac ne zadovoqava potrebe korisnika, za telekomunikacionim uslugama u planskom periodu. U telekomunikacionoj mreì Petrovac u planskom periodu neophodno je izvr{iti niz aktivnosti zasnovanih na slede}im principima :

1. Potpuna digitalizacija (100 %) svih naseqa i gradova preko 10.000

stanovnika, uz razdvajawe svih dvojnika i realizaciju svih traènih novih veza.

87

2. Zadovoqewe zahteva biznis korisnika, ukqu~uju}i i zahteve mobilnih operatora (064, 063).

3. Daqa ekspanzija ADSL prikqu~aka i servisa koji se mogu podràti

4. Nastavak izgradwe IP/MPLS mreè kao jedinstvene paketske mreè koja bi bila osnov za pruàwe novih telekomunikacionih servisa.

5. Stimulisati korisnike komutiranog pristupa Internetu (SMIN mreè) za prelazak na xDSL servise.

Pristupna mreà

Pristupna mreà mora biti gra|ena tako da zadovoqi slede}e zahteve:

1. Ukqu~ewe novih pretplatnika, u skladu sa listama zahteva za novim vezama;

2. Razdvajawe postoje}ih dvojnika i obezbe|ewe 100 % digitalizacije komutacione mreè;

3. Realizaciju {irokopojasnih servisa i zahteva rezidencijalnih, mawih i sredwih biznis korisnika kori{}ewem tehnologija ADSL2+, SHDSL ATM i VDSL2;

4. Povezivawe velikih biznis korisnika izgradwom opti~kih kablova;

5. Po~etak realizacije IPTV servisa.

6. Realizaciju triple play servisa (POTS, pristup Internetu sa ve}im protokom, distribucija TV programa i filmova, interaktivne igre).

Prilikom rekonstrukcije pristupne mreè voditi ra~una da planirana pristupna mreà bude sa optimalnom pretplatni~kom petqom, uz kori{}ewe puwenih kablova sa izolacijom od polietilena i slojevitim omota~em. Duìna pretplatni~ke petqe ne sme da bude ve}a od 1,5 km, pri ~emu se koristi pre~nik provodnika 0,4 mm.

U delovima mreè gde su zauzete sve cevi kablovske kanalizacije proveriti da li se moè osloboditi neka cev (izvla~ewem kabla koji se vi{e ne koristi i za koji se merewima elektri~nih karakteristika utvrdi da se i ne moè koristiti). TK kanalizaciju planirati sa standardnim dimenzijama okana za podru~je polagawa osnovnih kablova (600, 500 i 400h4) a za distributivne kablove kapaciteta ispod 300h4 planirati mini okna od monta`nih elemenata. Predvideti polagawe kablova i cevi u tzv. mini rovove u putnom zemqi{tu u ciqu smawewa tro{kova i ubrzawa izgradwe.

Planirati povezivawe pristupnih koncentracija kori{}ewem opti~kih kablova. Pri izgradwi opti~kih kablova koristiti u gradskim sredinama kablove ve}eg kapaciteta (96 vlakana i vi{e) a u mawim naseqima kablove kapaciteta 24 vlakna. Planirati glavne razdelnike i rekonstrukciju postoje}ih tako da se omogu}i realizacija ADSL prikqu~aka.

Obavezno predvideti prenaponsku za{titu telekomunikacionih ure|aja na MDF-u.

U ruralnim podru~jima (za kapacitete do 100 pretplatnika) planirati kori{}ewe mreè 064 za fiksne (stacionarne) prikqu~ke.

88

Biznis planom za 2005. godinu predvi|ena je montaà telefonske centrale tipa Alkatel (dopremqena je i ~ekaju se montaèri). Prostorije za novu ATC i razdelnik su pripremqene i predate od strane logistike. Projektovana povr{ina (po Biznis planu dva kablovska podru~ja kapaciteta 600x4) obuhva}ena ovim idejnim re{ewem tretirala je teritoriju ograni~enu ulicama Radeta Moskovli}a (pored same ATC) i \ure Jak{i}a na istoku, na severu ograni~ena je ulicama novog naseqa Radomira Midi}a 19. srp.udarne brigade, Kneì~kim putem i samim gradskim brdom kao prirodnoj granici. Na jugu je ograni~eno rekom Mlavom i na zapadu industrijskom zonom do sela Kamenovo. Kabl br. 11 Petrovac kapaciteta 600x4 obuhvati}e podru~je grada ju`no od ulice Petra Dobrwca, ali ne i samu ulicu. Na jugu granica }e biti reka Mlava, na istoku zakqu~no sa ulicom Radeta Moskovli}a i na zapadu uglom ulica Petra Dobrwca i Srpskih vladara i podru~jem iza Trgova~ke ulice. Trenutno je u ovoj zoni ima 738 postoje}ih pretplatnika i 58 zahteva, od kojih je 642 direktnih i 83 dvojnika i 13 popre~nih veza. Ugra|eno je 18 komada PCM 4. Broj bira~a iznosi oko 836 ( op{tina nema detaqne podatke o doma}instvima u ovoj zoni. Broj pravnih lica je oko 200. Na mestima ve}e koncentracije pretplatnika, biznis pretplatnika, razmotriti eventualnu upotrebu MSAN-ova. Kabl br. 12 Petrovac kapaciteta 600x4 obuhvati}e podru~je koji je na istoku ograni~eno ulicom \ure Jak{i}a (novo naseqe), na severu ulicama Radomira Midi}a, 19. srp.udarne brigade i Kneì~kim putem. Na jugu zakqu~no sa ulicom Petra Dobrwca (od ul. R. Moskovli}a sve do ugla P. Dobrwca i Srpskih vladara) i na zapadu industrijskom zonom sve do sela Kamenovo. Trenutno u ovoj zoni ima 632 postoje}a pretplatnika i 87 zahteva, od kojih je 477 direktnih 154 dvojnika i 1 popre~na veza. Ugra|eno je 11 komada PCM 4. Broj bira~a je 937 ( op{tina nema detaqne podatke o doma}instvima u ovoj zoni). Broj pravnih lica je oko 100. Na mestima ve}e koncentracije pretplatnika, biznis korisnika, razmotriti eventualnu upotrebu MSAN-ova. Kablovska kanalizacija Petrovac. Oba kabla za podru~ja 9 i 10 bila bi provu~ena kroz novoprojektovanu kablovsku kanalizaciju ulicom Petra Dobrwca, odakle bi se ra~vala levo i desno. Po{to granica oba kablovska podru~ja prolazi ulicom Petra Dobrwca predlaèmo izgradwu kablovske kanalizacije od postoje}e na uglu ulica Radeta Moskovli}a pa sve do mesta spajawa ulica Petra Dobrwca i Srpskih vladara. Od same ATC ulicom R.Moskovli}a do P.Dobrwca postoji kanalizacija od tri okna, koja se sastoji od osam cevi, od kojih je ~etiri zauzeto, a ~etiri slobodno. Kabl br. 13 Petrovac kapaciteta 600x4 nije obuhva}en Biznis planom za 2006. godinu, ali ovim idejnim re{ewem je predvi|eno. Granice ovog podru~ja na zapadu }e biti od ulica Radeta Moskovli}a i \ure Jak{i}a ( gde }e se grani~iti sa kablovima 9 i 10 ), na jugu rekom Mlavom, na zapadu sve do sela Leskovac, a na severu sve do po~etka brda kao prirodne prepreke. Na ovom podru~ju postoji 775 postoje}ih pretplatnika i 84 zahteva, od kojih je 613 direktnih , 152 dvojnika i 9 popre~nih veza. Ugra|eno je 18 komada PCM 4. Broj bira~a je 791 (op{tina nema detaqne podatke o doma}instvima u ovoj zoni). Broj pravnih lica je oko 150. Na mestima ve}e koncentracije pretplatnika, biznis korisnika, razmotriti eventualnu upotrebu MSAN-ova. Kabl br. 14 Petrovac kapaciteta 600x4 nije obuhva}en Biznis planom za 2006. godinu, ali ovim idejnim re{ewem je predvi|eno. Granice ovog podru~ja }e biti

89

na severu ograni~ene rekom Mlavom, na istoku naseqem do potoka Busur, na zapadu zakqu~no sa ulicama Ustani~kom i 8.oktobra, a na jugu obodima ovog naseqa. Na ovom podru~ju postoji 544 postoje}ih pretplatnika i 61 zahtev, od kojih je 466 direktnih, 78 dvojnika. U gra|eno je 6 komada PCM 4 Kabl br. 15 Petrovac kapaciteta 600x4 nije obuhva}en Biznis planom za 2006. godinu, ali ovim idejnim re{ewem je predvi|eno. Granice ovog podru~ja }e biti na severu ulicom 8.oktobra zakqu~no od po~etka ulice Staro va{ari{te, na zapadu bi}e ograni~eno naseqem na Zabrdskom i Lopu{wa~kom putu, na jugu bi}e ograni~eno naseqem na @abarskom putu i na istoku naseqem du` ulice 8.oktobar. Na ovom podru~ju postoji 391 postoje}ih pretplatnika i 68 zahteva, od kojih je 302 direktnih , 89 dvojnika. Na ovom podru~ju nema ugra|enih PCM ure|aja. Komutaciona mreà Neophodno je realizovati slede}e zadatke u planskom periodu:

1. Demontirati sve analogne elektromehani~ke centrale u sedi{tima MG i ~vornih podru~ja.

2. Demontirati sve poluelektronske centrale tipa Metaconta u sedi{tima MG i ~vornih podru~ja.

Pristupni ~vorovi- DSLAM, MSAN

Potrebe za pro{irewem postoje}ih komutacionih sistema maweg kapaciteta (ispod 2000 korisnika), zamenu analognih centrala kao i nove lokacije nastale usled decentralizacije kablovskih podru~ja gde postoje i zahtevi za iznajmqenim linijama razli~itog protoka kao i za {irokopojasnim pristupom re{avati kori{}ewem MSAN ure|aja. Kontrolu poziva }e vr{iti softswitch klase 5 (protokol H.248).

Potrebe za POTS/ISDN prikqu~cima u mawim naseqima u kojima na postoje}im TDM centralama postoje neiskori{}eni V5.2 interfejsi mogu se realizovati izgradwom MSAN ure|aja povezanog na TDM centralu preko V5.2 interfejsa.

Moè se planirati povezivawe MSAN ure|aja preko postoje}ih bakarnih kablova (pri tom bi kapacitet trebalo da bude najvi{e 400 POTS korisnika).

Opti~ki kabl

Na osnovu usvojenog Generalnog plana koridora opti~kog kabla na relaciji Poàrevac- Petrovac sa elementima plana detaqne regulacije-deonica na teritoriji op{tine Petrovac , sledi: Trasa planiranog magistralnog opti~kog kabla ide od ATC "Poàrevac" do ATC "Petrovac" i prolazi kroz tri op{tine (Poàrevac, Malo Crni}e i Petrovac) i ~etrnaest katastarskih op{tina (Poàrevac, Lu~ica, Salakovac, Veliko Crni}e, Malo Crni}e, Batu{a, Kali{te, Veliko Selo, Ra{anac, Dubo~ka, Trnov~e, Kamenovo, Kneìca i Petrovac).

Izbor trase kabla koji je najve}im delom u putnom pojasu magistralne (M-24) i regionalne (R-105) saobra}ajnice je najjednostavnije i najpogodnije re{ewe koje zadovoqava skoro sve navedene uslove.

90

Izabrana trasa opti~kog kabla na teritoriji op{ine Petrovac je planirana u za{titnom pojasu regionalnog puta R-105 (Salakovac - Petrovac) gde uslovi za put to nisu dozvoqavali OK je u{ao u privatne poqoprivredne parcele a izuzetno ako nije bilo drugog re{ewa pro{ao je kroz dvori{ta individualnih parcela.

Duìna opti~kog kabla kroz K.O. Petrovac je 700,85 m

Duìna opti~kog kabla u postoje}oj kanalizaciji je 305,75 m

Ukupna duìna opti~kog kabla kroz op{tinu Petrovac je 14 299,35 m

Ukupna duìna opti~kog kabla Poàrevac-Petrovac je 37 889,20 m ∼ 38 km.

Koridor opti~kog kabla formiraju dva pojasa sa posebnim pravilima kori{}ewa i ure|ewa.

Za{titni pojas opti~kog kabla je regulacione {irine 4,0 m (2 h 2,0 m) i odre|uje se prema podu`noj osi opti~kog kabla i to je istovremeno i granica plana.

[irina koridora od 4,0 m je pored povr{ine pod opti~kim kablom u zasebnom rovu ili TT kanalizaciji, dovoqna za formirawe ~vori{ta (ra~vawe kablova, privoda do usputnih ATC centrala).

Izvo|a~ki pojas je razli~ite regulacione {irine. Na delovima gde opti~ki kabl prolazi kroz individualne parcele regulaciona {irina je kao i kod za{titnog pojasa 4,0 m (2 h 2,0 m).

Na delu gde opti~ki kabl prolazi kroz javne povr{ine (ulice i saobra}ajnice) regulaciona {irina je maksimum 2,0 m.

Regulacione linije za{titnog i izvo|a~kog pojasa se odre|uju prema podu`noj osi opti~kog kabla.

U za{titnom, odnosno izvo|a~kom pojasu sprovode se ograni~ewa prava svojine, (bez promene vlasnika) i obezbe|uje se slu`benost prolaza za potrebe izvo|ewa radova, nadzor i odràvawe trase opti~kog kabla.

U slu~aju kada trasa kabla prolazi kroz koridor nekog objekta infrastrukture (puta, Elektrodistribucije, PTT-a i sl.) kabl se prikazuje kao novi objekat u postoje}em koridoru za koji je ve} izvr{ena eksproprijacija.

Kada opti~ki kabl napu{ta postoje}e koridore infrastrukture izvan eksproprisanog pojasa i prolazi kroz individualne parcele planira se "novi koridor - za{titni pojas radi obezbe|ewa prostornih uslova" za polagawe otpi~kih kablova i nesmetani pristup pri odràvawu u kasnijoj eksploataciji opti~kog kabla. Tada se utvr|uju uslovi za prolazak opti~kog kabla preko individualnih parcela za koje treba obezbediti saglasnost vlasnika zemqi{ta na predlog zainteresovanog lica (JP "Telekom Srbija" A.D.), evidentirati brojeve parcela po katastarskim op{tinama jer je za wih potrebno sprovesti postupak po Zakonu o eksproprijaciji za pravo slu`benosti kori{}ewa tih parcela.

• Mobilna telefonija

Postoje dva operatera mobilne telefonije, koji koriste GSM sistem: MOBTEL i TELEKOM. Shodno svetskim trendovima planira se intenzivan razvoja javnih radio sistema, a posebno mobilne telefonije. U ovoj oblasti o~ekuje se i uvo|ewe tre}eg operatora, kako bi se konkurencijom sa postoje}im postigli ve}i kapaciteti i boqi kvalitet usluga, uz povoqnije uslove za korisnike. Planira se potpuna pokrivenost op{tine mreàma mobilne telefonije.

91

• Kablovski distributivni sistem

Planira se da se zapo~eta izgradwa KDS pro{iri na podru~je cele op{tine. Glavna stanica KDS je sme{tena u zgradi po{te. Izgradwa KDS omogu}ava kori{}ewe niza usluga kao {to su: brzi internet, kablovska TV, telemetrija, telemedicina, video na zahtev...

4.4.16. Gasifikacija Razvoj gradskog energetskog sistema se zasniva pre svega na {irewu /ekonomi~ne/ potro{we gasa. Zona gasa je celo podru~je plana, a obuhvata ~ak i zonu toplifikacije. Postoje dva nivoa gasovodnih vodova u infrastrukturnom sistemu: - gasovodna gradska mreà sredweg pritiska do 12 bara sa merno-

regulacionim stanicama, gde se pritisak gasa smawuje sa 12 na 4 bara, koje se grade na osnovu urbanisti~kih planova, od postoje}e glavne merno-regulacione stanice i postoje}ih ogranaka do sada{wih i budu}ih merno-regulacionih stanica, pojedina~ne i {iroke potro{we

- distributivna mreà niskog pritiska do 4 bara, od merno-regulacionih stanica, ulicama /ve}inom sa obe strane ulice/ do objekta svakog potro{a~a. Gradwa ovih objekata }e se zasnivati na ovom planu i posebnim dokazima, koje distributer odredi.

4.4.17.Toplifikacija U sistemu toplifikacije zadràli bi se izgra|eni toplovod, od predizolovanih cevi DN 250 sa daqim {irewem toplovodne mreè prema glavnom ma{inskom gra|evinskom projektu pro{irewa primarne vrelovodne mreè sistema daqinskog grejawa u Petrovcu gde je o~ekivani konzum oko 20.000 KW. U predhodnom periodu koristili su se i drugi energenti, a naro~ito elektri~na energija i ~vrsto gorivo razlozi tome su bili nerazpoloìvost ekonomskih vrsta goriva, daqinskog grejawa i prirodnog gasa. Planirawe se zasniva na osnovama: - eliminaciji elektri~ne energije kao energenta za zagrevawe prostora - uvo|ewu drugih goriva u distribuciju, energenata i svo|ewem pojedinih

energenata na realne osnove - pogu{}avawu prikqu~ivawa na postoje}i sistem daqinskog grejawa - izgradwi glavno merno-regulacione stanice i distributivnog gasovoda za

{iroku potro{wu i industriske potro{a~e - primeni mera {tedwe energije.

4.4.18. Ostali sistemi Za proizvodwu toplotne energije koristiti i ostala konvencionalna goriva: ~vrsta i te~na goriva, te~ni naftni gas, ~ak i elektri~nu energiju, ukoliko je bilo {ta drugo nemogu}e koristiti. Pri odobrewu za gradwu objekata koja }e imati izvori{ta na elektri~nu energiju, potrebno je raditi analizu opravdanosti. Ukoliko se ukaè potreba ili mogu}nost, graditi postrojewa za kori{}ewe obnovqivih izvora energije.

92

4.5. Ostalo gra|evinsko zemqi{te 4.5.1. Osnovni procesi i principi ure|ewa i izgradwe Ure|ewe i izgradwa ovih prostora, globalno }e se doga|ati kao: "Tiha rekonstrukcija", koja obuhvata: - za{ti}ene prostorne kulturno-istorijske celine, gde }e se vr{iti revitalizacija objekata; - ambijentalne celine, gde }e vr{iti unapre|ivawe postoje}ih ambijenata, a naro~ito javnih prostora i - celine za obnovu, gde }e se vr{iti poboq{awe i dogradwa postoje}ih objekata, a u mawoj meri i zamena postoje}ih i izgradwa novih objekata; "Unutra{we {irewe grada", koje obuhvata: - celine za zamenu, sa stabilizovanom regulacijom i parcelacijom, gde }e se vr{iti obimnija dogradwa i zamena postoje}ih objekata; - celine za urbanu transformaciju, koje imaju ruralna obele`ja; - celine koje mewaju namenu, kao {to su areali èlezni~kih stanica, kasarni i industrije, gde }e se utvrditi nova namena, regulacija i parcelacija; "Sanacija", koja obuhvata spontano nastale celine, gde treba obezbediti saobra}ajnu funkciju, komunalnu infrastrukturu i elementarne javne slu`be; "Spoqa{we {irewe grada", koje predstavqa zaokruèwe i urbanu transformaciju ivi~nih podru~ja naseqa, gde }e se utvrditi nova ili dopuniti postoje}a namena, regulacija i parcelacija. Polaze}i od principa multifunkcionalne strukture naseqa i svake wegove ~etvrti, ostvari}e se me{ovito kori{}ewe prostora za stanovawe, usluge, javne slu`be i delatnosti koje ne ugroàvaju okolinu {tetnim dejstvima (buka, vibracije, gasovi, mirisi, otpadne vode). Me|utim, i u najekstremnijim slu~ajevima, u~e{}e stanovawa ne moè biti mawe od 30%.

4.5.2. Urbanisti~ka pravila formirawa gra|evinskih parcela

• Deoba i ukrupwavawe gra|evinske parcele

Gra|evinska parcela, po pravilu, ima oblik pravougaonika ili trapeza.

Gra|evinska parcela (planirana i postoje}a) ima povr{inu i oblik koji omogu}ava izgradwu objekta u skladu sa re{ewima iz plana, pravilima o gra|ewu i tehni~kim propisima.

Gra|evinska parcela moè se deliti parcelacijom do minimuma utvr|enog primenom pravila o parcelaciji.

Gra|evinska parcela moè se ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postoje}oj izgra|enosti, odnosno planiranoj ili postoje}oj nameni gra|evinske parcele.

Za potrebe parcelacije ili preparcelacije izra|uje se Urbanisti~ki projekat u skladu sa ovim urbanisti~kim planom.

