9

GEOPOLITIKA TRANZICIJA BALKANA I NOVE EVROPE I NJIHOVA ULOGA

U USLOVIMA MONOCENTRINE GLOBALIZACIJE SVETA1

RezimeUraduse razmatraulogaBalkana inoveEvropeugeopolitikoj tranzicijisveta.Ucentruautoroveanalize jepoloajSrbije iBalkana igeostratekaodmeravanjasnagausavremeneosti.AutorukazujenaobnovugeopolitikogznaajaBalkana,poloajSrbije,kaoivanostusponaRusijezaizgraivanjemultipolarnogsveta.Uovomkontek-stuposebnosepotenciraulogaprivredneikulturnesaradnjeizmeuRusijeibalkanskihzemalja. Kljune rei: Balkan, nova Evropa, Rusija, Kosovo, novi svetski poredak

1Rad jedeo istraivakedelatnostiautoranaprojektu149014DKultura mira, identiteti i meuetniki odnosi u Srbiji i na Balkanu u procesu evrointegracija,kojiserealizujenaFilozofskomfakultetuuNiu,afinansiragaMinitarstvonaukeRS.

DrLjubiaMitroviFilozofski fakultet Ni

10

THE GEOPOLITICAL TRANSITION OF THE BALKANS AND NEW EUROPE AND THEIR ROLE IN THE CONTEXT OF THE

MONOCENTRIC WORLD GLOBALIZATION

Summary

ThepaperdiscussestheroleoftheBalkansandnewEuropeinthegeopo-liticalworldtransition.ThefocusoftheauthorsanalysisisthepositionofSerbiaandtheBalkansaswellasthegeostrategicalestimationofforcesinthecontemporaryworld.

TheauthorindicatestherenewalofthegeopoliticalsignificanceoftheBalkans,thepositionofSerbia,aswellasthesignificanceoftheriseofRussiaforbuildingthemulti-polarworld.InthiscontexttheroleofeconomicsandculturalcooperationbetweenRussiaandtheotherBalkancountriesisespeciallyemphasized.

Key words: the Balkans, new Europa, Russia, Kosovo, new world order

Balkan ima, od stvaranja zemlje, kroz vekove, arhitekturu druma i hana... Balkan je jedno ve-liko groblje raznih gospodarenja i civilizacija.

IsidoraSekuli

Feniks geopolitike na kraju XX veka i poetkom novog milenijuma

Geopolitika kojajebilajakouticajnanaukauprvojpoloviniXXveka,dugojeposledrugogsvetskogratapotiskivanaizamenjivanahladnoratovskomideolokomretorikom.Meuistraivaimaseaksteklouverenjedajeonapar excelenceburoaskanauka,tedajetrebaotpisatikaoinstrumentpolitikolokeanalize.Isticalosedausavremenostigeo-politikuzamenjujegeoekonomija,adaeuXXIvekugeoekonomijuzamenitigeokultura.Naalost, promene koje su se zbile u poslednjih dvadeset godina (od 1989.) pokazujusvupovrnostiluzijedaseuuslovimaglobalizacijegeopolitikiinteresimoguolakopo-tiskivatiizanemarivati.Utomsmislu,nakrajuXXipoetkuXXIveka,suoenismosafeniksomgeopolitikekoja jepokazalailavo trajanje iposredstvomkoje se izraavajugeostratekiinteresiiodmeravanjainapoetkunovogmilenijuma.

Ikaotogeokulturaimavelikiznaajkaofaktorrazvoja,razvijanjakolektivnesa-mosvesti,kultureradaimira,kultureotporaiemancipacije,takoigeopolitikausavre-menostireflektujeodnosemoi,geostrategijskeintereseumonocentrinomglobalizova-nomsavremenomsvetu.

11

Balkan i Srbija u kontekstu globalnog odnosa moi u savremenosti1989. godina, nije oznaila u svetu samo imploziju socijalizma, ve i klasinog

liberalizma. Time je otvoren, kako istie I.Volerstin, proces neokonzervativne restau-racijeuEvropiisvetuiprekomponovanjeglobalnihgeopolitikihodnosamoi.Nastanakmonocentrinogglobalizmapredstavljauvoduruenjemeunarodnogporetka.

U ovom istorijskom kontekstu, Balkan je doiveo dvostruku tranziciju, socijal-nu igeopolitiku.Socijalnu,usmislupromeneglobalnogdrutvenogsistema imodeladrutvenog razvoja. Prihvatanje i sprovoenje strategije neoliberalne zavisne modern-izacijeodveinebalkanskihzemalja,dovelojedoperiferizacijeprivrede,drutvaikul-ture;reju,rekolonizacijuovogprostora.

Geopolitika tranzicija Balkana ogleda se u okretanju veine zemalja Zapadu iulazak u evroatlanske integracije (EU,NATO).Geopolitika rezultanta ovih promenajestedaseBalkannaaoizmeuevropskogregionalizmaiamerikogglobalizma;dajeizvrena NATO-izacija Balkana, protektoracija ovog geoprostora i istiskivanje uticajaRusijeiruskogfaktorasaBalkana.

RazmatrajuipoloajiuloguSrbijeuovimprocesimatrebaistaidaseonakretalaodzemljeblokiranetranzicije(1990-2000)kazavisnomdrutvupoluperifernogkapital-izma(2000-).DajeSrbija,upravozbogotporaprihvatanjumodelaneoliberalnezavisnemodernizacije,tj.tranzicijepozapadnommodelu,kaoineprihvatanjanovihgeopolitikihrealnosti moi u svetu, nagraena bombardovanjem (1999) i oduzimanjem Kosova(2008).UigriokoraspadabiveJugoslavijeiokoKosova,najviesusvojeprstemeale:NemakaiSAD.Ibezobzirana,danas,proevropskuopredeljenostsrpskihpolitikihelita,Srbijajeustanjupoluuhapenezemlje(J.Cviji)kaotojebilainapoetkuXXveka.

Ikaotopokazujunekadokumenta,naroitojednopismo(od2.maja2000.)kojejenapisaoViliVimer, tadanjipredsednikparlamentarneskuptineOEBS-a, tadanjemnemakomkancelaruGerhardurederu: Rat protiv SR Jugoslavije voen je da bi seispravila odluka generalaAjzenhauera iz doba drugog svetskog rata. Zbog toga se izstratekihrazlogatamomorajustacioniratiamerikivojnici,tedasetakonadoknadionotoproputeno1945.,poentirajuisvojepismoSrbijamoratrajnodabudeiskljuenaizevropskograzvoja.2

Uloga nove Evrope u geostratekim odmeravanjimaProirenjeEUna Istok otpoelo je u prvoj deceniji posle padaBerlinskog zida.

Od tada do danas u nekoliko talasa primane su zemlje Srednje i Istone Evrope uokriljeEU.OvajprocesotvaranjastareEvropepremanovojEvropi,diktiranjenesamogeoekonomskimrazlozimainteresimazapadnoeveropskihtransnacionalnihkorporacija,veigeopolitikim.Zbogtogajeuporedosauvlaenjemnovihzamaljauevrointegraci-jskeproceseotvorenprocesnatoizacije tihzemalja,odnosnoirenjeNATO-ana Istok.NATOjeovdeinstrumentpolitikeSAD,kaoinjenihgeostratekihinteresa.Uuslovimamonocentrinogglobalizmaonjeufunkcijinovogsvetskogandara,uslubiouvanjainteresamondijalizovanogkapitalaivojno-politikekontroleusavremenosti.Ukljunimakcijama,kadajebionadeluvojniintervencioniozamSAD(Irak,SRJugoslavija,)vid-

2Citiranopremaobjavljenompismuu:Glas Javnosti,Beograd,19.03.2008,str.5.

12

ljivajeovakvanjegovauloga:dasenajeepodmaskomborbeprotivmeunarodnogterorizmaiirenjeljudskihpravaisloboda,ostavarujuinteresizamaljasvetskogcentraapresvegaSAD.

Natoizacija zemalja nove Evrope u funkciji je kontrole od strane zapada imonocentrinogglobalizma.Izvesnojedajeuvojno-politikimpreviranjimazemljenoveEvropemoguodigratiulogutrojanskogkonjauodnosunacentralnezemljestareZa-padneEvrope.ToznaidamoguodigratiiuloguamerikihsatelitauEU.irenjeNATOna Istok, takoe je u funkciji opkoljavanjaRusije i ostvarivnja dalekosenih ciljeva utranskontinetalnojgeostrategijiSADosvajanjaEvroazije,kakootomepieBeinski(Velika ahovska tabla,1997.).

Rusija i BalkanUposlehladnoratovskomperiodu,Rusijajezanepunedvedecenijedoivelapad

i uspon.Tonjenokretanjemoe seoznaiti kao lukodGorbaova, preko Jeljcina, doPutina.Rusija jeposle1989.godine,ne samopromenila svojglobalni sistem,ve je iprebrzonapustilasvojegeostrateke interese,naivnoverujuidasesvetkreekamul-tipolarizmu.OvimjeonaizgubilaznaajnegeopolitikepozicijeuEvropiinaBalkanu.Jeljcinovavladavinajedoveladokolapsaruskuprivreduinjeneoruanesnage.Sadola-skomPutinanastajeprivrednioporavakistabilizacijaRusije.DolazidopovratkaRusijenameunarodnuscenuu funkcijiodbranemeunarodnogporetkaOUN.Takvastabili-zacijaRusijeodznaajajeizaEvropuizasvet.Rusijasesvevie,nesamosuprotstavljaunipolarnomglobalizmuSAD,vejeiaktivnauborbizamultipolarnisvet,zamondijal-izacijusvetaaprotivasimetrineglobalizacijemadeinUSA.NaprimeruprotivljenjunezavisnostiKosovaRusijajedemonstriraladoslednostuodbranimeunarodnogpravaimeunarodnihodnosa.

Kosovo je primer projektovanog proizvoenjaNATO drave od strane SAD, satrostrukomnamenomfunkcijom:a)daljedezintegracijeSrbijeinjenogslabljenjakaoregionalnog faktora; b) kao novog geopolitikogmostobrana prema Istoku, gde e sedislocirati vojnebazeSAD izZapadneNemake i nakomeebiti kontrolni punkt zaosiguranje rute alternativnog naftovoda projekatNabuko (koji treba da istisne ruskigeoekonomskiuticajikorienjenafteigasakaoinstrumentageopolitike);c)trojanskikonjuutrobiEvropezapodrivanjenejnestabilnostiuodnosimaizmeuAmerikeiEv-rope.

Povratak Rusije na Balkanmogu jedugoronoprekogeoekonomije,znaajniminvesticijama u oblasti naftne industrije, gasa i drugih energenata, i preko geokulture.Imajuiuvidupripadnostvelikogbrojabalkanskihzemeljaistonomkulturno-civilizaci-jskomkrugupravoslavlju,moeseoekivatidakrozobnovumeukulturne saradnjeizmeuRusijeibalkanskihzemalja,paiformiranjazajednikihuniverzitetskihinstitutcija(kaotobitobionpr.Sveslavenski univezitet nauke i umetnosti),perspektivnobisemoglioblikovatinoviodnosikojibijaaliduhovnevezebalkanskihSlovenaiRusije.PosebnoimajuiuviduekspanzionistikupolitikuVatikanapremaovomprostoru,neophodnojejaatikulturnevezeRusijeibalkanskihzemalja.

Svakako, Rusija se moe vratiti na Balkan pre svega novom i doslednommeunarodnompolitikomkojaebitiotvorenapremaizazovimasveta;principijelnosezalauizapotovanjemeunarodnogprava,zamiriravnopravnostsvihnarodausvetu.Takvapolitikakojanadilaziblokovskepodeleipovrataknaperiodhladnograta,moebiti

13

izazovnaiprivlanaidobitipodrkudrugihnarodaizemaljairomsveta.Reju,samoborbomzamultipolarnisvetiglobalizacijusaljudskimlicem,Rusijamoeostvaritinoviuticaj,afirmiuiisvojunovupozicijuidajuidoprinosdemokratskomrazvojusveta.

Poloaj i uloga Srbije u odnosima moi u XXI vekuivimousavremenostigdeseostvarujescenarioBeinskogogeostratekojdomi-

nacijiiliderstvuSAD.Sutinatepolitikejenovi imperijalizam,rekolonizacijaiprotekto-racijasvetapodvostvomSAD.Amerikancisu,posle1989.godine,pomoukombinacijemekeitvrdestrategije,lakoosvojiliBalkaniprostortzv.noveEvrope.OnisadahitajukaopkoljavanjuRusijeiEvroazijskimprostorima.Postavljasepitanje:dalipostojikon-traofanzivaovakvojtendenciji?TrebareidajeRusijaizdefanzivetekuprocesukonsoli-dacijeidajejouvekzaokupljenasobom.No,nekenaznakepostojeopravcuformiranjanovih koalicija, saveza i osovina u borbi zamultipolarni svet.U tom sklopuborbe zanovubezbedostsvetaznaajanjeangajskisporazumisaradnjaRusije,KineiIndijeuspoljnojpolitici.Treba,meutim,reidajezaoblikovanjemultipolarnihodnosauEv-ropiisvetuveomaznaajnasaradnjaRusijesaNemakomiFrancuskom,jerRusijanijesamoazijskaveievropskazemlja.BezstratekogsavezaRusijeiEvropenematrajnestabilnostiusvetu.Otudase,nasuprotovakvojpotrebi,uplatformiBeinskogpredvia,stalno,zabijanjeklinovaizmeuEvropeiRusijeiKineiRusije.

