Embed Size (px)
DESCRIPTION
urbanizam
Citation preview
G E N E R A L N I P L A N NOVI PAZAR 2020.
2
GENERALNI PLAN NOVI PAZAR 2020.
SADR@AJ TEKSTUALNOG DELA
UVODNE NAPOMENE
PRVI DEO I. OSNOVNI CILJEVI URE\ENJA NASELJA
1.1. DEMOGRAFSKI, PRIVREDNI i DRU[TVENO-EKONOMSKI RAZVOJ ................................. 2
1.2. FUNKCIONALNI RAZVOJ ............................................................................................................... 5
1.3. PODRU^JA GENERALNOG PLANA .............................................................................................. 7
1.3.1. OPIS GRANICE GENERALNOG PLANA. .................................................................................. 7
1.3.2. OPIS FRANICE GRA\EVINSKOG REONA (prilog)= ............................................................. 10
1.3.3. OPIS GRANICE ZONA ZA[TITE NKD OD IIZUZETNOG ZNA^AJA (prilog) .................. 11
DRUGI DEO 2. PRAVILA URE\ENJA PROSTORA
PODELA POVR[INE OBUHVA]ENE PLANOM
NA GRA\EVINSKI REON I OSTALO ZEMLJI[TE
2.1. GRA\EVINSKI REON - javno i ostalo gra|evinsko zemlji{te .................................................... 12
2.1.1. PODELA GRA\EVINSKOG REONA NA URBANISTI^KE CELINE I ZONE .................... 13
2.1.2. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE ....................................................................................... 14
2.1.2.1. Obrazovanje.................................................................................................................................. 14
2.1.2.2. Zdravstvo ...................................................................................................................................... 17
2.1.2.3. De~ja i socijalna za{tita .............................................................................................................. 19
2.1.2.4. Kultura, informisanje, religija ..................................................................................................... 20
2.1.2.5. Administracija i uprava ............................................................................................................... 21
2.1.2.6. Zelenilo ..................................................................................................................................... 22
2.1.2.7. Sport i rekreacija ......................................................................................................................... 25
2.1.2.8. Komunalni objekti ....................................................................................................................... 28
2.1.2.9. Posebne namene ........................................................................................................................... 31
2.1.2.10. OBJEKTI I MRE@E SAOBRA]AJNE INFRASTRUKTURE
2.1.2.10.1. Saobra}ajni objekti ................................................................................................................. 31
2.1.2.10.2. Saobra]ajne veze sa okru`enjem........................................................................................... 32
2.1.2.10.3. @elezni~ki saobra}aj................................................................................................................ 35
2.1.2.10.4. Generalno regulaciono re{enje ............................................................................................... 35
2.1.2.11. MRE@E I OBJEKTI KOMUNALNE INFRASTRUKTURE
2.1.2.11.1. Vodosnabdevanje, odvo|enje i pre~i{}avanje otpadnih voda
i regulacija vodotokova ................................................................................................... 36
2.1.2.11.2. Elektroenergetika ..................................................................................................................... 38
2.1.2.11.3. Telekomunikacije ................................................................................................................... 41
2.1.2.11.4. Toplifikacija ............................................................................................................................ 44
2.1.3. OSTALO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE
2.1.3.1 Stanovanje .................................................................................................................................... 47
3
2.1.3.2. Privre|ivanje ................................................................................................................................ 50
2.1.3.3. Usluge i sistem centara ............................................................................................................... 52
2.1.3.4. Verski objekti ............................................................................................................................. 56
2.2. OSTALO ZEMLJI[TE (poljoprivenjdno {umsko i vodno zemlji{te) ............................................ 56
BILANS NAMENE PROSTORA - tabela 2
TRE]I DEO 3. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE
3.1. ZA[TITA I UNAPRE\ENJE @IVOTNE SREDINE ...................................................................... 57
3.1.1. UNAPRE\ENJE PLANIRANJA I URE\ENJA PROSTORA ................................................... 57
3.1.2. ZA[TITA ZEMLJI[TA ................................................................................................................. 58
3.1.3. ZA[TITA VODA ........................................................................................................................... 58
3.1.4. ZA[TITA VAZDUHA ................................................................................................................... 59
3.1.5. ZA[TITA [UMA ........................................................................................................................... 59
3.1.6. ZA[TITA OD JONIZUJU]EG I NEJONIZUJU]EG ZRA^ENJA ........................................... 59
3.1.7. ZA[TITA OD BUKE I VIBRACIJA ........................................................................................... 59
3.1.8. ZA[TITA OD UDESA .................................................................................................................. 59
3.1.9. UPRAVLJQNJE OTPADOM ........................................................................................................ 59
3.2. ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA
I AMBIJENTALNIH CELINA ........................................................................................................ 60
3.2.1. PREGLED NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA .............................................................. 60
3.2.2. USLOVI I MERE ZA[TITE ....................................................................................................... 61
3.3. EKOLO[KA VALORIZACIJA PROSTORA ................................................................................ 69
3.3.1. EKOLO[KE CELINE .................................................................................................................... 69
3.3.2. VALORIZACIJA PROSTORA ZA DALJI URBANI RAZVOJ ................................................. 70
3.4. USLOVI I MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH NEPOGODA
I RATNIH RAZARANJA ............................................................................................................... 73
3.4.1. ZA[TITA OD POPLAVA ............................................................................................................. 73
3.4.2. ZA[TITA OD KLIZI[TA ............................................................................................................. 73
3.4.3. ZA[TITA OD ZEMLJOTRESA.................................................................................................... 74
3.4.4. ZA[TITA OD PO@ARA ............................................................................................................... 75
3.4.5. ZA[TITA OD AKCIDENATA ..................................................................................................... 75
3.4.6. ZA[TITA OD RATNIH RAZARANJA ....................................................................................... 75
^ETVRTI DEO 4. PRAVILA GRA\ENJA
4.1. OP[TA PRAVILA ZA SPROVO\ENJE GENERALNOG PLANA ............................................. 76
4.1.1. PROGRAMSKI PRIORITETI .................................................................................................... 77
4.2. PRAVILA GRA\ENJA PO ZONAMA I CELINAMA ................................................................. 78
4.2.1. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE ....................................................................................... 78
4.2.2. OSTALO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE ..................................................................................... 85
4
UVODNE NAPOMENE Generalni plan Novog Pazara zapo~et je na osnovu Zakona o planiranju i ure|enju prostora (Sl.
gl. RS br. 44/95) koji je stavljen van snage dono{enjem novog Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. gl.
RS 47/2003).
Pre dono{enja Novog Zakona doneta je Odluka o pristupu izradi Generalnog plana Novi Pazar
2020. Ura|ena je dokumentaciona osnova plana koja sadr`i analizu postoje}eg stanja sa podacima o
stvorenim i prirodnim resursima na podru~ju plana, nameni zemlji{ta, karakteristikama pojedinih
namena javnog i ostalog gra|evinskog zemlji{ta i objekata, mre`i saobra}ajnica, infrastrukturnim
objektima i trasama, komunalnim i drugim objektima, objektima kulturno istorijskog i graditeljskog
nasle|a, banjske i druge prirodne, morfolo{ke karakteristike podru~ja plana.
Pored analize postoje}eg stanja ura|ene su dve studije i to:
- Demografski i dru{tveno-ekonomski razvoj Novog Pazara.
- Studija ekolo{ke valorizacije podru~ja Generalnog plana
Novi Pazar 2020.god.
Za pribavljanje odgovaraju}ih saglasnosti nadle`nih komunalnih organizacija i institucija, poslati
su zahtevi.
Prema odredbama Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. gl. RS 47/2003 ~l. 36, 40, 41, 43, 44,
45) i Obavezne instrukcije o primeni Zakona o planiranju i izgradnji u oblasti urbanisti~kog planiranja
koju je doneo Ministar urbanizma i gra|evina 22.07.2003. (broj 011-00-000264/2003-01), definisano je
da planovi ~ija je izrada zapo~eta pre stupanja na snagu Zakona, a za koje nije obavljen javni uvid,
zavr{avaju se prema odredbama Zakona i Pravilnika donetih na osnovu Zakona.
U tom smislu Direkcija za urbanizam i izgradnju-Kragujevac kao obra|iva~ plana nastavlja sa
izradom Generalnog plana Novog Pazara po odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
Obzirom da je Odluka o izradi plana doneta, dokumentaciona osnova plana i odgovaraju}e
navedene studije zavr{ene, pristupa se izradi KONCEPTA PLANA koji sadr`i ocenu stanja podru~ja
Generalnog plana Novog Pazara i razvojne mogu}nosti ovog podru~ja za ure|enje i izgradnju ovog
gradskog naselja.
5
I PRVI DEO
1.OSNOVNI CILJEVI URE\ENJA NASELJA
1.1. DEMOGRAFSKI, PRIVREDNI I
DRU[TVENO-EKONOMSKI RAZVOJ
Koncept Generalnog plana se zasniva na svestranoj i iscrpnoj analizi faktora i uzroka koji
generi{u prostorno-fizi~ki i urbani razvoj. U tom smislu, radjena je i Studija demografskog i dru{tveno-
ekonomskog razvoja koja obuhvata probleme i perspektive razvoja Novog Pazara do 2020. godine.
Demografske promene i indikatori koji odra`avaju dostignuti stepen ekonomskog razvoja
analiziraju se u baznom periodu, identifikuju njihovi uzroci, posledice i tendencije tokova na osnovu
kojih se sintetizuju ocene o razvojnim procesima na osnovu kojih se izradjuju relevantne projekcije.
Trenutno, a po svemu sude}i i u daljoj perspektivi, jednu od osnovnih karakteristika
demografskih tokova u svetu prouzrokuju procesi dezagrarizacije i urbanizacije. Kao posledica
migracije, promene mesta stanovanja, iz ruralnih naselja u urbana, stanovni{tvo napu{ta primarne
delatnosti i uklju~uje se u sekundarne i tercijalne, podstaknuti vi{im zaradama i pobolj{anim uslovima
`ivota. Poljoprivreda i druge primarne delatnosti nisu inicijalne i propulzivne kao tercijalne i
sekundarne koje su po pravilu sme{tene u urbanim zonama. Slobodno se mo`e re}i, da je to jedan od
osnovnih razloga porasta stepena urbanizacije, pored {iroke lepeze drugih od porodili{ta, preko
obrazovanja i rada do grobnih mesta.
Naseljenost pojedinih teritorija uslovljena je geografskim polo`ajem, dru{tveno-ekonomskim
kretanjima i razvojem, istorijskim procesima, promenama uslovljenih kretanjem ukupnog broja
stanovnika i njihove socijalno-ekonomske strukture, kao i formiranjem diferencirane mre`e uslovljene
funkcionalnim i infrastrukturnim razvojem.
Posmatrano od okruga, preko op{tine, naselja i zone Generalnog plana Novi Pazar (koji
obuhvata 17 naselja), mo`e se konstatovati da je porast broja stanovnika, u posmatranom periodu, bio
prili~no ujedna~en.
Intenzitet porasta broja stanovnika na nivou podru~ja koje je obuhva}eno granicom Generalnog
plana Novi Pazar, ujedna~en je u posmatranom periodu. Broj stanovnika se uve}ava za oko 15.000 u
razdoblju izmedju popisnih godina, pri ~emu je 1981. godine bilo 49.049 stanovnika, 1991. godine
64.759 a po popisu 2002. godine 80.177 stanovnika.
Zapa`a se da je na nivou podru~ja Generalnog plana, znatno vi{i natalitet i prirodni prira{taj.
To je i logi~no zbog ve}eg broja mladog reproduktivnog stanovni{tva koje je skoncentrisano u
gradskom jezgru u odnosu na ruralno podru~je pomenute op{tine.
Prirodni prira{taj stanovni{tva u Op{tini Novi Pazar predstavlja rezultantu izmedju `ivorodjenih
i broja umrlih. Na pomenutoj teritoriji prirodni prira{taj je vrlo visok i kre}e se od 9,19%o do 11,46%o,
koji je zabele`en 2001. godine.
Stanovni{tvo de~ijeg uzrasta (od 0-4 godine) ispoljava tendenciju porasta, isti trend se zapa`a i
u dobnim grupama od 5-9 godina i od 10-14 godina.
Srednjo{kolska, vi{a i visoko{kolska dobna grupa, popisom iz 1981. godine i 1991. godine
bele`e apsolutni i relativni porast.
Sa aspektra kratkoro~nog privrednog i ekonomskog razvoja, posebnu pa`nju i analizu zaslu`uju
dobne grupe od 25-59 godine, iz koje se naj~e{}e regrutuje radno aktivno i zaposleno stanovni{tvo.
Procentualno u~e{}e stanovni{tva u ovoj dobnoj grupi je ni`e od republi~kog proseka, jer je
dominantno u~e{}e mladjeg stanovni{tva.
Interesantno je ista}i da je procentualno u~e{}e starije populacije u ukupnom broju stanovnika
vrlo nisko, od 4,7% 1981. godine, do 8,6% 1991. godine.
U sredinama u kojima se ostvaruje porast broja stanovnika u ve}oj ili manjoj meri br`e ili
sporije, uve}ava se i broj doma}instva. Razlozi za ovakav tok kretanja broja doma}instava su isti kao i
oni koji uti~u na promene ukupnog broja stanovnika ali i raslojavanjem vi{e~lanih doma}instava.
Ukupan broj doma}instava po popisu 2002. godine na nivou op{tine je 22.488, na nivou grada 14.290,
a u zahvatu Generalnog plana 18.212 doma}instava.
Od ukupnog broja doma}instava ~etvoro~lana su najbrojnija, ~ine od 22%-27% od ukupnog
broja i peto~lana od 18-22% doma}instava.
6
Sa demografskog gledi{ta cilj je da Novi Pazar zadr`i i nastavi sa porastom broja stanovnika,
pri ~emu se posebna pa`nja mora obratiti planiranju i izgradnji prostora za specifi~ne potrebe po~ev{i
od de~ijih ustanova, obrazovanja, radnih mesta, stambenih zona, sporta i rekreacije . . .
Usled visokog stepena nepouzdanosti faktora koji uti~u na demografske promene, projekcije su
radjene u tri varijante, pri ~emu prva varijanta ra~una sa minimlanim brojem pove}anja stanovnika,
druga varijanta sa maksimalnim impulsima podsticajnih faktora demografskog razvoja, dok tre}a
varijanta predstavlja srednju vrednost prethodno pomenutih varijanti. Tako da se na podru~ju
Generalnog plana Novi Pazar do 2020. godine o~ekuje po prvoj varijanti 103.000 stanovnika, po drugoj
varijanti 110.000 stanovnika, i po tre}oj varijanti 105.000 stanovnika. Na nivou grada po prvoj varijanti
79.000 stanovnika, po drugoj varijanti 81.000 stanovnika, i po tre}oj varijanti 80.000 stanovnika. Na
nivou op{tine po prvoj varijanti 119.000, po drugoj 123.000 i po tre}oj varijanti 121.000 stanovnika.
Na osnovu o~ekivanih kretanja broja stanovnika i promene uzroka koji ih determini{u,
o~igledno se projektuje pove}anje broja stanovnika na nivou sva tri posmatrana segmenta-op{tina,
Novog Pazara i podru~ja GP-a, mada razli~itim tempom.
Osnova za planiranje celokupne gradske opreme do 2020. godine je varijanta 2, koja predvidja
maksimalno mogu}e pove}anje stanovnika. Razlog tome je {to gradska oprema najve}im delom
predstavlja veoma skupa i trajna potro{na dobra. Na taj na~in se tehni~kim normativima obezbedjuju
kapaciteti i struktura opreme budu}e moderne urbane sredine.
U baznom stanju mogu se koristiti pouzdani, zvani~ni statisti~ki podaci dok se kretanja i tokovi
do planskog horizonta procenjuju, ta~nije planiraju na osnovu empirije.
Kroz projekcije starosne strukture i funkcionalnih dobnih grupa stanovni{tva za sve tri
varijante, ra~una se sa relativnim opadanjem (mada apsolutno raste) broj stanovnika mladjih dobnih
grupa, kontigent radnog stanovni{tva od 25-59 godina se pove}ava {to se uo~ava i kod stanovni{tva
preko 60 godina starosti.
Prema o~ekivanim promenama broja stanovnika u op{tini, op{tinskom centru i podru~ju
obuhva}enom Generalnim planom treba planirati i srazmerno pove}anje i broja i strukture doma}instava
na pomenutom podru~ju.
Ukoliko se ostvare o~ekivanja o broju planiranih stanovnika do 2020. godine i blagog
smanjenja prose~ne veli~ine doma}instava, tada bi broj doma}instava na nivou op{tine bio oko 33.000
doma}instava, na nivou grada Novog Pazara oko 21.000 i na nivou podru~ja Generalnog plana Novi
Pazar 25.000 doma}instava.
Ako se prose~na veli~ina doma}instava po broju ~lanova uzme kao osnova za planiranje
stanova, tada bi trebalo ra~unati sa 5% jedno~lanih, 10% dvo~lanih, 15% tro~lanih, 30% ~etvoro~lanih i
40% peto i vi{e~lanih doma}instava.
Dugoro~ni razvoj Novog Pazara zasnovan je na dostignutom stepenu razvoja, opremljenosti
naselja, fiksnim fondovima, sadr`ajima, opremom i infrastrukturom ali i polo`ajem u odnosu na pravce-
koridore razvoja Srbije i ukupnog okru`enja.
Novi Pazar predstavlja kulturni i ekonomski centar Sand`aka. Zahvaljuju}i svom polo`aju Novi
Pazar je dugi niz godina bio najva`nija i najrazvijenija varo{ izmedju Dubrovnika i Ni{a, taj zna~aj je
zadr`ao do dana{njih dana koji predstavlja jedan od mostova izmedju Srbije i Crne Gore, tj.
povezivanje kontinentalnog dela teritorije sa Jadranskim morem.
Po Prostornom planu Republike Srbije, Novi Pazar se svrstava u regionalni centar sa
gravitacionim podru~jem koje pokriva ve}i broj funkcionalnih podru~ja. Ovom podelom Novi Pazar se
svrstava u jednu od ukupno 17 regija na teritoriji Republike.
Osnovne funkcije grada finansiraju se najve}im delom iz sredstava koja se na brojne na~ine
prikupljaju na nivou grada. Iz ovog razloga se i rade odredjene procene visine dru{tvenog proizvoda i
narodnog dohotka iz kojih bi se izdvojio deo sredstava za ove namene. Naravno, vi{i nivo dru{tvenog
bogatstva pru`a mogu}nost vi{eg stepena razvijenosti i standarda u gradu.
Pomenuto podru~je ima stvorene lokacije, proizvodne i druge radne sadr`aje kao i veliki broj
radno sposobnog stanovni{tva, koji zajedno ~ine osnovu za ostvarivanje ambicioznih razvojnih ciljeva.
Ocenjuje se da kao realan osnovni cilj ukupnog razvoja Novog Pazara treba da bude dostizanje
planiranog stepena razvijenosti Republike Srbije, izmedju 2015. i 2020. godine, izra`eno dru{tvenim
proizvodom i narodnim dohotkom po stanovniku i po zaposlenom, {to bi se moglo izraziti realno sa
oko 3000$ USA po stanovniku.
7
Ovu planiranu sumu dru{tvenog proizvoda trebalo bi da obezbedi zaposlenost od oko 250
zaposlenih na 1000 stanovnika na nivou op{tine, dok na nivou grada treba o~ekivati preko 300
zaposlenih na 1000 stanovnika.
Osnovni preduslov za ispunjenje ovih o~ekivanja je investiranje u novo, dokazano profitabilne
proizvodne programe kao i prilagodjavanje kadrovske osnove novoj strukturi i tehni~ko-tehnolo{koj
opremljenosti.
Ovako definisan osnovni cilj podrazumeva ~itav set posebnih i pojedina~nih ciljeva koje treba
realizovati u planskom periodu, sa jasno definisanim operativnim zadacima i sistemom organizacije i
zadu`enja za njihovo ostvarivanje. Po nekoj oceni obavezno bi bilo da se obuhvate grupe slede}ih
aktivnosti:
Pravno sistemske mere-propisi sa ciljem sprovodjenja privatizacije i ostvarenja povoljnih uslova
za anga`ovanje stranog kapitala, kao i set stabilnih-postojanih dr`avnih fiskalnih obaveza po
osnovu ulaganja i privredjivanja.
Podsticanje realizacije profitabilnih privrednih programa (eventualne stimulacije i beneficije
fiskalne i kreditne politike) {to bi privla~ilo strani kapital i propulzivne-ekonomski efektivne
projekte, {to je izmedju ostalog, zadatak i lokalne komunalne politike razvoja.
Podsticanje i ja~anje lokalnih i {irih tr`i{nih potencijala.
Programe {kolovanja i obrazovanja u skladu sa savremenim potrebama i zahtevima privrede i
ukupnog razvoja grada, a na osnovu iskustva razvijenih sredina.
Odmereno izdvajanje i racionalno ulaganje sredstava za opremanje i komunalno uredjivanje
grada (zadovoljavanje ekolo{kih i tehni~kih normativa, sociopsiholo{kih i ekonomskih potreba i
mogu}nosti stanovni{tva) sa ciljem da se pove}a atraktivnost i privla~nost ulaganja u gradske
sisteme, pored ostalih ciljeva.
Ukoliko dodje do investicionih ulaganja, koja prema{uju o~ekivanja, logi~no je da se o~ekuje
porast polarizacije Novog Pazara u odnosu na naselja u bli`em i {irem okru`enju.
Zadatak tima koji radi na izradi GP Novi Pazar je da i osmisli zadovoljavanje svih urbanih
funkcija na jednom vi{em nivou standarda od dosada{njeg.
1.2. FUNKCIONALNI RAZVOJ
Jedan od osnovnih ciljeva planiranja i ure|enja naselja zasniva se na, pre svega, kvalitetnoj
prostornoj organizaciji Novog Pazara kao regionalnog grada u kome se stvaraju i obezbe|uju dobri
uslovi `ivota i rada i vr{i pozitivan uticaj na {ire okru`enje. To podrazumeva:
1. O~uvanje i unapre|enje ukupnog graditeljskog nasle|a Novog Pazara, Graditeljske tradicije i
stvorenih vrednosti naselja koje su stvarane vekovima, pre svega od nastanka stare ~ar{ije-
kulturno istorijskog jezgra, odakle se {iri grad i stvaraju nove vrednosti,
2. dopuna postoje}ih, podizanje i stvaranje novih urbanih vrednosti koje se odnose na:
eliminaciju kvantitativne i kvalitativne stambene nesta{ice
obezbe|enje prostora za novu stambenu izgradnju
rekonstrukciju pojedinih naselja i blokova
afirmaciju i razvoj malih i srednjih preduze}a obezbe|enjem novih lokacija i rekonstrukcijom
starih dotrajalih industrijskih pogona,
izgradnju sajmi{ta koje je osnov za afirmaciju sada{njih i budu}ih proizvodnih i uslu`nih
preduze}a i celokupne privrede Novog Pazara i {ireg okru`enja,
izgradnju hotelskih kapaciteta,
8
formiranje vi{e centara razli~itih kategorija (gradski, reonski, lokalni, linijski poslovni) koji }e
zadovoljiti potrebe stanovni{tva grada i {ireg okru`enja i smanjiti evidentan pritisak na glavni
gradski centar,
dalji razvoj Univerziteta regionalnog i {ireg zna~aja, modernizacija i razvoj raznih fakulteta,
izgradnju novih osnovnih i srednjih {kola u smislu rastere}enja novih za novo stanovni{tvo
koje }e se razvijati u budu}nosti,
formiranje novih poslovnih zona u okviru razli~itih nivoa centara i na novim lokacijama za
ve}e diskontne i druge tr`ne centre,
razvoj novih sportskih centara u okviru centara i na pojedina~nim lokacijama,
ure|enje parkovskih i drugih zelenih povr{ina,
izgradnja novih verskih objekata, naro~ito modernizacija na~ina kori{}enja ovih objekata, kod
sprovoda i organizacije sahranjivanja pre svega na novim lokacijama muslimanskih grobalja.
3. Obnova i rekonstrukcija bogatog kulturno-istorijskog nasle|a i ambijentalnih celina,kroz:
- definisanje granica za{ti}enih zona i njihove za{ti}ene okoline za
- celine i pojedina~ne objekte,
- ure|enje starog gradskog jezgra,
- spajanje starih i novih urbanih vrednosti,
- remodelacija pojedinih objekata i prostora
- o~uvanje i unapre|enje ambijentalnih celina,
4. Uskla|enost izgradnje infrastrukture i drugog javnog gra|evinskog zemlji{ta
- definisanje saobra}ajnih tokova izgradnjom novih saobra}ajnica i
obilaznice i rastere}enje gradskog centra i centralne gradske zone,
- izgradnja parking gara`e u centralnoj zoni grada,
- pove}anje broja parking mesta racionalnim kori{}enjem prostora u
centralnoj zoni grada,
- rekonstrukcija i izgradnja komunalne infrastrukture,
- uvo|enje gasa iz {ireg okru`enja kao neophodan energent za
toplifikaciju naselja,
- izgradnja sistema za pre~i{}avanje otpadnih voda,
- izgradnja deponije,
5. o~uvanje zemlji{ta od erozije, o~uvanje poljoprivrednog zemlji{ta na {irem podru~ju Generalnog
plana i za{tita `ivotne sredine Novog Pazara.
6. Negovanje funkcionalne komplementarnosti sa susednim op{tinama
(Sjenica, Tutin, Ra{ka)
9
1.3. PODRU^JA GENERALNOG PLANA
Granicom Generalnog plana Novi Pazar 2020. obuhva}ena je jedna cela KO NOVI PAZAR i
delovi 16 katastarskih op{tina: Mur, Paralovo, Varevo, Pobrdje, Ivan~a, Lukocrevo, Savci, Raj~inovi}e,
Vojni}e, Boturovina, Pr}anova, Postenje, Banja, Hotkovo, Izbice i Osoje:
KO Novi Pazar .................................................................................. 1.538,00ha
KO Varevo (deo) .................................................................................. 133,85ha
KO Pobrdje (deo) ................................................................................. 218,00ha
KO Ivan~a (deo) ..................................................................................... 92,71ha
KO Lukocrevo (deo) ............................................................................... 20,20ha
KO [avci (deo) ......................................................................................... 5,94ha
KO Raj~inovi}e (deo) ............................................................................. 66,76ha
KO Vojni}e (deo) ................................................................................... 11,15ha
KO Boturovina (deo) .............................................................................. 84,41ha
KO Pr~Inova (deo) ................................................................................. 89,60ha
KO Postenje (deo) ................................................................................ 373,70ha
KO Paralovo .......................................................................................... 210,45ha
KO Hotkovo ............................................................................................ 34,72ha
KO Izbice ................................................................................................ 65,50ha
KO Ostore ............................................................................................... 75,60ha
KO Banja ................................................................................................ 51,55ha
KO Mur ................................................................................................. 142,86ha
Svega .................................................................................................. 3.215,00ha
1.3.1. OPIS GRANICE GENERALNOG PLANA
Sa severa po~inje iznad Raj~inovi}ke banje ( brdo "Gladnice") i ide u pravcu zapada
obuhvataju}i Dojevi}e, fabriku blokova "Sloga" u Pobr|u, i severni deo Pobr|a do trome|e Pobr|e-
Vojni}e-Novi Pazar, i ide granicom Novi Pazar-Vojni}e,i prelazi u KO Boturovinu (obuhvataju}i selo
Boturovinu) i ide do reke De`eve.Ovde granica GP-a skre}e niz reku De`evu ( oko 500 m) pa skre}e i
ide u pravcu istoka obuhvataju}i naselja Stra`i{te i Pr}enovu, zatim granica skre}e ka severu i ide
iznad starog puta Novi Pazar-Ra{ka i dolazi do zaseoka Bla`evo,skre}e ka istoku obuhvataju}i selo
Postenje i Filipovi}ev lug,zatim prelazi reku Ra{ku i izlazi na novi put Novi Pazar-Ra{ka pa prelazi do
ispod brda zvano "Petlovac" gde se granica lomi i skre}e ka jugu.
Sa istoka granica od mesta ispod brda "Petlovac" ide u pravcu juga, i obuhvata brdo "
Gradina" ( arheolo{ke iskopine) i dolazi do Petrovi}evog luga ( kojeg obuhvata) i skre}e ka istoku i
obuhvata Novopazarsku banju i izlazi na trome|u Novi Pazar-Banja-Izbice-Hotkovo, zatim nastavlja
granicom Novi Lazar-Hotkovo i obuhvata deo Hotkova (oko borja) i skre}e u pravcu jugoistoka
obuhvataju}i deo Izbica ( naselje kod fabrike obu}e Ras), zatim obuhvata zaseok "Netvr|e" i skre}e ka
istoku ( iznad trome|e Osoje-Izbice-Trnava) i ide do serpentina (par uzastopnih krivina) na putu Novk
Pazar-Rajeti}e gde skre}e ka jugu i ide do reke Trnavske iznad Zadru`nog doma i fabrike Trikota`e u
Trnavi.
SA SEVERA:
KO POSTENjE:
put 3406, 1212/1, 1213/1, 1213/2, reka Ra{ka 3422, 2305, 2304/9, put 3398, 2304/1, 2281, 2288, 2286,
2285,2289,2275, 2270, put 2242, 2251, 2243/1, 2243/2,2244/1, 2220, put 3416, 2217, 2218,
2216,2215,2214,2206/4, 2206/1,2199,2197,2201/10,2192,2191,2187,2177, put 2163,2162, . 2161,
2160, 2159, 2158, 2157, 2156, 2153, put 3411,3089, 3090, 2047/15, 2047/14, 2047/13, deo 2047/1,
2047/12, 2047/10, 2047/9, 2047/8, 2047/7, 2047/6, 2047/16, put 3410,
10
KO PR]ENOVA:
KP. 256, 257/1, 258/1, 258/2, 258/3, 254, 250/1, 249, 248, 246,243/2, 241/2, put 227/1,242/1, 227/4,
227/2, put 3419, 263/2, 263/1, put 264, 292, 259/2, 268/1, 268/3, 268/2, 269, 272/2, 270/1, reka
De`eva 449, 337/2, 336/2, 343/1, 344/1, 335/2, 335/3, 335/1, 335/4, 335/5, 334, 332/3, 332/1,
KO BOTUROVINA.
KP. 177/3, 177/2, 177/1, 177/4, reka De`eva 949, put 1783, 1783/1, 179, 180,734,733,729,727, 726,
730/3, put 730/2, 591/3, 599, 591/1, 601/1, 602, 604, 605, 710/1, 705, 611/1, 611/2, 613, put 945,
66Z,662,661, 660, deo 659/1, 922/1,659/3, 659/2,936/1,936/2, 936/3, 935,948/2,
KO VOJNI]E:
KP.130/1, put 624,381,382, 383,385/1, deo 384,
KO NOVIPAZAR
KP.2960,2967, 2968, 3378, put 4962, 3258/1, 3259/3, 3259/2, 3259/1, 3257, 3256,
KO VOJNI]E;
KP.590; deo 589, 588, 585, 571, 570, put 630, 561, deo 558, deo 562, 545,put 629, 543, 541, 538,
KO POBR\E:
K.P.deo 97/96, 142,143,141,119, 120, 121, put 547, 302, 303,306, put 42,49, 50,4,2,1,
KO IVAN^A
KP.335, 336, put 334, 346/3, 346/1, 352/1, 351,349, put 374, 348, 347, 356/1, 355, deo 391, 390,
389,388,398,400, 401,402, pug 550,256,258/1,258/2, 258/3,257/2, 459,461,464,
KO. RAJČINOVIĆE
K.P.707,702,698/692, 696, 685, put 683, 684,687,673,671,666, put 633,635, 637, put 829,662,
650, 651, 661, 652, 653, 654, 655,
Navedene katastarske parcele obuhva}ene su Generalnim planom Novog Pazara.
KO MUR :
1151/2, 1151/1, 1150,1151/4,1149/2, put kp.br. 1152,1157,1155, 1154,1167,1168,1172,1171,
1125, 1126, 1123, 1120, 1096. 1o95, 1o88, 1o87, 1o7o, 1o67, 1o68, reka Zagulja~ka 1417, 100Z,
1010, 1oo7, 1o12, 1o13, 1o14, put 1o2o, 168, 169, 171, put 1411,172, 176, put 138, 134,133, 211,2o9. 212, 213, 217, Zo6, 314, 295; 294, 326, 327, 334, 381, 379, 38o, 377, 373, 372, 371, 366, ozt 1412 ,
652, 654, 657, 646, 639. 638, 635, put 1412 , 637, put 471 467, 468, 47o, put 471,469, 457, 456,
455,put 438, 454, 479, 491,493,578,577,put 569, put 534, 535, 542, 543
KO OSOJE :
put 731, 57, 58,56, 53, 30, 28, put 711, 172, 170, 184, 169,197, 167, 162, 161, 160,159, put 716, 287,
286, 285, 267, 242/1, 243/1, 244/1, 244/4, 244/2, 244/3, 245, 719/1, reka Trnava Z69,put 375, 395, put
718, 419, 415, 412/1, 407/1, 402/2, 404/1, 401, 400;
KO TRNAVA;
Trnavska reka 1299, 362, put 1286, 353. 357/1, 332,9, put 12, 13/2 13/1, put 1289;
SA ISTOKA:
KO IZBICE:
K.P.2561,2570, 2568, 2572, put 2573, 2579/1, 2578, 2577/2, 2577/7,2577/5, put 2606,2577/4,
2577/1,2577/3,2586, 2588/5, 2589, put 1938, 1937, deo 1939, 1935, deo 1929/1, deo 1930,1933,
1919/1,1918,potok 1880, 1879/1, 1884/3, 1884/1,1384/2, put 1876, 1875/5, 1875/1, pug 1812,
1875/2,1875/3,1873, 1874. 1793/4, 1793/2,1793/1, 1793/13, 1792/1, 1795/3,put 12604, 1759, 1786/1,
1785, 1780, 1771, 1769, 1765/1, put 1765/32, 1765/2,1748/1, 1749, 1368, 1370, 1361,
KO NOVI PAZAR:
4863, 4841/2,4841/1, 4840, 4837, put 4678, 4689, 4833/1, 4833/2, 4832/2, 4822, 4821, put 4970, 4044.
KO HOTKOVO:
KP.189,put176,187,188 ,172, 168, 169, 149, 148, 150, put 317, 44, 43, 50,51, 52, 61,
11
KO NOVI PAZAR:
3933/1, 3934/2, 3928, 3923/1, 3939/1, 3939/2, 3916/1,3915, 3891, 3890/4, 3890/3, 3890/2,3890/1, 3892,
3893,3894, 3889, 3250/2, 3249, 3247, 3246, 3245.
KO BANjA:
273,268,264, put 295, 302, 303, 304, 305, put 449, Izbi~ka reka 450,363, 398/2, 405/2, 405/1, 404,
400, ZK 397,392,391,390,388,421, put 442,424,420,419,417/3,411,412,98/1,potok 99,100, Izbi~ki put
448/2, 119, 120, put 446, 349, 353, 355, 326, put 330, put 188/1, 199/2, 201/4 201/9 201/1, 201/16,
207, 208, 209, 216, 215, 217, 230,229,223/2, 223/1,
KO POSTENjE:
KP. 2922, deo 2921, deo 2923, deo 2920, deo 2918, deo 2916, deo 2913/1, 2910/1,2909/1, deo 2908/1,
deo 2907, 2906, 2889, 2886, 2885, 2884, 2877, 2878, 2880,2621, 2619, 2616, put 3415 2612,2645, put
3414, 2646, 2603, 2601/1, lut 3405, 1186/1, 1187.
Sa juga granica nastavlja od mesta na reci Trnavskoj ( iznad zadru`nog doma i fabrike
Trikota`e u Trnavi, obuhvataju}i ih) i ide ka severozapadu levom stranom reke Trnavske ( obuhvataju}i
pojas u proseku oko 200 m) a zatim kod sela Osoja skre}e ka zapadu ( obuhvataju}i selo Osoje) i
pastavlja u pravcu zapada obuhvataju}i naselje "[utenovac" i "Mur" i dolazi do Bajeva~kog mosta na
reci Jo{anici.
Sa zapada granica ide od Bajeva~kog mosta na reci Jo{anici i skre}e u pravcu severa
obuhvataju}i Bi~ansko brdo i deo Paradova i Varova uz granicu sa Novim Pazarom kao i Barakovac
gde skre}e u pravcu zapada i ide iznad budu}eg zaobilaznog puta n izlazi na mestu puta Novi Pazar-
Tutin na reci Ljudskoj. Ovde granica skre}e ka severozapadu i ide rekom Ljudskom do trome|e {avci-
Sitni~e-Raj~inovi}e gde ponovo skre}e i ide granicom Sitni~e-Raj~inovi}e obuhvataju}i poljoprivredno
dobro Zem zadruga "Vojin Popovi}" i Raj~inovi}ku banju i izlazi.na brdo "Gladnice" gde je opis
granice G.P-a Novog Pazara i zapo~et.
Generaliim planom Noaog Pazara (u daljem tekstu Generalni ilan) obuhvati}e se podru~je KO Novi
Pazar i delovi susednih grani~nih katastarskih op{tina i to:
SA ZAPADA:
K.O RAJ^INOVI]E
kat.parcele 6r,661,665, 656, 657, (put 663), 734, 741, 744, 745, 743, 754, (put 827) 756, 757, 758,
759, 776, 781/1,781/2,
SA JUGA:
KO ŠAVCI
Ljudska reka 41b) put kpbr 160, jaz 415 n put 178
KO LUKOCREVO; 1221 reka Ra{ka put 118 KO, 119 , 120, 121, put 128. put 125, 124, put 1222 ,
225, 224,220, 232, 234, 235, 236, 269, 277, 281, 282, 283,
KO VAREVO
put 734,kpbr 151, 152, 175, 176, 170, 169, 168, 167, 166, 161, 16o, 124, 123, 122, 107,108,put kp
105, 102,99 , 96, 94, 86, 247,249, put kp. 25o, 253, 266, 262, 265, 263, 26o, 257, put kp.133,4o9,
4oo, 4o1, 4o2, 682/1, 683, put 673, 670/1 , 667, 686, 584/3,
KO PARALOVO
kp. 5, 6, 7, 8, 1o, 9, 65, 66, 67, 69, 7o, 249/1, 249/2, 25o, 245, 243, 244, 251, 255, 256, 257, 258/1,
259/1, Zo2, Zo1, 279, 711/1, 461 462, 46o, 463, 459, 453, 455, 559, 6o7, 612, 61o, 616/2, 617, 618,
pug KO 623,626, 627,628 , 63o, 629, 634,632, 633,
KO MUR :
K.P.:23,35,52,50,49,43,put 1237, 127o, 1269, 1268, 1253, 1283, 1274, 1273, 1272, 1277, 1279, 1280,
1238, 1237, put kp.1305 , 1310, 1309, put kp.1324, 1323, 1333, 1334, put kpbr.1329,1328
KO BAJEVICA
K.P. 313, 318, 322, 321, 32o,319, 325, Reka Jo{anica 865 ,32o,866,
12
1.3.2. OPIS GRANICE GRA\EVINSKOG REONA
(PRILOG Službe za katastar nepokretnosti - SO Novi Pazar)
1.3.3. OPIS GRANICE ZONA ZA[TITE NEPOKRETNIH
KULTURNIH DOBARA OD IZUZETNOG ZNA^AJA
(PRILOG Službe za katastar nepokretnosti - SO Novi Pazar)
13
DRUGI DEO
2. PRAVILA URE\ENJA PROSTORA
PODELA POVR[INE OBUHVA]ENE PLANOM
NA GRA\EVINSKI REON I OSTALO ZEMLJI[TE
Namena prostora u zahvatu ovog GP-a, zasnovana je na dugoro~noj projekciji demografskog i
dru{tveno-ekonomskog razvoja, mogu}nostima koje pru`aju prirodni i stvoreni ~inioci prostora i
potrebama naselja Novi Pazar, kao regionalnog centra Republike Srbije.
Pri planiranju globalnih odnosa potrebnog zemlji{ta za pojedina~ne osnovne funkcije,
primenjeni su poznati evropski normativi i kriterijumi, za naselja ovog ranga i veli~ine, ali uz zna~ajno
prilago|avanje specifi~nostima samog naselja Novi Pazar.
Teritoriju Generalnog plana ~ini: GRA\EVINSKI REON i OSTALO ZEMLJI[TE
(poljoprivredno, {umsko i vodno zemlji{te). Vodno zemlji{te je bilansirano u okviru gra|evinskog
reona. Planirani koncept namene povr{ina, u okviru gra|evinskog reona, dat je u poglavlju 2.1.
2.1. GRA\EVINSKI REON - javno i ostalo gra|evinsko zemlji{te Dosada{nja potro{nja ukupnog gra|evinskog zemlji{ta u zahvatu ovog GP-a, iznosila je oko
1295.00 ha ili oko 162 m2 po stanovniku. {to je znatno ispod evropskih standarda za gradove ove
veli~ine. Za potrebe o~ekivanih 100.000-110.000 stanovnika na podru~ju GP-a, primenjen je normativ
od oko 230 m2 po stanovniku, tako da potrebe za ukupnim gra|evinskim zemlji{tem do 2020. godine
iznose oko 2700,00 ha. To zna~i da }e oko 1400 ha u zahvatu GP-a biti iz produktivnog
prestruktrirano u gra|evinsko zemlji{te. Ovakve potrebe posledica su izuzetno nedostaju}ih povr{ina,
pre svega za razvoj javnih funkcija, zelenila, rekreacije, a zatim i krupne infrastrukture, privrede i
stanovanja.