• Op{ta pravila parcelacije za porodi~ne stambene objekte

Najmawa gra|evinska parcela za izgradwu slobodnostoje}eg porodi~nog stambenog objekta je 300,0 (m2), dvojnog objekta je 400,0 m2 (dve po 200,0 m2), objekata u neprekinutom nizu 150,0 m2, poluatrijumskih objekata 130,0 m2 i

93

objekata u prekinutom nizu 200,0 m2.

Najmawa {irina gra|evinske parcele za izgradwu slobodnostoje}eg porodi~nog stambenog objekta je 10,0 m, dvojnih objekata 16,0 (dva po 8,0 m) i objekata u neprekinutom nizu 5,0 m.

• Op{ta pravila parcelacije za vi{eporodi~ne stambene objekte

Najmawa {irina parcele za slobodnostoje}e vi{eporodi~ne stambene objekte je 20,0 m a za objekte u prekinutom nizu 15,0 m.

Najmawa povr{ina parcele za vi{eporodi~ne stambene objekte je 600 m2.

4.5.3. Urbanisti~ka pravila ure|ewa prostora i izgradwe objekata

Objekti mogu biti postavqeni na gra|evinskoj parceli:

- u neprekinutom nizu - objekat na parceli dodiruje obe bo~ne linije gra|evinske parcele;

- u prekinutom nizu - objekat dodiruje samo jednu bo~nu liniju gra|evinske parcele;

- kao slobodnostoje}i - objekat ne dodiruje ni jednu liniju gra|evinske parcele;

- kao poluatrijumski - objekat dodiruje tri linije gra|evinske parcele.

Me|usobna udaqenost slobodnostoje}ih vi{espratnica i objekata koji se grade u prekinutom nizu, iznosi najmawe polovinu visine vi{eg objekta. Udaqenost se moè smawiti na ~etvrtinu ako objekti na naspramnim bo~nim fasadama ne sadrè naspramne otvore na prostorijama za stanovawe (kao i ateqeima i poslovnim prostorijama). Ova udaqenost ne moè biti mawa od 4,00 m ako jedan od zidova objekta sadrì otvore za dnevno osvetqewe.

Vi{espratni slobodnostoje}i objekat ne moè zaklawati direktno osun~awe drugom objektu vi{e od polovine trajawa direktnog osun~awa.

Pri izgradwi vi{espratnica i objekata koji se grade u neprekinutom nizu, na novom objektu se ostavqa svetlarnik iste veli~ine i simetri~an svetlarniku postoje}eg objekta.

Visina objekta je rastojawe od nulte kote objekta do kote slemena (za objekte sa kosim krovom) odnosno do kote venca (za objekte sa ravnim krovom).

Nulta (apsolutna) kota je ta~ka preseka linije terena i vertikalne ose objekta.

Relativna visina objekta je ona koja se odre|uje prema drugim objektima ili {irini regulacije.

Relativna visina se odre|uje kroz slede}e odnose, i to:

- visina novog objekta mawa je od 1,5 {irine regulacije ulice odnosno od rastojawa do gra|evinske linije naspramnog objekta;

- visina venca novog objekta sa vencem uskla|uje se sa vencem susednog objekta.

94

Visina objekta je:

- na relativno ravnom terenu - rastojawe od nulte kote do kote slemena (za objekte sa kosim krovom), odnosno venca (za objekte sa ravnim krovom);

- na strmom terenu sa nagibom prema ulici (navi{e), kad je rastojawe od nulte kote do kote nivelete javnog ili pristupnog puta mawe ili jednako 2,0m - rastojawe od nulte kote do kote slemena, odnosno venca;

- na strmom terenu sa nagibom prema ulici (navi{e), kad je rastojawe od nulte kote do kote nivelete javnog ili pristupnog puta ve}e od 2,0 m - rastojawe od kote nivelete javnog puta do kote slemena (venca) umaweno za razliku visine preko 2,0 m;

- na strmom terenu sa nagibom od ulice (naniè), kad je nulta kota objekta nià od kote javnog ili pristupnog puta - rastojawe od kote nivelete puta do kote slemena (venca);

- na strmom terenu sa nagibom koji prati nagib saobra}ajnice visina objekta utvr|uje se primenom odgovaraju}ih ta~aka ovog ~lana.

Kota prizemqa objekata odre|uje se u odnosu na kotu nivelete javnog ili pristupnog puta, odnosno prema nultoj koti objekta, i to:

- kota prizemqa novih objekata na ravnom terenu ne moè biti nià od kote nivelete javnog ili pristupnog puta;

- kota prizemqa moè biti najvi{e 1,2m vi{a od nulte kote;

-za objekte na strmom terenu sa nagibom od ulice (naniè), kada je nulta kota nià od kote nivelete javnog puta, kota prizemqa moè biti najvi{e 1,2 m nià od kote nivelete javnog puta;

- za objekte na strmom terenu sa nagibom koji prati nagib saobra}ajnice kota prizemqa objekta odre|uje se primenom odgovaraju}ih ta~aka ovog ~lana;

- za objekte koji imaju indirektnu vezu sa javnim putem, preko privatnog prolaza, kota prizemqa utvr|uje se aktom o urbanisti~kim uslovima i primenom odgovaraju}ih ta~aka ovog ~lana;

- za objekte koji u prizemqu imaju nestambenu namenu (poslovawe i delatnosti) kota prizemqa moè biti maksimalno 0,2 m vi{a od kote trotoara (denivelacija do 1,2 m savladava se unutar objekta).

Ispadi na objektu ne mogu prelaziti gra|evinsku liniju vi{e od 1,6m, odnosno regulacionu liniju vi{e od 1,2 m i to na delu objekta vi{em od 3,0 m. Horizontalna projekcija ispada postavqa se u odnosu na gra|evinsku, odnosno regulacionu liniju.

Gra|evinski elementi na nivou prizemqa mogu pre}i gra|evinsku, odnosno regulacionu liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:

- izlozi lokala - 0,3 m, po celoj visini, kad najmawa {irina trotoara iznosi 3,0m, a ispod te {irine trotoara nije dozvoqena izgradwa ispada izloga lokala u prizemqu;

95

- izlozi lokala - 0,9 m po celoj visini u pe{a~kim zonama;

- transparentne bravarske konzolne nadstre{nice u zoni prizemne etaè - 2,0 m po celoj {irini objekta sa visinom iznad 3,0 m;

- platnene nadstre{nice sa masivnom bravarskom konstrukcijom - 1,0 m od spoqne ivice trotoara na visini iznad 3,0 m, a u pe{a~kim zonama prema konkretnim uslovima lokacije;

- konzolne reklame - 1,2 m na visini iznad 3,0 m.

Gra|evinski elementi (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstre{nice sa i bez stubova, nadstre{nice i sl.) na nivou prvog sprata mogu da pre|u gra|evinsku, odnosno regulacionu liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:

- na delu objekta prema predwem dvori{tu - 1,2 m, ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 50% uli~ne fasade iznad prizemqa;

- na delu objekta prema bo~nom dvori{tu prete`no severne orijentacije (najmaweg rastojawa od 1,5 m) - 0,6 m, ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 30% bo~ne fasade iznad prizemqa;

- na delu objekta prema bo~nom dvori{tu prete`no ju`ne orijentacije (najmaweg rastojawa od 2,5m) - 0,9m, ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 30% bo~ne fasade iznad prizemqa;

- na delu objekta prema zadwem dvori{tu (najmaweg rastojawa od stra`we linije susedne gra|evinske parcele od 5,0 m) - 1,2 m, ali ukupna povr{ina gra|evinskih elemenata ne moè pre}i 30% stra`we fasade iznad prizemqa.

Otvorene spoqne stepenice mogu se postavqati na objekat (predwi deo) ako je gra|evinska linija 3,0 m uvu~ena u odnosu na regulacionu liniju i ako savla|uju visinu do 0,9 m.

Otvorene spoqne stepenice koje savla|uju visinu preko 0,90 m ulaze u gabarit objekta.

Otvorene spoqne stepenice koje se postavqaju na bo~ni ili zadwi deo objekta ne mogu ometati prolaz i druge funkcije dvori{ta.

Gra|evinski elementi ispod kote trotoara - podrumske etaè - mogu pre}i gra|evinsku, odnosno regulacionu liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:

- stope temeqa i podrumski zidovi - 0,15m do dubine od 2,6m ispod povr{ine trotoara, a ispod te dubine - 0,5m;

- {ahtovi podrumskih prostorija do nivoa kote trotoara - 1,0m.

Stope temeqa ne mogu prelaziti granicu susedne parcele, osim uz pisanu saglasnost vlasnika ili korisnika parcele.

96

Visina nadzitka stambene potkrovne etaè iznosi najvi{e 1,6m ra~unaju}i od kote poda potkrovne etaè do ta~ke preloma krovne kosine, a odre|uje se prema konkretnom slu~aju.

Gra|evinske parcele mogu se ogra|ivati zidanom ogradom do visine od 0,9m (ra~unaju}i od kote trotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1,4m.

Parcele ~ija je kota nivelete vi{a od 0,9m od susedne, mogu se ogra|ivati transparentnom ogradom do visine od 1,4m koja se moè postavqati na podzid ~iju visinu odre|uje nadle`ni op{tinski organ.

Zidane i druge vrste ograda postavqaju se na regulacionu liniju tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na gra|evinskoj parceli koja se ogra|uje.

Zidana neprozirna ograda izme|u parcela podiè se do visine 1,4m uz saglasnost suseda, tako da stubovi ograde budu na zemqi{tu vlasnika ograde.

Susedne gra|evinske parcele mogu se ogra|ivati ìvom zelenom ogradom koja se sadi u osovini granice gra|evinske parcele ili transparentnom ogradom do visine od 1,4m, koja se postavqa prema katastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemqi{tu vlasnika ograde.

Vrata i kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije.

Parcela u delu ruralnog stanovawa moè se pregra|ivati u funkcionalne celine (stambeni deo, ekonomski deo, ekonomski pristup, stambeni pristup i oku}nica), s tim da visina unutra{we ograde ne moè biti ve}a od visine spoqne ograde.

Gra|evinske parcele na kojima se nalaze objekti koji predstavqaju neposrednu opasnost po ìvot qudi, kao i gra|evinske parcele specijalne namene, ogra|uju se u skladu sa propisima iz te oblasti.

Gra|evinske parcele na kojima se nalaze industrijski objekti i ostali radni i poslovni objekti industrijskih zona (skladi{ta, radionice i sl.) mogu se ogra|ivati zidanom ogradom visine do 2,2 m.

Odvodwavawe povr{inskih voda utvr|uje se nivelacionim re{ewem na nivou bloka u regulacionom planu. Ako takvo re{ewe ne postoji, povr{inske vode se odvode sa parcele slobodnim padom prema rigolama, odnosno prema ulici (kod regulisane kanalizacije, odnosno jarkovima) sa najmawim padom od 1,5%.

Povr{inske vode sa jedne gra|evinske parcele ne mogu se usmeravati prema drugoj parceli.

Povr{inske i druge otpadne vode iz ekonomskog dvori{ta odvode se regulisano do |ubri{ne jame kada se ekonomsko dvori{te nalazi uz javni put.

U skladu sa Odlukom op{tinskog {taba civilne za{tite op{tine Petrovac iz 1992.godineutvr|eni su reoni ugroènosti i ure|ena izgradwa skloni{ta i drugih za{titnih objekata za potrebe sklawawa qudi, materijalnih dobara, kulturnih dobara i dr. u op{tini.

Spoqni izgled objekta, oblik krova, primeweni materijali, boje i drugi elementi utvr|uju se idejnim arhitektonskim projektom.

97

Spoqni izgled objekta u urbanisti~koj celini posebnih kulturnih vrednosti, uskla|uje se sa konzervatorskim uslovima.

4.5.4. Stanovawe Na osnovu analize postoje}e namene i stepena iskori{}enosti gra|evinskog zemqi{ta, prostornih mogu}nosti prema valorizaciji prostora za {irewe naseqa, o~ekivanog broja stanovnika (8030), odnosno doma}instava (2700) do 2025.godine, dugoro~ni koncept razme{taja zona stanovawa obezbe|uje: - da svako doma}instvo ima stan, odgovaraju}i po veli~ini i opremqenosti, a da sme{tajni kapaciteti budu ve}i za 10% od o~ekivanog broja doma}instava ; - prose~nu veli~inu stana od 80 m2, odnosno ukupnu povr{inu stambenog prostora za 3000 stanova od 240.000 m2 i povr{inu stambenog prostora po korisniku stana od oko 30 m2 za prose~nu veli~inu doma}instva od 3,00 ~lana. Prostorni razme{taj zone stanovawa zasniva se na razli~itim gustinama stanovawa {to omogu}ava racionalnije kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta u urbanisti~ki organizovanim zonama, zonama pogu{}avawa, rekonstrukcije i u zonama niskih gustina u obodnim delovima podru~ja GP-a. Zone najvi{ih gustina zastupqene su u zoni gradskog centra. Gustine opadaju prema perifernim zonama podru~ja GP-a. Planirane su zone stanovawa sa slede}im gustinama: Visoka gustina stanovawa

V - Gs=30-40 stanova/ha (100-120 stanovnika/ha)

Sredwe gustine stanovawa

S1 - Gs 20-30 stanova/ha (60-90 stanovnika/ha) S2 - Gs = 15-25 stanova/ha (50-70 stanovnika/ha) S3 - Gs = 10 -15 stanova/ha (30-50 stanovnika/ha)

Niska gustina stanovawa N - Gs = oko 10 stanova/ha (20- 40 stanovnika/ha)

Ruralno stanovawe

R - Gs = do 10 stanova/ha (10-20 stanovnika/ha)

Po na~inu ure|ewa prostora, sadràju i oblikovawu objekata i intenzitetu kori{}ewa prostora, izdvajaju se: - Stanovawe visokih gustina, sa tipi~nom multifunkcionalnom strukturom i maksimalnom gustinom naseqenosti do 120 stanovnika./ha; - Stanovawe sredwih gustina, gde predstoji stvarawe me{ovite strukture, sa prose~nom gustinom naseqenosti oko 50 stanovnika/ha; - Stanovawe niskih gustina, sa zapo~etim formirawem me{ovite strukture, sa prose~nom gustinom naseqenosti oko 30 stanovnika/ha; - Ruralno stanovawe, koje }e dopuwavati mali proizvodni pogoni, sa prose~nom gustinom naseqenosti oko 10 stan/ha;

98

• Stanovawe visoke gustine Stanovawe visoke gustine zastupqeno je u postoje}em centru naseqa i razlikuje se po vremenu nastanka, razvijenosti multifunkcionalne strukture, stabilnosti postoje}e regulacije i parcelacije i karakteristikama ure|ivawa prostora. Zahvata povr{inu od 9,8 ha, U postoje}em centru naseqa, javqaju se slede}i oblici ure|ivawa prostora: "Tiha rekonstrukcija" u celini 1.0. (Blok izme|u ulica B. Buli}a, P. Dobrwca, R. Moskovli~a i Srpskih Vladara) i 1.1. (Deo centra izme|u glavne ulice i Mlave, celina oko hotela), sa stabilizovanom regulacijom i razvijenom multifunkcionalnom strukturom, u okviru koje su zastupqeni stanovawe visokih gustina, usluge, javne slu`be, kultura. Prostor }e se ure|ivati kroz revitalizaciju za{ti}enih objekata; unapre|ivawem ambijentalnih celina i javnih prostora; poboq{awa i obnovu postoje}ih objekata, a u mawoj meri i izgradwu novih objekata. Za prostorne celine 1.0. i 1.1. je karakteristi~an izraziti nedostatak parking prostora u zoni glavne ulice, tako da je neophodno unutar ovih prostornih celina izna}i mogu}nost izgradwe javnih parkirali{ta. "Unutra{we {irewe grada" u celinama 1.2.,1.3. i 1.4. (obodni delovi centra), gde je mogu}a promena namena oslobo|enih povr{ina, sa novom parcelacijom i planiranom multifunkcionalnom strukturom, u kojoj }e biti zastupqeni stanovawe visokih gustina, usluge, komercijalne delatnosti,javne slu`be. Prostor }e se ure|ivati kroz promenu namene postoje}ih i izgradwu novih objekata. • Stanovawe sredwih gustina Stanovawe sredwih gustina (sve tri kategorije) je zastupqeno u deset prostornih celina, od ~ega stanovawe sredwe gustine S1 - Gs 20-30 stanova/ha (60-90 stanovnika/ha)u delu kompaktnog naseqa (celine 1.5.,1.6.,1.7.,1.8. i 1.9.), oko postoje}eg centra i obuhvata okolne blokove izme|u ulica ^. Vasovi}a,P. Mateji}a, Srpskih Vladara, Solunske, 1. maja, J. [erbanovi}a do Mlave kao i deo na levoj obali Mlave (celina 1.10.), neposredno uz àbarski most, gde bi se novom gradwom formirao novi deo centra kao prirodan nastavak sadràja u postoje}em centru naseqa na desnoj obali. Objekti su najve}im delom po svojoj osnovnoj nameni stambeni, zatim stambeno poslovni, sa poslovawem u prizemqu (pored glavne ulice), i poslovni (usluge, komercijalne delatnosti i zdravstvo). Stanovawe sredwih gustina S2 - Gs = 15-25 stanova/ha (50-70 stanovnika/ha) je u prostornim celinam 1.11. i 1.12.koje se nastavqaju du` ulice Srpskih vladara, u pravcu prema Poàrevcu, koje ~ini prvi niz objekata uz glavnu ulicu sa obaveznim poslovawem prema ulici a stanovawem prema unutra{wosti parcele. Objekti su niske spratnosti sa ujedna~enom regulacijom koja im daje urbanisti~ko-arhitektonsku celovitost koju treba nastojati odràti i u planskom periodu. Stanovawe sredwih gustina S3 - Gs = 10 -15 stanova/ha (30-50 stanovnika/ha) u prostornim celinama 1.13. i 1.14. predstavqa uglavnom izgra|eno i ure|eno porodi~no stanovawe u u nutra{wosti ili po obodu predhodnih zona najuèg gradskog centra sa kojima ~ine funkcionalnu celinu. Stanovawe sredwih gustina karakteri{e se multifunkcionalnom strukturom stanovawa sredwih gustina, usluga i javnih slu`bi. Prostire se na 57,1 ha. "Unutra{we {irewe grada"', kao na~in ure|ewa prostora, javqa se u dva oblika: kada su stabilizovani regulacija i parcelacija, pa se na osnovu wih

99

moè vr{iti zamena postoje}ih i izgradwa novih objekata, i kada nisu planski utvr|eni regulacija i parcelacija, pa se to mora prethodno u~initi, kako bi se mogla vr{iti zamena postoje}ih i izgradwa novih objekata. • Stanovawe niske gustine Stanovawe niskih gustina, N - Gs = oko 10 stanova/ha (20-40 stanovnika/ha) zastupqeno je u obodnim delovima naseqa koncentri~no u odnosu na glavni i novi centar naseqa. Zahvata povr{inu od 176,4 ha, i sastoji se iz devet ve}ih prostornih celina u kojima predstavqa preovla|uju}u namenu ali se pojavquje i u obliku mawih ili ve}ih izgra|enih enklava unutar industrijske zone.. Osnovni oblik ure|ivawa prostora predstavqa: "unutra{we {irewe grada", gde se mewa namena oslobo|enih povr{ina, utvr|uje nova regulacija i parcelacija i planira multifunkcionalna struktura, u kojoj }e biti zastupqeni stanovawe niskih gustina, usluge i komercijalne delatnosti. Prostor }e se ure|ivati kroz promenu namene postoje}ih i izgradwu novih objekata. • Ruralno stanovawe Stanovawe na spoqwem obodnom podru~ju grupisano je po enklavama, oko izlaznih puteva i raskr{}a nekategorisanih puteva, uz {to mawe pro{irewe gra|evinskog zemqi{ta, na prostoru od 110,4 ha. Kada se radi o ure|ewu prostora, teì{te je na: "unutra{wem {irewu grada", koje se temeqi na kori{}ewu unutra{wih rezervi, kroz "intenzivirawe" kori{}ewa delom ve} izgra|enih prostora, odnosno deobu velikih gra|evinskih parcela, polaze}i od centra enklave i "sanaciji", koja se odnosi na podizawe nivoa saobra}ajne i komunalne opremqenosti, nivoa usluga i pristupa~nosti javnih slu`bi, kako bi se pove}ao kvalitet ìvota i stvorili povoqniji uslovi za poqoprivredu i male proizvodne pogone u doma}oj radinosti. • Vikend stanovawe Vikend stanovawe predstavqa vid mogu}eg povremenog i privremenog stanovawa i dato je kao mogu}nost na brdu Karaula, u delu koje svojom visinom dominira nad naseqem i ima izuzetnu atraktivnost. Zbog nagiba terena (ve}i od 20%), teren zahteva posebni reìm odràvawa i po{umqavawa postoje}ih zelenih povr{ina a sama izgradwa na wemu je time dosta uslovqena. Zahvata povr{inu od 14,1ha. • Intenzitet kori{}ewa prostora Intezitet kori{}ewa prostora odre|en je slede}im parametrima: indeksom izgra|enosti (odnos izme|u bruto povr{ine etaà i povr{ine pripadaju}eg zemqi{ta), Indeksom zauzetosti (odnos izme|u izgra|ene povr{ine i ukupne povr{ine zemqi{ta), Gustinom naseqenosti (stanovnika/ha); Slobodnom povr{inom pripadaju}eg zemqi{ta (m2/ stanovniku); Veli~inom gra|evinske parcele (m2).