Imajuiuvidunoverealnostiusvetu,EvropiinaBalkanu,Srbijamoraredefinisatiprioritetesvojespoljnepolitikeuodbraninacionalnogidravnoginteresa.SuoenismosageostratekimudarimanapoloajSrbijeinjendravnisuverenitet.SrbijaseuprocesimanatoizacijeBalkanaidefanzivne,marionetskepolitikenjihovihelita,nalaziizolovanaiodsvojihsuseda,kaoposlednjaenklavaotporaneoimperijalizmu.Zbogtogajeizvesnodaesenastavitisaudarimananjensuverenitetislamanjenjenepolitikekime.Srbija,izdugoronihsvojihrazvojnihpotreba,morabitiotvorenapremaizazovimaevrointegraci-jskihprocesa,bezobziranageokulturnubliskostsaRusijom.BorbazapovratakKosovapodnjensuverenitetbiedugotrajnaineizvesna.Onamora,samokrozstrategijusaradnjeiborbezarazvijanjeautonomnesvestikodbalkanskihnarodaopotrebinjihovesaradnje(reafirmacijestaratekelozinkeBalkan blakanskim narodimaiEvropaevropljanima),osvojitinovedometepoverenjauEvropiisvetu.Postajuiprivrednoikulturnojakazem-lja,onaepovratitiisvojpolitikiuglediobezbeditidemokratskureintegracijunaovomgeoprostoru.

NatoizacijaBalkananalaziseuzavrnominu,asluajproizvodnjedraveKosovoodstraneSADnijeufunkcijimiravejeufunkcijirebalkanizacijeBalkana,istvaranjedugoronogaritanestabilnostiisukobauEvropi.PosleJugoistoneEvropenaredujebalkanizacijaEvroazijeiodmeravanjegeostratekihigraanatomprostoru.

No,kakonitanijegotovouistorijioekivatijeiuEvropiinaBalkanubuenjeotpora nasilnoj amerikanizaciji sveta, u borbi za autonomnost i emancipaciju naroda igraana.NasamomBalkanunisureena,vesusamootvorena,srpsko,albanskoimake-donskopitanje,okonjiheseunarednimdecenijamavoditiborbediplomatskeidruge.Njihovoprincipijelnoreavanjezavisie iodpromenauglobalnimodnosimamoi,alii od buenja samosvesti balkanskih naroda, da oni sami demokratski treba da ureujusvojeodnosesasusedimairazreavajusvojekonfliktenaprincipimaravnopravnostianehegemonije.

14

PolitikageografijasekrozistorijumenjalanaBalkanu,alinarodkojinijeizgubioduukolektivnusamosvestimaansudaubudunostiuozbilji ireorganizujesvojudravuiostvaripovrataknasilnooduzetogsuvereniteta.Uovomkontekstuznaajnajeulogaigeokulture,borbezaouvanjenacionalnogikulturnogidentitetaaliikulturemiraisaradnjemeubalkanskimnarodima,kakorodoljubljeipatriotizamnaovimprostorimanebioblailivojnikoruho(MiguelUnamino), ikakoBogMarsnebi iznova imaobogatuetvunaBalkanu.SamodemokratskimrazvojemisvojimizazovnimsocijalnimikulturnimkapitalomSrbijasemoekretatinapredimoeponovoosvojitiEvropuisvet.

15

XV.,. -,,. : , , , , .

MERCANTILISTS AND THEIR CONCEPT OF ECONOMIC POLICY

Abstract

Thedoctrineofmercantilismaroseinthe15thcentry.Inregardtothepar-adigmspresentlydominating in the scienceofeconomics, themercantilistsystemof ideas has long been obsolete. In this paper, the athor presentsand critically considers essential elements of the conditions that gave risetothemercantilistconceptofeconomicpolicy,instrmentsandaims,Withparticlaramphasisontheactalityofcertianelementsofthispolicy. Key words: Mercantilism, economic policy, money, trade, interventionism.

16

,,

XVXVII,XVIII, , . mercantile(),.. .1 , .

, ,.,..

. , ..,. .,.()();.( ), ( );(),.( ); .(),.();().

- , -,., , , . , , . , ,.

-. ,..

.

,

1.,XIX,,,1938,.6.

17

..

.2,, .,, . . , , .

,,.,,..,.3

, ..:

1.(),

2.,

3..

.- .4 , . .,.. ,.5,,..

..,,

2.,,,,1972,.33.

3 . , , , ,1975,.54.

4.,,,,2005,.23.5XVIIXVIII,,,1952,.24.

18

..,....

- , ., , . . , , . ,. .,.,. . ().:,, ., , , , . , , .,, . ,.

,: . kammera . ,.,, . .,, .6 . ,

6 . , . , , , ,1990,.59.

19

., , , .

.- . , .7,. , .

, . - , .,, . . . .. , , ,..8.,,, .,.. . :),;),,;) ; ) ..

7 . , . , , , ,,1997,.49.

8XVIIXVIII,,,1952,.31.

20

.,,.

. -.,.-,.,,,,.

-.,,.,, . ,..

.,.

. . ..

, ,.,.

, , -,,.

1. .,.,,,,1990.

2. .,.,,,,,1997.

3. XVIIXVIII,,,1952.

21

4. .,,,,2005.

5. .,XIX,,,1938.

6. .,,,,1972.

7. ., , ,,1975.

22

MEUSOBNE AKTIVNOSTI U LIDERSTVU

AbstraktDabisenadmetalepoglobalnomtrzistu,organizacijemorajudaposedujusnazno i efikasno liderstvo.Tu spadaju aktivan procres stvaranja i imple-mentiranjapravihstrategija.Urazmatranjuoveproblematikezadrzacemosenatriglavnestvari:1)utvrdivanjepravca,2)projektovanjeorganizacijei3)negovanje kulture posevecenosti izuzetnosti i eticki ispravnomponasanju.Svakaodovetriaktivnostijeneophodna,alinedovoljna,odnosnodabibiliefikasni,liderimorajudaposvetepunupaznjusvakojodnjih.Takoecemoraspravljatioznacajusnageusituacijamakadalideritrebadaseizboresaotporompremapromenama.Unarednomdelubiceraspraveovitalnojulozikojuemocionalnainteligen-cija(EI)imauefikasnomstrategijskomliderstvu.EIseodnosinasposobnostpojedincadaprepoznasvojeemocijeiemocijedrugih.Onasesastojiodpetkomponenata:samouverenosti,samokontrole,motivacije,empatije(razume-vanjesituacijeiosecanjadrugihosoba)isocijalnevestine.Takoe,navodimopotencijalnemane iprepreke,kojemogudaproisteknu izneefikasneupo-trebeEI. Kljucne reci: Liderstvo, etika, efikasno koriscenje moci, liderske baze moci, samos ve st, samoko nt r o la, motivacija, empatija, drustvenost, emocionalna inteligencija.

AbstractInordertocompleteinglobalmarket,organizationmustpossesstrongandeffectivelidership.Itcontainsanactiveprocessofcreativeworkandimple-mentationthroughstaretgies.Inthediscussofthisproblems,wellkeeponthe threemain things:1)establisha fact,2) theoforganization,and3) tocherishcultureofdedicateandexceptandeticgoodrelation.Eachofthethreeactivitiesisnecessary,butinsifficient,namely,inordertobeeffec-tive,leadersmustdedicatefullattentiontoallofthem.Also,weshalldiscussaboutthemeaningofpowerinthesituationwhenleadermustexceedabouttheresistancetochange.

DrBranislavDjorevicFakultet za industrijski menadzment KruevacDrSlavomirMileti,Ekonomski fakultet Pritina/Kos. Mitrovica

23

Inthenextpartitwillbediscussionabouttheessentialrolewhichemo-tionalintelligence(EI)hasintheeffectivestrategiclidership.EIisrelatedonthecapabilityofindividualtorecognizehisownemotionsandemotionsofothers.Thisemotionsconsistsfromthefivecomponents:self-confidence,self-control,motivation,empatia(understandingsituationandfeelingofoth-erspeople)andsocialskills.Also,weputpotentialproblemsandobstacles,whichcancomefromtheinnefectiveuseofEI. Key words: Leadership, ethics, effective use of power, leaders power base, self-consciousness, self-control, motivation, empaty, sociable, emotional intelligence.

Liderstvo: tri meusobne aktivnostiSavremenisvetnemozebezsavremenogimodernogliderstva.Postavljasepragma-

ticnopitanje:dalijedovoljnoodrzavatiorganizacijunapovrsini,ilijepakpotrebnodasenapraviostalannapredakpremanekomdobrodefinisanomcilju?Trebaznatidazatvorenmenadzmentnijeliderstvo.Tacnije,lidretsvojeproaktivno,orijentisanonaciljiusmerenokastvaranjuiimplementiranjukreativnevizije.Liderstvo je proces transformisanja orga-nizacija od on a kvih kakve trenutno jesu, do onalvih kakve bi neki lider zeleo da postanu.Navedena definicija sadrzi dovoljno u sebi: nezadovoljstvo postojecim stanjem, vizijukakavtrebadabudeorganizacijaiproceskojitrebadasdovededopromene.

Udanasnjemkonkurentskomokruzenjupostajesvevaznijedaseradipravastvar.Osimsto jevaznoda se radeprave stvari, liderimorajuda sebrinuo tomeda radestvarinapravinacin.Izovogasledudasulideriagentizapromenecijiseuspehmeripomocutoganakojinacinoniimplementirajustrategijskuvizijuimisiju.Mnogiautoritvrdedauspesniliderimorajudaprepoznajutrimeuzavisneaktivnostikojeseneprestanopreispituju da bi organizacija bila uspesna.Te aktivnosti su: 1) odreivanje pravca, 2)projektovanjeorganizacije i3)gajenjekultureposvecene izuztnosti ieticki ispravnompoinasanju.1)

Valjalobiodmahdodatiisledece:meusobnaprirodaovetriaktivnostijeocigle-dna.Primeraradi,uzmimouobzirjednuorganizacijusaizuzetnommisijomisjajnomorganizacijonomstrukturimikoncepcijom,alisakulturomkojaimplicitnoohrabrujeizv-rdavanje obaveza i neeticko ponasanje. Zatim, uzmimo neku organizaciju sa snaznomkulturomiorganizacijskomkoncepcijom,alisaslabimpravcemivizijom.Akobismoovoiskarikirali,biobitoetickiispravaniuspesanproizvoackocijaskihbiceva.Ili,nekuorganizacijusazdravimpravcemi jakomkulturom,alikontraproduktivnimtimovimaisistemomnagraivanjapomodeluniltesume,kojivodedolosegfunkcionisanja,gdesenadobitakjednestranegledakaonagubitakdruge,asaradnjaiucessceuraduozbiljnoseometaju.Miostajemnopritome,danajviseneuspehaudanasnjimorganizacijamamozedasepripisecinjenicidasenapomenute triaktivnostinegleda ravnomerno.Slikovitiprikaztronoscajepoucan:oncepastiakojednanozicanedostajeilisepolomi.Pogleda-jmoukratkosvakuodovihaktivnosti.Istovremeno,nasapaznjabiceskoncentrisananavaznuulogukojusnagalideraimausavladavanjuotporapremapromenama.

24

OdreivanjeProjektovanjepravcaorganizacije

Pospesivanjekultureposveceneizvrsnostiietickomponasanju

Slika 1.Trimeuzavisneaktivnostiliderstva

Utvrivanje pravca (usmeravanje)

Neophodnojedaliderirazumejusvesteikholdereusvojojorganizaciji.Zatoimjepotrebnasposobnostpracenjaianaliziranjaokruzenjadabidobroupoznalisvisteikhold-erikompanije(naprimer:kupci,dobavljaci,akcionari)idrugiglavnitrendoviidogaajiuokruzenjuidabiseintegrisaliovaznanjauviziju,kojabimogladaodgovaraorganizaciji.Neophodnajesposbnostdaseresesvislozeniproblemi,dasezauzmeproaktivanpristupidaserazvijuodrzivestrategijskeopcije.Razvojstrategijskevizijedonosimnogekoristi:jasanpravaczabuducnost,opstiokvirmisijeiciljevaorganizacijeiunapreenjekomuni-kacije,kaoiangazovanjeiprivrzenostkodzaposlenih.

Projektovanje organizacije

Skorosvilideriponekadimajuteskocauimplementiranjusvojihvizijaistrategija.Takviproblemimogudapoticuizraznihizvora,ukljucujuciisledece:

Nedostatakrazumevanjaduznostiiodgovornostimeumenadzerima.

Sistemnagraivanjakojinemotivisepojedince(ilikolektive,kaostosugrupeiodelenja)zapostizanjezeljenihciljevaorganizacije.

Neadekvatniilineodgovarajucisistemiplaniranjaikontrole.

Nedovoljnimehanizmizakoordiniranjeiintegrisanjeaktivnostisiromorganiza-cije.

Uspesni lieriseaktivnoukjljucujuu izradistruktura, timova,sistemaiorganiza-cionih procesa koji olaksavaju implementiranje njihovih vizija i strategija. Postizanjeprednostidiferencijacijeuslovicepotrebudasepodstaknuinoivacije,kreativnostisenzi-tivnostnauslovetrzista.Takvimnaporima,popravilu,smetajukomplikovanapravilaipropisi,kaoicentralizovanodonoisenjeodluka.Nepovezanastrategijaviseceseodnositinafinansijskepokazateljeucinka,kaostosupovecanjeprihodaiprofitabilnosti,jerpostojimanjapotreba zasaradnjommeuposlovnimjedinicama,posto oneimajumalocegazajednickog.

25

Kultura posvecena izuzetnosti Lideriigrajuznacajnuuloguurazvijanjuiodrzavanjukultureorganizacijeimen-

jajujeukolikojepotrebno.

Naravno,akcijelidera,mogutakoe,daimajuvrlostetanuticajnakulturuietikufirme.Jasno jedaeticki ispravnoponasanje lideramozeda imasnazanuticajnaorga-nizacijuuticajkojimozebitidobarililos.

