5 KOVANJE 5.1 Definicija, vrste, opte karakteristikeKovanje je
veoma znaajna grana metalne industrije. Otkovci se koriste u mnogim
oblastima tehnike, poev od jednostavnih elemenata za spajanje
(vijaka) do veoma kompleksnih delova automobila, aviona i dr.
Raznolikost delova koji se dobijaju kovanjem moe se ilustrovati
podatkom da je, prema proceni strunjaka, u svetu vie od 600 000
razliitih alata za kovanje. Teina otkovaka koji se mogu dobiti
kovanjem kree se od 1 grama do preko 1 tone. Intenzivan razvoj
auto-industrije dao je nove impulse tehnologiji kovanja. S obzirom
da je obrada iznad temperature rekristalizacije, mogua je obrada
skoro svih vrsta materijala. Tanost i kvalitet povrina su na
relativno niskom nivou pa se aktivne funkcionalne povrine otkovka
moraju naknadno obraivati skidanjem strugotine. Za razliku od toga,
mehanike osobine otkovaka su veoma dobre pa se odgovorni delovi,
kao to su, na primer, klipnjae motora, poluosovine vozila i dr.,
skoro iskljuivo izrauju kovanjem. Kovanje je plastio deformisanje
metala izmeu dva meobno pokretna dela alata, pri emu se materijal
izlaze pritisnim i zateznim naponima, i to impulsnim (udarnim)
putem. Kovanje je jedna od najstarijih obrada metala a izvodi se na
toplo, hladno i polutoplo.Prema vrsti alata (pribora) dele se na:
slobodno kovanje i kovanje u kalupu. Slobodno kovanje je obrada
pomou univerzalnih alata ija je osnovna karakteristika da ne moraju
imati oblik koji odgovara obliku obratka slika 5.1. Oblikovanje se
najee obavlja uz upotrebu veeg broja udaraca. Ako je komad koji se
kuje manjih dimenzija, njegovo
pridravanje i manipulisanje izvodi radnik pomou odgovarajueg
runog alata, dok se kod veih komada manipulacija izvodi pomou
specijalnih manipulatora. Na slici 5.2 prikazan je jedan primer
slobodnog kovanja gde se pridravanje i manipulisanje radnim
predmetom ostvaruju pomou posebnog pokretnog ureaja manipulatora.
Tanost dimenzija obratka dobijenog slobodnim kovanjem znatno je
manja nego tanost koja se postie kovanjem u kalupu. Zbog ovakvih
karakteristika slobodno kovanje se najee primenjuje u maloserijskoj
i pojedinanoj proizvodnji, i to preteno kao pripremna
operacija.
Slika 5.1. Alati za slobodno kovanje
Slika 5.2. Slobodno kovanje otkovaka velikih dimenzija
Kovanje u otvorenom kalupu je obrada pomou specijalnih alata
(kalupa), gde oblik upljine (gravure) u alatu predstavlja negativ
oblika dela (otkovka). Definitivan oblik otkovak najee dobija tek
nakon vie operacija kovanja s tim to se za svaku operaciju koristi
poseban alat. Na slici 5.3 prikazani su alat i otkovak na kraju
operacije kovanja a u donjem delu slike otkovak i otpad
materijala.
Slika 5.3. Kovanje u otvorenom kalupu : - 1 donji deo kalupa, 2
gornji deo kalupa, 3 nosa donjeg dela kalupa (nakovanj), 4 nosa
gornjeg dela kalupa (malj), 5 klin, 6 otkovak, 7 spoljanji srh, 8
unutranji srh, 9 podeona raven, 10 otkovak izvan kalupa 11,12
otpad
Venac po obodu kalupa tj. otkovka pospeuje popunjavanje gravure
i kompenzuje netanost zapremine pripremka. Odsecanje venca i
probijanje potrebnih otvora izvodi se kao
posebna operacija nakon kovanja. Pridev "otvoreni" u nazivu ove
vrste kovanja proistie iz injenice da u alatu postoji otvor za
isticanje vika materijala.
5.2 Konstrukcija otkovkaOtkovak ima razliite dimenzije i oblik
od zavrnog oblika dela. Po pravilu, zavrni oblik se dobija
naknadnom obradom otkovaka skidanjem strugotine. Na osnovu crtea
zavrnog oblika dela konstruie se otkovak iz koga e se taj deo
dobiti. Glavni elementi konstrukcije otkovka:
podeona ravan, kovaki nagibi, radijusi, minimalne debljine
kovanja, dodatak za obradu i tolerancije izrade otkovka.