Gra|evinski reon podeljen je na URBANISTI^KE CELINE i ZONE (grafi~ki prilog br. 3). U
okviru ovih celina i zona, propisuju se PRAVILA URE\ENJA i PRAVILA GRA\ENJA za javno
gra|evinsko zemlji{te i za povr{ine koje nisu javnog karaktera.
Gra|evinski reon podeljen je na JAVNO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE (obrazovanje,
zdravstvo, de~ja i socijalna za{tita, kultura, informisanje, uprava, administrcija, posebne namene,
komunalni objekti, zelenilo, sport i rekreacija, saobra}ajni objekti, kao i mre`a saobra}ajne i komunalne
infrastrukture) - i OSTALO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE (stanovanje, privre|ivanje, centri svih
nivoa i verski objekti).
2.1.1. PODELA GRA\EVINSKOG REONA
NA URBANISTI^KE CELINE I ZONE
Podru~je Generalnog plana Novi Pazar 2020. ~ini 6 celih mesnih zajednica u okviru KO Novi
Pazar i delovi 5 mesnih zajednica van u`eg gradskog podru~ja. U okviru svake mesne zajednice
definisan je odre|eni broj statisti~kih krugova, a u okviru njih, odre|eni broj popisnih krugova.
Generalnim planom izvr{ena je podela gra|evinskog reona na 9 urbanisti~kih celina i 11 zona,
prema polo`aju, vremenu nastajanja, morfolo{kim i drugim karakteristikama. Celine predstavljaju
zaokru`ene blokove u okviru ve} formiranog gradskog podru~ja, a zone su delovi perifernih celina koji
tek treba da se formiraju i zaokru`e. Svaka zona i celina ima ceo broj popisnih krugova.
14
CELINA 1 - obuhvata {iru zonu gradskog centra. Sadr`i 40 popisnih krugova od kojih su
delovi dva popisna kruga pridodati gradskom centru iz celina 7 i 8. Povr{ina celine 1 iznosi oko
155,00 ha.
Ostale celine zrakasto su raspore|ene od gradskog centra prema granici u`eg gradskog
podru~ja, odnosno KO Novi Pazar.
CELINA 2. - Ova celina sadr`i 12 popisnih krugova pri ~emu je deo jednog popisnog kruga iz
zone 11 pripao celini 2. Prostire se sa leve strane reke Jo{anice. Povr{ina ove celine iznosi oko 75,00
ha.
CELINA 3 - obuhvata 14 popisnih krugova dela naselja “Musala”. Povr{ina ove celine iznosi
oko 190,00 ha.
CELINA 4 - obuhvata deo naselja oko reke Ra{ke i puta prema Ro`aju. Sadr`i 17 popisnih
krugova. Ukupna povr{ina ove celine iznosi oko 145,00 ha.
CELINA 5 - obuhvata 9 popisnih krugova. Povr{ina ove celine iznosi oko 270,00 ha.
CELINA 6 - Najve}i deo ove celine predstavlja za{ti}eni kompleks \ur|evi stupovi. Ukupna
povr{ina ove celine iznosi oko 260,00 ha.
CELINA 7 - obuhvata zonu poslovanja prema severu. Ova celina je podeljena na 8 popisnih
krugova. Povr{ina ove zone iznosi oko 125,00 ha.
CELINA 8 - obuhvata prostor sa desne strane puta Ra{ka - Novi Pazar. Sastoji se od 2
popisna kruga. Povr{ina ove celine iznosi oko 145,00 ha.
CELINA 9 - Sadr`i 4 popisna kruga. Povr{ina ove celine iznosi oko 160,00ha.
Urbanisti~ke zone raspore|ene su oko granice KO Novi Pazar prema granici Generalnog plana.
ZONA 10 - obuhvata ju`ni deo Generalnog plana, deo naselja Mur, ukupne povr{ine oko
130,00ha.
ZONA 11 - obuhvata deo naselja Mur oko Jo{anice. Sastoji se od tri popisna kruga. Povr{ina
ove celine iznosi oko 80 ha.
ZONA 12 - predstavlja jedan popisni krug KO Paralovo. Ukupna povr{ina ove zone iznosi oko
215,00 ha.
ZONA 13 - predstavlja jedan popisni krug KO Varevo. Ukupna povr{ina ove zone iznosi oko
130,00 ha.
ZONA 14 - obuhvata periferni deo Generalnog plana, KO Ra~inovi}e, KO Ivan~a, KO
Lukocrevo i KO Savci. Ukupna povr{ina ove zone iznosi oko 190,00ha.
ZONA 15 - obuhvata jedan popisni krug, KO Pobr|e. Ukupna povr{ina ove zone iznosi oko
230,00 ha.
ZONA 16 - obuhvata severoisto~ni periferni deo Generalnog plana, deo MZ De`eva. Povr{ina
ove zone iznosi oko 175,00 ha.
ZONA 17 - obuhvata deo naselja Postenje prema De`evi. Sastoji se od 6 popisnih krugova.
Povr{ina ove zone iznosi oko 175,00 ha.
ZONA 18 - obuhvata deo naselja Postenje na pravcu prema Ra{ki. Sastoji se od 5 popisnih
krugova. Povr{ina ove zone iznosi oko 190,00 ha.
ZONA 19 - obuhvata Novopazarsku banju. Povr{ina ove zone iznosi oko 50,00 ha.
ZONA 20 - obuhvata pravac prema Trnavi. Povr{ina ove zone iznosi oko 110,00 ha.
TABELA 2.1.1.
15
2.1.2. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE
2.1.2.1. OBRAZOVANJE
OSNOVNO OBRAZOVANJE
Na podru~ju GP-a formirano je 10 mati~nih OSNOVNIH [KOLA, povr{ine objekata 41.520m2,
ukupne povr{ine kompleksa 6,00 ha.
Za postoje}i broj u~enika od 11.083 na podru~ju Generalnog plana, uz uslov da sve postoje}e
{kole pre|u bar na dvosmenski rad, potrebno je obezbediti ukupno 45.000m2 {kolskog objekta i 12,0ha
{kolskog kompleksa. To zna~i da u postoje}em stanju nedostaje oko 3500m2 {kolskog objekta i 6,0 ha
{kolskog kompleksa.
Za o~ekivani broj u~enika od 16.000 (prema Studiji demografskog razvoja), do 2020. godine,
ukupne potrebe su slede}e:
- 64.000 m2 {kolskog objekta
- 16.000 m2 u~ioni~kog prostora
- 20,00 ha zemlji{ta
U planskom periodu, potrebno je obezbediti novih:
- 22.500m2 {kolskog objekta
- 6.000 m2 u~ioni~kog prostora
- 14,0 ha zemlji{ta
Da bi se ostvarili ovi kapaciteti, potrebno je izgraditi novih 13 osnovnih {kola, uz rastere}enje
i pobolj{anje uslova rada u postoje}im. Nove {kole predvi|ene su na slede}im lokacijama -
urbanisti~kim celinama i zonama:
16
PODELA NA URBANISTI^KE CELINE i ZONE
Tabela 2.1.1.
R. URBANISTI^KE Povr{ina Broj popisnih
br. CELINE I ZONE ha krugova
1 CELINA 1 155.00 40
2 CELINA 2 75.00 12
3 CELINA 3 190.00 14
4 CELINA 4 145.00 17
5 CELINA 5 270.00 9
6 CELINA 6 260.00 1
7 CELINA 7 125.00 8
8 CELINA 8 145.00 2
9 CELINA 9 160.00 4
1-9 SVEGA CELINE 1-9 1525.00 107
10 ZONA 10 130.00 1
11 ZONA 11 80.00 3
12 ZONA 12 215.00 1
13 ZONA 13 130.00 1
14 ZONA 14 190.00 1
15 ZONA 15 230.00 1
16 ZONA 16 175.00 1
17 ZONA 17 175.00 6
18 ZONA 18 190.00 5
19 ZONA 19 50.00 1
20 ZONA 20 110.00 1
10-20 SVEGA ZONE 10-20 1675.00 22
1-20 UKUPNO CELINE I ZONE 3200.00 129
17
URBANISTI^KE CELINE:
- CELINA 1 ("Carina") - u stambenom bloku Carina, povr{ine oko 1,00 ha.
- CELINA 3 ("Had`et" i "Paralovo") - 2 {kole u okviru novih zona
stanovanja visokih gustina, ukupne povr{ine 1,50 ha.
- CELINA 4 (Salakovac 1)- vezana za lokalni centar Salakovac i gradski
sportsko-rekreativni centar Ra{ka (0,70 ha)
- CELINA 5 ("Bukre{" i "[estovski potok")- 2 {kole: jedna u blizini
akumulacije koja }e da opslu`uje nove zone
stanovanja, i druga, u okviru nove
stambene zone kod postoje}eg vojnog kompleksa,
odnosno novog gradskog centra (2,30 ha).
- CELINA 8 ("Podbijelje")-u okviru postoje}e zone stanovanja srednjih i
niskih gustina (0,80 ha)
URBANISTI^KE ZONE:
- ZONA 12 ("Dugali}a brdo")- u okviru planiranog lokalnog centra nove
zone stanovanja B.2.1. (1,00 ha).
- ZONA 15 ("Salakovac 2" i "Pobr|e)-2 {kole: jedna u dolini reke Ra{ke,
druga u brdu, sa desne strane puta N. Pazar
Banja Raj~inovi}e (2,50ha)
- ZONA 18 ("De`evski put")- u okviru reonskog centra "De`evski put",
(1,10 ha).
- ZONA 20 (FO "Ras")- u kompleksu biv{e fabrike obu}e "Ras" (1,50 ha).
- ZONA 20 ("]eremid`inica")- u okviru istoimenog lokalnog centra
(0,60 ha).
Ukupna povr{ina namenjena novim {kolama, iznosi oko 14,00 ha, odnosno ukupna planirana
povr{ina namenjena osnovnom obrazovanju iznosi oko 20,00 ha.
SPECIJALIZOVANE [KOLE
Od specijalizovanih {kola, u Novom Pazaru funkcioni{e osnovna Muzi~ka {kola “Stevan
Mokranjac”. Nova lokacija ove {kole uz mogu}e prerastanje u srednju, planirana je u urbanisti~koj
celini 2 “Jo{anica 1” (MZ V), na povr{ini od 1,00 ha..
Specijalna {kola funkcioni{e u sklopu centra za socijalni rad. U skladu sa potrebama, mogu}e
je pro{irenje kapaciteta, prema posebnom programu..
SREDNJE OBRAZOVANJE
Srednje obrazovanje u Novom Pazaru odvija se u 5 srednjih {kola: Gimnazija, Tehni~ka {kola,
Ko`arsko-tekstilna {kola, Ekonomska {kola i Medicinska {kola, kao i dve MEDRESE (mu{ka i `enska).
Za postoje}i broj u~enika srednjih {kola koji iznosi oko 4300 u 2002. godini, potrebno je
ukupno 17200m2 {kolskog objekta, 4300m
2 u~ioni~kog prostora i oko 5,00 ha zemlji{ta, ra~unaju}i da
{kole rade u dve smene. To zna~i da u postoje}em stanju nedostaje 2350m2 objekata i 3.50ha zemlji{ta,
Prostor namenjen srednjim {kolama ne zadovoljava potrebe postoje}eg broja u~enika, pa se
planira izgradnja novih {kola, uz rastere}enje i pobolj{anje uslova u postoje}im. Za potrebe o~ekivanog
broja srednjo{kolaca, planirane su dve nove lokacije koje }e omogu}iti zadovoljenje odgovaraju}ih
kapaciteta za planirani broj u~enika.
U narednom periodu, o~ekuje se oko 6000 u~enika uzrasta od 15-19 godina. Ra~unaju}i na
dvosmenski rad, neophodno je da se obezbedi:
- 24000 m2 {kolskog objekta
- 6000 m2 u~ioni~kog prostora
- 6,00 ha zemlji{ta
18
Potrebno je obezbediti novih:
- 8400m2 {kolskog objekta
- 6,00 ha zemlji{ta
Planirana je izgradnja novih srednjih {kola, na slede}im lokacijama:
- ZONA 11 (KO Mur) - povezana sa reonskim centrom ”Mur” na pravcu
prema Ribari}ima -1,60 ha
- ZONA 15 (Raj~inovi}e)-u okviru reonskog centra na raskrsnici puteva za
banju Raj~inovi}e i puta za Ro`aje - 0,90 ha
- ZONA 18 (Postenje) - u okviru reonskog centra De`evski put,
uz park-{umu Djurdjevi stupovi (0.70 ha)
- ZONA 18 (Trnava) - u okviru reonskog centra Trnava, (1.30 ha)
- ZONA 18 (Vojska) - u okviru novog gradskog centra (1.50 ha)
Ukupna povr{ina namenjena srednjem obrazovanju, iznosi 6,00 ha. Lokacije srednjih {kola ili
pojedinih odeljenja prakti~ne nastave, mogu da se organizuju i u okviru drugih namena (srednja
medicinska {kola u kompleksu KBC-a, ko`arsko-tekstilna {kola u okviru RADNE ZONE I) i sl.
VISOKO I VI[E OBRAZOVANJE
Pored postoje}ih kompleksa visokog i vi{eg obrazovanja (Odeljenje Vi{e poslovne {kole iz
Beograda, Odeljenje U~itenjskog fakulteta iz Beograda, Odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca,
Odeljenje Pravnog fakulteta iz Kragujevca, Odeljenje Fakulteta za fizi~ku kulturu iz Ni{a, Odeljenje
Fakulteta informati~kih nauka iz Zrenjanina i privatni Internacionalni univerzitet - Odenjenje za
menad`ment), formira}e se Univerzitet u Novom Pazaru koji }e sadr`ati odre|eni broj fakulteta prema
posebnom programu visokog i vi{eg obrazovanja.
To zna~i da se u narednom periodu planira dalji razvoj Univerziteta koji }e biti regionalnog i
{ireg zna~aja, uz modernizaciju i razvoj raznih fakulteta. U tom cilju, neophodno je predvideti
pro{irenje kapaciteta visokog {kolstva. na postoje}im lokacijama {kolskog centra (ul. Vuka Karad`i}a i
R. Halilovi}a). U okviru ovih lokacija mogu}a je izgradnja i prate}ih objekata visokog {kolstva
(univerzitetska biblioteka, studentski dom i sl). Mogu}a je gradnja objekata visokog obrazovanja i u
okviru novog gradskog centra. Takodje je mogu}a dalja transformacija radnih zona u objekte visokog
ili vi{eg obrazovanja i obrnuto, ukoliko ne postoji potreba, mogu}e je vra}anje namene privatnih
univerziteta (Internacionalnog univerziteta) u prvobitnu namenu, bez izmene Generalnog plana.
OBRAZOVANJE TABELA 2.1.2.1.
R.
br.
VRSTA OBJEKATA Broj u~enika
(studenata)
Povr{ina obj. (m2) Povr{ina zemnj. (ha)
2002. 2020 2002 2020 2002 2020
1. Osnovno obrazovanje 11.083 16.000 41.520 64.000
6,00 20,00
2. Srednje obrazov. i
specijaliz. {kole 4.251 6.000 14.840 24.000
1,60 6,00
3. Visoko (vi{e)
obrazovanje 723 1.500 23.450 35.000
4,20 7,70
UKUPNO 16.057 23.500 79.810 123.000 11.80 33,70
U zonama obrazovanja mogu da se grade objekti razli~itog nivoa obrazovanja. Privatne {kole i
fakulteti tako|e mogu da se grade u zonama obrazovanja, ali i u zonama usluga i;i poslovanja pod
uslovom da se zadovolje pravila gra|enja i standardi koje te funkcije zahtevaju.
19
2.1.2.2. ZDRAVSTVO
Na podru~ju Novog Pazara egzistiraju razli~iti oblici zdravstvene za{tite, od Medicinskog centra
sa Domom zdravlja, preko specijalizovanih bolnica, dispanzera do zdravstvenih stanica i ambulanti.
Najzna~ajnija zdravstvena ustanova je Medicinski centar koja obuhvata vi{e specijalisti~kih odeljenja.
STACIONARNA I VISOKO SPECIJALIZOVANA ZDRAVSTVENA ZA[TITA
Postoje}i kompleks zemlji{ta Medicinskog centra, zahvata zna~ajnu povr{inu od oko 8,50
hektara.
Medicinskom centru u Novom Pazaru gravitira podru~je sa preko 150.000 stanovnika. Na ovom
podru~ju natalitet je izra`en, pa je kapacitet od 320 postelja za stacionarno le~enje, nedovoljan.
Postoje}a povr{ina kompleksa zadovoljava sada{nje i dugoro~ne potrebe razvoja Medicinskog
centra u Novom Pazaru. U narednom periodu mogu}e je njegovo prerastanje u KLINI^KO-BOLNI^KI
CENTAR u okviru postoje}e lokacije. Tako bi ovaj kompleks mogao da ima blizu 800-1000 postelja i
ostvario zna~aj regiionalnog zdravstvenog centra. Potrebno je kroz odgovaraju}i Program, usmeriti
razvoj kako klini~ko-bolni~kog centra, tako i razvoj ostalih vidova zdravstvene za{tite stanovni{tva.
Potrebna bruto izgra|ena povr{ina objekata iznosi 35.000m2 (35-40m
2/postelji).
Specijalizovana bolnica "Novopazarska banja" (Zavod za le~enje i rehabilitaciju obolelih od
miopatije i neuromiopatije), funkcioni{e u okviru istoimene banje. Povr{ina kompleksa je 1,50 ha, a
bruto izgra|ena povr{ina oko 9200m2. Planirana je jo{ jedna specijalizovana bolnica u kompleksu Banje
Raj~inovi}e. Povr{ina kompleksa ove bolnice sa prate}im sadr`ajima, iznosi 2,70 ha. Bruto izgra|ena
povr{ina objekata iznosi oko 10.000 m2.
OSNOVNA ZDRAVSTVENA ZA[TITA
Osnovnu zdravstvenu za{titu ~ini mre`a domova zdravlja, dispanzera i zdravstvenih stanica, na
teritoriji Generalnog plana.
U postoje}em stanju, u gradu funkcioni{u De~ji i {kolski dispanzer, dve zdravstvene stanice,
Dom zdravlja u okviru Medicinskog centra i Zavod za medicinu rada u okviru radne zone 1.
Razme{taj ovih objekata u planskom periodu, uslovljen je polo`ajem centara odre|enog nivoa u
okviru urbanisti~kih celina i zona.
Domovi zdravlja i dispanzeri planirani su u reonskim i lokalnim centrima, prema slede}im
kriterijumima i normativima u odnosu na broj stanovnika teritorije koju opslu`uju:
- gravitaciono podru~je - broj stanovnika gravitacionog podru~ja
- povr{ina objekata 0,06 - 0,09 m2/ stanovniku
- povr{ina zemlji{ta 0,40 - 0,60 m2/ stanovniku
Potrebna izgra|ena povr{ina domova zdravlja, do 2020. godine iznosi oko 8.500m2. U
narednom periodu potrebno je obezbediti jo{ 7.300 m2 objekata i oko 4,50 ha zemlji{ta, (3,00 ha u
okviru reonskih i lokalnih centara i 1,50 ha u sklopu novog gradskog centra na kompleksu Vojske).
Zdravstvene stanice i ambulante, planirane su u okviru lokalnih centara naselja, bruto izgra|ene
povr{ine objekata 4.400m2, (0,037m
2/stanovniku). Nove zdravstvene stanice (ambulante i apoteke)
planirane su u lokalnim centrima tako da omogu}e ravnomernu pokrivenost gravitacionog podru~ja.
Potrebna povr{ina za ovu namenu u okviru lokalnih i drugih centara, iznosi oko 5,00 ha.
Objekti zdravstva u privatnom vlasni{tvu: specijalisti~ke ordinacije, poliklinike, bolnice, mogu
se razvijati na lokacijama namenjenim zdravstvu, ali i u okviru centara svih nivoa ili na pravcima
povezivanja centara, kao prate}a delatnost, uz zadovoljenje propisanih normativa.
20
RAZME[TAJ OBJEKATA ZDRAVSTVA TABELA 2.1.2.2.
Red. ZDRAVSTVENA Gra|evin. povr{ina (m2) Zemlji{te (ha)
br. ZA[TITA 2002. 2020. 2002. 2020.
1. OSNOVNA ZA[TITA 2.210 12.900 3,00
1.1. Domovi zdravlja i
dispanzeri
1.200
8.500
u okviru
KBC
*3,00
1.2. Zdravstvene **5,00
stanice i apoteke 1.010 4.400
2. STACIONARNA
ZA[TITA
23.508
54.200
9,90 13,00
2.1. KBC (med. centar) 14.308 35.000 8,50 8,50
2.2. Specijalizovane
bolnice 9.200 19.200 1,40 4,50
UKUPNO 25.718 67.100 9,90 16.00
* Nije ura~unata povr{ina od 1,50 ha u okviru novog gradskog centra
** Ova povr{ine je okviru lokalnih i drugih centara
2.1.2.3. DE^JA I SOCIJALNA ZA[TITA
a) DE^JA ZA[TITA
Na podru~ju Generalnog plana postoje 4 de~je ustanove (jedna je u izgradnji) u centralnom
delu grada.
U 2020.godini, o~ekuje se ukupno oko 13500 dece uzrasta do 6 godina, odnosno oko 1800
dece, korisnika de~jih ustanova. Za o~ekivani broj dece u planskom periodu, potrebno je izgraditi nove
de~je ustanove, ukupne bruto povr{ine objekata oko 18.000 m2 i oko 5,40 ha zemlji{ta. To zna~i da je
potrebna izgradnja 12 novih de~jih ustanova, ukupne povr{ine objekata 11.915m2 i 2,80 ha nove
povr{ine zemlji{ta.
DE^JA ZA[TITA TABELA 2.1.2.3.a
KRITERIJUMI 2002. 2020
1. Broj korisnika 958 1800
2. Broj objekata 4 16
3. Kapacitet po objektu 192 106
4. Povr{ina objekta 6.085 m2 18.000 m
2
5. m2 obj./korisniku 6,35 10
6. m2 zemlj./korisniku 27 30
7. ukupno zemlji{te (ha) 2,60 5,40
Nove de~je ustanove planirane su u stambenim celinama i zonama, uglavnom uz planirane
{kole.
U osnovnim {kolama, potrebno je planirati potrebne kapacitete za pred{kolski boravak dece.
Rekreativne povr{ine za najmla|e predvi|ene su u okviru parkova i u lokalnim sportskim centrima.
21
b) SOCIJALNA ZA[TITA
Na podru~ju GP-a postoji nekoliko institucija socijalne za{tite: Centar za socijalni rad,
Prihvatili{te za socijalno ugro`ene i Centar za korisnike socijalne pomo}i i penzionere sa ukupno 3138
korisnika.
Prema o~ekivanom razvoju, u skladu sa promenama u socijalnoj strukturi stanovni{tva i
republi~kim programima razvoja socijalnih institucija i ustanova, pored postoje}ih objekata, planiran je
prostor za izgradnju socijalne ustanove (DOM ZA STARE) sa dnevnim centrom, prema slede}em
normativu:
- broj korisnika 5% od broja stanovnika najstarije dobne
grupe (preko 65 godina)
- 20 m2 objekata/ korisniku
- 40 m2 zemlji{ta/ korisniku.
Potrebna povr{ina objekta za oko 500 korisnika DOMA STARIH, iznosi 10.000m2 a povr{ina
kompleksa oko 2,00 ha. Lokacija je neposredno uz zdravstveni centar i park Banje Raj~inovi}e.
Za potrebe razvoja univerziteta, dom za studente ili srednjo{kolce mo`e da bude u okviru
novih zona stanovanja A.1.1.
SOCIJALNA ZA[TITA TABELA 2.1.2.3.b
R.
br.
VRSTA OBJEKATA Broj korisnika Povr{ina obj. (m2) Povr{ina zemlj. (ha)
2002. 2020 2002 2020 2002 2020
1. Postoje}i objekti
socijalne za{tite
3.140 450 2.260 2.260 0,85 0,85
2. Dom za stare
i dnevni centar
- 500 - 10.000 - 2,00
UKUPNO 3.140 950 2.260 12.260 0,85 2,85
2.1.2.4. KULTURA, INFORMISANJE I RELIGIJA
Na podru~ju Generalnog plana Novi Pazar, postoje slede}i objekti kuture:
- Istorijski arhiv "Ras"
- Narodni muzej "Ras"
- Narodna biblioteka "Dositej Obradovi}"
- Dom kulture "Oslobo|enje"
Ukupna povr{ina ovih objekata iznosi 3.060 m2 a povr{ina kompleksa oko 0,50 ha.
U narednom periodu, Instituciju kulture planirati kao:
1. Javne slu`be od posebnog zna~aja za razvoj Novog Pazara - njihova delatnost je zna~ajna ne
samo za grad i op{tinu, ve} i za region, pa i Republiku.
2. Javne slu`be lokalnog karaktera - namenjene zadovoljenju svakodnevnih potreba.
1 Na samom ulasku u centar grada, sa magitralnog puta Ra{ka-N. Pazar, planirana je izgradnja
poslovnog centra (2,5 ha) koji sadr`i niz raznorodnih kulturnih i poslovnih sadr`aja. Deo prostora
pripada i objektima poslovnog karaktera u kome su razni sadr`aji poslovanja. Na toj lokaciji mogu}e je
smestiti centralni poslovni centar koji bi ~inio “kapiju” Novog Pazara i ulaz u najatrsktivniji deo
gradskog centra. Prema potrebama regionalnog centra, do 2020. godine, unutar novog gradskog centra
(kompleks Vojske), planiran je kulturni centar, na povr{ini od oko 5,00 ha, koji sadr`i kapitalne
22
objekte kulture kao: dom kulture (dom omladine), pozori{te, biblioteka, multimedijalni centar, sredstva
informisanja i drugi sadr`aji vezani za kulturu, kao {to su galerije, klubovi i sl.
2 - Objekti kulture lokalnog karaktera planiraju se ravnomerno, po centrima reonskim i
lokalnim, prema va`e}im normativima:
Prema normativu od 0,21m2/stanovniku objekata, ukupna potrebna povr{ina objekata kulture do
2020. godine iznosi 23.000m2. To zna~i da je u planskom periodu potrebno izgraditi jo{ oko 20.000m
2
objekata za ove namene.
Potrebna povr{ina zemlji{ta namenjena objektima kulture je oko 7,0ha. Ove povr{ine su u
sklopu centara svih nivoa, .
INFORMISANJE
Delatnost informisanja odvija se u Novom Pazaru preko novinsko - izdava~kih i
radio/televizijskih - informativnih organizacija, nenjs/press agencija, dopisni{tva i ve}ih informativnih
ustanova van Novog Pazara.
U narednom periodu, izgradnja svih objekata informisanja, javnih ili u privatnom vlasni{tvu,
mo`e da se odvija u okviru centara svih nivoa ili u okviru drugih namena prema uslovima i merama iz
poglavlja 4.
RELIGIJA
Na teritoriji GP-a izgra|eni su ili se grade verski objekti 2 verske zajednice:
a) Islamska,
b) Pravoslavna hri{}anska.
a/ Objekti islamske verske zajednice zauzimaju ukupnu povr{inu od oko 3,00ha. Pored
utvr|enih lokacija za izgradnju novih verskih objekata ove verske zajednice (d`amije, mektebe,
medrese), objekti ove vrste gradi}e se u okviru centara svih nivoa, kao i u zonama stanovanja, prema
posebnim uslovima i pravilima gra|enja.
b/ Objekti pravoslavne hri{}anske verske zajednice zauzimaju povr{inu od 2,20 ha. Ure|enje
ovih kompleksa vr{i}e se prema uslovima nadle`nih zavoda za za{titu spomenika kulture. Nova
izgradnja objekata pravoslavne hri{}anske verske zajednice vr{i}e se u okviru centara svih nivoa i u
zonama stanovanja, prema posebnim uslovima i pravilima gra|enja.
2.1.2.5. ADMINISTRACIJA I UPRAVA
U postoje}em stanju zemlji{te za upravljanje, dru{tveno politi~kih i drugih organizacija prete`no
se nalazi u zoni gradskog centra gde se uo~ava nekoliko lokacija u kojima su skoncentrisane upravne
funkcije.
- SO Novi Pazar sa odgovaraju}im slu`bama
- MUP Srbije
- Medjuop{tinski zatvor
- Okru`ni sud i dr.
Veli~ina gradskog centra u kojoj su sme{tene funkcije - uprava, komercijalne i dru{tvene
delatnosti, stanovanje, parkovi i drugi prate}i sadr`aji zauzima prostor od oko 94,00 hektara. Pro{irenje
gradskog centra planirano je po iseljenju Vojske SCG, za 26,00 ha. Ukupna povr{ina gradskog centra
sa pro{irenjem iznosila bi oko 120,00 ha.
U narednom periodu objekti ove vrste gradi}e se po potrebi u centrima svih nivoa (gradski,
reonski, lokalni), u skladu sa zna~ajem Novog Pazara kao regionalnog centra sa gravitacionim
podru~jem koje obuhvata podru~je op{tina Tutin i Sjenica i u sudstvu i upravi. Potrebni kapaciteti za
ove objekte iznose 0,50 m2 po stanovniku za gradski centar i 0,15m
2/stanovniku za reonske i lokalne
centre.
23
2.1.2.6. ZELENILO
Izraziti nedostatak ure|enih zelenih povr{ina uslovio je koncept organizacije odr`ivog kori{}enja
i ure|enja malih zelenih povr{ina u gra|evinskom reonu, specifi~nog zelenila, transformaciju povr{ina u
ure|eno zelenilo.
A. ZELENILO U GRA\EVINSKOM REONU- je kategorisano na slede}i na~in:
a.parkovi
b.skverovi
c.park {ume
d.specifi~no zelenilo
e.linearno zelenilo i uli~ni drvoredi.
B. ZELENILO VAN GRA\EVINSKOG REONA-predstavljaju fragmenti autohtonih {umskih
kompleksa i po{umljene povr{ine.
A. ZELENILO U GRA\EVINSKOM REONU
Kategorizaciju i strukturu zelenila u gra|evinskom reonu uslovile su specifi~nosti prostora i
funkcija zelenih povr{ina.
Gradski park ”Tvr|ava”-povr{ine 1,50ha je sme{ten u gradskom jezgru.
Uslovi za dalje ure|enje ovog prostora su:
pejza`no ure|enje i prate}i mobilijar uskladiti postoje}im sadr`ajima parka,
sprovoditi stalne mere nege i odr`avanja zelenila.
Banjski parkovi “Banja”(1,30ha) i "Raj~inovi}e"(3,70ha)-ukupne povr{ine oko
5,00ha planirani su u sklopu ure|enja 2 banje.
Uslovi za realizaciju parka su:
uraditi program parka i potrebnu dokumentaciju za nivo ure|enja banjskog parka,
uraditi ekolo{ko-biolo{ku osnovu lokacije kao podlogu za izbor vrsta sadnog materijala,
funkcionalno povezati park sa okru`enjem a pe{a~kim komunikacijama ga “otvoriti” ka
obli`njim zonama stanovanja,
dozvoljeni su sadr`aji i elementi pasivne rekreacije,
predvideti specifi~ne sadr`aje za banjske parkove
dozvoljeni su sadr`aji turisti~ke ponude,
prate}i mobilijar uskladiti sa osobenostima prirodnog okru`ja
obavezne su mere nege i odr`avanja.
Skverovi-kao male zelene povr{ine predstavljaju va`nu zelenu infrastrukturu grada. Postoje}i
skverovi se zadr`avaju a obaveza je pri realizaciji gradskih blokova (rekonstrukcija, nova izgradnja)
formiranje skverova svih kategorija prema lokacijskim uslovima.
Uslovi za ure|enje skverova:
zelenilo postoje}ih skverova rekonstruisati i pejza`no urediti u skladu sa lokacijskim zahtevima,
tip skvera i izbor zelenila uskladiti sa funkcijom konkretne lokacije,
ozelenjavanje zasnovati na parternom ure|enju, solitarnim dekorativnim vrstama ili grupacijama,
dozvoljeno je kori{}enje autohtonih vrsta i egzota dekorativnih vrednosti,
prate}i mobilijar uskladiti sa osnovnim karakteristikama i funkcijom skvera.
24
Skverovi Povr{ina (ha)
“Sud” 0,04
“[adrvan” 0,04
“ul. 28. novembar” 0,03
“ul. S. Nemanje” 0,05
“Autobuska stanica” 0,12
“ul. Omladinska” 0,01
“ul. Meha Alibahi}a” 0,02
“Gradski trg” 0,04
“RK Beograd” 0,01
“ul. Stane Ba~in” 0,46
“ul. 12. Srpske brigade” 0,26
“Vr|an” 0,03
“Ispod parka” 0,01
UKUPNO 1,12
Park-{ume- nadvisuju}i polo`aj ovih povr{ina i rezerve u ekolo{kom kapacitetu predstavljaju
vrednost za neposredno okru`enje ali i grad u celini.
Park {uma “\ur|evi stupovi”-povr{ine 288,00ha, je severno od gradskog centra.
Ure|enje ovog prostora sprovoditi na slede}i na~in:
obaveza je pribavljanje uslova nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture,
uraditi ekolo{ko- biolo{ku osnovu kao podlogu za ozelenjavanje prostora,
uraditi program park-{ume i potrebnu dokumentaciju,
ozelenjavanje zasnovati prete`no na autohtonim vrstama,
bogatstvo pejza`a obezbediti kontrolisanim uno{enjem egzota,
dozvoljeni su elementi i sadr`aji pasivne i aktivne rekreacije,
prate}i mobilijar uskladiti sa propisanim uslovima Zavoda,
dozvoljeni su objekti i sadr`aji turisti~ke i izletni~ke ponude,
nivo opremenosti objektima, prate}im sadr`ajima i prate}om
infrastrukturom mora obezbediti adekvatnu prezentaciju spomenika kulture i
odr`ivo kori{}enje ovog prostora,
izgradnja objekata podrazumeva kontrolisan kapacitet i vi{i nivo oblikovanja i obrade,
obavezne su mere nege i za{tite zelenila.
Park-{ume “Tepe” i "Parice"-povr{ine 26,00ha je specifi~na povr{ina i zahteva posebne mere i
uslove za ure|enje:
uraditi program i potrebnu dokumentaciju park-{ume,
pejza`no ure|enje prilagoditi nadvisuju}em polo`aju kompleksa i ru`i
vetrova u smislu pravilne orijentacije “zelenih” kompleksa,
urediti vidikovac, posebnim planom ure|enja,
prostor za rekultivaciju urediti prema posebnom Projektu rekultivacije,
funkcionalno povezati prostor park-{ume sa okru`enjem,
dozvoljeni su elementi pasivne i aktivne rekreacije,
prate}i mobilijar zasnovati na prirodnim materijalima uklapaju}i ga u
ambijent,
dozvoljeni su sadr`aji izletni~ke i turisti~ke ponude.
Specifi~no zelenilo-zauzima povr{inu od oko 60,00 ha.
Strukturu ovog zelenila ~ine manji {umski kompleksi i fragmenti {uma koje se planom
zadr`avaju i prevode u {ume sa prioritetnom za{titnom funkcijom. Tako|e, to su i zelene povr{ine na
klizi{tima koje ~ine travne ili po{umljene terene u zavisnosti od kategorije klizi{ta. Tereni nepovoljni
25
za gradnju, u neposrednom okru`enju stanovanja ili drugih funkcija predvi|eni su za po{umljavanje ili
pejza`no ure|enje shodno lokacionim uslovima.
Specifi~no zelenilo mo`e biti ure|eno zatravljivanjem, sadnjom dekorativnih alohtonim vrstama
ili rekonstruisana autohtona sastojina i ima}e prioritetnu za{titnu funkciju.
Linearno zelenilo i uli~ni drvoredi-predstavlja linijsko zelenilo i predvi|eno je du` svih
vodotokova (obalno zelenilo), du` frekventnih saobra}ajnica i kao za{titni pojasevi u zonama
privre|ivanja.
Uli~ni drvoredi predvi|eni su kao obostrani ili jednostrani, prema prostornim mogu}nostima.
Linearno zelenilo planirano je du` svih vodotokova, sa stazama za {etnju i vo`nju biciklom i
skverovima za odmor.
Uslov za pravilan i maksimalno povoljan uticaj na stanje `ivotne sredine i stvaranje povoljnih
mikroklimatskih uslova u urbanom tkivu je povezivanje zelenila u sistem zelenih povr{ina i odr`ivo
ure|enje i kori{}enje.
Zelenilo van gra|evinskog reona su postoje}e {ume, i planirano po{umljavanje na povr{ini
520,00 ha.
ZELENILO
Tabela 2.1.2.6.
Kategorija Povr{ina (ha)
PARKOVI 6,50
Gradski park “Tvr|ava” 1,50
Banjski park “Banja” 3,70
Banjski park "Raj~inovi}e" 1,30
PARK-[UME 314,00
“\ur|evi stupovi” 288,00
Park-{uma "Tepe" 8,00
Park-{uma "Parice" 18,00
SKVEROVI 1.15
“Sud” 0,04
“[adrvan” 0,04
“ul. 28. novembar” 0,03
“ul. S. Nemanje” 0,05
“Autobuska stanica” 0,12
“ul. Omladinska” 0,01
“ul. Meha Alibahi}a” 0,02
“Gradski trg” 0,04
“RK Beograd” 0,01
“ul. Stane Ba~in” 0,46
“ul. 12. Srpske brigade” 0,26
“Vrbak” 0,03
“Ispod parka” 0,01
SPECIFI^NO ZELENILO 60,00
UKUPNO 374,00
Zelenilo van gra|evinskog reona
- postoje}e i planirane {ume
520,00
26
2.1.2.7. SPORT I REKREACIJA
Razvoj sporta, vrhunskog sporta, aktivne i organizovane rekreacije podrazumeva mre`u
sportskih centara, terena razli~itog ranga koji funkcionalno i sadr`ajno zadovoljavaju potrebe svih
kategorija stanovni{tva.
Na podru~ju plana razme{tena je mre`a sportsko rekreativnih povr{ina, prema prostornim
mogu}nostima lokacija i zona sa karakteristikom integracije vodenih povr{ina i zelenila iz okru`enja.
Kategorizacija sportsko rekreativnih povr{ina obuhvata slede}e:
gradske sportske centre
sportsko rekreativni centar
reonski sportsko-rekreativni centri
blokovska igrali{ta.
Gradski sportski centar “Novi Pazar”- povr{ine 9,70ha je specifi~an centar i ~ine ga tri celine
(tri lokacije):
sportski centar “Novi Pazar”
gradski stadion
hala sportova.
Celina 1: Sportski centar Novi Pazar sme{ten u centralnom delu naselja pored reke Ra{ke.
Sadr`aji ovog centra su: fudbalsko igrali{te (1,70ha), tereni za male sportove, gradski bazen (1,02ha) i
prate}i sadr`aji, na povr{ini od 7,34 ha.
Celina 2: Gradski stadion-je ju`no od mati~ne lokacije, povr{ine 1,70ha.
Celina 3. Sportska dvorana-povr{ine 0,66ha je jugozapadno od mati~ne lokacije.
Uslovi za ure|enje gradskog sportskog centra, obzirom na specifi~nost da ga ~ine tri lokacije,
zasnovani su na komplementarnosti, kompatibilnosti i specifi~nosti za svaku lokaciju:
podi}i nivo ure|enja prema uslovima koji va`e za bavljenje vrhunskim sportom,
novi sadr`aji za sportsko-rekreativne aktivnosti moraju biti komplementarni postoje}im,
ozelenjavanje povr{ina mora biti funkcionalno,
po{tuju}i forland reke Ra{ke integrisati je u funkciju sportskog centra,
prate}e sadr`aje uskladiti sa zahtevima svake od lokacija,
pe{a~kim komunikacijama povezati lokacije sportskog centra sa okru`enjem.
Sportsko rekreativni centar “Barakovac”-povr{ine 13,00 ha je planirana lokacija zapadno od
gradskog centra na obali reke Ra{ke.
Uslovi za ure|enje ovog kompleksa su:
integrisati vodenu povr{inu reke Ra{ke funkcionalno i sadr`ajno po{tuju}i njen forland,
sadr`aji sportsko-rekreativnog centra su tereni i objekti za male sportove, specifi~ne sportove i
ostale sportsko-rekreativne aktivnosti,
ozelenjavanje vr{iti prema planu pejza`nog ure|enja uskla|enog sa okolnim prostorom,
prate}i mobilijar i parterno ure|enje uskladiti prema tehni~kim zahtevima, kombinacijom prirodnih i
ostalih materijala
pe{a~kim komunikacijama centar povezati sa neposrednim okru`enjem.
Reonski sportsko-rekreativni centri-su ravnomerno razme{teni u prostoru shodno prostornim
mogu}nostima i potrebama lokalnog stanovni{tva.
Osnovni uslovi pri realizaciji i ure|enju ovih povr{ina su:
dozvoljeni su tereni i objekti za bavljenje sportom i rekreacijom stanovnika svih uzrasta iz
neposrednog okru`enja i gravitacionog podru~ja,
komplekse funkcionalno ozeleniti prema planu pejza`nog ure|enja,
povezati reonske centre pe{a~kim komunikacijama sa okru`enjem a sve prirodne pogodnosti
lokacije iskoristiti direktnom integradijom ({umskih kompleksa, re~nih tokova),
zahtevani nivo ure|enja je parterno ure|enje, prate}i sadr`aji i prate}i mobilijar.