100

Tabela broj 31:Intenzitet kori{}ewa prostora

Veli~ina parametra Red. broj

P a r a m e t a r raspon

Stanovawe visokih gustina indeks izgra|enosti 1.53 – 1.70 indeks zauzetosti 33-37 maksimalna spratnost objekata P+3+Pk

gustina naseqenosti (stan/ha) 100-120

1.

slobodna povr{ina (m2/stan) 18-46 Stanovawe sredwih gustina 1 indeks izgra|enosti 1.08 – 1.30 indeks zauzetosti 28-35 maksimalna spratnost objekata P+2+Pk

gustina naseqnosti (stan/ha) 60-90

2.

slobodna povr{ina (m2/stan) 50-83 Stanovawe sredwih gustina 2 indeks izgra|enosti 0.98-1.15 indeks zauzetosti 27-31 maksimalna spratnost objekata P+2+Pk


slobodna povr{ina (m2/stan) 68-97 Stanovawe sredwih gustina 3 indeks izgra|enosti 0.74-0.97 indeks zauzetosti 20-27 spratnost objekata P+2+Pk


slobodna povr{ina (m2/stan) 98-190 Stanovawe niskih gustina indeks izgra|enosti 0,55 -0.70 indeks zauzetosti 20 - 25 maksimalna spratnost objekata P+1+Pk


3.

slobodna povr{ina (m2/stan) 150-250 Ruralno stanovawe indeks izgra|enosti 0,40 - 0,55 indeks zauzetosti 15 - 20 maksimalna spratnost objekata P+1+Pk gustina naseqenosti (stan/ha) 10-20

4.

slobodna povr{ina (m2/stan) 250-500 Vikend stanovawe indeks izgra|enosti 0,31 -0,35 indeks zauzetosti 19 - 22 maksimalna spratnost objekata P+Pk


5.

slobodna povr{ina (m2/stan) 350-480

Gustine stanovawa, indeksi izgra|enosti i procenti zauzetosti su izvedeni na nivou bloka, za strukturu bruto namene povr{ina: stanovawe 67%, usluge sa prate}im funkcijama 17% i saobra}aj 16%.U okviru me{ovite namene, stanovawe sa uslugama, wihov odnos je 80:20.

101

Mawa prekora~ewa urbanisti~kih parametara mogu se prihvatiti samo u okviru izgra|enih celina, povezivawa objekata ili kod formirawa specifi~nih ambijentalnih celina. • Iskori{}enost prostora Iskori{}enost zemqi{ta je iskazana kao odnos izme|u ostvarene u nekom vremenskom preseku i planski mogu}e bruto povr{ine izgra|enih etaà. Wegova sredwa vrednost je 0,70 - 0,80. Iskori{}enost prostora mogu}e je iskazati i posredno, kao odnos izme|u planiranog broja stanovnika na podru~ju Generalnog plana u 2026.godini i broja stanovnika koji je mogu}e smestiti na ovom prostoru. Na podru~ju Generalnog plana Petrovca mogu}e je smestiti u okviru: stanovawa visokih gustina: 9,8 ha h 110 sta/ha = 1 078 stan.(980 - 1 176), stanovawa sredwih gustina: 57,1 ha h 50 stan/ha = 2 850 stan.(2 782 - 4 235), stanovawa niskih gustina: 176,4 ha h 30 stan/ha = 2 292 stan (3 528 - 7 056). ruralno stanovawe: 110,4 ha h 18 stan/ha = 1 987 stan.(1 104 - 2 208), {to ~ini ukupno: realno 8207 stanovnika (8 394 - 14 675). Na podru~ju Generalnog plana Petrovca projektovano je 8030 stanovnika u 2026. godini, pa je iskori{}enost prostora 8030 : 8207 = 0,9. 4.5.5. Verski objekti U samom centru se nalazi Crkva Sv. Vaznesewa koja sa crkvenom portom zauzima prostor povr{ine 0.3 ha. Verske gra|evine pripadaju kategoriji javnih sadràja u kojima religiozni deo stanovni{tva ispuwava duhovne potrebe u skladu sa konkretnom konfesijom, ali istovremeno treba da budu mesta pruàwa kulturno-obrazovnih programa i usluga socijalnog starawa za stanovnike u svojim sredinama i da se prilagode savremenim obavezama u svojoj oblasti delovawa.

Nova lokacija }e se definisati budu}om regulacionom razradom ili urbanisti~kim projektom na osnovu slede}ih funkcionalnih, lokacionih i ambijentalnih uslova:

- generalna podobnost mesta (broj i koncentracija vernika, gravitaciono podru~je, veza sa sadràjima centra, saobra}ajna pristupa~nost), - karakter funkcionalnog okruèwa (mesta gde se susti~u kretawe i interes ìteqa, u blizini sadràja koji im po tradiciji, funkciji i obele`ju pripadaju), - povezanost sa ambijentalnim i prirodnim celinama, - vizure i sagledivost u slici kraja.

U sastavu parcele verskog objekta, pored bogomoqe, treba obezbediti prostor za izgradwu prate}ih sadràja: upravno-administrativnih sadràja.Sadràje kompletirati sa obrazovno-kulturnim, rezidencijalnim i prate}im (komercijalnim) izgra|enim prostorom i slobodnim povr{inama za odmor i rekreaciju.

Pravoslavna crkva je iskazala svoje potrebe za povr{inom objekata oko 0,10 m2 po stanovniku gravitacionog podru~ja parohijske op{tine i parcelom od 0,3-0,5 m2/stanovniku.

Zavisno od makropoloàja lokacije i zahteva verske zajednice u pogledu organizacije pripadaju}eg prostora, potrebe za povr{inama stacioniranog saobra}aja }e se re{avati pojedina~no po zahtevu, ali obavezno u kompleksu.

102

Zemqi{te na kome se nalaze verski objekti i objekti iz wihovog sastava ne spada u javno gra|evinsko zemqi{te, nego pripada ostalom gra|evinskom zemqi{tu. Planom se, iz navedenih razloga, nije u{lo u odre|ivawe same lokacije za novu crkvu ali se kao preporuka predlaè leva obala Mlave i prostor wenog neposrednog okruèwa. 4.5.6. Proizvodne delatnosti Na osnovu analize ekonomskog razvoja, o~ekuje se da }e u 2026. godini u Petrovcu biti oko 4200 zaposlenih u proizvodnim delatnostima, odnosno u industriji i proizvodnom zanatstvu. Prostor za proizvodne delatnosti obezbe|uje se u industrijskoj i me{ovitoj zoni i u odre|enoj meri i pod odre|enim uslovima i na prostorima drugih osnovnih namena. • Industrijska zona Industrijska zona se nalazi na isto~nom delu podru~ja plana, povr{ine 119,4 ha, Postoje}a industrijska zona na periferiji i rubnom pojasu predvi|ena je za unapre|ivawe kroz razli~ite prostorno-urbanisti~ke, arhitektonske, gra|evinske i komunalno-infrastrukturne mere. U postoje}oj industrijskoj zoni dozvoqene su delatnosti iz klase A, B i V. Tabela broj 32:Urbanisti~ki parametri u industrijskoj zoni Stepen zauzetosti 50% Indeks izgra|enosti 0,3-1,0 Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli do 1,0ha

20%

Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli 1,0-5,0ha

25%

Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli >5,0ha

30%

Visina objekta 12,0m Gustina zaposlenih po 1ha 30-100 Minimalno rastojawe gra|evinske od regulacione linije

5,0m

Rastojawe gra|evinskih linija od bo~nih i zadwe granice parcele

0,5h

Broj potrebnih parkinga realizovati unutar parcele Zona me{ovite namene

Uz planirane infrastrukturne koridore, op{tinskog i {ireg zna~aja,planirana je zona me{ovite namene, koja se sastoji iz dve prostorne celine, ukupne povr{ine 77,4ha. U ovim prostornim celinama planirani su i proizvodni pogoni kao mawe proizvodne jedinice koje mogu postojati samostalno ili kao kompleksi. Pod proizvodnim pogonima se podrazumevaju privredne lokacije veli~ine od 0.5 do 50 ha.

Proizvodni pogoni su samostalne lokacije koje se mogu podizati pored stanovawa, centara i drugih namena ako zadovoqavaju kriterijume za{tite ìvotne sredine. U proizvodnim pogonima, ukoliko egzistiraju samostalno,

103

dozvoqene su delatnosti iz klase A, B i V, kao na primer: male i sredwe firme, tr`ni centri, ve}a skladi{ta, prehrambena industrija, tekstilna industrija i dr. Proizvodni pogoni iz klase G mogu}i su samo u sastavu industrijske zone. Postoje}i proizvodni pogoni u drugim zonama mogu se transformisati u tercijarne delatnosti: poslovawe, trgovinu, mawa skladi{ta, ugostigeqstvo i sl. Za nove pogone obavezna je saglasnost na Strategiju uticaja na ìvotnu sredinu. Samostalni proizvodni pogoni u rubnom podru~ju su grupisani u posebnu poslovnu zonu. Planirano je wihovo prostorno objediwavawe i dopuwavawe sadràjima komplementarnim okruèwu u kome su se zatekli. Za ove potrebe planirana povr{ina je oko 23,3% gra|evinskog zemqi{ta. Tabela broj 33:Urbanisti~ki parametri u me{ovitim zonama Stepen zauzetosti 50%Indeks izgra|enosti 0,3-1,0Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli do 1,0ha

25%

Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli 1,0-5,0ha

30%

Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga na parceli >5,0ha

35%

Visina objekta 12,0mGustina zaposlenih po 1ha 30-100Minimalno rastojawe gra|evinske od regulacione linije 5,0mRastojawe gra|evinskih linija od bo~nih i zadwe granice parcele

0,5h

Broj potrebnih parkinga realizovati unutar parcele

106

• Proizvodni pogoni na podru~ju drugih osnovnih namena Mali proizvodni pogoni su najmawe proizvodne jedinice koje se mogu locirati u sklopu stanovawa ili drugih namena. To su kategorije A i B iz pravila za{tite ìvotne sredine. Pod malim proizvodnim pogonima podrazumevaju se privredne lokacije veli~ine do 0,5 ha. Lokacija za razvoj malih pogona nisu nazna~ene na karti. Male proizvodne pogone mogu}e je podizati u centralnoj i stambenim zonama, pogotovo ako pripadaju preduze}ima sa delatnostima iz kategorije A. Mali proizvodni pogoni naj~e{}e su samostalni objekti locirani u sklopu drugih namena, naj~e{}e u okviru stambenog tkiva. U malim proizvodnim pogonima dozvoqene su delatnosti iz klase A i B, kao na primer: male firme, pekarska i poslasti~arska proizvodwa, elektromehani~arske radionice, mawa skladi{ta gra|evinskog materijala, prerada plasti~nih masa, fabrike hleba i sl. Transformacija postoje}ih pogona, posebno ukoliko su u centralnoj zoni, mogu}a je i poèqna ka tercijarnim delatnostima sa kojima su ovi pogoni naj~e{}e u simbiozi, kao {to su trgovina, mawa skladi{ta, poslovawe, ugostiteqstvo i sl. Izuzetno, postoje}i pogoni, ukoliko se nalaze na periferiji i u rubnom podru~ju, mogu da se transformi{u u ozbiqnije firme koje spadaju u kategoriju B, pod uslovom da dobiju saglasnost na Strategiju uticaja na ìvotnu sredinu. Tabela broj 34:Urbanisti~ki parametri u malim proizvodnim pogonima Stepen zauzetosti 50%Indeks izgra|enosti 0,3-1,0Minimalni procenat ozelewenih povr{ina bez parkinga

30%

Visina objekta 9,0mGustina zaposlenih po 1ha 50-150Minimalno rastojawe gra|evinske od regulacione linije 5,0mRastojawe gra|evinskih linija od bo~nih i zadwe granice parcele

0,5h

Broj potrebnih parkinga realizovati unutar parcele • Uslovi za ure|ewe prostora U industrijskoj zoni i zoni me{ovite namene uspostaviti parcelaciju u modularnom sistemu, {to predstavqa osnovu za ure|ewe i kori{}ewe prostora. Parcelacija }e pruìti podr{ku razvoju malih i sredwih proizvodnih pogona i omogu}i}e razvoj industrijske zone u etapama i me{ovitu namenu, malih proizvodnih pogona i stanovawa. - modul predstavqa gra|evinska parcela veli~ine 500-800 m², za okvirno 3-5 zaposlenih;

107

- postoje}a industrijska zona pretrpe}e ''reciklaù'', odnosno revitalizaciju, preure|ewe i delimi~nu promenu namene i bi}e atraktivna za sredwe proizvodne pogone, zbog oslonca na èleznicu i glavne drumske tokove saobra}aja. Neophodno je zbog za{tite ìvotne sredine napraviti razgrani~ewe od zone stanovawa za{titnim zelenilom u {to gu{}em pojasu (''zeleni zidovi''). - proizvodni pogoni uz stanovawe ne smeju da ugroàvaju okolinu bukom vibracijama, gasovima, mirisima, otpadnim vodama i drugim {tetnim dejstvima. Tabela broj 35: Intenzitet kori{}ewa prostora prikazan je sredwim vrednostima slede}ih urbanisti~kih parametara

indeks izgra|enosti

0,3-1,0

indeks zauzetosti

50%

minimalni procenat ozelewenih povr{ina (bez parkinga) na parceli do 1ha

20%

minimalni procenat ozelewenih povr{ina (bez parkinga) na parceli 1 -5ha

25%

minimalni procenat ozelewenih povr{ina (bez parkinga) na parceli >5ha

30-50%

visina objekta

9-12m

gustina zaposlenih (zap/ha)

30 - 100

minimalno rastojawe gra|evinske od regulacione linije

5m

rastojawe gra|evinskih linija od bo~nih i zadwe granice parcele

1 /2 h

broj potrebnih parkinga ostvariti unutar parcele

slobodna povr{ina (m2/zaposlenom)

125

gra|evinska parcela (modul- m)²

500 -800

obavezna infrastruktura vodovod fekalna ki{na telefon

Iskori{}enost prostora iskazana je kao odnos izme|u o~ekivanog broja zaposlenih i broja zaposlenih koji je mogu}e smestiti na podru~ju Generalnog plana Petrovca. Na podru~ju Generalnog plana Petrovca mogu}e je smestiti u okviru: industrijske i me{ovite zone = 209,5 ha h 0.4 h 50 zap/ha =4190 zaposlenih u okviru zona stanovawa: 286,8 ha h 0,035 h 20 zap/ha = 200 zaposlenih Ukupno:4390 zaposlenih

108

Na podru~ju Generalnog plana Petrovac, o~ekuje se oko 3.500 radnih mesta u industriji i proizvodnom zanatstvu, pa je iskori{}enost prostora: 3.500:4390 = 0,8. 4.5.7. Usluge Na osnovu analize ekonomskog razvoja, o~ekuje se da }e u 2026. godini u Petrovcu biti oko 3500 zaposlenih u uslugama, odnosno u trgovini, ugostiteqstvu, uslu`nom zanatstvu, turizmu, bankarstvu, osigurawu, biroima, projektovawu, advokaturi, i drugim uslugama. Prostor za usluge obezbe|uje se: u postoje}em i novom naseqskom centru, u okviru stanovawa svih vrsta; u zoni me{ovite namene i zoni rekreacije, i kao prate}i sadràj svim ostalim namenama. • Centri U pogledu sadràja i usluga planirani su me{oviti i specijalizovani centri. Me{oviti centar:

- postoje}i i novi gradski centar, sa istorijskim jezgrom, povr{ine oko 95,3 ha, koji obuhvata {iru zonu postoje}eg centra, sa koncentracijom gradskih javnih slu`bi, osnovno i sredwe obrazovawe, zdravstvo, kultura, uprava i administracija, crkva, komunalnih objektata, raznovrsnim uslugama i stanovawem visokih i sredwih gustina; - lokalni centar, u obodnom severoisto~nom delu naseqa, izme|u ulica Jadranske i Mi{arske, u prostornoj celini 2.4), koji obuhvata javne objekte (obrazovawe, de~ija za{tita, zdravstvo i sport) i susedne stambene blokove niskih gustina, sa uslugama, kako bi se postiglo ujedna~avawe dostupnosti ovih sadràja svim korisnicima - mawe grupacije usluga ili pojedina~ni objekti usluga, na podru~ju niskog i ruralnog stanovawa, uz izlazne saobra}ajnice. Specijalizovani centri su: 1. sportsko - rekreativni centar "Kqu~evi", u prostornoj celini 7.2., povr{ine 3,1 ha; 2. Sportsko-rekreativni centar "Kqu~ ", u prostornim celinama 7.3. i 7.4. povr{ine 14,6 ha. • Uslovi za ure|ewe prostora Usluge su po pravilu, u okviru me{ovitih namena sa stanovawem, pri ~emu je odnos povr{ina za usluge prema povr{inama za stanovawe, na nivou bloka: Kod stanovawa visokih gustina, sredwa vrednost 20:80 a maksimalna vrednost 40:60;

109

Kod stanovawa sredwih gustina, sredwa vrednost 10:90 a maksimalna vrednost 20:80; Kod stanovawa niskih gustina, sredwa vrednost 6.5:93.5 maksimalna vrednost 13:87; Kod ruralnog stanovawa, sredwa vrednost 5:95 a maksimalna vrednost 10:90. Usluge mogu biti u objektima stanovawa ili u posebnim objektima i za wih vaè isti urbanisti~ki parametri, koji su propisani za tip stanovawa, u ~ijem se okruèwu nalaze; Za usluge u posebnim objektima, veli~ina parcele, spratnost, i intezitet kori{}ewa prostora, odre|eni su, po prostornim celinama, prema dominantnom tipu stanovawa. Intenzitet kori{}ewa prostora za usluge, odre|en je vrednostima indeksa izgra|enosti: 1. Usluge sa stanovawem visoke gustine indeks izgra|enosti......................................1,20 indeks zauzetosti......................................... 35% gustina zaposlenih po ha................................120 2. Usluge sa stanovawem sredwih gustina indeks izgra|enosti......................................0,34 indeks zauzetosti......................................... 25% gustina zaposlenih po ha.............................. 45 3. Usluge sa stanovawem niske gustine indeks izgra|enosti......................................0,14 indeks zauzetosti.......................................... 15% gustina zaposlenih po ha.............................. 15 4. Usluge sa ruralnim stanovawem indeks izgra|enosti......................................0,12 indeks zauzetosti..........................................10% gustina zaposlenih po ha.............................. 10 Prema urbanisti~kim parametrima, na podru~ju Generalnog plana Petrovca planiran je prostor za slede}i broj zaposlenih u uslugama: uz stanovawe visokih gustina: 9,8 ha h 0,20 h 70 zap/ha = 137 zap. uz stanovawe sredwih gustina: 57,1 ha h 0,20 h 20 zap/ha = 228 zap. Uz stanovawe niskih gustina: 176,4 ha h 0,10 h 5 zap/ha = 88 zap. Uz ruralno stanovawe: 110,4 ha h 0,065 h 3 zap/ha = 20 zap. U k u p n o: = 473 zap.