Tolerancije otkovka odreuju se na osnovu : vrste materijala
(njegove obradivosti), veliine otkovka, tj. njegove teine i
sloenosti.
5.3 Alati za kovanje5.3.1 Podela alata za kovanje
U proizvodnom procesu oblikovanja materijala, odnosno izrade
odreenog elementa definisanog oblikom, dimenzijama i kvalitetom,
obzirom na tolerantno polje izrade i hrapavost odreenih povrina,
uestvuju :
materijal, koji od pripremka, u fazi obrade, prelazi u izradak i
sredstvo rada. U procesima obrade materijala deformisanjem sredstva
rada imaju zadatak da na odreeni nain unesu potrebnu energiju u
materijal i time obezbede usmereno preoblikovanje materijala do
konanog, eljenog oblika izradka. Sredstvo rada, kao neposredni
uesnik u procesu proizvodnje, se sastoji od itavog niza elemenata,
koji se po funkcijma mogu podeliti na : aktivni deo-mainu, iji je
zadatak da obezbedi potrebnu energiju i kretanje izvrnim delovima,
pasivni deo-alat, iji je zadatak da usmeri i diktira unoenje
energije u materijal koji se preoblikuje i pomoni deo, iji je
zadatak da olaka uslove obrade. Po izvoru dobijanja energije, koju
alat prenosi na predmet, kovaki alati se dele u dve velike grupe, i
to: mainske alate, i rune alate Kovaki mainski alati se mogu
svrstavati i klasificirati na razliite naine, zavisno od toga ta se
uzima kao kriterijum. Analizom procesa kovanja mogu se izdvojiti
tri veoma vana faktora, a to su: nain kretanja materijala u periodu
njegovog oblikovanja, toplotno stanje materijala za vreme obrade i
optereenja koja dejstvuju na materijal. Klasifikacija po kretanju
obradka U procesu kovanja, zanemarujui plastino deformisanje
materijala - mogua kretanja obradka su:
mirovanje, translatorno pomeranje, rotiranje i rotiranje uz
translatorno kretanje. Izneta podela kovakih alata predstavlja
globalnu podelu, koja omoguuje dalju detaljniju i potpuniju
klasifikaciju po drugim dodatnim, osnovama i faktorima. Meutim, i
ovako izvrena podela ve dovoljno karakterie u mnogo emu kovake
alate, a to su njihov oblik, nain njihovog kretanja, uslovi i nain
njihovog dejstva, i dr.
Klasifikacija po optereenju Analizirajui optereenja koja
stvaraju kontaktne povrine alata na obradak, tada se ista mogu
podeliti u dve vrste po svom karakteru, i to: aktivna optereenja,
izraena silom (Pa) i pasivna optereenja, izraena silom (Pp) Pod
dejstvom prvih materijal se tako plastino deformie da se dejstvujui
deo alata pomera u pravcu dejstva sile, dok je dejstvo pasivnih
optereenja takvo, da dejstvujui delovi alata miruju. Isto tako,
obzirom na pravac dejstva optereenja, moe se formirati veoma veliki
broj razliitih modela. Njihovom analizom i sintezom lako se dolazi
do kompleksnog modela prikazanog na slici 5.4 gde svaka od
vertikalnih (Pv), bonih (Pb), kosih (Fk) ili unutranjih (Fu) sila
moe biti aktivna ili pasivna.
Slika 5.4 Pravac dejstva sile
Klasifikacija po toplotnom stanju
Prema toplom stanju materijala koji se preoblikuje kovanjem
alati se dele na: alate za obradu materijala kovanjem u vruem
stanju i alate za kovanje u hladnom stanju.
Sve tri iznete klasifikacije se ne iskljuuju, ve dopunjavaju, i
mogue je izvriti njihovo objedinjavanje, odnosne mogue sprovesti
njihovo sintetizovanje. Klasifikacija po vrsti maine
Poznata je klasifikacija kovakih alata po vrstama i tipu maina u
kojima se koriste. Po ovoj podeli alati se dele na: alate za
kovanje slobodnopadajuim ekiem, na alate za kovanje ekiima dvojnog
dejstva, na alate za kovanje kolenastim presama, na alate za
kovanje hidraulikim presama, itd. Klasifikacija po sastavnoj
povrini Prema sastavu povrine kovaki alati se dele u dve grupe :
kovake alate sa jednom sastavnom povrinom i kovake alate sa dve
sastavne povrine, koje su upravne jedna na drugoj. 5.3.2 Osnovne
konstrukcije alata za kovanje
Izgled donjeg dela alata (kalupa) za kovanje, kao i presek kroz
kompletan alat, dati su na slici 5.5.