27
Reonski sportsko rekreativni centar “Selakovac”-povr{ine 3,50ha, prostorno je sme{ten zapadno
od gradskog centra. Po{tuju}i forland reke Ra{ke, vodenu povr{inu funkcionalno integrisati i centar
povezati sa zonom stanovanja na drugoj obali reke.
Reonski sportsko rekreativni centar “Vojska”-planiran na 2 bliske lokacije pored postojeg
kompleksa Vojske odnosno planiranog pro{irenja gradskog centra, ukupne povr{ine oko 5,00 ha. ovi
centri obezbe|uju povr{inu za sportsko rekreativne aktivnosti stanovni{tva iz neposrednog okru`enja.
Pe{a~kim komunikacijama reonski centar povezati sa {umskim kompleksima i jezerom kao zonama
rekreacije.
Reonski sportsko rekreativni centar “Postenje”-planiran je na povr{ini od 4,00 ha a prostorno je
sme{ten severoisto~no od gradskog centra. Pri realizaciji ovog centra funkcionalno za{titno zelenilo
postaviti pravilno kao za{titu od frekfentne saobra}ajnice.
Reonski sportsko rekreativni centar “Trnava”-planiran je na povr{ini od 0,50 ha ju`no je od
gradskog centra i predstavlja deo lokalnog centra. Sadr`ajno ovaj centar povezati sa {umskim
kompleksom koji se naslanja uz lokalni centar.
Reonski sportsko rekreativni centar “Mur”-planiran je na povr{ini od 3,00ha jugozapadno od
gradskog centra. Tok reke Jo{anice integrisati u funkciji centra i povezati ga sa lokalnim i {kolskim
centrom i zonom stanovanja.
Banjski sportsko-rekreativni centri su specifi~ni reonski centri za sport i rekreaciju. Nivo
ure|enja i opremljenosti sadr`aja za sport i rekreaciju kao i prate}ih sadr`aja zahteva prilago|avanje
potrebama banja ali potrebama lokalnog stanovni{tva.
Uslovi za ure|enje:
u centrima za sport i rekreaciju predvideti specifi~ne sadr`aje za banjske potrebe, terene za male
sportove i ostale sportove,
dozvoljeni su sadr`aji turisti~ke ponude,
ozelenjavanje prostora vr{iti prema planu pejza`nog ure|enja,
za parterno ure|enje i prate}i mobilijar koristiti prete`no prirodne materijale,
funkcionalno povezivati centre sa prirodnim okru`enjem maksimalno integri{u}i sve povoljne
prirodne karakteristike.
Banjski sportsko-rekreativni centar “Novopazarska” banja“-povr{ine 0,50ha je specifi~an centar
sporta i rekreacije. Pripada kategoriji reonskog sportsko-rekreativnog centra ali sa zahtevanim vi{im
stepenom ure|enja i opremljenosti.
Banjski sportsko-rekreativni centar “Raj~inovi}a banja”- povr{ine 3,50ha je specifi~an centar
sporta i rekreacije.
Za ure|enje ovog sportskog centra va`e op{ti uslovi za ure|enje banjskih sportsko-rekreativnih
centara.
Tereni i igrali{ta za sport i rekreaciju lokalnog ranga, namenjeni su za rekreaciju stanovnika
svih uzrasta iz neposrednog okru`enja.
Uslovi za ure|enje ovih terena su:
1. dozvoljeno je ure|enje terena za male i ostale sportove, u okviru lokalnih centara i
blokova prema lokacijskim mogu}nostima
2. obavezno je parterno ure|enje i ozelenjavanje.
Postoje}i centri “Musala” (1,09ha) i “Lug” (0,45ha) se zadr`avaju uz obavezno ure|enje na
zahtevani nivo.
28
RAZME[TAJ SPORTSKO-REKREATIVNIH CENTARA
Tabela 2.1.2.7.
KATEGORIJA POVR[INA (ha)
GRADSKI SPORTSKI CENTRI 32,40
-Gradski sportski centar Novi Pazar 9,70
Celina 1 7,34
Celina 2 1,70
Celina 3 0,66
- Sportsko-rekr. centar Barakovac 13,00
REONSKI SPORTSKO-REKREATIVNI CENTRI 18,50
- Selakovac 3,50
- Vojska 3,50
- Postenje 4,00
- Trnava 0,50
- Mur 3,00
- Banjski SRC Novopazarska banja 0,50
- Banjski SRC Raj~inovi}a banja 3,50
SPORTSKI TERENI I IGRALI[TA 4,60
- Musala 1,15
- Lug 0,45
UKUPNO 55,50
2.1.2.8. KOMUNALNI OBJEKTI
Planiranim sadr`ajima, uz odr`ivo kori{}enje i ure|enje, stepen komunalne opremenosti bi}e
podignut na vi{i nivo.
GROBLJA
Na podru~ju plana psotoje muslimanska i pravoslavna groblja.
MUSLIMANSKA GROBLJA
Veliko groblje-povr{ine od 11,50ha i nalazi se severoyapadno od gradskog centra.
Malo groblje-povr{ine 0,70ha je u neposrednom okru`enju Velikog groblja.
Gazilar-povr{ine 6,50ha, prostorno je jugoisto~no od gradskog centra.
Ova groblja su u funkciji sahranjivanja, postoje}e lokacije su i prostorno ograni~ene. Planom se
zadr`avaju u postoje}im granicama. Dalje ure|enje ovih lokacija vr{i}e se u smislu opremanja
nedostaju}im sadr`ajima i pejza`nim ure|enjem.
Paralovo-je planirana lokacija povr{ine 5,00ha. Nalazi se jugozapadno od gradskog centra.
Uslovi za ure|enje:
uraditi program za groblje i potrebnu dokumentaciju,
uraditi plan parternog i pejza`nog ure|enja,
uraditi potrebnu prate}u dokumentaciju sa aspekta za{tite `ivotne sredine.
Lokacijski razme{taj u prostoru tri gradska muslimanska groblja je povoljan jer pokriva
gravitaciona podru~ja.
Staro groblje-povr{ine 0,03ha-nije u funkciji sahranjivanja i potrebno je uraditi pejza`no
ure|enje povr{ine.
29
PRAVOSLAVNA GROBLJA
“[estovo”-povr{ine 2,0ha je severno od gradskog centra. Planom se zadr`ava u postoje}im
granicama. Dalje ure|enje ove lokacije vr{i}e se opremanjem nedostaju}im sadr`ajima i pejza`nim
ure|enjem.
“Potok”-povr{ine 0,65ha je severozapadno od gradskog centra. Lokacija se zaokru`uje i
zadr`ava u funkciji sahranjivanja. Dalje ure|enje ove lokacije podrazumeva opremanje nedostaju}im
sadr`ajima i pejza`nim ure|enjem.
“Svojbor”-povr{ine 0,30ha je u funkciji sahranjivanja i zadr`ava se u postoje}im granicama.
“Postenje”-povr{ine 1,00ha je planirana lokacija. Prostorno, sme{tena je na krajnjem severu
podru~ja plana.
Uslovi za ure|enje:
f.uraditi program i potrebnu dokumentaciju,
g.uraditi prate}u dokumentaciju sa aspekta za{tite `ivotne sredine,
h.obezbediti za{titnu zonu (pojas) prema ostalim funkcijama podizanjem zelenila (`iva
ograda, pojas dekorativnih vrsta),
i.ure|enje groblja, komunikacija, grobnih mesta, zelenila, prate}ih sadr`aja mora biti na
zahtevanom nivou za rang gradskog groblja.
"Petrova crkva"- povr{ine oko 2,00ha, nalazi se neposredno uz Petrovu crkvu.
Jevrejsko groblje-je lokacija starog groblja i nije u funkciji sahranjivanja. Zahvata povr{inu od
0,20ha i potrebno je uraditi plan pejza`nog ure|enja lokacije.
GROBLJA
Tabela 2.1.2.8.1.
Groblja Povr{ina (ha)
Muslimanska 23,70
Veliko groblje 11,50
Malo groblje 0,70
Gazilar 6,50
Paralovo 5,00
Pravoslavna 12,75
[estovo 2,00
Potok 0,65
Svojbor 0,30
Postenje 7,80
Petrova crkva 2,00
Jevrejsko groblje 0,20
UKUPNO 36,65
PIJACE
Sistem pijaca ~ine slede}e:
-Zelena pijaca
-Smo~na pijaca
-Kvanta{ka pijaca (6,50ha)
-Sto~na pijaca -Buvlja pijaca
ZELENE PIJACE
Zelena pijaca “Centar 1”-nalazi se u okviru gradskog centra na povr{ini 0,30ha. U okviru
novog gradskog centra (kompleks Vojske), planirana je nova gradska pijaca "Centar 2", na povr{ini od
cca 1,00ha. Stepen ure|enosti i opremljenosti postoje}e pijace podi}i na vi{i nivo. a novu lokaciju
urediti u skladu sa propisima iz ove oblasti.
30
Na ostalom prostoru plana dozvoljeno je formiranje malih zelenih pijaca u okviru reonskih i
lokalnih centara i blokova. Ure|enje i opremanje ovih lokacija mora biti usagla{eno sa va`e{im
propisima iz te oblasti.
Smo~na pijaca-”Centar” - je tradicionalna lokacija, specijalizovana pijaca, povr{ine 0,20ha.
Lokaciju opremiti prema savremenim zahtevima po{tuju}i sanitarno-higijenske uslove.
Sto~na, Kvanta{ka i Buvlja pijaca-planirane su u komunalnoj yoni na povr{ini od 6,50ha.
Ure|enje ove zone uraditi prema slede}im uslovima:
uraditi program komunalne zone i utvrditi potrebne prostorne kapacitete za svaku od funkcija
(sto~na pijaca na povr{ini od 3,0ha, kvanta{ka 2,0ha, buvlja 1,5ha),
na sto~noj pijaci obezbediti prostor za veterinarsku stanicu,
platoe i objekte urediti prema sanitarnim zahtevima i uslovima,
formirati za{titnu zonu prema reci,
otpadne vode sa platoa evakuisati i pre upu{tanja u kanalizacioni sistem tretirati,
otpad nastao u ovoj zoni, prema tipu i vrsti odlagati u posebne sudove, i odvoditi preko
ovla{}enog Javnog komunalnog preduze}a.
U drugoj fazi realizacije ovu zonu urediti i opremiti kao distributivni centar za snabdevanje
grada poljoprivrednim proizvodima.
PIJACE
Tabela 2.1.2.8.2.
P i j a c e Povr{ina (ha)
Zelena pijaca, Centar 1,30
Smo~na pijaca Centar 0,20
Komunalna zona
(Sto~na, kvanta{ka, buvljak)
6,50
UKUPNO 8,00
VATROGASNE STANICE
Pored postoje}e vatrogasne stanice koja se nalazi u blizini gradskog centra, u cilju efikasnog
funkcionisanja slu`be, potrebno je predvideti i nekoliko vatrogasnih punktova u okviru reonskih,
lokalnih ili drugih centara.
SANITARNA DEPONIJA ^VRSTOG OTPADA
Postoje}e stanje upravljanja deponijama ~vrstog komunalnog otpada nosi rizik za zdravlje
stanovni{tva i `ivotne sredine. Glavni problemi pri tom su rizik od zaga|ivanja reke Ra{ke, pogor{anje
kvaliteta vazduha i potencijalna pojava bolesti od postoje}e deponije “Batnjik” i nedisciplinovanog i
neadekvatnog kori{}enja nove sanitarne deponije “Golo Brdo”.
Stara deponija “Batnjik” se nalazi severoisto~no od granice Generalnog plana, na udaljenosti od
11km. Locirana je na levoj obali reke Ra{ke i nezadovoljava ni minimum uslova za tu lokaciju.
Sada{nje stanje i na~in odlaganja, ~ine da “Batnjik” spada u lokaciju visokog ekolo{kog rizika.
Nova deponija Golo brdo je na udaljenosti od 21km od grada. U izve{taju o stanju `ivotne
sredine za 2000. godinu i prioritetnim zadacima u 2001+ godinama za Srbiju, data je kategorizacija
lokacija deponovanja/deponija, prema povr{ini po kojoj nova sanitarna deponija “Golo brdo” spada u
velike sanitarne deponije sa potpunom opremom, drena`nim sistemom i podlogom sa folijom, sistemom
za monitoring i kontrolu filtrata i gasa na deponiji.
Postoje}a situacija nala`e potrebu i obavezu usvajanja strategije upravljanja ~vrstim otpadom,
realizaciju regionalne sanitarne deponije ~vrstog komunalngo otpada, uvo|enje sistema recikla`e i
31
postupka kompostiranja, u skladu sa odr`ivim upravljanjem otpadom. prema strategiji lokacija “Golo
brdo” je regionalna sanitarna deponija ~vrstog komunalnog otpada.
2.1.2.9. POSEBNE NAMENE
Povr{ine posebnih namena ~ine kompleksi Vojske SCG locirani u centralnom podru~ju grada.
Kompleks 1 je izuzetno povoljan u pogledu ekspozicije i nagiba. Neizgra|en je i predstavlja zna~ajan
potencijal za budu}i razvoj gradskih funkcija. Po iseljenju Vojske SCG sa ove lokacije, planirano je
pro{irenje gradskog centra (poglavlje 2.1.3.3.).
Povr{ina koja ostaje u funkciji vojske, iznosi 1.00ha.
2.1.2.10. OBJEKTI I MRE@A SAOBRA]AJNE INFRASTRUKTURE
2.1.2.10.1. SAOBRA]AJNI OBJEKTI
Autobuska stanica - Autobuska stanica se izme{ta na povoljniju lokaciju u ul. Save Kova~evi}a, odnosno uz ulazno-
izlazni pravac prema Ra{koj. Na postoje}oj lokaciji stanica funkcioni{e u neodgovaraju}im uslovima,
jer nisu zadovoljeni osnovni tehnolo{ki normativi. U planskom periodu stanica }e predstavljati
osnovni terminal me|ugradskog saobra}aja.
Javna parking gara`a- Radi ubla`avanja, posebno izra`enog problema parkiranja u centralnoj zoni, planirana je
izgradnja vi{eeta`ne parking gara`a kapaciteta oko 300 parking mesta. Javna parking gara`a, pored
osnovne namene za stacioniranje vozila, mo`e se planirati i kao komercijalni objekat sa prate}im
sadr`ajima � trgovina, usluge, vulkanizer i sl.�. Gara`a je locirana uz ul. Bulevar AVNOJ-a.
Terminal teretnih vozila- Pored postoje}ih parking mesta za sme{taj teretnih vozila planirana je izgradnja teretnog
terminala na povr{ini od oko 4 ha u severnom delu grada, prema Ra{koj. Pozicija teretnog terminala je
povoljna, jer se oslanja na lokaciju planiranog robno-transportnog centra i u neposrednoj blizini
`elezni~ke stanice i ulazno-izlaznog magistralnog pravca M-22. Uz osnovnu funkciju parkiranja teretnih
vozila na posmatranoj lokaciji potrebno je obezbediti i prate}e sadr`aje �stanicu za snabdevanje
gorivom, radionicu za servis i pranje vozila�.
@elezni~ka stanica- @elezni~ka stanica Novi Pazar planirana je u severnom delu naselja na prostoru od oko 5ha.
Lokacija je povoljna u smislu neposredne blizine robno-transportnog centra, teretnog terminala i va`nih
sobra}ajnica.
2.1.2.10.2. SAOBRA]AJNE VEZE SA OKRU@ENJEM
Kao posledica dobrog saobra}ajno-geografskog polo`aja Novi Pazar je povezan preko
magistralnih puteva M-22 i M-8 na {ire okru`enje prema centralnoj i severnoj Srbiji, Crnoj Gori i
Bosni i Hercegovini. Planirane obilaznice treba da omogu}e bolju razmenu tokova izme|u najva`nijih
ulazno-izlaznih pravaca, koji se u najve}em delu poklapaju sa magistralnim i regionalnim pravcima, {to
}e kao rezultat imati kvalitetnije povezivanje sa bli`im i daljim okru`enjem.
32
Planirana izgradnja autoputa Beograd-Ju`ni Jadran omogu}i}e kvalitetnije povezivanje sa
severnim i ju`nim delovima zemlje.
Uli~na mre`a-
Osnovni zadatak planiranog sistema uli~ne mre`e je da prihvati i kvalitetno opslu`i lokalni
saobra}aj, posebno sa svrhom stan-posao, i da obezbedi uvo|enje daljinskog saobra}aja na najva`nijim
ulazno-izlaznim pravcima. Pored toga, predlo`eni sistem uli~ne mre`e, koji u osnovi ima radijalno-
prstenasti koncept, zna~ajna pobolj{anja treba da pru`i i kod izvorno-civilnih i tranzitnih kretanja.
Uli~nu mre`u Novog Pazara u planskom periodu ~ini}e slede}e kategorije saobra}ajnica�
2.obilazne saobra}ajnice
3.gradske magistrale
4.gradske saobra}ajnice
5.sabirne saobra}ajnice
Kategorizacija uli~ne mre`e izvr{ena je funkcionalno prema zna~aju u okviru mre`e.
Obilazne saobra}ajnice predstavljaju saobra}ajnice najvi{eg funkcionalnog ranga na
posmatranom podru~ju ~ija je osnovna funkcija povezivanje sa {irim okru`enjem, odnosno opslu`avanje
daljinskih izvorno-civilnih kretanja. Ove saobra}ajnice sa isto~ne, ju`ne i zapadne strane povezuju
ulazno-izlazne pravce.
Gradske magistrale se nadovezuju na mre`u magistralnih i regionalnih puteva ili povezuju ove
puteve, pri ~emu se prote`u ve}im delom posmatrane teritorije povezuju}i razli~ite graske sadr`aje
�stanovanje,rad centralna funkcija...� i opslu`uju zna~ajni deo izvorno-civilnog i lokalnog saobra}aja.
Kategoriju gradskih magistrala ~ine�
pravac magistralnih puteva M-8 i M-22, odnosno ulice: Save Kova~evi}a, Kej Skopskih
`rtava, Sjeni~ke, Deda [ehovi}a, Miodraga Jovanovi}a i Dubrova~ke,
pravac ulice Generala @ivkovi}a i Vi{egradske,
pravac ulice Ja}ima Ristovi}a prema Goliji,
Pravac ulice Stevana Nemanje od raskrsnice [estovo do ul.J.Ristovi}a sa vezom prema
ulaznoj petlji iz pravca Ra{ke.
Gradske saobra}ajnice su u osnovi namenjene srednjim i dugim unutargradskim putovanjima i
povezuju sabirne saobra}ajnice sa gradskim magistralama kao i stambene zone sa gradskim centrom i
ostalim sadr`ajima opslu`uju}i najve}i deo lokalnog saobra}aja. U kategoriju gradskih saobra}ajnica
svrstavaju se �
1.pravac ulice Veljka Vlahovi}a,
2.pravac ulice Nemanjine (od raskrsnice [estovo),
3.pravac ulica Generala @ivkovi}a i Vi{egradske,
4.uli~ni pravci prema Trnavi i Novopazarskoj banji
5.postoje}i i planirani uli~ni pravci uz reke Ra{ku i Jo{anicu,
6.ulica Hercegova~ka, Trg AVNOJ-a, Sopo}anska, 29. novembra, Dimitrija Tucovi}a, Me{e
Selimovi}a i Save Kova~evi}a.
Sabirne saobra}ajnice integri{u sekundarnu uli~nu mre`u i predstavljaju sponu sa
saobra}ajnicama vi{eg ranga.
Ulicu Rifata Burd`evi}a, na deonici od lu~ne saobra}ajnice do ul.Stevana Nemanje, potrebno je
organizovati sa posebnim re`imom saobra}aja (pre svega u funkciji snabdevanja).
Izgradnja i rekonstrukcija kategorisanih saobra}ajnica realizova}e se prema prioritetima u skladu
sa zna~ajem i stanjem posmatrane saobra}ajnice i u skladu sa srednjoro~nim programima razvoja. U
prvom srednjoro~nom periodu plana neophodno je unaprediti uli~nu mre`u kroz pobolj{anje upravljanja
saobra}ajem i izgradnju i rekonstrukciju prioritetnih deonica {to bi uz minimalna investiciona ulaganja
omogu}ilo najracionalnije iskori{}enje postoje}ih kapaciteta.
33
U planskom periodu kompletiranjem uli~ne mre`e omogu}i}e se izme{tanje tranzitnih tokova
izvan centralnog podru~ja i regulisanje unutargradskih kretanja koje }e generisati planirana namena
povr{ina.
Javni putni~ki prevoz-
Javni putni~ki prevoz mora postati okosnica transportnog sistema grada, zbog ~ega ga je
neophodno reformisati i unaprediti.
Razvoj javnog prevoza uslovljava i razvoj uli~ne mre`e, koja u postoje}em stanju ne mo`e
zadovoljiti potrebe savremenog prevoza.
U narednom periodu neophodno je uvesti tipi~no gradske linije javnog prevoza i organizaciono
i tehni~ki odvojiti ih od prigradskih linija. Sistem javnog saobra}aja bazira}e se na autobuskom
sistemu.
Stacionarni saobra}aj-
Usled izra`ene disproporcije izme|u postoje}ih zahteva za parkiranjem i ponu|enih kapaciteta
javlja se problem parkiranja, koji je posebno izra`en u centralnim delovima grada. Uzimaju}i u obzir
predvi|eni demografski razvoj i rast stepena motorizacije u planskom periodu mo`e se o~ekivati da }e
se zahtevi za parkiranjem, posebno u centralnoj zoni, pove}ati.
Na osnovu napred navedenog ukupne zahteve za parkiranjem neophodno je odgovaraju}im
sredstvima saobra}ajne kontrole svesti na razumnu meru, tako da kompleks mera za re{avanje problema
stacionarnog saobra}aja obuhvata�
organizaciju centralne zone kao �plave zone�, odnosno zone sa posebnim re`imom
saobra}aja i limitiranim trajanjem parkiranja,
organizaciju uli~nih i vanuli~nih parkirali{ta, sa razvijenim sistemom tarifa i
kontrolom njihovog kori{}enja,
uspostavljanje kvalitetnog javnog prevoza i stimulisanje razvoja pe{a~kog i
biciklisti~kog saobra}aja,
Pored navedenih mera planirana je i izgradnja jedne javne gara`e u centru grada u ulici
AVNOJ-a. Za ubla`avanje problema parkiranja, potrebno je sprovesti odgovaraju}e kriterijume i mere
njihovog sprovo|enja. U tom smislu bi se za odre|ene objekte �poslovne,sportske, kulture...�, u
zavisnosti od namene i veli~ine �broja zaposlenih, posetilaca i sli~no�, uslovila izgradnju
odgovaraju}eg broja parking mesta. U zonama individualnog stanovanja za parkiranje se planiraju
individualne gara`e u okviru parcela.
Za sme{taj teretnih vozila planirana je izgradnja teretnog terminala na povr{ini od 4ha u
severnom delu grada, prema Ra{koj, kao i parking za teretna vozila u ju`nom delu grada uz
magistralni put M-22 prema Ribari}u.
Pe{a~ki i biciklisti~ki saobra}aj-
Pe{a~ki saobra}aj kao najzastupljeniji vid kretanja, neophodno je favorizovati kroz
rekonstrukciju postoje}ih i izgradnju novih povr{ina, jer uslovi za neometano i bezbedno odvijanje
pe{a~kog saobra}aja na posmatranom podru~ju nisu na zadovoljavaju}em nivou. Pored toga, veliki broj
pe{a~kih kretanja su nezamenljivi vid komunikacija, te je zna~ajno pobolj{ati uslove ovog vida
saobra}aja. Predlo`enim merama u oblasti stacionarnog saobra}aja i javnog gradskog prevoza stvori}e
se povoljniji uslovi i za razvoj nemotorizovanih vidova saobra}aja.
Pri odre|ivanju {irine trotoara i pe{a~kih staza treba se rukovoditi o~ekivanim intenzitetom
pe{a~kog saobra}aja, pri ~emu se preporu~uje minimalna {irina od 1,6m.
Zbog evidentne prednosti razvoj biciklisti~kog saobra}aja tako|e treba u najve}oj meri
stimulisati. Uslovi bezbednog odvijanja biciklisti~kog saobra}aja na postoje}oj uli~noj mre`i prakti~no
ne postoje. Iz navedenih razloga kao i zbog sve prisutnije tendencije kori{}enja bicikla kao prevoznog
sredstva, neophodno je posvetiti odgovaraju}u pa`nju putem regulativnih mera i izgradnje posebnih
biciklisti~kih staza.
U centralnom delu uz reku Ra{ku planira se pe{a~ka ulica, a na potezu od centra ka naselju
Barakovac planiraju se pe{a~ka i biciklisti~ka staza u du`ini od 3,8km uz ulicu Hercegova~ku. Tako|e,
na delu ulice 1.maja, od ulice Vuka Karad`i}a do ul 7.jula, planirana je pe{a~ka ulica.
34
2.1.2.10.3. @ELEZNI^KI SAOBRA}AJ-
Prostornim planom Republike Srbije planirana je izgradnja jednokolose~ne pruge Ra{ka-Novi
Pazar, ~ime bi Novi Pazar bio integrisan u `elezni~ku mre`u Srbije. Imaju}i u vidu karakter budu}e
`elezni~ke stanice �zavr{na stanica� kao i postoje}u i planiranu namenu prostora predvi|eno je da
stanica bude locirana u severnoj zoni grada, jer se na ovoj lokaciji ostvaruje dobra veza sa planiranim
saobra}ajnicama i saobra}ajnim objektima i najmanje je ometanje gradskih funkcija. Prostor stanice
obuhvata povr{inu od 5ha.
Ukoliko bi se iskazala potreba za povezivanje `eleznicom sa Crnom Gorom ili na pravcu
prema Sjenici i Prijepolju neophodno je sprovesti odgovaraju}a studijska istra`ivanja za odre|ivanje
najpovoljnije trase.
2.1.2.10.4. GENERALNO REGULACIONO RE[ENJE
Planirani sistem saobra}aja predstavlja nadgradnju postoje}e saobra}ajne matrice na podru~ju
Generalnog plana. U generalnom sistemu regulacije naselja ne}e do}i do bitnih promena izuzimaju}i
trase planiranih saobra}ajnicama.
Generalnim regulacionim re{enjem definisane su regulacione {irine za�
- obilazne saobra}ajnice ...................................... 24-30m
- gradska magistrale ............................................ 18-26m
- gradske saobra}ajnice ...................................... 13-22m
- sabirne saobra}ajnice ...................................... 8,2-18m
- ostale saobra}ajnice ....................................... min 8,0m
- trotoari i pe{a~ke staze .................................... min 1,5m
U pojedinim zonama starog gradskog jezgra u kojima je nemogu}a realizacija navedenih
saobra}ajnih profila bez znatnih intervencija u prostoru, potrebno je, kroz izradu planova regulacije i
procene ekonomskih tro{kova realizacije, definisati precizno profile koje data zona mo`e da podnese u
granicama racionalnosti i odr`ivosti.
2.1.2.11. MRE@E I OBJEKTI KOMUNALNE INFRASTRUKTURE
2.1.2.11.1. VODOSNABDEVANJE, ODVODJENJE I PRE^I[]AVANJE
OTPADNIH VODA I REGULACIJA VODOTOKOVA
VODOSBABDEVANJE
Na osnovu planiranog broja stanovnika i procenjene norme potro{nje vode od 600 l/st/dan,
potrebna koli~ina vode za pi}e na kraju planskog perioda iznosi Qsrdn = 760 l/s. Po{to je kapacitet
postoje}eg izvori{ta oko 800 l/s, Novi Pazar raspola`e sa dovoljnim koli~inama vode na kraju planskog
perioda. Sa sistema vodosnabdevanja Novog Pazara snabdeva}e se i gravitiraju}a naselja, ali tek po
stvaranju uslova (pro{irenje kapaciteta postrojenja, rekonstrukcija i dogradnja mre`e, smanjenje gubitaka
i sl.).
Prostornim planom RS i Vodoprivrednom osnovom RS predvi|eno je trajno re{enje
vodosnabdevanja Novog Pazara sa Ibarsko-{umadijskog regionalnog sistema vodosnabdevanja. Pored
kori{}enja podzemnih voda u okviru ovog sistema predvi|ena je izgradnja akumulacije "Vu~ini}e" na
LJudskoj reci.
Da bi se obezbedilo kvalitetno snabdevanje vodom celokupne teritorije obuhva}ene GP-om
predvi|ene su slede}e aktivnosti na sistemu vodosnabdevanja:
- Sprovo|enje mera sanitarne za{tite na postoje}em izvori{tu
- Pove}anje kapaciteta dovodnih cevovoda i postrojenja za preradu vode
- Razgrani~enje zona vodosnabdevanja
35
Formiraju se zone vodosnabdevanja i to prva zona koja obuhvata potro{a~e do 525 mnm,
druga zona koja obuhvata potro{a~e od 525 do 575 mnm i tre}a zona koja obuhvata potro{a~e iznad
575 mnm.
- Izgradnja novih i dogradnja postoje}ih rezervoara
U prvoj visinskoj zoni funkcionisa}e rezervoari:
Rezervoar na postrojenju za pre~i{}avanje
V = 10.000 m3
Kota dna: 547,00 mnm
Kota preliva: 552,00 mnm
Rezervoar "Stupovi 1":
V = 8.000 m3
Kota dna: 546,00 mnm
Kota preliva: 550,00 mnm
Rezervoar "Podbijelje":
V = 5.000 m3
Kota dna: 545,00 mnm
Kota preliva: 550,00 mnm
U drugoj visinskoj zoni, u okviru nezavisnih podsistema funkcionisa}e rezervoari:
Rezervoar "Haxet":
V = 2.000 m3
Kota dna: 585,00 mnm
Kota preliva: 588,00 mnm
Rezervoar "Stupovi 2":
V = 800 m3
Kota dna: 595,00 mnm
Kota preliva: 598,00 mnm
Rezervoar "De`evski put":
V = 400 m3
Kota dna: 595,00 mnm
Kota preliva: 598,00 mnm
Rezervoar "Trnava":
V = 1.000 m3
Kota dna: 600,00 mnm
Kota preliva: 604,00 mnm
Rezervoar "Dojevi}e":
V = 200 m3
Kota dna: 600,00 mnm
Kota preliva: 604,00 mnm
U tre}oj visinskoj zoni funkcionisa}e rezervoar:
Rezervoar "Tepe":
V = 1000 m3
Kota dna: 635,00 mnm
Kota preliva: 631,00 mnm
Postoje}e buster stanice se ukidaju a voda do rezervoara druge visinske zone doprema}e se
preko postoje}e pumpne stanice "Haxet" i planiranih pumpnih stanica:"Stupovi", i "De`evski put" .
Potro{a~i tre}e visinske zone snabdeva}e se vodom preko rezervoara "Tepe" i po potrebi
hidroforkim postrojenjima.
- Izgradnja novih i rekonstrukcija postoje}ih magistralnih cevovoda u du`ini od oko 30 km
- Smanjenje gubitaka u vodovodnoj mre`i
36
ODVO\ENJE I PRE^I[]AVANJE OTPADNIH VODA
Koncept odvo|enja upotrebljenih i atmosferskih voda baziran je na slede}im principima:
- Sistem je koncipiran kao separatan
- Sistem za odvo|enje otpadnih voda treba da pokrije celu teritoriju grada
- Industrijske otpadne vode tretirati unutar industrijskih kompleksa
- Otpadne vode pre~istiti pre upu{tanja u recipijent
Za ostvarenje ovih ciljeva potrebno je preduzeti slede}e aktivnosti:
- Izgraditi centralno gradsko postrojenje za pre~i{}avanje otpadnih voda. Lokacija budu}eg gradskog
postrojenja za pre~i{}avanje otpadnih voda, nalazi se van podru~ja obuhva}enog Generalnim planom.
Predvi|a se izgradnja postrojenja kapaciteta 210.000 ES. Povr{ina lokacije predvi|ene za postrojenje je
oko 4,5 ha. Stepen pre~i{}avanja otpadnih voda zavisi od planiranog kvaliteta vode recipijenta, reke
Ra{ke, koji je IIb kategorije.
- Izgraditi nove i izvr{iti sanaciju postoje}ih industrijskih predtretmana.
- Izgraditi i rekonstruisati oko 32 km fekalnih kolektora
- Izgraditi i rekonstruisati oko 31 km ki{nih kolektora
REGULACIJA VODOTOKOVA
U cilju za{tite od poplava i ambijentalnog ure|enja prostora predvi|ena je regulacija slede}ih
vodotokova:
Ra{ka 8,5 km
LJudska reka 0,4 km
Jo{anica 4,0 km
Trnavska reka 3,0 km
De`evska reka 2,5 km
Banjska (Izbi~ka) reka 1,5 km
Jusuf potok 0,5 km
Bezimeni potok 0,6 km
odnosno ukupno oko 21,0 km vodotokova.
Kod vodotokova na kojima su ve} izvo|eni regulacioni radovi, na novim deonicama usvojiti
isti stepen za{tite a kod regulacije ostalih vodotokova merodavna voda za dimenzionisanje korita je
stogodi{nja velika voda a kontrolna hiljadugodi{nja velika voda.
2.1.2.11.2. ELEKTROENERGETIKA
ELEKTROENERGETIKA
Mre`a 110 kV
Novi Pazar se elektri~nom energijom napaja 110 kV dalekovodima iz tri pravca:
1. Limske elektrane
2. TS "Konarevo" Kraljevo
3. TS Vala~ Kosovo
Napajanje se odvija preko trafostanice 110/35 kV "Novi Pazar 1" snage 1 x 31,5 MVA + 20
MVA i trafostanice 110/10 kV "Novi Pazar 2" snage 1 x 31,5 MVA i trafostanice 35/10 kV "Novi
Pazar 2" snage 1 x 8MVA. Do kraja planskog perioda prenosni odnos u TS "Novi Pazar 1" }e biti
110/35/10 kV, a u TS "Novi Pazar 2" 110/20/10 kV.
Ove trafostanice ne obezbe|uju sasvim kvalitetno i sigurno snabdevanje elektri~nom energijom
pa je potrebno pristupiti njihovom pro{irenju kao i izgradnji novih.
Planira se da se pro{irenje postoje}ih kapaciteta izvede prema tabeli br.1.
37
Tabela br. 1 Postoje}e trafostanice 110/x KV
Red.br Naziv TS Postoje}a snaga
transformatora (MVA)
Planirana snaga
transformatora (MVA)
1 TS 110/35/10 kV "Novi Pazar 1" 31.5 2x31.5MVA
20
2 TS 110/20/10 kV "Novi Pazar 2" 31.5 2x31.5MVA
8 gasi se
Na osnovu analiza ra|enih u "Studiji razvoja elektrodistributivne mre`e na podru~ju ED Novi
Pazar za period do 2020. god." prognozirana potro{nja, konzuma ED Novi Pazar na kraju 2020.
godine iznosi oko 113 MW i 37 MVA na nivou po~etnih deonica.
Kako se na transformator snage 31.5 MVA u TS 110/35 kV "Novi Pazar 1" zbog starosti
mo`e ra~unati samo do 2015. godine i kako je iz razloga sigurnog napajanja ve} sada nephodno da se
pove}a instalisana snaga u ovoj TS, predvi|a se da se do kraja 2020. godine u TS 110/35 kV "Novi
Pazar 1" imaju ugra|ena dva nova transformatora snage 31,5 MVA. Postoje}a jedinica snage 20 MVA
ostaje na raspolaganju za ugradnju na nekom drugom mestu u mre`i.
Usled porasta optere}enja do kraja perspektivnog perioda je u TS "Novi Pazar 2" neophodna
ugradnja drugog transformatora snage 31.5 MVA.
Imaju}i u vidu rezultate analize sigurnosti rada (pri ispadu bilo koje jedinice 110/X kV ne
postoji mogu}nost rezervnog napajanja, ve} su neizbe`ne redukcije) i nivo optere}enosti 35 i 10 kV
mre`e koji se ima na gradskom podru~ju Novog Pazara, o~ekivani porast optere}enja do kraja 2020.
godine, kao i ~injenicu da je najve}i deo ukupnog konzuma sme{ten upravo na podru~ju grada (preko
80%), iz razloga sigurnog napajanja, planira se izgradnja nove TS 110/35/20 kV "[utenovac" snage
31.5 MVA .
Lokacija [utenovac je odabrana iz vi{e razloga:
1. Napajanje ju`nog dela grada, kao i vangradskog konzuma koji elektri~nu energiju dobija
preko izvoda Cvijetnje iz TS 35/10 kV "Jug" je ve} sada problemati~no (prave se veliki gubici i imaju
se lo{e naponske prilike;
2. Priklju~ak na mre`u 110 kV bi bio relativno jednostavan (trasa postoje}eg voda 110 kV
izme|u TS 110/35 kV "Novi Pazar 1" i nove TS 110/X kV "Tutin" se nalazi na oko 2.5 km od
predlo`ene lokacije. (Postoje}i dalekovod trenutno radi pod naponom od 35 kV, a izgra|en je za napon
110 kV).
3. Na budu}oj trasi priklju~nog voda nema objekata
4. Lokacija nove TS 110/35/20 kV " [utenovac" bila bi u blizini ta~ke razdvajanja trasa 35 kV
voda TS 35/10 kV "Jug" - TS 35/10 kV "Kula" i 35 kV voda koji je u pogonu pod naponom 10 kV
kao izvod "Lukare" iz TS 35/10 kV "Jug. Time bi nova TS bi bila uklju~ena u postoje}i 35 kV prsten.
Priklju~ni vodovi 110 kV bi bili preseka Al/^e 150 mm2 i du`ine oko 2.5 km, dok bi sva tri
priklju~na 35 kV voda (dvostruki 35 kV vod ka TS 35/10 kV "Jug" i vod 35 kV ka TS 35/10 kV
"Kula") bila preseka Al/^e 70 mm2 i du`ine 0.25 km.
Priklju~ak na postoje}u mre`u 35 i 110 kV nove TS 110/35/10 kV " [utenovac" prikazan je na
grafi~kom prilogu.
Objekti i mre`a 35 KV
Izgradnjom nove TS 110/35/20 kV [utenovac problemi rezervnog napajanja i preoptere}enja
postoje}ih trafostanica 35/10 kV }e biti re{eni.
Lokacije svih postoje}ih TS 35/10 KV se zadr`avaju, sa pove}anjem snage u TS 35/10 kV
"Zapad " prema tabeli br.3:
Tabela br. 3 Postoje}e trafostanice 35/10 KV
Red.b
r. Naziv TS
Postoje}i
kapacitet Planirani kapacitet
1 TS 35/10 kV "Centar" 2x8 MVA 2x8MVA
2 TS 35/10 kV "Jug" 2x8MVA 2x8MVA
3 TS 35/10 kV "Zapad " 2x4MVA 2x8MVA
4 TS 35/10 kV "Sever" 1x4 MVA 1x4 MVA
38
Transformatori snage 4 MVA u TS 35/10 kV "Zapad" su ve} sada preoptere}eni, a kako se na
njih mo`e ra~unati samo do kraja 2010. godine, planira se da do kraja 2020. godine u ovoj TS budu
ugra|ene dve nove jedinice snage 8 MVA.
TS "Jug" nema mogu}nosti pro{irenja.
Planira se prevo|enje TS 35/10 kV "Sever" u 10 kV postrojenje koje }e imati 10 kV vezu
sa TS "Novi Pazar 1" i "Novi Pazar 2". Postoje}i dalekovod 35 kV "Novi Pazar 1"- TS 35/10 kV
"Sever" se zadr`ava za vezu sa Ts 35/10 kV "Zapad".
Trenutak ga{enja transformacije 35/10 kV u TS 35/10 kV "Sever" je uslovljen razvojem
gradske 10 kV kablovske mre`e.
Planira se izgradnja nove trafostanice 35/10 kV "Dojevi}e" kapaciteta 2x8MVA koja }e 35 kV
dalekovodom biti povezana sa postoje}im dalekovodom TS "Sever"-HE "Ra{ka".
Sa aspekta zadovoljenja termi~ke granice optere}enja u mre`i 35 kV neophodno je pove}anje
preseka provodnika.
Objekti i mre`a 10 KV
Na konzumnom podru~ju Novog Pazara nalazi se 296 trafostanica 10/0,4 kV. Trafostanice su
gra|ene kao monta`no-betonske, blindirane, zidane, stubne, tipa "kula" ili su gra|ene u sklopu zgrada.
Ovaj broj trafostanica je nedovoljan da podmiri potrebe naselja i neophodna je izgradnja novih,
naro~ito u ju`nom i centralnom delu grada.
U skladu sa zahtevanim potrebama, u podru~jima sa visokim i srednjim gustinama stanovanja
trafostanice graditi kao slobodnostoje}e objekte od monta`no-betonskih elemenata ili u specijalnim
slu~ajevima kao zidane objekte u skladu sa zahtevima arhitektonskog re{enja odre|ene urbanisti~ke
celine ili u sklopu stambenih, poslovnih i stambeno-poslovnih objekata, a na ostalim podru~jima (u
zonama sa malom gustinom stanovanja - periferni delovi grada i vanstambene zone) mogu se graditi i
kao stubne transformatorske stanice.
Planira se da se {to ve}i deo gradskog konzuma napaja iz TS 110/10 kV Novi Pazar 2 i nove
TS 110/35/10 kV [utenovac sa ciljem rastere}enja mre`e 35 kV i smanjenja ukupnih gubitaka u
mre`e.
