GENADIJ PETROVI MALAHOV

ZDRAVLJE MUKARCA - LEENJE I PROFILAKSA -

(PREVOD S RUSKOG)

BEOGRAD 2004.

SADRAJ

UVOD 9

NAIN IVOTA I ZDRAVLJE 10

U KOM STEPENU ZDRAVLJE ZAVISI OD OVEKA 10

TA JE ZDRAVLJE, A TA BOLEST? 12 Parametri koji odreuju zdravog oveka 13 Parametri koji odreuju bolesnog oveka 14 Kakvo treba da bude samoozdravljenje 15

NAVIKE KOJE NARUAVAJU ZDRAVLJE 16 Zavisnost od alkohola 16 Puenje 23 Narkomanija 29 Prodrljivost 31

KAKO SE OSLOBODITI OD TETNIH NAVIKA 32

Leenje gladovanjem 32 Narodni metodi leenja alkoholizma 34

RASPROSTRANJENA OBOLJENJA KOD MUKARACA 36

PLUNA OBOLJENJA 36 Kako oistiti i izleiti plua 36 Lekovite trave i smee za leenje plua 36

SRANO-VASKULARNA OBOLJENJA 41 Hipertenzija (povieni arterijski pritisak) 41 Leenje hipertonije 42 Leenje i profilaksa hipertonije

narodnim metodima 44 Problemi sa krvnim sudovima 45 Lekovito voe i jagode

kod srano-vaskularnih oboljenja 48 Orasi i povre

kod srano-vaskularnih oboljenja 49 Emocionalno-voljna motivisanost

za izleenje srca 51 ienje krvi 52

ONKOLOKA OBOLJENJA 53 Staje rak? 53 ienje organizma od ljake i parazita 53 Stimulacija zatitnih sila organizma 55

POLIPI 60 ienje od parazita pomou trojke" 61

PROBLEMI SA CREVIMA 69 Zatvori 69 Proliv 85 Hemoroidi 86

OSTEOHONDROZA 94 Profilaksa i leenje osteohondroze 95 Kako otkloniti bolove kod osteohondroze 96

ARTRITIS 97 Ishrana obolelih od artritisa 98 ta raditi za rastvaranje soli u zglobovima 99 Odvar za izbacivanje ljake 99

SINDROM HRONINOG UMORA 101 Leenje sindroma hroninog umora 104

PROSTATITIS IADENOM PROSTATE .107 Akutni bakterijski prostatitis 109 Hronini bakterijski prostatitis 109 Nebakterijski prostatitis I l l Faktori rizika 111 Dijagnostika prostati tisa 112 Osnovni naini leenja 113 Masaa kod prostatitisa 114 Fitoterapija kod prostatitisa 115 Profilaksa prostatitisa i adenoma prostate 118

TRIHOMONADNA OBOLJENJA 121 Leenje trihomonoze 123

HERPES 126 Leenje i profilaksa herpesa 128

SEKSUALNI PROBLEMI KOD MUKARACA 130 Metod stiskanja (gnjeenja)" 131

PORODINI I SEKSUALNI IVOT MUKARCA I NJEGOVO ZDRAVLJE 133

ULOGA MUKARCA U PORODINOM IVOTU 133

Preporuke mladim muevima 133

INTIMNI ODNOSI 135

ZASIENOST IUZDRANOST 139

LEKOVTTI SEKS 140 Lekoviti mehanizam polnog akta 140

ISHRANA KOJA STTMULIE SEKSUALNOST 142 Opte ozdravljenje pomou ishrane 143 Ljubavna trpeza 153

ZAKLJUAK 154

UVOD

Veina oboljenja, sa kojima se sukobljavaju mukarci, esto su povezana sa nainom njihovog ivota. Naalost, alkohol, puenje, prejedanje, nedostatak fizikih aktivnosti toliko su izraeni u svakodnevnom ovekovom ivotu, da na njih skoro niko ne obraa panju. A upravo takav nain ivota, uz razne infekcije, uzrokuje raznovrsna oboljenja. Ako poznajemo uzroke njihovog nastanka, moemo odabrati efikasan nain da pomognemo vlastitom organizmu.

Za ozdravljenje i odravanje zdravlja treba uvek imati dovoljno vremena, snage i nadahnua. Ako vam to predstavlja teret i izaziva glavobolje - nema izleenja. Treba shvatiti sledeu istinu: ivot koji se sastoji u robovanju svojim glupim navikama obavezno izaziva oboljenja. Le-enje praeno negativnim raspoloenjem ne daje dobre rezultate. Leenje bez normalizacije i harmonizacije veza organizma sa okolnom sredinom ima samo privremeni efekat. U leenju, ozdravljanju i podmlaivanju ovek ponekad nema izbora, osim prirodnog. Priroda je ukazala na jedan put - normalizacija i harmonija veza organizma sa okolnom sredinom tokom celog ivota. I tim putem treba ii sa radou i nadahnuem.

NAIN IVOTA I ZDRAVLJE

U KOM STEPENU ZDRAVLJE ZAVISI OD OVEKA

Statistiki podaci govore da 20% ovejeg zdravlja zavisi od naslea, da se isto toliko odreuje ekolokom situacijom, da od zdravstvene zatite zavisi samo 8,5%, a ak 51,5% ovejeg zdravlja odreuje se nainom njegovog ivota. Razmotrimo detaljnije te podatke i nain na koji moemo uticati na njih.

Dvadeset odsto naeg zdravlja zavisi od naslea -podatak je na koji direktno ne moemo uticati - nekima je dato, drugima ne. Naravno, mi ne moemo uticati na svoje naslee, ali na nasledne osobine svoje dece i unuka moemo uticati i uiniti ih mnogo boljim.

Dvadeset odsto naeg zdravlja zavisi od ekoloke situacije. Ali i na tu cifru ljudi mogu uticati. Ko zagauje ivotnu sredinu, ako ne ovek svojom nerazumnom aktivnou i nemarnim odnosom prema prirodi i njenim bogatstvima. ivimo stihijski i neorganizovano, ne vodimo dovoljno rauna o svom zdravlju, a kada se razbolimo prizivamo u pomo ili prirodu ili lekare. Farmaceutska industrija proizvodi milione tona svakojakih lekova, a ljudi ih neumereno i savesno koriste. Nedavno je otkriveno, da su podzemni izvori pitke vode u banjama na Alpima otrova-ni... sa 30 vrsta najrasprostranjenijih lekova. Ispostavilo se, da se pojedini lekovi, prolazei kroz organizam ne ce-paju, ve zadravaju svoja lekovita svojstva. Zajedno za

mokraom oni dospevaju u otpadne vode, i dalje se mea-ju sa podzemnim vodama za pie i nagomilavaju u njima. Korienje takve pitke vode", ak i kupanje u njoj (posebno male dece), izaziva alergije i druga oboljenja. Antibiotici, sredstva za umirenje, za srana oboljenja, protiv zaea i drugi lekovi ponovo bombarduju" ovekov organizam. Osim toga, tetni mikroorganizmi, koji stalno borave u medicinskoj sredini, prilagoavaju se na nju i postaju otporni na dejstvo lekova. Tako nastaju virusi, gljivice i mikrobi, protiv kojih su savremeni lekovi nemoni. Potrebni su drugi, mnogo jai. Da biste zaustavili tu suludu trku i prestali da trujete okolinu, leite se prirodnim sredstvima.

Osam i po posto ovejeg zdravlja zavisi od zdravstvene zatite. Neu razmatrati ovo pitanje, koje se uglavnom odnosi na poboljanje zdravlja u ekstremnim sluajevima - trovanja, traume i druga akutna oboljenja. Borba protiv epidemija vie se odnosi na ekonomske uslove ivota.

Ostaje jo 51,5% neposredno povezanih sa nainom ivota svakog od nas. Od toga kako ovek ivi, misli, die, hrani se, kree se, profilaktiki se isti i rastereuje - zavisi njegovo zdravlje.

U zakljuku se moe rei da, osim u 8,5% sluajeva, zdravlje i blagostanje oveka zavise od njega samog. Ako pravilno organizuje svoj ivot ovek moe izai na kraj sa bilo kojim oboljenjem.

TA JE ZDRAVLJE, A TA BOLEST?

Covek se moe posmatrati u razliitim okolnostima i uslovima ivota. S tim u vezi i pojmovi zdravlje i bolest mogu se na razliite naine tumaiti i objanjavati. Prednost dajem razmiljanju da se pod pojmom ovek podrazumeva harmonijski sistem, koji postoji na raun toga to kroz sebe stalno proputa bujice informacija, energije i materija. Zahvaljujui tome ovek moe da se orjentie u okolini (rad sa informacijskim tokovima), da radi (rad sa energijama), da se ispoljava u fizikom obliku (rad sa materijama - ishrana). Kada u tokovima koji struje naim organizmom nastane neki poremeaj, to se ispoljava boleu. Medicina je zabeleila blizu dvadeset tri hiljade bolesti!

ovekovo zdravlje podrazumeva stanje u kome* se odvija normalna, harmonina, informaciona, energetska i materijalna razmena izmeu ovejeg organizma i okolne sredine, izmeu oveka i drutva, jer su rezervne sposobnosti organizma dovoljno velike.