Slika 5.5 - Kalup za kovanje: a - gravura, b - duina mosta, c -
telo alata (kalupa), d - otvor za transport, e - eona povrina, f -
oslona povrina, g - noga alata, h povrina za stezanje (postavljanje
na mainu), i - vodea povrina, k - ivica, l gornji kalup, m -
magacin vika materijala, n - most, o - podeona ravan, p - donji
kalup, s - debljina mosta
Gornji kalup (nije prikazan u trodimenzionalnom prikazu na slici
5.5) u principu je isti kao i donji, sa eventualnim razlikama u
samom obliku gravure. Znaajan uticaj na parametre procesa, kao i na
kvalitet samog otkovka, imaju oblik i dimenzije kanala (mosta) za
srh. Oblik i dimenzije tog kanala zavise od oblika gravure.
Smanjenjem odnosa b/s smanjuje se i pritisak u gravuri kao i visina
koju materijal moe postici u gravuri, i obrnuto.
5.4 Alati za kovanje u kalupimaKovanje se ostvaruje sa dva
osnovna vida kalupnih upljina : otvorene i zatvorene. Kovanje u
otvorenim i zatvorenim upljinama ponekad se naziva otvoreno i
zatvoreno kovanje. U otvorenim kalupnim upljinama zazor izmeu
gornjeg i donjeg kalupa se menja u toku procesa deformisanja
predmeta. Nasuprot tome, u zatvorenim kalupnim upljinama zazor
izmeu delova alata je toliki da samo omoguuje njihovo relativno
pomeranje, a ostaje konstantan u toku procesa deformisanja. Proces
ispunjenja kalupne upljine odigrava se u nekoliko faza ( dve, tri,
etiri ) u zavisnosti od oblika kalupne upljine, pripremka i
njihovih dimenzija. Prva faza u procesu ispunjenja kalupne upljine
karakterie se slobodnim deformisanjem pripremka (sabijanje,
slobodno ubadanje, slobodno istiskivanje , itd.). U drugoj fazi
metal poinje da popunjava kalupnu upljinu, pri emu, kod otvorenih
kalupa, istovremeno deo metala istie u zazor izmeu gornjeg i donjeg
kalupa obrazujui venac. Trea upljine. etvrta faza se karakterie
deformisanjem predmeta rada do konane visine . Pri tome u otvorenim
kalupima viak metala istie u venac. U toj fazi dolazi do naglog
porasta deformacione sile. Vrednost te sile se odreuje, posebno za
otvorene a posebno za zatvorene kalupe. Pri kovanju u kalupima sa
vikom materijala pripremak (iseen material) mora biti tei od
otkovka do 25% vie od teine.Viak materijala koji "istee" u magacin
vika materijala odstranjuje se posebnim alatom, tzv. alat za
krzanje . Kod kovanja u zatvorenim kalupima nema vika materijala
osim malog udela materijala koji ogoreva, pa se ovaj postupak
smatra progresivnim. Kod kovanja u zatvorenim kalupima nema vika
materijala.Neravnomernost deformacije vie je prisutna kod postupka
kovanja u alatima sa vikom materijala nego kod kovanja u alatima
bez magacina za viak materijala (zbog same prirode procesa teenja
materijala u gravuri kalupa) .I pored vee efektivnosti kovanja u
zatvorenim kalupima se vrlo malo primenjuje u praksi. Razlog slabe
primene je nemogunost obezbeenja stabilnosti tehnolokog procesa i
jo uvek neispitani odnosi sile deformisanja, stepena deformacije i
brzine deformisinja u zavisosti od oblika komada. Meutim ovaj oblik
kovanja i, sa obzirom da omoguava visoko iskorienje materijala, sve
vie nalazi primenu u novim tehnolokim postupcima kovanja u masovnoj
proizvodnji. faza procesa kovanja karakterie se zavretkom
ispunjenja cele kalupne
5.5 Osnovne smernice pri projektovanju procesa
kovanjaProjektovanje tehnolokog procesa kovanja obuhvata:
odreivanje teine, oblika i dimenzija pripremka, zagrevanje
pripremka, operacije pripremnog kovanja, zavrno kovanje,
obrezivanje otkovka, arenje otkovka, ienje, kalibrisanje, alati za
kovanje i oprema za kovanje.