110

Na podru~ju Generalnog plana Petrovac, o~ekuje se oko 350 zaposlenih u uslugama, pa je iskori{}enost prostora 350 : 473 = 0,74

5. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE 5.1. ZA[TITA I UNAPRE\EWE @IVOTNE SREDINE Prostornim planom Republike u delu koji se odnosi na za{titu prirode, teritorija op{tine Petrovac ozna~ena je uglavnom kao antropogeno-prirodni ekosistem, {to ukazuje da je podru~je uglavnom poqoprivredno sa prate}im prera|iva~kim kapacitetima, ali da je jo{ “pro{arano” vrednim, odnosno preostalim povr{inama sa prirodnim odlikama vrednim za za{titu (zabarena stani{ta uz Mlavu, delovi {uma i sl). Sa aspekta za{tite ìvotne sredine, ve}i deo teritorije Petrovca prema Prostornom planu Republike planski spada u podru~ja ~etvrte (IV) kategorije. Skala ide od 1 - 8, pri ~emu se 8 odnosi na stroge prirodne rezervate, {to zna~i uglavnom intaktno podru~je. Pra}ewe stawa ìvotne sredine, evidentirawe izvora zaga|ivawa, kontrolu kvaliteta medijuma ìvotne sredine u ciqu preduzimawa mera za minimizirawe ili svo|ewe negativnog uticaja u granice prihvatqivosti obaveza lokalne samouprave je izrada i dono{ewe Akcionog plana za{tite ìvotne sredine - LEAP-a. Akcioni plan se moè doneti za podru~je cele op{tine i za podru~je Generalnog plana. Akcioni planovi se donose za:

- unapre|ivawe prostornog planirawa i ure|ewa prostora, - za{titu zemqi{ta, - za{titu voda, - za{titu vazduha, - za{titu {uma, - za{titu od jonizuju}eg i nejonizuju}eg zra~ewa, - za{titu od buke i vibracija, - za{titu od udesa - upravqawe otpadom.

5.1.1. Unapre|ivawe planirawa i ure|ivawa prostora U ciqu za{tite, o~uvawa i unapre|ewa kvaliteta ìvotne sredine potrebno je: - Za priobaqe Mlave uraditi poseban plan ure|ewa prostora u skladu sa odredbama ovog Generalnog plana. - Uraditi poseban plan pejza`nog ure|ewa i ozelewavawa podru~ja Karaula,Varo{ko brdo, Ra{kovo brdo, itd. - Zone namewene zelenilu, sportu i rekreaciji u priobaqu Mlave urediti prema odredbama GP-a (pasivni na~in regulisawa podzemnih voda) da reka ujedno postane najzna~ajniji elemenat pejza`nog ure|ewa naseqa - Za zone porodi~nog stanovawa, pri ure|ewu parcela, obavezno je pejza`no ure|ewe i ozelewavawe. - U zonama privre|ivawa obavezna je izrada plana pejza`nog ure|ewa i plana za{titnog zelenila.

111

5.1.2. Za{tita zemqi{ta Za{titu zemqi{ta od zaga|ivawa sprovoditi obaveznim propisivawem gradwe nepropusnih septi~kih jama u svim delovima bez kanalizacione mreè i zabranom nekontrolisanog deponovawa svih vrsta otpada. Za{titu poqoprivrednog zemqi{ta od nepovratne degradacije sprovoditi strogim po{tovawem izgradwe u okviru gra|evinskih reona. Za{titu poqoprivrednog zemqi{ta u ciqu o~uvawa plodnosti kao uslov za proizvodwu biolo{ki erezne hrane sprovoditi kroz kontrolu upotrebe svih hemijskih preparata, izborom vrsta za gajewe prema optimalnoj mikrorejonizaciji i podizawem poqoza{titnih pojaseva. Osnovni problemi odnose se na prekomernu upotrebu pesticida i herbicida, kao i na upotrebu onih preparata, koji su u Evropi odavno zabraweni (atrazin npr.), zatim na adekvatnu upotrebu |ubriva (u skladu sa analizama zemqi{ta), kao i na vetroza{titne pojaseve, kojima se spre~ava solska erozija i gde se zaràva ornitofauna koja je korisna u borbi protiv insekata. Indirektno ovi problemi uti~u i na kvalitet voda. Tereni sa ve}im nagibom, na padinama dolinskih strana, (Karaula ili Varo{ko brdo i prema Svinama Re{kovo brdo, Deonice), su mawe stabilni ocediti ali i “pogodni” za destruktivne uticaje atmosferskih padavina (erozija i klièwe zemqi{ta, bujice), pa je neophodno to uzimati u obzir pri wihovom kori{}ewu. Poqoprivredna proizvodwa, posebno ratarska i vo}arske kulture, u kontekstu uticaja na ìvotnu sredinu, odnosno prirodni kompleks, a indirektno i na stanovni{tvo, zbog intenzivne primene agrotehni~kih mera, nosi sa sobom izuzetne probleme, koji se moraju definisati i razre{avati. O~uvawe kvaliteta i plodnosti poqoprivrednog zemqi{ta uspostaviti: - utvr|ivawem �nultog stawa� kvaliteta i plodnosti zemqi{ta, - uspostavqawem stalne kontrole kvaliteta, - uspostavqawem prognozno-izve{tajne slu`be za pra|ewe stawa poqoprivrednih povr{ina - vr{iti stalnu edukaciju neposrednih u~esnika u poqoprivrednoj proizvodwi.

5.1.3. Za{tita voda Za{tita voda podrazumeva:

- za{titu izvori{ta vodosnabdevawa, - za{titu povr{inskih voda - za{titu podzemnih voda.

Za{titu izvori{ta vodosnabdevawa, i ako je izvori{te izvan granica Generalnog plana, podrazumeva da se za izvori{te u [atowi i bunara za dopunsko snabdevawe svih izvori{ta, uspostavi:

- utvr|ivawem zona sanitarne za{tite (neposrednu, uù i {iru zonu za{tite) i sprovo|ewem mera za{tite,

- uspostavqawem kontrole reìma rada izvori{ta, - uraditi procenu mogu}ih {tetnih uticaja na izvori{ta

vodosnabdevawa.

112

Za{tita povr{inskih voda obuhvata:

- za{titu reke Mlave - za{titu ostalih vodotokova na podru~ju plana.

Za{titu reke Mlave sprovoditi:

- ure|ivawem obala tako da se maksimalno po{tuje forland reke uz integraciju u gradsko tkivo,

- uspostavqawem monitoringa reke Mlave (kvalitet vode, katastar zaga|iva~a) sa planom mera za za{titu,

- zabranom deponovawa otpada ili drugog materijala, upu{tawe otpadnih voda ili bilo kakvih aktivnosti koje bi bile potencijalni izvori zaga|ivawa reke,

- ure|ivawem korita ostalih vodotokova sa merama zabrane ugroàvawa i zaga|ivawa.

Za{tita podzemnih voda je obavezna u zonama visokih nivoa podzemnih voda:

- obaveznom gradwom nepropusnih septi~kih jama kao prelazne faze do izgradwe kanalizacione mreè,

- zabranom deponovawa otpadnih i drugih materijala u tim zonama zbog opasnosti ugroàvawa podzemnih voda

- u zonama sa visokim podzemnim vodama obavezna je izgradwa tanivana ili polutanivana za sve objekte ili ure|aje koji se ukopavaju.

5.1.4. Za{tita vazduha U ciqu za{tite vazduha i pra}ewa stawa merozaga|enosti-monitoringa obaveza je:

- izrada katastra aerozaga|ivawa, - uspostavqawe sistematskog merewa emisija - uspostavqawe kontrole emisija.

5.1.5. Za{tita {uma [ume na podru~ju Generalnog plana su u vidu mawih “zabrana” i ima ih relativno malo sa prioritetnom funkcijom za{tite (erozija, podzemne vode). Iz tih razloga obaveza je:

- kartirawe svih {umskih povr{ina - uspostavqawe mera nege i za{tite - rekonstrukcija i po{umqavawe degradiranih povr{ina

autohtonim vrstama.

5.1.6. Za{tita od jonizuju}eg i nejonizuju}eg zra~ewa Za podru~je plana obavezna je izrada, u skladu sa Zakonom, Plana za{tite od jonizuju}eg i nejonizuju}eg zra~ewa.

113

5.1.7. Za{tita od buke i vibracija U ciqu za{tite od buke i vibracija potrebno je:

- uraditi zonirawe grada prema ugroènosti od buke, - sprovesti mere za{tite u zonama sa bukom preko dozvoqenih

nivoa.

5.1.8. Za{tita od akcidenata

Potencijalne mogu}nosti za izazivawe akcidenata predstavqa prisustvo {tetnih i opasnih materija (sirovine, komponente, pogonska goriva ili proizvodi) u procesu proizvodwe, utovara, pretovora, transporta, skladi{tewa ili odlagawa. Stalni nadzor, pravilni na~in rukovawa u skladu sa vaè}im propisima i kontrola, osnovni su preduslovi za spre~avawe mogu}ih akcidenata. U ciqu poboq{awa za{tite od akcidenata potrebna je izrada mape hazarda za teritoriju Generalnog plana Petrovca. Za{tita od udesa obuhvata:

- planirawe - organizovawe - preduzimawe mera upravqawa opasnim materijama na osnovu

analize opasnosti od udesa - za sve aktivnosti, tehnolo{ke postupke i objekte, gde mogu biti

prisutne opasne materije obavezna je izrada analize opasnosti od udesa.

5.1.9. Upravqawe otpadom

Sakupqawe, razvrstavawe, promet, prevoz, reciklaà, tretman otpada, skladi{tewe i odlagawe za naseqe Petrovac mora biti u skladu sa principima odrìvog gazdovawa otpadom na regionalnom nivou a u skladu sa okvirima Nacionalne strategije upravqawa otpadom.

Postoje}a deponija ne zadovoqava sve propisane uslove pa je, uz potrebno pove}awe kapaciteta, obavezna sanacija i rekultivacija tog prostora, .

5.2. ZA[TITA PRIRODNIH I KULTURNIH DOBARA

5.2.1. Prirodna dobra

Od prirodnih dobara su stavqena pod za{titu dva stabla hrasta lu`waka (/Qyeeyr ribyr I) pod imenom “Dva stabla hrasta lu`waka” Petrovac” kao spomenik prirode III kategorije i zna~ajno prirodno dobro. Spomenik prirode stavqa se pod za{titu kao tipi~an predstavnik svoje vrste. Stabla su velike starosti, pravilne i {iroko granate kro{we, dobrog zdravstvenog stawa sa jakim ìli{tem. Svojim izgledom i o~uvano{}u dominira prostor.

114

Spomenik prirode se nalazi na podru~ju op{tine Petrovac, katastarske parcelama 246 i 247, u svojini Srpske Pravoslavne crkve Petrovac i u dràvnoj svojini. Dendometrijske karakteristike spomenika prirode su: Stablo 1.

- obim debla na 1,30 m............................5,94 m - pre~nik debla na 1,30 m.......................0,94 m - visina stabla.....................................25,50 m - visina do prve ìvine grane...............2,00 m - pre~nik kro{we..................................33,40 m - starost stabla.................................. 300 godina

Stablo 2.

- obim debla na 1,30 m............................3,20 m - pre~nik debla na 1,30 m.......................0,50 m - visina stabla.....................................16,00 m - visina do prve ìvine grane...............3,50 m - pre~nik kro{we...................................19,60 m - starost stabla.................................. 130 godina

Povr{ina spomenika prirode je projekcija kro{wi i iznosi 11,75 ari. Za spomenik prirode ustanovqava se reìm III stepena za{tite i propisuju slede}e mere i uslovi za{tite kojima se: 1. Zabrawuju:

- stabla pose}i lomiti i se}i grane, kidati li{}e i plodove ili preduzimati bilo koje druge radwe koje bi mogle izmeniti wegov izgled ili doveli u pitawe wegov biolo{ki opstanak:

- loèwe vatre - parkirawe automobila - deponovawe sme}a i drugog otpada - raskopavawe i deponovawe zemqe - promena namene za{ti}ene povr{ine - postavqawe tabli i drugih obave{tewa na stablima - sadwa bilo kog dekorativnog zelenila.

Dozvoqavaju se bilo{ko-tehni~ke mere za{tite, redovno uklawawe otpada i sme}a. O sprovo|ewu propisanih mera za{tite stara se Javno komunalno preduze}e “Izvor” - Petrovac, koje je du`no da:

- spomenik prirode ~uva i odràva u skladu sa merama za{tite; - u slu~aju nastalih promena koje spomenik prirode mogu od{teti

ti ili ugroziti wegova bitna svojstva odmah obaveste Zavod za za{titu prirode Srbije;

- redovno uklawaju sme}e i korov; - obeleè spomenik prirode u skladu sa zakonom.

115

5.2.2. Kulturna dobra

Rekognoscirawem gradskog podru~ja u granicama GP-a "Petrovac 2026"god. a i na osnovu ranije prikupqene dokumentacije, utvr|eno je da moè da se izdvoji nekoliko ambijentalnih celina graditeqskog nasle|a, koje imaju izvesna spomeni~ka svojstva zna~ajna za razvoj grada, formirawe urbane matrice i istovremeno su prepoznatqivi orjentiri grada. Zavod je mi{qewa da je potrebno sa~uvati slede}e ambijentalne celine koje odràvaju graditeqsko-arhitektonski karakter grada kroz wen razvoj:

• Utvr|ena nepokretna kulturna dobra Utvr|ena nepokretna kulturna dobra na teritoriji op{tine su spomenici kulture:

4. Manastir Uspewa Bogorodi~inog,Vitovnica, XV vek 5. Kompleks mitropolije i Blagove{tewa u @drelu, XIV vek 6. Tri ikone u crkvi sv. Petra i Pavla u Ranovcu 7. êtiri ikone sa ikonostasa crkve u Ore{kovici 8. Crkva sv. Vaznesewa u Petrovcu 9. Vaqavice u Bistrici, XIX vek 10. Sobra{ica u ôvdinu, XIX vek 11. Kompleks zgrada SO, stara po{ta i suda u Petrovcu 12. Crkva sv. Mihaila u [etowi, XIX vek 13. Stara mehana porodice @ivoti} u Orqevu, XIX vek 14. Stara ku}a Jankovi} Qubi{e u Leskovcu, XIX vek. 15. Vodenica Dobrila Ivkovi}a,Veliko Laole 16. Vodenica \or|a Trifunovi}a, Melnice 17. Kameni most na Burova~koj reci, Burovac 18. Stara mehana Tasi}a, Petrovac

Postoje}e stawe ovih objekata je vrlo razli~ito, od onih koja su gotovo propala do onih koja su na odgovaraju}i na~in za{ti}ena i kao takva se i odràvaju. Arheolo{ko nalazi{te:Rimsko utvr|ewe Gradac u Velikom Laolu, Prostorno, kulturno-istorijska celina: Deo sela Bistrice U proceduri utvr|ivawa kulturnog dobra od velikog zna~aja je Mla|e neolitsko naseqe "Belevode" na teritoriji naseqa Veliko Laole, Tabanovci i Krvije. Uslovi i mere za{tite utvr|enih nepokretnih kulturnih dobara

1. Nepokretna kuklturna dobra - spomenici kulture moraju ~uvati svoj autenti~ni izgled, originalne materijale, horizontalni i vertikalni gabarit, konstruktivne i dekorativne elemente i funkcionalne karakteristike objekta.

2. Kulturno dobro se ne sme koristiti ili upotrebqavati u svrhe koje nisu u skladu sa wegovom pririodom, namenom.

3. Sve intervencije na NKD (projektovawe i izvo|ewe) mogu obavqati samo ustanove za{tite.

116

Uslovi i mere za{tite na za{ti}enoj okolini nepokretnog kulturnog dobra (vaè za svaku za{ti}enu okolinu NKD):

1. Obezbediti urbanisti~ko, komunalno i hortikultuno opremawe, ure|ewe, odràvawe i kori{}ewe prostora oko spomenika kulture u saradwi sa nadle`nim zavodom.

2. Zabrana gra|ewa objekata trajnog ili privremenog karaktera, koji svojom arhitekturom i gabaritom ugroàvaju spomenik kulture.

Prethodno navedeni i opisani objekti su utvr|ena nepokretna

kulturna dobra i uìvaju za{titu po Zakonu o kulturnim dobrima zajedno sa za{ti}enom okolinom. Svi radovi i intervencije na ovim objektima i wihovom za{ti}enom okolinom, zahtevaju uslove nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture.

• Evidentirana nepokretna kulturna dobra Evidentirana nepokretna kulturna dobra - dobra koja uìvaju prethodnu za{titu Objekti koji su evidentirani od strane slu`be za{tite kao objekti sa predpostavqenim spomeni~kim svojstvima, uìvaju predhodnu za{titu po Zakonu o kulturnim dobrima. Ustanova za{tite du`na je da u roku od dve godine utvrdi da li evidentirana nepokretnost ima spomeni~ka svojstva i da u tom roku predloì utvr|ivawe te nepokretnosti za kulturno dobro. Za ove objekte i wihove katastarske parcele, propisani su posebni uslovi i mere za{tite, kori{}ewa i prezentacije.

Prethodno navedeni objekti su zna~ajna autorska i graditeqska

dela, koja svojom monumentalno{}u i stilskim karakteristikama zna~ajno uti~u na sliku grada i svedo~e o sna`nom urbanom razvoju Petrovca u predhodnom periodu kada je ve}ina ovih objekata i sagra|ena. Ovi objekti su uticali na formirawe urbane i graditeqske matrice grada

Uslovi i mere za{tite evidentiranih nepokretnih kulturnih dobara

Mere za{tite evidentirenih nepokretnih kulturnih dobara utvr|ene su Zakonom. Ovi objekti se ne smeju o{tetiti ili uni{titi, ne smeju bez saglasnosti mewati izgled, svojstva ili namenu, bez odgovaraju}e dozvole i uslova nadle`ne slu`be za{tite.

• Ambijentalne celine

Uslovi i mere za{tite ambijentalnih celina

1. Za{tita ovih objekata se sastoji u o~uvawu, pre svega, valorizovanih vrednosti celina uli~nih fasada, autenti~nom ornamentikom, originalnim portalima, atikama, ogradama, krovnim ravnima i drugim arhitektonskim detaqima.

2. Visinska regulacija nije u potpunosti definisana ali pruà mogu}nost da se preko repernih objekata (najvi{ih u nizu) ujedna~i.

3. Nadgradwa, dogradwa na ovim objektima na kojima se interveni{e, mora biti jasno diferencirana (interpretirana na savremeni na~in). Tako|e, oni moraju da uvaè utvr|eni, prepoznatqivi ritam otvora.

117

4. Svi objekti, bez razlike na stepen intervencije, ne smeju da imaju kalkan prema ulici kao ni vise}i oluk (oluci treba da budu leè}i odnosno skriveni).

5. Na krovnim ravnima prema ulici nisu dozvoqene "krovne badè". Osvetqewe je mogu}e re{avati preko krovnih prozora (prozori u ravni krova).

6. Fasadne obrade moraju da budu trajne, bojene ve} zastupqenim bojama u dva ili vi{e tona izvedenih iz iste boje sa trajno obra|enim soklama (plemeniti malteri, obloge od prirodnih materijala).

7. Prozori i ostali otvori treba da budu re{avani na na~in kao kod objekata kod kojih se ~uva autenti~no stawe (naj~e{}e su portali i prozori od drveta). Na objektima sa ambijentalnom za{titom treba pribaviti najpre

uslove a potom i saglasnosti na projektnu dokumentaciju od Zavoda za za{titu spomenika kulture.

• Urbanisti~ke celine

Urbanisti~ke celine predstavqaju svojevrsne ambijentalne celine, jer wihova urbanisti~ka re{ewa i arhitektura nose pe~at jednog vremena. Uslovi i mere za{tite urbanisti~kih celina: Prilikom nadgradwe, dogradwe i zamene postoje}ih, kao i izgradwe novih objekata, moraju se sa~uvati osnovne karakteristike i lik urbanisti~kih celina; O~uvawe urbanisti~kih celina, kao graditeqskog nasle|a, obavezuje da se moraju o~uvati ostvareni urbanisti~ki parametri (indeks izgra|enosti, indeks zauzetosti, gra|evinske linije, visinska regulacija), arhitektura objekata, organizacija slobodnih povr{ina. 5.3. ZA[TITA OD ELEMENTARNIH NEPOGODA 5.3.1. Za{tita od poàra Preventivne mere za{tite od poàra podrazumevaju mere u ciqu spre~avawa nastanka poàra. To su: U~e{}e slu`be protivpoàrne za{tite u izradi urbanisti~ke i tehni~ke dokumentacije, kroz davawe uslova i saglasnosti; Izrada odgovaraju}eg plana za{tite od poàra. Mere za suzbijawe poàra primewuju se u slu~ajevima, kada poàr nastane. One podrazumevaju brzu i kvalitetnu intervenciju vatrogasne slu`be. Vatrogasna stanica planirana je u centralnom delu industrijske zone uz primarnu saobra}ajnicu i obilaznicu, {to omogu}ava dobru saobra}ajnu vezu sa svim delovima naseqa. Na osnovu procene opasnosti od poàra opremiti i osposobiti vatrogasnu jedinicu za efikasno ga{ewe mogu}ih poàra na teritoriji op{tine Petrovac.