Bolesno stanje oveka, podrazumeva stanje pri kojem je naruena normalna, harmonina, informaciona, energetska i materijalna razmena izmeu ovekovog organizma i prirode, izmeu oveka i drutva, jer su rezervne sposobnosti organizma smanjene ili nedovoljne.

PARAMETRI KOJI ODREUJU ZDRAVOG OVEKA

Svest - Preovladava ivahno-radosno raspoloenje, nema jakih negativnih preivljavanja, tekih misli i umora, razvijena je elja za znanjem.

Disanje. - Zdrav ovek uini od pet do sedam disaj-nih ciklusa (udisaj, izdisaj i pauze izmeu njih - jedan di-sajni ciklus) u minutu. (to je manje ciklusa, ovek je zdraviji.)

Ishrana. - Zasienost malom koliinom prirodne hrane, stalan blagi oseaj gladi (govori o tome da se ovek ne prejeda), normalna stolica posle svakog uzimanja hrane (to oznaava idealan rad probavnog trakta).

Koa. - ista, ravna, bez bubuljica, ireva i neprijatnog mirisa, odlino regulie toplotnu razmenu.

Imunitet - Odsustvo bilo kakvih oboljenja, brzo za-raivanje rana, posekotina, opekotina i slino.

Miii. - Elastini, izdrljivi, umereno jaki (dobra elastinost veza i zglobova), proporcionalno razvijeni.

U celini zdrav ovek ima dobro dranje tela, proporcionalne je grae, ima manji sloj sala, malo se zamara, poeljan je u drutvu, ekstremne dogaaje prihvata i razmatra trezveno, razumno i bez suvine emocionalne obojenosti.

PARAMETRI KOJI O D R E U J U BOLESNOG OVEKA

Bilo kakve promene u funkciji svesti, disanja, ishrane, koe, imuniteta, miia prema pogoranju govore o jednom ili drugom stepenu pogoranja zdravlja ili bolesti.

Svest - Potiteno (apatino) raspoloenje, esta snana preivljavanja, nametljive misli, stalan oseaj zamora i ravnodunosti prema ivotu.

Disanje. - Znatno vie od sedam disajnih ciklusa u minutu.

Ishrana. - Zasienost velikom koliinom termiki obraene ili neprirodne hrane, odsustvo oseaja gladi, oteana stolica ili je nema 24 sata.

Koa. - Masna ili suva, ispucala, sa miteserima, bu-buljicama i neprijatnim mirisom.

Imunitet - Stalno prisustvo nekih oboljenja, naroito infektivnih, sporo zarastanje rana, posekotina, opekotina i slino.

Miii. - Slabi, mlitavi, jedva pokretni i neproporcionalno razvijeni.

Kod obolelog oveka, po pravilu, dranje tela je slabo, on je neproporcionalno graen, ima viak ili nedostatak sala, brzo se umara, nezadovoljan je ili se lako razdra-i zbog sitnica, bilo koji dogaaj za njega je stres sa jako izraenim emocijama.

KAKVO TREBA DA BUDE SAMOOZDRAVLJENJE

Rad na ozdravljenju (leenju) mora se obavljati sistematino i temeljito ukljuujui istovremeno sve lekovi-te sile organizma. 0 tim lekovitim silama ve je bilo rei, a ovde ih samo ponavljamo: svest, disanje, ishrana, koa (uglavnom posredstvom elienja i ienja), imunitet (uglavnom pomou ienja, pravilne ishrane, trava i elienja) i motorna aktivnost.

Ako se pravilno pristupi samoleenju ono traje od nedelju dana do 6 meseci. Pri tom, ne srne se gubiti iz vida da samoozdravljenje nije jednokratna mera, ve postepena, planska i redovna aktivnost tokom celog ivota. Nain ivota treba podesiti tako da jaanje vlastitog zdravija ne bude zamorno i nezanimljivo, ve da postane element koji upotpunjuje nau svakodnevicu.

Ako je samoozdravljenje daleko od kompleksnog pristupa i primenjuje se jednostrano, uz primenu jednog-dva sredstva za izleenje (na primer, urinoterapije, gladovanja), tada su rezultati ozdravljenja manje stabilni.

ovek, koji je poao putem samoozdravljenja da bi brzo i na due staze imao zadovoljavajue efekte, mora da ima u vidu vlastitu konstituciju, godine ivota i klimatske uslove u kojima se nalazi. To je najvanije. Kada se navedeni parametri uzmu u obzir, samoozdravljenje se odvija po uzlaznoj skali, a postignuti rezultati su stabilni.

NAVIKE KOJE NARUAVAJU ZDRAVLJE

Naalost, mnoge tetne navike, kao to su: alkohol, puenje, neutoljiva potreba za hranom pa ak i narkomanija u razliitim oblicima - vrsto su se ukorenih u naem ivotu. U emu je njihova tetnost?

ZAVISNOST OD ALKOHOLA

Istorija alkohola Vino - napitak koji uzbuuje i uveseljava - odavno

je poznato. Meutim, ono se, po pravilu, proizvodilo od itarica, u relativno malim dozama, bilo je skupo, pa su ga mahom ispijali imuniji ljudi. Tek poetkom XIX veka proizvodnja alkohola postaje masovna i jeftina i stvaraju se uslovi za njegovu iroku rasprostiranjenost meu stanovnitvom.

Kao i svaki drugi otrov, alkohol, uzet u odreenoj dozi, moe uzrokovati smrt. Za oveka sa telesnom teinom od 64 kilograma smrtna doza je 500 grama istog alkohola. Na tok trovanja bitno utie i brzina unoenja alkohola u organizam. Sporo unoenje alkohola smanjuje opasnost. Pri dospevanju smrtonosne doze alkohola u organizam temperatura tela se smanjuje za 3 - 4 stepena. Smrt nastaje 12 - 40 sati nakon trovanja. Naunici su utvrdili da je za votku od 40 smrtna doza 1 200 grama.

Zablude u vezi sa alkoholom

Smatra se da je alkohol hranljivi produkt. U stvarnosti alkohol je narkotik, koji podriva zdravlje stanovnitva" (ovo je izvod iz odluke Meunarodne zdravstvene organizacije - MZO, iz 1975. godine).

Sveruski kongres za borbu protiv pijanstva i alkoholizma odran 1910. godine (na kome je meu delegatima bilo 150 lekara i naunika-lekara) doneo je specijalnu odluku o tom pitanju: Hranljivi produkt moe biti samo materija, koja apsolutno nije tetna za organizam. Alkohol, kao narkotini otrov, u bilo kojim dozama nanosi o-veku ogromnu tetu. Trujui i razarajui organizam, on skrauje ovekov ivot u proeku za 20 godina", a takoe: Alkohol - etilov piritus, spada u veoma jake narkotike".

U Velikoj sovjetskoj enciklopediji (tom 2, str. 116) data je sledea formulacija ovog poroka: Alkohol spada u veoma jake narkotike".

Smatra se da umerene doze alkohola nisu tetne. Za alkohol, kao narkotik, ne postoje nekodljive doze, kao i za morfijum, heroin i druge narkotike.

Danski naunici su ustanovili, da se pri umerenoj upotrebi alkohola ve posle 4 godine kod ljudi koji piju alkohol uoava smeuran mozak u 85% sluajeva (Nauka i ivot", 1985, broj 10).

Razgovor o umerenim" dozama i kulturnom" pijenju vina je zamka za prostake. Svi koji piju i alkoholiari poinjali su od umerenih" doza i kulturno" su pili, a zavravali su ivot u psihijatrijskim bolnicama ili na grobljima 20 godina pre roka.

Votka se smatra najboljim sredstvom protiv prehlade. Budui da alkohol ima izraeno svojstvo da pojaava

cirkulaciju u organizmu, koja se smanjuje za vreme prehlade, smatra se da je lekovit. Meutim, i laici znaju da se odmah posle tog dejstva javlja oseaj potitenosti, to jo u veoj meri slabi organizam. Leenje" alkoholom doprinosi estim oboljenjima i pogorava tok svih infektivnih oboljenja.

Veruje se da preieni alkohol (piritus) nije otrovan. Alkoholni proizvodi koji nisu dobro preieni, veoma su otrovni, ali je najotrovniji piritus, odnosno etil-al-kohol, bilo da je trovanje akutno, bilo da je hronino.

Na osnovu eksperimenata i posmatranja pijanih ljudi utvreno je, daje otrovnost alkohola sve jaa, stoje njegova koncentracija vea. Time se objanjava nepovoljan uticaj jakih alkoholnih napitaka na razvoj alkoholizma.

Smatra se, da male doze alkohola, ako njegova koncentracija u krvi ne prelazi odreeni nivo - nisu tetne i dozvoljene su ne samo za proizvodnju nego i za transport (trgovinu). Istraivanja ehoslovakih naunika su pokazala, da krigla piva, koju ofer ispije pre vonje, poveava broj havarija za 7 puta, konzumiranje 50 grama votke - za 30 puta, a konzumiranje 200 grama votke - za 130 puta.

Veruje se, da alkohol poveava apetiti podstie probavu. Pri konzumiranju alkohola strada, pre svega, eludac. Sto je alkoholni napitak jai, oteenja eluca su tea.

Pod uticajem alkoholnih napitaka nastaju velike promene u itavom lezdanom aparatu probavnog trakta. lezde, koje se nalaze u zidovima eluca i proizvode elu-dani sok, koji sadri pepsin, sonu kiselinu i razne fer-mente, neophodne za probavu hrane, pod uticajem alkoholnog nadraaja pokuavaju da se od toga zatite lue-

njem vee koliine sluzi. Ako se alkohol redovno konzumira, lezde se pre vremena troe i atrofiraju. Javlja se gastritis i drugi problemi sa elucem.