Slika 5.6. Opta ema tehmolokog procesa kovanja
Na slici 5.6. data je opta ema tehnolokog procesa. Polufabrikat
sa skladita doprema se na operaciju odsecanja. Pre toga uzorak
materijala se dostavlja laboratoriji na utvrivanje i kontrolu
osobina materijala. Odsecanje na potrebnu duinu. Zagrevanje
pripremka. Postoje razliite konstruktivno- konceptualne izvedbe pei
za zagrevanje, uz korienje razliitih energetskih izvora.
Operacije kovanja. Kovanje se moe izvoditi u jednoj operaciji
(redi sluaj) ili u vie operacija, ve u zavisnosti od oblika i
dimenzija otkovka. Ako je za izradu potrebno vie operacija, onda
alat sadri razliite gravure: Gravure za pripremno kovanje slue za
ostvarivanje pogodnog rasporeda mase za dalji tok kovanja, tj. za
poetno pribliavanje njegovog polaznog oblika zavrnom obliku
otkovka. Postoji vie tipova pripremnih gravura: za utiskivanje
oblika, za savijanje, za smanjenje preseka, za izduivanje i za
sabijanje. Prethodna gravura ima zadatak da pripremi otkovak za
zavsni udarac, tj. za zavrnu gravuru. Oblik prethodne gravure u
globalu vrlo je slian obliku zavrne gravure ali razlika je u
radijusima, nagibima i ostalim konstrukcionim elementima gravure.
Zavrna gravura je negativ finalnog otkovka u toplom stanju. 5.6
Reim zagrevanja i hlaenja otkovka Osnovni parametri koji karakteriu
reim zagrevanja materijala pri kovanju su: temperatura pei, brzina
zagrevanja materijala, krajnja temperatura zagrevanja vreme dranja
da datoj temperaturi, ukupno vreme zagrevanja i temperaturni
interval kovanja. Temperatura pei zavisi od vrste elika za
zagrevanje i obino se uzima za 100 - 150C iznad gornje temperature
kovanja. Obino je kod kovanja elika temperatura pei od 1200 1300C.
Brzina zagrevanja je bitna. Ako je brzina velika krae je vreme
zagrevanja, smanjuje se obgorevanje, smanjuje se dubina
razugljenisanog sloja, itd. Brzina zagrevanja zavisi od temperate
radnog prostora pei i od toplotne provodijivosti materijala. Gornja
temperatura kovanja je poetak procesa kovanja. Ako se kovanje pone
od nje bolje je iskorienje maine, vea produktivnost, manje
obgorevanje i manja je mogunost stvaranja napona usled pada
temperature, ali pod uslovom da se proces kovanja i zavri brzo.
Kod legiranih i visokolegiranih elika gornja temperatura kovanja
je nepoeljna za poetak kovanja jer nastaju mikroprskotine u
materijali. Kod visokolegiranih elika zagrevanje se obavlja
postepeno i sa nekoliko stepena (predgrevanja) 5.6.1 Uticaji
temperaturnnog reima zagrevanja na osobine kovanja Mehanika
svojstva otkovaka u mnogome zavise od temperaturnog intervala
kovanja i od stepena deformacije. Zagrejan materijal pod dejstvom
alata za kovanje podlee povrinskom ovrivanju i samim tim pojavljuju
se unutranji naponi. Sa povienjem temperature zagrevanja moe doi do
nepeljnog rasta zrna u materijalu, formiranja strukture i dr. Da bi
se ova nepoeljna pojava izbegla potrebno je: da temperatura
zavretka kovanja ne bude ispod temperature rekristalizacije za datu
vrstu elika; temperatura na kraju deformacije mora biti usaglaena i
sa odreenim stepenom deformacije, pa i sa brzinom deformacije.
Rekristalizacija zrna je mogua pri deformaciji u toplom stanju, dok
se pri hladnoj deformaciji ovaj process ne pojavljuje. Proces
rekristalizacije omoguava nastanak ravnoosih zrna od predhodno
deformisanih zrna.Brzina i efekti rekristalizacije zavise od
stepena deformacije, temperature zagrevanja i trajanja hlaenja.
Izmeu stepena deformacije i rasta zrna nema linearne zavisnosti.