118

5.3.2. Za{tita od zemqotresa Na seizmi~koj karti Srbije, podru~je op{tine Petrovac leì u zoni mogu}ih seizmi~kih potresa od 6-8 MCS skale, prete`no 7 MCS. Mogu}a za{tita odnosi se na uskla|en razme{taj funkcija i namena u prostoru i strogo po{tovawe zakonskih propisa o seizmi~kim dejstvima na konstrukcije, uz detaqno istraìvawe terena. U narednom periodu potrebno je izraditi kartu seizmi~ke mikroreonizacije za celu teritoriju Generalnog plana. Posvetiti ve}u pa`wu uticaju tektonske i utvr|ivawu nivoa podzemne vode na posmatranom podru~ju, jer od wega bitno zavisi prira{taj seizmi~kog intenziteta. 5.3.3. Za{tita od poplava êstim izlivawem velikih voda Mlave i wenih pritoka i plavqewem okolnog plodnog zemqi{ta (oko 2000 ha najplodnije zemqe), ugroène su kako poqoprivredne povr{ine, tako i transverzalne komunikacije i razvoj industrijskih pogona u pravcu doline. Iz ovoga proizilazi zadatak i neophodnost za{tite doline od podzemnih, povr{inskih i poplavnih voda Mlave i wenih pritoka, kao i od brdskih i padinskih voda. Intenzivnom erozijom dna regulisanog korita Mlave ono je produbqeno i do 1,5 m, {to je izazvalo kao posledicu da je obloga kosina prese~ena i oburvana. Ispred betonskog mosta lo{e je izvedena kaskada zbog ukopavawa vodovodne cevi u korito radi prelaska Mlave. Prelaz kanalizacione cevi preko Mlave po dnu korita tako|e je lo{e izveden, jer ometa protok vode i postoji mogu}nost da voda odnese kanalizacionu cev. Regulisano korito Busura sasvim je razbijeno, pa je potrebno ponovo ure|ewe regulacije. Leva obala Mlave uz park je nià i sklona plavqewu. Trasa novog regulisanog korita poklapa se {to je mogu}e vi{e sa postoje}im koritom. Novo korito se razvija prate}i prirodne hodove i polupre~nike krivina, a iz korita se uklawaju sve postoje}e prepreke (stabla, korewe, pragovi, koqe, mosti}i itd.) ~ime se pove}ava propusna mo} korita. Predvi|eno je koncentrisano trogubo korito, sa “minor” i “major” koritom, i to sa dvojakom {irinom (ne ra~unaju}i grad): {irine dna 8,0 m ima ukupnu visinu 5,45 m, a korito {irine dna 10,0 m ima ukupnu visinu 4,95 m. Na konkavnim i konveksnim obalama korito je obloèno. Sli~ni ekonomski i tehni~ki kriterijumi primeweni su i kod regulacije pritoka Mlave. Regulisawem korita i odbrambenim nasipima, izlivawe vode iz korita u dolini Mlave svedeno je na izuzetno retke pojave (korito Mlave moè da primi velike vode verovatno}e pojave 1% - jednom u 100 godina, a pritoke verovatno}e pojave 2% - jednom u 50 godina). Postoje}e regulisano korito Mlave kroz Petrovac adaptirano je novim uslovima i novoj koncepciji. Kota dna korita je spu{tena, a obe obale obloène do nivelete dna. Pritoka Dabovac posebno je regulisana za brzo sakupqawe i evakuisawe otpadnih voda. Korito Mlave je u industrijskoj zoni spu{teno, radi omogu}avawa gravitacionog ispu{tawa biolo{ki tretiranih voda, otpadnih (prikqu~ka postrojewa otpadnih voda).

119

Za{tita od poplava,koje izaziva reka Mlava,treba da se re{I sistemski, uz otklawawe dosada[wih parcijalnih zahvata, koji su pove}ali nestabilnost reke (znatno skra}ivawe duìne re~nog toka; za{tita samo desne obale, umesto uspostavqawa stabilnog korita reke; varirawe geometrije I pada reke;spontano retenzirawe velikih voda na neza{ti}enom prostoru). Na osnovu snimawa karakteristika re~nog toka na duìni od min. 10 km, za najmawe stogodi[wu veliku vodu, projektovati nasipe I regulacione radove, kao pasivne mere za[tite od voda. Planirati I aktivne mere za[tite od voda, ublaàvawem poplavnog talasa u planiranoj akumulaciji Vitman na Mlavi, {to pove}ava stepen za{tite. 5.3.4. Za{tita od podzemnih voda Za{tita od podzemnih voda mora se re{avati regulisawem reìma unutra{wih voda, wihovim drenirawem i evakuacijom.Postoje}e depresije zemqi{ta je mogu}e pretvoriti u sistem mawih jezera, me|usobno povezanih,u kojima bi se odràvao snièni nivo vode, kako bi se drena`no delovalo na podzemne vode.Jezera bi pored pozitivnog efekta na nivo podzemnih voda, sa okruèwem u kome bi se na{le komplementarne namene (sport, rekreacija, turisti~ki i komercijalni sadràji) uz o~uvawe postoje}ih ambijentalnih vrednosti, kako je to planirano u zonama rekreacije.Ovo re{ewe zahteva zbog svoje kompleksnosti kvalitetnu detaqnu urbanisti~ku i tehni~ku razradu. Potrebno je izvr{iti I za{titu naseqa na desnoj obali Mlave od buji~nih voda sa pobr|a izgradwom padinskog kanala po obodu naseqa, regulacijom malih buji~nih tokova, biolo{kim merama za[tite, pa I , po potrebi, izgradwom retenzija koje bi ublaìle buji~ne udare. 5.4. ZA[TITA OD RATNIH RAZARAWA Savezno ministarstvo odbrane, prema dostavqenom obave{tewu za potrebe izrade ovog Generalnog plana od uslova i zahteva za prilago|avawe potrebama odbrane zemqe traì slede}e: - Vojne komplekse u granicama plana, prikazane na priloènoj karti (stara kasarna, izvan naseqa, biv{a kasarna "Jovan [erbanovi}", u samom nasequ, i lokalitet "Lipe", izvan granice plana),tretirati kao komplekse posebne namene. - Pre pristupawa izradi planske dokumentacije hijerarhijski nièg nivoa, kao i za slu~ajeve neposrednog izdavawa urbanisti~kih uslova i pre odobrewa za izgradwu bilo kakvih objekata, u neposrednom okruèwu vojnih kompleksa obavezna je saglasnost Ministarstva odbrane. - U fazi izrade planova, neophodno je ugraditi i definisati mere za{tite i spasavawa stanovni{tva, materijalnih i kulturnih dobara od pojave elementarnih nepogoda, tehni~ko-tehnolo{kih nesre}a, kao i sve elemente za{tite i spasavawa u slu~aju ratnih dejstava, shodno Planu upotrebe civilne za{tite.

120

- Posebnu pa`wu posvetiti definisawu obaveze izgradwe dvonamenskih skloni{ta dopunske ili osnovne za{tite u skladu sa vaè}im tehni~kim normativima za skloni{ta (“Slu`beni list SFRJ”, broj 55/83) i “Odlukom op{tinskog {taba civilne za{tite op{tine Petrovac o utvr|ivawu stepena ugroènosti teritorije op{tine” iz 1992. godine. - Planirati adekvatnu za{titu od mogu}eg izlivawa postoje}ih akumulacija na Busuru i Korenici, kao i za{titu od mogu}eg poplavnog talasa nizvodno od wih. - Planirati regulaciju buji~nih vodotokova reke Mlave i wenih pritoka, kao i adekvatnu za{titu od wihovog mogu}eg izlivawa. U skladu sa Odlukom op{tinskog {taba civilne za{tite op{tine Petrovac iz 1992.godine utvr|eni su reoni ugroènosti i ure|ena izgradwa skloni{ta i drugih za{titnih objekata za potrebe sklawawa qudi, materijalnih dobara, kulturnih dobara i dr. u op{tini. Utvr|eni su slede}i reoni ugroènosti: - U prvoj zoni ugroènosti i u najugroènijim delovima grada gradi}e se dvonamenska skloni{ta dopunske za{tite sa obimom za{tite od 30 Kpa. - U drugoj zoni ugroènosti – {iri centar grada gradi}e se skloni{ta dopunske za{tite – dvonamenska sa obimom za{tite od 30 - 50 KPa. - U tre}oj zoni ugroènosti koja obuhvata sva ostala naseqena mesta na teritoriji op{tine Petrovac za{titu stanovni{tva treba planirati u zaklonima.

6. PRAVILA GRA\EWA OBJEKATA Za podru~ja koja nisu pokrivena urbanisti~kom dokumentacijom kao i za podru~ja ~iji se detaqniji planovi, ovim Generalnim planom, stavqaju van snage, predvi|ena je izrada novih urbanisti~kih planova kao vid razrade Generalnog plana, u skladu sa vaè}om zakonskom regulativom, prema slede}im pravilima:

6.1. Op{ta pravila za sprovo|ewe generalnog plana

Izrada regulacionih planova, wihov sadràj i procedura dono{ewa, moraju biti u skladu sa vaè}im Zakonom o planirawu i podzakonskim aktima, koje donosi Ministar.

U toku realizacije Generalnog plana preporu~uje se izrada odgovaraju}ih studija i odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije: Zbog evidentnih problema sa podzemnim i povr{inskim vodama, na delu teritorije, neophodno je izvr{iti:

- detaqna istraìvawa i odrediti zone ugroènosti kao i mere za{tite na osnovu ~ega bi proiza{la odgovaraju}a ograni~ewa za izgradwu objekata na tom podru~ju,

- program stalnog opaàwa i pra}ewa prirodnih i tehnogenih pojava na podru~ju Generalnog plana.

121

Izradu navedene dokumentacije treba poveriti verifikovanim stru~nim preduze}ima, u svemu prema Zakonu o geolo{kim istraìvawima. Kod izrade urbanisti~ke dokumentacije, u zonama graditeqskog nasle|a ili prirodnih dobara, obavezno je u~e{}e kao i uslovi i saglasnosti nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture i Republi~kog Zavoda za za{titu prirode.

Dinamika razvoja naseqa u prostoru utvr|uje se na osnovu sredworo~nih i godi{wih planova i programa ure|ewa prostora i zemqi{ta. Ovom dinamikom utvr|uju se i prioriteti izrade regulacionih planova ili druge urbanisti~ke dokumentacije definisane ovim Generalnim planom za wegovu razradu, kao i prioriteti u realizaciji pojedina~nih urbanisti~kih celina.

Za vojne komplekse predvi|a se mogu}nost prenamene, ukoliko se steknu imovinsko pravni uslovi. Prenamena moè da se izvr{i kroz razradu Generalnog plana, izradom odgovaraju}e urbanisti~ke i eventualno druge specifi~ne dokumentacije. Sve postoje}e op{tinske Odluke treba usaglasiti sa ovim Generalnim planom ili uraditi nove prema uslovima iz ovog Generalnog plana (6.1.1.). Prilikom izrade urbanisti~ke dokumentacije, za zone koje su u koridoru dalekovoda (35kV i 10kV), po{tovati uslove nadle`ne elektrodistribucije.

Prilikom izrade urbanisti~ke dokumentacije, za zone koje su u koridoru dalekovoda ( preko 35kV), po{tovati uslove Elektromreè Srbije.

Za objekte koji su utvr|eni kao kulturna dobra ili kao dobra koja uìvaju prethodnu za{titu, obavezno je pribaviti uslove nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture. Ukoliko se, prilikom izvo|ewa gra|evinskih radova na {iroj teritoriji Generalnog plana, nai|e na ostatke materijalne kulture, obavezno je obavestiti nadle`ni zavod za za{titu spomenika kulture.

Kori{}ewe i ure|ewe prostora u koridoru èlezni~ke pruge i obilaznice, odvija}e se prema pravilima, uslovima i smernicama ovog Generalnog plana, do izrade odgovaraju}ih regulacionih planova.

6.2. Pravila izgradwe objekata po zonama i celinama

Pravilima gra|ewa definisana su pravila koja se primewuju prilikom sprovo|ewa Generalnog plana.

Pravila gra|ewa odnose se na sve namene.

Pojedina~na pravila gra|ewa odnose se na pojedina~ne namene .

Detaqnijom planskom razradom defini{u se na osnovu konkretnih uslova lokacije, specifi~na pravila i uslovi, koji moraju biti u okviru grani~nih vrednosti pravila i uslova ovog GP.

122

Pravila i uslovi su dati kao: minimalne vrednosti ({irina ulice, rastojawa od granice parcela i susednih objekata, procenat nezastrtih i zelenih povr{ina), obavezuju}i uslovi (regulaciona linija, obavezuju}a gra|evinska linija, na~in parkirawa), kao maksimalne vrednosti (spratnost, stepen zauzetosti) i vrednosti date u rasponu (indeks izgra|enosti, stepen zauzetosti). Na osnovu pravila i navedenih uslova odre|uje se gabarit objekta.

Pravila je mogu}e unapre|ivati po istoj proceduri po kojoj }e se vr{iti izmene i dopune GP.

Namene definisane grafi~kim prilogom br.5 "Prostorna organizacija prostora „Namene povr{ina" predstavqaju preovla|uju}u, dominantnu namenu na tom prostoru, {to zna~i da zauzimaju najmawe 50% povr{ine bloka, odnosno zone u kojoj je ozna~ena ta namena. Svaka namena podrazumeva i druge kompatibilne namene.

Za privla~nost i urbani kvalitet prostora od posebnog zna~aja su raznovrsni javni gradski prostori, koji se ne svode na pojedina~nu parcelu.U tom smislu po{to u centru naseqapostoje relativno dotrajale fizi~ke strukture koje je neophodno zameniti potrebno je u~initi napor sa ciqem da se iskoriste za formirawe mreè ure|enih javnih povr{ina koja bi doprinela ja~awu pe{a~kih tokova i znatno uve}ala urbanitet naseqa.Ru{ewe dotrajalih objekata ne treba da podrazumeva uvek i izgradwu ve}ih i novih objekata umesto wih.

Na nivou pojedina~nih parcela u okviru bloka namena definisana kao kompatibilna moè biti dominantna ili jedina.

6.2.1. Op{ta pravila izgradwe objekata

Regulacija prostora i naseqa zasniva se na sistemu elemenata regulacije, i to:

- urbanisti~kim pokazateqima (namena, indeks ili stepen izgra|enosti, indeks ili stepen iskori{}enosti);

- urbanisti~kim mreàma linija (regulaciona linija, gra|evinska linija, osovinska linija saobra}ajnice, grani~na linija zone);

- pravilima izgradwe (postavqawe objekta, udaqenost objekta, visina objekta, postavqawe ograde, parkirawe i garaìrawe i dr.).

Urbanisti~ki pokazateqi

Indeks ili stepen izgra|enosti je odnos izme|u bruto razvijene izgra|ene povr{ine svih nadzemnih i podzemnih etaà (ukoliko se u wima stanuje ili boravi u delu ili tokom ~itavog radnog vremena) korisnog prostora i povr{ine parcele.

Indeks ili stepen iskori{}enosti zemqi{ta je odnos izme|u bruto povr{ine pod objektom i povr{ine gra|evinske parcele pomnoèn brojem 100.

123

Urbanisti~ka mreà linija

Regulaciona linija je linija razgrani~ewa parcela za povr{ine i objekte od op{teg interesa, odnosno javnog gra|evinskog zemqi{ta, od parcela koje imaju drugu namenu, odnosno od ostalog gra|evinskog zemqi{ta.

Regulaciona linija utvr|uje se u odnosu na osovinsku liniju (osovinu javnog puta) ili na grani~nu liniju (kej, trasa pruge, bolnica i sl.) i obeleàva za sve postoje}e i planirane saobra}ajnice.

Rastojawe izme|u regulacionih linija ({irina pojasa regulacije) zavisi od funkcije i ranga saobra}ajnice, odnosno infrastrukture kao horizontalna, nadzemna i podzemna regulacija.

Regulaciona linija i osovina saobra}ajnice javnog puta su osnovni elementi za utvr|ivawe saobra}ajne mreè.

Regulaciona linija i osovina novih saobra}ajnica utvr|uju se u odnosu na postoje}u regulaciju i parcelaciju, postoje}e trase saobra}ajnica i funkcionalnost saobra}ajne mreè.

Gradska i naseqska (primarna i sekundarna) mreà infrastrukture (vodovod, kanalizacija, TT mreà, gasna mreà, daqinsko grejawe) postavqa se u pojasu regulacije.

Za nova ili izgra|ena naseqa, utvr|uju se pojasi regulacije za postavqawe infrastrukturne mreè i javnog zelenila (drvoredi, parkovi) u zonama parcela karakteristi~ne namene (javnog puta) kao i van tih zona (dalekovodi, naftovodi, magistralni gasovodi, toplovodi i sl.).

Gra|evinska linija se poklapa sa regulacionom linijom na gra|evinskoj parceli ili se nalazi na rastojawu odre|enom planom.

Gra|evinski objekat postavqa se predwom fasadom na gra|evinsku liniju, odnosno unutar prostora oivi~enog gra|evinskom linijom.

Ukoliko se pravila daju za posebno zna~ajna podru~ja ili zone rekonstrukcije gde je veliki stepen iskori{}enosti parcele, neophodno je definisati i dvori{ne gra|evinske linije.

Podzemna gra|evinska linija za podzemne objekte koji se grade u zoni namewenoj izgradwi objekata od op{teg interesa (podzemni pe{a~ki prolazi, podzemni javni gara`ni prostori, komunalna postrojewa i sl.) utvr|uje se u pojasu regulacije.

Podzemna gra|evinska linija za ostale podzemne objekte (delovi objekata, skloni{ta, garaè i sl.) moè se utvrditi i u pojasu izme|u regulacione i gra|evinske linije, kao i u unutra{wem dvori{tu izvan gabarita objekta, ako to ne predstavqa smetwu u funkcionisawu objekta ili infrastrukturne i saobra}ajne mreè.

Za nadzemne objekte koji se grade u zoni namewenoj izgradwi objekata od op{teg interesa (nadzemni pe{a~ki prelazi, nadzemne pasarele kao veze

124

dva objekta preko javnog puta i sl.) nadzemna gra|evinska linija utvr|uje se u pojasu regulacije.

6.2.2. Javni objekti od op{teg interesa

• Obrazovawe, zdravstvo, de~ija i socijalna za{tita, kultura, uprava - Javni objekti }e se graditi na planiranim lokacijama, u okviru centra naseqa i stambenim zonama; - Dogradwa i nadgradwa postoje}ih objekata vr{i}e se na osnovu Generalnog plana a izgradwa novih objekata, pored izrade planova detaqne regulacije, zahteva daqu plansku razradu (urbanisti~ki projekat, kome prethodi poseban program, a kod sloènijih i zna~ajnijihobjekata, naro~ito kada se radi o javnim prostorima, i urbanisti~ko - arhitektonski konkurs); - Tip objekta }e svakako zavisiti od wegove funkcije, ali on mora biti prilago|en uslovima lokacije, spratnosti do P+2+Pk; - Kompleks mora biti ure|en u skladu sa funkcijom objekta i wegovim okruèwem; - Indeksi izgra|enosti i indeksi zauzetosti dati su u poglavqima:4.4.1; 4.4.2; 4.4.3; 4.4.4; 4.4.5; 4.4.6 i 4.4.9. - Ukoliko su pojedine funkcije ovih delatnosti u objektima graditeqskog nasle|a ili ambijenatalnih celina, moraju zadovoqavati uslove nadle`ne slu`be za{tite; - U okviru zona stanovawa mogu biti i obrazovawe, de~ija i socijalna za{tita, zdravstvo, kultura, informisawe, ukoliko zadovoqavaju uslove za odgovaraju}u delatnost i ne ugroàvaju neposredno okruèwe;

- Specijalizovane {kole ili klubovi mogu biti prate}e namene u okviru sportskih i rekreativnih centara; - Zabrawena je izgradwa u ovim kompleksima drugih objekata, koji bi mogli da ugroze ìvotnu sredinu i osnovnu namenu.

• Javno zelenilo, sport, rekreacija, komunalni objekti - Pravila ure|ewa javnog zelenila, sportsko - rekreativnih povr{ina i komunalnih objekata data su u poglavqima: 4.4.7; 4.4.8 i 4.4.10. - Dogradwa postoje}ih objekata vr{i}e se na osnovu planova detaqne regulacije, a izgradwa novih objekata zahteva}e i daqu plansku razradu (urbanisti~ki projekat, urbanisti~ko-arhitektonski konkurs).