Trafostanice su me|usobno povezane vazdu{nim dalekovodima 10 kV (Al-^e provodnici
preseka 35 mm2) i podzemnim kablovima 10 kV razli~itog tipa i preseka. 10 kV mre`a je dosta
dotrajala i preoptere}ena te se zbog toga planira njena rekonstrukcija u smislu zamene stubova i
pove}anja preseka provodnika kao i izgradnja novih objekata.
Mre`a 0.4 kV
Niskonaponska mre`a je izvedena podzemnim kablovima za napajanje objekata kolektivnog
stanovanja i vazdu{nim vodovima za napajanje individualnih stambenih objekata. Prilago|ena je
trenutnim potrebama, a svaka budu}a tehni~ka re{enja treba da budu obuhva}ena planovima razvoja i
{irenja kablovskih podru~ja jer do sada nisu bili uskla|eni razvoj elektroenergetske mre`e i objekata
sa razvojem ostalih objekata na pojedinim podru~jima.
Planira se dalja izgradnja vazdu{ne ili podzemne (kablovske) niskonaponske mre`e. U zonama
kolektivnog stanovanja niskonaponsku mre`u graditi podzemno.
Planirane bjekte individualnog stanovanja napajati vazdu{no sa postoje}e ili planirane niskonaponske
mre`e koja se postavlja u profilima saobra}ajnica prema regulacionim elementima datim u
urbanisti~kim planovima, a ve}e stambene, stambeno-poslovne, poslovne objekte napajati odgovaraju}im
kablovima - podzemno u svemu prema tehni~kim uslovima dobijenim od nadle`nog
elektrodistributivnog preduze}a.
U cilju primene mera za racionalizaciju i u{tedu elektri~ne energije planira se eliminacija
elektri~ne energije kao energenta za zagrejavanje prostora, uvo|enjem drugih goriva u distribuciju.
Tako|e se preporu~uje izrada Studije u{tede elektri~ne energije u javnom osvetljenju na
podru~ju Novog Pazara kao i Studije smanjenja gubitaka (tehni~kih i komercijalnih (neovla{}ena
potro{nja i neta~no i neregistrovano merenje)) na niskom naponu.
Osvetljenje - Posebnu pa`nju, kod izrade planova realizacije, treba posvetiti osvetljenju: puteva,
ulica, raskrsnica, pe{a~kih prelaza, {etali{ta, parkova, skulptura, objekata od posebnog zna~aja, a
naro~ito nepokretnih kulturnih dobara.
39
2.1.2.11.3. TELEKOMUNIKACIJE
Planski cieljevi
U skladu sa Prostornim planom Republike Srbije u oblasti telekomunikacionog sistema osnovni
ciljevi su:
- najmanje udvostru~iti postoje}i broj telefona
-obezbediti telefone za sve privredne subjekte, ustanove, doma}instva i druge korisnike
-zameniti dotrajalu opremu i modernizovati mre`u, da bi se obezbedilo pouzadanije i
kvalitetnije funkcionisanje telekomunikacionog sistema i uslovi za uvo|enje novih (savremenih) usluga
-uvo|enje novih telekomunikacionih usluga, primenom novih tehnologija, a posebno uvo|enjem
opti~kih kablova u mesnu mre`u i stvaranje uslova za formiranje {irokopojasne ISDN (digitalne mre`e
integrisanih usluga)
- uvo|enje mobilnih usluga zasnovanih na radio-prenosu
-izgradnja moderne pristupne (kablovske) mre`e za obezbe|enje {irokopojasnih servisa
U oblasti telekomunkacionog sistema radio-difuzije osnovni ciljevi su:
-razvoj i afirmacija javnih, komercijalnih i lokalnih radio i TV programa telekomunikacionog
sistema radio-difuzije Republike, uz permanentno pra}enje i uku~ivanje novih tehnologija u skladu sa
svetskim trendovima
-dogradnja mre`e za dopunsko pokrivanje (TV i radio repetitori) i dogradnja postoje}eg i
razvoj novog sistema radio-relejnih veza
-izgradnja kablovskog distribucionog sistema
Fiksna telefonija
U skladu sa napred navedenim ciljevima i razvojem grada planira se dostizanje broja od
55000 telefonskih priku~aka. Da bi se to ostvarilo potrebno je izvr{iti pro{irenje postoje}ih telefonskih
centrala (GATC Novi Pazar i IS Ukras) kao i izgradnju novih u skladu sa naraslim potrebama i
planovima grada i nadle`nog telekomunikacionog preduze}a.
Planira se dalji razvoj TT mre`e koji }e pratiti razvoj grada. U planu je decentralizacija
primarne TT mre`e GATC Novi Pazar izgradnjom 3 nova IS i to: IS "Postenje" (De`evski put), IS
"Dojevi}e" (Po`ega) i IS "Selakovac". U samom gradu planira se izvo|enje 2 nova kablovska
podru~ja u okviru GATC : jedno na potezu od op{tine do nove SUP-ove zgrade ( od ul. Stevana
Nemanje do reke Ra{ke ) i drugo koje obuhvata naselje Vojni~ke livade \ur|eve Stupove i deo naselja
varo{ Mahala. Planira se i pro{irenje IS "Ukras" za 2 nova kablovska podru~ja: Mur i zanatski
centar u okviru medicinskog centra i Had`eta.
TT mre`u graditi uz maksimalnu primenu opti~kih kablova i sistema prenosa. Medijume
prenosa, u svim saobra}ajnim ravnima, predstavlja}e opti~ki kablovi i RR sistemi.
Osnovni koridori TT mre`e dati su na grafi~kom prilogu.
Du` svih postoje}ih i planiranih saobra}ajnica potrebno je obezbediti koridore za polaganje
telekomunikacionih kablova. Na delu trase opti~kih kablova koja je zajedni~ka sa kablovima mesne
mre`e, polagati polietilenske cevi u isti rov kako bi se kroz nju mogao naknadno provu}i opti~ki kabl.
U delovima grada sa ve}om gustinom stanovanja planirati opti~ke kablove ve}ih kapaciteta uzimaju}i u
obzir potrebe velikih korisnika telekomunikacionih usluga.
Konfiguracija i kvalitet mre`e mora biti takav da obezbe|uje:
- da se u najkra}em roku udovolji molbi pretplatnika za uvo|enjem telefona,
- da kvalitet prenosa odgovara propisanim uslovima,
da tro{kovi gra|enja i odr`avanja budu {to ni`i.
Planira se dalje instaliranje telefonskih govornica
koje }e se realizovati prema Programu davalja u zakup na odre|eno vreme neizgra|enog javnog
gra|evinskog zemlji{ta.
Mobilna telefonija
Prostornim planom Republike Srbije (Sl.glasnik RS br13/96) predvi|eno je "uvo|enje mobilnih
usluga zasnovanih na radio prenosu". Pored toga u pogledu osiguranja prostora za potrebe
telekomunikacionog saobra}aja predvi|eno je da se obezbedi : 1. osiguranje prostora za po{tanske i
telekomunikacione objekte u centrima naselja, 2.osiguranje koridora za telekomunikacione kablove du`
svih novih i postoje}ih puteva i 3.osiguranje koridora za radio-relejne veze (RR veze). Polaze}i od ovih
40
~injenica i drugih odluka dr`avnih organa Telekom je pristupio realizaciji razvoja sistema mobilne
telefonije na teritoriji Republike Srbije u GSM sistemu (GSM Globalni Sistem Mobilnih
telekomunikacija), a u skladu sa ETSI standardima (ETSI - Evropski Telekomunikacioni Institut za
Standarde). GSM sistem je trenutno jedini javni sistem mobilnih korisnika koji je op{te prihva}en u
Evropi i u zna~ajnom delu ostalog dela sveta. Jedino u GSM sistemu je mogu}e realizovati funkcije
me|umre`nog i me|unarodnog roaming-a, kao i neke druge zna~ajne funkcije. Zbog toga, u pogledu
izbora tipa sistema u Evropi jo{ uvek nema racionalne alternative.
Mre`a GSM sistema Telekoma treba da prostorno i organizaciono obezbedi me|usobno
povezivanje i radio komuniciranje mobilnih korisnika na teritoriji Republike Srbije, sa mogu}no{}u
potpunog povezivanja i uklju~enja u javnu fiksnu mre`u Srbije i druge mre`e sa kojima je ona
povezana.
Sa teritorije koju pokriva GSM mre`a mora biti omogu}eno:
1. automatsko uspostavljanje veza izme|u mobilnih korisnikai korisnika u okviru iste mre`e, bez
obzira gde se ti mobilni korisnici nalaze
2. automatsko uspostavljanje veza izme|u mobilnih korisnika i korisnika fiksne mre`e, sa mogu}im
uspostavljanjem komunikacije u oba smera.
3. automatsko kori{}enje sistema me|umre`nog i me|unarodnog "roaming"-a ("roaming"-sistem za
automatsko ugovorno kori{}enje usluga drugih radi mre`a).
Na Teritoriji Republike Srbije u operativnom radu su dva mobilna operatora MOBTEL (od
1996.) iTELEKOM (od 1998.). Oba operatora implementirali su GSM sisteme druge generacije.
Na teritoriji Novog Pazara prisutna su oba operatora mobilne telefonije: MOBTEL i
TELEKOM koja poseduju mre`e baznih stanica koje ne pokrivaju u potpunosti signalom podru~je cele
Op{tine. Oba operatera planiraju dalje {irenje svojih mre`a.
U ovoj oblasti o~ekuje se i uvo|enje tre}eg operatora, kako bi se konkurencijom sa postoje}im
postigli ve}i kapaciteti i bolji kvalitet usluga, uz povoljnije uslove za korisnike. Planira se potpuna
pokrivenost Grada mre`ama mobilne telefonije.
Kablovski distributivni sistem
Ne postoji izgra|en KDS. Prilikom polaganja TT kablova na podru~ju IS "Ukras" u primarnoj
mre`i postavljena je cev �40 mm za kablovsku televiziju. Oko 50% pretplatnika ima ura|en privod za
KDS.
KDS sistem razvijati u skladu sa zahtevanim potrebama i zakonskom regulativom koja
defini{e ovu oblast. Izgradnja KDS treba da omogu}ava kori{}enje niza usluga kao {to su: brzi internet,
kablovska TV, telemetrija, telemedicina, video na zahtev... Planirana arhitektura kablovskog sistema
treba da predstavlja hibridnu dvosmernu mre`u sa vi{e hijerarhijskih nivoa. Trase vodova kablovske TV
utvr|ivati detaljnom razradom kroz planove ni`eg reda
Po{tanski saobra}aj
U granicama generalnog plana postoji 7 objekata u kojima se nalazi PTT sa ukupno 17 {altera
koji je je nedovoljan za broj usluga koje se preko njih obavljaju.
U cilju pru`anja {to kvalitetnije usluge korisnicima potrebno je {iriti mre`u po{tanskih objekata.
Planira se pokrivanje po{tanskom mre`om celokupne teritorije plana, tako {to }e po unapred
definisanim standardima, vezano za broj stanovnika koji bi gravitirali ka budu}oj JPM, vr{iti alokacija
istih i time doprineti boljoj dostupnosti po{tanske usluge bilo koje vrste.
Po{tanski objekti }e se locirati svuda tamo gde se proceni postojanje realne potrebe i obostranog
interesa korisnika po{tanskih usluga i ovla{}enih preduze}a za pru`anje po{tanskih usluga. Za nove
jedinice po{tanske mre`e uglavnom }e se koristiti postoje}i gra|evinski objekti koji }e se za te po{te
uzimati u najam ili }e se otvarati putem "ugovornih po{ta".
Strategijskim na~inom razmi{ljanja i kreiranja promena u okru`enju novu organizacionu
strukturu po{tanskog saobra}aja prilagoditi savremenim tendencijama razvoja i takvim ciljevima koji
bi uticali na pove}anje efikasnosti i efektivnosti sistema {to bi u krajnjoj liniji dovelo i do kvalitetnijeg
zadovoljenja potreba korisnika za po{tanskim uslugama kao i boljeg ostvarivanja ciljeva poslovanja
ovla{tenih preduze}a.
41
Novom makro i mikro organizacionom {emom planira se organizovanje rada po{te prema
uslugama: paketske, pismonosne, platni promet, ekspres usluge itd. Planira se i formiranje
specijalizovanih slu`bi koje }e se baviti transportom i obezbe|enjem novca, otvaranje Post [opa, itd.
U cilju realizacije ovako zami{ljene strategije razvoja planira se JPM u svim stambenim
zonama, zonama privre|ivanja, usluga, zonama javnog interesa i obrazovanja, zdravstva, de~je i
socijalne za{tite, uprave i administracije, kulture - jednom re~ju svuda tamo gde se proceni postojanje
realne potrebe i obostranog interesa.
2.1.2.11.4. TOPLIFIKACIJA
Ocena stanja
Na teritoriji grada postoji izgra|en toplifikacioni sistem, koji se sastoji od tri celine, odnosno
sa tri zasebna izvori{ta energije.
Najve}e izvori{te je "Centar" sa dva kotla po 7 MNJ, oko koga je formiran relativno veliki
konzum, Toplana "CENTAR" radi na te~no gorivo - te{ko lo`-ulje, - mazut. Ostala dva izvori{ta su
na ~vrsto gorivo:
2."BOR" sa kapacitetom od 2,2 MNJ, i
3."LUG" sa MNJ.
Treba odmah re}i da po pravilu, sistemi daljinskih grejanja u tranzicionim sredinama trpe
velike te{ko}e u finansijskom funkcionisanju. Razlog tome je u netr`i{nim cenama i prevelikim
tro{kovima celih postrojenja. Odavno se do{lo do zaklju~ka da se ovaj sistem ne isplati, ukoliko nema
kogeneracije, tj. kombinovane proizvodnje elektri~ne i toplotne energije.
Poseban prblem prvog izvori{ta je u tome {to se nalazi u centru grada, u gustom jezgru, pa
stoga postoje predlozi o izme{tanju ove kotlarnice na neku drugu lokaciju.
Pravila ure|enja
[to je mogu}e jeftinija energija, ostvarivanje visokog energetskog standarda za maksimiziran
broj stanovnika i privrede, uz odr`iv razvoj su glavni zadaci pri planiranju i realizaciji energetskih
projekata.
Planiranje se zasniva na osnovama:
- eliminacija elektri~ne energije kao energenta za zagrevanje prostora, uvo|em drugih goriva
u distribuciju, i svo|enjem cena pojedina~nih energenata na realne,
- izrazito pogu{}avanje priklju~ivanja na postoje}i sistem, toplifikacije, pre svega za zone sa
visokom gustinom stanovanja,
- primena mera za racionalizaciju i u{tedu energije, gde pored tehni~ko-tehnolo{kih mera treba
uvesti nove tarife naplate /ko potro{enoj energije, a ako ima te{ko}a, onda po instalisanoj snazi
obavezno/.
Razvoj sistema toplifikacije, izvoditi:
- uvo|enjem projekta o gazdovanju energijom, kojim treba obuhvatiti kompletne podatke o
sistemu i korisnicima sistema, kao i definisati kriterijume za tehni~ki prijem objekata u pogledu
toplotne za{tite zgrada, sve u cilju racionalizacije i u{tede energije.
- eventualnom gradnjom nove kotlarnice u privrednoj zoni,
- gra|enjem toplovodnih ogranaka i priklju~aka po potrebi za novopriklju~ivane objekte na
magistralni gradki toplovod.
Treba {to je mogu}e vi{e i}i na ni`e temperature vode kao primarnog grejnog medija, {to se
pokazalo ekonomi~nim u razvijenim sredinama.
Izgradnja toplovoda /rekonstrukcija i izgradnja novih ogranaka/, priklju~aka za pojedine objekte,
kao i toplotnih podstanica u objektima, sve unutar zone toplifikacije, }e se graditi na osnovu ovog
plana i posebnih dokaza.
Posebni dokazi obuhataju:
7.energetsku saglasnost, tehni~ke uslove, uslove gra|enja, i predlog trase od nadle`nog
komunalnog preduze}a,
42
8.saglasnosti ostalih preduze}a komunalne infrastrukture na polo`aj odre|enog objekta, uz
njihove eventualne tehni~ke i druge uslove.
Gasifikacija
Obzirom da je Prostornim planom Srbije zacrtano da prirodni gas preko republi~ke mre`e
gasovoda do|e do Novog Pazara, ovim planom se obuhvata i segment gasifikacije.
Po{to je gas veoma konjunkturan energent, treba o~ekivati po~etak realizacije ovog projekta,
znatno pre izteka perioda za koji se radi plan.
Zona gasa je celo podru~je plana, a obuhvata ~ak i podru~ja u kojima izvedenih toplifikacionih
objekata.
Postoje dva nivoa gasovodnih vodova u na podru~ju plana :
1. gasovodna gradska mre`a srednjeg pritiska do 12 bara sa merno-regulacionim stanicama, od
glavne-merno regulacione stanice gde se pritisak gasa smanjuje sa 50 na 12 bara, do stanica
sa dalje sni`avanje pritiska gasa, sa 12 na 4 bara. Sve stanice se grade na osnovu
urbanisti~kih planova, ili planova parcelacije, a cevovodi srednjg pritiska /12 bara/ na
osnovu ovog plana i posebnih dokaza, gore definisanim.
– distributivna mre`a niskog pritiska do 4 bara, od merno-regulacionih stanica, ulicama
/ve}inom sa obe strane ulice/ do objekta svakog potro{a~a. Gradnja ovih objekata }e se
zasnivati na ovom planu i posebnim dokazima, gore definisanim.
Glavna merno-regulaciona stanica bi}e planirana severozapadno od grada i to van podru~ja
generalnog plana. Cevovod }e sti}i od Ra{ke, pa stoga }e to biti orijentacija ovog objekta, za koji
odobronje za gradnju daje republika.
Pored tri merno-regulacione stanice, mogu se po potrebi, planirati jo{, teoretski neograni~en
broj takvih objekata
Ostali sistemi
Za proizvodnju toplotne energije koristiti i ostala konvencionalna goriva: ~vrsta i te~na goriva,
te~ni naftni gas, ~ak i elektri~nu energiju, ukoliko je bilo {ta drugo nemogu}e koristiti. Pri odobrenju
za gradnju objekata koja }e imati izvori{ta na elektri~nu energiju, potrebno je raditi analizu
opravdanosti.
Ukoliko se uka`e potreba ili mogu}nost, graditi postrojenja za kori{}enje obnovljivih izvora
energije.
Pravila gra|enja
Na~in gra|enja svakog od objekta ove infrastrukture se uvek defini{e tehni~kim, energetskim, i
drugim uslovima nadle`nog preduze}a za tu komunalnu infrastrukturu.
Toplovode po pravilu graditi beskanalno sa predizolovanim cevima, i sa kablovskim vodovima
za otkrivanje curenja vode.
Pored ovoga, ostavlja se mogu}nost gradnje prave ~eli~nim cevima sa izolacijom, u podzemnim
betonskim neprohodnim kanalaima, sa poklopcima do mah 1 metar ispod terena. Dimenzije svetlog
otvora se kre}u od 50 h 40 cm, do 130 h 70 cm. [ahte se grade od betona, uglavnom veli~ine 2oo h
2oo cm, dubine do 2 metra, sa poklopcem u ravni terena. Zatrpavanje rovova /izuzev onih na zelenim
povr{inama/ vr{iti isklju~ivo {ljunkom.
Gradska mre`a gasovoda je mre`a srednjeg pritiska od mah 16 bara. Pravi se od ~eli~nih
be{avnih cevi, kvaliteta ~1212, sa strogo propisanom tehnologijom izrade i ispitivanja ispravnosti.
Rastojanje ovih cevi od objekata je min 3 metra, dubina je min 80 cm, a uglavnom 1 metar. Pri
prolazu ispod ulica, dubina ukopavanja je min. 1,5 metara, a ako se ista ne mo`e ostvariti, onda cevi
postavljati u za{titu prema pravilima.
Distributivna mre`a gasovoda se radi od polietilenskih cevi visoke gustine, i pola`e se direktno
u zemlju, na minimalnoj dubini od 80 cm, a ispod ulica, minimalna dubina je 1,5 metara. Udaljenje od
objekata je 1 metar , a od drugih instalacija 4o cm, izuzetno 20 cm. Ukoliko se ova rastojanja ne
mogu ostvariti, onda treba primeniti dodatne mere /za{titne cevi, pove}ana debljina cevi, itd/. Za
razliku od dgugih instalacija, ove se postavljaju uglavnom u trotoarima, i to sa obe strane ulice. Iznad
cevi na 25 cm se postavlja upozoravaju}a traka, a svi polo`eni vodovi moraju biti geodetski snimljeni i
ucrtani u katastar podzemnih instalacija.
43
Gasne merno-regulacione stanice graditi prema potrebama, a u cilju smanjenja pritiska gasa sa
12 bara /gradska mre`a/ na 4 bara /distributivna mre`a/
Gasne merno-regulacione stanice graditi u ogra|enim zonama zidane ili limene. Dimenzije
stanice su minimum 0.8 m h 1.5 metara, a maksimum 3.0 h 5.0 metara. Oko stanice se postavlja
ograda visine 2,5 metara na 2 metra od zidova stanice. Prostorije su dobro ventilirane, a pod im je od
materijala koji ne varni~i. Protivpo`arni {aht se nalazi na min. 5 metara od stanice. U stanicama {iroke
potro{nje je obavezno ugra|ivanje odorizatora - sredstva za ubacivanje mirisa u gas, dok to za
pojedince potro{a~e nije potrebno.
Za gradnju gradske gasovodne mre`e i merno-regulacionih stanica koristiti "Uslove i tehni~ke
normative za projektovanje i izgradnju gradskog gasovoda" /SL. list grada Beograda" broj 14 od
15.07.1977/, a za distributivnu mre`u prema "Pravilniku o tehni~kim uslovima i normativima za
projektovanje i izgradnju distributivnih gasovoda od polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bara" /Sl
glasnik RS broj 22 od 18 04.1992/.
Kapaciteti /veli~ine/ objekata gasovodne gradske mre`e }e se odre|ivati naknadno, prema
potrebama, urbanisti~kim planovima.
2.1.3. OSTALO GRADJEVINSKO ZEMlJI[TE
2.1.3.1. STANOVANJE
Prema nezvani~nim podacima popisa iz 2002. godine na podru~ju GP-a Novi Pazar zabele`eno
je ukupno 79958 stanovnika, 18141 doma}instavo i 18060 stambenih jedinica:.
- broj stanovnika ............................................................................................ 79.958
- broj doma}instava ...................................................................................... 18.141
- broj stanova ............................................................................................... 18.060
- kvantitativni manjak ......................................................................................... 81
Na osnovu analize postoje}eg stanja razme{taja i izgradjenosti u zonama stanovanja, prostornih
mogu}nosti prema valorizaciji prostora i o~ekivanog broja stanovnika (110.000), odnosno doma}instava
(25.000) do 2020.godine, dugoro~ni koncept razme{taja zona stanovanja obezbedjuje:
- da svako doma}instvo ima stan, odgovaraju}i po veli~ini i
opremljenosti;
- prose~nu veli~inu stana 88m2, odnosno ukupnu povr{inu stambenog prostora za 25.000
stanova 2.000.000 m2 i prose~nu povr{inu stana po stanovniku, oko 18m
2 (prose~na veli~ina
doma}instva je 4,40 ~lana).
U planskom periodu potrebno je ostvariti:
- novih 7.000 stanova
- novih 965.000m2 stambenog prostora
Prostorni razme{taj zone stanovanja zasniva se na razli~itim gustinama stanovanja {to
omogu}ava racionalnije kori{}enje gradjevinskog zemlji{ta u urbanisti~ki organizovanim zonama,
zonama pogu{}avanja, rekonstrukcije i u zonama srednjih gustina u obodnim delovima podru~ja GP-a.
Zone najvi{ih gustina zastupnjene su u zoni gradskog centra, u celinama Stara ~ar{ija I Centar
grada. Gustine postepeno opadaju prema perifernim zonama podru~ja GP-a.
Izgradnja SOCIJALNIH STANOVA vr{i}e se prema posebnom programu, a mogu}a je u svim
zonama visokih i srednjih gustina.
Planirane su zone stanovanja sa slede}im gustinama:
A-VISOKE GUSTINE STANOVANJA
A1-Gs = 100 - 150- stanova/ha (400-600 stanovnika/ha)
A1.1.-Gs=70-100 stanova/ha (300-400 stanovnika/ha)
A2-Gs=40-70 stanova/ha (170-300 stanovnika/ha)
44
B - SREDNJE GUSTINE STANOVANJA
B.1. Gs = 20-40 stanova/ha (110-170 stanovnika/ha)
B.1.1. Gs = 20-40 stanova/ha (110-170 stanovnika/ha)
B.2. Gs = 15-25 stanova/ha (60-110 stanovnika/ha)
B.2.1. Gs = 15 -25 stanova/ha (60-110 stanovnika/ha)
C - NISKE GUSTINE STANOVANJA
C - Gs = do 15 stanova/ha (60 stanovnika/ha)
A - VISOKE GUSTINE STANOVANJA
A.1. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 100-150 stanova/ha
Gustine A1 zastupnjene su na pojedina~nim lokacijama u centralnim delovima grada. To su
uglavnom postoje}e zone kolektivnog stanovanja spratnosti preko P+6 , sa poslovnim prostorom u
prizemnim i drugim eta`ama. Ove zone se zadr`avaju, uz mogu}u nadgradnju objekata, isklju~ivo u
cilju sanacije ravnih krovova. Povr{ina ove zone je 9.00 ha, a kapacitet je oko 1.000 stanova.
A.1.1. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 70-100 stanova/ha
Gustine A1.1. ~ine nove zone stanovanja, planirane na nekoliko lokacija:
- na ju`noj padini, ispod turskog {anca (CELINA 3 /10/11). Mogu}a je
- izgradnja spratnih nizova spratnosti 3 do 6 eta`a (kombinacija suterena i spratova),
terasasto, prilago|eno konfiguraciji terena. Povr{ina ove zone iznosi oko 14,50 ha.
- u zoni “Carina” (CELINA 1 /47/22). Spratnost objekata u ovoj zoni, iznosi P+4 do P+6.
Povr{ina ove zone iznosi 1,50 ha.
- Ovaj tip stanovanja planiran je i na delu kompleksa Vojske SCG (planiranog za iseljenje)
okvirne povr{ine 10,00 ha. Maksimalna spratnost u ovoj zoni je P+4 do P+6.
Ukupna povr{ina stambenih zona gustine A.1.1. iznosi oko 26,00ha. U ovim zonama mogu}e je
ostvariti oko 2.000 stanova.
A.2. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 40-70 stanova/ha
Gustine A.2. su zone individualnog stanovanja u zoni gradskog centra i neposredno oko
gradskog centra. Osnovna spratnost je P+2+(Pt). Mogu}a je i vi{a spratnost, P+3(+Pt), uz
rekonstrukciju, dogradnju i nadgradnju, ali pod posebnim uslovima propisanim pravilima gra|enja, osim
u zonama za{tite kulturno-istorijskog nasle|a ("Stara ~ar{ija"). Mogu}a je izgradnja poslovnog prostora,
u prizemnim ili drugim eta`ama.
Vi{a spratnost P+4(+Pt), mogu}a je samo uz promenu urbane strukture (individualno u
vi{eporodi~no), povezivanjem (sjedinjavanjem) parcela, prema posebnim pravilima gra|enja, osim u
zoni kulturno-istorijskog nasle|a.
Povr{ina ove zone iznosi oko 200,00 ha, a kapacitet je oko 9.000 stanova.
U zoni visokih gustina A, mogu}e je ostvariti ukupno oko 12.000 stanova, na povr{ini od 235
ha..
U svim zonama visokih gustina, mogu}e je razvijati tercijalne delatnosti kao prate}u funkciju,
prema Pravilima gra|enja.
Deo ove zone koji se nalazi u okviru istorijskog jezgra i predstavlja prostornu kulturno-
istorijsku celinu od velikog zna~aja, realizova}e se na osnovu pravila i uslova nadle`nog zavoda za
za{titu spomenika kulture.
Zone stanovanja tipa A.2. koje su u okviru neposredne zone za{tite istorijskog jezgra Novog
Pazara, realizova}e se na osnovu op{tih i posebnih pravila propisanih u poglavlju 3.2.
45
B - SREDNJE GUSTINE STANOVANJA
B.1. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 20-40 stanova/ha
Gustine B1 su zone prete`no postoje}eg individualnog stanovanja u okviru 9 gradskih celina,
sa prate}im komercijalnim delatnostima (usluge, mala privreda). Osnovna spratnost u ovim zonama
P+2+Pt. Ve}a spratnost P+3(+Pt), mogu}a je na glavnim saobra}ajnim pravcima (prema Ribari}ima,
prema Ro`aju, odnosno Sjenici). U slu~aju promene urbane strukture i rekonstrukcije, primenjiva}e se
parametri za gustine A2.
Ukupna povr{ina ove zone iznosi oko 300,00 ha, a kapacitet je oko 6000 stanova.
B.1.1. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 20-40 stanova/ha
~ine nove zone stanovanja gustine od 20-40 stanova /ha koje su planirane na povoljnim,
neizgra|enim terenima MZ Musala (CELINA 3) i na drugim lokacijama koje predstavljaju
zaokru`ivanje zona B.1. Izgradnja u ovim zonama vr{i}e se prema uslovima za zonu B.1. Ukupna
povr{ina zona B.1.1. iznosi oko 45,00 ha. U njima je mogu}e ostvariti oko 900 stanova.
B.2. GUSTINE STANOVANJA Gs = 10-20 stanova/ha
Gustine B.2. su postoje}e zone stanovanja formirane periferno, du` 4 osnovna saobra}ajna
pravca: prema Ra{ki (sever), prema Banji Raj~inovi}e (zapad), prema Ribari}ima (jugozapad) i prema
selu Trnava (jugoistok). U ovim zonama, osnovna spratnost je P+1+Pt. Mogu}e je pogu{}avanje
postoje}ih stambenih celina, uz dogradnju, nadgradnju i izgradnju novih objekata spratnosti do P+2+Pt.
Mogu}a je i ve}a spratnost do P+3(+Pt) u okviru linijskih centara i na repenim ta~akama. Du`
pomenutih saobra}ajnih pravaca primenjiva}e se parametri za gustine B.1..
Zone ovih gustina zahvataju povr{inu od 320 ha, a kapacitet je oko 3800 stanova.
SME[TAJNE MOGU]NOSTI U ZONAMA STANOVANJA
Tabela
2.1.3.1.
STANOVANJE povr{. broj broj prose~na prose~na povr{ina prose~na prose~na pros. vel.
gustine stanovanja {ifra zone stanova stanovn. gustina gustina stamb. prost. vel. stana vel. dom. gra|.parc.
Gs- stanovi/ha ha stan Gs naselj.Gn m2 m
2 m
2 ari
100-150 A.1. 9.00 1000 4000 111 444 55000 55 4
70-100 A.1.1. 26.00 2000 8000 77 308 120000 60 4
40-70 A.2. 200.00 9000 36000 45 180 585000 65 4 2.50
SVEGA visoke g. SA 235.00 12000 48000 51 204 760000 60 4 2.50
B 20-40 B.1. 300.00 6000 26400 20 88 540000 90 4.50 5.00
20-40 B.1.1. 45.00 900 3960 20 88 81000 90 4.50
15-20 B.2. 320.00 3800 16720 12 52 342000 90 4.50 8.42
15-20 B.2.1. 315.00 3000 13670 10 43 270000 90 4.50 10.50
SVEGA srednje g. SB 980.00 13700 60750 14 62 1233000 90 4.50 7.15
C do 15 C 55.00 300 1380 5 25 27000 90 5 18.33
SVEGA male gust. SC 55.00 300 1380 5 25 27000 90 5 18.33
U K U P N O A+B+C 1270.00 26000 110130 20 87 2020000 80 4.40 4.88
Zone stanovanja tipa B.2. koje su u okviru II i III zone za{tite kompleksa \ur|evi stupovi-
Petrova crkva, realizova}e se na osnovu posebnih pravila gra|enja propisanih u poglavlju 4.2.2
B.2.1. GUSTINE STANOVANJA Gs = 10-20 stanova/ha
Planirane zone stanovanja gustine 15-20 stanova/ha razme{tene su na povoljnim terenima u
okviru KO Paralovo (ZONA 12), KO Pobr|e (ZONA 15), KO Osoje (ZONA 20), KO Mur (ZONA
10) zatim KO Ivan~a i Banja Raj~inovi}e (ZONA 14). Izgradnja u ovim zonama vr{i}e se prema
uslovima za zonu B.2. Ukupna povr{ina ovih zona je oko 315 ha, a kapacitet je oko 3000 stanova.
U zoni srednjih gustina B, mogu}e je ostvariti ukupno oko 13.700 stanova, na povr{ini od 980
ha.
C - NISKE GUSTINE STANOVANJA Gs = do 10 stanova/ha
Niske gustine stanovanja C zadr`ane su na pojedina~nim lokacijama u obodnim delovima
Generalnog plana. To su zone prete`no realizovane, ali je neophodno njihovo zaokru`ivanje zbog
o~uvanja okolnog {umskog zemlji{ta (ZONE 13 i 17). Ovim gustinama pripadaju i zone rezidencijalnog
stanovanja u okviru Novopazarske banje, Banje Raj~inovi}e i naselja Izbice (CELINA 8). Prete`ni tip u
ovim zonama je individualna stambena gradnja na parcelama, sa slobodnostoje}im objektima van
regulacije, i jednim ili vi{e stanova u objektu. Ove zone obuhva}ene su posebnim pravilima gra|enja.
Povr{ina ovih stambenih zona iznosi oko 55,00 ha, a ukupan broj stanova oko 300.
2.1.3.2. PRIVRE\IVANJE
Na osnovu studije dru{tveno-ekonomskog razvoja, za punu zaposlenost do 2020.god. ra~unaju}i
400 radnika na 1000 zaposlenih, broj radnih mesta treba da bude oko 44.000 u 2020.godini.
U skladu sa uslovima tr`i{nog privre|ivanja, dugoro~no treba razvijati privredne i vanprivredne
delatnosti tako da se ostvari puna zaposlenost sa slede}om strukturom zaposlenih po delatnostima u
2020. godini:
- radna mesta u sektoru primarnih delatnosti - 2% od
ukupnog broja, odnosno oko 900;
- u sektoru sekundarnih delatnosti 50% ili 22.000;
- u sektoru tercijalnih delatnosti 20-21% ili oko 9.100;
- u sektoru kvartarnih delatnosti 27-28% ili oko 12.000.
Zone privredjivanja definisane su prema razme{taju industrijskih preduze}a koja su se formirala
dugi niz godina u dolinama reke Ra{ke, Jo{anice i Trnavske reke.
Razme{taj ovih zona podeljen je na ~etiri velike celine prema lokaciji u odnosu na glavne
saobra}ajne pravce. Nove privredne zone planiraju se kao skup malih i srednjih preduze}a koje su po
pravilu me{ovite namene (poslovanje, usluge, stanovanje). U svim ovim zonama, na ulazno-izlaznim
pravcima, formiran je niz privatnih preduze}a prete`no za proizvodnju konfekcije i obu}e, trgovinskih
preduze}a na veliko i malo, preduze}a za izradu name{taja, PVC stolarije, gradjevinskih preduze}a tipa
in`enjeringa i sl, koja su rasuta po celoj teritoriji Generalnog plana, prete`no u stambenim zonama.
Izgradnja ovih objekata vr{i}e se prema pravilima gra|enja propisanim u poglavlju 4.
RADNA ZONA I - potez Novi Pazar-Ra{ka - dolina reke Ra{ke
Ova, zona privredjivanja obuhvata postoje}e i planirane industrijske i druge privredne
kapacitete, u dolini reke Ra{ke, gde je, pored postoje}ih velikih proizvodnih kompleksa, planirana dalja
izgradnja i razvoj preduze}a najraznovrsnije strukture privre|ivanja i usluga. U ovim zonama, mogu}a
je i transformacija preduze}a, vlasni~ka, prostorna i funkcionalna. Procesi transformacije i
dekomponovanja, odnosno prostorna reorganizacija odvija}e se tako {to }e da se formira vi{e manjih
proizvodnih celina koje }e imati mogu}nost nezavisnog funkcionisanja. Mogu}a je prenamena ovih
kompleksa u komercijalne delatnosti.
48
Povr{ina kompleksa RADNE ZONE I, iznosi oko 68,00ha. Broj zaposlenih u ovim zonama
iznosi oko 9.000.
RADNA ZONA II - potez Ra{ka-Rogozna- Trnava (dolina Trnavske reke)
Na potezu izmedju ul. Rudjera Bo{kovi}a (put za Rogoznu) i Trnavske reke sme{teno je vi{e
preduze}a u dru{tvenom i privatnom vlasni{tvu vi{enamenskog karaktera (poslovanje i stanovanje).
ukupne povr{ine oko 15,00ha. Du` ovog pravca planirane su i nove zone male privrede sa stanovanjem
na povr{ini od oko 5,00ha.
Ukupna povr{ina RADNE ZONE II iznosi oko 20,00ha, a kapacitet je oko 2.500 radnih mesta.
RADNA ZONA III-potez Novi Pazar-Ro`aje (dolina reke Jo{anice)
U ovoj zoni, pored postoje}ih preduze}a, na pravcu Novi Pazar-Ro`aje, planirana je izgradnja
objekata male privrede, za potrebe malih i srednjih preduze}a, povr{ine oko 15,00 ha.
Ukupna povr{ina RADNE ZONE III iznosi oko 16,00ha, a kapacitet je oko 1500 radnih mesta.
RADNA ZONA IV - potez Novi Pazar-Sjenica-Tutin
Ova zona obuhvata postoje}a preduze}a du` Dubrova~ke ulice i novu privrednu zonu du`
planirane obilaznice. Realizacija nove privredne zone vr{i}e se fazno. Povr{ina RADNE ZONE IV
iznosi oko 56,00ha, a broj radnih mesta, oko 6000.
RADNA ZONA V
Mo`e se konstatovati da u centralnoj zoni grada, pa i {ire u perifernim stambenim zonama,
funkcioni{e jo{ jedna, V zona, u kojoj je sme{ten i u kom se planira zna~ajan potencijal gradske
privrede.
Privredjivanje koje se nalazi u okviru stambenih zona predstavlja prete`no me{ovitu namanu u
kojoj se odvija stanovanje i rad. U ovim radni zonama mogu}e je ostvariti zna~ajan broj radnih mesta
(oko 3.000).
Ukupna povr{ina radnih zona iznosi oko 160,00ha.
ZONE PRIVRE\IVANJA
Tabela 2.1.3.2.
RADNA ZONA Povr{ina (ha) Broj zaposlenih
1. Radna zona I 68,00 9.000
2. Radna zona II 20,00 2.500
3. Radna zona III 16,00 1.500
4. Radna zona IV 56,00 6.000
5. Radna zona V U zonama stanovanja 3.000
1.-5. UKUPNO 160,00 22.000
2.1.3.3. USLUGE I SISTEM CENTARA
Uslu`ne delatnosti planirane su u centrima svih nivoa, ali i kao prate}a delatnost ostalih
funkcija, naro~ito funkcije stanovanja, a zatim privre|ivanja i javnih funkcija, u svemu prema pravilima
ure|enja i pravilima gra|enja propisanim ovim Generalnim planom.
Svoju ulogu naselja, gradskog karaktera, op{tinskog i regionalnog centra, Novi Pazar treba da
ostvari formiranjem sistema centralnih funkcija u nekoliko nivoa:
49
- GRADSKI CENTAR
- REONSKI CENTRI
- LOKALNI CENTRI
- LINEARNI CENTRI
- TURISTI^KI CENTRI
Sistem centara predstavlja osnovnu funkcionalnu mre`u koja povezuje gradski kompleks
prostora i namena, a pre svega stanovanje i rad sa funkcijama uprave, usluga i poslovanja, odnosno
dru{tvene opreme i prate}ih funkcija, koje imaju gradski odnosno regionalni, op{ti, lokalni ili specifi~ni
karakter. Pri tome, prema nivou i karakteru centara, u njima objedinjeno funkcioni{u sve ove namene,
sa tendencijom da se stanovanje prevodi u vi{e nivoe funkcija, odnosno poslovno i dvojno stanovanje,
pre svega u {irem a posebno u`em zahvatu gradskog centra, odnosno reonskih centara koji imaju va`nu
ulogu u formiranju gradske funkcije na ~itavom podru~ju Generalnog plana. Lokalni centri se razvijaju
u okviru naselja, blokova i lokalnih jedinica stanovanja, a linijski i poslovni centri u okviru {irih zona
stanovanja i rada, sa programom pro{irenja ovih osnovnih gradskih namena u funkcionalnom, a pre
svega u produktivnom smislu.
GRADSKI CENTAR - obuhvata povr{inu od oko 94,00 ha, a prostire se oko u{}a Jo{anice u
Ra{ku, prema glavnim pravcima razvoja grada, du` puta prema Ra{ki, Tutinu, Ribari}ima i Trnavi.