Menadzerimorajudaprihvatelicnuodgovornostzarazvijanjeijacanjeetickiispr-avnogponasanjasiromorganizacije.Onimorajudoslednodapotvrujudajetakvopo-nasanjeosnovnastvaruvizijiimisijioprganizacije.Dabifirmapostalaorganizacijanavisokometickomnivou,moradanegujenekolikosledecihelemenata,kojimorajustalnodabuduprisutni:uzori,korporativnikredo ikodeksiponasanja, sisteminagraivanja ivrednovanjaipolitikeiprocedure.

Savladavanje prepreka ka procedurama i efikasno koriscenje mociSada,kadasmorazmotrilitrimeuzavisneaktivnostikojeobavljajulideri,moramo

darazmotrimokljucnopitanje:kojesutopreprekekapromenamasakojimaselidericestosusrecuikakomogudaiskoristesvojumocdabiostvariliznacajnepromeneusvojimorganizacijama?Ljudiimajuizvestannivoizborausmislukolikocesnaznodapodrzeilidasesuprotstaveinicijativamaliderazapromene.Zbogcegasecestojavljavelikiotpor?Postojiviserazlogazastosuorganizacijeimenadzerinasvimnivoimaskloni inerciji isporisuuucenju,teskoseprilagohavajuiprihvatajupromene.

1.Mnogi ljudi imaju interes da situacija ostane statu quo. Postoji siroka lepezaorganizacioneliteraturenatemueskalacije,gdeodreenipojedinci(iukontrolisanimlaboratorijskimuslovimaiustvarnojmenadzerskojpraksi)nastavljajudarazbacujudo-breparenaloseodluke,uprkosnegativnomucinku.2)

2.Sistemske prpreke.Ovdekoncepcijastruktureorganizacije,obradainformacija,odnosipri izvestavanju, itd.nedozvoljavajupravilanprotok iocenjivanje informacija.Visestrukabirokratskastruktura,komplikovanizahteviupogledudokumenatcijeikrutapravilaiprocedurecestoceuspetidapobuneorganizacijuprotivpromena.

3.Prepreke zbog ponasanja vezujuseza teznjumenadzeradanaproblemegledajuizpristrasneiliograniceneperspektive.Ovomozedasepripisenjihovomobrazovanju,obuci,radnomiskustvu,itd.

4.Politicke preprekeodnosesenakonfliktekojiproizilazeizodnosasacentrimamoci.Onemogubiticitavogspletarazloga,kaostosuinteresi(npr.ranijepomenutipro-blemisaeskalacijom),odbijanje razmene informacija,konfliktizbogresursa,konfliktiizmeuorganizacionihdelovaisektoraisitneradnikemeuosobljem.

5.Ogranicenje raspolozivosti licnog vremenapodsecajunaizrekunekogstarcadanematedovoljnovremenada isusitemocvarukada stedogusemeualigatorima.Ustvari,Grisenovzakon(GreshamsLaw)oplaniranju,kazedaceoperativneodlukepo-tisnutivremepotrebnozastrategijskomisljenjeirazmisljanje.Ovatendencijajenagla-senauorganizacijamakojesesuocavajusaostromkonkurencijomcenailiogranicenjemtroskova,pricemumenadzeraizaposlenihimavrlomalo.

Uspesno liderstvo zahteva efikasno koriscenjemoci u savladavanju prepreka kapromenama.3).Mocseodnosinasposobnostlideradaobezbededastvaribuduuraenena

26

nacinnakojionizele.Tojesposobnostdaseuticenaponasanjedrugihljudi,dasedrugiljudiubededacinestvarikojeinacenebicinili,idasesavladaotporisuprostavljanjepravcukojisemenja.Efikasna promena moci je sustina uspesnog liderstva.4).

Baze moci

Organiuzacione Licne

Legitiman moc Referentna moc

Moc nagradjivanja Ekspertska moc

Moc prinude

Moc informisanja

Slika 2.Liderskebazemoci

Svojumocliderizvlaciiznekolikoizvorailibaza.Literaturanatemumociobilujeklasifikacijamatakvihizvoraibaza.Meutim,najlaksinacindaseshvatebazemocijestedasepodelenaorganizacioneilicne,kaostojeprikazanoupriloguSl.2.

Organizacionebazemociodnosenamockojunekaosobaposedujezatostojeuformalnommenadzerskom polozaju.Ovo obuhvata legitimnumoc,moc nagraivanja,mocprinudeimocinformisanja. Legitimna mocprizilaziizovlascenjazadonosenjeodlu-ka,dobijeneodorganizacijeiprimenjujesenaosnovupolozajamenadzerauorganizaciji.Moc nagraivanjazavisiodsposobnostiliderailimenadzeradadodeljujenagradezapoz-itivnaponasanjailirezultate.Moc prinudejemockojumenadzerprimenjujenazaposlenekoristecistrahodkaznezagreskeuvezisapropustomiliovlasvenjem.Moc informisanjaproistice izpristupa,kontrole idistribucije informacijakojemenadzer ima,akojenisudostupnesvakomeuorganizaciji.

Semmocikojaproisticeizorganizacije,lidermoradabudeustanjudavrsiuticajnapodreenesvojimlicnimosobinamaiponasanjem.Ovosesmatralicnimbazamamoci.Licnebazemocisureferentnamociekspertskamoc.Izvorreferentne mocijeidentifiko-vanjepodreenihsaliderom.Licniatributiilisarmlideramogudauticunapodreeneiucineihodanimlideru.Sadrugestrane,izvorekspertske mocijestrucnostlideraipozna-vanjespecificneoblastirada.Liderjestrucnjakodkogapodreeniocekujuinformacijekojesuimpotrebnedabiuspesnoobavljalisvojeposlove.

Uspesniliderikoristerazlicitebazemoci,cestoinjihovukombinacijudasezado-voljezahtevisituacije,kaostojeprirodazadatka, licneosobinepodreenih,urgentnost

27

resavanjaproblemaidrugifaktori.Liderimorajudashvatedasuubeivanjeirazvijanjeopstesaglasnostiveomavazni,alijepoednakovaznopritiskatipodreenedabuduak-tivni.Jasnojedaseonikojiunekimtackamaodstupaju,morajudovestiured.5).PiterGeorgesku (PeterGeorgescu),briljijantno je iduhovito sazeo liderskudilemu:Imamstitnikezakolenaicetrdesetpeticu(kolt45,tiprevolvera).Mnogosamklecaoimolio,alisamtakoeipucaonaljude.6

Emocionalna inteligencija: kljucna osobina liderstva

Postojiogromnaliteraturaouspesnimpotezimalidera,ukljucujuciposlovneliderenanajvisemnivou.7).Uoveosobinespadaju integritet, zrelost,energija,prosuivanje,motivacija,inteligencija,strucnostidr.Meutim,zbogjednostavnosti,oveosobinemogudasegrupisuutrisirokaskupasposobnosti:

Iskljucivotehnickoobrazovanje(kaostojeracunovodstvoilioperativnaistrazi-vanja).

Kognitivnesposobnosti(kaostojeanalitickorezonovanjeilikvantitativnaanali-za).

Emocionalnainteligencija(kaostojesposobnostradasadrugimljudimaistrastpremaradu).

Nedavnestudijeuspesnihmenadzeraotkrilesudauspesnilideribezrazlikeposedu-juvisoknivoemotivneinteligencije.8).NalaziukazujudajeEIboljipredskazateljzivot-noguspeha(ekonomskoblagostanje,zadovoljstvozivotom,prijateljstvo,porodicnizivot)ukljucujuciiuspeheuprofesiji,negoIQ.(EmotionalQuotient).Takavstavjesumiranufazikojaselakopamti:IQvamomogucavadasezaposlite,alivamEQomogucavadanapredujete.Ianketepokazujudamenadzerizaljudskeresurseverujudajeovaizjavaistinita,cakidobijanaistinitostikodvisokotehnickihposlova,kaostosuposlovinaucnikaiinzenjera.

TimenezelimodakazemodasuIQitehnickaobrazovanjanebitni.Ociglednojedasuonivazni,alinanjihtrebadasegledakaonagranicnesposobnosti.Odnosno,onisuneophodnizahtevizapostizanjemenadzerskihpolozajanavisemnivou.Sdrugestrane,EIjedovoljnazauspehliderstva.Beznje,kakodokazujeGoulmen,menadzermozedaimaodlicnuobuku,ostaranalitickiumivisemudrihideja,aliidaljenecebitivelikilider.

PostojepetkomponentiEI:samosvest,samokontrola,motivacija,empatijaidrustve-nost.Razmotrimosvakuodnjihposebno.

Samosvest

SamosvestjeprvakomponentaEIipodsecanasnaprorocisteuDelfima,izkojegjeprevisehiljadagodinapotekaosavet:Upoznajsamogasebe.Samosvestobuhvataosobukojaimadubokorazumevanjezaemocijedrugih,njihovesnage,slabostiinagone.Ljudisajakomsamosvescunitisuprevisekriticninitinerealnooptimisticni.Onisuposte-nipremasebiipremadrugima.

28

Generalno,ljudiobozavajuipostujuiskrenost.Zatim,odliderasestalnotrazidapr-esuuju,stozahtevapravicnuprocenusposobnostisopstvenihituih.Ljudikojicestitoprocenesebe(tj.samosvesniljudi)suonikojimoguistodaucineizaorganizacijukojuvode.

Definicija Karakteristicne osoboneVestine u snalazenjuSamouverenost Vestinedaprepoznateirazumete

Sopstvenaraspolozenja,emocijeinagone,kaoinjihovuticajnadruge.

SamopouzdanjeRealnosamoocenjivanjeOtvorenostpremapromenama

Samokontrola SposobnostdakontroliseteilipreusmeritestetneimpulseiraspolozenjaSklonostkaodlaganjudonosenjaodlukedasterazmislilipredelovanja.

KredibilitetiintegritetLakoresavanjedvosmislenihsituacijaOtvorenostpremapromeni

Motivacija Strastpremaradukojaneprosisticeizzeljezanovcemilistatusom.Sklonostdaenergicnoiupornotezitekaciljevima

SnazannagondasenestoposigneOptimizam,cakiuslucajuneuspeha.Privrzenostorganizaciji

Odnosi u upravljanjuEmpatija Sposobnostdaserazumeemotivna

prirodadrugihljudi.Vestinauophodjenjupremaljudimauzavisnostiodnjihovihemotivnihreakcija.

StrucnostupodizanjuizadrzavanjutalenataOsetljivostpremadrugimkulturama.Cinjenjeuslugeklijentimaikupcima.

Drustvenaspretnost VestinauupravljanjuodnosimaiizgradnjimrezakontakataSposobnostdaseproduzezajednickiosnovistvorivezasadrugimljudima.

EfikasnostuvodjenjupromenaUbedljivostStrucnostustvaranjuivodjenutimova.

Izvor:PrilagoenoiprestampanosadopustenjemHarvardBusimnessReview.Slika 3.Petkomponenataemotivneinteligencijenaradu

SamokontrolaNaseemocijepokrecubioloskiimpulsi.Iakonemozemodaihistisnemo,mozemo

daupravljamonjima.Samokontrola,kojajesrodnatrajnomunutrasnjemdijalogu,omogu-cavanamdanebudemozarobljenicisvojihosecanja.Ljudikojiseupusteutakverazgov-oreimajulosaraspolozenjaiosecajuloseemocionalneimpulse,baskaostoihsvakodrugioseca.Meutim,oninalazenacineda ihkonktrolisu,pacak ida ihkanalisuukorisnesvrhe.

Ljudikojikontrolisusvojaosecanja i impulsesposobnisudastvarajuokruzenjepoverenjainepristrasnosti.Utakvomokruzenju,politikanskoponasanjeizakulisnode-lovanjedrsticnosusmanjeni,aproduktivnostjepopraviluvisoka.Zatim,ljudikojisugospodarisvojihemocijasposobnijisudaizazovupromeneidaihimplementirajuuor-ganizaciji.Kadasenajavinovainicijativa,onisumanjesklonipanici.Tacnije,ustanjusudaodlozedonosenjeodluka,zatrazeinformacijeisaslusajudadirektoriizlozenoviprogram.

29

MotivacijaUspesnidirektorinastojedapostignurezultateizvanocekivanjasopstvenihoceki-

vanjailiocekivanjasvihdrugihljudi.Oniimajuzeljudanestopostignu.Iakosumnogiljudipodstaknutispoljnimfaktorima,kaostosunovaciprestiz,onisaliderskimpotenci-jalompobuenisudubokoskrivenomzeljomdanestopostignu.

Kakonekaosobamozedapokazedalijemotivisanapobudomdanestopostigne,ilimaterijalnimnagraivanje?Potrazimoznakestrastiusamomradu,kaostojetraganjezakreativnimizazovima,ljubavpremaucenjuiponoszbogdobrouraenogposla.Takoe,motivisaniljudiposedujumnogoenergijedastvariucineboljim,istalnonezadovoljstvozbogtrenutnogstanjastvari.Oniimajujakuzeljudaistrazujunovepristupesvomposlu.

EmpatijaEmpatijajenajverovatnijenajlakseprepoznatlivakomponentaEI.Uokviruposlov-

anja,poreddrugihfaktora,empatijaznacidubljeshvatanjeosecanjazaposlenihuprocesudonosenja razumnihodluka.Empatija jenarocitovaznasavremenomposlovnomokru-zenjuiznajmanjetrirazloga:svevecegkoriscenjatimova,brzogtempaglobalizacijeisvevecepotrebedasezadrzetalenti.9).

Kadamenadzervodinekitim,cestoseopterecujezeljomdasepostignekonsenzusicestojesuocensajakimemocijama.Empatijaomogucavamenadzerudaosetiishavtitackegledistasvakogprisutnog.

Globalizacija, po pravilu, obuhvata razgovormeu raznim kulturama, koji lakomozedadovededogresaka.Empaticniljudimogudarazumejusuptilangovortela:mogudacujuporukeispodsvakerecikojaseizgovara.Uopstijemsmislu,oniimajudubokorazumevanjeipostovanjezakulturneietnickerazlike.