Prolazei kroz jetrenu barijeru, alkohol negativno utie na elije jetre, koje pod uticajem ruilakog dejstva tog otrovnog produkta stradaju. Na njihovom mestu obrazuje se vezivno tkivo, ili jednostavno oiljak. Jetra se postepeno smanjuje po razmerama, tj. smeura se, sudovi jetre se skupljaju, u njima se zadrava krv a krvni pritisak se poveava za 3 - 4 puta. Te promene su poznate pod nazivom ciroza jetre.

Osim jetre, sklerotine promene se javljaju i u pankreasu (guterai). Pri seciranju ljudi, koji su pili alkohol u veim dozama ili due vreme, uoene su velike promene u pankreasu, ime se objanjava zato se pijani ljudi stalno ale na slabu probavu, na otre bolove u stomaku itd. Kod tih bolesnika esto se javlja dijabetes zbog unitavanja posebnih elija, koje se nalaze u pankreasu i proizvode insulin. Pankreatitis i dijabetes na bazi alkohola su uobiajene pojave.

Smatra se, da konjak i votka ire krvne sudove i da su najbolje sredstvo kod bolova u srcu. U stvarnosti se deava obrnut proces. Kod ljudi koji piju usled poremeaja regulacije tonusa krvnih sudova nastaje poremeaj u re-gulisanju krvnog pritiska. Prema miljenju naunika, kod vie od 40% ljudi koji redovno piju postoji hipertonija i, pored toga, skoro kod 30% nivo arterijskog pritiska je u opasnoj zoni", tj. pribliava se hipertoniji, pri srednjem starosnom dobu od oko 36 godina.

U osnovi oteenja sranog miia alkoholom je direktan toksini uticaj alkohola (piritusa) na miokard u

kombinaciji sa promenama nervne regulacije i mikrocir-kulacije. Grubi poremeaji u tkivnoj razmeni, koji pri tom nastaju, podstiu razvoj arine i difuzne distrofije miokarda, to se ispoljava poremeajem sranog ritma i sranom manom.

Uobiajeno je miljenje, da su proizvodnja i prodaja alkohola dobar kapital za dravu. U 1983. godini u SAD je prodato alkoholnih napitaka u vrednosti od etrdeset est milijardi dolara. Istovremeno, drava je pretrpela tetu od sto dvadeset milijardi dolara usled raznih gubitaka vezanih za pijanstvo ljudi.

Opteje poznato da su suva vina korisna. Alkohol je narkotik i protoplazmatski otrov, pa njegova upotreba ne-izbeno uzrokuje trovanje i alkoholizam. Nema nikakve razlike, gde se on nalazi - u votki ili suvom vinu. Njegova tetnost je ista.

V. M. Behterev je pisao: Od kako je dokazana bez-uslovna tetnost alkohola sa nauno-zdravstvene take gledita, ne moe biti rei o naunom odobravanju malih ili umerenih doza alkohola. Svima je poznato, da se uvek poinje sa malim dozama, koje postepeno prelaze u sve vee i vee doze po zakonu sklonosti prema, uopte, svim narkotikim otrovima, u koje, pre svega, spada alkohol."

Smatra se da alkohol smanjuje napetost i da, konzumiranje alkohola otklanja napetost. U stvarnosti napetost se zadrava u svesti, odnosno kada pijanstvo proe, ona je vea, nego pre upotrebe alkohola.

Uticaj alkohola na mozak U svetu postoji veliki broj predrasuda koje se odno

se na kulturnu" upotrebu alkoholnih napitaka. Da bi se

razjasnila besmislenost sintagme piti kulturno", neophodno je saznati vie o tome kako alkohol del uje na mozak.

Istraivanja na mozgu oveka, koji je umro od akutnog trovanja alkoholom, pokazuju da su se u nervnim elijama javile promene, koje su isto tako jako izraene, kao i pri trovanju drugim jakim otrovima. Pri tome su elije kore mozga bile znatno vie oteene, nego elije delova mozga ispod kore. U sluajevima akutnog trovanja alkoholom, ali ne smrtonosnog, u mozgu i nervnim elijama kore mozga nastaju iste promene, kao i u navedenom primer u, koje izazivaju duboke promene u ovekovoj psihi.

Konzumiranje alkohola pojaava i ubrzava cirkula-cijske procese u organizmu. To, sa svoje strane, snano aktivira ivotni princip vetra. Poto je jedan od glavnih cir-kulacijskih sistema sistem krvotoka, u njemu se i uoavaju najvee promene. Smanjuje se ivotni vek crvenih krvnih zrnaca, ona se razaraju direktno u krvotoku, to izaziva pojavu tromba. Stoje koncentracija alkohola vea, proces stvaranja trombovaje izraeniji. S obzirom na to daje sadraj alkohola u mozgu povean, jae je izraen proces stvaranja trombova. Konaan rezultat je da veliki broj modanih elija izumire.

Ako ovek popije manju dozu slabog vina od groa, sledei put ispije istu dozu posle 2 - 3 meseca ili nakon pola godine, teta e biti relativno mala. Ako ovek popije veliku dozu jakih napitaka, a posle nedelju ili dve opijanje ponovi, njegov mozak nee uspeti da se oslobodi od narkotikog otrova i ovek e se sve vreme nalaziti u stanju trovanja. U tom sluaju teta e biti velika. Isti uinak (rezultat) je i kada se suvo vino pije u malim dozama,

ali se koristi vie nego jednom u dve nedelje, tj. mozak se nee vratiti u normalu usled narkotikog trovanja a teta e biti velika.

Specijalno sprovedenim eksperimentima nad ljudima, koji su popili jednu - jednu i po aicu votke, utvreno je, da u svim sluajevima, bez izuzetaka, alkohol delu-je isto: usporava i oteava umne procese. Pri tome u poetku stradaju sloeniji psihiki procesi. Pri ponovom uzimanju alkohola oteenja viih centara modane mase traje od 8 do 20 dana. Ako se alkohol pije due vreme, rad tih centara se ne obnavlja.

Promene u strukturi mozga javljaju se ve posle nekoliko godina od upotrebe alkohola. Kod svih ispitanika je utvrena smanjena zapremina mozga, ili, kako kau, smeurani mozak". Pri tome su najizrazitije promene u onim delovima kore mozga gde se obavlja misaona delat-nost, funkcija uma i slino.

Kulturno" ispijanje vina na kulturan" oduzee vam pamet, zdravlje, imovinu i sam ivot.

Uticaj pijanstva na zaee Kada je ovek pijan, sve elije njegovog organizma

su zasiene alkoholom. Ako se spermatozoidi oteeni alkoholom susretnu" sa alkoholizovanom jajanom elijom, nagomilavaju se degenerativne promene, to e se negativno odraziti na razvoj ploda i zdravlje deteta. Od pijanih roditelja esto se raaju deca sa tekim psihikim i fizikim poremeajima.

U Drevnoj Rusiji zabranjivano je da mladoenja i nevesta na svadbi piju alkoholne napitke. Zakoni Drevnog Rima zabranjivali su ljudima mlaim od 30 godina,

tj. u godinama najaktivnijeg stvaranja potomstva, da piju alkoholne napitke. Zakonima Drevne Grke strogo se zabranjivao polni odnos sa enom u pijanom stanju.

U zakljuku kratkog izlaganja o tetnosti alkohola istiem, da je poetkom XX veka 800 lekara iz Engleske, Nemake i Austrije uputilo apel itavom oveanstvu da prekine da smatra alkohol hranljivim produktom i da ga svrstava u narkotike. Avaj, niko ih nije posluao.

Danas je slian apel uputilo 1 700 lekara: Mi, leka-ri, profesori i akademici medicine, obraamo Vam se molbom da razmotrite i donesete odluku o zvaninom priznavanju za narkotike alkohola i duvana, koji su masovno rasprostranjeni u naoj dravi i koji su pricmili i priinjavaju veliku tetu, oveku i drutvu, koji ugroavaju opstanak nae Domovine kao kulturne drave''. Avaj, opet ih niko nije uo i shvatio ozbiljno.

P U E N J E

Engleski lekari, izuivi briljivo problem puenja duvana, ustanovili su, da svaka popuena cigareta puaa kota 15 minuta ivota. U proeku, prema statistikim podacima, ljudi koji mnogo pue ive krae od nepuaa za 6 -7 godina.

Poznato je, da je meu puaima smrtnost od raznih uzroka dvostruko vea, nego kod nepuaa.

Puai u poreenju sa nepuaima ee pate od prehlada i alergijskih oboljenja. Proces izleenja, posle oboljenja organa za disanje i hirurkih operacija, kod njih

traje due i esto se javljaju komplikacije. Puenje poveava stepen rizika oboljenja od tekih hroninih oboljenja ili prevremene smrti, tj. ovek ne doivljava predvieni ivotni vek. U broj ostalih oboljenja, tesno povezanih sa puenjem, spadaju peptini ir na elucu, ishemijska bolest srca, hronini bronhitis, emfizem plua i druge, kod kojih uticaj duvana pojaava teinu toka bolesti.