(CELINA 1). Du` ovih pravaca gradski centar povezuje se linijski sa ostalim centrima (reonski,
lokalni) i sa drugim delom odnosno pro{irenjem gradskog centra koji je planiran na lokaciji postoje}e
Vojske SCG, povr{ine oko 26,00 ha. Novi gradski centar realizova}e se prema programu SO Novi
Pazar, na osnovu planova detaljne regulacije, a namenjen je svim sadr`ajima gradskog centra
regionalnog zna~aja (kultura, obrazovanje, zelenilo, stanovanje visokih gustina i poslovanje). Ukupna
povr{ina gradskog centra sa pro{irenjem iznosi oko 120,00 ha.
Deo gradskog centra, povr{ine oko 10,00ha ~ini zona za{tite kulturnog nasle|a u okviru
istorijske urbane matrice: Novi Pazar-istorijsko jezgro. Mere za{tite u okviru ove zone definisane su u
poglavlju 3.2.
Ovaj prostor treba da bude nosilac funkcija i sadr`aja centra regionalnog zna~aja, ali i
op{tinskog, gradskog, reonskog, pa i lokalnog centra, odnosno centra pojedinih celina.
Planirani kapaciteti gradskog centra (norma 0,9 m2/stanovniku)
- gravitaciono podru~je 110.000 stanovnika
- povr{ina centra........... 94,00 ha, odnosno sa pro{irenjem 120,00 ha
- gra|evinska povr{ina 10.000 m2
Glavno obele`je razvoja u narednom periodu bi}e transformacija i obnova starog gradskog
jezgra, kao i izgradnja novih sadr`aja - javnih i ostalih funkcija.
REONSKI CENTRI
Na podru~ju GP Novi Pazar, planirano je formiranje 5 reonskih centra: jedan u okviru
gradskog centra, a ostala 4 opslu`uju stanovni{tvo gravitacionih celina i zona. Ovi centri, pored
odgovaraju}ih uslu`nih delatnosti, sadr`e i objekte javnih funkcija: objekte i prostore za delatnosti
kulture, uprave, administracije, zatim osnovno i srednje obrazovanje, zdravstvo, de~ju za{titu i
delatnosti koje nisu javne - verske objekte i zone stanovanja visokih ili srednjih gustina. Ukupna
povr{ina reonskih centara iznosi oko 20,00ha:
- gravitaciono podru~je..................... 110.000 stanovnika
- povr{ina zemlji{ta........................... 20,00 ha
- gra|evinska povr{ina..................... 140.000 m2 (1,3m
2/stanovniku)
1- Reonski centar “DE@EVSKI PUT” (ZONA 17,18), povr{ine oko 7,00 ha, prostire se od
raskrsnice puteva za Ra{ku, Novopazarsku banju i De`evu (Postenje) ka kompleksu prostorne i
kulturno-istorijske celine Petrova crkva-\ur|evi stupovi. Ovaj reonski centar, svojim sadr`ajima,
predstavlja ulaz - "kapiju" kompleksa Petrove crkve, u ~ijoj se okolini neposredno nalazi. Navedeni
reonski centar nalazi se u dolini [estovskog potoka, u zoni za{tite pejza`a. U skladu sa tim, planirani
su razli~iti sadr`aji za potrebe obli`njih naselja: Postenje, De`eva, Novopazarska banja, ali i za potrebe
razvoja turizma (izletni~kog, tranzitnog, banjskog). Ovaj reonski centar sadr`a}e objekte: obrazovanja,
50
zdravstva, de~je za{tite, kulture, zatim reonski park, sportske terene i usluge reprezentativnog izgleda i
karaktera.
2- Reonski centar “SALAKOVAC 2” (ZONA 14), povr{ine 2,20ha, nalazi se izme|u reke
Ra{ke i raskrsnice pteva za Banju Ra~inovi}e i Tutin. Ovaj centar opslu`uje zapadni deo naselja
(ZONE 14 i 15). Zelenim koridorom, ovaj centar je povezan sa reonskim sportskim centrom i dalje
du` reke, sa gradskim sportskim centrom. Linijskim centrom, ostvaruje se veza sa lokalnim centrom
“SALAKOVAC1” i gradskim centrom. Ovaj reonski centar povezan je tako|e sa banjskim parkom i
sportsko-rekreativnom zonom Banje Raj~inovi}e zelenim koridorom du` reke Ra{ke i potoka, a
linijskim centrom povezan je sa banjskim centrom. Sadr`i, uslu`ne delatnosti i poslovanje specifi~nog
karaktera, zatim stanovanje, verske objekte i objekte javnih funkcija: osnovno i srednje obrazovanje,
objekte uprave, kulture, zelenile i rekreativne povr{ine i sl.
3- Reonski centar “MUR” (ZONA 11), povr{ine oko 8,80 ha, nalazi se na dve lokacije u dolini
reke Jo{anice, povezane linijskim centrom du` glavnog puta za Ribari}e i zelenim koridorom du` reke.
Ove dve komplementarne lokacije dopunjuju se i opslu`uju ~itav ju`ni i jugozapadni deo naselja ( deo
CELINA 2 i 3 i ZONE 10, 11, i 12). Sadr`e objekte osnovnog i srednjeg obrazovanja, zdravstva, de~je
za{tite, zatim zelenilo, sport i rekreaciju i odgovaraju}e objekte uslu`nih delatnosti, stanovanja i
poslovanja, zna~ajnih za razvoj tranzitnog turizma.
4- Reonski centar “TRNAVA” (ZONA 20), povr{ine oko 2,00 ha, nalazi se na saobra}ajnom
pravcu prema Trnavi, uz Trnavsku reku. Zelenim koridorom reke i linijskim centrom povezan je sa
istoimenim lokalnim centrom. Opslu`uje jugoisto~ni deo naselja, kao i podru~je van Generalnog plana.
LOKALNI CENTRI
Planirano je da podru~je Generalnog plana opslu`uje 10 lokalnih centara. Ovi centri sadr`e
uglavnom uslu`ne delatnosti i odre|ene objekte javnih funkcija: zdravstne stanice i ambulante, osnovne
{kole, odre|ene prostore namenjene kulturi, upravi i administraciji, verske objekte i odgovaraju}e
komercijalne delatnosti sa stanovanjem.
Lokalni centri zauzimaju ukupnu povr{inu oko 11,00 ha.
- povr{ina zemlji{ta........................... 11,00 ha
- gra|evinska povr{ina..................... 55.000 m2
1. LOKALNI CENTAR "DUGALI]A BRDO" - Planiran je u ZONI 12 i opslu`uje nove
stambene zone srednjih gustina B2. Ukupna povr{ina ovog centra iznosi 1,20ha.
2. LOKALNI CENTAR "HAD@ET" (CELINA 3) planiran je u okviru nove zone stanovanja
visokih gustina, na povr{ini od 1,40ha.
3. LOKALNI CENTAR "SALAKOVAC 1" (ZONA 15) nalazi se izme|u reke Ra{ke i puta za
Banju Raj~inovi}e. Linijskim centrom povezan je sa gradskim centrom i sa reonskim centrom
SALAKOVAC 2, a du` reke Ra{ke povezan je sa reonskim i gradskim sportskim centrom. Povr{ina
ovog centra iznosi oko 1,40 ha.
4. LOKALNI CENTAR "POBR\E" (ZONA 15) planiran je u okviru novog stambenog naselja
sa desne strane puta Novi Pazar - Banja Raj~inovi}e. Povr{ina ovog centra je oko 2,00 ha.
5. LOKALNI CENTAR "BUKRE[" (CELINA 5) treba da opslu`uje novoplaniranu zonu
stanovanja i locirane je na dve lokacije povezane linijskim centrom. Ukupna povr{ina ovog centra
iznosi oko 1,40 ha.
6. LOKALNI CENTAR "[ESTOVSKI POTOK" (CELINA 6) planiran je izme|u postoje}e i
nove zone stanovanja srednjih gustina, koja se nalazi izme|u postoje}eg kompleksa Vojske i za{ti}enog
kompleksa \ur|evi stupovi. Ovaj centar sadr`i, pored navedene opreme lokalnih centara, i zonu sporta
i rekreacije. Povr{ina ovog lokalnog centra iznosi oko 1,20 ha.
7. LOKALNI CENTAR "PODBIJELJE" (CELINA 8) nalazi se u okviru postoje}e zone
stanovanja srednjih i niskih gustina, planirane za pro{irenje, u naselju Izbice. Povr{ina ovog centra
iznosi oko 0,80ha.
51
8. LOKALNI CENTAR "TRNAVA" (ZONA 20) locirana je na pravcu prema Trnavi, na
krajnjem obodu Generalnog plana. Funkcionalno je povezan sa reonskim centrom TRNAVA. Povr{ina
ovog centra iznosi oko 2,00ha.
9. LOKALNI CENTAR "]EREMID@INICA" (ZONE 11 i 12) lociran je na ju`noj granici
Generalnog plana. Opslu`uje ju`ni deo naselja. Povr{ina ovog centra iznosi oko 0,40 ha.
10. LOKALNI CENTAR "PARALOVO", nalazi se pored puta za Ribari}e. Opslu`uje obli`nju
zonu stanovanja srednjih i visokih gustina, a linijskim centrom povezan je sa istoimenim reonskim
centrom. Povr{ina ovog centra iznosi 0,80 ha.
LINIJSKI CENTRI formirani su du` va`nijih gradskih saobra}ajnica, na pravcima povezivanja
centara, kao i u okviru stambenih i drugih zona, kao prate}a funkcija. NJihov razvoj oslanja se na
dalju koncentraciju poslovnog prostora. Planira se rekonstrukcija stambenih zona sa zna~ajnom
izgradnjom. Povezivanjem ovih centara po horizontali i vertikali formira}e jedinstven blokovski sistem.
ME[OVITI POSLOVNI CENTRI
Me{oviti poslovni centri su vrste radnih zona koje se bave prete`no tercijalnim delatnostima:
skladi{ta, trgovina na veliko, gra|evinska preduze}a, saloni, ve}i servisi i sl., uz mogu}nost
organizovawa proizvodwe najni`eg nivoa. Locirani su uz glavne saobra}ajne pravce. Ukupna povr{ina
ovih zona iznosi oko 36,00 ha.
Zone me{ovitih poslovnih centara koje su u okviru tre}e zone za{tite kompleksa \ur|evi
stupovi-Petrova crkva, realizova}e se na osnovu pravila gra|enja propisanih u poglavlju 4.2.2.
SPECIJALIZOVANI TURISTI^KI CENTRI locirani su u zonama postoje}ih banja -
Novopazarske i Banje Ra~inovi}e i predstavlaju uslu`no-komercijalni deo turisti~ke ponude.
Novopazarska banja - nalazi se ispod severozapadnih ogranaka kod u{}a reke Banjske u Ra{ku,
na 4,5 km od centra Novog Pazara.
Prema PPRS Novopazarska banja turisti~ki centar u okviru turisti~ke regije B.2.
Novopazarska banja je deo istoimenog naselja (ZONE 19) i sa svojim termanilnim izvorima,
predstavlja centar za le~enje i rehabilitaciju obolelih od miopatije i neuromiopatije. Svojim zdravstveno-
le~ili{nim, uslu`nim i rekreativnim karakteristikama, predstavlja jedan od va`nih turisti~kih potencijala
Novog Pazara i dopunski izvor prihoda i kapaciteta grada. Pored banjskih objekata namenjenih
zdravstvenoj funkciji banje (turski hamam, paviljoni za sme{taj gostiju, centar za rehabilitaciju
distrofi~ara - 1,60ha), ovaj centar sadr`i i druge sadr`aje koji karakteri{u banjsko naselje: banjski park
(4,00ha), osnovnu {kolu, planiranu de~ju ustanovu, zatim specifi~ne uslu`ne delatnosti (0,70ha) i
stanovanje sa apartmanima i pansionima. Prema dokumentaciji ura|enoj za Novopazarsku banju (GUP
Novopazarske banje do 2000.g.) planirano je oko 500-600 stalnih pacijenata.
Banja Raj~inovi}e - nalazi se u KO Raj~inovi}e, na oko 6 km od centra Novog Pazara. Za
podru~je ove banje nisu ra|ena ispitivanja, studije niti bilo kakva druga dokumentacija. Raspola`e
termalnim izvorima za .........Pored zdravstveno-turisti~kih objekata planirano je opremanje ove banje
svim potrebnim sadr`ajima: banjski park (1,20ha), sportsko-rekreativne povr{ine (3,30ha),
specijalizovane uslu`ne delatnosti (2,20ha) i kao specifi~nu namenu, dom za stare.
Potrebno je izvr{iti vrednovanje prostora predlo`enog GP-om za podru~je Banje - urbanisti~ka
zona 19 (Novopazarska banja) i deo zone 14 koji obuhvata KO Raj~inovi}e (Banja Raj~inovi}e) u
skladu sa zakonskim propisima, radi utvr|ivanja podru~ja banje koje }e imati status banje po Zakonu o
banjama, sa precizno definisanim granicama, mogu}nostima i op{tim uslovima ure|enja. Zatim uraditi
studije ukupnog dugoro~nog razvoja obe banje, koje }e obuhvatiti zdravstveno le~ili{nu, turisti~ku,
ekonomsku, privrednu, ekolo{ku i komercijalnu osnovu, kao i uticaj banje na dalji razvoj naselja. Posle
ovoga mogu se sa~initi konkretni programi sa sadr`ajima za svaku banju. Na nivou GP-a pravila
ure|enja i gra|enja data su po namenama i celinama. Predlo`eni kapaciteti i organizacija banje moraju
biti provereni potrebnom studijskom dokumentacijom.
Zna~ajan broj radnih mesta u tercijalnom sektoru ostvaruje se u zonama stanovanja na ~itavoj
teritoriji Generalnog plana. U narednom periodu planiran je dalji razvoj delatnosti u okviru stambenih
zona.
52
2.1.3.4. VERSKI OBJEKTI
U Podru~ju GP Novi Pazar egzistiraju objekti 2 verske zajednice:
a) Islamska,
b) Pravoslavna hri{}anska.
a) Na podru~ju Generalnog plana izgra|eno je oko 20 objekata islamske verske zajednice, a u
pripremi je jo{ oko 26 lokacija.
b) Objekti Pravoslavne verske zajednice su: Petrova crkva, \ur|evi stupovi i Crkva sv, Nikole.
Dalja izgradnja verskih objekata mogu}a je u zonama centara svih nivoa, ali u kao prate}i
sadr`aj drugih namena prema pravilima gra|enja ovog Generalnog plana.
2.2. OSTALO ZEMLJI[TE
POLJOPRIVREDNO, [UMSKO I VODNO ZEMLJI[TE
Prostor izme|u granice gra|evinskog reona i granice podru~ja GP-a Novi Pazar 2020.god.
ure|iva}e se kao produktivno zemlji{te, sa ukupnom povr{inom od 900 ha.
U okviru produktivnog zemlji{ta, 580,00ha namenjeno je poljoprivredi , a 424,00 ha su {ume i
to: 136,50 ha su postoje}e {ume sa prioritetnom funkcijom koje se zadr`avaju, a 287,50 ha je planirano
za po{umljavanje (nagibi ve}i od 20%, za{titna funkcija: erozija, vetrovi, zaga|enja i sl.).
Vodnim zemlji{tem obuhva}eni su vodotokovi uglavnom u okviru gra|evinskog reona.
53
BILANS POVR[INA - Tabela 2
r.br. zone
namena
POSTOJE]E PLANIRANO NORMA
gr. reon zemlji{.
ha
% u~e{}e
gr.reon
novo
zemlj. ha
ukupno
zemlj.ha
% u~e{}e
gr. reon
1.
zone
stanovanja
visoke gustine 9.00 226.00 235.00
srednje gustine 726.00 254.00 980.00
niske gustine 55.00 55.00
S1 SVEGA ZONE STANOVANJA 735.00 56.8 535.00 1270.00 47.0 45-55
2.
zone
rada
zona rada I 110.00 -42.00 68.00
zona rada II 20.00 0.00 20.00 10-12
zona rada III 8.00 8.00 16.00
zona rada IV 7.00 49.00 56.00
S2 SVEGA ZONE
PRIVRE\IVANJA 145.00 11.2 15.00 160.00
S3 SVEGA CENTRI I ZONE
POSLOVANJA 80.00 6.2 102.00 182.00
4
zone
javnog
interesa
obrazovanje 11.80 21.90 33.70
zdravstvo 10.00 6.00 16.00
de~ja i soc. za{t. 2.44 5.81 8.25
kultura, inform, 19.55 -7.45 12.10 33.6 19-25
adm. i uprava
komunalne del. 20.90 23.75 44.65
saobra}ajni obj. 19.80 19.80
posebne namene 27.00 -26.00 1.00
zelenilo 2.66 371.34 374.00
sport i rekreacija 11.60 43.90 55.50
S4 SVEGA ZONE JAVNOG
INTERESA 105.95 8.2 459.05 565.00 33.6 19-25
vodno zemlji{te 50.00 23.00 73.00
6 krupna 180.00 270.00 450.00
infrastruktura
S6
SVEGA VOD. ZEM. I
KRUONA
INFRASTRUKTURA
230.00 17.8 293.00 523.00 19.4 15-20
S1-6 SVEGA GRA\EV. ZEMljI[TE 1295.95 100.1 1404.05 2700.00 108.9 91-109
7 poljopr. zemlj. 1686.05 -1386.05 300.00
{ume 218.00 -18.00 200.00
S7 SVEGA PRODUKT.
ZEMLJI[TE 1904.05 1404.05 500.00
S1-7 U K U P N O GP 3200.00 _ 3200.00
54
TRE]I DEO
3. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE
3.1. ZA[TITA I UNAPRE\ENJE @IVOTNE SREDINE
Pra}enje stanja `ivotne sredine, evidentiranje izvora zaga|ivanja, kontrola kvaliteta medijuma
`ivotne sredine u cilju preduzimanja mera za minimiziranje ili svo|enje negativnog uticaja u granice
prihvatljivosti obaveza je lokalne samoupreve je izrada i dono{enje Akcionog plana za{tite `ivotne
sredine.
Akcioni plan se mo`e doneti za podru~ne cele op{tine i za podru~je Generalnog plana. Akcioni
plan se donosi za:
- unapre|ivanje prostornog planiranja i ure|enja prostora,
- za{titu zemlji{ta,
- za{titu vazduha,
- za{titu {uma,
- za{titu od jonizuju}eg i nejonizuju}eg zra~enja,
- za{titu od buke i vibracija,
- za{titu od udesa,
- upravljanje otpadom.
3.1.1. UNAPRE\ENJE PLANIRANJA I URE\ENJA PROSTORA
Za piobalja reka Ra{ke, Jo{anice, De`evske, Izbi~ke reke, Trnavske reke, Raj~inovi}a
reke, potoka [estovski, Podbeljski, potok \ur|evi stupovi, Jusuf potok, uraditi posebne planove
ure|enja prostora u skladu sa odredbama ovog Generalnog plana.
Uraditi posebne planove pejza`nog ure|enja prostora za lokacije u gra|evinskom reonu
gde je planirano specifi~no zelenilo.
Zone namenjene zelenilu, sportu i rekreaciji pored vodenih povr{ina uraditi u skladu sa
odredbama plana tako da vodena povr{ina bude elemenat pejza`nog ure|enja i funkcionalnog zna~aja.
U zonama individualnog stanovanja, pri ure|enju parcela, obavezna mera je pejza`nog
ure|enja i ozelenjavanje.
U zonama privre|ivanja obavezna je izrada plana pejza`nog ure|enja, plana za{titnog
zelenila i prate}e dokumentacije( Analiza i Procena uticaja na `ivotnu sredinu).
3.1.2. ZA[TITA ZEMLJI[TA
Za{titu zemlji{ta od zaga|ivanja i degradacije sprovoditi gradnjom u gra|evinskom reonu,
obaveznom gradnjom nepropusnih septi~kih jama u delovima bez kanalizacione mre`e, zabranom
nekontrolisanog deponovanja svih vrsta otpada kao i se~e, prore|ivanja i nekontrolisanog otvaranja
vegetacijskog sklopa. Za{titu poljoprivrednog zemlji{ta od nepovratne degradacijje sprovoditi strogim
po{tovanjem izgradnje u granicama gra|evinskog reona.
Za{titu poljoprivrednog zemlji{ta u cilju o~uvanja plodnosti kao uslov za proizvodnju biolo{ki
vredne hrane sprovoditi kroz kontrolu upotrebe svih hemijskih preparata i izborom vrsta za gajenje
prema optimalnoj mikrorejonizaciji.
O~uvanje kvaliteta i plodnosti poljoprivrednog zemlji{ta uspostaviti:
-utvr|ivanjem nultog stanja kvaliteta i plodnosti zemlji{ta,
-uspostavljanjem stalne kontrole kvaliteta,
55
-uspostavljanjem prognozno-izve{tajne slu`be za pra}enje stanja poljoprivrednih
povr{ina,
-uspostavljanjem stalne edukacije neposrednih u~esnika u poljoprivrednoj proizvodnji.
3.1.3. ZA[TITA VODA
Za{tita voda podrazumeva:
-za{titu izvori{ta vodosnabdevanja,
-za{titu povr{inskih voda,
-za{titu podzemnih voda.
Za{titu izvori{ta vodosnabdevanja Izvori{te reke Ra{ke uspostaviti: -utvr|ivanje zona sanitarnne za{tite( neposrednu, u`u i {iru zonu za{tite) i
sprovo|enjem mera za{tite,
-uspostavljanjem kontrole re`ima rada izvori{ta,
-izradom i verifikacijom procene mogu}ih uticaja na izvori{te vodosnabdevanja.
Za{tita povr{inskih voda obuhvata:
-za{titu reka Ra{ke, Jo{anice, De`evske, Izbi~ke reke, Trnavske reke, Raj~inovi}a reke,
-za{titu ostalih vodotokova na podru~ju plana, potoka [estovskog, Podbeljskog, potoka
\ur|evi stupovi, Jusuf potoka,
-ure|ivanje obala i priobalnih pojaseva uz maksimalno po{tovanje forlanda reka i
integraciju u naseljske funkcije,
-uspostavljanje monitoringa reka (kvalitet vode, katastar zaga|iva~a) sa planom mera
za za{titu,
-zabranom deponovanja otpada ili drugog materijala, upu{tanje otpadnih voda ili bilo
kakvih aktivnosti koje bi bile potencijalni izvori zaga|ivanja priobalja i re~nih tokova,
-ure|ivanje korita ostalih vodotokova sa merama zabrane ugro`avanja i zaga|ivanja.
Za{tita podzemnih voda je obaveza u zonama visokih nivoa podzemnih voda i podru~ja mogu}ih
ugro`avanja:
-obaveznom gradnjom nepropusnih septi~kih jama kao prelazne faze do realizacije
kanalizacionog sistema kao i polutankvana i tankvana za zahtevane tehnologije,
-zabranom nekontrolisanog deponovanja otpadnih materijala.
3.1.4. ZA[TITA VAZDUHA
U cilju za{tite vazduha i pra}enja stanja aerozaga|enosti-monitpringa, obaveza je:
-izrada katastra aerozaga|iva~a,
-uspostavljanja sistematskog merenja imisija,
-uspostavljanje kontrole emisija,
Posebna kontrola-monitoriong sistematskog pra}enja specifi~nih i nespecifi~nih aerozaga|iva~a
mora biti uspostavljena u zonama privre|ivanja i zoni centra naselja i na osnovu dobijenih rezultata
sprovoditi mere za{tite.
3.1.5. ZA[TITA [UMA
[ume na podru~ju Generalnog plana imaju prioritetnu funkciju za{tite.Iz tih razloga obaveza je:
-kartiranje svih {umskih povr{ina,
-uspostavljanje mera nege i za{tite,
-rekonstrukcija i po{umljavanje degradiranih povr{ina autohtonim vrstama.
56
3.1.6. ZA[TITA OD JONIZUJU]EG I NEJONZUJU]EG ZRA^ENJA
Za podru~je plana obaveza je izrade Plana za{tite od jonizuju}eg i nejonizuju}eg zra~enja.
3.1.7. ZA[TITA OD BUKE I VIBRACIJA
Ucilju za{tite od buke i vibracija potrebno je:
-uraditi zoniranje naselja prema ugro`enosti od buke,
-sprovesti mere za{tite u zonama sa bukom preko dozvoljenih nivoa.
3.1.8. ZA[TITA OD UDESA
Za{tita od udesa obuhvata: planiranje, organizovanje i preduzimanje mera upravljanja opasnim
materijama na osnovu analize opasnosti od udesa.
Za sve aktivnosti, tehnolo{ke posrupkei i objekte, gde mogu biti prisutne opasne materije
obavezna je izrada procena opasnosti od mogu}eg udesa.
3.1.9. UPRAVLJANJE OTPADOM
Postoje}e stanje upravljanja otpadom je neodr`ivo. Prikupljanje, odlaganje i deponovanje
otpada prete`no se obavlja preko nadle`nog javnog komunalnog preduze}a. Postoje}a deponija
"Batnjik" je van zahvata plana i ne zadovoljava propisane uslove za tu namenu. Nova sanitarna
deponija "Golo brdo" je tako|e van zahvata plana i Nacionalnom strategijom je predvi|ena kao
regionalna.
Upravljanje opasnim otpadom nije re{eno. Iz tih razloga potrebno je upravljanje otpadom za
naselje Novi pazar uskladiti sa odredbama Nacionalne strategije upravljanja otpadom.
Sakupljanje, razvrstavanje, promet, prevoz, recikla`a, tretman optada, skladi{tenje i odlaganje
mora biti u skladu sa principima odr`ivog gazdovanja optadom na regionalnom nivou.
Postoje}a deponija "Batnjik" ne zadovoljava propisane kriterijume pa je potrebno uraditi
sanaciju, rekultivaciju i bezbedno zatvaranje uz uspostavljanje monitoringa lokacije.
57
3.2. ZA[TITA NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA
I AMBIJENTALNIH CELINA
3.2.1. PREGLED NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA
Nepokretna kulturna dobra na teritoriji GP-a Novi Pazar 2020. godine {tite se:
1. Zakonom o kulturnim dobrima (Sl. glasnik RS br.71/94)
2. Urbanisti~kim merama za{tite
NKD ZA[TI]ENA PO ZAKONU
Kulturna dobra u zavisnosti od zna~aja razvrstavaju se u kategorije:
1. Utvr|ena kulturna dobra:
1.1. Kulturna dobra od izuzetnog zna~aja,
1.2. Kulturna dobra od velikog zna~aja,
1.3. Kulturna dobra.
2. Kulturna dobra koja u`ivaju prethodnu za{titu.
UTVR\ENA KULTURNA DOBRA
1. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA OD IZUZETNOG ZNA^AJA
a) Spomenici kulture
- \ur|evi Stupovi-manastirski kompleks.
- Petrova crkva.
b) Prostorne kulturno-istorijske celine
- Spomeni~ko podru~je starog Rasa sa Sopo}anima
- Novi Pazar - tvr|ava sa starom ~ar{ijom
2. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA OD VELIKOG ZNA^AJA
a) Spomenici kulture
- Amir-agin han.
- Stari hamam Isa-bega Ishakovi}a.
- Altun-alem d`amija
- Novopazarska tvr|ava
3. UTVR\ENA NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA
a) Spomenici kulture
- Lejlek d`amija.
- Kurt-^elebijina d`amija.
- Had`i Huremova (Bor) d`amija sa grobljem
- Crkva Svetog Nikole.
- Groblje Gazilar sa turbetom
- Veliko groblje - Parice
- Zgrada Starog suda - ul. Oslobodjenja
- Zgrada Muzeja "Ras".
- Upravna zgrada "Uniproma".- ul. Stevana Nemanje
- Zgrada stare Mitropolije - ul. Relje Krilatice 48
- Jevrejsko groblje
b) Arheolo{ko nalazi{te "Gradina"
4. KULTURNA DOBRA KOJA U@IVAJU PREDHODNU ZA[TITU
1. PARI^KA D@AMIJA
58
2. GAZI SINAN BEGOVA D@AMIJA (Nova d`amija)
3. FERHADIJA (TREBINJSKA) D@AMIJA.
4. ^ALAPVERDI D@AMIJA (Had`i Kadrijina d`amija)
5. ARHEOLO[KO NALAZI[TE GRADINA - POSTENJE
6. ZA[TI]EN PROSTOR PRAVOSLAVNOG GROBLJA Donji Aleksinac
Spisak evidentiranih arheolo{kih lokaliteta, prilo`en je na grafi~kom prikazu "Za{tita
nepokretnih kulturnih dobara".
3.2.2. USLOVI I MERE ZA[TITE
3.2.2.1. MERE ZA[TITE I USLOVI ^UVANJA NEPOKRETNIH
KULTURNIH DOBARA OD IZUZETNOG ZNA^AJA
\UR\EVI STUPOVI - PETROVA CRKVA
Podru~je Starog Rasa sa Sopo}anima, koje se od 1979. godine nalazi na Uneskovoj Listi
Svetske kulturne i prirodne ba{tine, predstavlja u istorijskom, umetni~kom i geografskom smislu
jedinstvenu spomeni~ku celinu. Od pojedina~nih objekata koji su valorizovani kao "Svetska ba{tina",
manastir \ur|evi Stupovi i Petrova crkva nalaze se na teritoriji obuhva}enoj granicama GP Novi Pazar
2020. U cilju njihove {to adekvatnije za{tite, promocije i prezentovanja u svrhu internacionalnog
kulturnog marketinga i turizma, preciznim granicama definisane su zone za{tite oko ova dva spomenika
izuzetnih istorijskoh i umetni~kih vrednosti. U tom smislu, formirane su 3 zone:
a/ ZONA KULTURNOG DOBRA koja obuhvata prostor na kome je samo za{ti}eno kulturno
dobro uklju~uju}i i prostor za njegovu obnovu i kori{}enje: osnovni i prate}i objekti kulture, slobodne
povr{ine, porta, park, saobra}ajni prilaz, kao i objekti komunalne infrastrukture, neophodni za
funkcionisanje kulturnog dobra;
b/ ZA[TI]ENA OKOLINA KULTURNOG DOBRA predstavlja neposredno okru`enje kulturnog
dobra i prvenstveno je u funkciji o~uvanja integriteta kulturnog dobra;
Za{ti}ena okolina \UR\EVIH STUPOVA i PETROVE CRKVE predstavlja kulturnu i
ambijentalnu celinu i mo`e da ima kulturne i druge sadr`aje u skladu sa duhom kulturnog dobra i
prirodnim i stvorenim vrednostima okoline (sport, rekreacija, turizam i odgovaraju}e komercijalne
namene u funkciji ovih namena i kulturnog dobra).
c/ PROSTOR NA KOME SE [TITI PEJZA@ zauzima najve}i deo zone za{tite \ur|evih stupova i
Petrove crkve i mo`e se koristiti za rastresite naseljske strukture, male i ujedna~ene spratnosti niskog
stepena izgra|enosti i zauzetosti, bogate javne zelene povr{ine i velike slobodne prostore.
NOVI PAZAR - TVR\AVA SA STAROM ^AR[IJOM
Mere za{tite imaju za cilj ne samo o~uvanje zate~enih urbanih vrednosti ve} i rehabilitaciju
karaktera istorijskog urbanog tkiva u cilju afirmacije najatraktivnijih urbanih vrednosti, istorijskog
pam}enja i identiteta mesta. Tako je definisana zona neposredne za{tite u kojoj se prepoznaju zone u
kojima je o~uivan ambijent ~ar{ije sa merama i uslovima za{tite i unapre|enja kulturnog nasle|a u
okviru istorijskog jezgra. Ova zona realizova}e se na osnovu pravila ure|enja i pravila gra|enja ovog
Generalnog plana i va`e}e urbanisti~ke dokumentacije ra|ene za ove celine, u delovima koji nisu u
suprotnosti sa ovim Generalnim planom, prema uslovima nadle`ne slu`be za{tite.
Op{te mere:
1. O~uvanje tradicionalne urbane matrice,
2. O~uvanje zate~ene parcelacije.
3. O~uvanje tradicionalnog polo`aja objekta na parceli uz uli~nu regulaciju.
4. O~uvanje tipi~nih gabarita objekata u granicama tradicionalne
parcele i uobi~ajene visine.
59
5. Po{tovanje tradicionalnih formi koje podrazumevaju ~etvorovodni krov niskog nagiba
krovnih ravni, eventualno plitak ispust prvog sprata u vidu erkera koji natkriljuje ulicu i
na prvom mestu svedeni oblikovni izraz celokupnog sklopa gra|evine.
6. Po{tovanje tradicionalnih materijala kao {to su malterne fasade,
kvalitetna drvena stolarija, }eramida i sl.
Posebne mere:
1. Bilo bi po`eljno da se karakter lokala prilagodi tipi~nom ~ar{ijskom uzoru. Gde god je to
mogu}e, po`eljno je zadr`ati postoje}u formu sa kosim, jednovodnim krovovima i
drvenim izlozima, tradicionalno skromni volumen.
2. Postoje}i objekti u ovoj zoni, posebnih arhitektonski vrednosti, moraju se tretirati po
strogim konzervatorskim principima, po kojima se ne}e po{tovati samo autenti~ne forme
ve} i autenti~ni materijali i konstruktivni detalji.
3. Materijalizacija i forme pojedinih novih objekata za koje se planira interpolacija na ovim
potezima definisa}e uslovi za{tite u planovima detaljne regulacije ili urbanisti~kim
projektima.
4. Maksimalna spratnost u delovima istorijskog jezgra u kojima se sa~uvao ambijent ~ar{ije
(grafi~ki prikaz), ne treba da prelazi P+2 i da volumeni novoprojektovanih objekata treba
da po{tuju proporcije, tradicionalne ku}e i parcele.
[ira zona za{tite (izvan zone neposredne za{tite) predstavlja urbanisti~ku ambijentalnu celinu u
kojoj se nalaze objekti utvr|eni za NKD.
3.3.2.2. MERE ZA[TITE I USLOVI ^UVANJA NEPOKRETNIH
KULTURNIH DOBARA OD VELIKOG ZNA^AJA
Op{te mere za{tite objekata NKD od velikog zna~aja, podrazumevaju:
1. {to verodostojnije o~uvanje autenti~nih formi i detalja.
2. zadr`avanje autenti~nih materijala i konstruktivnih re{enja.
3. zadr`avanje autenti~nih namena ili uvo|enje odgovaraju}ih novih namena koje ne
ugro`avaju vrednosti NKD..
4. izdavanje specifi~nih mera za{tite i uslova ~uvanja i saglasnosti na konzervatorske projekte
od strane nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture.
TVR\AVA je podignuta sredinom 18. veka, kako se pretpostavlja (iako to nije potvr|eno arheolo{kim
istra`ivanjima) na mestu starijeg, verovatno palisadnog utvr|enja. Dana{nji izgled tvr|ava je dobila u
19. veku, trougaone osnove sa tri bastiona na uglovima. Danas je prostor tvr|ave ure|en kao gradski
park.
ALTUN ALEM D@AMIJA najpoznatija je novopazarska d`amija ~ije ime zna~i «sa zlatnim alemom»
(dragim kamenom). Podigao ju je u prvoj polovini 16. veka graditelj Abdul Gani. Po tipu, d`amija je
jednoprostorna kupolna gra|evina sa dvotravejnim tremom natkrivenim manjim kupolama. Zidana je
naizmeni~no pritesanim i lomljenim kamenom sa redovima opeke, dok su trem i dvanestostrano minare
zidani kvaderima pe{~ara. Uz d`amiju se nalaze reprezentativni mekteb i groblje.
STARI HAMAM jedna je od najstarijih gra|evina Novog Pazara. Sazidan je tokom sedme/osme
decenije 15. veka i pripada u na{oj sredini retkom tipu tzv. dvojnih hamama, sa izdvojenim mu{kim i
`enskim delom.
AMIR-AGIN HAN jedan je od mnogobrojnih novopazarskih hanova koji se sa~uvao do danas. Nalazi
se na levoj obali Ra{ke, u delu grada za koji se pretpostavlja da je nastao pre formiranja ~etvrti na
mestu dana{nje Stare ~ar{ije.
60
3.3.2.3. MERE ZA[TITE I USLOVI ^UVANJA UTVR\ENIH
NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA
Op{te mere za{tite objekata NKD od velikog zna~aja, podrazumevaju:
1. [to verodostojnije o~uvanje autenti~nih formi i detalja.
2. Zadr`avanje autenti~nih materijala i konstruktivnih re{enja.
3. Zadr`avanje autenti~nih namena ili uvo|enje odgovaraju}ih novih namena koje ne
ugro`avaju vrednosti NKD..
4. Izdavanje specifi~nih mera za{tite i uslova ~uvanja i saglasnosti na konzervatorske projekte
od strane nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture.
SPOMENICI KULTURE
1. PARI^KO GROBLJE Groblje Parice prostire se na vi{e katastarskih parcela. Groblje u jednoj od
najstarijih novopazarskih mahala i danas je u funkciji, pa i ina~e veliki prostor koji zauzima pokazuje
tendenciju da se i dalje {iri. Na Paricama su o~uvane tri skupine veoma starih ni{ana koji, iako bez
natpisa, klesanim dekorativnim motivima ukazuju na vi{evekovnu starost. Neki od njih pokazuju sasvim
jedinstvene oblike, dok se pojedini primeri porede sa ni{anima Skoplja, pa i Carigrada. Pari~ka d`amija
tako|e je okru`ena grobljem sa starim nadgrobnim obele`jima.
2. GROBLJE GAZILAR Gazilar (»Groblje ratnika») pripada najstarijim muslimanskim grobljima u
Sand`aku sa ni{anima koji se mogu datovati u prvu polovinu 18. veka. Posebnu istorijsku vrednost
ovog groblja predstavlja o~uvano turbe dervi{a Ahmed Gurbija i Abdulkadira koji su tu sahranjeni
sredinom druge polovine 18. veka. Groblje je i danas aktivno. Ogra|eno je i sa njega se pru`a jedan
od najimpresivnijih pogleda na prirodno okru`enje |ur|evih Stupova i Petrove crkve.
Groblja Gazilar i Parice predstavljaju najve}e ure|ene gradske povr{ine od istorijskog, duhovnog i
kulturnog zna~aja, koja, kao i sva ostala groblja na teritoriji obuhvata GUP-a Novi Pazar, zahtevaju
adekvatnu za{titu parcela na kojima se nalaze i njihove neposredne okoline, u duhu karaktera mesta, uz
po{tovanje osnovnih vizura ka grobljima, a u slu~aju Gazilara i od groblja ka |ur|evim Stupovima i
Petrovoj crkvi.
3. ZGRADA STAROG SUDA sazidana je neposredno posle Prvog svetskog rata za potrebe sudstva,
kao objekat sa prizemljem i spratom, fasada obra|enih u neoklasicisti~kom stilu. Horizontalna podela je
izvedena kordonskim vencem, a vertikalna bo~nim rizalitima koji su zavr{eni timpanonima. Zgrada
Starog Suda se nalazi u ulici Oslobo|enja, na parceli na kojoj je istovremeno podignuta i zgrada
zatvora (danas jo{ uvek u funkciji).
4. ZGRADA MUZEJA RAS jedan je od malobrojnih primera starogradske arhitekture Novog Pazara.
Podignuta je na temeljima nekada{njeg hamama koji pominje Evlija ~elebija 1660. godine. Arheolo{kim
istra`ivanjima utvr|eni su njegovi ostaci kao i starijeg materijalnog sloja iz 14-15. veka. Vreme
izgradnje zgrade dana{njeg muzeja nije pouzdano utvr|eno. Pretpostavlja se da poti~e iz 18. veka,
mada se isti~e vi{e transformacija koje je vremenom do`ivela. Jednim delom je ogra|ena
karakteristi~nim visokim zidom sa natkrivenom dvokrilnom kapijom kraj koje je, 1891. godine,
ugra|ena kamenom zidana ~esma na kojoj je arapskim pismom uklesano ime darodavca i godina
gradnje. Zgrada je od 1868. godine slu`ila kao “ru`dija” - ni`a srednja {kola svetovnog karaktera - pa
je po tom nazivu i danas poznata.
5. UPRAVNA ZGRADA UNIPROMA podignuta je uz tzv. `itni trg 1911. godine u duhu
zapadnoevropske eklekti~ke arhitekture. Pre Drugog svetskog rata tu je bila gimnazija, a kasnije
osnovna {kola. Zgrada ima visoko prizemlje i dva sprata. Glavno pro~elje (danas okrenuto susednoj
zgradi, dok bo~na strana gleda na ulicu) ima trem u prizemlju koji odgovara terasama i erkerima
raspore|enim po bo~nim fasadama. Svaka eta`a je razli~ito dekorisana, uz po{tovanje simetri~nog
rasporeda masa. Izgra|ena na presti`noj gradskoj lokaciji, ova nekada otmena zgrada danas je u
potpuno derutnom stanju i velikim delom zaklonjena gusto pore|anim monta`nim objektima
6. LEJLEK D@AMIJA je manja kupolna d`amija, me|u starijim u Novom Pazaru. Tokom vekova je
vi{e puta ru{ena i obnavljana. Osmostrano minare je gra|eno pa`ljivo obra|enim kamenim tesanicima,
bez uobi~ajenih ukrasa u podno`ju {erefeta.
7. KURT-^ELEBIJINA D@AMIJA (Pa{ina d`amija) poti~e s kraja XVI veka, ali je poru{ena i ponovo
(ne zna se koliko autenti~no) sagra|ena 1837/38. godine, o ~emu nam svedo~i i natpis u stihovima
61
pisan na persijskom jeziku, a postavljen iznad ulaza u d`amiju. D`amiju je obnovio novopazarski
muselim Ejup-pa{a Ferhatovi}. Ve}ih je dimenzija i imala je status d`amije u prvom popisu u kome se
pominje. Nalazi se u Svojboru, na desnoj obali Jo{anice, nedaleko od njenog u{}a u Ra{ku.