Empatijatakoeigravaznuuloguuzadrzavanjutalenata.Liderimajeempatijane-ophodnaustvaranjuizadrzavanjuvrhunskihtalenata.Ovodanaspostajejosvaznije,zatostovrhunskimenadzerikadaodlazeizfirme,odnoseisvojetihoznanje.

Drustvenost (drustveno ponasanje) Dokseprvetrikomponenteemocionalneinteligencijeodnosenavestineupravl-

janjasamimsobom,poslednjedveempatijaidrustvenoponasanjeodnosesenaspo-sobnostupravljanjaodnosimasadrugimljudima.Drustvenostmozedaseposmatrakaoprijateljskanastrojenostsasvrhom:pokretanjeljudiusmerukojivizelite,bezobziradaliseradioslaganjusanovommarketinskomstrategijomilientuzijazmuuvezisanovimproizvodom.

Ljudi poseduju siri krug poznanstva, nastoje da pronau zajednickomisljenje istvorevezesadrugimljudima.Oniznajudasenistanedesavasamoodsebe,takodavecimajuspremnumrezukontakatakadadoevremezaakciju.

DrustvenostmozedaseposmatrakaokulminacijaostalihdimenzijaEI(empatije,motivacijeitd.)Ljdicepostatiefikasniuupravljanjuodnosimaondakadabudumoglidashvateikontrolisusvojesopstveneemocijeikadabuduustanjudaosecajuempatijupre-madrugima.Motivacijatakoedoprinosidrustvenojumesnosti.Ljudikojisupodstaknuti

30

dapostizunesto,nastojedabuduoptimisti,cakikadasesuocavajusanazadovanjemilineuspehom.Kadasuljudioptimisti,njihovasvezinaseprelivanarazgovoreidrugedrustvenesusrete.

Emocionalna inteligencija: potencijalni nedostaci koji pozivaju na oprez

Mnogivelikilideriposedujuogromnerezerveempatije,mudrostizameuljudskeodnose, zatim svest o sopstvenim osecanjima i svest o svom uticaju na druge.Oni tesposobnostiprimenjujurazumno,koristeciodreenusituacijunanajboljimogucinacin.Usustini,najbitnija jesamokontrola;posedovanjecak imaloovih tipovaemocionalneinteligencijepomocicenekojosobidabudeefikasnakaoliderdoklegodjenjenaemocio-nalaninteligencijakanalisananapravinacin.Meutim,akoosobaimavisoknivotakvihsposobnosti,tomozedapostanemnogoviseoddobreosobine,akosetimosobinamapodstaknuneprikladnaponasanja.Razmotrimodvaekspertska pogledana tusituaciju,kojase2004.godinepojavilaujednomclankuuHarvardBusinessReview.11)

.uvek postoji opasnost da budete jednim aspektom EI, ili da ga preterano koris-tite. Na primer, ako previse naglasite spsobnost emocionalne inteligencije pri postizanju necega, uvek cete da menjate stvari u vasoj kompaniji. Niko nezna sta cete sledese da ucinite, a to bi moglo da bude potpuno destabilizujuce za organizaciju. Ako preterano pokazujete empatiju, nikada nikog necete moci da otpustite. Ako, pak, prekomerno for-sirate tims ki rad, nikada necete moci da se diversifikujete ili cujete glas pojedinca. Neo-phodna je ravnoteza.

Ako ste izuzetno samosvesni, ali ne osecate empatiju, mozda cete delovati kao osoba opsednuta sobom. Ako imate previse empatije, rizikujete da budete suvise teski za razume-vanje. Ako ste izuzetni u samokontroli, a pri tom niste u istoj meri transparentni, mogli biste da deluje neautenticno. Na kraju, ponekad lideri moraju namerno da izbegavaju suvisno priblizavanje grupama, da bi istakli svoju velicinu. Emotivno inteligentni lideri znaju kada treba da se zaustave.

PogledajmosadanapotencijalnenedostatkeEIkojistojenasuprotkoristima:

Efikasni lideri geje empatiju za druge.Meutim,onimorajutakoedabudusposo-bniidadonosecvrsteodluke.Liderimorajudabudusposobnidasepozovinalogikui razum, kao i poznavanje osecanja drugih, tako da ljudi osete da su odluke pravilne.Medutim,lakojemogucedasesuviseidentifikujusadrugimailipobrkajuempatijusasimpatijom.Ovomozedaotezadonosenjepravilnihodluka.

Efikasni lideri su mudri poznavaoci ljudi.Opasnostjestoliderimogudapostanuiprevisekriticnipremamanamakojezapazekoddrugih.Verovatnocedaodbacevienjedrugihljudi,izivajucikodnjihosecajnepostovanjaipotcenjenosti.

Efikasni lideri unose strast u ono sto rade to pokazuju.Ovoneznaciobaveznodasuoniuvekonikojibodre.Tacnije,onisvojustrastmogudaizrazekaoupornostuposti-zanjuciljailinepopsutljivokoncentrisanjenanekivredanprincip.Meutim,postojifinalinijaizmeuuzbuenjazbognecegaizatvranjaocijuusledstrasnogodnosa,zbogcegamozetedazanemariterealnostkojudrugivide.

Efikasni lideri ostvaruju licne veze sa svojim ljudima.Vecinaefikasnihlideranal-azivremenadaseposvetizaposlenimapojedinacnoiugrupama,slusajucinjihoveideje,sugestije i brige, i reaguje stvarajuci osecanje da su njihove ideje cenjene i shvacene.

31

Meutim,nedostataktakveotvorenostisejavljaakolidersuvisecestonenejavljenoobi-lazizaposlene,jertomozedastvoriatmosferustraha.Jasnoje,daglavnastvarpronala-zenjepravilneravnoteze.

Najzad,samoralnetackegledista,emotivnoliderstvonijenidobronilose.Emoti-vniliderimogudabudualtruisti,kojisukoncentrisaninaopstukoristkompanijeinjenihzaposelnihiistovremenosuvisokoprincipijelni.Sadrugestrane,mogudabudumanipu-lativni,sebicni inecasni.Naprimer,akoosobakoristi liderstvoiskljucivoradisticanjaformalneilineformalnemoci,touopstenijeliderstvo.12).Tacnije,onikoristesvojuEIdashvatestaljudizeleiidunarukutimzeljama,radisticanjaautoritetaiuticaja.

Mnogiljudisavisokomemotivnominteligencijomisarmomnisuzainteresovanidapostavljajudubljapitanja,postosticudovoljnoemocionalnedobitiodmasekojaihoboz-ava.13).Zanjihjetokrajsamposebi.Zadovoljavanjusvojesopstvenezudnjeislabostipotrebudabuduvoljeni,potrebuzamociikontrolom,ilipotrebudabuduneophodniidaseosecajuvaznimstoihcinibeskrajnoranjivim.Ali,tonijeliderstvo.Tojegladzaautoritetom.14)

RezimeDa bi uspesno ispunjavali svoje aktivnosti, za lidere je veoma vazna emotivna

inteligencija (EI). Elementi koji doprinose emotivnoj inteligenciji su: samouverenost,smokontrola,motivacija,empatijaisocijalnevestine.Prvatrielementaodnosenavestineupravljanjadrugimljudima.Istovremeno,ucinjenjeosvrtnanekepotencijalneposledicenaraslezbogneefikasnostikoriscenjaEI.Onebuhvatajunefunkcionalnuupotrebumoci,kaoitendencijudasepostanepreteranoempatican,zbogcegaseocekivanjavezanazaucinakmogunerazumnosmanjiti.

LITERATURA

1. RaspravaopomenutetriaktivnostizasnivasenaKotter,J.P.1990.What leadres re-ally do.HarvardBusinessReview,68(3):103-111;Perason,A.E.1990.Six basics for general managers.HarvardBusinessreview67(4);94-101;andCovey,S.R.1996.Three roles of leader in the new paradigm.InThe Leader of future;149-160.Hessel-bein,F.,Goldsmith,M.,&Beckhard,R.(Eds).SanFrancisco:Jossey-Bass.JedandeoanalizetrikonceptaaktivnostiliderstvazasnivasenaDess,G.G.,&Miller,A.1993.Strategic management:320-325.NewYork;McGraw-Hill.

2. Detaljanpreglednalaziseu:Brockner,J.1992.The escalation of commitment to a failing course of action. AcademyofManagementReview,17(1):39-61;andStaw,B.M.1976.Knee-deepunthebigmuddy:Astudyofcommitmenttoachosencourseofaction.OrganizationalBehaviorandHumanDecisionProcesses,16:27-44.Anali-zasistemskihbihevioristickihIpolitickihbarijerazasnivasena,Lorange,P.,&Mur-phy,D.1984.Conbsiderations in implementing strategic control.JournalofBusinessStrategy,5:27-35.Inasimilarvein,NoelM.NaslicannacinNoelM.TichyrazmatratritipaotporapromenamaukontekstufirmeGeneralElecric.Tetrivrsteotporasutehnickiotpor,politickiotporIkulturniotpor.VidetiTichy,N.M.1993.Revolutional-ize your company.Fortune.Devembar13:114-118.PrimeriseoslanjajunaOReilly,B.1997.The secret of Americas most ad miored corporation: New ideas and new products.Fortune,March3:60-64.

32

3. OvajodeljakzasnivasenaChampoux,J.E.2000. Organizational behavior: Esential tenets for a new millenium.London:South-Western;andThe nature use of power in organizations. 2003. RHR International-Executive Insights, May29,12.19.168.197./execinsights/8-3.htm.

4. Ciampa,K. 2005. Almost ready: How leaders move up.HarvarBusinessReview,83(1):46-53.

5. Garvin,D.A.,&Roberto,M.A.2005.Change through persuassion,HarvardBusinessReview,83(4):104-113.

6. Lorch,J.W.,&Tierney,T.J.2002.Aligning the stars: How to succeed when profes-sionals drive results.Boston:HarvardBusinessSchoolPress.

7. Daft,R.1999.Leadership: Theory and practice.FortWorth,TX:DrydenPress.8. Luthans,op.cit.;Mayer,J.D.,Salvoney,P.&Caruso,D.2000.Models of emnotional

intellegence. In Stenberg, R.J. (Ed).Handbook of intelligence. Cambridge ,UK:cambidgeUniversityPress: andCameron,K., 1999.Developing emotional intelli-gence at the Weath-erhead School of Management.Strategy:TheMagazineof theWeatherheadSchoolofManagement,Winter:2-3.

9. Buckingam,M.2005.What great managers do.HarvardBusinessreview;83(3);70-79.

10. Klemp,G.2005.Emotional Intelligence and leadership: What really matters.Cam-briaConsulting,Inc.www.cambriaconsulting.com.

11. Mayer,J.D.etal.2004..Leading by feel.HarvardBusionessreview,82(1):27-37.12. Heifetz,R.2004. Question authority.HarvardBusinessReview,82(1)37.13. Ibidem.14. Goleman,D.Boyztzis,R.,&McKee,A.2002.Prima leadership: Reliazing the power

of emotional Intelligence.Boston:harvardBusinessSchool.15. Prof.drB.Djorevic,Psihologijamenadzmenta,IIizdanje,2008.godina.

33

POLITIKA KONKURENCIJE I EFIKASNOST PRIVREDE

ApstraktPrimarniciljpolitikezatitekonkurencije jeostvarivanjeefikasnealokaci-je resursa kroz promociju procesa efektivne konkurencije. Implementacijareima slobodne konkurencije je preduslov poveanja konkurentnosti do-bara i usluga. Principi i ciljevi politike zatite konkurencije, regulisanihodgovarajuimzakonima,jegeneralnazatitakonkurencije,borbaprotivmo-nopola,zloupotrebedominantnogpoloajaikontrolakoncentracijatrinoguea.Efikasnostpolitikezatitekonkurencijeostvarujesekoordinisanjemsvih delova ekonomske politike sa ciljem poveanja ekonomskih perfor-mansiprivrede. Kljune rei: konkurencija, politika, konkurentost, trite, drava, efikasnost

COMPETITION POLICY AND ECONOMIC EFFICIENCY

AbstractTheprimepurposeofcompetitionpolicyistopromoteandmaintainapro-cessofeffectivecompetitionsoastoachieveamoreefficientallocationofresources.Theimprovementofcompetitionregimeisnecessaryforensuringcompetitivenessofgoodsandservices.Thepurposeandaimsofcompetitionpolicy(givinginthecompetitionlaw)aregeneralprotectionofcompetition,anti-collusion,anti-monopolyandmergercontrol,conductofpublicagents(includingfirmsenjoyingexclusiverights).Competitionpolicyalsodependsonthepro-competitivenatureofotherpartsofeconomicpolicy(forexample,tradepolicy). Key words: competition, policy, competitiveness, market, state, effeciency

DrBobanStojanoviEkonomski fakultet NiVladanVuiTrnica Ni

34

Uvod

Uotvorenoj trinoj privredi postoji potreba za definisanjem i implementacijomekonomskepolitikekojatrebadaodravaefikasnofunkcionisanjeproizvodnjeirazmene.Pod pojmom efikasnosti u ovom smislu podrazumeva se da ekonomija mora biti umogunostida ispuni tranjuzadobrima iuslugamapotroaanadomaemtritu,darealizujedovoljnosvojihproizvodauinostranstvuidauztoomoguiostvarivanjeciljnihfunkcijatrinihaktera.

Uanaliziuticajaekonomskepolitikeograniiemosenapolitikukonkurencijekaovanog segmenta ekonomske politike. Pretpostavie se da uloga politike konkurencijemoradaregulieekonomskoponaanjekoje,usprezisaostvarivanjembrojnihikomplek-snihciljeva,vodipostizanjuefikasnostiprivredeidrutva.Toznaidatrebastimulisatikonkurentnoponaanjeiregulisatimonopolskaidrugaogranienjakonkurencijekakobiseosiguralaproizvodnjuproizvodaiuslugadovoljnovisokogkvalitetaiuzdovoljnoniskeceneitrokove.