125

• Saobra}aj - Trasa obilaznice i èlezni~ke pruge sa èlezni~kom stanicom utvrdi}e se planom detaqne regulacije, na osnovu ovog Generalnog plana, idejnog projekta i procene uticaja na ìvotnu sredinu. - Planirane saobra}ajnice na teritoriji Generalnog plana gradi}e se, direktno na osnovu Generalnog plana ako za to postoje uslovi u planu, ili na osnovu planova detaqne regulacije, ako je neophodno prethodno utvr|ivawe javnog interesa, i odgovaraju}e tehni~ke dokumentacije. - Parkinzi za putni~ka i teretna vozila na ostalom gra|evinskom zemqi{tu izradom Urbanisti~kog projekta uz procenu uticaja na ìvotnu sredinu i dobijawe svih neophodnih saglasnosti na saobra}ajne prikqu~ke. - Izgradwa èlezni~ke pruge }e se raditi na osnovu re{ewa iz Prostornog i Generalnog plana i razradom kroz plan detaqne regulacije, kao i èlezni~ka stanica Petrovac koja }e se zasnivati na planu detaqne regulacije, proceni uticaja na ìvotnu sredinu i odgovaraju}oj tehni~koj dokumentaciji.

• Vodosnabdevawe - Magistralne i sekundarne cevovode voditi u nasequ u regulacionom pojasu ulica a izvan naseqa u za{titnom pojasu puteva; - Cevovode mawe od Ø100 mm rekonstruisati na minimalni pre~nik od Ø100 mm zbog protivpoàrnih propisa i predvideti protivpoàrne hidrante na maksimalnom razmaku od 150 m. Preporu~uje se ugradwa nadzemnih protivpoàrnih hidranata; - Minimalna dubina ukopavawa sekundarnih cevovoda je 1,20 m a magistralnih 1,80 m; - Cevovode zatvarati u prsten, zbog sigurnosti vodosnabdevawa; oko objekata vodosnabdevawa formirati zone i pojaseve sanitarne za{tite.

• Fekalna kanalizacija - Fekalne kolektore izvan naseqa voditi najniìm ta~kama terena, u za{titnom pojasu pored puteva i vodotokova, a u nasequ, trase kolektora i sabirne kanalizacije voditi u kolovozu ulica; - Minimalni pre~nik fekalne kanalizaciuje je Ø200 mm; - Dubina ukopavawa fekalne kanalizacije treba da omogu}i prikqu~ewe svih objekata i minimalne padove. • Ki{na kanalizacija - Kolektore i sabirnu kanalizaciju voditi u kolovozu ulica a izvan naseqa putnim kanalom;

126

- Minimalna dubina ukopavawa, merena od temena cevi, je 1,00 m. • Elektroenergetika Trafostanice Trafostanice 10/0,4 kV, u zonama sa visokim i sredwim gustinama stanovawa graditi kao slobodnostoje}e objekte od monta`no-betonskih objekata ili kao zidane objekte u skladu sa urbanisti~kim zahtevima ili u sklopu stambenih, poslovnih i stambeno-poslovnih objekata. Na ostalim podru~jima (niske gustine stanovawa, radne zone, zone me{ovitog poslovawa, zone posebne namene, zone komunalnih objekata) mogu se graditi i stubne trafostanice; Dimenzije ku}i{ta TS 10/0,4 kV su 5,2h4,6 m, tako da se u krajwoj fazi mogu ugraditi dva transformatora od 630 kVA (1000 kVA). Oko trafostanice je trotoar {irine 1,0 m, pa je mogu}e odrediti parcelu 5,2h4,6 m. Ako prostorni uslovi to ne dozvoqavaju trafostanice graditi za kapacitet 1h630 (1000) kVA, sa ku}i{tem 2,8h4,5 m (tip BS), odnosno 3,5h4,5 m (tip CS), za koje je potrebna parcela dimenzija 4,8h6,5 m, odnosno 6,5h5,5 m; Trafostanice u sklopu stambenih, poslovnih i stambeno-poslovnih objekata moraju da zadovoqe slede}e uslove: - Betonsko postoqe za sme{taj transformatora mora da bude odvojeno od konstrukcije zgrade; - Izme|u oslonca temeqa transformatora i transformatora postaviti elasti~nu podlogu, u ciqu presecawa akusti~nih mostova; - Obezbediti sigurnu zvu~nu izolaciju prostorije za sme{taj transformatora i blokirati izvor strukturnog zvuka du` bo~nih ivica prostorije za sme{taj transformatora, na nivou koji zadovoqava; - Prostorije moraju biti u nivou okolnog terena sa obezbe|enim pristupnim putem do najbliè saobra}ajnice {irine min. 3,0 m, nosivosti 5 t; - Trafostanice moraju imati najmawe dva odeqewa: odeqewe za sme{taj transformatora i odeqewe za sme{taj razvoda niskog i visokog napona; Dalekovodi i podzemni kablovi - Svi podzemni visokonaponski i niskonaponski vodovi se polaù u rov dubine 0,8 m u regulacionom profilu saobra}ajnica. [irina rova zavisi od broja kablova. Kablovi se polaù ispod trotoara i slobodnih povr{ina, a izuzetno u kolovozu, kod uskih saobra}ajnica. Na prelazima ispod kolovoza i na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka optere}ewa tla, kablovi se polaù u kablovsku kanalizaciju; - Planirane nadzemne elektroenergetske vodove 10 kV postavqati prema planovima detaqne regulacije i tehni~kim uslovima nadle`nog elektroprivrednog preduze}a;

127

- Planiranu niskonaponsku vazdu{nu mreù postavqati u regulacionom profilu saobra}ajnica, prema planovima detaqne regulacije i tehni~kim uslovima nadle`nog elektroprivrednog preduze}a; - Rekonstrukciju vazdu{nih visokonaponskih i niskonaponskih vodova izvoditi po postoje}im trasama, prema tehni~kim uslovima nadle`nog elektroprivrednog preduze}a; - Prilikom izgradwe objekata u blizini nadzemnih elektroenergetskih vodova pridràvati se vaè}ih tehni~kih propisa, standarda i tehni~kih uslova nadle`nog elektroprivrednog preduze}a. • Telekomunikacije Fiksna telefonija - Automatske telefonske centrale postavqati prema planovima nadle`nog telekomunikacionog preduze}a; - Opti~ke, koaksijalne i simetri~ne TT kablove, odnosno TT kanalizacije polagati u regulacionom profilu saobra}ajnica. Kablove polagati ispod trotoara i slobodnih povr{ina a izuzetno u kolovozu, kod uskih saobra}ajnica. Na prelazima ispod kolovoza i na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka optere}ewa tla, kablovi se polaù kroz kablovsku kanalizaciju.

Za{titni pojas opti~kog kabla je regulacione {irine 4,0 m (2 h 2,0 m) i odre|uje se prema podu`noj osi opti~kog kabla.

[irina koridora od 4,0 m je pored povr{ine pod opti~kim kablom u zasebnom rovu ili TT kanalizaciji, dovoqna za formirawe ~vori{ta (ra~vawe kablova, privoda do usputnih ATC centrala).

Izvo|a~ki pojas je razli~ite regulacione {irine. Na delovima gde opti~ki kabl prolazi kroz individualne parcele regulaciona {irina je kao i kod za{titnog pojasa 4,0 m (2 h 2,0 m).

Na delu gde opti~ki kabl prolazi kroz javne povr{ine (ulice i saobra}ajnice) regulaciona {irina je maksimum 2,0 m.

Regulacione linije za{titnog i izvo|a~kog pojasa se odre|uju prema podu`noj osi opti~kog kabla

U za{titnom, odnosno izvo|a~kom pojasu sprovode se ograni~ewa prava svojine, (bez promene vlasnika) i obezbe|uje se slu`benost prolaza za potrebe izvo|ewa radova, nadzor i odràvawe trase opti~kog kabla.

U slu~aju kada trasa kabla prolazi kroz koridor nekog objekta infrastrukture (puta, Elektrodistribucije, PTT-a i sl.) kabl se prikazuje kao novi objekat u postoje}em koridoru za koji je ve} izvr{ena eksproprijacija.

Kada opti~ki kabl napu{ta postoje}e koridore infrastrukture izvan eksproprisanog pojasa i prolazi kroz individualne parcele planiran je "novi koridor - za{titni pojas radi obezbe|ewa prostornih uslova" za polagawe otpi~kih kablova i nesmetani pristup pri odràvawu u kasnijoj eksploataciji opti~kog kabla.

128

Opti~ki kabl se polaè u rov pored regionalnog puta - u wegovom za{titnom pojasu i postoje}u gradsku TT kanalizaciju u Petrovcu.

Kabl se polaè u rov {irine 0,4 - 0,6 m, dubine 0,8 - 1,2 m zavisno od vrste tla i uslova kopawa, tako {to se prethodno poloè dve za{titne PE cevi n

40 mm, kroz jednu se uduvava opti~ki kabl a druga sluì kao rezerva. Zajedno sa za{titnom cevi, ispod i iznad we mora se postaviti sloj peska debqine 30 cm. Kori{}ewem ovih PE cevi, kabl se {titi, nije potrebno wegovo armirawe i omogu}ava se jednostavnija intervencija na kablu u toku eksploatacije.

Opti~ki kabl se postavqa bez metalnih elemenata i zbog potrebe utvr|ivawa wegovog poloàja pri budu}em odràvawu u rov sa PE cevi treba du` trase da se formiraju kontrolna merna mesta u {ahtovima u kojima se ostavqa rezerva opti~kog kabla i postavqa se opomenska obeleàvaju}a traka.

Trasu podzemnog OK treba propisno obeleìti standardnim PTT stubi}ima na svim karakteristi~nim mestima - nastavci, ukr{tawa, lomovi prolazi ispod saobra}ajnica i dr.

Prolazi OK ispod ulica i puteva se vr{e bu{ewem ispod trupa puta na dubini minimum 1,5 m i utiskivawem jedne PE cevi 110 mm kroz koju se postavqaju 2 PE cevi n 40 mm. Mobilna telefonija Objekte mobilne telefonije postavqati prema planovima nadle`nih operatora. Kablovski distributivni sistem Opti~ke kablove KDS polagati kroz kablovsku TT kanalizaciju ili slobodno u zemqani rov, u skladu sa propisima za ovu vrstu radova. Kablove polagati ispod trotoara i slobodnih povr{ina. Na prelazima ispod kolovoza i na mestima gde se o~ekuju ve}a mehani~ka optere}awa tla kablovi se polaù kroz kablovsku kanalizaciju. • Po{tanski saobra}aj Planirane objekte po{te postavqati prema planovima nadle`nog preduze}a uz dokaz o pravu svojine ili kori{}ewa zemqi{ta odnosno objekta u kome se postavqaju. • Gasifikacija Za postavqawe gasovodnih instalacija sa svim neophodnim elementima postavqaju se u betonskim neprohodnim kanalima, {to }e se ograditi glavnim ma{inskim, gra|evinskim i elektro projektima. Ocenu potreba za toplotnom energijom podru~ja obuhva}enim generalnim planom oceni}e se generalnim projektom gasifikacije. Glavnu mernu regulacionu stanicu Petrovac izgraditi tako da zadovoqava potrebe potro{a~a Petrovca sa redukovanim izlaznim pritiskom 4 bara. Na ulaznoj strani MKS- i izlaznim stranama predvideti pp- {ahte . Za izlazne pritiske 12 bara i 4 bara .

129

Lokacija parcele je odabrana a prema preporuci, distributera gasa na lokalitetu industrijske zone, na ulasku u grad iz pravca Poàrevca, i uz primarnu saobra}ajnicu kao najzna~ajniji koridor tehni~ke infrastrukture. Glavnomernu regulacionu stanicu izgraditi u zidanom objektu u skladu sa vaè}im tehni~kim normativima za tu vrstu objekta. Na GMRS stanici predvideti dogrevawe gasa, sa kotlarnicom izvan zone opasnosti. Elektroinstalaciju izvesti u skladu sa propisima o protiveksplozivnoj za{titi . Stanicu ograditi za{titnom ogradom visine 2m od istegnutog ~eli~nog lima . Izme|u ograde i spoqnih zidova stanice obezbediti za{titnu zonu najmawe {irine 2 m. Prostor oko stanice do ograde posuti {qunkom i o~istiti od korena i trave . Ulaz u ogra|eni prostor stanice predvideti vrata najmawih dimenzija 0,8/2/m/ sa branom koja se ne zakqu~ava automatski. Gromobransku za{titu izvesti u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativima za za{titu objekata od atmosferskih pra`wewa Slu`beni list SRJ broj 11/1996. godine. Izgradwa sekundarne mreè gasifikacije }e se vr{iti prema tehni~kim, energetskim i drugim uslovima nadle`nog preduze}a. • Toplifikacija

Na~in gra|ewa svakog od objekata ove infrastrukture se uvek defini{e tehni~kim, energetskim, i drugim uslovima nadle`nog preduze}a za ovu komunalnu infrastrukturu.

6.2.3. Ostalo gra|evinsko zemqi{te

• Op{ta pravila izgradwe stambenih objekata

Objekti porodi~nog stanovawa

Minimalno rastojawe izme|u gra|evinske i regulacione linije za porodi~ni stambeni objekat je 3,0m.

U zoni ili potezu gde postoje izgra|eni porodi~ni stambeni objekti rastojawe se utvr|uje na osnovu pozicije ve}ine izgra|enih objekata (preko 50%).

Me|usobna udaqenost porodi~nih stambenih objekata osim poluatrijumskih objekata i objekata u neprekinutom nizu je 4,0 m.

130

Za izgra|ene porodi~ne stambene objekte ~ija me|usobna udaqenost iznosi mawe od 3,0m, u slu~aju rekonstrukcije ne mogu se na susednim stranama predvi|ati naspramni otvori stambenih prostorija.

Udaqenost porodi~nog stambenog objekta koji ima indirektnu vezu sa javnim putem preko privatnog prolaza od susednih objekata utvr|uje se Aktom o urbanisti~kim uslovima prema vrsti izgradwe u skladu s ovim pravilnikom.

Udaqenost novog porodi~nog stambenog objekta od drugog objekta, bilo koje vrste izgradwe ili nestambenog objekta, moè biti najmawe 4,0m. Najmawe dozvoqeno rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada) porodi~nog stambenog objekta i linije susedne gra|evinske parcele je za: - slobodnostoje}e objekte na delu bo~nog dvori{ta severne orijentacije 1,5m - slobodnostoje}e objekte na delu bo~nog dvori{ta ju`ne orijentacije 2,5m - dvojne objekte i objekte u prekinutom nizu na bo~nom delu dvori{ta 4,0m - prvi ili posledwi objekat u neprekinutom nizu 1,5m

Za izgra|ene porodi~ne stambene objekte ~ije je rastojawe do granice gra|evinske parcele mawe od vrednosti utvr|enih u predhodnom stavu, u slu~aju rekonstrukcije, ne mogu se na susednim stranama predvi|ati otvori stambenih prostorija.

Za zone i poteze izgra|enih porodi~nih stambenih objekata ~ije je rastojawe do granice gra|evinske parcele razli~ito od vrednosti utvr|enih u predhodnom stavu, mogu se, izuzetno, novi objekti postavqati i na rastojawima:

- slobodnostoje}i objekti na delu bo~nog dvori{ta severne orijentacije 1,0m

- slobodnostoje}i objekti na delu bo~nog dvori{ta ju`ne orijentacije 3,0m

Visina porodi~nog stambenog objekta ne moè pre}i 12,0m.

Porodi~ni stambeni objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije ako ne postoje smetwe geotehni~ke i hidrotehni~ke prirode.

Za parkirawe vozila za sopstvene potrebe, vlasnici porodi~nih i stambenih objekata svih vrsta po pravilu obezbe|uju prostor na sopstvenoj gra|evinskoj parceli, izvan povr{ine javnog puta, i to - jedno parking ili gara`no mesto na jedan stan.

Za parkirawe vozila za sopstvene potrebe, vlasnici ostalih objekata svih vrsta po pravilu obezbe|uju prostor na sopstvenoj gra|evinskoj parceli, izvan povr{ine javnog puta, i to - jedno parking ili gara`no mesto na 70,0m2 korisnog prostora, s tim da najmawe tre}ina vozila bude sme{teno u garaì.

[irina privatnog prolaza za parcele koje nemaju direktan pristup javnom putu ne moè biti mawa od 2,5m.

131

Objekti vi{eporodi~nog stanovawa

Rastojawe izme|u regulacione i gra|evinske linije za vi{eporodi~ne stambene objekte osim objekata u nizu je 3,0m, osim ne delu ve} formirane ivi~ne izgradwe, gde se gra|evinska i regulaciona linija poklapaju.

U zoni izgra|enih vi{eporodi~nih stambenih objekata rastojawe gra|evinske od regulacione linije se utvr|uje na osnovu pozicije ve}ine izgra|enih objekata (preko 50%).

Me|usobna udaqenost planiranih vi{eporodi~nih stambenih i okolnih objekata, osim objekata u nizu, je minimalno 1/2 visine vi{eg objekta.

Za izgra|ene objekte koji su udaqeni mawe od 3,0m ne mogu se na susednim stranama predvi|ati naspramni otvori stambenih prostorija.

Udaqenost vi{eporodi~nog stambenog objekta od drugog objekta bilo koje vrste izgradwe ili nestambenog objekta ne moè biti mawa od 4,00 m.

Rastojawe osnovnog gabarita (bez ispada) vi{eporodi~nog stambenog objekta i linije susedne gra|evinske parcele je 2,5m.

Za izgra|ene vi{eporodi~ne stambene objekte ~ije je rastojawe do granice gra|evinske parcele mawe od vrednosti utvr|enih u predhodnom stavu ne mogu se na susednim stranama predvi|ati naspramni otvori stambenih prostorija.

Vi{eporodi~ni stambeni objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije ako ne postoje smetwe geotehni~ke i hidrotehni~ke prirode.

Parkirawe vozila za sopstvene potrebe vlasnici vi{eporodi~nog stambenog objekta, svih vrsta izgradwe, po pravilu obezbe|uju na gra|evinskoj parceli izvan povr{ine javnog puta i to jedno parking ili gara`no mesto na jedan stan, odnosno jedno parking mesto na 70 m2 korisne povr{ine, s tim da najmawe polovina vozila bude sme{tena u garaàma.

Garaè vi{eporodi~nih stambenih objekata planiraju se u ili ispod objekta u gabaritu, podzemno izvan gabarita objekta ili nadzemno na gra|evinskoj parceli.

Povr{ine garaà vi{eporodi~nih stambenih objekata koje se planiraju nadzemno na gra|evinskoj parceli ura~unavaju se pri utvr|ivawu indeksa ili stepena izgra|enosti, odnosno stepena iskori{}enosti gra|evinske parcele.

Gra|evinske parcele za vi{eporodi~nu stambenu izgradwu se ne ogra|uju.

132

• Op{ta pravila urbanisti~ke parcelacije

Deoba i ukrupwavawe gra|evinske parcele

Gra|evinska parcela, po pravilu, ima oblik pravougaonika ili trapeza.

Gra|evinska parcela (planirana i postoje}a) ima povr{inu i oblik koji omogu}ava izgradwu objekta u skladu sa re{ewima iz plana, pravilima o gra|ewu i tehni~kim propisima.

Gra|evinska parcela moè se deliti parcelacijom do minimuma utvr|enog primenom pravila o parcelaciji.

Deoba se vr{i izradom urbanisti~kog projekta parcelacije uz primenu op{tih i, planom utvr|enih, pravila parcelacije i regulacije.

Gra|evinska parcela moè se ukrupniti preparcelacijom, a prema planiranoj ili postoje}oj izgra|enosti, odnosno planiranoj ili postoje}oj nameni gra|evinske parcele.

Ukrupwavawe se vr{i urbanisti~kim projektom parcelacije u skladu sa pravilima i planskim re{ewima.

Op{ta pravila parcelacije za porodi~ne stambene objekte

Najmawa gra|evinska parcela za izgradwu slobodnostoje}eg porodi~nog stambenog objekta je 300,0 m2, dvojnog objekta je 400,0m2 (dve po 200,0m2), objekata u neprekinutom nizu 150,0 m2, poluatrijumskih objekata 130,0 m2 i objekata u prekinutom nizu 200,0m2.

Najmawa {irina gra|evinske parcele za izgradwu slobodnostoje}eg porodi~nog stambenog objekta je 10,0m, dvojnih objekata 16,0(dva po 8,0m) i objekata u neprekinutom nizu 5,0m.

Op{ta pravila parcelacije za vi{eporodi~ne stambene objekte

Najmawa {irina parcele za slobodnostoje}e vi{eporodi~ne stambene objekte je 20,0m a za objekte u prekinutom nizu 15,0m.

Najmawa povr{ina parcele za vi{eporodi~ne stambene objekte je 600,0m2.

• Pravila izgradwe po zonama i celinama Stanovawe visoke gustine 100-120 stanovnika/ha Prostorna celine 1.0;1.1;1.2;1.3 i 1.4; Pravila gra|ewa: Dozvoqene su namene: stanovawe visoke gustine, usluge, javne slu`be.