Da bi sebi to bolje predstavili u emu je tetno dej-stvo dima od duvana, istraimo njegove komponente i njihov uticaj na oveji organizam.

U dimu od duvana sve materije tetno utiu na oveji organizam. Od njih su najtetniji duvanski katran i nikotin. U 1 kilogramu duvana, koji ovek u proeku popui za mesec dana, ima 70 mililitara duvanskog katrana. Za 10 godina kroz disajne puteve puaa proe vie od 8 litara duvanskog katrana. Pri svim mogunostima samo-zatite organizma on ne moe da se odbrani od takve koliine kancerogene materije, koja sistematski iz dana u dan dospeva u organizam. Plua kod puaa u 50. godini ivota imaju iste promene, koje nepuai imaju tek u 70-80 godini ivota.

Eksperimenti na ivotinjama ubedljivo su dokazali, daje duvanski katran kancerogena materija i da podstie razvoj raka. Radi obavetenja napominjem, da su elije ovejeg organizma, podvrgavajui se sistematski tetnom dejstvu, prinuene da se na njega prilagoavaju, deformi-u i slino. Rezultat toga je da se one neprimetno, postepeno pretvaraju u elije potpuno strane naem organizmu - onkoloke elije. Ako elite da u sebi razvijete elije raka - redovno i to vie puite. Statistika potvruje da je taj savet" taan.

Rak plua kod puaa sree se za 20 - 30 puta ee, nego kod nepuaa; 96% obolelih od raka plua pue due od 20 godina, dok nepuaa meu obolelim od raka plua ima 1- 2%.

Koeficijent smrtnosti od raka plua na sto hiljada stanovnika izraava se sledeim ciframa: nepuai - 4 oveka, puai koji pue manje od pola kutije cigareta dnevno - 52 oveka, od pola do 1 kutije cigareta - 144, kod puaa koji pue vie od 40 cigareta dnevno - 217, tj. kod njih se rak plua javlja za 63 puta ee, nego kod nepuaa.

Kancerogeni duvanski dim javlja se i na drugim de-1 ovima ovejeg organizma. Rak usne duplje, jezika, eluca, jednjaka itd. kod puaa je priblino 2 puta uestaliji, nego kod nepuaa.

Nikotin iz duvanskog dima je veoma otrovna materija. Po toksinosti on ne zaostaje iza cijanovodonine kiseline. Unoenje 1 miligrama nikotina kroz usta (oralno) predstavlja smrtnu dozu. Pri puenju jedne kutije cigareta asimiluje se dovoljno nikotina da ubije oveka. Samo zahvaljujui tome, to se pri duem puenju kod oveka stvara prirodni imunitet, koji se suprotstavlja tom otrovu, i to asimilacija ne nastaje odjednom ve tokom dana, ne dolazi do trovanja. Ipak o tetnom dejstvu nikotina na organizam, posebno na njegov centralni nervni sistem, moe se suditi po uticaj u koji ispoljava prva ispuena cigareta: munina, povraanje, hladan znoj - simptomi su koji govore o trovanju elija mozga nikotinom, i do takvog trovanja elija mozga dolazi svaki put, iako se organizam na nikotin prilagoava.

Nikotin razara nervni sistem, srce, plua, jetru, pro-bavne organe i polne lezde. Nikotin utie na funkciju

ulnih organa, smanjuje otrinu vida i sluha, otupljuje ulo mirisa i ukusa. Smanjuje se i polna osetljivost. Kod mukaraca, uporedo sa smanjivanjem polne osetljivosti, smanjuje se ili se bolno produava duina trajanja polnog akta, koji im takode ne priinjava zadovoljstvo.

Osim katrana i nikotina pod uticajem visoke temperature iz duvana se izdvaja oko 30 tetnih materija: sum-por-vodonik, amonijak, azot, ugljen-monoksid i razliita eterska ulja, meu kojima je posebno opasan benzidin -stoprocentno kancerogen. U duvanskom dimu postoji i znatna koliina polonijuma - 200, koji zrai alfaestice. Pri puenju jedne kutije cigareta dnevno ovek dobija dozu zraenja od 36 rada, stoje 7 puta vie od doze utvrene sporazumom o zatiti od radijacije. Duvanski dim tetno deluje na srce, krvne sudove, polne organe i na potomstvo. Ljudi, koji pue oko 10 godina, 3,5 puta ee boluju od nepuaa. Hronini bronhitis dijagnostikuje se kod puaa 2 puta ee, a itava grupa respiratornih oboljenja za 4 puta je ea, nego kod nepuaa. Puenje pojaava negativno dejstvo okolnih tetnih materija.

Pri puenju zidovi krvnih sudova se skupljaju, a to, po pravilu, pojaava ili izaziva napade koronarnih nedostataka. Statistika svedoi, da puai boluju od stenokar-dije za 13 puta, a od infarkta miokarda za 12 puta ee od nepuaa. Osamdeset dva odsto bolesnika, koji dospe-ju u bolnicu sa akutnim infarktom, jesu puai.

Pri leenju napada stenokardije kod puaa najbolji lek je prekinuti puenje. To je esto dovoljno da bi se srce obnovilo.

Kod puaa se javljaju nepovoljne promene u krvnim sudovima, usled kojih esto nastaje oboljenje perifer-

nih krvnih sudova - endarteritis obliterans (unutranje zaepljenje). U poetku bolest se ispoljava naizmeninom hromou: pri hodanju se javlja otar (jak) bol u listovima nogu. (Mnogi misle, da su listovi nogu - jednostavno miii. Ispostavlja se, da se na tim mestima nalaze ivotno vane take za organizam, koje u prvom redu reaguju na intoksikaciju od puenja. Pri tome u listovima nogu dolazi do posebnog prestrojavanja i oni reaguju na aktiviranje posebne funkcije organizma s bolom.) To je signal pua-u da prestane da pui, inae e mu biti veoma loe, poto nikakvo leenje pri puenju ne pomae ve uzrokuje odumiranje prstiju na nogama i sline bolesti.

Puenje negativno utie na eludano-crevni trakt. Ono stimulie razvoj gnojnih rana (ireva). I u tome nema niega udnog, jer dim aktivira dva procesa: vetra i ui, a svojstva sluzi, koja zaleuju - priguuje. Rezultat je da vetur - dim, pojaava destrukcione procese u elijama eluca i spreava stvaranje zatitne sluzi, a u - na raun (usled) nagrizajueg dejstva dima poveava kiselinska svojstva eluca, koja razjedaju sluzokou. Posmatranje bolesnika obolelih od ira na elucu pokazalo je, da se pri puenju smanjuje efekat leenja.

U poreenju sa nepuaima mukarci - puai u proeku umiru od raznih oboljenja 15 godina ranije; od oboljenja koronarnih sudova srca - priblino 18 godina; od hroninog bronhitisa - 14 godina; od raka plua - 11 godina ranije.

Puenje izaziva teka oboljenja ne samo kod puaa nego i kod onih koji se sa njima drue, posebno kod dece. To su pasivni puai". Nepuau je dovoljno da provede 1 sat u zadimljenoj sobi, da bi u njegov organizam dospe-

le tetne materije u koliini, koja se sadri u jednoj ispu-enoj cigareti. Upravo zbog toga deca uzrasta do 5 godina u porodicama puaa obolevaju od razliitih boljki u 73,9% sluajeva. U porodicama gde se mnogo pui nema ni jednog zdravog deteta.

Puai izgledaju mnogo stariji od svojih vrnjaka nepuaa. Oni imaju suvu, naboranu kou, utu boju lica i mlitave miie.

Razmislite o sledeem alarmantnom upozorenju SZO: svaki peti ovek umire od uzroka vezanih za puenje!

Dijeta za puae i pasivne puae

U duvanskom dimu ima oko etiri hiljade hemijskih komponenti. Asimilujui se u krvi, te materije dospevaju u elije organizma i gue ih. Dalje, one postaju nekodljive i delimino se izbacuju iz organizma. Zato im se prikljuuju (sa njima se veu) posebne materije organizma i izbacuju se u vidu isparljivih jedinjenja. Naravno, organizam usled toga gubi bioloki aktivne materije koje su mu potrebne i stvara se njihov deficit. To se ne odnosi samo na puae, ve i na one koji udiu vazduh sa dimom od cigareta.

Istraivanja su pokazala, da puai i ljudi koji se nalaze u drutvu puaa (pasivnih puaa) treba da upotrebljavaju vie bioloki aktivnih materija. Oni treba da jedu vie povra, voa i monolitnih prekrupa (posebno prokli-jalog zrna), da piju svee sokove od povra, to e obezbe-diti organizmu dovoljnu koliinu vitamina i minerala.

Svaka cigareta unitava 25 miligrama vitamina C, a svaka kutija cigareta oduzima iz organizma puaa 500 miligrama tog vitamina.

Da bi se dobio betakarotin, koji se u jetri pretvara u vitamin A, pijte sok od argarepe. Taj vitamin jaa sluzo-kou plua i drugih organa.

Tkiva plua tite vitamini E i B ] 2, folijeva kiselina i mineral sclcn. Svega toga u izobilju ima u proklijaloj penici.

Izbegavajte masnu hranu: ona pogorava asimilaciju bioloki aktivnih materija. Manje pijte alkohol jer dopunski optereuje organizam, a u kombinaciji sa puenjem naruava zdravlje.