Politikastimulisanjakonkurencijepredstavljavaansegmentekonomskepolitike.Njenom primenom se reguliu ekonomska ponaanja koja vode postizanju efikasnostiprivredeidrutva.Toznaidatrebastimulisatikonkurentnoponaanjeiregulisatimonop-olskaidrugaogranienjakonkurencijekakobiseosiguralaproizvodnjuproizvodaiuslugadovoljnovisokogkvalitetaiuzdovoljnoniskeceneitrokove.Efektivnakonkurencijapritomepredstavljapoeljnostanjeodnosatrinihaktera.Ukolikoonanepostoji,meramapolitikekonkurencijejetrebauspostaviti.Toseostvarujeograniavanjemmonopolskogponaanjaidrugihvidovadominacijekojiugroavajupoloajostalihtrinihaktera.

Ekonomska politika i efikasnost

Efektivnakonkurencijapredstavljapoeljnostanjeodnosatrinihaktera.Ukolikoonanepostoji,meramapolitikekonkurencijejetrebauspostaviti.Nepostojigarancijadaekrajnjirezultatsamogprocesakonkurencijeneophodnoispunitisveukupniciljefikasnostiupogledunivoaistopapromenaoperativneefikasnostiproizvodjaa.Mogunostikonf-liktarazliitihmetodaekonomskepolitikemoguakdovestidougroavanjakonkuren-cije.Tosedeavakadasestvori jaz izmedjupromocijekonkurentnogponaanjaprekopolitikekonkurencijeimoguegsmanjenjakonkurentnogponaanjapodstaknutogdrugimaspektimavladinepolitikeuvezisanacionalniminteresima,zahtevimazapomoin-dustrijskimgranama(poljoprivreda,brodogradnja,novetehnologije)ilizbogpoveanjazaposlenosti.Mogunostkonfliktajenajoiglednijaustvaranjuiliohrabrivanjupozicijadomaihdominatnihfirmiprekopostupakakojesponzorievlada.

Ovizakljucisuunekimsluajevimasuprotniodveineakademskihargumenatauovojoblasti.Urelevantnojsavremenojliteraturipoveannaglasakstavljasenagubitkeblagostanja zbog integracija, poveanemoimonopola i restrikcija slobodne trgovine.Upravozbogtogaseusvetlupostojeihekonomskihipolitikihodnosaukazujenaneo-phodnost eksternog direktnog i indirektnog regulisanja uslova konkurencije primenomadekvatnepolitikekonkurencije.

Na sledeoj emi e se prikazati kako ekonomski, drutveni i pravni okvirideterminiutrinustrukturu,trinoponaanjeitrinirezultat.

35

Ekonomski, drutveni i pravni okviri (uslovi)

Trinastruktura Trinoponaanje Trinirezultatbrojkupacaiprodavaca(trinouee)stepenhomogenostiroba,transparentnostibrzinaprilagoavanjavisinatrinihbarijerafleksibilnostproizvodnjeiskorienostkapacitetaikonjunkturaupreduzeuvrste(tipovi)preduzeainternastrukturapreduzeastependiverzifikacije

vrsteidejstvoparametara:cenarabatiuslovikvalitetiinovacijeservisreklamaskolonostkaogranienjukonkurencije(spiritofcompetition)

nivocenastopeiiznosiprofitakvalitetoutputodnostrokovaproizvodnjeitrokovaprodajetehnikiprogres(inovacijaproizvoda,tj.procesa)snabdevenostrobama(prostornoivremenski)

Slika 1.Konceptefektivnekonkurencije

Uloga drave u poveanju ekonomske efikasnosti privredeDravaodreujekompleksesistemotvornihiregulativnihelemenatakojimaseus-

postavljaambijentzaispoljavanjeindividualnihikolektivnihpreferencija.Svojimdelo-vanjemuraznimsferamadefiniuseiostvarujuciljevidrutveno-ekonomskograzvoja.Pritome,veomabitanzadatakkreatoratograzvojajeodredjivanjeoptimalnekombinacijerazliitihpolitika(policy mix).

Jednaodnajznaajnijihoblastidirektnogiindirektnogdelovanjadravejeekonomi-ja.Kompleksnostekonomskihodnosaiinterakcijaekonomskihsubjekataprouzrokujeisloenost regulisanja te sfere. Ekonomska politika zbog toga ima zadatak da u okvirusistemskih opredeljenja definie ciljeve privredenog rasta i razvoja, da odredimesto iuloguprivrednihsubjekataidaosmislimetodeiprimeniinstrumentarijumisredstvazaostvarivanjeciljeva.

Savremeneprivredeimajutrinikarakter.Unjimasesimultanojavljatritekaoregulator ekonomskih tokova i drava koja svojim delovanjem treba da omogui nes-metano ispoljavanje interesaekonomskihaktera.Odnosdraveprema tritu jeveomaznaajan zbog injenice da postoje brojnimodaliteti tog odnosa. Prevelika ingerencijadravedirektnoutienaograniavanjeulogetrita.Sdrugestrane,dravabitrebalodastvarapovoljanambijentzaispoljavanjepreferencijapojedinacaidrutvakaoceline.Pritome,tritusepreputadasvojimfunkcionisanjemobezbediekonomskuefikasnost.

Pragmatinopostavljanjepremaproblemuslobodnogtritanajeesesvodinapovlaenjedraveizekonomskeregulativeprivrednihtokova.Tajpragmatizam,meutim,podrazumevaselektivnuingerencijuusluajevimakadajeugroenaekonomskaslobodaprivrednihsubjekata.Dravamoe,naprimer,nabaziantimonopolskogzakonodavstvazabranitifuzijupreduzea,kupovinefirmiilimeusobnoueeukapitalufirmiizisteoblastiusluajudaseradionaruavanjukonkurencije.Sdrugestrane,onasamapred-stavljamonopol,temorauskladitimonopolskipoloajjavnogsektoraiostvaritiveinivodrutvenogblagostanja.

36

Efikasnadravalakootklanjauoljivenedostatkeiprilagoavaorganizacioneemesavremenimzahtevima.Onabitrebalodauvodimetodedecentralizovanogodluivanja.Uporedosaderegulacijom, trebastvaratiekonomskisnaan iefikasan javni sektorkaopretpostavkuostvarivanjamaksimumadrutvenogblagostanja.

Prikoncipiranjuciljevainainatransformisanjaprivredeestosepolaziodnormiliberalnetrineprivrede,tj.odpostojanjaintegralnogtritaiuniverzalnostidelovanjatrinogmehanizmasainformativnom,selektivnom,alokativnomidistributivnomfunk-cijom.Glorifikovanjemoi trita u regulisanju ekonomskih tokova ipak ima granice.Trite,naime,nefunkcionieuveknazadovoljavajuinain.Postojeoblasti,graneide-latnostiukojimafunkcionisanjetritanedajedobrerezultatesastanovitaekonomskihsubjekatailidrutvaucelini.Utakvimsluajevimasejavljadravasasvojomekonoms-komulogomsupstitutatritailikaodopunadelovanjatrinogmehanizma.

Ciljevi politike konkurencijeOsnovniciljpolitikekonkurencijejeobezbedjivanjeiouvanjeuslovakonkuren-

cijekroz:1)otklanjanjevetake,svojevoljneaktivnostipreduzeailidravekojeutiunaslabljenjekonkurencije;2)poboljanjeuslovazakonkurencijuuzuvaavanjeprirodnihogranienja.Pri tomesepretpostavljada jekonkurencijamogua,dapostoji spirit of competitionidasuekonomsketransakcijeorganizovanepremaodredjenimpravilima.

Politikakonkurencijebitrebalodaobezbedidelikatanbalansrazliitihciljeva.Sviciljevibi trebalodapromoviuefektivnukonkurenciju, takotoeobezbeditiefikasnualokacijuresursa.Ovakopostavljenizadataksugerieodgovornapitanjetajepredmetpolitikekonkurencije.To je ekonomska efikasnost postignuta tako to ekonkurencijana tritu obezbediti optimalnu alokaciju ogranienih resursa. Osnovni ciljevi politikekonkurencijesuuskladjenisazahtevimazaslobodomisocijalno-politikimzahtevima.Navedimonajvanije:

integracijatrita,

blagostanjepotroaakojeseuveavasapoveanjemstepenakonkurentnostiuodredjenojprivredi,

zatitapotroaausmisluoptezatiteindividakaomoralnaipolitikaobave-za,

redistribucija dohotka (bogatstva) koja se ogleda u spreavanju koncentracijebogatstvakodmalogbrojaekonomskihsubjekataidisperzijitogbogatstvanatoveibrojaktera,srazmernonjihovomdoprinosunaslobodnomtritu,

zatitamalihisrednjihpreduzea,toneznaizatitunesposobnihprivrednihsubjekata, ve da je poveanje njihovog broja poeljno sa stanovita politikekonkurencije,

regionalna, socijalna i strukturalna pitanja koja se ogledaju u intervencijama(kadajeneophodno)uoblastirazvojaodredjenihregionailiindustrijskihgrana,poveanjazaposlenostiidr.

Navedeni ciljevi su veoma razliiti, te se simultano teko ostvaruju. Zbog toga,sunekemerepolitikekonkurencijeorijentisanenarealizacijiodredjenogcilja,bezost-varivanjadrugihiliakuznegativanuticajnaostaleciljeve.Oviciljevinisufiksiraniinepromenljivi.Zavisnoodsituacijenaodredjenomtritu,nekiodnjihebitiznaajnijiuodnosunadruge.Takodje, intezitetprimenemerapolitikekonkurencije je razliitza

37

razliitestepenerealizacijeciljeva.Usvemutomeznaajnuulogu imapollitikoopre-deljenjezareavanjeodredjenihproblema,teehijerarhijanavedenihciljevazavisitiodtoga.

Implementacija politike konkurencijeUnastojanjudaseostvareciljevipolitikekonkurencijeneophodnajeregulativna

uloganadlenihdravnihiliparadravnihinstitucija.Zbogimanentnetenjedasekon-kurencijaogranii iliodstrani,nadleniorganipreduzimajumereprotivnosilaca inkri-minisanih postupaka.Mere zatite uslova konkurencije su usmerene s jedne strane kapreduzeima,asdrugestranekadravnimiliparadravnimfondovima.

Navedimoosnovnaponaanjailiaktivnostikojivodeograniavanjukonkurencije:

1.Preduzeamogupreduzimatiaktivnostikojevodeformiranjukartela.Sporazumioudruivanju,kojimogubitineformalniinepotpisani,uoblasticena(kartelcena)sadresaglasnostdaseceneformirajunezavisnoodtrinihcena(price fixing)sanameromdacenamapotisnuostaleuesnikesatrita.Toponaanjejetipinozamonopole,takodasusporazumomvezanapreduzeapraktinomonopolistisaodredjenomznaajnommoinatritu.

Postojedvavidamedjusobnog sporazumevanja ekonomskih subjekatanaodred-jenom tritu. Prvi je dogovor konkurentskih firmi o zajednikom nastupu na tritu.Njihoviproizvodiprestajubitisupstituti,jermedjusobnisporazumprodrazumevadasekonkurencijaizmedjupovezanihpreduzeaeliminie.Ovdeseradiohorizontalnomspo-razumevanjuilidogovaranju.

Drugividsporazumevanjaseodnosinarazliite fazeprocesaproizvodnje idist-ibucije.Toznaidaseproizvodjaisporazumevajusaveletrgovinamaonainuplasmanarobekrozdaljuprodajusvedomaloprodaje.Ugovoriovogtipaestosadreodredbeopostprodajnomperioduusmisluservisiranjaproizvodaipruanjedrugihvidovausluga.Sobziromdasedogovaranjaodnosenafazeproizvodnjeiprodajekojesusukcesivne,vre-menskiiprostornoodvojene,odnosnodapostojiredosledpohorizontalnojvezi,ovakviugovorisadresporazumeovertikalnompovezivanju.Sporazumiseodnosenacenepokojimaeserobaprodavatiusvakojfazitrgovineinadrugeusloveplasmanaroba,servisaiuslugakojitakodje,saglasnosporazumu,morajubitijedinstveni.Ovakvaponaanjasuvidpolitikekartelakojaimazaciljdominacijunatritu.

2. Postojanje monopola i oligopola bitno utie na uslove i efekte konkurencijenaodredjenom tritu.Kako seovde radi odominaciji na tritu, koja je kodmonop-ola izraenija nego kod oligopola, preduzea koriste svoju pozicijumoi na tritu zaformiranjevisokihcenailicenakojeneodgovarajukonkurentima(predatory pricing).Uobasluajapolitikamonopolaugroavapozicijuostalihtrinihaktera,bitnoograniavakonkurencijuismanjujeblagostanjepotroaa.

3.Fuzijeinekividovizajednikihulaganja(joint ventures)takodjeimajunegativneimplikacijenakonkurenciju.Krozproceskonkurencijepoveavase trinamouz is-tovremenosmanjivanjeefektivnekonkurencije.Posledicepoblagostanjesuslinesluajumonopola.

4. Dravna davanja u vidu pomoi preduzeima ili sektorima privrede takodjeugoravajuzdravu,lojalnukonkurenciju.Nabaziraznihvidovasubvencijaiostalihvido-vapomoioddrave,preduzeakojaprimajufinansijskupodrkupostajuprivilegovanjaoddrugih.Onamogudakoristesupsidijezane-ferilinelojalnukonkurenciju.