To je jednostavna gra|evina pokrivena ~etvorovodnim krovom, koja pre spada me|u d`amije sa
kamenim minaretom, ali ima karakteristi~ni drvetom pokriveni {erefet. Minaret je veoma nizak. Danas
je o~uvan samo glavni deo objekta sa prislonjenim minaretom u koji se ulazi sa mahvila. Po planu
d`amije zapa`a se uticaj Altun-alem d`amije (ulaz pomeren na levu stranu i spoljni mihrab). D`amija
ima zanimljivo dekorisan enterijer. U {tuku izvedeni ukrasi oko mihraba, sastavljeni od vaza, cvetova,
pupoljaka i razlistalih vre`a, ra|eni su u duhu okasnelog levantijskog baroka.
d`amije se nalazi groblje sa starim nadgrobnim obele`jima.
8. HAD@I HUREMOVA (BOR) D@AMIJA nalazi se na desnoj obali Ra{ke, uzvodno od Stare ~ar{ije.
Pripada ve}im novopazarskim d`amijama, sa kamenim dvanaestostranim minaretom, verovatno ra|enim
po uzoru na minare Altun-alem d`amije. Podignuta je sredinom 16. veka, o ~emu svedo~i sa~uvani
natpis na kamenoj plo~i d`amije. D`amija je na `alost pretrpela brojne izmene, ali ono {to je ~ini
jedinstvenom jeste turbe gde je sahranjen njen osniva~.
9. CRKVA SV. NIKOLE se nalazi u delu Varo{ mahale koji se «oslanja» na Potok mahalu. Podignuta
je 1871. godine u duhu romanti~arskog istorizma, kao trobrodna bazilikalna gra|evina sa kupolom.
Kubi~ni volumen gra|evine je spolja ra{~lanjen plitkim slepim arkadama i prozorima. U unutra{njosti
se izdvaja plitka priprata sa drvenom galerijom, prostrani naos i uzan oltarski deo odvojen visokim
drvenim ikonostasom koji su radili majstori iz Gali~nika. Kupola osmostranog tambura je nad travejem
ispred oltarskog prostora, dok je nad centralnim travejem naosa slepo kube koje se ne vidi u
eksterijeru. Zvonik od opeke poznije je dozidan u crkvenoj porti.
10. ZGRADA STARE MITROPOLIJE u Varo{ Mahali podignuta je na temeljima starijeg objekta koji
je izgoreo, kako se navodi, za vreme velikog po`ara u Novom Pazaru, verovatno onog nastalog kao
posledica njegovog spaljivanja od strane Kara|or|evih ustanika. Ukoliko je pretpostavka ta~na nastanak
Mitropolije mogao bi se datovati u prve decenije 19. veka, {to se mo`e zaklju~iti i po njenim
arhitektonskim odlikama. Tokom gotovo celog 19. veka slu`ila je kao rezidencija ra{ko-prizrenskih
mitropolita, a od 1885-1903. u njoj je radila prva srpska `enska {kola, a 1903 - 1912. me{ovita {kola.
Pored istorijskih, ima i etnografski zna~aj kao reprezentativni primer starogradske arhitekture.
11. JEVREJSKO GROBLJE se nalazi u tzv. Potok mahali (sada Ulica Donji Aleksinac). Tu su se
sahranjivali svi stanovnici jevrejske op{tine koja je obuhvatala teritoriju Sand`aka, a ~ije je sedi{te bilo
u Novom Pazaru. Jevreji su se bavili isklju~ivo trgovinom i naseljavali su novopazarski kraj od pre 18.
veka (mogu}e jo{ od 16. iako nema pouzdanih podataka) do Drugog svetskog rata kada su preostale
porodice bile deportovane za Beograd i stradale u logoru na Sajmi{tu (1942). Groblje je danas u
drasti~no zapu{tenom stanju, ve}ina nadgrobnih spomenika je sru{ena ili polomljena, a na parceli koju
groblje zauzima podignuto je nekoliko bespravno sazidanih stambenih objekata.
Ovo groblje treba urediti prema posebnom urbanisti~ko-hortikulturnom projektu.
ARHEOLO[KO NALAZI[TE
12. RELJINA GRADINA - Na vrhu uzvi{enja odakle se sagledava jugoisto~na vizura Novog Pazara,
nalaze se ostaci manastirskog kompleksa sa po~etka tre}e decenije 16. veka. Manastir je podignut na
starijem kultnom mestu, nekropoli gde je vr{eno sahranjivanje od 14. veka. Crkva Sv. Varvare sa
prate}im manastirskim objektima zadu`bina je mitropolita Simeona, gra|ena za sedi{te Ra{ke eparhije
koje je do tada bilo pri Petrovoj crkvi. U vreme Simeonovog naslednika na eparhijskom tronu,
Silvestra, crkva je oslikana i u njoj je postavljen mermerni tron. Manastir je zapusteo sredinom, odn.
po~etkom druge polovine 17. veka. Arheolo{ka istra`ivanja vr{ena su u dva maha: 1987-89. u celini je
otkrivena i istra`ena crkva, a 2004. zapo~eta su iskopavanja ostataka manastirskog kompleksa.
Kompleks ~ini jedinstvenu celinu sa pejza`em koji ga okru`uje i koji je jedino naru{en
dalekovodom, postavljenim tako da prelazi ta~no preko lokaliteta. Prirodni ambijent ograni~en je na
zapadu, severu i istoku podno`jem brda, odn. seoskim putem koji se prote`e ivicom strme planine, na
jugu po~etkom padine, a na jugoistoku uzvi{enjem vidljivim sa lokaliteta.
Op{te mere za{tite i uslova ~uvanja u ovoj zoni podrazumevaju zabranu bilo kakve gradnje
koja nije u slu`bi lokaliteta, kao i arheolo{ki nadzor prilikom izvo|enja bilo kakvih zemljanih radova, a
koji nisu u okviru arheolo{kih istra`ivanja.
62
3.3.2.4. EVIDENTIRANI OBJEKTI
1. PARI^KA D@AMIJA sa grobljem nalazi se u jednoj od najstarijih novopazarskih mahala. D`amija
se, po njenom graditelju, jo{ naziva i Hajrudinova. Veruje se da je podignuta u 16. veku, ali je
pretrpela velike izmene, tako da je od stare gra|evine autenti~no ostalo jedino malo nagnuto minare,
koje spada me|u najlep{a u Novom Pazaru.
2. GAZI SINAN BEGOVA D@AMIJA (Nova d`amija) pominje se 1528. godine. Nalazi se uz stari
grad; pedesetak metara jugozapadno od zapadnog bastiona. Bila je dva puta obnavljana od svog
nastanka, 1728. godine i u drugoj polovini XIX veka.
3. FERHADIJA (TREBINJSKA) D@AMIJA sagra|ena je u prvoj polovini 16. veka (pre 1540. godine).
Nalazi se u Hercegova~koj ulici. Najmanja je od svih d`amija u Novom Pazaru. U znatnoj meri ima
sa~uvane elemente autenti~ne arhitekture.
4. ^ALAPVERDI D@AMIJA (Had`i Kadrijina d`amija) poti~e iz prve polovine 16. veka. Nalazi se u
Gornjem ]ukovcu, na sredi{njem delu ulice [abana Ko~a. Obnavljana je u dva navrata; poslednji put
d`amiju je obnovio Had`i Kadrija. Spada u red d`amija srednje veli~ine. Trem ispred d`amije je
zatvoren.
5. ARHEOLO[KO NALAZI[TE GRADINA - POSTENJE Arheolo{ko nalazi{te Gradina u Postenju progla{eno je za kulturno dobro 1989. godine. U dosada{njim istra`ivanjima sprovedenim na Gornjem
platou utvr|enja, otkriveni su rezidencija sa kapelom, velika gradska crkva, 5 kula, 2 kapije i
mnogobrojni stambeni objekti. Tako|e je istra`en prostor izme|u palate i centralne kapije na
severoisto~nom bedemu.
Arheolo{ka istra`ivanja su jo{ uvek u toku. Radi se o bogatom lokalitetu upe~atljivog
geografskog polo`aja, sa mogu}no{}u sagledavanja {ireg podru~ja Novog Pazara. Prirodna okolina
Gradine u Postenju ograni~ena je podno`jem samog brda, odn. magistralnim putem Novi Pazar -
Ra{ka.
Op{te mere za{tite u definisanoj zoni podrazumevaju zabranu gradnje a tako|e i stalni
arheolo{ki nadzor prilikom bilo kakvog obavljanja zemljanih radova, koji nisu u okviru arheolo{kih
istra`ivanja.
6. ZA[TI]EN PROSTOR PRAVOSLAVNOG GROBLJA Donji Aleksinac treba urediti prema
posebnom urbanisti~ko-hortikulturnom projektu. Time bi se u zoni grada gde su postojale tradicionalne
ba{te, koje su bezmalo i{~ezle, pojavile kultivisane javne zelene povr{ine.
URBANISTI^KE MERE ZA[TITE
Zna~ajni pojedina~ni objekti u okviru zone najstro`e
za{tite istorijskog jezgra
1. HAN GRANATA izgra|en je sredinom 19. veka kada je gradnja u ovom delu Novog Pazara bila je
najintenzivnija. Belo okre~enih fasada i sa elementima od drveta (prozori u nizu, tremovi, strehe),
monumentalni han se neposredno vezuje za ~ar{ijske objekte ~ine}i sa njima jedinstvenu gradsku celinu
velike ambijentalne vrednosti.
U centru grada pod bedemom tvr|ave prema Ra{ki, na gradskom jazu nalaze se ostaci prve
hidrocentrale. Sagra|ena je 1931. godine, preduzimljivo{}u nekolicine Novopazaraca predvo|enih
Rankom Ivkovi}em koji je njenom izgradnjom ozna~io za~etak novopazarske industrije. NJen polo`aj
pritajen zelenilom, skromne dimenzije i kameni materijal, najbli`i materijalu zidnog platna bedema,
obezbe|uju joj nenametljiv izgled kojim drasti~no ne ometa vizuru i ambijentalni prostor tvr|ave.
2. HASAN ^ELEBIJINA (ARAP) D@AMIJA nalazi se kraj tvr|ave, na samom po~etku Stare ~ar{ije,
okru`ena gusto postavljenim ~ar{ijskim radnjama povezanih krovova, tako da se od d`amije
jednostavne pravougaone osnove jedino isti~e ukra{eno minare.
3. Zgrada biv{e ME[OVITE MU[KO-@ENSKE [KOLE u prostoru izme|u Stare ~ar{ije i reke
Jo{anice, pripada redu primera narodnog graditeljstva i ~ar{ijskih objekata, me|u kojima je jedna od
najreprezentativnijih.
4. JEVREJSKA KU]A nalazi se na desnoj obali Ra{ke, stotinak metara od glavnog gradskog mosta, a
uz nekada{nju ~ivutsku }upriju. Ovaj drveni most, sude}i po fotografiji iz 1916. godine, postojao je jo{
po~etkom 20. veka, ali nije do danas sa~uvan. Mogu}e je da je ku}a imala prosvetnu ulogu dok je u
Novom Pazaru postojala jevrejska zajednica.
63
5. ISKENDER ^ELEBI D@AMIJA poti~e najverovatnije sa po~etka 16. veka, ali je vi{e puta stradala,
te se od njenog prvobitnog izgleda o~uvalo samo minare.
6. ZONA DEFINISANOG URBANISTI^KOG AMBIJENTA- obuhvata deo gradskog centra izvan
neposredne zone za{tite, zonu koja je uglavnom izgra|ena i zaokru`ena, a predstavlja skup savremenih
objekata.
Tradicionalna stambena ku}a Novog Pazara
U okviru novoizgra|enog gradskog tkiva sporadi~no se ukazuju malobrojni sa~uvani objekti
tradicionalne arhitekture Novog Pazara. Zaklonjeni visokim zidovima ili novogradnjom na njih ukazuju
}eramidni krovovi, ispu{tene strehe i belo kre~ene zidne povr{ine kao i ispu{teni spratni deo,
karakteristi~an po prozorima divanhane, oslonjen na konzolaste zavr{etke drvenih greda ukoliko je
ku}a locirana na obodu parcele prema ulici. Ograde zidane kamenom, a ~e{}e ~erpi}em, posebno
upadljive na delu oko Altun-alem d`amije ali i po drugim mahalama podse}aju na nekada{nju
karakteristi~nu, dosta pravilnu, parcelaciju oku}nice podeljene na ekonomsko dvori{te, zidom odvojeno
od stambenog od kojeg se nadalje pru`ala ba{ta. Ve}i prazni prostori koji se ukazuju izme|u slepih
prolaza novogradnji potvr|uju postojanje poslednjih ostataka ranije organizacije oku}nica napadnutih
izgradnjom.
Karakteristika starogradske ku}e Novog Pazara je njena orijentacija prema dvori{tu ogra|enom
visokim zidovima kojima se izoluje mir i intima porodi~nog `ivota od ulice i od suseda, odnosno,
privatno od javnog. Bilo da je u dubini dvori{ta ili, na obodu parcele, ona je glavnom stranom
okrenuta dvori{tu a slepim zidovima ka ulici. Prozorski otvori ku}e orijentisani prema dvori{tu ili vrtu,
ukra{enom cve}em i senovitim zelenilom i obaveznim prisustvom vode sa ~esme, jasno izra`avaju ideju
pro`imanja dvori{nog i stambenog prostora. Osim prirodnih materijala kojim je gra|ena, tradicionalna
ku}a se odlikuje belo kre~enim povr{inama zidova na kojima se isti~u drveni elementi divanhana,
operva`enih prozora sa mu{arabijama, i vrata, ukrasnom profilacijom na uglovima sprata, }eramidom
pokrivenim krovovima sa otvorima bad`ama i dubokim strehama kao i razvijenom prostornom
strukturom (primer, ku}a u R. Bur|evi}a 108). Javlja se u dva osnovna oblika od kojih oba u brojnim
varijantama. Stariji tip ku}e je asimetri~ne prostorne {eme sa otvorenom ugaonom divanhanom na
spratu i hajatom u prizemlju. Takve ku}e su gotovo u potpunosti nestale. Me|u najreprezentativnijim i
svakako najdopadljivijim, na {irem prostoru gra|enja ku}a ovog tipa u nas, sa divanom zastrtom
mu{erabijama bila je ku}a u Stevana Nemanje 23. Sa~uvana je jedna skromne prostorne razvijenosti i
derutna u mahali Potok (|ur|evi Stupovi 117), a kao primer takvog tipa gradnje, mada ne stambene
namene, mo`e da poslu`i zgrada mekteba u dvori{tu Altum Alem d`amije. Mla|i tip ku}e je zatvorene
strukture, ~e{}e simetri~nog plana osnove, sa nizom prozora na spratu, a delom i prizemlju. Naj~e{}e
se javlja sa erkerom na centralnom delu glavne strane ispod kojeg je ulaz u ku}u (Sarajevska 4. i niz
drugih), ali i u varijanti sa krilnim ispustima izme|u kojih je manji balkon ({abanova ku}a u ulici
Oslobo|enja) ili ugaonim ispustom koji spada u najstariju varijantu ovog tipa ku}e (Osmana D`iki}a
9). Krov je ~etvoroslivan, pokriven }eramidom. Unutra{nji prostor ku}e karakteri{e centralna prostorija
ili hodnik u prizemlju i hol sa divanom na spratu oko kojeg se grupi{u ostale prostorije. Iz hodnika se
drvenim stepeni{tem ostvaruje veza prizemlja i sprata. Hol sa divanom opremljen je }ilimima,
minderima i jastucima sa kojih se kroz prozore zastrte prozirnim zavesama pru`a pogled na dvori{te a
re|e i ulicu. Sobe su opremljene amamd`ikom, pe}i i du{eklukom, za posteljinu, oblikovanim u vidu
plakara sa profilisanom drvenom dekoracijom. Tavanice u prizemlju i na spratu su od {a{ovaca a u
najimu}nijih i sa rozetom u reprezentativnoj prostoriji. U funkcionalnom smislu prizemni deo ku}e
namenjen je vi{e svakodnevnom porodi~nom `ivotu dok je spratni deo, pored no}enja, imao i
reprezentativnu i gostinsku namenu. Tradicionalna ku}a Novog Pazara odra`ava visok nivo stambene
kulture i prostorna re{enja koja se i danas mogu smatrati savremenim kao {to i tradicionalni na~in
lociranja ku}e u dubinu dvori{ta i njena orijentacija ka dvori{tu odra`ava i danas savremen princip
planiranja izra`en izolacijom stanovanja od buke i saobra}aja. Najbolju potvrdu ovog mi{ljenja
predstavlja ku}a porodice Gici} (Sarajavska 108), u potpunosti sa~uvana u autenti~nom stanju, sa
minimalnim promenama enterijera koje su uslovile savremene `ivotne potrebe, i danas u nameni.
64
3.3. EKOLO[KA VALORIZACIJA PROSTORA
3.3.1. EKOLO[KE CELINE
Na Balkanskom poluostrvu, nema mesta gde bi se na tako malom prostoru zvezdasto
sastavljale tako mnogobrojne doline. (J. Cviji})
U kotlini oko reke Ra{ke, koju je J. Cviji} zbog izrazitog zna~aja nazvao “Centralnim poljem
novopazarske oblasti” zvezdasto se susti~u osam glavnih i nekoliko manjih re~nih dolina, koja u nju
ulaze ili iz nje izlaze. Glavne doline su Ra{ke, ljuaske, Jo{anice, Izbi~ke, Trnavske i reke De`eve.
Karakteristi~ke crte reljefa Novopazarske kotline ~ine rasedni odsek severno od Novog Pazara
niz Ra{ku, fluvijalne terase i zvezdasta konfiguracija dolina.
Glavne morfografske celine ovog podru~ja od uticaja su Novopazarska kotlina, podplaninsko
pobr|e, Pe{terska povr{ i planina Rogozna, nadmorske visine 1000-1200m.
Srednja godi{nja temperatura vazduha iznosi 9,2˚C a godi{nja visina padavina 610mm.
Preovla|uju}i su jugozapadni i severni vetar. to su karakteristike koje ~ine da Novopazarska kotlina
ima umereno topli i vla`ni klimat.
Uslovljeno prirodnim karakteristikama naselje se razvijalo na terenima Novopazarske kotline.
Prirodne karakteristike, stvorene vrednosti i nastali uslovi uslovili su da podru~je Generalnog
plana izdiferencira pet ekolo{kih celina:
– "Novopazarsko polje"
– "Jo{anica"
– "\ur|evi stupovi"
– "Raj~inovi}i"
– "Bi~ansko brdo"
1. Ekolo{ka celina "Novopazarsko polje"
Pru`a se u pravcu jugozapad-sever. Karakteristike ove celine su:
– predstavlja najni`i deo Novopazarske kotline,
– tereni su sa najbla`im orografskim i morfolo{kim karakteristikama,
– nalazi se na pravcima dominantnih vetrova (jugozapadni i severni),
– hidrografski i hidrolo{ki najbogatija,
– najnaseljenija
– infrastrukturno najopremljenija.
Ekolo{ki kapacitet ove zone je ugro`en jer:
– najve}i broj izvora zaga|ivanja svih medijuma `ivotne sredine je u ovoj zoni,
– stepen komunalne higijene nije na zadovoljavaju}em nivou
– nedostatak zelenih povr{ina.
2. Ekolo{ka celina "Jo{anica"
Pru`a se isto~nim obodom podru~ja Generalnog plana.
Karakteristike ove celine:
– orografski uslovi su uslovili da su doline reka naseljene,
– tereni velikih nagiba su pod {umskim pokriva~em ili obe{umljeni,
– izra`ena je pojava erodibilnih procesa,
– prisustvo izvora zaga|ivanja je manjih koncentracija.
Ekolo{ki kapacitet ove zone je mestimi~no ugro`en. Obzirom da predstavlja zale|e
novopazarskom polju dalje naru{avanje ekolo{ke ravnote`e nije dozvoljeno.
3. Ekolo{ka celina "\ur|evi stupovi"
Prostorno je sme{tena u severozapadnom delu podru~ja plana.
Predstavlja zonu velikog ekolo{kog kapaciteta i izuzetnog zna~aja za ostale zone a pre svih za
ekolo{ku celinu Novopazarsko polje.
Mere za{tite i unapre|ivanja autohtonosti ove celine su uslov za o~uvanje ekolo{kog kapaciteta.
4. Ekolo{ka celina "Raj~inovi}i"
65
Nalazi se na zapadu podru~ja i predstavlja deo celine zahva}ene granicama plana. Predstavlja
zonu visokog ekolo{kog kapaciteta od zna~aja za celo podru~je.
5. Ekolo{ka celina "Bi~ansko brdo"
Izdvojena je kao ekolo{ka celina jer se na njenom prostoru nalzi eksploataciono polje
mineralnih sirovina kao izrazito diradacioni proces a istovremeno predstavlja zale|e najve}oj i ekolo{ki
najugro`enijom celini.
Mere sanacije, za{tite i unapre|ivanja su uslov za o~uvanje ekolo{kog kapaciteta. Analizom
stanja na podru~ju plana mo`e se zaklju~iti da:
– prostorno centralna celina ekolo{ka kao i doline reka ostalih celina zbog intenziteta
naseljavanja i razvoja proizvodnih pogona predstavljaju podru~ja sa ugro`enom ili naru{enom
ekolo{kom ravnote`om,
– stepen ugro`enosti i drgradacije najve}i je u Novopazarskom polju,
– obodne zone imaju veliki ekolo{ki uticaj na stanje u osovinskoj ekolo{koj celini.
Preventivne mere i o~uvanje stanja, ekolo{}kog kapaciteta ostalih zona i sanacija i
unapre|ivanje najugro`enije zone predstavljaju uslov za dalji odr`ivi razvoj.
3.3.2. VALORIZACIJA PROSTORA ZA DALJI URBANI RAZVOJ
Na osnovu postoje}eg stanja, postoje}e relevantne dokumentacije, merenja, kontrole i
istra`ivanja i uvidom na terenu, data je prostorni i funkcionalni zoning za dalje kori{}enje prostora u
skladu sa odr`ivim razvojem.
Valorizacija prostora sa aspekta prirodnih karakteristika i stvorenih uslova izdvaja celine sa
razli~itim ekolo{kim kapacitetom:
– ekolo{ka celina Novopazarsko polje
– ekolo{ka celina Jo{anica
– ekolo{ka celina Djurdjevi stupovi
– ekolo{ka celina Raj~inovi}i
– ekolo{ka celina Bi~ansko brdo.
Zoniranje prostora sa aspekta daljeg odr`ivog kori{}enja zasnovano je na predlogu zona sa
merama, uslovima i pravilima.
I. Zone sa posebnim re`imom za{tite
II. Zone sa merama i uslovima za uredjenje prostora
III. Zone ugro`ene `ivotne sredine i lokacije visokog rizika.
I. ZONE SA POSEBNIM RE@IMOM ZA[TITE
1. Izvori{te vodosnabdevanja Ras
Locirano van zahvata plana ali od vitalnog zna~aja za podru~je generalnog plana.
Voda se koristi sa izvora reke Ra{ke koja se zahvata posle energetskog iskori{}avanja u HE
Ras.
Od vodozahvata sirova voda se transportuje cevovodima AC � 500m i 4 � 600m od
postrojenja za pre~i{}avanje.
Tri rezervoara, posle sistema za pre~i{}avanje, (900m3, 800m
3 i sabirni od 5000m
3) su na istoj
koti od kojih se voda dalje distriibuira.
Uslovi za izvori{te vodosnabdevanja:
a) Utvrditi zone sanitarne za{tite
Za utvrdjivanje granica zona sanitarne za{tite potrebno je izvr{iti istra`ne radnje, uraditi
projekat sanitarne za{tite i utvrditi granice zona sanitarne za{tite sa merama za{tite prema tipu izvori{ta.
Zone sanitarne za{tite:
66
I zona neposredne za{tite (zona strogog nadzora) obuhvata ogradjen prostor oko izvori{ta sa
svim objektima, postrojenjima i instalacijama. U ovoj zoni dozvoljen je pristup samo licima zaposlenim
u vodovodu koja su pod zdravstvenim nadzorom kao i lica sa specijalnom dozvolom o ~emu se vodi
evidencija. Ova zona se mo`e koristiti samo kao senokos ali bez upotrebe djubriva, pesticida i
herbicida.
II. u`a zona za{tite (zona ograni~enja): je povr{ina zemlji{ta pod sanitarnim nadzorom na kojoj
nije dozvoljena izgradnja objekata, postavljanje uredjaja i vr{enje radnji koje mogu na bilo koji na~in
zagaditi vodu. Ova zona mora biti vidno ozna~ena. Povr{ina u`e zone mora biti tolika da obezbedi
za{titu vode od mikrobiolo{kog, hemijskog, radiolo{kog i svih drugih vrsta zagadjenja.
III. {ira zona za{tite (zona nadzora) obuhvata {ire podru~je u kome je zabranjena izgradnja
industrijskih i drugih objekata ~ije otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnolo{kog procesa
proizvodnje mogu zagaditi izvori{te.
b) Utvrditi katastar zaga|iva~a
Na podru~ju istra`ivanja evidentirati sve potencijalne izvore zagadjivanja povr{inskih i
podzemnih voda:
– sve vrste otpadnih voda koje posredno ili neposredno mogu ugroziti izvori{te,
– poljoprivredne povr{ine sa kojih mogu dospeti agrohemijski preparati.
c) Uspostaviti kontrolu re`ima rada izvori{ta
Re`im rada izvori{ta kao i kontrola kvaliteta vode (uzorkovane i analize) definisano je
zakonskim propisima i prate}im aktima.
Op{ti uslovi i pravila
– Za sve aktivnosti u zonama izvori{ta vodosnabdevanja potrebno je pribaviti vodoprivrednu
saglasnost;
– Za objekte, radove koji mogu ugroziti izvori{te vodosnabdevanja obavezna je izrada
procena uticaja na `ivotnu sredinu.
II. ZONE SA MERAMA I PRAVILIMA ZA UREDJIVANJE I ZA[TITU
1. Zona A - Zahvata najve}u povr{inu podru~ja plana.
Za ovu zonu potrebno je:
– uraditi katastar zagadjiva~a `ivotne sredine;
– sprovesti preventivne mere za{tite;
– izvr{iti sanaciju degradiranih lokacija;
– uraditi procenu kapaciteta `ivotne sredine.
Uslovi i mere za{tite:
– za realizaciju objekata i delatnosti, potencijalnih izvora zagadjivanja, obaveza je procena
uticaja na `ivotnu sredinu i primena propisanih mera;
– obavezno je, u strukturi kori{}enja parcele, u~e{}e zelenila,
– za postoje}e objekte i delatnosti potencijalne ili evidentirane izvore zagadjivanja, uraditi
analizu zate~enog stanja i sprovesti mere za{tite.
2. Zona B - Zonu B predstavljaju radne zone i ve}i kompleksi privredjivanja.
Za ovu zonu obaveza je:
– uraditi analizu zate~enog stanja;
– izvr{iti procenu kapaciteta `ivotne sredine;
– uraditi Program sanacije.
Uslovi i mere za{tite:
– realizacija novih objekata i delatnosti, rekonstrukcija i izgradnja, mo`e se vr{iti na osnovu
procene uticaja na `ivotnu sredinu;
– uraditi rekonstrukciju i revitalizaciju postoje}eg zelenila;
– uraditi Plan pejza`nog uredjenja ove zone sa aspekta podizanja nivoa za{titnog zelenila.
67
III. ZONE REKONSTRUKCIJE I REVITALIZACIJE AUTOHTONIH EKOSISTEMA
Za ove zone potrebno je:
– maksimalno o~uvati autohtonost prostora i prirodne vrednosti;
– za sve objekte ili radove potencijalne izvore zagadjivanja ili ugro`avanja `ivotne
sredine obavezna je procena uticaja na `ivotnu sredinu;
– uraditi plan pejza`nog uredjenja na osnovu ekolo{ko-biolo{ke osnove.
ZONE I LOKACIJE UGRO@ENE @IVOTNE SREDINE
Za ove zone i lokacije obaveza je da se:
– uradi analiza zate~enog stanja;
– procena stepena ugro`enosti;
– program sanacije i revitalizacije;
– program preventivnih mera, permanentne kontrole i za{tite.
3.4. USLOVI I MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH NEPOGODA
I RATNIH RAZARANJA
Pod elementarnim nepogodama podrazumevaju se sve nepogode koje nastaju delovaanjem
prirodnih sila: poplave, klizi{ta, zemljotresi, po`ari, akcidenti.i druge pojave koje, svojim delovaaanjem,
mogu da ugroze `ivote stanovni{tva i nanesu materijalnu {tetu ve}eg obima. Za{tita od elementarnih
nepogoda regulisana je Zakonom o za{titi od elementarnih i drugih ve}ih nepogoda (Sl. gl. SRS br.
20/77).
3.3.1. ZA[TITA OD POPLAVA
Kroz podru~je obuhva}eno Generalnim planom proti~u slede}i vodotoci: Ra{ka, Jo{anica,
Trnavska reka, De`evska reka, Banjska (Izbi~ka) reka, potok \ur|evi stupovi, [estovski potok i drugi
manji vodotoci. U cilju za{tite od plavljenja priobalja U cilju za{tite od poplava i ambijentalnog
ure|enja prostora predvi|ena je regulacija ovih vodotokova.
Kod vodotokova na kojima su ve} izvo|eni regulacioni radovi, na novim deonicama usvojiti
isti stepen za{tite a kod regulacije ostalih vodotokova merodavna voda za dimenzionisanje korita je
stogodi{nja velika voda a kontrolna hiljadugodi{nja velika voda.
3.3.2. ZA[TITA OD KLIZI[TA
Osnovu za{tite od klizi{ta predstavlja karta rejonizacije terena prema podobnosti za
urbanizaciju. To je sintezna karta u kojoj su sadr`ani svi rezultati izvedenih istra`ivanja. Rejonizacija
terena izvr{ena je na in`enjersko geolo{ke celine sa pribli`no istim karakteristikama. Izdvojena su ~etiri
osnovna rejona i odgovaraju}i broj podrejona. Osnovni rejoni su:
I Tereni povoljnih in`enjerskogeolo{kih svojstava
II Tereni manje povoljnih in`enjerskogeolo{kih svojstava
III Tereni uslovno povoljnih in`enjerskogeolo{kih svojstava
IV Tereni nepovoljnih in`enjerskogeolo{kih svojstava
U skladu sa geolo{kom podlogom nije planirana izgradnja u okviru zone IV. Izuzetak ~ine
zone umirenih klizi{ta u kojima se formiraju uslovi za usagla{avanje postoje}e stambene izgradnje. Ove
zone u skladu sa re{enjima GP-a nisu planirane za novu izgranju. Za ovu zonu postoje}e stambene
gradnje izvr{iti posebnu terensku ekspertizu sa separatom geolo{ke podloge generalnog plana. Kroz ovu
68
ekspertizu da}e se detaljne karakteristike terena u zahvatu, koje treba da poka`u da li se na ovim
delovima, uz odre|ena ograni~enja izgradnje (manjeg ili ve}eg obima), mo`e konstatovati mogu}nost
formiranja urbanisti~kih uslova za usagla{avanje postoje}ih objekata, ure|enje i sanacija terena, ili se
ovo mo`e konstatovati i definisati tek nakon detaljnih geolo{kih istra`ivanjaa prema projektu istra`nih
radova koji se formira na osnovu geolo{ke podloge za nivo GP-a, terenske ekspertize i separata. Ova
dokumentacija sa urbanisti~kim uslovima postaje osnov za eventualno usagla{avanje postoje}ih objekata,
s tim da se pre op{teg postupka za usagla{avanje izvr{i potrebno ure|enje i globalna sanacija terena u
zahvatu, a da se posebni uslovi za svaki objekat i njihov odnos prema op{tim urbanisti~kim uslovima i
ograni~enjima za ovo podru~je detaljno potvrde ili koriguju (potvrda op{tih uslova ograni~enja, njihova
korekcija uz mogu}nost umanjenja ili pove}anja ograni~enja ili potpuno ograni~enje izgradnje tj.
nemogu}nost usagla{avanja). Ovi uslovi su obavezan prilog za izradu glavnog projekta postoje}eg
stanja.
Pored op{tih uslova ure|enja prostora i sanacije u ovom zahvatu urbanisti~ki uslovi moraju
obavezno definisati principe ure|enja i obezbe|enja parcele odnosno elemente za odvodnjavanja i
obezbe|enja parcele. Ovaj princip obezbe|uje detaljno sagledavanje zemlji{ta i izgra|enih objekata i
mogu}nost da se eventualno sa~uvaju, usaglase i obezbede za upotrtebu oni objekti gra|ana kod kojih
je to mogu}e sredstvima koja su tehni~ki prihvatljiva i racionalna. Ovo se direktno odnosi na zone
umirenih klizi{ta i odgovaraju}e objekte stambene izgradnje.
Svi ostali oblici nestabilnih i uslovno stabilnih terena mogu se prevesti u druge kategorije
zemlji{ta, odnosno zone u kojima je mogu}a gradnja, uz odre|ena manja ili ve}a ograni~enja ure|enja i
sanacije terena, samo na osnovu globalne dopune i izmene osnovne geolo{ke podloge za nivo GP-a,
kroz dopunska iIi nova osnovna geolo{ka istra`ivanja {ireg zahvata na osnovu posebnog programa i
projekata istra`nih radova.
3.3.3. ZA[TITA OD ZEMLJOTRESA
Na bazi in`enjerskogeolo{ke karte, geodinami~kog modela terena i prora~una, uradjena je
mikroseizmi~ka rejonizacija terena (podlavlje 2.1.1.1.)
U gra|evinarstvu se danas primenjuju 4 pravilnika o seizmi~nim dejstvima na konstrukcije:
1. Pravilnik o privremenim tehni~kim propisima za gra|enje u seizmi~kim podru~jima (Sl. list
SFRJ 39/87)-ne va`i za objekte visokogradnje.
2. Pravilnik o tehni~kim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmi~Kim
podru~jima (Sl. list SFRJ br. 31/81; 49/82, 29/83; 52/90)
3. Pravilnik o tehni~kim normativima za sanaciju, oja~anje i rekonstrukciju objekata
visokogradnje o{te}enih zemljotresom i za rekonstrukciju i revitalizaciju objekata visokogradnje (Sl. list
SFRJ 52/85).
4. Pravilnik o tehni~kim normativima za projektovanje i prora~un in`injerskih objekata u
seizmi~kim podru~jima (1986.) nacrt.
3.3.4. ZA[TITA OD PO@ARA
Po`ar je ~esta tehni~ka nepogoda, a nastaje svakodnevnim kori{}enjem objekata, ali i kao
posledica drugih elementarnih nepogoda (zemljotresa, eksplozije i sl.).
Za{tita od po`ara regulisana je Zakonom o za{titi od po`ara (Sl. gl. RS br. 37/88) i
Pravilnikom o protivpo`arnoj za{titi iz 1995. godine. Preventivne mere za{tite podrazumevaju mere u
cilju spre~avanja nastanka po`ara, a mere za suzbijanje po`ara primenjuju se u slu~ajevima kada po`ar
nastane.
1. Preventivne mere su:
- sprovo|enje zakonskih propisa kojima je obezbe|eno u~e{}e slu`be protivpo`arne za{tite u
izradi urbanisti~ke i projektne dokumentacije, kroz davanje uslova i saglasnosti.
69
- Izrada odgovaraju}e dokumentacije-plana za{tite od po`ara.
2. Mere za suzbijanje po`ara podrazumevaju brzu i kvalitetnu intervenciju a to se posti`e
funkcionisanjem vatrogasne slu`be.
Vatrogasna stanica ima povoljnu poziciju. Nalazi se u blizini centra naselja i saobra}ajno je
dobro povezana. U cilju pove}anja efikasnosti, planirano je nekoliko vatrogasnih punktova na prilazima
gradskom centru (u okviru reonskih ili drugih centara). Na efikasnost vatrogasne slu`be uti~e
organizacija unuter kompleksa i prohodnost saobra}ajnica. Optimalno vreme za koje vatrogasno vozilo
treba da stigne do mesta po`ara, iznosi 5-7 minuta. Da bi se to postiglo potrebno je, prillikom
projektovanja novih saobra}ajnica voditi ra~una o regulacionoj {irini, a kroz projekte partera po{tovati
uslove protivpo`arne za{tite. Kod postoje}ih saobra}ajnica treba imati u vidu: divlju gradnju koja ~esto
zalazi u regulacioni profil ulice, nepropisno parkiranje i nesinhronizovanost semafora.
3.3.5. ZA[TITA OD AKCIDENATA
Akcidenti (udesi) podrazumevaju naru{avanje ekolo{ke ravnote`e `ivotne sredine, usled
nekontrolisanog emitovanja opasnih materija, prilikom havarija, eksplozija i sl. na objektima-
potencijalnim zaga|iva~ima. Stanje za{tite od akcidenata zasniva se na primeni odre|enih zakonskih
propisa i pravilnika, prilikom izrade urbanisti~ke dokumentacije i izdavanja urbanisti~ko-tehni~kih
uslova za investicione objekte (Va`e}eg seta Zakona o za{titi `ivotne sredine)
Investiciono-tehni~ki programi moraju da sadr`e tehni~ko-tehnolo{ka re{enja za spre~avanje
zaga|ivanja `ivotne sredine.
U cilju pobolj{anja za{tite od akcidenata potrebna je izrada mape hazarda za teritoriju GP-a
Novi Pazar.
3.3.6. ZA[TITA OD RATNIH RAZARANJA
Kori{}enje postoje}ih kompleksa posebne namene u granicama Generalnog plana definisani su
u poglavlju 2.1.2.9.
70
^ETVRTI DEO
4. PRAVILA GRA\ENJA
4.1. OP[TA PRAVILA ZA SPROVO\ENJE
GENERALNOG PLANA
U skladu sa va`e}im Zakonom o planiranju i izgradnji, SPROVO\ENJE GENERALNOG
PLANA NOVI PAZAR 2020. vr{i}e se:
I/ NOVIM URBANISTI^KIM PLANOVIMA (planovi generalne regulacije i planovi
detaljne regulacije) na osnovu GP Novi Pazar 2020. Izrada ovih planova vr{i}e se na osnovu
PRAVILA URE\ENJA i PRAVILA GRA\ENJA propisanih u poglavljima 2.1. i 4.2. Povr{ina zona
obuhva}enih izradom odgovaraju}ih planova regulacije, iznosi 1995,00 ha. Izrada odgovaraju}ih planova
regulacije mogu}a je i u svim zonama u kojima se za to uka`e potreba. U zonama u kojima je
predvi|ena izrada novih planova regulacije, mogu}e je izdvojiti delove u kojima je sprovo|enje mogu}e
vr{iti i direktno na osnovu Generalnog plana, ukoliko je odre|ena lokacija ure|ena i regulisana, a
zahteva dogradnju, nadgradnju postoje}ih objekata, izgradnju novih objekata ili kompletiranje lokacije
objektima prate}e infrastrukture. U tom slu~aju Izvopd iz urbanisti~kog plana izdava}e se na osnovu
pravila ure|enja i pravila gra|enja ovog Generalnog plana.
Etapnost realizacije definisa}e se srednjoro~nim planovima i godi{njim programima. Razrada
urbanisti~kim projektima definisa}e se regulacionim planovima, a obavezna je za javne objekte od
op{teg interesa.
II/ NA OSNOVU POSTOJE]E URBANISTI^KE DOKUMENTACIJE koja je, odgovaraju}im
odlukama Skup{tine op{tine Novi Pazar, progla{ena va`e}om, ali samo u delovima koji nisu u
suprotnosti sa re{enjima ovog Generalnog plana, odnosno dopunjeni pravilima ure|enja i gra|enja za
zone stanovanja, rada i poslovanja i za lokalnu i sekundarnu infrastrukturu. Novi planovi generalne i
detaljne regulacije radi}e se i za podru~ja koja su pokrivena urbanisti~kim planovima, fazno i po
prioritetima utvr|enim srednjoro~nim i godi{njim planovima i programima. Povr{ina podru~ja
obuhva}enog postoje}om urbanisti~kom dokumentacijom, iznosi oko 490,00 ha.
III/ DIREKTNO NA OSNOVU OP[TIH PRAVILA URE\ENJA I PRAVILA GRA\ENJA
DEFINISANIH OVIM GENERALNIM PLANOM (poglavlje 2.1. i 4.2.).
Ove zone definisane su u grafi~kom prilogu “Karta sprovo|enja Generalnog plana”
U zonama u kojima je predvi|ena izrada planova regulacije, mogu}e je izdvojiti delove u
kojima je sprovo|enje mogu}e vr{iti i direktno na osnovu Generalnog plana, ukoliko je odre|ena
lokacija ure|ena i regulisana, a zahteva dogradnju, nadgradnju postoje}ih objekata, izgradnju novih
objekata ili kompletiranje lokacije objektima prate}e infrastrukture. U tom slu~aju Izvod iz
urbanisti~kog plana izdava}e se na osnovu pravila ure|enja i pravila gra|enja ovog Generalnog plana.
Tako|e, u zonama u kojima je sprovo|enje mogu}e vr{iti direktno na osnovu pravila gra|enja
iz Generalnog plana, ukoliko se uka`e potreba uvo|enja novih javnih povr{ina (prilikom parcelacije ili
usitnjavanja kompleksa), obavezna je izrada odgovaraju}eg plana regulacije.