N A R K O M A N I J A

Narkomanija je, bez sumnje, zlo koje razara svest i ovekov organizam. Ukratko emo objasniti kako se to deava. ovek nikada ne bi uzimao narkotike, kada oni ne bi delovali na jedne ili druge ulne centre i u njima ostavljali prijatno seanje (memoriju)" o tom dogaaju u njegovoj svesti. Posle nekoliko kura narkotika u ovekovoj svesti ostaje snano arite seanja. Kao bilo koja infor-maciono-energetska tvorevina, to arite, radi svog postojanja, trai novo ulno potkrepljivanje, inae e se raspasti. Da do toga ne bi dolo, narkotika memorija", kao kompjuterski virus, deluje na sve elije i oseanja u ove-kovom mozgu i njegovoj svesti s jedinstvenim ciljem - ponoviti stimulaciju. Tako nastaje narkotika zavisnost sa tendencijom za sve veom i veom upotrebom narkotika. Slino irenje narkotike memorije" povezano je s tim, to ona sve snanije potinjava svest, ostavljajui joj minimum za trezveno razmiljanje.

Objasniu potinjavanje ovekovoj svesti od strane narkotike memorije" na jednostavnom primeru. ovek je edan i hoe da pije vodu. U njegovoj svesti aktiviran je prvi nivo - zadovoljavanje ei. Da bi je zadovoljio, u ovekovoj svesti treba da se stvori program, kako je zadovoljiti, tj. prei na drugi nivo. 1 na kraju program treba da pone da konkretno deluje - izlazak na trei nivo.

Sada paljivo analizirajte tok mojih rasuivanja. Postoji elja za uzimanjem narkotika. Radi njenog zadovoljavanja ukljuuje se drugi nivo svesti - kako to najbolje uraditi (gde nabaviti narkotike). Zaokupljenost" tim mislima govori o tome, da narkotika memorija" poinje da potinjava i obuhvata drugi nivo svesti. Ona jaa na raun toga, to u poetku obuhvata dozvoljene varijante, kako to uraditi?". Nakon stoje to uinjeno, narkotika memorija" jaa i poveava se u svesti, i za odravanje svojih uveanih informaciono-energetskih struktura potrebno joj je snanije i ee stimulisanje. Rezultat je da ovek, radi zadovoljavanja poveane narkotike memorije", poinje da koristi i nedozvoljena sredstva. On postaje okoreli narkoman, koji je spreman na sve. To se ve ostvaruje na treem nivou. Tako se ovek degradira, pretvara u dodatak vlastite narkotike informacije", koja ga na kraju vodi u smrt.

Kada je re o fizikom telu, uzimanje narkotika znai (omoguava) da ih organizam ukljuuje u procese razmene materija. Da bi ih izbacio treba uloiti znanje i strpljenje. U naem organizmu postoje razni receptori koji reaguju na prirodne narkotike, koji postoje i koji se stvaraju. Ti receptori su potrebni za normalnu ivotnu aktiv-

nost organizma. Vetaki narkotici u zavisnosti od vrste razliito deluju na receptore. Na primer, u naem organizmu se prirodno stvara vlastiti alkohol. Znai, alkohol, vetaki unesen u organizam, uticae na organizam upravo preko tih receptora. To se odnosi i na morfijum, opijum i sline droge. Poto te materije dospevaju u organizam spolja, njihovo prirodno stvaranje u organizmu se blokira. I sada radi normalnog linog oseanja ovek mora da ih redovno uzima. Da bi se izleio ovek treba da primora organizam da prirodno proizvodi te materije i da se odrekne od njihovog dostavljanja spolja. Za to je potrebno odreeno vreme, tokom kojeg se ovek osea veoma loe, u njegovom organizmu i svesti deava se lom".

Prema tome razmislite, vredi li uzimati narkotike, a zatim se leiti od njih, tim vie ako ima mnotvo drugih naina za lino zadovoljstvo i uivanje u ivotu.

P R O D R L J I V O S T

Prodrljivost je blai" oblik narkomanije. Kod oveka koji je podloan prodrljivosti, u svesti se formira odgovarajua psiholoka orjentacija, koja gui njegov razum i primorava ga da radi sve, da bi nekontrolisano ispunio svoj eludac hranom. Ta elja se posebno snano ispolja-va uvee. Rezultat prejedanja je da se organizam brzo unitava a ovek oboleva.

KAKO SE OSLOBODITI OD TETNIH NAVIKA?

Uivotu se svata moe dogoditi. ovek ivi normalnim ivotom, a zatim neprimetno postaje alkoholiar ili narkoman. Tako polako, ali sigurno sebe unitava. Zato u daljem tekstu dajemo predloge o tome kako pomoi oveku u takvim sluajevima.

Mnogi pribegavaju kodiranju" od alkoholne i niko-tinske zavisnosti. ta to znai? U osnovi datog metoda, koji je predloio doktor Dovenko, lei blokiranje informa-ciono-energetskog arita alkoholne ili nikotinske zavisnosti drugim, njima suprotnim aktivnostima. Da bi se ta blokada unela u svest, potrebno je za izvesno vreme izazvati stanje oka, prekida, tokom kojeg se unosi potrebna informacija. Upravo iskljuivanje svesti omoguava da se unese nova informacija, jer samo u besvesnom stanju (ili stanju hipnoze) svest je osetljiva za slinu manipulaciju.

L E E N J E G L A D O V A N J E M Postoji univerzalnije, individualno sredstvo, koje

pomae da se oslobodite tetnih navika - alkoholizma, puenja, narkomanije i prodrljivosti, a to je - post, pod kojim podrazumevam i gladovanje.

Kada kau, da se ovek pridrava posta" ili posti", to znai, daje dobrovoljno nainio pregradu ispred svojih ulnih zadovoljstava s ciljem da ih obuzda i potini.

Prema tome, kada ovek pone dobrovoljno da gladuje u njegovom organizmu nastaje posebno prilagoava-jue prestrojavanje, koje na blag nain izbacuju strane narkotike materije i uspostavljaju vlastiti, pravilni metabolizam. Rezultat je da se ovek bez apstincntnog sindroma oslobaa od narkotine zavisnosti.

Specijalista za gladovanje G. Vojtovi posebno istie tu injenicu i navodi primer, kako mu je bolesnik - narkoman B., 42 godine, priao da se posle prve kure gladovanja pojavio u drutvu narkomana, presedeo tamo celu vee, ne dodirnuvi narkotike, i samim tim doveo u nedoumicu drugove" oko sebe. Posle toga njegovim prime-rom je poao isti takav bolesnik - narkoman S., 34 godine.

Najtei period kod narkomana koji gladuju je prvi dan gladovanja. Posle gladovanja oni ne treba da se pojavljuju u ranijem drutvu, da se ponovo ne bi nali u iskuenju.

Gladovanje u trajanju 24- 36 sati jednom nedeljno pomae da se vaspitava" i smiri" prodrljivost. Dobro je gladovati jednom u 3 meseca po 7 - 10 dana. To pomae da se izbrie" informacija o prodrljivosti u ovekovoj svesti i da se suzi razvueni eludac. Ali kao najefikasnije sredstvo preporuuje se uzdravanje od jela. Posle 16 sati mogu se piti samo neki napici. Tako treba izdrati lu-narni mesec. Za to vreme preanja navika e se rasplinuti, a nova ojaati.

N A R O D N I M E T O D I L E E N J A A L K O H O L I Z M A

Alkoholizam se veoma efikasno moe leiti travom, koja se naziva plaun-baranec (Lycopodium obscurum, L. Selago).1

Priprema: 10 grama trave staviti uvee u termos i preliti aom kljuale vode. Ujutro procediti i popiti sat vremena posle doruka. Nakon 20-30 minuta posle uzimanja napitka dati bolesniku - alkoholiaru da popije 40-50 miligrama votke (rakije) ili 50- 60 miligrama vina. Priblino posle 10-20 minuta javlja se munina i povraanje.

Tokom dana bolesnik treba da ispije au napitka (po 50 grama u jednom obroku) i da to zaliva alkoholnim napicima.2

1 Primedba prevodioca: Ova biljka podsea na biljku preica.

Biljka je otrovna. Raste na alpskim livadama, na visini 1 000 - 1 400 metara nad morem i u Sibiru. Trava se priprema u julu - avgustu, za vreme sazrevanja spora. Izaziva povraanje, pobaaje, deluje kao purgativno sredstvo i protiv glista. Leenje ovom travom treba spro-voditi pod nadzorom lekara. Od nje se pripremaju odvar i ekstrakt. Njeni preparati su kontraindikativni kod teih oboljenja srano-vaskularnog i centralnog nervnog sistema, kile i hemoroidnih krvarenja. Posebno su opasni za trudnice, kao i za ljude starije od 60 godina.

2 Primedba prevodioca: Prema P. A. Kosevu, autoru knjige

Potpuni prirunik lekovitih biljaka, pripremaju se sledei napici: odvar i ekstrakt. Odvar: 10 grama trave preliti sa 200 mililitara vode i kuvati 15 minuta, ohladiti, procediti, iscediti ostatke biljke i dodati vode do 200 mililitara. Uzimati po 80 - 100 mililitara sveeg odvara, a posle 3 -15 minuta manju koliinu alkoholnog napitka uz istovremeno udisanje para alkohola. Nakon 10-15 minuta izaziva povraanje.