38

Konkurentnost i politika konkurencijeDa bi se razlikovalo konkurentno i nekonkurentno ponaanje i definisala veza

izmedjuponaanjatrinihakterakojavodeekonomskojefikasnosti,moradaseobjasniekonomsko znaenje koncepta konkurencije. Najee korien pojam konkurencije uformalnojekonomskojanalizijeinherentantrinojstrukturikojaseurelevantnojlitera-turi naziva savrena, perfektna ili potpunakonkurencija. Povezanost izmedju ekonom-skeefikasnostiikonkurencijedatirajoizvremenaformulisanjauvenemetaforeAdamaSmitanevidljivarukatrita.Deoogromnegradjekasnijegradauteorijivrednostibavisenormativnimpitanjimavezanimzakonkurenciju,prvenstvenozasvojstvaekonomskog modelaravnoteeusavrenojkonkurenciji(parcijalnaioptaprivrednaravnotea).

Brojnaliteraturaizoveoblastipokazujedae,pododredjenimvrlorestriktivnimuslovima, savrena konkurencija dovesti do ekonomske efikasnosti u tradicionalnomPareto smislu.Resursi su takoalociranidanikonemoedapobolja svojpoloajbezpogoranja poloaja drugog. Savrena konkurencija i Pareto kriterijum efikasnosti, iporedsvojerestriktivnostiiapstraktnosti,mogudaposluekaokorisnitemeljizaanalizupolitikekonkurencije.Stanjestvarikojejesvojstvenosavrenojkonkurencijiapstrahujebrojneaspekteposlovnogponaanjasakojimasedovodiuvezupolitikakonkurencije,kaoto je rivalstvoupogleduodredjivanjacena, inovacijauproizvodima iprocesima,marketinkeaktivnosti.

Analizasavrenekonkurencijeseiskljuivokoncentrienadobitikojebiproistekleizrealokacijeresursaizmedjusavrenihinternoefikasnihproizvodjaa.Pritome,unutarogranienesfereprimeneistogmodelasavrenekonkurencijemoguseusvojitiidonetinekolikokorisnihpravilazanesavrensvet.Uzto,akonepostojeneophodniuslovizasavrenukonkurencijunabilokojemtritu, tadasenitanemoereiuoptenooko-rektnomponaanjukojeostatakekonomijemora slediti.Dobarprimer za to je reenjesavrenokonkurentneparcijalneiopteravnoteekojepodrazumevaodredjivanjecenakojesujednakemarginalnimtrokovima.

Konkurencijaseanaliziranekaostanjestvari,vekaodinamikiproceskojipov-ezujestrukturnepromenesaponaanjemtrita.Konkurencijapodrazumevapostojanjeaktivnostikojeimajuzaciljispunjenjeciljevajednogproizvodjaanaraundrugih,takodaukljuujerivalitetizmedjuproizvodjaa.Podkonkurentnimrivalstvompodrazumevajuseioblicitakmienjaunutarpostojeihtrita,kaoibarijereulaskanaodredjenotrite.Toukljuujerivalstvoucenama,aliipromenjenihilipoboljanihtehnikaproizvodnjeiliproizvodaipruanjainformacijapotroaimaoproizvodima.Sveoveformerivalitetaim-ajuimplikacijenanivoistopurastatehnikeefikasnostiproizvodnjeistandardapotronje,naalokacijuresursaizmedjusektorainaevolucijustrukturasamihtrita.

Bezobzira o kakvomse tritu radi,moemooekivati da efirme sa najniimtrokovima(kojisunasledjeniizprolosti)zasvakuodredjenutrinucenuimatinajveeansezauspeh.Polazeiodracionalnogponaanjafirmi,odnjihovepolitikeodredjivanjacenaseoekujedauspostavecenekojemoguprivuipotroaeipruitimaksimumprof-ita.Utimuslovima,relativnomali trokovi i relativnobrzirastuslovljavakonkurentnitransfertrinihueaizmanjeefikasnogkauspenijempreduzeu.Pritome,ovajmeha-nizamtransferamoeimatiefektpovratnespregenaefikasnostusmisludamanjeefikasnopreduzeebudeprestraenosvojimpadom trinoguea.Moguaposledica jedo-datnamotivacijazapoboljanjepozicije,naprimersniavanjemtrokovakrozuvodjenjeinovacijauproizvodnutehnologiju.

39

Transfer i inovacijski mehanizmi unutar trita tako imaju pozitivne efekte naalokativnuefikasnost,jerserealokacijaoutputairesursaodvijakanajefikasnijimproiz-vodnjama,tj.kanajprofitabilnijimulaganjima.Utomsmisludolazidoizraajatehnikiprogres.

Ishod ovog konkurentnog procesa, medjutim, moe biti jaanje malog brojauspenihfirmi u odredjenomvremenskomperiodu. Ponavljanjemuspeha iz prolosti irezultirajua dobit ostvarena delovanjem ekonomije obima ili pojaanom inovativnomsposobnoumoedovestidotransfernogmehanizmakojikaoposledicuimaosvajanjetritaodstranemalogbrojasveveihfirmi.Tajprocesteorijskimoevoditieliminisanjusvihkonkurenataiapsolutnojdominacijijednogpreduzea.Tadagovorimooistommo-nopolu.Ukolikopostojeovakvetendencijeustvarnosti,konkurentniprocessespontanozavravaudominantojformimonopolskeilioligopolskestrukture.

Monololskapozicijabitnorelaksirauslovekonkurencije.Onaredukujepritisaknapoveanjenivoaefikasnosti.Trinacena jevea, aoutput (ponuda)niinegouuslo-vimakonkurencije.Visokifiksnitrokovikojiprateukrupnjavanjepreduzeai,popravi-lu,smanjenaekonomskaefikasnostuslovljavajuzadravanjesteenepozicijepolitikompoveanjacena.Uzto,smanjujusestimulacijezapoboljanjeproizvodaimetodaproiz-vodnje. Posledica toga je pad efikasnosti namonopolskom ili oligopolskom tritu uzogranienjaulaskanovihtrinihaktera(jaanjebarijeraulaska).

Ukontekstuoveanalize,ciljpolitikekonkurencijebibiloidentifikovanjeiregulaci-jaonihvrstaponaanja,strukturairestrikcijakojimaseograniavaproceskonkurencije.Namerajedaseomoguiostvarivanjesledeihosnovnihfunkcijakonkurencije:

Odvijanje ekonomskih transakcija na bazi ogranienih resursa i uspenosti poslovanja.Utimuslovimaseodredjujucenekaofunkcije:intenzivnostipotreba,trineselekcijeproizvodaiusluga,atimeiproizvodjaa,alokacijeresursaikoordinacije.

Funkcija podsticajazasnienjetrokova,uvodjenjenovihproizvodaitehnikogprogresa.

Funkcija distribucijekojaseogledauodredjivanjucena,odnosnouvrednovanjuproizvodaifaktoraproizvodnje.

Obezbedjivanje slobodnog uredjenjakrozslobodeupotronji,uizboruizmedjurazliitihmogunostiupoljavanja faktoraproizvodnje ikroz jednakestartnepozicije iansezauspehzasveuesnikenatritu.

ZakljuakPolitikakonkurencijejevaandeoekonomskepolitikekojomseekonomskimsub-

jektimaodredjujuokvirniuslovizaponaanjenatritu.Onaobuhvatadefinisanjeciljeva,sredstavainosilacasprovodjenjamera(kreatorapolitike).Kompleksmedjuzavisnostiun-utar trouglacilj-instrumenti-nosioci sluiostvarivanjueljenogstepenakonkurentnosti.Funkcionalnost trita se pri tomeostvaruje obezbedjivanjempreduslova za efikasnu iotvorenutrinuprivreduispreavanjemiodstranjivanjemtrinihograniavanja.

Ekonomskaslobodasadrilatentnuopasnostzasopstvenudestrukciju.Ekonoms-kimtokovimajeinherentnatenjakaudruivanjuradiobezbedjivanjaveegprofita,nastvaranjumonopolailikartela,zasticanjeekskluzivnostiislino.Takveaktivnostidovode

40

doograniavanja slobodaostalihuesnikana tritu.Ovakve tendencijenepovoljnezadrutvoucelinitrebapreventivnimmeramaonemoguitiililegalnim(zakonskim)mera-masankcionisati.

Politikakonkurencijetrebadaobezbedizatituslobodeuspostavljanjaekonomskihodnosairealizacijuinteresaekonomskihsubjekatanatritu.Tosepostiemehanizmimaupravljanja i kontrole.Cilj je zatita funkcionisanja konkurencije koja se ogleda u: 1)funkcijidistribucije,2)suverenitetuekonomskihsubjekata,3)optimalnojalokacijirobaifaktoraproizvodnje,4)fleksibilnostiprilagodjavanja,5)inovativnostiiinventivnosti,6)kontrolisanojekonomskojmoi.

LITERATURA

1. Cohen,S.I.,(2001),Microeconomic Policy,Routledge,London

2. Diller,H.,(2000),Preispolitik,Kohchammer,Stutgart3. uriin,D.,(2008),Srbijanaraskru:dostizanjeEUilitranzicionizam,Kopaonik

biznisforum,Tranzicija, dostizanje EU i povezane teme,Kopaonik.

4. uki,P.,(2008),JaanjetritaizatitakonkurencijeuSrbiji,Kopaonikbiznisforum,Tranzicija, dostizanje EU i povezane teme,Kopaonik.

5. Eucken,W.,(1990),Grundsaetze der Wirtschaftspolitik,J.C.B.Mohr,Tuebingen.

6. Jones,A., Surfin,B., (2001),EC Competition Law,OxfordUniversity Press,Ox-ford.

7. Mankiw,G.,(2001),Principles of Microeconomics,Thomson,Mason

8. Stojanovi,B.,(2008),Metodeiciljevizatitekonkurencije,Kopaonikbiznisfo-rum,Tranzicija, dostizanje EU i povezane teme,Kopaonik..

9. Stojanovi,B.,(2003),TriteEvropskeunije,Ekonomskifakultet,Ni.

41

MAKROEKONOMSKA KRETANJA, POLITIKI FAKTORI I ZNAAJ INSTITUCIJA

AbstractUraduserazmatravezaizmeumakroekonomskihuslova,kreiranjaekonom-skepolitikeipolitikenestabilnosti.Kreatoriekonomskepolitikemogustim-ulisati agregatnu tranju pre izbora u cilju da se poboljaju njihove ansedabuduponovoizabrani.Politikanestabilnostindukujemakroekonomskunestabilnost, naroito oportunistikim i stranakim motivima u voenjuekonomskepolitike.Politiaribirajuoportunistikupolitikudabiostalinavlasti.Onisuboljeinformisaniosvojojkompetentnostinegototoglasaiimaju.Kao rezultat, politiarimogumanipulisati ekonomskom politikom.S druge strane, moemo pretpostaviti da razliite partije imaju razliiteekonomske ciljeve. Leviarske partije su vie zabrinute za nezaposlenost,doksudesniariviezabrinutiza inflacijunegozarast inezaposlenost.Utakvimuslovima,institucijeimajuznaajnuuloguusmanjenjupolitikoguti-cajanakreiranjepolitike.Visokistepennezavisnosticentralnebankejevaanelementinstitucionalneklimeneophodnezamakroeknomskustabilnost. Kljune rei: makroekonomska nestabilnost, politika nestabilnost, insti-tucije

MACROECONOMIC MOVEMENTS, POLITICAL FACTORS AND IMPORTANCE OF

THE INSTITUTIONS

ApstractThispaperexaminestherelationbetweenmacroeconomicconditions,policy-makingandpoliticalinstability.Policymakerscanstimulateagregatedemandpriortotheelectionsinordertoimprovetheirchancestobereelected.Politi-

DrAleksandraPraeviEkonomski fakultet Beograd

42

calinstabilityinducesmacroeconomicinstability,speciallybypolicymakersopportunistic and partisanmotivation in condacting economic policy.Politicianschooseopportunisticpoliciestoremaininoffice.Theyaremoreinformedabouttheirowncompetencethanthecitizensare.Asaresult,poli-ticianscanmanipulatebytheeconomicpolicy.Ontheotherhand,wecanassumethatdifferentpartieshavedifferenteconomicgoals.Left-wingpar-tiesaremorecornecernedaboutunemployment,andtheright-wingpartiesaremoreconcernedwithinflationrelativetogrowthandunemployment.Insuchconditions,institutionshaveimportantroleinreducingpoliticalinflu-enceonthepolicymaking.Highlevelofindependenceofthecentralbankistheimportantelementoftheinstitutionalclimateneededformacroeconomicstability. Key words: macroeconomic instability, political instability, institutions

1. Uticaj politike na ekonomijuMakroekonomijajeekonomskadisciplinaukojojnijelakopostiikonsnzus,ipak

optasaglasnostpostojiokotvrdnjedapolitika politika utie na ekonomiju.Ali,na-kontosesvimakroekonomistisloesaovomtvrdnjom,oniseneesloitiokodrugihpitanja vezanih zaovaj uticaj:Da li imapoeljnih i nepoeljnih efekata, ili je jednos-tavnopolitikiuticajuvekpoguban?Kakoseponaa javnostpremaovomuticajudali odreenje premauplitanju politike u ekonomiju zavisi od toga koliku korist javnostoekujeod uticajapolitike i politiara?Kakoograniiti uticaj politikena ekonomiju?Dalisusamopolitiariodgovornizazloupotrebuekonomskepolitikeupolitikesvrheili je odgovornost podeljena sa javnou ekonomskim subjektima koji se ne protivepoboljanjusopstvenogekonomskogpoloajamanipulacijamaekonomskompolitikom?Da li je ideolokaorijentacijakreatora ekonomskepolitikeodluujua za formulisanjeekonomskepolitike,ilijemogueutvrditiistooporunistikoponaanjesvih,bezobziranastranakupripadnost?Ovosusamonekaodpitanjakojadanasrazmatrapolitikamak-roekonomija,kaorelativnomladasubdisciplinamakroekonomijekojasebavipolitikimuticajemnamakroekonomskakretanjauuslovimapostojanjaparlamentarnedemokratije.