Ukupna povr{ina zona za koje nije obavezna izrada urbanisti~kih planova kao dalje razrade GP
Novi Pazar, iznosi oko 215,00 ha.
Dinamika razvoja naselja u prostoru utvr|uje se na osnovu srednjoro~nih i godi{njih planova i
programa ure|enja prostora i zemlji{ta. Ovom dinamikom utvr|uju se i prioriteti izrade planova
regulacije, kao i prioriteti u realizaciji pojedina~nih urbanisti~kih celina;
Zbog nedovoljne preciznosti podatka koji se odnose na geolo{ka istra`ivanja, neophodno je, pre
ili u toku izrade planova regulacije, uraditi:
- ispitivanje i ocenu stabilnosti terena na podru~ju GP-a;
- program stalnog opa`anja i pra}enja prirodnih i tehnogenih pojava na
podru~ju GP-a.
71
- kod izrade urbanisti~ke dokumentacije, u zonama graditeljskog nasle|a ili prirodnih dobara,
obavezno je u~e{}e kao i uslovi i saglasnosti nadle`nog Zavoda za za{titu spomenika kulture i
Republi~kog Zavoda za za{titu prirode; isto se odnosi i na objekte graditeljskog nasle|a, koji u`ivaju
prethodnu za{titu;
-za sve komplekse VJ (poglavlje 2.1.2.9. i 3.3.6.) predvi|ena je mogu}nost prenamene, ukoliko
se steknu uslovi za iseljenje ovih zona sa teritorije Generalnog plana, kroz razradu GP-a, izradom
planova regulacije.
- Prilikom izrade urbanisti~ke dokumentacije, za zone koje su u koridoru dalekovoda (35kV i
10kV), po{tovati uslove nadle`ne elektrodistribucije.
4.1.1. PROGRAMSKI PRIORITETI
1. Rekonstrukcija i ure|enje gradskog centra, uz povezivanje i uklapanje sa starom ~ar{ijom.
2. Razvoj sistema centara svih nivoa (od gradskog ka lokalnim)
3. Rekonstrukcija stambenog fonda (A.2.), kao i nova izgradnja i pro{irenje funkcije
stanovanja (B.1. i B.2.).
4. Posebnu pa`nju posvetiti za{titi kulturnih dobara i oblikovanju naselja kroz ure|enje
javnih prostora. Postoje}e i nove objekte javnih slu`bi: kulture, obrazovanja, usluga sa
stanovanjem i zelenilom, integrisati u trgovei poteze, kao javne prostore.
5. Podizanje ekolo{kog nivoa u okviru svih funkcija i namena
6. Realizacija specifi~nih funkcija i namena:
- Park-{uma "\ur|evi stupovi"
- Zelene povr{ine svih nivoa, a posebno u okviru specifi~nih zona javnih funkcija
- Sportski centri svih nivoa
- Pe{a~ke komunikacije, naro~ito na obalama reka.sa specifi~nim na~inom ure|enja
(odmor, {etnja, vo`nja biciklom)
7. Izgradnja i unapre|enje saobra}ajne mre`e, kako magistralnih pravaca, tako i u delu
primarne uli~ne mre`e. Zbog male regulacione {irine ulica, koristiti jednosmerne ulice u
parovima
8. Javnoj rasveti treba posvetiti posebnu pa`nju, naro~ito osvetljenju:puteva, ulica, trgova,
raskrsnica, pe{a~kih prelaza {etali{ta, parkova, skulptura, objekata od posebnog zna~aja,
naro~ito nepokretnih kulturnih dobara.
4.2. PRAVILA GRA\ENJA PO ZONAMA I CELINAMA
Ova Pravila obuhvataju uslove koji se odnose na izgradnju objekata po zonama ili celinama iz
Generalnog plana ( ~l. 42 Zakona o Planiranju i izgradnji Sl. Gl. RS br. 47/2003.), prema
specifi~nostima i potrebama naselja, za sve zone i objekte javnog interesa, objekte stanovanja, centara,
rada i poslovanja, kao i za elemente infrastrukture u delu posebnih zona, kompleksa i objekata, a u
skladu sa ~l. 15. i 20. Pravilnika o sadr`ini, izradi i sprovo|enju urbanisti~kog plana (Sl. Gl. RS
br.75/2003.). Op{ti uslovi urbanisti~ke regulacije prema ovim Pravilima predstavljaju skup me|usobno
zavisnih pravila za osnovnu urbanu strukturu, gra|evinsku parcelu i lokaciju, regulacionu i gra|evinsku
liniju, odnosno polo`aj i karakter objekata na parceli i lokaciji, namenu objekata, fizi~ku strukturu,
gra|evinsku strukturu i obradu, urbanisti~ke pokazatelje iskori{}enosti zemlji{ta i izgra|enosti na parceli
i lokaciji, koji prema karakteru urbane strukture i odgovaraju}e zone defini{u odnose u prostoru i
kapacitet objekata, uslove za sme{taj vozila, ure|enje parcele i priklju~enje na gradski sistem
infrastrukture, odnos prema susednim objektima, okru`enju i za{titi okoline; odnosno odgovaraju}e
tehni~ke, sanitarne i bezbednosne uslove, kao i posebne uslove prema specifi~nim zahtevima za
izgradnju i kori{}enje objekata na parceli i lokaciji, u okviru bloka, zone ili naselja.
Pravila se primenjuju za urbanististi~ke planove posebnih zona ili celina na podru~ju
Generalnog plana, sprovo|enje kroz urbanisti~ki projekat za specifi~ne programe ili lokacije, odnosno
72
za izdavanje izvoda iz Generalnog plana i pojedina~nih odobrenja za izgradnju objekata na ostalom
gra|evinskom zemlji{tu obuhva}enom Generalnim planom, za koje nije odre|ena obaveza izrade
regulacionih planova generalne ili detaljne regulacije. Svi elementi urbanisti~ke regulacije koji nisu
obuhva}eni ovim Pravilima gra|enja defini{u se prema Pravilniku o op{tim uslovima o parcelaciji i
izgradnji i sadr`ini, uslovima i postupku izdavanja akta o urbanisti~kim uslovima za objekte za koje
odobrenje za izgradnju izdaje op{tinska, odnosno gradska uprava ( Sl. Gl. RS br. 75/ 2003.).
4.2.1. JAVNO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE
Izgradnja javnih objekata od op{teg interesa vr{i}e se na pojedina~nim lokacijama prema
planiranoj nameni prostora, ali i u zonama centara svih nivoa, zonama stanovanja i privre|ivanja koje
zadovoljavaju sve uslove u skladu sa funkcijom, neposrednim okru`enjem i planiranom namenom
prostora. Realizacija postoje}ih objekata (dogradnja, nadgradnja) kao i izgradnja novih, vr{i}e se
urbanisti~kim projektima na osnovu postoje}ih ili novih planova detaljne regulacije u skladu sa
prethodno izra|enim programom. Objekti javnih funkcija gradi}e se prema normativima datim u
poglavlju 2.1.1. i slede}im op{tim i posebnim uslovima:
4.2.1.1. OP[TA I POSEBNA PRAVILA GRA\ENJA ZA
JAVNE OBJEKTE OD OP[TEG INTERESA
OP[TA PRAVILA
- spratnost i tip objekata zavisi od njegove namene, a mora biti prilago|en uslovima lokacije i
funkciji;
- dvori{te - kompleks mora biti ure|en tako da bude u skladu sa funkcijom objekta i
okru`enjem;
- indeksi zauzetosti i indeksi izgra|enosti proizlaze iz propisanih normativa za povr{ine
objekata i povr{ine kompleksa svake namene (poglavlje 2.1.1.);
- pojedine funkcije iz ovih delatnosti, sme{tene u objektima graditeljskog nasle|a ili
ambijentalnih celina, moraju zadovoljiti uslove nadle`nih institucija;
- u okviru zona stanovanja, mogu se graditi (u privatnom vlasni{tvu) objekti: obrazovanja,
de~je i socijalne za{tite, zdravstva, kulture, religije, informisanja, ali samo pod uslovom da zadovolje
sve normative i kriterijume za odgovaraju}u delatnost (poglavlje 2.1.4.) i uslove neposrednog
okru`enja;
- za nove lokacije objekata javnih funkcija, potrebno je izvr{iti ispitivanja stabilnosti terena.
DOMINANTNA NAMENA: javni objekti i kompleksi definisani u poglavlju 2.1.1.
MOGU]E PRATE]E NAMENE: druge javne povr{ine, objekti uslu`nih delatnosti i
odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture (parkinzi, trafo stanice...).
Javni objekti od op{teg interesa planirani u okviru druge i tre}e zone za{tite kompleksa
"\ur|evi stupovi-Petrova crkva", gradi}e se prerma posebnim uslovima, na osnovu plana detaljne
regulacije (spratnosti max P+1 u II i P+2 u III zoni za{tite), sa odgovaraju}om zastupljeno{}u zelenih
povr{ina (oko 40%), kori{}enjem prirodnih materijala u obradi objekata i partera. Za ovu zonu ne
primenjuju se izuzetni urbanisti~ki parametri.
1- Obrazovanje: kultura, nauka, zelenilo, sport i rekreacija, uslu`ne delatnosti
2- Zdravstvo: zelenilo i uslu`ne delatnosti
3- De~ja i socijalna za{tita: zelenilo, sport i rekreacija, zdravstvo, stanovanje, uslu`ne
delatnosti
4- Kultura: javno informisanje, obrazovanje, zelenilo, usluge, verski objekti Javno
informisanje: kultura, zelenilo, usluge
73
5- Nauka: obrazovanje, kultura, zelenilo, usluge odgovaraju}i prate}i objekti saobra}ajne i
komunalne infrastrukture
6- Administracija i uprava: zelenilo, kultura, obrazovanje, informisanje, uslu`ne delatnosti
7- Sport i rekreacija: zelenilo, usluge
8- Zelenilo, sport i rekreacija, kultura, nauka, verski objekti, turisti~ki objekti, odre|eni
komunalni objekti i druge odgovaraju}e uslu`ne delatnosti
9- Posebne namene - po iseljenju Vojske SCG: pro{irenje gradskog centra, kultura, nauka,
informisanje, obrazovanje, komunalne delatnosti (pijaca), stanovanje, usluge, zelenilo
10-Saobra}ajni objekti: uslu`ne delatnosti, poslovanje, zelenilo, administracija i odgovaraju}i
prate}i objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture.
NAMENE OBJEKATA ^IJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene ~ija
bi delatnost ugrozila `ivotnu sredinu i osnovnu namenu. (Procena rizika).
POSEBNA PRAVILA:
ZONA PARK-[UME
Zona park-{ume \ur|evi stupovi, kao deo istorijske celine Stari Ras-Sopo}ani, nalazi se u zoni
za{tite kulturnog nasle|a i istorijskog pejza`a - manastir \ur|evi stupovi i Petrova crkva. U ovoj zoni
va`e posebna pravila gra|enja, propisana u poglavlju 3.3.2.1.
Planirana park-{uma "\ur|evi stupovi", predstavlja prirodnu i kulturno-istorijsku celinu koju
~ine kompleksi manastira \ur|evi stupovi i Petrove crkve sa okolnim prostorom. Pored ove
OSNOVNE NAMENE, predvi|en je niz prate}ih namena koje su definisane kroz tri zone za{tite:
I ZONA KULTURNOG DOBRA koja obuhvata prostor na kome je samo za{ti}eno kulturno
dobro uklju~uju}i i prostor za njegovu obnovu i kori{}enje: osnovni i prate}i objekti kulture, slobodne
povr{ine, porta, park, saobra}ajni prilaz, kao i objekti komunalne infrastrukture, neophodni za
funkcionisanje kulturnog dobra;
II ZONA: ZA[TI]ENA OKOLINA KULTURNOG DOBRA predstavlja neposredno okru`enje
kulturnog dobra i prvenstveno je u funkciji o~uvanja integriteta kulturnog dobra;
Za{ti}ena okolina \UR\EVIH STUPOVA i PETROVE CRKVE predstavlja kulturnu i
ambijentalnu celinu i mo`e da ima kulturne i druge sadr`aje u skladu sa duhom kulturnog dobra i
prirodnim i stvorenim vrednostima okoline, kao i objekte saobra}ajne i komunalne infrastrukture,
neophodne za funkcionisanje kulturnog dobra;
III PROSTOR NA KOME SE [TITI PEJZA@ zauzima najve}i deo zone za{tite \ur|evih
stupova i Petrove crkve i mo`e se koristiti za rastresite naseljske strukture male i ujedna~ene spratnosti
niskog stepena izgra|enosti i zauzetosti, bogate javne zelene povr{ine i velike slobodne prostore.
U poto~nim dolinama ([estovski potok, potok \ur|evi stupovi) mogu}i su i drugi kompatibilni
sadr`aji: etno-park, ekskluzivno stanovanje, sportski tereni i sl.
KOMUNALNI OBJEKTI
GROBLJA
- postoje}e povr{ine koristiti za sahranjivanje (prema op{tinskoj odluci),
- nova groblja i zone pro{irenja postoje}ih realizovati prema planskom aktu i prate}oj
dokumentaciji,
DOMINANTNA NAMENA: groblje
MOGU]E PRATE]E NAMENE: zelenilo, uslu`ne delatnosti i prate}i objekti komunalne
infrastrukture.
74
Za{ti}ene prostore Jevrejskog groblja i Pravoslavnog groblja Donji Aleksinac treba urediti
prema posebnom urbanisti~ko-hortikulturnom projektu. Time bi se u zoni grada gde su postojale
tradicionalne ba{te koje su bezmalo i{~ezle pojavile kultivisane javne zelene povr{ine.
Groblje u II zoni za{tite oko Petrove crkve treba urediti prema uslovima nadle`nog zavoda za
za{titu spomenika kulture i Republi~kog zavoda za za{titu prirode.
PIJACE
- dvonamensko kori{}enja prostora i realizacija distributivnih centara.
DOMINANTNA NAMENA: pijaca (zelena, sto~na i kvanta{ka)
MOGU]E PRATE]E NAMENE: usluge i poslovanje i prate}i objekti komunalne infrastrukture
SANITARNA DEPONIJA KOMUNALNOG OTPADA
- realizacija na regionalnom nivou (prema odredbama nacionalne strategije).
DOMINANTNA NAMENA: deponovanje komunalnog otpada na sanitarni i odr`iv na~in
MOGU]E PRATE]E NAMENE: izabrani na~ini savremenog tretmana komunalnog otpada sa
prate}im objektima komunalne infrastrukture.
Pravila gra|enja za ostale komunalne objekte, kao i za sve ostale javne objekte, definisana su u
op{tim pravilima za javne objekte od op{teg interesa i u pravilima ure|enja (poglavlje 2.1.1.).
Javni objekti od op{teg interesa u zoni neposredne za{tite kulturnog nasle|a u okviru istorijske
urbane matrice: Novi Pazar-istorijsko jezgro, kao i u zonama za{tite \ur|evih stupova i Petrove crkve
realizova}e se na osnovu op{tih i posebnih pravila, propisanih u poglavlju 3.2. ZA[TITA NKD I
AMBIJENTALNIH CELINA, prema uslovima nadle`nog zavoda za za{titu spomenika kulture.
MRE@A I OBJEKTI KOMUNALNE INFRASTRUKTURE
Elektroenergetika
Celokupnu elektroenergetsku mre`u i trafostanice graditi u skladu sa va`e}im zakonskim
propisima.
Nadzemni vodovi
Zadr`avaju se trase svih dalekovoda 110, 35 i 10 KV. Planirani su za{titni koridori za
dalekovode 110kV {irine 30m ( po 15 m levo i desno od ose dalekovoda). Za dalekovode 35 kV
za{titni koridori su {irine 20 m (po 10 m levo i desno od ose dalekovoda).
Izgradnju novih objekata i usagla{avanje postoje}ih obzirom na sigurnosnu visinu i sigurnosnu
udaljenost od dalekovoda izvesti u svemu prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradnju
nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1 kV do 400 kV ("Sl.list SFRJ", br.
65/1988. i "Sl.list SRJ", br. 18/1992). Prema navedenom Pravilniku :
- Sigurnosna visina je najmanje dozvoljena vertikalna udaljenost provodnika, odnosno delova
pod naponom od zemlje ili nekog objekta pri temperaturi +400C, odnosno pri temperaturi -5
9C sa
normalnim dodatnim optere}enjem bez vetra.
- Sigurnosna udaljenost je najmanja dozvoljena udaljenost provodnika, odnosno delova pod
naponom od zemlje ili nekog objekta u bilo kom pravcu pri temperaturi +400C i optere}enju vetrom od
nule do punog iznosa.
Sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti za vodove od 1 KV do 110 KV navedene su u
tabeli 1. Ako nije posebno nagla{eno, te vrednosti se pove}avaju za vodove ve}eg nazivnog napona,
ito:
1. za 0,75m - za vodove nazivnog napona 220 KV;
75
2. za 2,00m - za vodove nazivnog napona 400 KV.
Prelazak i pribli`avanje raznim objektima vodova od 1 KV do 110 KV.
Objekat
Sigurnosna visina (m) Sigurnosna udaljenost (m)
Poj.
izol.
Nepristupa~na mesta 4,0 3,0
Mesta nepristupa~na vozilima 5,0 4,0
Mesta pristupa~na vozilima 6,0 5,0
Zgrade(nepristupa~ni deo:
krov,dimnjak i sl. 3,0 3,0
E;(M)
Zgrade(pristupa~ni deo: terasa,
balkon, gra|evinske skele i sl.) 5,0 4,0 E;(M)
Zgrade pogonskih prostorija 3,0 uz za{.mere 3,0 uz za{t.mere E;(M)
Zgrade sa zapaljivim krovom 12,0 5,0 E;M
Objekti sa lako zapaljjivim
materijal. Ne sme Visina stuba+3,0 min 15,0
Naseljena mesta 7,0 E
Sportska igrali{ta Ne sme preko streli{ta 12,0 E;M
Javna kupali{ta i kampinzi Ne sme
Smu~arske skakaonice Ne sme 8,0 od odsko~ne staze; 12,0 od
dosko~ne staze E; M
[ume i drve}e 3,0
Regionalni putevi, lokalni putevi i
putevi za industrijske objekte 7,0 Stub: 10,0 (izuzetno: 5,0) E,M
Magistralni putevi 7,0 Stub: 20,0 (izuzetno: 10,0) E,M E
Autoputevi 7,0 Stub: 40,0 (izuzetno: 10,0) E; M
Gusto naseljena mesta 7,0 E; M
Pijace i va{ari{ta 12,0 E; M
Parkirali{ta i autobuska stajali{ta 7,0 E; M
Tramvaji i trolejbusi 3,0 E; M
Splavne reke 7,0 E
Plovne reke i kanali 15,0 Stub: 10,0 od obale; 6,0 od nasipa E; M
76
Mostovne konstrukcije 5,0 od pristupa~nih delova: 3,0 od
nepristupa~nih delova
Antene televizijskih i radio
prijemnika 2,0 5,0 E; M
Antene predajnih i prijemnih
stanica Ne sme
Visokonaponski vod 2,5 1,0 E
Niskonaponski vod 2,5 2,0 E; M
Telekomunikacioni kablovi
Stub: 10,0 za 1-110 KV
(izuzetno:1,0 za 1-35 KV) 15,0 za
220 KV; 25,0 za 400 KV
Telekomunikacioni nadzemni vod
5,5 za 400 KV; 4,0 za
220 KV; 3,0 za 35-110
KV
Prov.: 5,0 od stuba TK voda Stub:
2,0 od prov. TK voda E; M
@i~are 5,0 E; M
Metalne i `i~ane ograde 3,0 Stub: 0,7 Un (cm) min. 20 (cm)
@i~ane mre`e 3,75 3,75 E
Gasovodi, naftovodi,paravodi i sl. 8,0 8,0
Stub:visina stuba +3,0
Stogovi i su{are 12,0 5,0
Groblja 6,0 Stub: ne sme 5,0 E; M
Aerodromi Ne sme
1000 od poletno-sletne staze
(izuzetno: <1000) 3000 kod
ukr{tanja sa stazom
Heliodromi Ne sme 1000 u smeru polet./sletanja 200 u
ostalim smerovima
Protivgradne stanice Ne sme 200
@elezni~ke pruge koje nisu
predvi|ene za elektrifikaciju 7,0 (izuzetno: 6,0) Stub: 10,0 od {ine (izuzetno: 5,0) M
Stani~ni peroni, istovarne rampe i
dr. 12,o
Elektrificirane `elezni~ke pruge sa
nadzemnom kontaktnim vodom 12,0 Stub: 15,0 od {ine E; M
77
Industrijske pruge i koloseci 7,0 bez k.voda 12,0 sa
k. vodom
M E;
M
Staklenioci i staklne ba{te 3,0 3,0
LEGENDA: - bez obzira na napon; Un - nazivni napon (KV);
E - elektri~no poja~ana izolacija;
M - mehani~ki poja~ana izolacija.
NAPOMENA: Pri prelasku vodova preko objekata, odnosno pri pribli`avanju vodova objektima,
sigurnosna visina je jednaka sigurnosnoj udaljenosti ako za sigurnosnu visinu nije navedena posebna
vrednost.
Za neke objekte definisani su dodatni kriterijumi prema kojima se smatra da vod prelazi preko objekta,
odnosno pored objekta, a samim tim da li je merodavna sigurnosna visina ili udaljenost, i to:
- Nadzemni vod prelazi preko zgrade, staklenika ili staklene ba{te kad je rastojanje horizontalne
projekcije najbli`eg provodnika u neotklonjenom polo`aju od objekta manje od 3m za vodove nazivnog
napona do 20 KV i manje od 5m za vodove nazivnog napona ve}eg od 20KV.
- Nadzemni vod prelazi preko parkirali{ta i autobuskih stajali{ta kad je rastojanje horizontalne
projekcije najbli`eg provodnika u neotklonjenom polo`aju manje od 5m.
Prema Pravilniku o tehni~kim normativima za izgradnju niskonaponskih nadzemnih vodova ("Sl. list
SFRJ", br. 6/1992):
- Sigurnosna visina je najmanja dozvoljena vertikalna udaljenost izme|u lan~anice u rasponu ili
delova pod naponom voda i tla, ili objekta koji se nalazi u polju raspona pri temperaturi u`eta ili
samonose}eg kablovskog snopa (SKS) od +400C ili -5
0C zajedno sa ledom, a koja daje ve}i ugib.
- Sigurnosna udaljenost je najmanja dozvoljena udaljenost u bilo kom pravcu izme|u u`eta ili
samonose}eg kablovskog snopa(SKS) ili delova pod naponom voda i objekta koji se nalazi u polju
raspona pri temperaturi u`eta ili SKS od +400C zajedno sa dodatnim optere}enjem od pritiska vetra.
4.2.2. OSTALO GRA\EVINSKO ZEMLJI[TE
4.2.2.1. STANOVANJE
A. STANOVANJE VISOKIH GUSTINA
A1. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 100-150 stanova/ha
Postoje}e zone kolektivnog stanovanja spratnosti do P+12, sa poslovnim prostorom u
prizemnim i drugim eta`ama. Pravila gra|enja odnose se na slede}e intervencije:
- nadgradnja objekata do propisane visine, zbog sanacije ravnih krovova, uz mogu}nost
formiranja potkrovne eta`e, u skladu sa odgovaraju}om zakonskom regulativom. Ukoliko je
blokovska gradnja, neophodno je da se radi idejno re{enje za ceo ili odgovaraju}i deo
bloka.
- pretvaranje stambenog prostora u poslovni u prete`no u prizemljima stambenih zgrada a
delimi~no i na vi{im eta`ama.
CELIA 1 - statisti~ki krugovi: 39 i 47
CELINA 4 - statisti~ki krug 78
DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE
78
MOGU]E PRATE]E NAMENE: sve uslu`ne delatnosti, objekti javne namene, lokalni parking
prostori, blokovsko zelenilo i rekreacione povr{ine , kao i objekti prate}e infrastrukture.
NAMENE OBJEKATA ^IJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za
koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugro`avaju `ivotnu sredinu i osnovnu namenu.
- Osnovni tip stanovanja u ovim zonama je vi{eporodi~ni, slobodnostoje}i ili nizovi.
- nadgradnja treba da ~ini jedinstvenu gra|evinsku i arhitektonsku celinu sa osnovnim
objektom.
- indeks zauzetosti max 40% na nivou bloka, a za pojedina~ne parcele do 60%, uz uslov
obezbe|enja svih funkcija objekata u okviru osnovne parcele, kao i namena u okru`enju
- indeks izgra|enosti 3,2 (max 3,6 u postoje}im blokovima u kojima nema nove stambene
gradnje, ve} samo opremanje prate}im sadr`ajima)..
- kod obra~una stepena izgra|enosti ne ura~unava se pomo}ni prostor podrumske eta`e.
- spratnost objekata - Kod objekta spratnosti preko P+6, mogu}e je, u cilju sanacije ravnih
krovova, formiranje stambenog prostora samo u potkrovnoj eta`i. Za objekte ni`e spratnosti od P+6
mogu}a je nadgradnja do ove spratnosti, uz formiranje i potkrovnih eta`a. Sanacija krovova
podrazumeva izgradnju kosih krovova odgovaraju}eg nagiba u skladu sa arhitekturom postoje}eg
objekta. Nadgradnja objekata u cilju sanacije ravnih krovova, uz mogu}nost formiranja potkrovnih
eta`a, vr{i se tako da obrada fasada, oblik i obrada krovova ~ine jedinstvenu arhitektonsko-gra|evinsku
celinu sa osnovnim objektom. U zoni za{tite istorijskog jezgra, obavezni su uslovi nadle`nog zavoda za
za{titu spomenika kulture.
Kod nadgradnje objekata obavezno je primeniti sve Zakonom propisane mere koje treba da
garantuju stabilnost zgrade i susednih objekata.
- poslovni prostor predvi|en je u prizemnim i drugim delovima objekata
- parkiranje - javna parkirali{ta i parking gara`e
- zadr`ava se postoje}a parcela, (pod objektom). Parcelacija, preparcelacija ili ispravka granica
parcela vr{i se na osnovu va`e}eg Zakona o planiranju i izgradnji.
- zadr`ava se postoje}i sistem regulacije. Prepusti van gra|evinske ili regulacione linije, prema
va`e}em Pravilniku o pravilima regulacije i parcelacije.
A1.1. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 70-100 stanova/ha
Nove zone prete`no vi{eporodi~nog stanovanja, na slede}im lokacijama:
CELINA 1 - statisti~ki krug 47/22
CELINA 3 - statisti~ki krug 10/11,19
DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE
MOGU]E PRATE]E NAMENE: sve uslu`ne delatnosti, objekti javne namene, lokalni parking
prostori blokovsko zelenilo i rekreacione povr{ine , kao i objekti prate}e infrastrukture.
NAMENE OBJEKATA ^IJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za
koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugro`avaju `ivotnu sredinu i osnovnu namenu.
- indeks izgra|enosti 2,8 - 3,2
- indeks zauzetosti 40-60%
- spratnost od (P0)+P+2(+Pt) do (P0)+P+6
- podrumske, odnosno suterenske prostore koristiti za ure|enje dvonamenskih skloni{ta, sa
funkcijom gara`a, podrumskih pomo}nih prostorija ili poslovnog prostora;
Definisani stepen izgra|enosti i stepen iskori{}enosti predstavlja maksimum za pojedine tipove
stanovanja u izgradnji i postoje}im blokovima, obuhvataju}i osnovne stambene i prate}e objekte bloka
i naselja. Kod najvi{ih parametara u blokovima rekonstrukcije i obnove posebno se analizira odnos
fizi~ke strukture prema stepenu izgra|enosti i iskori{}enosti zemlji{ta, pri ~emu se realizuju re{enja
koja odgovaraju karakteristikama zahvata, regulaciji i pravilima gra|enja ovih zona, obuhvataju}i i
nadgradnju objekata za formiranje kosih krovova.
79
- izgra|enost zone je 40-60% pod objektima, 20% pod saobra}ajnicama i parking prostorima,
20-40% pod slobodnim javnim povr{inama (trgovi, pe{a~ke staze, de~ja igrali{ta, otvoreni tereni,
zelenilo);
- u prizemnim i drugim eta`ama objekata mogu} je poslovni prostor;
- Kod realizovanih naselja i blokova zadr`ava se postoje}i sistem regulacije, u koji se uklapaju
novi i prate}i objekti. Regulacija novih naselja, blokova i lokacija prati {ire poteze, na koje se
povezuje nova celina prema karakteristikama programa, fizi~ke strukture i zahvata.
- obezbediti prilaze za invalidna lica;
A2. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 40-70 stanova/ha
Stanovanje tipa A.2. obuhvata zone u`eg centra, koje se {ire kroz izgra|ene blokove stanovanja
na individualnim parcelama, prema podru~ju {ireg centralnog jezgra. Zbog blizine centra i nivoa
opremljenosti, ove zone su obuhva}ene permanentnom rekonstrukcijom, sa pogu{}avanjem stanovanja i
uvo|enjem prate}ih delatnosti u objekte, parcele i blokove.
CELINA 1 - statisti~ki krugovi 39, 47, 55 i 98
CELINA 2 - statisti~ki krug 01 /22, 23, 24, 25, 26
CELINA 3 - statisti~ki krug 10 /01, 02, 03, 04
CELINA 4 - statisti~ki krug 78 /05, 06, 08, 09, 10, 11, 12, 15, 16, 18, 19
DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE
MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, poslovanje, mala privreda, javne namene i
objekti prate}e infrastrukture.
NAMENE OBJEKATA ^IJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za
koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugro`avaju `ivotnu sredinu i osnovnu namenu.
- indeks izgra|enosti - 1,6 izuzetno 2,8
- indeks zauzetosti - 60% izuzetno 80%
- poslovni prostor - u prizemnim i drugim delovima objekata;
- osnovna spratnost (P0)+P+2+(Pt) - ni`a spratnost. U slu~aju blokovske gradnje na regulaciji,
posebno du` linijskih centara, spratnost se formira na nivou (Po)+P+3+Pt - srednja spratnost, (izvan
zona za{tite istorijskog jezgra u kome va`e posebni uslovi i pravila gra|enja).
- izuzetna, vi{a spratnost do (P0)+P+4(+Pt) mogu}a je kod promene lokalne urbane strukture
(rekonstrukcije bloka ili dela bloka i transformacije - porodi~no u vi{eporodi~no) u zonama koje ne
podle`u za{titi NKD (Uslovi nadle`ne institucije za{tite)
- Izuzetna spratnost, stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemlji{ta odnosi se pre svega na
objekte vi{eporodi~nog stanovanja i poslovanja, odnosno i na ostale objekte u okviru manjih parcela
i specifi~nih lokacija u`eg centra.
- Prete`ni tip u ovim zonama treba da bude blokovska gradnja, sa objektima ni`e spratnosti na
regulaciji u okviru individualnih parcela, uz mogu}nost izgradnje vi{e stambenih jedinica, povezivanjem
objekata po horizontali i vertikali u okviru gra|evinske celine. Pri tome osnovni stambeni objekat mo`e
biti porodi~ni ili vi{eporodi~ni sa vi{e od ~etiri stambene jedinice, u zavisnosti od kapaciteta objekta i
parcele, uz odgovaraju}e urbanisti~ke parametre i pravila regulacije ovih zona. U ovom sistemu
obavezna je analiza organizacije parcele i uticaja na susedne parcele i objekte, uz obezbe|enje uslova
stanovanja u prostornom i funkcionalnom kontaktu objekta.
- Minimalna povr{ina parcele je 200 m2, za manje objekte ni`e spratnosti po dubini zona
porodi~ne stambene izgradnje . Kod parcela ve}ih od 500 m2 mogu}a je preparcelacija ili izgradnja
vi{eporodi~nog stambenog objekta ni`e i srednje spratnosti, objekata me{ovite namene ili objekata
poslovanja, u skladu sa ostalim pravilima gra|enja i regulacije ovih zona. Zbog karaktera parcelacije
u`eg gradskog jezgra dozvoljava se odstupanje u veli~ini minimalne parcele za oba tipa objekata do
20%, {to se posebno analizira u okviru programa izgradnje, parcele i lokacije.
Najmanja {irina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg porodi~nog stambenog objekta je 10.00
metara, uz obavezu obezbe|enja kolskog prolaza od 2,00m.. Pri ovome se za zone postoje}e
izgra|enosti mogu koristiti i parcele specifi~nog oblika, sa minimalnom {irinom do 8.00 metara. Kod
blokovskog sistema izgradnje minimalna {irina parcele je 8.00 metara, a kod planiranih kontinualnih
80
nizova i do 6.00 metara. Minimalna {irina parcele za vi{eporodi~ni slobodnostoje}i stambeni objekat
ni`e spratnosti je 15.00 metara, pri ~emu se moraju ispo{tovati odgovaraju}e udaljenosti prema
susedima. Minimalne {irine parcela za vi{eporodi~ne objekte u nizu odrediti kroz analizu bloka za
svaki konkretni slu~aj.
- Kod planiranja i izgradnje novih blokova i poteza slobodnostoje}ih objekata minimalno
udaljenje gra|evinske linije od regulacione je 3.00 metra. U izgra|enim potezima gra|evinska linija se
odre|uje prema prete`noj poziciji izgra|enih objekata, odnosno prema susedima u potezu. Kod
postoje}ih slobodnostoje}ih objekata, odnosno kod rekonstrukcije postoje}ih objekata koji su van
planirane gra|evinske linije poteza, mogu se usaglasiti ili rekonstruisati objekti koji su iza gra|evinske
linije i objekti koji su ispred gra|evinske linije, ukoliko nisu na regulaciji, ne ometaju saobra}ajnu
preglednost ili suseda.
- Kod blokovskog sistema gra|evinska linija objekta je na regulaciji. Ispadi objekta na ovom
delu ne mogu pre}i regulacionu liniju vi{e od 1.20 metra, i to na delu objekta vi{em od 3.00 metra u
odnosu na trotoar i manjem od 50.00 % {irine uli~ne fasade.
- pomo}ni prostor se obezbe|uje isklju~ivo u okviru osnovnih objekata;
Kod porodi~nih stambenih objekata vozila se sme{taju u objektu ili na parceli, prema broju
izgra|enih stanova. Izuzetno za pojedine specifi~ne poteze (postoje}a izgra|enost u punom frontu, mala
{irina parcela, potezi za{ti}enih objekata i celina), parkiranje se mo`e obezbediti i izvan parcela u
okviru stambenih ulica, ili na javnom i zajedni~kom parkingu. Za vi{eporodi~ne stambene objekte
parkiranje se obezbe|uje na parceli sa jednim parking mestom za jedan stan kompletne stambene
strukture,
- u blokovima planiranim za rekonstrukciju, mora se izvr{iti detaljna analiza svakog bloka u
zahvatu plana detaljne regulacije, radi postizanja optimalnog stepena rekonstrukcije.
Zone stanovanja visokih gustina u zoni neposredne za{tite kulturnog nasle|a u okviru istorijske
urbane matrice: Novi Pazar-istorijsko jezgro, realizova}e se na osnovu op{tih i posebnih pravila,
propisanih u poglavlju 3.2. ZA[TITA NKD I AMBIJENTALNIH CELINA, prema uslovima nadle`nog
zavoda za za{titu spomenika kulture.
B - SREDNJE GUSTINE STANOVANJA
B1 - GUSTINE STANOVANJA Gs = 20-40 stanova/ha
Zone prete`no postoje}eg individualnog stanovanja u kojima je mogu}e vr{iti dogradnju,
nadgradnju, kao i novu izgradnju.
CELINA 2 - statisti~ki krug 01 /04, 06, 07, 18, 19, 20, 21
CELINA 3 - statisti~ki krug 10 /05, 07, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18,19
CELINA 4 - statisti~ki krug 78 /07, 14, 21, 22, 23
CELINA 5 - statisti~ki krug 63 /08, 09, 10, 11, 12
statisti~ki krug 71 /03,04
CELINA 6 - popisni krugovi: 01, 05, 17
CELINA 9 - statisti~ki krug 12 /02, 06
ZONA 10 - statisti~ki krug 01 /05, 06, 14a, 15, 16, 17
DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE
MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, me{ovito poslovanje - trgovina na veliko i
malo, i manji proizvodni programi (prema uslovima iz poglavlja 4.1.1.2.2.b/), javne namene u
privatnom vlasni{tvu i prate}i objekti komunalne infrastrukture.
NAMENE OBJEKATA ^IJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za
koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugro`avaju `ivotnu sredinu i osnovnu namenu objekta
na parceli i suseda.
- indeks izgra|enosti 1,0- 1,6, izuzetno 2,0
81
- indeks zauzetosti 40% -60% izuzetno 70%
- osnovna spratnost (P0)+P+2+(Pt), a (P0)+P+3(+Pt) u linijskim centrima i na uglovima blokova
- Promena lokalne urbane strukture mo`e da obuhvati blokove u okviru lokalnih, reonskih ili
du` linijskuh centara, kada se primenjuju parametri za gustine A.2. (osim u zonama koje su
obuhva}ene merama za{tite NKD - uslovi nadle`ne institucije za{tite ). Minimalna {irina parcele za
vi{eporodi~ni slobodnostoje}i stambeni objekat je 15.00 metara, pri ~emu se moraju ispo{tovati
odgovaraju}e udaljenosti prema susedima.
- Izuzetna spratnost, stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemlji{ta odnosi se pre svega na
objekte vi{eporodi~nog stanovanja i poslovanja, odnosno i na ostale objekte u okviru manjih parcela
i specifi~nih lokacija u`eg centra.
- najmanja {irina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg objekta je 10.00 metara. Kod ve}ih
objekata poslovanja i proizvodnje, {irina parcele se uskla|uje sa karakterom lokacije i delatnosti,
odnosno odnosom prema okru`enju i susedu. Minimalna {irina parcele za objekte u nizu iznosi 6,00
metara.
- polo`aj porodi~nih stambenih objekata u odnosu na regulacionu liniju uskla|uje se sa
pozicijom ve}ine izgra|enih objekata u uli~nom nizu, kompleksu ili bloku (vi{e od 50%).
- mogu}a je rekonstrukcija ili usagla{avanje postoje}ih objekata koji u manjoj meri odstupaju
od planirane ili prete`ne gra|evinske linije poteza, ukoliko nisu na regulacionoj liniji i ukoliko ne
postoje smetnje tehni~ke ili funkcionalne prirode (saobra}ajna preglednost, ugro`avanje suseda na
osnovnoj gra|evinskoj liniji i sl.)
- min povr{ina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg stambenog objekta iznosi 2,40 ara, za
dvojni objekat 4,00 ara, a za objekte u nizu 1,80 ari; veli~ina parcele se kre}e, u zavisnosti od tipa
stanovanja, od 1,80-5,0 ari. Ukoliko je parcela preko 5,00 ari, mogu}a je preparcelacija ili gradnja
ve}eg broja stanova na parceli odre|ene spratnosti, kao i objekti poslovanja i male privrede pod
propisanim uslovima za{tite `ivotne sredine;
- poslovni prostor prete`no u prizemnim, ali i u drugim delovima objekata;
- mogu}a je izgradnja drugogili dvojnog objekta na parceli za stanovanje ili poslovni prostor iz
tercijarnog ili sekundarnog sektora;
- pomo}ni prostor se obezbe|uje u okviru osnovnih objekata ili kao drugi objekat na parceli
iz prethodnog stava;
- Na parcelama ve}im od 500m2 mogu}e je graditi vi{eporodi~ne stambene objekte, objekte
me{ovite namene, odnosno poslovne objekte i objekte za obavljanje delatnosti usluga, servisa i
specifi~no organizovane proizvodnje, koje po karakteru i kapacitetu ne ometaju osnovnu funkciju
stanovanja, a u skladu sa karakterom parcele, odnosom prema susedu i pravilima gra|enja ovih zona.
Ovo se posebno odnosi na sve poteze linijskih i lokalnih centara, koji su bitni za regulaciju {irih
zonskih i saobra}ajnih poteza..
Kod uvo|enja programa poslovanja i proizvodnje, posebno kod specifi~nih programa, obavezno
se defini{e karakter programa i mere za{tite na lokaciji, odnosno, po potrebi radi procena uticaja na
`ivotnu sredinu, sa svim elementima za{tite u okviru objekata, instalacija, opreme, parcele i zahvata.
- parkiranje - na parceli korisnika ili u gara`i koja je u okviru osnovnog ili zasebnog
pomo}nog objekta (prema prethodnim uslovima).
B.1.1. - GUSTINE STANOVANJA Gs = 20-40 stanova/ha
Nove zone prete`no individualnog stanovanja i zaokru`ivanje postoje}ih zona B.1. na slede}im
lokacijama:
NOVE ZONE:
CELINA 3 - statisti~ki krug 10 /12
CELINA 5 - statisti~ki krug 71 /03
ZONA 12 - deo zone izme|u planirane obilaznice i
planirane zone stanovanja A2
ZAOKRU@IVANJE POSTOJE]IH:
U okviru svih celina i zona gustine B.1.
82
DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE
MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, javne namene, me{ovito poslovanje i mala
privreda pod odre|enim uslovima propisanim na kraju poglavlja 4.1.1.2.2.b/ kao i objekti prate}e
infrastrukture.
NAMENE OBJEKATA ^IJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za
koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugro`avaju `ivotnu sredinu i osnovnu namenu.