Pri odreenom stepenu deformacije zrno je najvee i taj stepen
deformacije naziva se kritinim. Usaglaavanjem stepena deformacije,
temperature zagrevanja i naina hlaenja mogu se dobiti traena
svojstva otkovka i veliina zrna.Ovde se mogu uoiti dva sluaja: Ako
je brzina deformacije mala, ali dovoljna da izazove potpunu
rekristalizaciju materiijala onda je to deformacija u vruem stanju,
bez ojaavanja ( bez poveavanja vrstoe i smanjenja plastinosti) i
bez formiranja izduenih zrna (formiranje vlakana). Ako je pri
odreenim vrednostima brzine deformacije brzina rekristalizacije
nedovoljna, onda e se pojaviti i zone u kojima nije izvrena
rekristalizacija zrna sa nehomogenom strukturom i neujednaenim
stepenom deformacije.U takvim sluajevima na granicama zrna mogu
nastati prsline.
Na bazi reenog zakljuuje se da se u procesu kovanja jednovremeno
odvijaju dva procesa: deformisanje i rekristalizacija. Primer
dijagrama yavisnost veliine zrna od stepena deformacije i
temeperature kovanja dat je slici 5.7.
Slika 5.7 Dijagram rasta zrna u zavisnosti od stepena
deformacije i temeperature kovanja
Na bazi dijagrama rasta
zavisnost veliine (povrine) zrna
od temperature i stepena
deformacije mogu se izvesti sledei zakljuci: Ako se deformacija
zavrava pri temperaturi bliskoj gornjoj granici temperaturnog
intervala kovanja onda stepen deformacije za poslednji udar ekia
ili prese mora biti vei od 15%, ali ne manji od 20 25%. Ako se
deformacija zavrava na donjoj temperaturi kovanja onda stepen
deformacije ne Zbog toga alate za kovanje treba tako konstruisati
da se u svakoj taki postie podjednak sme biti visok (postao bi
kritian), treba da je max 5 6%. stepen deformacije. U protivnom na
kraju procesa deformacije mogua je neravnomerna rekristalizacija a
samim tim i (nehomogene) mehanike osobine. Na osobine materijala
otkovka vaan uticaj ima i nain hlaenja posle kovanja. Posledica
neodgovarajueg hlaenja mogu biti pojava unutranjih napona (usled
dobijanja martenzitne structure, termikih napona i dr.) koji su po
vei od mehanikih svojstava materijala, to moe dovesti do nastanka
prslina u otkovku.
5.7 Odreevanje dimenzija ulaznog materijala za kovanje otkovkaZa
pravilno odreivanje dimenzija ulaznog materijala za kovanje
potrebno je dobro prouiti bilans gubitaka materijala. Radi dalje
analize uvode se sledee definicije: m /kg/ mv /kg/ - masa (teina)
istog otkovka. U tehnoloki postupak upisuje se kao - masa (teina)
gubitaka materijala usled venca -magacina vika materijala,
aritmetika sredina od izmerenih teina otkovaka na vagi najmanje
(5-10 kom.),
mo /kg/- - masa (teina) materijala koji obgori pri zagrevanju
("cunder"), ms /kg/ - masa (teina) materijala koji se gubi pri
seenju (npr. seenje na testeri zahteva gubitak materijala za
debljinu testere za seenje), mu Ag/ - masa (teina) materijala koji
se ulae u gravuri kalupa.
Prema gornjem bilansu bie: mu = m + mv + mo Sve ove veliine mogu
se proraunati preko zapremine otkovka uz pretpostavku da se magacin
vika materijala popuni samo sa 10%. Meutim, postoje preporuke za
brzo raunanje ulonih dimenzija teine materijala.U tom sluaju usvaja
se procenat gubitaka materijala u zavisnosti od komplikovanosti
oblika otkovka (od duine sastavne linije).Prema tome je masa
(teina) uloenog materijala: mu = f *motk gde je: f - faktor uveanja
teine i uzirna se prema tabeli iz standarda. Osnovne karakteristike
materijala alata koje mogu da obezbede relativno visoku postojanost
alata su:
visoka kritina taka elika (Ac1) i postojanost na otputanje tj.
ouvanje odreene tvrdoe na povienim temperaturama (HRC 50,toplotna
postojanost), visoka otpornost na stvaranje termikih prslina,
visoka otpornost na mehaniko- habanje pri visokim temperaturama,
visoka otpornost prema oksidaciji. Jedan isti materijal ne moe da
obezbedi sve navedene osobine, to u krajnjem sluaju nije ni
potrebno. Alati rade u nejednakim eksploatacionim uslovima, pri
raznim naponskim stanjima i temperaturnim reimima i neizbeno imaju
razliite dimenzije. Pored toga, u zavisnosti od preovlaavajueg
procesa habanja, razne karakteristike su primarne.Zbog toga se u
industriji i primenjuju razliiti elici za izradu alata. Pored
osnovnih navedenih uslova vane osobine su i: dobra prokaljivost,
dobra obradijivost, odsutstvo greaka u materijalu. Pri
projektovanju i izradi alata potrebno je u svakom sluaju odabrati
materijal potrebnih karakteristika, kao i preduzeti sve druge mere,
da bi se obezbedila to vea postojanost alata .