NekaodpitanjakojimasedanasbavipolitikamakroekonomijapostalasuaktuelnatokomdrugepolovineXXveka sa rastuomulogomkoju jedrava imalau funkcion-isanjuekonomskogsistema(kejnzijanskadravablagostanja),kaoisapotpunosuprotnimkretanjimadokojihjeujednomtrenutkudolokrozzahtevzaekonomskimipolitikimliberalizmom.Ipak,bezobziradaliseprihvataokejnzijanskistavorigidnostimatritairecesionimpritiscimakojimajeizloenatrinaekonomija,iliklasiarski(monetraistikii novo-klasiarski) o savrenom funkcionisanju trita i racionalnimekonomskim sub-jektima, verovatno je jedan od najvanijih doprinosa razvoja makroekonomske misliXXvekabiozahtevdasenainstitucionalninainograniiuticajpolitikepolitikenaekonomiju.

Primenaanalizepolitikemakroekonomijenaprivredeutranzicijipostajeposeb-novana, s obziromda sumnogavanapitanjakoja suveprevazienau razvijenimekonomijamaododluujuegznaajauprivredamautranziciji.Izbori se gube ili dobijaju u zavisnosti od ekonomskih rezultata vlade.Tvrdnja je koja imapotvrduu ekonomskirazvijenimzemljamarazvijenedemokratije,dokuzemljamautranzicijidobijanovedi-

43

menzijekojesetiu,sjednestraneuspenostisamogprocesatranzicije,odnosnopodrkeiprivrenostiprocesu tranzicije,koju javnostprua ilinepruakreatorimaekonomskepolitike.

2. Politika nestabilnost i ekonomska kretanjaPoredtogatonaekonomskakretanjautiepolitikimotivisanaekonomskapoli-

tikajojepogubnijiuticajkojinaekonomijuimapolitikanestabilnost,kojajeodposeb-nogznaajazatranzicionezemlje,kojesezbogkompleksnostiizgradnjedemokratskogsistemasuoavajusaspecifinimproblemima.

Postojivienainadasedefiniepolitikanestabilnost,kaoidaseodredistepenrazvijenostidemokratijekoji je zemljapostigla. Indeksi razvojademokratijepolazeodsamog definisanja demokratije na osnovu stepena uea biraa u procesu donoenjapolitikih odluka i njihovimuticajemna taj proces.Liberalna demokratija kao kljunikontekst u okviru koga se razmatra uloga savremene drave definie se: "... liberalnademokratija je sistem reprezentativnevladavinepravilomveineukomesuneka indi-vidualnapravazatienaodmeanjadraveinemogubitiogranienaakniodstraneizabraneveine."1

Iakosenalibaralnomdemokratskomsistemuzasnivajuekonomskiipolitikiraz-vijenezemlje,liberalnademokratijatrpiznaajnekritike,itokakoodleviara,takoiodliberala.Leviarimarksistigasmatrajusamomehanizmomkontroletrenutnovladajuedrutveneklase.Politikaelitaakumuliraveupolitikumonegotobi jojpripadala,zbog ega tzv. establiment imamnogo veumo nad procesom donoenja politikihodlukaodsamihbiraa.Liberali,sdrugestrane,smatrajudademokratskisistemkakavpoznajeveinarazvijenihkapitalistikihzemaljapodrazumevatzv.javniinteres,zakogaoni smatraju da ne postoji, ve je prisutan samo zajedniki interes.U dokazivanju dademokratski parlamentarni sistem negira individualni interes, oni kao primer navodeporeskisistemkogasmatrajunainomdanekipojedincipoveajusvojuekonomskusnagunaraunmnogihdrugih(bezobziradaliseporeskiprihodikoristezaodbranu,obrazo-vanjeilizdravstvo).

Iuzemljamakojedanasnazivamodemokratskim,samprocesrazvojademokratijebiojedugotrajanikompleksan.Smatrasedajemogueuoititritalasademokratizacijeusvetu:prePrvogsvetskograta,posleDrugogsvetskogrataidevedesetihgodinaXXveka.Prviidonekledrugitalasdemokratizacijeupravoseodnosinadanasrazvijeneparlamen-tarne demokratije, trei talas se odnosi na razvoj demokratije u bivim socijalistikimzemljama(zemljamautranziciji)kojeseupolitikomsmislunazivajunovim demokrati-jama.

Originalnojeliberalizampodrazumevaozahtevzaslobodomoddrave,odnosnozahtevzaodreenimindividualnimpravimaislobodama,kojenemogubitidovedeneupitanjeodstranedraveiliodlukamaveine,ovoseuprvovremeodnosilonauticajcrkveiapsolutistikihmonarhija2.Pravoglasa,atimeiodluivanja,meutim,nisuimalisvi,najpresutopravoimalisamomukarcikojisuraspolagaliodreenomimovinom,akas-nijejeonoproirenonasvemukarce,azatiminasvegraane,bezobzirananjihovpolilirasu.Poredpromenavezanihzastrukturusamogglasakogtela,razvojdemokratskogprocesapodrazumevaojeipromeneuuticajuglasaanaodlukekojesenanivouiuime

1DunleavyandOLeary(1987),p.52TokomXVIIiXVIIIveka.

44

dravedonose.Danasjeovajuticajograniensamonamogunostikojeglasaiimajunaizborima,dokjeopozivpolitiarauperioduizmeuizborauveinidemokratskihzemaljaogranien.

Demokratija semoedefinisati3 i: "... kao set institucionalniharanmanakoji sesmatrajukao(nesavrena)aproksimacijaidealnogsistemademokratije."4Minimumkojisezahtevadabisezemljasmatralapunomdemokratijom(Dahl,1971):slobodaformiran-jailanstvaupolitikimorganizacijama,slobodaizraavanja,pravoglasa,pristupjavnimfunkcijama,pravopolitikihlideradasetakmiezapolitikupodrku,alternativniizvoriinformacija,slobodniiferizbori,institucijekojeinedapolitikavladezavisiodpolitikevoljeizraenenapolitikimizborimaidrugihnainaizraavanjapreferencija.

Bronji su indeksi kojima semeri stepen razvijenosti demokratije upravo na os-novu navedenih elemenata: izborni proces, stepen razvijenosti politikog pluralizma iparticipacije, funkcionisanjevlade.Naosnovu jednog indeksa razvijenosti demokratije(Gasirovski,1993.), zemljesemogusvrstatiu:demokratske reime,polu-demokratskereime,autoritarnereimeitranzicionereime5.

Nove demokratije u kojima se sprovodi proces ekonomske tranzicije, uglavnomsemogusvrstatiutranzicionereime,madanekespadajuiupolu-demokratskereime.Moeseuoitidazemljekojesuopredeljenezaizgradnjutrineekonomije,takodaseekonomskereformeuokviruekonomsketranzicijerealizujudovoljnobrzoiopseno,is-tovremenopredstavljajutranzicionepolitikereimeukojimaseinenapori,odstraneilisajasnimpristankomnajviihzvaninikavlade,dabiseizvrilapromenanedemokratskogreima u demokratski. Uspenost u procesu tranzicije povezana je i sa izgradnjomdemokratskog sistema. Zemlje koje su uspeno zavrile proces tranzicije istovremenosu izgradile demokratski sistem. Znaajnu ulogu u oba procesa (ekonomske tranzicijei izgradnjedemokratskogsistema) imala je imotivisanostovihzemaljadaseprikljueEvropskojUniji.

Sdrugestrane,tranzicionezemljekojekarakteriepolu-demokratskitippolitikogreimaistovremenosuizemljeukojimaseprocestranzicijeobavljasporoinesveobuh-vatno.Uovimjezemljama,iakopostojeizvesnepolitikeslobodeiorganizovanipolitikiizbori,ogranienapolitikakonkurencijaizmeupartija,ilisuizbornirezultatikompro-mitovani;ilijenekavelikadrutvenagrupaiskljuenaizparticipacijeupolitikompro-cesu6.

Merenjestepenarazvijenostidemokratijeupojedinimzemljama,omoguavaanali-zuuticajapolitikestrukturenaekonomskeperformansezemljeirazlikeizmeuzemalja.Takoseanalizirakorelacijarazvijenostidemokratijesa7:stepenomekonomskograzvoja(visinadohotkapercapita),stepenomrazvijenostiobrazovnogsistema,stepenomuearadnesnageuraspodelidohotka,stepenomneravnomernostiuraspodelidohotkaistepe-nomredistribucijedohotka.Nemogueje,meutim,utvrditijasnumeuzavisnostizmeunavedenihfaktorairazvijenostidemokratije.

3Konceptdemokratijekaopoliarhije(DaliLindblom,1953).4Siermann(1998),p.17.5Gasirowski(1993),p.26Unekimvienacionalnimdravamaukojimapostojeseparatistike tendencijeprisutno

jeodudstvojednenacionalnezajedniceupolitikomprocesukojijeuglavnomnametnutodstraneveinskognaroda.Primeri semogunai u zemljamanastalimnakon raspadaSFRJ,ukojima jedodatno situacijukomplikovao igraanski ratkrozkoji sumnogeprolazile, ali slineproblemeimajuizemljenastalenaprostorubivegSSSR-a.

7AcemogluandRobinson(2006.),p.54

45

Poredstepenarazvijenostidemokratije,politikastabilnost,odnosnonestabilnostigravanuulogu,kakouformulisanjumakroekonomskepolitike,takoiurezultatimaovepolitike.Politikanestabilnostkojapotieodnedostatkalegitimitetapolitikogsistemauoima javnosti koji dovodi dopoveanjabroja onihkoji sunezadovoljni drutveno-politikomsituacijom,smanjujelegitimitetvladeuvoenjuekonomskepolitike,anaroitoekonomskihreformi.Konsenzusudrutvuoprihvatanjuznaajnihtrokovaekonomsketranzicije, nijemoguuuslovimapostojanjaovog tipapolitikenestabilnosti.Sdrugestrane, nepostojanje ovakvog konsenzusa kojim bi sve strukture drutva prihvatile dasnosesvojudeoupokrivanjutrokovatranzicije,onemoguavasprovoenjeekonomskihreformi.Kaoposledicaovogamoedoidoodustajanjaodekonomskihreformi.

Istovremeno,estepromenepolitikihciljevavladepoveavajupolitikunestabil-nostsmanjujuiefikasnostekonomskepolitike,jerseefikasnostvladevezujezapolitikupodrkukojujojjavnostprua,aestepromeneovihciljevaukazujudapotrebnepodrkenema.estepromeneupreferencijamakreatoraekonomskepolitikeimajunegativneimp-likcaijenapoveanjeneizvesnostiuvezisabuduomekonomskompolitikomvlade,tooteavadonoenjeekonomskihodluka,kakoekonomskihsubjekata,takoistanovnitva.Sobziromdasuovoprivredeukojimasekaoprvikorakprocesatranzicijesprovodimak-roekonomskastabilizacija,odnosnodasuunjimaestoprisutnainflacionaoekivanjaistalniinflatornipritisci,politikanestabilnostutienapoveanjemakroekonomskenesta-bilnosti,kojaseuprvomreduodnosinarastinflacije.Promeneciljevakreatoraekonom-skepolitikedoprinosiislabljenjufiskalnogsistema

Najee se politika nestabilnost poistoveuje sa uestalou kojom se deavapromenavlade(regularnanaizborima,neregularnakrozpolitikeprevrate).Naravno,uuslovimademokratskogilitranzicionogreimapromenevladesesprovoderegularnonaizborima,doksuneregularnepromenevlastivezanezapolu-demokratskeiliautoritarnereime.Upolu-demokratskimreimima,aliinekimtranzicionim,politikunestabilnostmoedakarakteriuiodreenedrutveno-politiketenzijekaotosupolitikaubistva,otmice,trajkoviisl.Uovimzemljamapolitikanestabilnostutienaoptunesigurnost,kojaseposebnoodnosinapravasvojineijaugroenostnegativnoutienainvestiranjeiekonomskirast.

Poredkvantitativnedimenzijepolitikenestabilnostiestesmenevlada,politikanestabilnostnekadapodrazumevaikvalitativnukomponentu,premakojojpostojeznaajnerazlikeustabilnostiizmeukoalicionihimanjinskihvlada,sjednestraneijedno-parti-jskih,veinskihilipredsednikihvlada,sdrugestrane.Usluajukoalicionihimanjinskihvladapostojiproblemkonsenzusaizmeukoalicionihpartija,zbogegaestodolazidodonoenjanepopularnihodluka,kaoidisproporcionalnovelikepolitikemoimalihin-eteresnihgrupa.

Svakakojeuzemljamautranzicijitekodostiipolitikustabilnostdefinisanukaokontinuitetodreenogtipapolitikogsistematokomnajmanje25godina(Lipset,1960.)8.Ipak, izgradnja institucija pravnog i ekonomskog sistema doprinela je da se u veiniovihzemaljaizgradipolitikastabilnost.Naosnovuindeksademokratinostipolitikogreima9kojiuzimauobzirizborniproces,razvijenostcivilnogdrutva,nezavisnostmedi-

8 Prema takvoj definiciji svaka zemlja koja je u kontinuitetu demokratska, odnosno imadiktatorskipolitikisistem,moesesmatratipolitikistabilnom,alionakojajeizdemokratskogprela u diktatorski reim ili obrnuto,moe se smatrati politiki nestabilnom.Ova je definicijadominiralado1960-tih.

9Zaperiod01/01/200631/12/2006.,FreedomHouseEurope,2007.