- indeks izgra|enosti 1,0- 1,6
- indeks zauzetosti 40% -60%
- osnovna spratnost (P0)+P+2+(Pt), a (P0)+P+3(+Pt) u linijskim centrima i na uglovima blokova
- Promena lokalne urbane strukture mo`e da obuhvati blokove du` linijskuh centara , kada se
primenjuju parametri za gustine A.2. (osim u zonama koje su obuhva}ene merama za{tite NKD -
uslovi nadle`ne institucije za{tite ). Minimalna {irina parcele za vi{eporodi~ni slobodnostoje}i stambeni
objekat je 15.00 metara, pri ~emu se moraju ispo{tovati odgovaraju}e udaljenosti prema susedima.
- Izuzetna spratnost, stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemlji{ta odnosi se pre svega na
objekte vi{eporodi~nog stanovanja i poslovanja, odnosno i na ostale objekte u okviru manjih parcela
i specifi~nih lokacija u`eg centra.
- Sav pomo}ni prostor stanovanja i poslovanja realizuje se isklju~ivo u okviru osnovnih
objekata na parceli.
- tip stanovanja je individualni, u varijantama slobodnostoje}ih, dvojnih i objekata u nizu;
- najmanja {irina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg objekta je 10.00 metara. Kod ve}ih
objekata poslovanja i proizvodnje, {irina parcele se uskla|uje sa karakterom lokacije i delatnosti,
odnosno odnosom prema okru`enju i susedu.
- minimalno udaljenje gra|evinske od regulacione linije je 3,00m. Kod postoje}ih blokova ili
poteza, polo`aj gra|evinske linije u odnosu na regulacionu liniju uskla|uje se sa pozicijom ve}ine
izgra|enih objekata u uli~nom nizu, (vi{e od 50%).
- min povr{ina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg objekta iznosi 2,40 ara, za dvojni objekat
4,00 ara, a za objekte u nizu, 1,80 ari; veli~ina parcele je u zavisnosti od tipa stanovanja, od 1,80-
5,00ari. Ukoliko je parcela preko 5,00 ari, mogu}a je preparcelacija ili gradnja ve}eg broja stanova na
parceli odre|ene spratnosti, kao i objekti poslovanja i male privrede pod propisanim uslovima za{tite
`ivotne sredine;
- poslovni prostor prete`no u prizemnim, ali i u drugim delovima objekata;
- na parcelama od 5,00-8,00 ari, mogu}a je izgradnja drugog objekta na parceli za stanovanje
ili poslovni prostor iz tercijarnog ili sekundarnog sektora;
- pomo}ni prostor se obezbe|uje u okviru osnovnih objekata ili kao drugi objekat na parceli iz
prethodnog stava;
- Na parcelama ve}im od 500m2 mogu}e je graditi vi{eporodi~ne stambene objekte, objekte
me{ovite namene, odnosno poslovne objekte i objekte za obavljanje delatnosti usluga, servisa i
specifi~no organizovane proizvodnje, koje po karakteru i kapacitetu ne ometaju osnovnu funkciju
stanovanja, a u skladu sa karakterom parcele, odnosom prema susedu i pravilima gra|enja ovih zona.
Ovo se posebno odnosi na sve poteze linijskih i lokalnih centara, koji su bitni za regulaciju {irih
zonskih i saobra}ajnih poteza..
Kod uvo|enja programa poslovanja i proizvodnje, posebno kod specifi~nih programa, obavezno
se defini{e karakter programa i mere za{tite na lokaciji, odnosno, po potrebi radi procena uticaja na
`ivotnu sredinu, sa svim elementima za{tite u okviru objekata, instalacija, opreme, parcele i zahvata.
- parkiranje - na parceli korisnika ili u gara`i koja je u okviru osnovnog ili pomo}nog objekta
uz zadovoljenje svih prethodnih uslova.
B.2. GUSTINE STANOVANJA Gs = 15-20 stanova/ha
Postoje}e zone individualnog stanovanja u kojima je mogu}e vr{iti dogradnju, nadgradnju, kao
i novu izgradnju.
CELINA 2 - statisti~ki krug 01 /04, 06, 07, 18, 19, 20, 21
CELINA 3 - statisti~ki krug 10 /05, 07, 11, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18,19
CELINA 4 - statisti~ki krug 78 /07, 14, 21, 22, 23
83
CELINA 5 - statisti~ki krug 63 /08, 09, 10, 11, 12
statisti~ki krug 71 /03,04
CELINA 6 - popisni krugovi: 01, 05, 17
CELINA 9 - statisti~ki krug 12 /02, 06
ZONA 10 - statisti~ki krug 01 /05, 06, 14a, 15, 16, 17
DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE
MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, me{ovito poslovanje - trgovina na veliko i
malo, i manji proizvodni programi (prema uslovima iz poglavlja 4.1.1.2.2.b/, kao i prate}i objekti
infrastrukture.
NAMENE OBJEKATA ^IJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za
koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugro`avaju `ivotnu sredinu i osnovnu namenu objekta
na parceli i suseda.
- indeks izgra|enosti 0,8- 1,0, izuzetno 1,6
- indeks zauzetosti 30% -50% izuzetno 70%
- osnovna spratnost stambenih objekata je (P0)+P+1+(Pt). Za objekte u okviru linijskih, lokalnih
i reonskih centara, spratnost se mo`e uve}ati na (Po)+P+2+(Pt). U slu~aju promene lokalne urbane
strukture koja mo`e da obuhvati i ceo blok (porodi~no u vi{eporodi~no) i do (Po)+P+3+(Pt), odnosno
P+4 ali samo u zonama koje nisu obuhva}ene merama za{tite NKD (Uslovi nadle`ne institucije za{tite).
U tom slu~aju, primenjuju se urbanisti~ki parametri za gustine A.2. Minimalna {irina parcele za
vi{eporodi~ni slobodnostoje}i stambeni objekat ove spratnosti je 15.00 metara, pri ~emu se moraju
ispo{tovati odgovaraju}e udaljenosti prema susedima.
- Izuzetna spratnost, stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemlji{ta odnosi se na objekte
vi{eporodi~nog stanovanja i poslovanja, odnosno i na ostale objekte u okviru manjih parcela i
specifi~nih lokacija u okviru lokalnih i linijskih centara.
- polo`aj porodi~nih stambenih objekata u odnosu na regulacionu liniju uskla|uje se sa
pozicijom ve}ine izgra|enih objekata u uli~nom nizu, kompleksu ili bloku (vi{e od 50%).
- mogu}a je rekonstrukcija ili usagla{avanje postoje}ih objekata koji u manjoj meri odstupaju
od planirane ili prete`ne gra|evinske linije poteza, ukoliko nisu na regulacionoj liniji i ukoliko ne
postoje smetnje tehni~ke ili funkcionalne prirode (saobra}ajna preglednost, ugro`avanje suseda na
osnovnoj gra|evinskoj liniji i sl.).
- najmanja {irina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg objekta je 10.00 metara. Kod ve}ih
objekata poslovanja i proizvodnje, {irina parcele se uskla|uje sa karakterom lokacije i delatnosti,
odnosno odnosom prema okru`enju i susedu. Minimalna {irina parcele za objekte u nizu iznosi 6,00
metara.
- min povr{ina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg stambenog objekta treba da bude 3,00
ara, za dvojni objekat 4,5 ara, a za objekat u nizu 1,80 ari; veli~ina parcele se kre}e, u zavisnosti od
tipa stanovanja, od 1,8-5,0 ari. Ukoliko je parcela preko 5,00 ari, mogu}a je preparcelacija ili gradnja
ve}eg broja stanova na parceli odre|ene spratnosti, kao i objekti poslovanja i male privrede pod
propisanim uslovima za{tite `ivotne sredine;
- poslovni prostor prete`no u prizemnim, ali i u drugim delovima objekata;
- na parcelama od 5,00-8,00 ari, mogu}a je izgradnja drugog objekta na parceli za stanovanje
ili poslovni prostor iz tercijarnog ili sekundarnog sektora;
- pomo}ni prostor se obezbe|uje u okviru osnovnih objekata ili kao drugi objekat na parceli iz
prethodnog stava;
- Na parcelama ve}im od 500m2 mogu}e je graditi vi{eporodi~ne stambene objekte, objekte
me{ovite namene, odnosno poslovne objekte i objekte za obavljanje delatnosti usluga, servisa i
specifi~no organizovane proizvodnje, koje po karakteru i kapacitetu ne ometaju osnovnu funkciju
stanovanja, a u skladu sa karakterom parcele, odnosom prema susedu i pravilima gra|enja ovih zona.
Ovo se posebno odnosi na sve poteze linijskih i lokalnih centara, koji su bitni za regulaciju {irih
zonskih i saobra}ajnih poteza..
Kod uvo|enja programa poslovanja i proizvodnje, posebno kod specifi~nih programa, obavezno
se defini{e karakter programa i mere za{tite na lokaciji, odnosno, po potrebi radi procena uticaja na
`ivotnu sredinu, sa svim elementima za{tite u okviru objekata, instalacija, opreme, parcele i zahvata.
84
- parkiranje - na parceli korisnika ili u gara`i koja je u okviru osnovnog ili zasebnog
pomo}nog objekta (prema prethodnim uslovima).
- postoje}e zone stanovanja B.2. u okviru druge i tre}e zone za{tite kompleksa "\ur|evi
stupovi-Petrova crkva", zadr`avaju se u okviru planirane park-{ume, uz mogu}nost razvijanja mogu}ih
prate}ih sadr`aja i uz odre|ena pravila gra|enja: spratnost - osnovna (P+1+Pt u II zoni i P+2+Pt u III
zoniza{tite), sa odgovaraju}omm zastupljeno{}u zelenih povr{ina (oko 40%), kori{}enjem prirodnih
materijala u obradi objekata i partera.
B.2.1. GUSTINE STANOVANJA Gs = 15-20 stanova/ha
Nove zone prete`no individualnog stanovanja i zaokru`ivanje postoje}ih zona B.2. na slede}im
lokacijama:
NOVE ZONE i okviru slede}ih celina i zona:
CELINA 3 - statisti~ki krug 10 /12
CELIN 8 i 9
ZONE: 10, 11, 12, 13, 14, 15, 17, 18 20
ZAOKRU@IVANJE POSTOJE]IH:
U okviru svih celina i zona gustine B.2.
DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE
MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, javne namene, me{ovito poslovanje, mala
privreda i prate}i objekti komunalne infrastrukture.
NAMENE OBJEKATA ^IJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za
koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugro`avaju `ivotnu sredinu i osnovnu namenu.
- indeks izgra|enosti max 0,8- 1,0, izuzetno 1,6
- indeks zauzetosti 30% -50%, izuzetno 70%
Kod obra~una stepena izgra|enosti ne ura~unava se pomo}ni prostor podrumske eta`e.
- tip stanovanja je individualni, u varijantama slobodnostoje}ih, dvojnih i objekata u nizu;
- osnovna spratnost stambenih objekata je (P0)+P+1+(Pt). Za objekte na parcelama u okviru
posebne visinske regulacije ove zone, spratnost se mo`e uve}ati na (Po)+P+2+(Pt). U okviru linijskih,
lokalnih i reonskih centara i u kod promene lokalne urbane strukture koja mo`e da obuhvati i ceo blok
(porodi~no u vi{eporodi~no) i do (Po)+P+3+(Pt), odnosno P+4. U tom slu~aju, primenjuju se
urbanisti~ki parametri za gustine A.2. Minimalna {irina parcele za vi{eporodi~ni slobodnostoje}i
stambeni objekat ove spratnosti je 15.00 metara, uz po{tovanje ostalih parametara za datu zonu.
- Izuzetna spratnost, stepen izgra|enosti i iskori{}enosti zemlji{ta odnosi se pre svega na
objekte vi{eporodi~nog stanovanja i poslovanja, odnosno i na ostale objekte u okviru manjih parcela
i specifi~nih lokacija u`eg centra.
- polo`aj porodi~nih stambenih objekata u odnosu na regulacionu liniju uskla|uje se sa
pozicijom ve}ine izgra|enih objekata u uli~nom nizu, kompleksu ili bloku (vi{e od 50%). Kod
izgradnje novih blokova i poteza slobodnostoje}ih porodi~nih stambenih objekata u okviru ovih zona
stanovanja, minimalno udaljenje gra|evinske od regulacione linije je 3,00m.
- mogu}a je rekonstrukcija ili usagla{avanje postoje}ih objekata koji u manjoj meri odstupaju
od planirane ili prete`ne gra|evinske linije poteza, ukoliko nisu na regulacionoj liniji i ukoliko ne
postoje smetnje tehni~ke ili funkcionalne prirode (saobra}ajna preglednost, ugro`avanje suseda na
osnovnoj gra|evinskoj liniji i sl.).
- najmanja {irina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg objekta je 10.00 metara. Kod ve}ih
objekata poslovanja i proizvodnje, {irina parcele se uskla|uje sa karakterom lokacije i delatnosti,
odnosno odnosom prema okru`enju i susedu. Minimalna {irina parcele za objekte u nizu iznosi 6,00
metara.
- min povr{ina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg stambenog objekta treba da bude 3,00
ara, za dvojni objekat 4,50 ara a za objekat u nizu 1,80 ari; veli~ina parcele se kre}e, u zavisnosti od
tipa stanovanja, od 1,8-5,0 ari. Ukoliko je parcela preko 5,00 ari, mogu}a je preparcelacija ili gradnja
85
ve}eg broja stanova na parceli odre|ene spratnosti, kao i objekti poslovanja i male privrede pod
propisanim uslovima za{tite `ivotne sredine;
- poslovni prostor prete`no u prizemnim, ali i u drugim delovima objekata;
- na parcelama od 5,00-8,00 ari, mogu}a je izgradnja drugog objekta na parceli za stanovanje
ili poslovni prostor iz tercijarnog ili sekundarnog sektora;
- pomo}ni prostor se obezbe|uje u okviru osnovnih objekata ili kao drugi objekat na parceli iz
prethodnog stava;
- Na parcelama ve}im od 500m2 mogu}e je graditi vi{eporodi~ne stambene objekte, objekte
me{ovite namene, odnosno poslovne objekte i objekte za obavljanje delatnosti usluga, servisa i
specifi~no organizovane proizvodnje, koje po karakteru i kapacitetu ne ometaju osnovnu funkciju
stanovanja, a u skladu sa karakterom parcele, odnosom prema susedu i pravilima gra|enja ovih zona.
Ovo se posebno odnosi na sve poteze linijskih i lokalnih centara, koji su bitni za regulaciju {irih
zonskih i saobra}ajnih poteza..
Kod uvo|enja programa poslovanja i proizvodnje, posebno kod specifi~nih programa, obavezno
se defini{e karakter programa i mere za{tite na lokaciji, odnosno, po potrebi radi analiza uticaja objekta
na `ivotnu sredinu, sa svim elementima za{tite u okviru objekata, instalacija, opreme, parcele i zahvata.
- parkiranje - na parceli korisnika ili u gara`i koja je u okviru osnovnog ili pomo}nog objekta
objekta (prema prethodnim uslovima).
C - NISKE GUSTINE STANOVANJA Gs = do 10 stanova/ha
To su zone prete`no realizovane, ali je neophodno njihovo zaokru`ivanje zbog o~uvanja
okolnog {umskog zemlji{ta (CELINA 8, ZONE 13 i 17). Ovim gustinama pripadaju i zone
rezidencijalnog stanovanja u okviru Novopazarske banje, Banje Raj~inovi}e (ZONE 14 I 19), kao i
postoje}e zone seoskog tipa stanovanja koje se zaokru`uju.
DOMINANTNA FUNKCIJA - STANOVANJE
MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, javne namene, me{ovito poslovanje i mala
privreda pod odre|enim uslovima, kao i prate}i objekti komunalne infrastrukture.
NAMENE OBJEKATA ^IJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene za
koje se, na osnovu procene uticaja, ustanovi da ugro`avaju `ivotnu sredinu i osnovnu namenu.
- indeks izgra|enosti 0,5 - 0,8
- indeks zauzetosti 20-40%
Kod obra~una stepena izgra|enosti ne ura~unava se pomo}ni prostor podrumske eta`e.
- spratnost (P0)+P do P0+ P+1+(Pt)
- veli~ine parcela od 6,0-20,0 ari
- Prete`ni tip ovim zonama je individualna stambena gradnja na parcelama, sa slobodnostoje}im
objektima van regulacije i jednim ili vi{e stanova u objektu. Prema dispoziciji i veli~ini na parceli
mo`e se locirati i drugi objekat, u okviru stepena izgra|enosti i iskori{}enosti zemlji{ta, kao dvojni ili
slobodnostoje}i po dubini parcele.
- postoje}a poljoprivredna doma}instava se zadr`avaju uz mogu}nost podele postoje}ih
doma}instava i oku}nica;
- u dnu parcele, iza stambenog objekta, mogu}e je graditi pomo}ne objekte, a poslovni prostor
mogu} je u prizemljima osnovnih objekata uz uslov da ne ugro`ava `ivotnu sredinu i osnovnu namenu;
- maksimalna povr{ina parcele treba da bude 12,00 ari (kod poljoprivrednih doma}instava sa
pro{irenom oku}nicom i do 25,00 - 30,00 ari). Kod parcela ve}ih od 8,00 ari mogu}a je preparcelacija,
odnosno izgradnja ve}ih objekata poslovanja i proizvodnje, u skladu sa pravilima gra|enja i regulacije
ovih zona.
- najmanja {irina parcele za izgradnju slobodnostoje}eg objekta je 10.00 metara, a
funkcionalna 12.00 metara. Kod ve}ih objekata poslovanja i proizvodnje {irina parcele se uskla|uje sa
karakterom lokacije i delatnosti, odnosno odnosom prema okru`enju i susedu.
- kod preparcelacije po dubini minimalna {irina parcele javnog ili privatnog prolaza treba da
bude 3,50 metra (izuzetno 3.00 metra ako se u kontaktu nalazi jedna od parcela sa minimalnim
udaljenjem objekta od 2.50 metra).
86
- polo`aj gra|evinske linije u odnosu na regulacionu odrediti na osnovu polo`aja gra|evinske
linije ve}ine (preko 50%) susednih objekata. Kod planiranja i izgradnje novih blokova i poteza
slobodnostoje}ih objekata minimalno udaljenje gra|evinske linije od regulacione je 3.00 metra.
- za obradu fasada i krovova koristiti savremene materijale;
- oblikovanje fasade i krovova treba da bude uskla|eno na nivou celine (blokova);
- parkiranje - na parceli korisnika ili u gara`i koja je u okviru osnovnog ili pomo}nog objekta
objekta (prema prethodnim uslovima).
ZONE C U OKVIRU CELINE 14 (KO Raj~inovi}e) i CELINE 19 (Novopazarska banja)
Pored op{tih i posebnih pravila za zone stanovanja gustina C za ovu zonu va`e i slede}a pravila kao
dopuna: zone rezidencijalnog stanovanja i dvojno stanovanje za odmor i izdavanje, stanovanje sa
uslugama, banjsko pansionski turizam
- Podrazumeva se vi{i nivo poslovanja, oblikovanja i obrade. Namena poslovanja pored
pansionske i apartmanske ponude podrazumeva i druge oblike usluga i poslovanja u skladu sa
potrebama razvoja obe banje i stanovnika naselja;
- mogu}a je dogradnja, nadgradnja izgradnja vi{e stanova u okviru objekta na parceli za
potrebe turizma kao pro{irenje sme{tajnih kapaciteta banje (sobe, apartmani) u okvirima navedenih
kriterijuma izgra|enosti parcele uz uslov obezbe|enja svih funkcija objekta u okviru osnovne parcele
kao i namena u okru`enju; za potrebe turisti~kog sme{taja kao oblika specijalnog stanovanja, potrebno
je izdvojiti poseban trakt u okviru objekta za boravak gostiju, ukoliko nema uslova za izgradnju drugog
objekta; maksimalan broj postelja za pansionski sme{taj u doma}oj radinosti je 10-15; obavezno je
obezbediti odgovaraju}i standard ponu|ene usluge i visoke higijenske uslove: broj postelja po prostoriji,
kupatila, kuhinje i sl;
- na parcelama preko 5,00 ari, mogu}e je razvijati odgovaraju}e delatnosti u funkciji banje u
skladu sa odgovaraju}im ekolo{kim analizama, prema va`e}im zakonskim propisima. Na parcelama
mogu}a je gradnja i manjeg hotela.
- pomo}ni prostor je u sklopu osnovnog objekta;
- parkiranje u objektu ili na parceli korisnika. Broj parking mesta je korektiv za strukturu i
broj stanova, odnosno jedinica za izdavanje, tj strukturu i namenu poslovanja;
- arhitektura objekata i primenjeni materijali treba da te`e o~uvanju identiteta naselja. Krovovi
kosi ujedna~enog nagiba na nivou bloka;
- obavezan je plan pejza`nog ure|enja parcele.
Za sve delatnosti koje prate zone stanovanja svih gustina, predvi|ena je izrada odgovaraju}ih
ekolo{kih analiza i studija, u skladu sa va`e}im zakonskim propisima.
4.2.2.2. PRIVRE\IVANJE
Za sve zone privre|ivanja predvi|ena je izrada urbanisti~ke dokumentacije (plan detaljne
regulacije), uz odgovaraju}e studije i programe:
RADNA ZONA I - postoje}i industrijski kompleksi:
(CELINE 1 i 7.ZONA 18)
- DOMINANTNA NAMENA - privredna zona
- prete`no zadr`avanje postoje}ih delatnosti;
- mogu}a je transformacija postoje}ih radnih kompleksa ka tercijalnim
delatnostima obzirom na direktan uticaj kontaktnih zona
- uvo|enje proizvodnih i uslu`nih programa prema zahtevima tr`i{ta, uz
primenu tehnologije koja ne remeti ekolo{ke uslove okru`enja.
87
MOGU]E PRATE]E NAMENE: uslu`ne delatnosti, me{ovito poslovanje, poslovno stanovanje,
objekti obrazovanja (srednje stru~ne {kole, vi{e {kole), saobra}ajni objekti, zelenilo, objekti prate}e
saobra}ajne i komunalne infrastrukture.
- gustine zaposlenosti prilago|ene normativu za odre|enu vrstu privre|ivanja
- izgra|enost pod objektima max 60%
- tehnolo{ke i saobra}ajne povr{ine max 20%
- ukoliko ne postoji potreba za tehnolo{kim povr{inama one mogu pre}i u kategoriju povr{ina
namenjenih za izgradnju objekata
- zelene povr{ine min. 15%
- stepen izgra|enosti max 2,0
- spratnost od min P do max P+3
- broj parking mesta prema normativu za svaku delatnost, prose~no 1 parking mesto na 70m2
korisnog prostora izuzev kada je javnim parking prostorom zadovoljen potreban kapacitet.
- obzirom na neujedna~enu izgra|enost u okviru postoje}ih kompleksa u slu~aju da je postoje}i
procenat izgra|enosti parcela (ili drugi urbanisti~ki parametar) vi{i od maksimalnih vrednosti zadr`ava
se postoje}i, bez mogu}nosti uve}anja.
- rastojanja gra|evinskih linija novoizgra|enih objekata ili dogradnji od bo~nih i zadnjih
granica parcela min. 1/2 h objekata, ukoliko je zadovoljen protivpo`arni uslov.
- potrebna ekolo{ka provera za potencijalne zaga|iva~e.
- gustine zaposlenosti moraju biti prilago|ene normativu za odre|enu vrstu privre|ivanja;
- koristiti maksimalno postoje}i gra|evinski fond uz mogu}nost adaptacije, nadgradnja ili
dogradnje postoje}ih objekata.
RADNA ZONA II - postoje}e i nove privredne zone na potezu Ra{ka-Rogozna - Trnava
(dolina Trnavske reke)
- CELINA 9 blok 02
- ZONA 10 blok 28
- ZONA 20
RADNA ZONA III- postoje}e i nove zone male privrede na potezu Novi Pazar-Ro`aje (dolina
reke Jo{anice)
- CELINA 2/ 04
- ZONA 11/ 08,09
DOMINANTNA NAMENA - privredna zona (mala i srednja privredna preduze}a)
MOGU]E PRATE]E NAMENE: poslovno stanovanje, uslu`ne delatnosti, me{ovito poslovanje;
- bespravno izgra|ene zone stnovanja u okviru ovih celina, kroz postepenu rekonstrukciju
postaju zone male privrede sa stanovanjem;
- funkcija stanovanja postaje prate}a funkcija (poslovno stanovanje);
- gustine zaposlenosti moraju biti prilago|ene normativu za odre|enu vrstu privre|ivanja;
- izgra|enost pod objektima -max 70%; radne, tehnolo{ke i saobra}ajne povr{ine max 15%;
zelenilo -min 15%,
- stepen izgra|enosti max 2,0
- spratnost od min. P do max P+3
- broj parking mesta prema normativu za svaku delatnost, prose~no 1 parking mesto na 70m2
korisnog prostora izuzev kada je javnim parking prostorom zadovoljen potreban kapacitet.
- rastojanja gra|evinskih linija novoizgra|enih objekata ili dogradnji od bo~nih i zadnjih
granica parcela min. 1/2 h objekata, ukoliko je zadovoljen protivpo`arni uslov.
- mogu}a etapnost realizacije, a prema sagledanom konceptu celine
- potrebna ekolo{ka provera za potencijalne zaga|iva~e.
RADNA ZONA IV - postoje}e privredne zone unutar naselja
- ZONE 13, 14 I 15/06
DOMINANTNA NAMENA - privredna zona
88
MOGU]E PRATE]E NAMENE:
- uslu`ne delatnosti
- me{ovito poslovanje
- stanovanje (u okviru privrednih zona mo`e se na}i poslovno stanovanje kao
povremeno i privremeno).
NAMENE OBJEKATA ^IJA GRADNJA JE ZABRANJENA U OVOJ ZONI: sve namene ~ija
bi delatnost ugrozila `ivotnu sredinu i osnovnu namenu (Procena rizika).
Realizacija programa industrijske zone vr{i}e se fazno na pojedina~nim lokacijama, a na
osnovu planova detaljne regulacije, prema slede}im pravilima:
- gustine zaposlenosti moraju biti prilago|ene normativu za odre|enu vrstu privre|ivanja
- stepen iskori{}enosti - max 60%
- tehnolo{ke i saobra}ajne povr{ine - max 25%
- zelenilo min. -15%
- ukoliko ne postoji potreba za tehnolo{kim povr{inama one mogu pre}i u kategoriju povr{ina
namenjenih za izgradnju objekata
- stepen izgra|enosti max 2,0
- izradu urbanisti~ke dokumentacije prate i odgovaraju}e ekolo{ke analize prema va`e}im
zakonskim propisima
RADNA ZONA V - privre|ivanje u okviru stambenih zona
U okviru zona osnovne namene stanovanja mogu}i su razli~iti oblici privre|ivanja (kao deo
proizvodne, komercijalne, uslu`ne i dr. tercijalne delatnosti) u svemu prema odgovaraju}im pravilima
za odgovaraju}e zone i celine definisanim u okviru poglavlja 4.2.2.1.
Ova pravila se odnose na delatnosti u stambeno-poslovnim objektima, drugom objektu na
parceli porodi~nog stanovanja, pretvaranje stambenog u poslovni prostor u objektima porodi~nog i
vi{eporodi~nog stanovanja.
Prostori za privre|ivanje obuhva}eni su i namenom stanovanja ukoliko namena privre|ivanja u
okviru te zone zadovoljava slede}e kriterijume:
- ekolo{ku proveru za potencijalne zaga|iva~e
- saobra}ajne uslove koji ne ometaju funkciju osnovne namene sa parkiranjem isklju~ivo
u okviru parcele bez ometanja javnih povr{ina (normativ 1 parking mesto za 70m2 korisnog prostora)
- komunalne uslove
- uslove oblikovanja koji se uskla|uju sa uslovima oblikovanja gradskog prostora, celine
poteza i ambijenta ui kome su locirani
- urbanisti~ke pokazatelje za odgovaraju}u zonu.
Privre|ivanje u zonama stanovanja ne sme ugroziti osnovnu namenu u kojoj se razvija.
Za slo`enije programe privre|ivanja u okviru ostalih zona obavezna je izrada odgovaraju}eg
plana regulacije.
4.2.2.3. USLUGE
Centri predstavljaju sintezu javnog i pojedina~nog interesa, koja na svim nivoima predstavlja i
razvija grad. Realizacija u okviru zona centara vr{i se na osnovu jasno definisanih planova i programa,
prema Generalnom planu, potrebama funkcija i gra|ana, rastu materijalnog nivoa sredine i zahteva
vremena, sa elementima obnove i izgradnje, trajno i kontinualno. Poseban program u okviru
rekonstrukcije i obnove gradskog centra ima funkcionalno i prostorno pro{irenje zahvata, u delu
postoje}eg kompleksa Vojske.
89
SISTEM CENTARA
Realizacija centara svih novoa vr{i}e se planovima detaljne regulacije na osnovi slede}ih
kriterijuma:
GRADSKI CENTAR
Osnovni plan za rekonstrukciju, izgradnju i ure|enje prostora u ovom zahvatu je Plan detaljne
regulacije gradskog centra koji, kao jedan od prvih prioriteta urbanisti~ke razrade Generalnog plana,
defini{e uslove za detaljnu razradu blokova, lokacija i programa, izgradnju i za{titu objekata na ovom
podru~ju. Predvi|ena je blokovska gradnja, prete`no neprekinuti niz, sa vi{espratnim objektima na
regulaciji u okviru individualnih i objedinjenih parcela, za zone stanovanja visokih gustina tipa A2.. Za
zone stanovanja tipa A.1. i A1.1. slobodnostoje}i objekti prete`no visoke spratnosti i prate}i objekti
ni`e spratnosti blokova i naselja, povezani u lokalni sistem regulacije sa objektima susednih lokacija i
namena.
DOMINANTNA NAMENA: Poslovanje i usluge, kapitalni objekti javne namene, uprava,
specifi~ne gradske i regionalne funkcije i programi, stanovanje visokih gustina A1. i A1.1. i A.2,
gradski trg i centralni gradski prostori okupljanja.
MOGU]E PRATE]E NAMENE: verski objekti, mre`a i objekti saobra}ajne i komunalne
infrastrukture.
NAMENE OBJEKATA ^IJA JE GRADNJA ZABRANJENA - U okviru centara nije mogu}e
graditi objekte koji po svom karakteru i kapacitetu ne odgovaraju osnovnoj i mogu}oj prate}oj nameni,
odnosno objekte sa posebnim prostornim, tehnolo{kim, za{titnim i saobra}ajnim uslovima koji se ne
uklapaju u u`i i kontaktni zahvat, odnosno remete regulaciju i kori{}enje prostora na svim nivoima
sistema centara.
-indeks izgra|enosti max 2,8-4,2 za specifi~ne blokove i u`e zone rekonstrukcije i obnove,
kao i nove izgradnje kapitalnih objekata poslovanja i javnih delatnosti, a iskori{}enosti zemlji{ta do
70% (izuzetno 90% za prate}e objekte ni`e spratnosti ). Pri tome se u okviru ovih zona ne mo`e
planirati i realizovati izgra|enost ni`a od 1,4 a iskori{}enost od 50%, i to za zahvate sa izrazitim
programom otvorenih i ure|enih povr{ina.
- odnos izgra|enih
saobra}ajnih i zelenih povr{ina .......................... 55:20:25
REONSKI CENTRI
Za izgradnju i ure|enje prostora u ovom zahvatu radi se plan detaljne regulacije u okviru {ireg
funkcionalnog zahvata urbanisti~ke celine ili naselja, odnosno samostalno za lokaciju i osnovni zahvat,
prema posebnom programu na osnovu kapaciteta i sadr`aja centra, odnosno Generalnog plana i slede}ih
uslova:
DOMINAMTNA NAMENA: Poslovanje i usluge, op{tinski i reonski objekti javne namene,
uprava, stanovanje visokih i srednjih gustina prema karakteru zahvata, prostori okupljanja.
MOGU]A PRATE]A NAMENA: verski objekti, pijace i tr`ni centri, sportski objekti, mre`a i
objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture.
NAMENE OBJEKATA ^IJA JE GRADNJA ZABRANJENA - U okviru centara nije mogu}e
graditi objekte koji po svom karakteru i kapacitetu ne odgovaraju osnovnoj i mogu}oj prate}oj nameni,
odnosno objekte sa posebnim prostornim, tehnolo{kim, za{titnim i saobra}ajnim uslovima koji se ne
uklapaju u u`i i kontaktni zahvat, odnosno remete regulaciju i kori{}enje prostora na svim nivoima
sistema centara.
- urbanisti~ki parametri se prilago|avaju parametrima stambenih zona zona koje opslu`uju (A.1,
A.2, B.1, B.2.) Za posebne zone globalne rekonstrukcije i nove izgradnje ve}ih objekata poslovanja,
javnih delatnosti i specifi~nih funkcija stepen izgra|enosti iznosi do 2,4 (izuzetno 3,6 u u`im zonama
rekostrukcije i obnove), a iskori{}enost zemlji{ta do 70%. Pri tome se u okviru ovih zona ne mo`e
planirati i realizovati izgra|enost ni`a od 1,2 a iskori{}enost od 50%
- odnos izgra|enih , otvorenih saobra}ajnih i zelenih povr{ina prose~no iznosi 55:20:25.
90
U okviru tre}e zone za{tite kompleksa "\ur|evi stupovi-Petrova crkva", gradi}e se objekti ni`e
spratnosti (P+2), sa odgovaraju}omm zastupljeno{}u zelenih povr{ina (oko 40%), kori{}enjem prirodnih
materijala u obradi objekata i partera. Za ovu zonu ne primenjuju se izuzetni urbanisti~ki parametri.
LOKALNI CENTRI:
Ova kategorija centara ima va`nu ulogu na nivou urbanisti~ke celine, odnosno naselja ili ve}eg
bloka. Izgradnja i ure|enje prostora vr{i}e se na osnovu planova regulacije tih celina.. Za zahvate van
javnih namena mogu se raditi urbanisti~ki projekti sa ovim programom, a za definisane parcele u
javnom i pojedina~nom interesu i akt o urbanisti~kim uslovima za izgradnju objekata i ure|enje
prostora u u`em i {irem zahvatu centra. Karakter zone u`eg i {ireg zahvata, u okviru bloka i naselja,
vezuje se za kontaktne i {ire susedne zone stanovanja, rada i specifi~nih namena.
DOMINAMTNA NAMENA: Poslovanje i usluge, objekti i povr{ine javne namene, stanovanje
srednjih i niskih gustina prema karakteru zahvata.
MOGU]A PRATE]A NAMENA: verski objekti, pijace i tr`ni centri, sportski objekti, mre`a i
objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture.
NAMENE OBJEKATA ^IJA JE GRADNJA ZABRANJENA - U okviru centara nije mogu}e
graditi objekte koji po svom karakteru i kapacitetu ne odgovaraju osnovnoj i mogu}oj prate}oj nameni,
odnosno objekte sa posebnim prostornim, tehnolo{kim, za{titnim i saobra}ajnim uslovima koji se ne
uklapaju u u`i i kontaktni zahvat, odnosno remete regulaciju i kori{}enje prostora na svim nivoima
sistema centara.
- stepen izgra|enosti ovih blokova i lokacija se prilago|ava karakteru karakteru u`eg i
kontaktnog zahvata. Za u`u lokaciju centra stepen izgra|enosti iznosi od 1,6 do 2,1, a iskori{}enost
zemlji{ta od 50 do 70%;
- odnos izgra|enih, otvorenih saobra}ajnih i zelenih povr{ina prose~no iznosi 60:20:20;
- izgradnja verskih objekata treba da bude na pogodnim lokacijama u okviru gradskog ili
lokalnih centara, prema posebnom programu;
LINIJSKI CENTRI
Linijski centri formirani su du` va`nijih gradskih saobra}ajnica i na pravcima povezivanja
centara. Uslu`ne i privredne delatnosti javljaju se kao prate}a funkcija stanovanja ili kao dominantna
funkcija, prema uslovima propisanim u poglavlju 4.2.2.1. Urbanisti~ki parametri za ovaj tip centara posebno su definisani karakteristi~nim i specifi~nim
parametrima zona visokih i srednjih gustina stanovanja na koje se oslanjaju.
DOMINAMTNA NAMENA: Poslovanje i usluge, objekti i povr{ine javne namene, stanovanje
srednjih i niskih gustina prema karakteru zahvata.
MOGU]A PRATE]A NAMENA: verski objekti, pijace i tr`ni centri, sportski objekti, mre`a i
objekti saobra}ajne i komunalne infrastrukture.
NAMENE OBJEKATA ^IJA JE GRADNJA ZABRANJENA - U okviru centara nije mogu}e
graditi objekte koji po svom karakteru i kapacitetu ne odgovaraju osnovnoj i mogu}oj prate}oj nameni,
odnosno objekte sa posebnim prostornim, tehnolo{kim, za{titnim i saobra}ajnim uslovima koji se ne
uklapaju u u`i i kontaktni zahvat, odnosno remete regulaciju i kori{}enje prostora na svim nivoima
sistema centara.
ME[OVITI POSLOVNI CENTRI
Me{oviti poslovni centri formirani su kao specifi~ne koncentrisane zone razvijaju vi{u
izgra|enost, koja se defini{e planom detaljne regulacije prema konkretnom programu i {irem zahvatu.
Pri tome se koriste urbanisti~ki parametri za ostale op{te centre u okviru gra|evinskog podru~ja
Generalnog plana, za odgovaraju}i programski i planski zahvat, odnosno samostalnu programsku
parcelu centra.
Realizacija u ovim zonama vr{i se prema karakteru programa i lokacije, odnosno susednih
zona: rada, stanovanja, centara i zone za{tite, sa objektima savremene struktrure i vi{eg nivoa obrade,
91
prete`no ni`e i srednje spratnosti (P+2 do P+4), na parceli, u bloku ili nizu, u skladu sa re{enjem
plana detaljne regulacije bloka, poteza ili {ireg zahvata.
U okviru tre}e zone za{tite kompleksa "\ur|evi stupovi-Petrova crkva", gradi}e se objekti ni`e
spratnosti (P+2), sa odgovaraju}omm zastupljeno{}u zelenih povr{ina (oko 40%), kori{}enjem prirodnih
materijala u obradi objekata i partera.
DOMINAMTNA NAMENA: poslovanje i usluge.
MOGU]E PRATE]E NAMENE: manje proizvodne delatnosti, stanovanje (poslovno).
NAMENE OBJEKATA ^IJA JE GRADNJA ZABRANJENA - U okviru centara, nije mogu}e
graditi objekte koji po svom karakteru i kapacitetu ne odgovaraju osnovnoj i mogu}oj prate}oj nameni,
odnosno objekte sa posebnim prostornim, tehnolo{kim, za{titnim i saobra}ajnim uslovima koji se ne
uklapaju u u`i i kontaktni zahvat, odnosno remete regulaciju i kori{}enje prostora na svim nivoima
sistema centara.
SPECIJALIZOVANI CENTRI
Specijalizovani centri locirani su u zonama postoje}ih banja: Novopazarske i Banje Ra~inovi}e
i predstavlaju deo turisti~ke ponude Novog Pazara.
Potrebno je izvr{iti vrednovanje prostora predlo`enog GP-om za podru~je Banje - urbanisti~ka
zona 19 (Novopazarska banja) i deo zone 14 koji obuhvata KO Raj~inovi}e (Banja Raj~inovi}e) u
skladu sa zakonskim propisima, radi utvr|ivanja podru~ja banje koje }e imati status banje po Zakonu o
banjama, sa precizno definisanim granicama, mogu}nostima i op{tim uslovima ure|enja. Zatim uraditi
studije ukupnog dugoro~nog razvoja obe banje, koje }e obuhvatiti zdravstveno le~ili{nu, turisti~ku,
ekonomsku, privrednu, ekolo{ku i komercijalnu osnovu, kao i uticaj banje na dalji razvoj naselja. Posle
ovoga mogu se sa~initi konkretni programi sa sadr`ajima za svaku banju. Na nivou GP-a pravila
ure|enja i gra|enja data su po namenama i celinama. Predlo`eni kapaciteti i organizacija banje moraju
biti provereni potrebnom studijskom dokumentacijom.
DOMINANTNA NAMENA: specijalizovani saobra}ajni sadr`aji za snabdevanje pogonskim
gorivom, priborom i rezervnim delovima, za pru`anje usluga opravke vozila, pranja vozila i sl. sa
parking prostorom.
MOGU]E PRATE]E NAMENE: odgovaraju}e uslu`ne delatnosti (trgovina ugostiteljstvo i
druge usluge namenjene zadovoljavanju potreba putnika u slu~aju njihovog kra}eg ili du`eg
zadr`avanja) .
U zonama centara svih nivoa, u kojima je planirana realizacija na osnovu planova regulacije,
mogu}e je izdvojiti delove u kojima je sprovo|enje mogu}e vr{iti i direktno na osnovu Generalnog
plana, ukoliko je odre|ena lokacija ure|ena i regulisana, a zahteva dogradnju, nadgradnju postoje}ih
objekata ili kompletiranje lokacije objektima prate}e infrastrukture. U tom slu~aju obavezna je izrada
urbanisti~kog projekta, sa odgovaraju}im analizama za{tite. Kod novih centara, prostor mora biti ure|en
tako da zadovoljava funkcije, a istovremeno da ispunjava estetske i humane kriterijume.
Komunalna oprema u centrima svih nivoa treba da zadovolji sve o~ekivane potrebe.