Kura leenja proraunata je na 1-2 nedelje. Radi postizanja trajnog efekta odvratnosti bolesnika prema alkoholu kuru leenja treba ponavljati nekoliko puta posle 6 meseci.

Za vreme leenja, kada se uzima plaun-baranec (Lycopodium obscurum), treba se odrei ivotinjske hrane.

Leenje plaun-baranecom kontraindikativno je kod srano-vaskularnih oboljenja i epilepsije.

Protiv pijanstva postoje i molitve kod hriana.

Posle 3 - 7 kura sa petoprocentnim rastvorom odvara u kombinaciji sa alkoholnim napicima, javlja se stalna (trajna) odvratnost prema alkoholu. Odvar se spolja primenjuje kod elavosti i psorijaze, a moe se primeniti i kao insekticid.

Ekstrakt: 10 grama trave pomeati sa 500 mililitara votke (rakije) u posudi sa poklopcem. Posudu dobro zatvoriti, oblepiti testom, dinstati na blagoj vatri u rerni, a zatim smeu procediti. Uzimati po 1 kafenu kaiicu 3 - 4 puta dnevno kod reumatizma, histerije, neurastenije, poremeaja razmene materija, psorijaze i elavosti.

RASPROSTRANJENA OBOLJENJA KOD MUKARACA

PLUNA OBOLJENJA

Prema zvaninim podacima Meunarodne zdravstvene organizacije (1996), na zemlji samo od infekcija svake godine umire sedamnaest miliona ljudi, a glavni ubica je - pneumonija (4 400 000 ljudi), zbog ega su i namenje-ni, u prvom redu, pozivi da se jaa organizam u borbi protiv te bolesti.

KAKO O I S T I T I I I Z L E I T I P L U A

Mnogi ljudi u mladosti pate od plunih oboljenja, jer je u tom dobu jak ivotni princip sluzi. Upotreba produkata sa slatkim ukusom (hleb, meso, poslastice, masnoe) podstie nagomilavanje sluzi oko plua i njeno truljenje, to izaziva pneumoniju i druga oboljenja plua.

L E K O V I T E TRAVE I S M E E ZA L E E N J E P L U A

U narodnoj medicini postoji mnotvo proverenih re-cepata za leenje plua.

Evo jednog od njih. Uzeti punu au monolitnih zrna od ovsa (bolje neopranih), preliti ih sa pola litra mle-

ka i kuvati na blagoj vatri, uz povremeno meanje, do polovine prvobitne zapremine. Kada se ovas skuva, propustiti ga kroz sito. Dobija se oko pola ae tene (boje kafe sa mlekom) kaice. Tu kaicu treba popiti u jednom obroku pre jela. Ovakav lek treba pripremati i upotrebljavati 3 puta dnevno.

Melasa od zrna moe se kroz sito isprati mlekom i tu tenost treba piti kod teih sluajeva. Ostaci melase se bacaju.

Priblino posle nedelju dana poee ienje plua od sluzi u vidu jakog i dugotrajnog kalja u trajanju od 20 do 30 minuta. Kod ljudi koji ozbiljno boluju od pneumo-nije moe izlaziti zelena sluz u vidu presovanih paria. r/ Vana napomena: ako patite od zatvora, njihova po-

sledica su bolesti plua. Obavezno odstranite zatvore.

Oman (Inula helenium)

Uzeti 20 grama isitnjenog korenja omana, preliti sa aom vode (najbolje protijeve) i kuvati 10 minuta na slaboj vatri. Posle toga sipati u termos i drati 4 sata, procedi-ti i uzimati po 1 supenu kaiku 3 - 4 puta dnevno pre jela.

ilovlak (Plantago major, P. media, P. lanceolata)

Staviti 1 supenu kaiku suvih listova ilovlaka u termos i preliti sa aom kljuale vode. Ostaviti da odstoji 2 sata i procediti. Uzimati po 1 supenu kaiku 4 puta dnevno pre jela. Pomae kod napada kalja.

Uzeti 3 supene kaike sveih listova ilovlaka i po-meati sa 3 supene kaike meda. Smeu staviti u dobro zatvoren lonac i drati lonac na toploj ringli nekoliko (od 3 do 6) sati. Dobie se tenost u vidu sirupa. Uzimati po 1 kal'enu kaiicu sirupa pre jela.

Pupoljci od bora

Sipati u termos 1 supenu kaiku pupoljaka i preliti sa aom kljuale vode (najbolje protijeve vode), ostaviti da odstoji u termosu oko 1 sat, a zatim procediti. Piti po 1-2 gutljaja kod napada kalja.

Zova (Sambucus nigra)

Jednu supenu kaiku suvih cvetova preliti sa pola litra kljuale vode. Ostaviti da odstoji u termosu oko 1 sat, pa procediti. Piti preko noi po 100 - 200 grama u toplom stanju. Moe se malo zasladiti medom.

Anis (Anisum vulgare gaertn.)

Zahvaljujui svojim posebnim isparljivim svojstvima anis podstie izbacivanje sluzi. Obino ga primenjuju u smeama sa drugim lekovitim biljkama, to pojaava njihova lekovita svojstva.

Plodovi anisa - 1 deo, listovi podbela (Tussilago far-fara) - 1 deo, cvetovi andelike (Archangelica officinalis) -

1 deo, cvetovi sleza (Malva borealis, M. Rotundifolia) - 2 dela, trava majine duice (Thymus serpyllum) - 2 dela, koren belog sleza (Althaea officinalis) - 2 dela i koren slatkog drvceta (Glycyrrhiza glabra) - 5 delova. Uzeti 1 supenu kaiku smee, sipati je u au hladne vode (namag-netisane protijeve), ostaviti da odstoji 2 sata, zatim je staviti na vatru i dovesti do kljuanja, posle ega sipati u termos i ostaviti da odstoji. Piti iz termosa po 50 grama toplog odvara 3 - 4 puta dnevno.

Vranilova trava (Origanum vulgare)3

U vranilovoj travi sadre se eterska ulja, koja raz-mekavaju sluz i podstiu njeno izbacivanje iz organizma. Vranilova trava se smatra dobrim sredstvom za iskaljava-nje. Koristi se sama trava i u vidu smee sa drugim travama.

Vranilova trava - 1 deo, koren belog sleza - 2 dela i list podbela - 2 dela. Jednu supenu kaiku smee preliti sa 2 ae kljuale vode i ostaviti da odstoji u termosu. Uzimati po 100 grama posle jela.

5 Autor ne navodi latinske nazive biljaka, pa sam za svaku

biljku uneo latinski naziv radi lakeg pronalaenja biljaka. - Primedba prevodioca.

Kaitop (Viburnum opulus)

Ukus gorak, opor (trpak) - antagonist sluzi. Odlino sredstvo za iskaljavanje. Koristi se odvar od cvetova i plodova.

Radi pojaanja dejstva moe se dodati med. Odvar od plodova kartopa priprema se na sledei nain: 1 au plodova preliti sa 1 litrom vrele protijeve vode (moe se namagne-tisati) i kuvati 10 minuta. Procediti, sipati u termos i dodati 3 supene kaike meda. Piti po 100 grama 3-4 puta dnevno.

Rotkva sejana (Raphanus sativus) Ima gorak ukus, koji je antagonist sluzi. Cedi se sok

i upotrebljava sa medom po 1- 2 supene kaike pre jela. Sok se priprema samo za jedan dan! Sok se uva u friideru u dobro zatvorenoj posudi.

Sok se moe dobiti i na druge naine. Izrezati u rotkvi udubljenje i napuniti ga medom.

Otvor zatvoriti paretom rotkve i ostaviti da odstoji 4 sata. Sok koji se stvori u udubljenju izliti i uzimati po 1 su-penu kaiku pre jela.

Narezati svezu rotkvu u veoma tanke kriice ( 6 - 8 komada). Svaku kriicu preliti medom. Slatki sok koji se pojavi uzimati po 1 supenu kaiku svakog sata.

Lekovi od rotkve smatraju se najefikasnijim kod kalja i lece kaalj za vrlo kratko vreme.

Primedba. Navedene biljke imaju lekovita svojstva jer sadre eterska ulja, koja brzo isparavaju. Zbog to-

elektrino punjenje (naboj) i pri pribliavanju jednog prema drugom oni se odbijaju. Kapilar se moe predstaviti u vidu male cevice u kojoj su eritrociti rasporeeni na jednakom meusobnom rastojanju. Arterijski i venozni krajevi te cevice su raireni. Na arterijskom kraju cevice usled sranih impulsa i pritiska eritrociti se stalno pribliavaju jedan drugom i odbijaju (zbog naboja), izazivajui kretanje prema venoznom proirenju, gde je pritisak manji. Kao rezultat kretanje krvi kroz kapilare podstiu dva mehanizma - kompresioni rad srca i elektrini naboj samih eritrocita. To kretanje pomae i trei mehanizam - razliite miine kontrakcije (koje potiskuju krv) i vibracije u organizmu.

Prema tome, arterijski pritisak se moe poveavati usled suavanja samih arterija (spazmi od emocija), smanjenja naboja eritrocita (ishrana kuvanom hranom u kojoj nema naboja; smanjivanje opteg naboja organizma ili njegovo izoblienje usled nagomilavanja statikog elektriciteta zbog nenormalnog kontakta organizma sa zemljom), spazma miia ili organa (negativne emocije, koje se stalno ponavljaju, dovode do toga da se miii, organi skupljaju i veoma oteavaju kapilarni krvotok), zagaenosti vezivnog tkiva ljakom (razmena materija, gasova vri se preko vezivnog tkiva, i ako je ono zagaeno, krv teko prolazi kroz tkivo).