133

Dozvoqena je reverzibilna promena namene objekata i wihovih delova u okviru dozvoqenih namena. Planirani procesi "tiha rekonstrukcija" i "unutra{we {irewe grada", koji obuhvata: revitalizaciju za{ti}enih objekata, dogradwu i nadogradwu kvalitetnih i zamenu nekvalitetnih postoje}ih objekata i izgradwu novih objekata na slobodnim parcelama. Tamo gde se zadràva postoje}a regulacija i parcelacija mogu}a je izgradwa na osnovu pravila ure|ewa i gra|ewa iz Generalnog plana. Mogu}a je blokovska izgradwa, sa objektima na regulaciji, uz promenu urbane strukture ( porodi~no u vi{eporodi~no) ukrupwavawem percela, zavisno od karakteristika okolnih objekata i prete`ne regulacije. Spratnost objekata: preovla|uju}a do P+3+Pk, izuzetno do P+4+Pk gde za to postoje ambijentalni preduslovi. Indeks izgra|enosti: 2,4 - 3,5 Indeks zauzetosti: 60% - 80% Optimalna povr{ina parcele:

- za objekte porodi~nog stanovawa 400,0 - 500,0m2 - za objekte vi{eporodi~nog stanovawa 800,0-1 000,0 m2

Na parcelama gde za to postoje mogu}nosti dozvoqena je izgradwa vi{e objekata u okviru dozvoqenih parametara. Prate}e sadràje planirati u sastavu osnovnog objekta, izuzetno kao zasebne objekte na parceli, koji }e sa osnovnim objektom ~initi arhitektonsku i prostornu celinu. Parkirawe se obezbe|uje na sopstvenoj parceli u garaàma i na parkinzima. Javno parkirawe na javnim parkinzima i u regulaciji ulice gde za to postoje uslovi. Stanovawe sredwih gustina 1. Stanovawe sredwih gustina 60 - 90 stanovnika/ha

Prostorne celine:1.5;1.6;1.7;1.8;1.9 i 1.10. Pravila gra|ewa: Dozvoqene su namene: stanovawe sredwih gustina, usluge, javne slu`be, javno zelenilo. Zabrawene su namene koje mogu da ugroze ìvotnu sredinu. Dozvoqena je reverzibilna promena namene objekata u okviru dozvoqenih namena, ukoliko se time ne ugroàva ìvotna sredina. Planiran je proces ''unutra{weg {irewa grada'', kori{}ewem prvenstveno neizgra|enih prostora, koji obuhvata: dogradwu i nadogradwu kvalitetnih

134

i zamenu postoje}ih nekvalitetnih objekata i izgradwu novih objekata na slobodnim parcelama. Uglavnom je zavr{ena regulacija i parcelacija zemqi{ta. Blokovska izgradwa, sa objektima na regulaciji ili povla~ewem unutar bloka, uz promenu urbane strukture (porodi~no u vi{eporodi~no) ukrupwavawem percela, zavisno od karakteristika okolnih objekata i prete`ne regulacije. Poloàj gra|evinske linije u odnosu na regulacionu liniju se odre|uje na osnovu poloàja gra|ivinske linije ve}ine objekata (preko 50%). Preovla|uju}a spratnost objekata: do P+2+Pk, izuzetno ve}a do P+3+Pk, uskla|ena sa okruèwem. Indeks izgra|enosti: 2,0 - 2,4 Indeks zauzetosti: 50% - 75% Optimalna veli~ina parcele: - za objekte porodi~nog stanovawa 400,0 - 500,0m2

- za objekte vi{eporodi~nog stanovawa 800,0-1 000,0m2 Na parcelama gde za to postoje mogu}nosti dozvoqena je izgradwa vi{e objekata u okviru dozvoqenih parametara. Objekti pomo}nih sadràja mogu biti u sastavu osnovnog objekta ili kao zasebni objekti na parceli. Parkirawe se obezbe|uje na sopstvenoj parceli u garaàma i na parkinzima. 2. Stanovawe sredwih gustina 50 - 70 stanovnika/ha Prostorne celine:1.11. i 1.12. Pravila gra|ewa: Dozvoqene su namene: stanovawe sredwe gustine, usluge, javne slu`be. Zabrawene su namene koje mogu da ugroze ìvotnu sredinu. Dozvoqena je reverzibilna promena namene objekata u okviru dozvoqenih namena, ukoliko se time ne ugroàva ìvotna sredina. Planiran je proces ''unutra{weg {irewa grada'', kori{}ewem prvenstveno neizgra|enih prostora, koji obuhvata: dogradwu i nadgradwu kvalitetnih i zamenu nekvalitetnih postoje}ih objekata i izgradwu novih objekata na slobodnim parcelama. Dopuwava se, ili po potrebi mewa, postoje}a regulacija i parcelacija. Mogu}a je izgradwa uz ulicu Srpskih vladara objekata u prekinutom i neprekinutom nizu (ivi~na izgradwa), a u unutra{wosti bloka i

135

slobodnostoje}ih objekata, zavisno od karaktera okolnih objekata i {irine parcele. Prete`na spratnost objekata: do P+2+Pk, izuzetno do P+3+Pk, uz predhodnu proveru i analizu {ire lokacije. Indeks izgra|enosti: 1,6 - 2,4; Indeks zauzetosti: 40% - 60% Optimalna veli~ina parcele:

- za objekte porodi~nog stanovawa 400,0 - 500,0m2 - za objekte vi{eporodi~nog stanovawa 1 000,0-1 00,0m2

Poloàj gra|evinske linije u odnosu na regulacionu liniju se odre|uje na osnovu poloàja gra|evinske linije ve}ine objekata (preko 50%). Na parcelama gde za to postoje mogu}nosti dozvoqena je izgradwa vi{e objekata u okviru dozvoqenih parametara. Objekte pomo}nih sadràja (garaè,letwe kuhiwe, ostave) planirati u sastavu osnovnog objekta ili kao zasebne objekte na parceli uklopqene u prostornu celinu sa osnovnim objektom. Parkirawe vozila se obezbe|uje na sopstvenoj parceli. 3. Stanovawe sredwih gustina 30 - 50 stanovnika/ha Prostorne celine:1.13. i 1.14. Pravila gra|ewa: Dozvoqene su namene: stanovawe sredwih gustina, usluge, javne slu`be, javno zelenilo. Zabrawene su namene koje mogu da ugroze ìvotnu sredinu. Dozvoqena je reverzibilna promena namene objekata u okviru dozvoqenih namena, ukoliko se time ne ugroàva ìvotna sredina. Planiran je proces "spoqa{weg {irewa grada", kori{}ewem prvenstveno neizgra|enih prostora, koji obuhvata: interpolaciju ulica i parcela i u wihovim okvirima, dogradwu, nadgradwu i zamenu postoje}ih objekta i izgradwu novih objekata na slobodnim parcelama. Utvrdi}e se nova regulacija i parcelacija. Mogu}a je izgradwa slobodnostoje}ih objekata, dvojnih i objekata u nizu, zavisno od karaktera okolnih objekata i {irine parcele. Poloàj gra|evinske linije u odnosu na regulacionu liniju se odre|uje na osnovu poloàja gra|evinske linije ve}ine objekata (preko 50%). Spratnost objekata: do R+2+Pk

136

Indeks izgra|enosti: 1,2 - 2,4 Indeks zauzetosti: 40% - 50% Optimalna veli~ina parcele za objekte porodi~nog stanovawa 600,0-800,0m2 Na ve}im parcelama mogu}a je izgradwa i drugih objekta za stanovawe ili poslovni prostor u okviru dozvoqenih parametara. Objekte pomo}nih sadràja (garaè, letwe kuhiwe, ostave) planirati u sastavu osnovnog objekta ili kao zasebne objekte na parceli uklopqene u prostornu celinu sa osnovnim objektom. Stanovawe niskih gustina 20 - 40 stanovnika/ha Prostorne celine: 2.0; 2.1; 2.2; 2.3; 2.4;2.5;2.6;2.7;2.8;3.4;3.5;5.0 i 5.4. Pravila gra|ewa: Dozvoqene su namene: stanovawe, usluge, javne slu`be, mali proizvodni pogoni u doma}oj radinosti. Zabrawene su namene koje vibracijama, bukom, gasovima, mirisima, otpadnim vodama i drugim {tetnim dejstvima mogu da ugroze stanovawe i okolinu. Mogu}a je izgradwa slobodnostoje}ih i dvojnih objekata, zavisno od karaktera okolnih objekata i {irine parcele. Poloàj gra|evinske linije u odnosu na regulacionu liniju se odre|uje na osnovu poloàja gra|evinske linije ve}ine objekata (preko 50%). Spratnost objekata: do R+1 + Pk Indeks izgra|enosti: 0,8 - 1,2 Indeks zauzetosti: 20% - 40% Optimalna veli~ina parcele je 700,0 - 1500,0 m2; Poslovna namena objekta moè biti kao osnovna ili prete`na namena objekta. Parcela moè biti ure|ivana za nepoqoprivredno i me{ovito doma}instvo. Minimalna povr{ina parcela za me{ovita doma}instva je 10 000 m2; Na parcelama preko 1000 m2 mogu}a je izgradwa objekata za potrebe iskqu~ivo malih proizvodnih pogona.

137

Ruralno stanovawe 10 - 20 stanovnika/ha Prostorne celine: 3.0; 3.1; 3.2; 3.6; 3.7 i 6.1. Pravila gra|ewa: Dozvoqene su namene: poqoprivredno, nepoqoprivredno i me{ovito stanovawe, usluge, poslovawe, mali proizvodni pogoni u doma}oj radinosti. Zabrawene su namene koje vibracijama, bukom, gasovima, mirisima, otpadnim vodama i drugim {tetnim dejstvima mogu da ugroze okolinu. Prete`na je izgradwa objekata za potrebe me{ovitih doma}instava. Spratnost objekata: do P+1 +Pk Indeks izgra|enosti: 0,2 - 0,6 Indeks zauzetosti: 10% - 25% Veli~ina parcele je 800,0-1200,0m2

Minimalna povr{ina parcela za nepoqoprivredna doma}instva, odnosno za me{ovita doma}instva, je 10 00,0m2; Izgradwa poslovnog prostora se moè organizovati u sastavu osnovnog stambenog objekta ili kao poseban objekat. Na parcelama preko 800,0m2 mogu}a je izgradwa objekata za potrebe iskqu~ivo malih proizvodnih pogona. Kod me{ovitih i poqoprivrednih doma}instava parcela moè imati izdvojen stambeni i ekonomski deo.

Rastojawe gra|evinske linije od regulacione linije za stambeni i poslovni objekat je minimalno 5,0 m.

U zoni izgra|enih objekata rastojawe gra|evinske linije od regulacione linije utvr|uje se na osnovu pozicije ve}ine izgra|enih objekata (preko 50%).

Me|usobna minimalna udaqenost stambenih slobodnostoje}ih objekata, na gra|evinskim parcelama ~ija je {irina fronta parcele ve}a od 15,0m, je 6,0m.

Za stambene objekte na gra|evinskim parcelama ~ija je {irina fronta parcele mawa od 15,00 m me|usobna udaqenost iznosi najmawe 5,00 m.

Za izgra|ene objekte koji su me|usobno udaqeni mawe od propisanih, u slu~aju rekonstrukcije, ne mogu se na susednim stranama predvi|ati otvori stambenih prostorija.

138

Ekonomski objekti koji se, u ekonomskom delu parcele, mogu graditi su: letwa kuhiwa, mlekara, sanitarni propusnik, magacini hrane za sopstvenu upotrebu, pu{nice, su{nice, ko{, ambar, nadstre{nica za ma{ine i vozila i dr.

Me|usobna rastojawa objekata u ekonomskom dvori{tu zavise od organizacije ekonomskog dvori{ta, s tim da se prqavi objekti mogu postavqati samo niz vetar u odnosu na ~iste objekte.

Ako se ekonomski delovi susednih parcela neposredno grani~e, rastojawe novih ekonomskih objekata od granice parcele ne moè biti mawe od 3,0m.

Ako se ekonomski deo jedne parcele neposredno grani~i sa stambenim delom druge parcele, rastojawe novih ekonomskih objekata ne moè biti mawe od 5,0m od granice parcele.

Na parceli sa nagibom terena od javnog puta (naniè), u slu~aju nove izgradwe, stambeno dvori{te se postavqa na najvi{oj koti uz javni put. Najmawa {irina pristupnog ekonomskog puta na parceli iznosi 3,0m.

Ekonomsko dvori{te se postavqa iza stambenog dvori{ta (naniè).

Na parceli sa nagibom terena prema javnom putu (navi{e), u slu~aju nove izgradwe, stambeno dvori{te se postavqa na najvi{oj koti. Najmawa {irina pristupnog stambenog puta je 2,50 m, a ekonomskog 3,00 m.

Ako se ekonomsko dvori{te formira uz javni put rastojawe od gra|evinske do regulacione linije utvr|uje se, na osnovu preovla|uju}e gra|evinske linije susednih objekata uve}anim za najmawe 3,0m zelenog pojasa.

Stanovawe niskih gustina 10-20 stanovnika/ha - vikend stanovawe Prostorna celina: 4.0. Pravila gra|ewa: Dozvoqene su namene: stanovawe, zelene povr{ine, usluge, sport i rekreacija. Zabrawene su namene koje mogu da ugroze ìvotnu sredinu i stanovawe. Iskqu~iva je izgradwa slobodnostoje}ih objekata vikend stanovawa u parkovskom ambijentu. Utvrdi}e se regulacija i parcelacija. Spratnost objekata: do P+Pk; Indeks izgra|enosti: 0,1 - 0,4; Indeks zauzetosti: 10% - 20%

139

Povr{ina parcele: minimalna 1.000 m2; Na parcelama se mogu graditi objekti za sport i rekreaciju, kao {to su bazeni i mawi sportsko-rekreativni tereni. Delove parcela pod zelenilom urediti kao parkovske povr{ine. Za izgradwu objekata koristiti iskqu~ivo prirodne materijale, karakteristi~ne za ovo podru~je i lokalne klimatske uslove. Parkirawe u garaì ili na parceli. Infrastrukturno opremawe lokacije je na teret investitora, uz mogu}nost udruìvawa i predhodni uslov izrade potrebne urbanisti~ke dokumentacije. Do eventualne izgradwe vodovodne i kanalizacione mreè, snabdevawe vodom re{avati individualno, izgradwom i odràvawem bunara na tehni~ki ispravan na~in. Otpadne vode prikupqati u vodoodrìve septi~ke jame koje }e prazniti, nadle`no komunalno preduze}e u skladu sa potrebnom dinamikom. • Proizvodne delatnosti U ta~ki 4.5.4.. data su pravila za ure|ewe prostora objekata proizvodnih delatnosti. • Komercijalne delatnosti U ta~ki 4.5.5.. data su pravila za ure|ewe prostora za izgradwu objekata usluga.

Stepen zauzetosti

Parcela poslovawa moè biti izgra|ena i 100% pod posebno planiranim uslovima, u centralnoj zoni, kada je potpuno usagla{ena sa svim susedima, kada zauzima celu povr{inu bloka, ili ako se naslawa na postoje}e (ili planirane) kalkane susednih zgrada na zajedni~kim me|ama. Visina delova objekta na zajedni~kim me|ama moè se razlikovati najvi{e za 1m za isti nivo. Parkirawe

Kod ve}ih intervencija u rekonstrukciji bloka, izgradwa podzemnih garaà u bloku mogu}a je u funkciji garaè za korisnike okolnih objekata i parcela, pod uslovom da je dominantna namena bloka poslovawe i stanovawe, da je ukupna povr{ina zajedni~kog dvori{ta velika i da je pristup mogu} iz sporedne ulice. Mogu}e je da garaà u sredi{tu bloka bude podzemna a izuzetno do 2,5m iznad zemqe. Na ivici bloka i na regulaciji bloka garaè po pravilu treba da budu vi{espratne. Krovne povr{ine podzemnih garaà moraju se urediti kao pe{a~ke povr{ine sa zna~ajnim u~e{}em specijalnog krovnog zelenila. Vi{eeta`ne nadzemne garaè treba graditi kao ivi~ne objekte koji se ne mogu graditi u unutra{wosti kompaktnih blokova, osim kada je blok jedinstvena organizaciona celina.

140

Tabela broj 36:Kapaciteti parking mesta za komercijalne delatnosti (za novoizgra|ene objekte)

namena 1 parking mesto na m² trgovina 50 m² prodajnog prostoraadministrativno-poslovni objekgi 60 m² neto ega`ne povr{ineugostiteqski objekti 2 postavqena stola sa ~etiri stolicehoteli 2-10 krevetazavisnood kategorijemegamarketi 50 m²prodajnog prostora

Osnovni princip oblikovawa kod izgradwe novih poslovnih objekata je prilago|avawe postoje}oj fizi~koj strukturi bloka i zadràvawe formirane parcelacije i regulacije zgrada.

Oblikovawe objekta prilago|ava se karakteru ambijenta. Za ve}e objekte preporu~uje se da se radi urbanisti~ki projekat sa idejnim re{ewima.

Za izloge koji su na izrazito osun~anoj strani preporu~uje se otvarawe kolonada, nadstre{nice ili povla~ewe sa regulacione linije (arkade, kolonade).

Stepen zauzetosti

Parcela poslovawa moè biti izgra|ena i 100% pod posebno planiranim uslovima, u centralnoj zoni, kada je potpuno usagla{ena sa svim susedima, kada zauzima celu povr{inu bloka, ili ako se naslawa na postoje}e (ili planirane) kalkane susednih zgrada na zajedni~kim me|ama. Visina delova objekta na zajedni~kim me|ama moè se razlikovati za 1 m za isti nivo.

Parkirawe

Kod ve}ih intervencija u rekonstrukciji bloka, izgradwa podzemnih garaà u bloku mogu}a je u funkciji garaè za korisnike okolnih objekata i parcela, pod uslovom da je dominantna namena bloka poslovawe, da je ukupna povr{ina zajedni~kog dvori{ta velika i da je pristup mogu} iz sporedne ulice. Mogu}e je da garaà u sredi{tu bloka bude podzemna a izuzetno do 2,5 t iznad zemqe. Na ivici bloka i na regulaciji bloka garaè po pravilu treba da budu vi{espratne. Krovne povr{ine podzemnih garaà moraju se urediti kao pe{a~ke povr{ine sa zna~ajnim u~e{}em specijalnog krovnog zelenila. Vi{eeta`ne nadzemne garaè treba graditi kao ivi~ne objekte koji se ne mogu graditi u unutra{wosti kompaktnih blokova, osim kada je blok jedinstvena organizaciona celina.

Za novoizgra|ene objekte potrebno je obezbediti po jedno parking mesto na povr{ini (zoni, bloku, kompleksu, parceli) na koju se odnosi plan. Uslovi za izgradwu parking mesta odre|uju se po slede}oj tabeli.

141

Tabela broj 37: Kapaciteti parking mesta za komercijalne delatnosti (za novoizgra|ene objekte)

namena 1 parking mesto na t* trgovina 50 m²prodajnog prostoraadministrativno-poslovni objekgi 60 m² neto eta`ne povr{ineugostiteqski objekgi 2 postavqena stola sa ~etiri stolicehoteli 2-10 kreveta zavisnood kategorijemegamarketi 50 m² prodajnog prostora

Arhitektonsko oblikovawe

Osnovni princip oblikovawa kod izgradwe novih poslovnih objekata u komercijalnim zonama je prilago|avawe postoje}oj fizi~koj strukturi bloka i zadràvawe formirane parcelacije i regulacije zgrada. Ovde se daju samo specifi~na pravila za poslovne objekte, a za sve ostalo vaè pravila za blokove u delu pravilnika koji se odnosi na stanovawe.

Oblikovawe objekta prilago|ava se karakteru ambijenta.

Za izloge koji su na izrazito osun~anoj strani preporu~uje se otvarawe kolonda, nadstre{nice ili povla~ewe sa regulacione linije (arkade, kolonade). 6.3. Pravila kori{}ewa i gra|ewa na poqoprivrednom zemqi{tu

Osim primarne poqoprivredne proizvodwe, na poqoprivrednom zemqi{tu se mogu graditi i slede}i objekti primarne poqoprivredne proizvodwe: magacini za repromaterijal (seme, ve{ta~ka |ubriva, sadnice i sl.), objekti za proizvodwu povr}a u zatvorenom prostoru (staklenici), objekti za proizvodwu gqiva, glistewaci, treseti{ta, aerodromi za poqoprivrednu avijaciju, prosecawe poqskih puteva, ribwaci i objekti u sto~arstvu (sto~ne farme, ergele, hipodromi i sl.) kao i objekti od op{teg interesa utvr|eni na osnovu zakona i odgovaraju}eg urbanisti~kog plana.