46

ja, demokratsku vladu, demokratsku vlast na lokalnomnivou, pravni sistem i njegovunezavisnost,korupcijuveinabivihsocijalistikihzemaljaspadaupolukonsolidovanedemokratije(Albanija,Hrvatska,Makedonija,CrnaGora,Rumunija,Srbija)itranzicionereime(BosnaiHercegovina,Gruzija,Ukrajina),doksunekeodnjihizemljekonsoli-dovane demokratije (Bugarska,eka, Estonija,Maarska, Latvija, Litvanija, Poljska,Slovenija iSlovaka).Zemljekonsolidovanedemokratijesu istovremenoizemljekojesuuleuEvropskuUniju,osimRumunijekojajeuUnijuulaiakojezemljapolukon-solidovanedemokratije.Jedanbrojzemaljasuidaljepoluautoritarnireimi(JermenijaiRusija),iliakikonsolidovaniautoritarnireimi(Azerbejdan,Belorusija,Kazahstan).

3. Politika nestabilnost i oportunistiki ciljevi kreatora ekonomske politike

Oportunistikiistranakimotivipolitiarakreatoraekonomskepolitikesvojpuniizrazdobijajuusituacijipolitikenestabilnostiinepostojanjajakihinstitucijakojimabisepolitikiuticajnaekonomskupolitikuograniio.

Poveanapolitikanestabilnost,kojauprvomredupotieodestihpromenavlade,utie na poveanje oportunistikimotivisanog ponaanja kreatora ekonomske politike.Monetarnapolitika,oportunistikimotivisana,pretpostavljaneodgovarajuistepenneza-visnosticentralnebanke,aliinetransparentnostmonetarnepolitike.Odsustvonezavisnostipodrazumevadavodeiljudicentralnebankevidesvojupozicijuuzavisnostiodrezultataizbora,odnosnodanamonetarnupolitikucentralnebanke,kakonanjeneciljeve, takoi instrumenteutievlada.Nezavisnostcentralnebankebiupravotrebalodaonemoguipolitikemotive,obezbedikredibilitet ismanjineizvesnost.Meutim,usituacijizavis-nosticentralnebanke,najvanijikanaliuticajapolitikepolitikenaguverneracentralnebanke su: direktni stranakiuticaj na formulisanjemonetarnepolitike i uticaj na izborguvernera.

Oportunistikimotivimonetarnihvlastiutiunaciljnufunkcijumonetarnepolitiketakodaeseporedciljastabilnosticenapojaviti,akisaveimznaajem,ciljsmanjenjenezaposlenosti,odnosnodostizanjepunezaposlenosti,paakiostvarivanjedohotkananivouiznadprirodnognivoa.Moemooekivetidaeoportunistikoponaanjekreatoramonetarnepolitikevoditiafirmisanjutzv.dualnog mandata centralne banke.

Ponaanjemonetarnihvlastimoesepredstavitiminimizacijomfunkcijegubitka:

Z=(-*)2+b(y-y*)2

jestopainflacije,*jeeljenastopainflacije,yjenivodohotka,y*jeeljeninivodohotka,bjeponderkojisepridajestabilizacijidohotkaokociljnognivoa.

Glasainagraujuporastdohotka,istovremenopreferirajuiniskestopeinflacijeinezaposlenosti.Potojepretpostavkadapolitiaripoznajupreferencijeglasaa,kaoidaglasaibrzoilakozaboravljajuprolost(Nordhaus,1975.iLindbek,1976.),glasajuizakreatoreekonomskepolitikeakosutrenutnipredizbornimakroekonomskipokazateljipovoljni.Uzimajuitouobzirmonetarnevlastiseneeponaatikonzervativno,toznaidaeponderkojisepridajestabilizacijidohotkabitiveinegousluajukonzervativnemonetarne politike (b

c) koja bi se usredsredila na ostvarivanje cenovne stabilnosti bez

obziranazaposlenostiliprivrednuaktivnost(0

47

y*=yn+k(2.)

Ciljnafunkcijamonetarnihvlastije:

U=-2t/2-b(y

t-k)2/2,k>0,b>0(3.)

kjeciljnirastkojijeveiodprirodnognivoa,bjepondervarijabilnostinivoapro-izvoda.

Krivaagregatneponudeje:

y=y*+(t-

te),(4.)

odnosno,Filipsovakrivaupotpunjenaoekivanjimaje:

ut=u*-(

t-

te),(5.)

MakroekonomskisitemseopisujeFilipsovomkrivom.

Oekivanjasuadaptivna(rejeotradicionalnommodelupolitikihciklusa):

te=

t-1e+(e

t-1-

t-1),0

48

menteekonomskepolitike(fiskalnuimonetarnu),kojimaobezbeujuodgovarajuevred-nostiekonomskihindikatora,znajuidaenaosnovutihvrednostijavnostzakljuivationjihovojkompetentnosti,odnosnonekompetentnosti.

Usituacijipolitikenestabilnostikojapodrazumevaestepromenevlade,iliestepromeneciljevakreatorapolitikejavnosttekomoesasigunoutanoprocenitikolikajekompetentnostkreatoraekonomskepolitike.Poredovogproblema,politikanestabil-nost izaziva jo jedanograniavajui faktor koji znaajno utie na generisanjemakro-ekonomskenestabilnosti,akojiseodnosinaneizvesnostvezanuzaizbornerezultate,sakojomsejavnostsuoava.Ovajeneizvesnostutolikoznaajnija,ukolikojevearazlikauekonomskimciljevimaizmeupartijakojenaizborimauestvuju.Zadesniarskepartijesepretpostavljadaebitiuveojmeriaverznepremainflaciji,odleviarskih.Zbogtogaepromenavladenakonizboramoidadelujekaookekonomskepolitikekojieizaz-vatidevijacijedohotkaodnjegoveputanjenormalnograsta.Ovojeosnovaracionalnihstranakihmodelapolitikihciklusa,kojejerazvioAlbertoAlesina,tokom1980-tih.

4. Politika nestabilnost i stranaki ciljevi kreatora ekonomske politikeUsituacijipolitikenestabilnostizaotravajuseideoloko-stranakerazlikeizmeu

partija,arazlikeupreferencijamavezanimzaekonomskeciljevedolazedoizraaja.Raz-likeuciljevimainepolitikeizboreznaajnim,aneizvesnostuvezisaizbornimrezul-tatimaznaajnoutienamakroekonomskunestabilnost.Realniefektipolitikenestabil-nostiiizborneneizvesnostiepostojatiukolikodelujuneoekivaniinflatorni(deflatorni)okovi.Potorezultatiizborainisuupotpunostipredvidiviizborieuvekmoidaiza-zovuokove.okovieseuformiizbornepobedeodreenepartijeizkojeeproizaiiodreenaekonomskapolitika.Oviokovieimatirealneekonomskeefekte.

Preferencijepolitiaravezanezaekonomskerezultatezaviseodideolokihmotivapolitiarakojiodreujukakociljeve, tako i instrumenteekonomskepolitike. Ideolokimotivisanaekonomskapolitikamoeobezbeditipreraspodeludohotka,ilinekidrugioblikpoboljanjaekonomskepozicijesimpatizeraodreenepolitikeopcije.Takoseobezbeujepodrkasimpatizeraodreenepolitikeopcije.

Iakojavnostkarakterieracionalnost,realniefektiideolokimotivisanihpromenaekonomskepolitikemoguisuuslednesavrenihinformacijaoekonomskojpoliticikojuvlastsprovodiiakoekonomskisubjektipoznajuideolokerazlikeizmeupartija,kaoiusledneizvesnostivezanezaizbornerezultate.

Fluktuacije realnih ekonomskih varijabli indukovane stranaki motivisanomekonomskompolitikomsu tranzitornogkaraktera jer racionalnaoekivanjaobezbeujuprilagoavanje nakon postizbornog, kratkoronog iznenaenja u formi deflatornogoka ili inflatornog iznenaenja.Drugo, stepen iznenaenja izbornim rezultatomprekoneoekivane inflacije (deflacije)uticaenamakroekonomske rezultate, jerkorienjemmonetarnepolitikepolitiarikojiosvojevlast,moguuticatinavisinurealizovanestopeinflacije.

Razlike u ekonomskim ciljevimapolitikih partija odnose se na razliite prefer-encijedesniarskeuodnosunaleviarskupolitikuopciju.tosuoverazlikeveego-vorimo o veoj politikoj polarizaciji koja vodi veoj izbornoj neizvesnosti, a i veojmakroekonomskojnestabilnosti.Generalnogledanoleviarskepartijesuzainteresovane

49

zaobaranjenezaposlenostiuzprihvatanjenetovieinflacije,dokdesniaskepartijezasvojciljpostavljajucenovnustabilnost,uzmanjuzainteresovanostzaproblemnezapso-lenosti.

Ekonomija je izraena preko krive agregatne ponude upotpunjene oekivanjima(Alesina,1987):10

Yt=Y*+

t-

te,(7.)

Infatornaoekivanjasuracionalna:

te=E(

tI

t-1),(8.)

Politiarisustranakimotivisani:leviarisuviezainteresovanizavisinunezapos-lenostiiprivrednirast,amanjezastopuinflacije,doksupreferencijedesniarasuprotne.Poredpolitiaraiglasaisustranakimotivisani.Zbogtogaglasaiimajurazliitepref-erencijevezanezastopunezaposlenostiistopuinflacije,aglasajutakodamaksimizirajusvojukorisnost.

Pri tome se pretpostavlja da centralna banka nije nezavisna institucija, odnosnodasemonetranapolitikazloupotrebljavaupolitikesvrhe.Kreatoriekonomskepolitikedirektnokontroliuinflaciju.

Izbornirezultatiimajurealnihefekatajersenanjihnemogunadniceodmahpri-lagoditiusledrigidnosti.Nadniceseugovarajupreizborainemoguseprilagoavatiuzavisnostiodpromeneekonomskepolitikedokojedolazipobedomna izborimajedne,odnosnodrugepolitikeopcije.Umodel jeuvedenelement rigidnostinadnica,imeseobezbeujeuticajnarealnaekonomskakretanja.Stoparastadohotka(yt)moeodrediti:

yt=y*+

t-w

t,(9.)

Stopa rasta dohotka (yt) odreena je stopom rasta prirodnog niova dohotka y* irazlikomizmeustopeinflacijeistoperastanominalnihnadnica(wt)

11,zanemarujuiaku-mulaciju kapitala.Nominalnenadnice sufiksne za period za koji su ugovorene, ali seprilikomugovaranjauobziruzimaoekivanainflacija.Rastnominalnihnadnicaodgovaraoekivanojstopiinflacije:

wt=

te=E(

tI

t-1),(10.)

Poto se nadnice ugovaraju uzimajui u obzir oekivanu inflaciju, pri emu jejavnostipoznatodaeseekonomskapolitika,atimeistvarnainflacija,razlikovatiuza-visnostiodideolokeorijentacijemonetarnihvlasti,politikaneizvesnostpostajevaanfaktor.Rastdohotkaeodstupatiodsvojeprirodnestopeukolikodoedoiznenadnein-flacije,odnosnoneoekivanepromenemonetarnepolitike:

yt=

t-

te+y*,(11.)

Razlikeuprefernecijamaodnosesenaleviarskopreferiranjeinflacijeipridavanjeznaajaveemdohotku,uodnosunadesniarskepartije.odnosvladeicentralnebanke.Politikadimenzijaideolokoguticajanamonetarnupolitikuogledaseusledeem(Ales-sinaandGatti,1995):

leviarskevladepreferirajuviuinflaciju/niunezaposlenost,dokdesniarskepreferirajuniuinflaciju/viunezaposlenost,

10Alesinaetal.(1997),Pp.51-5611PremaOkunovomzakonunezaposlenostidohodaksuuinverznojrelaciji,dokstoparasta

prirodnognivoadohotkaodgovaraprirodnojstopinezaposlenosti.

50

predizboreleviarskevladeproklamujuborbuprotivinflacije,adesniarskeprotivnezaposlenosti,doknakonizboraneodravajuobeanje,

zbog nestabilnih politikih odnosa cena nagodbe inflacija-nezaposelnost sepoveava.

Preferencijeleviarskepartijesu:

+=

=t

L2Lt

0t

tL yb)(u ,(12.)

Preferencijedesniarskepartijesu:

+=

=t

D2Dt

0t

tD yb)(u ,(13.)

Pritomevai:

0DL

0bb DL >

Preferencijapartijapretpostavljajudaciljnestopeinflacijemogubitipozitivne,uko-likosuoptimalnestopeinflacije( LD , )razliiteodnule

12,kaodaiobepartijeprefer-irajuprivrednirast.Istovremenoje:

1. optimalna stopa inflacije leviarskih partija vea od optimalne stope inflacijedesniarskihpartija,

2.leviarskepartijeviepanjepoklanjajuprivrednomrastu,oddesniarskihparti-ja.

Preferencijeglasaasuslinepreferencijamapolitikihpartija,takodasefunkcijakorisnostireprezentativnogglasaamoeizraziti:

+=

=t

i2it

0t

ti yb)(u ,(14.)

kljunepreferencijeglasaasetiuoptimalnestopeinflacijei

iprivrednograstabi,kojeserazlikujumeuglasaima.Raspodelavrednostiovihparametarauukupnojpopulacijinije poznata ni politikimpartijama, to znai da ni politike partije sa sigurnou nepoznajupreferencijeglasaa.Takodasesjednestranejavnostsuoavasaneizvesnoupobede na izborima leviarske u odnosu na desniarsku vladu imoguom promenomekonomske politike, dok s druge strane, politike partije ne znaju koji deo populacijepreferiraviuinflacijuradiveegprivrednograsta.

Mandatniperiodtrajedvavremenskaintervala.Stopainflacijekojaebitiodreenauuslovimapobede leviarske,odnosnodesniarskepartije,nakonpobedena izborimaje:

12Optimalnestopeinflacijesemogusmatratiioptimalnimstopamainflatornogporeza.

51

KL

LL

tt

b

21 (15.)

KD

DD

tt

b

21 (16.)

Realizovana stopa inflacije leviarske partije je via nego desniarske, jer popretpostavci leviarskepartijeveupanjupoklanjajuvioj stopi rastaodprirodne (bD