L E E N J E H I P E R T O N I J E

Ako se znaju uzroci, mogu se odabrati efikasni naini za leenje hipertenzije. U prvom redu treba preispitati svoj odnos prema ivotu, da bi nas spoljanji dogaaji

manje uznemiravali. Prema njima se treba odnositi razumno, bez emocija.

Treba nauiti da se oputamo i moda da ovladamo autogenim treningom. To e nam pomoi da otklonimo nagomilanu napetost tokom dana, da se dobro odmorimo i da obnovimo kapilarni krvotok. Pri tom dobro pomau tople vodene terapije, umotavanja i sauna. To ne samo da nas oputa i poboljava kapilarni krvotok, ve podstie ienje od ljake i izjednaavanje opteg naboja organizma.

Fizike vebe do blagog znojenja (etnje, tranje, bavljenja obinom gimnastikom, posebno atletikom) doprinose poboljavanju kapilarnog krvotoka i smanjivanju arterijskog krvnog pritiska.

Korisne su i vebe disanja prema metodu Butejka i Streljnikove, ritmiko disanje jogista i disanje koje isti spoljanje manifestacije ivota. Sve te vrste disanja podstiu nagomilavanje ugljenine kiseline u organizmu, koja utie na otvaranje krvnih sudova i oputanje miia.

Od lekovitih i profilaktinih sredstava vaan znaaj imaju ishrana i ienje organizma. U ishrani treba da preovladaju salate od sveeg povra, voe, klice od penice, koje poveavaju naboj organizma i ne dozvoljavaju da se krv zgrua. Najbolje je primenjivati povremeno gladovanje. Upravo ono podstie ienje organizma na nivou vezivnog tkiva i poveava opti naboj organizma. Obavezno treba oistiti jetru i debelo crevo.

Za sniavanje arterijskog pritiska dobra je urinotera-pija. Raspolaui blagim diuretikim dejstvom urin izbacuje suvinu vodu iz organizma, podstie otvaranje kapi-lara, a posledica toga je smanjen arterijski, modani i oni pritisak.

Uz navedene mere, moe se normaltzovati krvni pritisak i osloboditi mnogobrojnih nepovoljnih posledica za zdravlje.

L E E N J E I P R O F I L A K S A H I P E R T O N I J E N A R O D N I M M E T O D I M A

Hipertonici treba da promene ishranu i da redovno piju jabukovo sirce (2 supene kaike na 1 au vode), da iskljue slane produkte, umesto penine prekrupe i brana da koriste kukuruz; u dnevnom obroku da smanje sadraj ivotinjskih belanevina i da zapamte sledee pravilo - upotreba meda posle svakog jela smanjuje krvni pritisak.

Narodni metodi leenja hipertonije zasnivaju se na korienju povra i jagodiastog voa. Tako, na primer, dobar efekat daje sok od mahovice (Oxycoccus palustris) sa eerom (u odnosu 1:1). Treba uzimali po 1 supenu kaiku 3 puta dnevno posle jela.

Koristan je i odvar od boranije, koji se priprema na sledei nain: 20 grama ljuske od boranije preliti sa 1 litrom vode i kuvati na blagoj vatri 3 sata. Uzimati po 1/3 ae na 30 minuta pre jela.

Dobro pomae i smea soka crvene cvekle sa medom (u odnosu 1:2). U smeu se moe dodati sok od limuna. Smeu uvati u friideru. Uzimati po 1/2 ae 1 sat posle jela.

Kod hipertonije se preporuuje peeni krompir sa ljuskom (jesti i ljusku), svee glavice luka, crna ribizla (Ri-bes nigrum) - slatko i odvar od osuenih plodova, beli luk

(enjak) - kod sklerotinog oblika hipertonije 2-3 renja svakodnevno.

Salatu (Lactuca sativa) - ekstrakt od listova (1 supenu kaiku isitnjenih listova preliti sa aom kljuale vode, ostaviti da odstoji 1- 2 sata, procediti i piti po 1/2 ae 2 puta dnevno ili po 1 au uvee.

P R O B L E M I SA K R V N I M S U D O V I M A

U najrasprostranjenija oboljenja krvnih sudova spadaju: ateroskleroza - podmukli neprijatelj svih sudova u ovejem organizmu; insult - teka posledica oteenja krvnih sudova mozga; varikozno proirenje vena - oboljenje, koje nastaje kao rezultat istezanja venoznih zidova i poremeaja rada venoznih ventila.

Sve te bolesti meusobno su tesno povezane i mogu imati iste posledice i komplikacije. Tako, na primer, ako je kod oveka uoena ateroskleroza, on ima veliku ansu da dobije infarkt miokarda.

Kao to je reeno, u srano-vaskularni sistem spadaju srce i krvni sudovi. Da bi sistem krvotoka normalno funkcionisao, veoma je vano imati zdrave krvne sudove. ta su to zdravi krvni sudovi? Prvo, kod zdravih sudova zidovi su elastini, oni su sposobni da se ire i suavaju prema potrebi. Elastinost krvnih sudova je vana i zato, to se zahvaljujui njihovom skupljanju i irenju regulie pritisak u arterijama i venama. A razlika pritiska obezbeuje kretanje krvi kroz krvne sudove. Kada zidovi vena gube elastinost, pune se krvlju, a skupljati se vie ne mogu. Zato raste pritisak u venama, a razlika pritiska izmeu veno-

znih i arterijskih kapilara se smanjuje. To je uzrok usporenog procesa razmene, razvoja hipoksije (kiseonikog gladovanja), zasienosti tkiva produktima raspadanja, a to znai naruavanje njihovih funkcija. Drugi vaan uslov normalnog rada sistema krvotoka su glatki zidovi krvnih sudova. Ako se na glatkom zidu krvnog suda pojavi izraslina, stvara se vrtlog, vir - elije krvi meusobno se sudaraju i mnoge od njih ginu. Hemijski sastav krvi menja se na gore, stvaraju se ugruci crvenih krvnih zrnaca - trombo-vi, koji mogu izazvati ozbiljna oteenja. Trea osobenost zdravih krvnih sudova vezana je za njihovu sposobnost da spreavaju zgruavanje krvi. U zdravom krvnom sudu krv se nikada ne zgruava, zahvaljujui tome to su njegovi zidovi iznutra prekriveni slojem endotela. Endotelne elije lue specijalne materije, koje spreavaju zgruavanje krvi. A kada je unutranji sloj elija krvnog suda oteen, proces zgruavanja poinje odmah. Na oteenje endotela prvi reaguju trombociti. Oni se lepe na oteeni deo, pa ak i daju signal nesree" - lue posebne materije koje provociraju spazam krvnih sudova i pozivaju u pomo nove trombocite, koji se takoe lepe na povreena mesta. Zatim se slepljeni trombociti smanjuju i tromb od ugruaka krvi je formiran. U zdravom krvnom sudu to se ne deava. Znai, unutranjost zida krvnog suda ne srne biti oteena. Za normalan rad vena, pored toga, veoma je vano daje aparat zalistaka u ispravnom stanju. Ako krilca zalistaka vrsto prileu jedno uz drugo i zatvaraju celu upljinu vene, krv tee upravo tamo gde je potrebno, tj. prema srcu. Ali ako zalistak nije vrsto zatvoren, krv se ustremljuje obrnuto, vene se prepunjavaju krvlju, javlja se venozni zastoj -prvi simptom varikoznog oboljenja.

Prema tome, elastini, glatki, neoteeni zidovi krvnih sudova i normalno funkcionisanje aparata venoznih zalistaka - osnovni su uslovi za normalan rad srano-va-skularnog sistema.

Pravilna ishrana za profilaksu ateroskleroze

Da ne bismo imali problema sa krvnim sudovima treba posebno obratiti panju na ishranu.

Sistem ovekovog krvotoka u primitivnom obliku predstavlja sistem za rasporeivanje tenosti. U zavisnosti od toga kakvog je sastava tenost koja se pumpa kroz taj sistem, uoava se jedna ili druga dotrajalost. Na primer, agresivne materije, rastvorene u tenosti, vie deluju na zidove dalekovodne cevi", a lepljive materije - doprinose zaepljenju. Ako se sa ovog primera pree na sistem krvotoka, ispostavlja se da se mineralne materije, koje su podvrgnute termikoj obradi (na primer, kalcij um, koji se sadri u produktima ishrane), taloe u vezivnom tkivu zidova krvnih sudova, inei ih manje elastinim. Lepljive materije tipa kroba, belanevina i posebno masti ine nau krv lepljivom tenou, koja sa tekoom prolazi kroz kapilarni krvotok. Ako se slina hrana jede uvee, kada se temperatura tela smanjuje, lepljivost krvi se znatno poveava, to uzrokuje poremeaj kapilarnog krvotoka, u prvom redu u udovima - rukama i nogama.