Za{titno odstojawe izme|u stambenih objekata i oranica, odnosno planta`nih vo}waka koji se intenzivno tretiraju ve{ta~kim |ubrivom i pesticidima je najmawe 800 m. U za{titnom pojasu izme|u granice poqoprivrednih parcela i obale vodotoka od 10 m nije dozvoqeno kori{}ewe pesticida i ve{ta~kih |ubriva. Minimalna za{titna odstojawa izme|u granice kompleksa sto~nih farmi i objekata u susedstvu su: od stambenih zgrada 200 m, od magistralnih puteva 200 m, od re~nih tokova 200 m i od izvori{ta vodosnabdevawa 800 m. Navedena rastojawa mogu biti i ve}a ako to pokaè "Studija uticaja na ìvotnu sredinu" za farme sa preko 500 uslovnih grla, kao i objekti od op{teg interesa utvr|eni na osnovu zakona i odgovaraju}eg urbanisti~kog plana..

Kori{}ewe poqoprivrednog zemqi{ta za druge namene dozvoqeno je samo za podizawe za{titnih {uma i drugog zelenila, kao i za zaokruèno ure|ewe stambenih, privrednih i infrastrukturnih objekata na lokacijama koje su definisane odgovaraju}im planskim re{ewima. Na poqoprivrednom zemqi{tu su

142

dozvoqeni svi radovi koji doprinose pove}awu wegove vrednosti kao faktora pqoprivredne proizvodwe, pod uslovom strogog po{tovawa ekolo{kih ograni~ewa za trajno o~uvawe biokapaciteta ukupnog prostora, a naro~ito:

- sprovo|ewe hidrotehni~kih melioracija na bazi odgovaraju}ih programa koji su uskla|eni sa vodoprivrednim osnovama, - umreàvawe poqoprivrednog zemqi{ta u razne vidove za{titnog zelenila, {to se ne odraàva na smawewe povr{ina kori{}enih u poqoprivredne svrhe, - opremawe poqoprivrednog zemqi{ta putnom mreòm i drugim vidovima tehni~ke infrastrukture u funkciji unapre|ewa ekonomskih uslova poqoprivredne proizvodwe, - promena namena kori{}ewa pojedinih kategorija poqoprivrednog zemqi{ta na osnovu detaqnog ispitivawa prirodnih i trì{nih pogodnosti i ograni~ewa, - podizawe sto~arskih farmi i drugih ekonomskih zgrada na poqoprivrednim povr{inama u skladu sa sanitarnim standardima i drugim uslovima utvr|enim zakonom, - postoje}i pojedina~ni stambeni objekti na poqoprivrednom zemqi{tu se zadràvaju. - maksimalna bruto povr{ina ovih objekata utvr|uje se prema odnosu izgradwe 1:50 (1,0 m² bruto povr{ine objekta na 50,0 m² parcele). - spratnost objekta do P +Pk.

6.4. Pravila kori{}ewa {umskog zemqi{ta Na {umskom zemqi{tu je zabrawena izgradwa. Dozvoqena je izuzetno:

- izgradwa objekata u funkciji prioritetnog kori{}ewa, - postoje}i pojedina~ni stambeni i poqoprivredni objekti na {umskom

zemqi{tu, osim u park {umama, zadràvaju se ali nije dozvoqeno wihovo pro{irewe,

- popravka i dogradwa postoje}ih sportskih i sme{tajnih objekata, - izgradwa objekata infrastrukture u skladu sa planom, - izgradwa objekata u funkciji turizma, rekreacije i lovstva prema re{ewima za koja se dobije saglasnost nadle`nih organa i preduze}a koje gazduje {umama.

Kr~ewe {uma je dozvoqeno u slede}im slu~ajevima: - radi promene vrsta drve}a ili uzgojnih oblika, - izgradwe objekata koji sluè gazdovawu {umama, - izgradwe objekata koji obezbe|uju unapre|ivawe kori{}ewa svih

funkcija {uma ( retenzija i dr.) - objekti turisti~kog, lovnog ili rekreativnog karaktera, - objekti za odràvawe i eksploataciju {uma, - pristupne saobra}ajne povr{ine i prate}a infrastruktura,

- sprovo|ewa komasacije i arondacije poqoprivrednog zemqi{ta i {uma i - u slu~ajevima kada to zahteva op{ti interes utvr|en na osnovu zakona. - u slu~aju kr~ewa {ume, za podizawe novih ili dogradwu postoje}ih sportskih i sme{tajnih objekata, pla}a se jednokratna naknada za iskr~enu {umu u visini desetostruke vrednosti {ume. Nadoknada se upla}uje na ra~un javnog preduze}a koje gazduje {umom.

143

Sanitarne se~e {ume se podrazumavaju kao mera nege {ume.

Radi obnove postoje}eg i stvarawa novog fonda poèqne su slede}e intervencije: - pretvarawe monokultura u me{ovitu {umu, - sadwa ̀ buwa, naro~ito na ivici {ume i - sadwa dekorativnog drve}a i {ibqa (na ivici {ume, na okukama puta, na livadama kao pojedina~ni primerci ili grupe).

Pravila za izgradwu objekata:

- veli~ina objekta : u skladu sa namenom - visina objekta do P+Pk (prizemqe i potkrovqe) - materijali za izgradwu prilago|eni {umskom okruèwu.

Pravila za izgradwu se utvr|uju u skladu sa op{tim pravilima struke, uz prethodnu izradu urbanisti~kog projekta za koji se pribavqa stru~no mi{qewe Komisije za planove op{tine Petrovac. Za ovu vrstu objekata potrebna je izrada procene uticaja na ìvotnu sredinu. 6.5. Pravila kori{}ewa vodnog zemqi{ta Na vodnom zemqi{tu je zabrawena izgradwa. Dozvoqena je izuzetno:

- izgradwa objekata u funkciji vodoprivrede, odràvawa vodotoka i plovnih puteva, re~nog saobra}aja.

- izgradwa objekata infrastrukture u skladu sa urbanisti~kim planom.

- izgradwa objekata za eksploataciju re~nog materijala, nautiku, turizam i rekreaciju, prema re{ewima plana.

Za izgradwu objekata u vodnom zemqi{tu, na prostoru za koji se ne planira izrada urbanisti~kih planova, potrebna je izrada procene uticaja na ìvotnu sredinu. Vodno zemqi{te obale Mlave definisano je poloàjem regulacione linije nasipa ili obaloutvrde za regulisane delove korita, odnosno granicom vodnog zemqi{ta utvr|enom Zakonom o vodama za neregulisane delove korita. Vodno zemqi{te pripadaju}e mlavske obale op{tine Petrovac moè da se zonira prema nameni, a na osnovu toga i da se defini{u vrste i namene objekata koji se mogu graditi: Zona 1 - zona eksploatacija mineralnih sirovina ({qunka i peska), izvan regulisanog dela korita:

- platforme za utovar robe. - monta`ne nadstre{nice za privremeno skladi{tewe. - ure|aji za separaciju. - pristupna saobra}ajna infrastruktura (saobra}ajnica uz

desnoobalni za{titni nasip, koja sluì za odràvawe nasipa) i neophodna komunalna infrastruktura.

Zona 2 - zona plavqewa, niske obale, neure|enog korita: formirawe za{titnog zelenog priobalnog pojasa u funkciji za{tite koridora puta od erozije zemqi{ta.

- izgradwa sistema za{tite od velikih voda (kasete).

144

Zona 3 - zona prirodnih vrednosti (ekoturizam) i rekreacije (ribolov). - trajni ili privremeni objekti maweg kapaciteta turisti~kog,

ugostiteqskog i dr. karaktera - pristupna saobra}ajna i putna infrastruktura. - kontinuirana pe{a~ko-biciklisti~ka staza uz levu obalu na delu

gradskog podru~ja Za izgradwu navedenih objekata neophodni su prethodni vodoprivredni uslovi.

7. SPROVO\EWE GENERALNOG PLANA U skladu sa Zakonom o planirawu i izgradwi Generalni plan }e se sprovoditi:

• Izradom Planova detaqne regulacije ura|enih u skladu sa Generalnim planom.

Izrada ovih regulacionih planova vr{i}e se na osnovu pravila ure|ewa i pravila gra|ewa propisanih u poglavqima 4 i 6 Generalnog plana. Novi planovi detaqne regulacije radi}e se za prostore na kojima je potrebno definisati javno gra|evinsko zemqi{te, kako je to prikazano “na grafi~kom prilogu br.16”"Uslovi sprovo|ewa i razrade Generalnog plana". Obavezna izrada Plana detaqne regulacije je predvi|ena za saobra}ajne koridore putnog i èlezni~kog saobra}aja (obilaznica i èlezni~ka pruga). U slu~aju da postoji definisano javno gra|evinsko zemqi{te, i nema potrebe za wegovim mewawem, Generalni plan se moè sprovoditi direktno i na tim prostorima. Povr{ina za koju je predvi|ena obaveza izrade regulacionih planova, radi utvr|ivawa javnog interesa, iznosi 104,3,0ha . Povr{ina za koju se mogu raditi regulacioni planovi (ali se Generalni plan moè, eventualno, i direktno sprovoditi) je 580,2ha. Faznost wihove realizacije definisa}e se sredworo~nim planovima i godi{wim programima. Razrada urbanisti~kim projektima je obavezna za izgradwu i rekonstrukciju javnih objekata od op{teg interesa. • Na osnovu postoje}e urbanisti~ke dokumentacije (regulacioni i detaqni

urbanisti~ki planovi) koji nisu u suprotnosti sa pravilima Generalnog plana.

Planovi ura|eni u skladu sa novim Zakonom o planirawu i izgradwi,na osnovu kojih se izdaje Izvod iz plana, usagla{eni su i ugra|eni u plansko re{ewe ovog Generalnog plana, a to su:

145

1. Generalni plan koridora opti~kog kabla na relaciji Poàrevac- Petrovac sa elementima plana detaqne regulacije-deonica na teritoriji op{tine Petrovac

2. Plan detaqne regulacije za blok "Po{ta" 3. Plan detaqne regulacije "Lug 1" 4. Plan detaqne regulacije "Stara pruga" Postoje}a urbanisti~ka dokumentacija koja }e se sprovoditi, uz odgovaraju}e dopune op{tim i posebnim pravilima ure|ewa i gra|ewa ovog Generalnog plana (iz poglavqa 6) i uz uskla|ivawe sa vaè}im zakonskim propisima, je:

1. Detaqni urbanisti~ki plan bloka "Osnovna {kola" u Petrovcu na Mlavi

2. Detaqni urbanisti~ki plan bloka "Papina" u Petrovcu na Mlavi 3. Detaqni urbanisti~ki "Karaula" u Petrovcu na Mlavi 4. Detaqni urbanisti~ki plan bloka "Busur I" u Petrovcu na Mlavi 5. Detaqni urbanisti~ki plan bloka "Busur II" u Petrovcu na Mlavi 6. Detaqni urbanisti~ki plan bloka "Rasadnik" u Petrovcu na Mlavi 7. Detaqni urbanisti~ki plan bloka "Borac" u Petrovcu na Mlavi 8. Detaqni urbanisti~ki plan bloka "Kneìca" u Petrovcu na Mlavi 9. Detaqni urbanisti~ki plan bloka "Mlava" u Petrovcu na Mlavi 10. Detaqni urbanisti~ki plan bloka "Kqu~evi" u Petrovcu na Mlavi 11. Urbanisti~ki projekat zanatskog centra "1.maj" u Petrovcu na Mlavi 12. Urbanisti~ki projekat novog grobqa "Svine" u Petrovcu na Mlavi 13. Urbanisti~ki projekat "Prokino soka~e" u Petrovcu na Mlavi

Povr{ina podru~ja obuhva}enog postoje}om urbanisti~kom dokumentacijom, iznosi 123,3ha. U slu~aju potrebe za novim planskim re{avawem povr{ina obuhva}enih detaqnim urbanisti~kim planovima, radi}e se novi planovi detaqne regulacije, ~ijom izradom bi se ovi detaqni planovi sukcesivno stavqali van snage. 8. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE Prema ~lanu 54 i 55. Zakona o planirawu i izgradwi (″Slu`beni glasnik RS″, broj 47/2003 i 34/06), SO Petrovac obezbe|uje trajno obavqawe stru~nih poslova urbanisti~kog planirawa i ure|ewa prostora i naseqa, pra}ewe stawa ure|ewa prostora, organizovawe i nadzor nad sprovo|ewem planova. Stupawem na snagu ovog GP-a, prestaje da vaè Generalni urbanisti~ki plan grada Petrovca na Mlavi “ 1989- 2005“ kao i svi planovi nièg reda koji nisu u skladu sa odredbama Generalnog plana “Petrovac 2026“. . SO Petrovac ima obavezu da sve prate}e Odluke usaglasi sa merama i uslovima iz ovog GP-a i da obezbedi Program sa prioritetima za izradu nove urbanisti~ke dokumentacije.

146

Generalni plan je ura|en u analognom obliku u tri (3) istovetna primerka i u ~etiri (4) primerka u digitalnom obliku. Generalni plan ″Petrovac 2026″ godine, stupa na snagu osam dana po objavqivawu u ″Slu`benom glasniku op{tine Petrovac″».

SKUP[TINA OP[TINE PETROVAC

Broj: ---------------------- od ------------------godina Predsednik Skup{tine

____________________

Tabele: Tabela broj 1 (str.51):Broj stanovnika Petrovca i prigradskih naseqa po popisima Tabela broj 2 (str.51):Dobne grupe naseqa Petrovca i prigradskih naseqa po popisu 2002. godine

147

Tabela broj 3 (str.51):Starosna struktura naseqa Petrovca i prigradskih naseqa po popisu 2002. godine Tabela broj 4 (str.51):Stanovni{tvo staro 15 i vi{e godina prema bra~nom stawu i polu Tabela broj 5 (str.51):U~e{}e aktivnog stanovni{tva u populaciji Tabela broj 6 (str.51):U~e{}e aktivnog stanovni{tva u populaciji naseqa Petrovca i prigradskih naseqa po popisu 2002. godine Tabela broj 7 (str.51):Broj doma}instava po popisu 1948-2002. godine naseqa Petrovca i prigradskih naseqa Tabela broj 8 (str.51):Projektovani broj stanovnika - analiti~ka metoda Tabela broj 9 (str.51): Dobne grupe prema projektovanom broju stanovnika u 2026. godini - analiti~ka metoda – Tabela broj 10 (str.51): Gustina naseqenosti po naseqima op{tine Petrovac prema popisu 2002. g.u odnosu na planirani broj stanovnika 2026. godine Tabela broj 1 (str.51)1:Bilans postoje}e osnovne namene Tabela broj 12 (str.51): Narodni dohodak po delatnostima Tabela broj 13 (str.51): Struktura zaposlenih po sektoru delatnosti Tabela broj 14 (str.51): Nezaposlena lica Tabela broj 15 (str.51):Uporedni bilans postoje}e i planirane namene povr{ina Tabela broj 16 (str.51): Urbanisti~ke zone Tabela broj 17(str.51):Urbanisti~ke zone sa prostornim celinama Tabela broj 18(str.51) :Obrazovawe Tabela broj 19 (str.51):De~ija za{tita Tabela broj 20 (str.51):Javne zelene povr{ine Tabela broj 21 (str.51):Sport i rekreacija Tabela broj 22 (str.51):Prognoza potro{we elektri~ne energije doma}instava Tabela broj 23 (str.51):Prognoza ostale potro{we na 0.4 kV Wost.pot.0.4 kV (MWh) Tabela broj 24 (str.51):Prognoza potro{we velepotro{a~a – industrije Wind./MWh/

148

Tabela broj 25 (str.51):Prognoza ukupne potro{we elektri~ne energije Tabela broj 27(str.51):Prognoza vr{ne snage u MWh na nivou TS 35/10 kW Tabela broj 28 (str.51):Potrebna snaga TS 35/10 kV Tabela broj 29 (str.51):Osnovni pokazateqi potro{we i snage u zavr{noj 2026 god. Tabela broj 30 (str.51):TS 10/0.4 kV za rekonstrukciju ili zamenu Tabela broj 31 (str.51):Intenzitet kori{}ewa prostora Tabela broj 32 :Urbanisti~ki parametri u industrijskoj zoni

Tabela broj 33:Urbanisti~ki parametri u me{ovitim zonama Tabela broj 34:Urbanisti~ki parametri u malim proizvodnim pogonima Tabela broj 35:Intenzitet kori{}ewa prostora prikazan je sredwim vrednostima slede}ih urbanisti~kih parametara Tabela broj 36:Kapaciteti parking mesta za komercijalne delatnosti (za novoizgra|ene objekte) Tabela broj 37:Kapaciteti parking mesta za komercijalne delatnosti (za novoizgra|ene objekte)

Prilog: Analiti~ko geodetski elementi saobra}ajnica

Grafi~ki prikaz plana

1. Poloàj podru~ja GP-a R 1:250002. Geodetska podloga sa granicom plana R 1:50003. Izvod iz Prostornog plana Republike Srbije R 1:1500000

149

4. Podru~je plana sa osnovnom namenom povr{ina 5. Prostorna organizacija prostora – Namena povr{ina R 1:50006. Saobra}ajno re{ewe R 1:100007. Plan saobra}aja i vodotokova sa generalnim

regulacionim re{ewem R 1:5000

8. Javno gra|evinsko zemqi{te R 1:50009. Urbanisti~ke zone i prostorne celine R 1:500010. Vodoprivredna infrastruktura R 1:10 00011. Elektroenergetska infrastruktura R 1:10 00012. Telekomunikacije R 1:10 00013. Termoenergetska infrastruktura R 1:10 00014. Kulturno istorijsko nasle|e R 1:10 00015. Uslovi sprovo|ewa i razrade Generalnog plana R 1:10 000

LITERATURA:

1.Prostorni i razvojni planovi • Prostorni plan Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. 13/96),

Ministarstvo gra|evina RS-stru~ni tim (1996.) • Doktrinarni okviri u planirawu razvoja gradova u obliku poveqa i

drugih dokumenata (Evropska urbanisti~ka poveqa Habitat II, Istanbul)

150

• Regionalni prostorni plan [umadije i Pomoravqa, Direkcija za urbanizam i izgradwu kragujevac (1975.g.)

2. Postoje}a urbanisti~ka dokumentacija • Generalni urbanisti~ki plan grada Petrovca na Mlavi 1985. -

2005. Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovawe, Beograd;Projektni biro "Arhitektura i urbanizam", Poàrevac i Zavod za ekonomiku i razvoj privrede, Poàrevac, 1989.god.

• Svi vaè}i detaqni i regulacioni planovi ra|eni za podru~je u Generalnom planu u prethodnom periodu

3. Analize, studije, ankete i istraìvawa ra|ena za potrebe izrade plana • Statisti~ki podaci popisa stanovni{tva, doma}instava i stanova

iz 1981.g., 1991.g. i 2002.g. • ” Op{tine u Srbiji 2001.”.”, Republi~ki zavod za informatiku i

statistiku, Beograd • Hidrolo{ka studija reke Mlave, Institut "Jaroslav êrni"

Beograd, 1961.god. • Glavni projekat ure|ewa korita reke Mlave kroz naseqe

Petrovac od KM.72+200-74+040,00 "Poàreva~ka vodna zajednica, 1965.god."

• Glavni projekat toplovoda u Petrovcu,"Zavoz za urbanizam i arhitekturu " Poàrevac, 1977.god.

• Glavni projekat toplane u Petrovcu, "Sigma projekt, Beograd, 1977god."

• Glavni projekat toplane u Petrovcu II faza "Montprojekt, Ni{ 1980god."

• Glavni projekat magistralnog toplovoda u Petrovcu, "Grijawe" Zagreb, 1979.god.

• Idejni projekat kanalizacije grada Petrovca na Mlavi,

"Energoprojekt" Beograd, 1965.god. • Koncepcija re{ewa kanalizacione mreè u Petrovcu na Mlavi,

"Hidrosanitas" Beograd, 1976.god. • Glavni projekat snabdevawa vodom Petrovca na Mlavi,V.O.

"Smederevska Palanka", 1968.god. • Glavni projekat glavnog kolektora I, u Petrovcu na Mlavi,

"Hidrosanitas" Beograd, 1976.god. • • Izve{taj o stawu ìvotne sredine za 2000.g. i prioritetni zadaci u

2001.g. za Srbiju Ministarstvo zdravqa i za{tite ìvotne okoline (2002.g.).

Documents

GENERALNI PLAN - petrovacnamlavi.rs · 1 skup[tina op[tine petrovac generalni plan "petrovac 2026" (predlog plana) a.d. za planirawe, projektovawe, aop i in@iwering "infoplan"