Eksplatacija postojanosti i uzorci oteenja alata za kovanjeAlati
za zapreminsko oblikovanje rade u izuzetno sloenim uslovima.Udarna
i vrlo
visoka mehanika optereenja, promenljivi opti i lokalni termiki
uslovi rada, trenje na radnim povrinama alata , ukazuju da postoji
niz uticajnih faktora na postojanost alata, od kojih neki igraju
prvorazrednu ulogu u svakom posebnom sluaju. Oni se mogu
sistematizovati na vie naina; jedan od tih je : hemijski sastav
materijala alata, termika obrada alata, konstrukcija alata,
kvalitet povrine gravure, radne karakteristike maine - na kojoj
se vri oblikovanje, materijal izradka, oblik i dimenzije izradka,
temperatura poetka i kraja oblikovanja, podmazivanje i hlaenje
alata, paljivost u radu sa alatom, vrste maine - ekii, prese, odnos
izmeu teina otkovka i alata, oblik kanala za venac i njegove
dimenzije, nain izrade gravure (glodanje, utiskivanje, kovanja,
livenje itd.), nain zavrne obrade gravure (mehaniko,elektrolitsko
poliranje, itd.), nain regeneracije gravure (glodanje,
navarivanje). 5.8.1 Uzroci oteenja alata Oteenje alata je posledica
kvantitativnih i kvalitativnih promena na karakteristinim delovima,
ili u povrinskom sloju radnih povrina alata koje se u procesu
oblikovanja nalaze u neposrednom kontaktu sa obradkom. Uzroci ovih
promena moju se svrstati u sledee grupe: havarija (lom), mehaniko
habanje delova povrine gravure, deformacija alata i smicanje
isturenih delova gravure, pojava mree termikih prslina, pojava
krupnih termikih prslina. Havarija alata se najee deava u poetku
korienja alata.Smatra se da je razlog havarije nezavistan od uzroka
navedenih u ostalim grupama (sem u izvesnim sluajevima znaajne
istroenosti) .Meutim, ostali uzroci su meusobno zavisni i
uslovljeni. I pored toga, najee je, jedan od njih dominirajui i
osnovni uzrok istroenosti, odnosno promene dimenzija i
neravnomernosti istroenosti gravure. Neka ispitivanja pokazuju da
se pojedini procesi najizrazitije pojavljuju na odreenim povrinama
:
mehaniko habanje na mostu i zaobljenjima; smicanje - na
vertikalnim zidovima gravure, ispustima i zaobljenjima; termike
prsline -vertikalnim zidovima, ispustima i zaobljenjima itd.
Kinetika procesa, u toku korienja alata zavisi od preovladavajueg
procesa. Tipina kriva odvijanja procesa data je na slici 5.8. Prvi
deo krive odgovara "uhodavanju" alata u kome se habanjem skidaju
mikroneravnine, tragovi obrade i vri preraspodela zaostalih
unutranjih napona. U pogledu postojanosti taj period je racionalno
skratiti - poboljanjem kvaliteta povrine gravure i boljom termikom
obradom. Drugi deo krive slika 5.8. je povezan sa promenama
mikroreljefa i mikrostrukture povrina, razugljenienja ili
naugljenienjem povrinskog sloja, pojavom mikroprslina termikog
zamora, naslaga, odnoenje povrinskih slojeva itd. Skup tih promena
i njihov uzajamni uticaj dovodi do naglog poveanja intenziteta
habanja, tj. do brzog oteenja alata u treoj fazi. Meutim,
preovladujui (dominantan) uticaj jednog od parametara moe znatno da
deformie krivu i dovede do znatnog skraenja drugog dela krive. U
nekim sluajevima drugi deo krive uopte ne postoji tj. imamo
sutinsko smanjenje postojanosti.
BROJ KOMADASlika 5.8. Kriva habanja alata