L E K O V I T O VOE I J A G O D E KOD S R A N O - V A S K U L A R N I H O B O L J E N J A

Kajsija. - U osuenim plodovima ima mnogo kali-juma. Preporuuju se kao dijetalno sredstvo u dane rastereenja - dranja dijete4 (300 grama osuenih i isitnjenih plodova i pola litra soka od kajsije uzeti 4 puta) jednom nedeljno radi ishrane sranog miia. Pomoranda. - kod ateroskleroze i ishemijske bolesti srca. Ekstrakt od mladih listova trnjine (Prunus spino-sa). - Kod otoka izazvanih oboljenjem srca. Groe. - Dugotrajna upotreba plodova ili soka veoma je efikasna za poveanje tonusa sranog miia. Nar (mogranj). - Preporuuje se kod ateroskleroze, poto njegov sok rastvara krenjake taloge na krvnim sudovima. Grejpfrut. - Ima antisklerotina svojstva. Batenska (umska) jagoda. - Dragoceno sredstvo kod sranih oboljenja; plodovi i ekstrakt od lia: 2 supene kaike listova preliti sa 2 ae kljuale vode i ostaviti da odstoji 24 sata. Piti po 1/2 ae 4 puta dnevno kod poveanog krvnog pritiska, ubrzanog sranog ritma, slabljenja kontrakcija sranog miia. Breskva. - Kod ateroskleroze.

4 Primedba prevodioca.

ljiva. - Kod ateroskleroze i hipertonije. Crna ribizla. - Sredstvo koje tonizuje srano-va-skularni sistem; sok iz plodova - kod ateroskleroze i hipertonije. Beli dud. - Plodovi i sok kod oboljenja srano-va-skularnog sistema. Upotreba crnog duda sniava krvni pritisak. Fejhoa (Feijoa sellowiana Berg.). - Poto ima veliku koncentraciju joda plodovi i sok se upotrebljavaju kod ateroskleroze i oboljenja titaste lezde. Jabuke. - Kod oboljenja srca, hipertonije, oboljenja jetre, gojaznosti i podagre (kostobolje). Veoma su korisni dani dijete sa jabukama: 300 - 400 grama sveih slatkih jabuka 5 - 6 puta dnevno.

ORASI I P O V R E KOD SRANO-VASKULARNIH OBOLJENJA

Orah. - aj: 1-2 kafene kaiice suvih listova preliti 1 aom kljuale vode i ostaviti da odstoji. Piti po 1/2 ae 3-4 puta dnevno kod ateroskleroze. Za leenje hipertonije upotrebljavati svakodnevno po 100 grama oraha sa medom ili bez meda u trajanju 45 dana. Patlidani. - Smanjuju sadraj holesterina u krvi. U lekovitoj ishrani patlidani se preporuuju kod ateroskleroze, srano-vaskularnih oboljenja i slabog rada srca. Dinja. - Kod ateroskleroze krvnih sudova mozga i srca.

Tikvice. - Kod otoka srano-vaskularnog porekla, ateroskleroze i suvine telesne teine; izbacuje suvinu tenost i holesterin. Krompir. - Kod oboljenja srano-vaskularnog sistema i bubrega, propraenih otocima. Svezi krastavci. - Kod srano-vaskularnih oboljenja; smanjuju pritisak i normalizuju rad titaste lezde. Pastrnjak. - Jaa zidove krvnih sudova i kapilara. Ekstrakt: 5 supenih kaika isitnjenog kore nj a preliti sa pola litra kljuale vode i ostaviti da odstoji preko noi u termosu. Piti po 1/3 - 1/4 ae (sa eerom i medom) 4 puta dnevno kod opte slabosti. Kornioni. - Kod ateroskleroze; bolje je upotrebljavati sitne, po 5 - 7 cm prenika, na dan ubiranja. Paradajz. - Za profilaksu ateroskleroze, ljudima srednjeg i starijeg doba. Tikva (bundeva). - Kod srano-vaskularnih oboljenja, ateroskleroze i hipertonije. Mirodija. - Kod hipertonije, stenokardije, neuroza i nesanice. Ekstrakt: 1 supenu kaiku plodova ili trave preliti 1 aom kljuale vode i ostaviti da odstoji preko noi u termosu. Piti po 1 au dnevno.

Smee trava kod srano-vaskularnih obofjenja

1. Nana (Mentha piperita), listovi, srdaica (Leonu-rus cardiaca), trava - po 3 dela, odoljen (Valeriana offici-

nalis), koren, hmelj (Humulus lupulus), iarke - po 2 dela.

Piti po 1/2 ae ekstrakta 3 puta dnevno kod nervne uzbuclenosti, razdraenosti i nesanice.

2. Odoljen (koren), srdaica (lie) - po 3 dela, hajduka trava (Achillea millefolium), trava, anis (Anisum vulgare), plodovi - po 2 dela.

Piti kao ekstrakt po 1/3- 1/4 ae 2- 3 puta dnevno kod bolova u srcu.

E M O C I O N A L N O - V O L J N A M O T I V I S A N O S T ZA I Z L E E N J E SRCA

Moje srce je apsolutno zdravo. Potpuno je zdravo moje srce. Mladalaka, energina krv naisto-naisto ispi-ra srce, sve bolje i bolje hrani moje srce. Veito mlada energija neprekidno podmiauje srce. Veito mlada krv, koja stvara ivot, ispoljava snano dejstvo na srce. Velika snaga Vasione, koja mi je podarila ivot, ini moje srce mladalaki zdravim, mladalaki snanim, mladalaki monim.

Svi sistemi organizma rade sa mladalakom smelo-u, sa ogromnom snagom za potpuno ozdravljenje srca. Svakog trenutka srce postaje mladalaki energino. Velika je i neograniena snaga srca. Srce pulsira ivotom novoroeneta, mladia. Rad srca je snaan i besprekoran. Svakoga trenutka u srce se uliva prvobitna-mladalaka sveina, snaga i dugovenost. Obnavlja se prvobitna-mladalaka snaga, prvobitna-mladalaka elastinost sranih miia. Mlado zdravo srce je elastino i gipko. itavo srce

ispunjeno je Boanskom svetlosnom snagom. Moje srce je apsolutno zdravo, ispunjeno neogranienom energijom i snagom. Takvim e ono biti danas, sutra i zauvek."

Ova motivacija se moe itati, a moe se snimiti na magnetofonsku traku i presluavati vie puta redom, ponavljajui u sebi, stvarajui u mislima emociju mladog, energinog i neumornog srca.

I E N J E KRVI Mere za ienje krvi poinju sa trodnevnom dije

tom na sokovima. Ona se moe produiti i 5-7 dana. Koriste se svee isceeni sokovi od voa i povra crvene boje: vinje, mahovice, cvckle, groa, kupine (Rubus caesi-us, R. fruticosus) i crvenog kupusa. Moe se uzimati nekoliko vrsta soka dnevno.

Crvena boja sokova ima poseban znaaj. Prvo, crvena boja usled svoje posebne energije i frekvencije stupa u re-zonansu sa istim takvim karakteristikama krvi, to stimuli-e stvaranje krvi. Drugo, sokovi od povra i voa zasieni su bioloki aktivnim materijama, koje podiu organizam hro-nino obolelog oveka na nivo normalnog funkcionisanja.

Izobilje prirodne, aktivne vode, dospeva sa sokovima u organizam i omoguava da se iz krvi brzo izbacuje rastvorena neistoa.

Da bi se pomoglo organizmu da to bolje izbacuje toksine, preporuuju se klistiri.

Sline mere za ienje krvi dobro iste i tene sredine, limfu. Ovoj terapiji treba dodati posetu sauni svakog drugog dana (ako nema kontraindikacija). Posle saune treba odmah ispiti udarnu dozu soka.

ONKOLOKA OBOLJENJA

TA JE RAK?

Zlocudni (maligni) tumor (rak) je teko oboljenje, uzrokovano nekontrolisanim razmnoavanjem izme-

njenih (malignih) elija. Organizam gubi kontrolu nad razmnoavanjem tih

elija, oni se kao lavina dele, zamenjuju normalna tkiva, razrastajui se u njima. To dovodi do poremeaja razme-ne materija i organizam se truje produktima raspada tumora. Maligne elije skoro se ne razlikuju od normalnih elija iz kojih su nastale, pa ih zatitni sistemi organizma ne smatraju stranim i ne odbacuju ih blagovremeno.

Savremeni metodi leenja malignih tumora istovremeno sa neoplazmama oteuju i normalna tkiva. Rezultat je da slabe zatitni sistemi organizma i esto posle toga rak deluje sa novom snagom.

Osnova onkoloke profilakse je u poveanju zatitnih sila organizma (imuniteta). Korienje prirodnih sredstava pomae da se pobolja stanje kod ljudi koji pate od ontolokih oboljenja, ak i u kasnim stadijumima, da se povea efikasnost leenja i da se praktino postigne izleenje.

I E N J E O R G A N I Z M A OD L J A K E I PARAZITA

Ljudi, koji dobro poznaju probleme onkolokih oboljenja, tvrde, da se u poetku organizam zagauje lja-

kom. U organizmu se pojavljuju zagaena mesta u kojima se naseljavaju razni paraziti. ovek poinje pomalo" da boluje i njega lece. Kao odgovor na leenje paraziti se u poetku skrivaju, a po zavretku leenja pojaano razmnoavaju. Ali sada postaju opasniji, jer na leenje odgovaraju prilagoavanjem. Oni prodiru u tkiva, koja su najmanje dostupna lekovima i tu se pojaano razmnoavaju. Rezultat tog procesa je stvaranje tumora.

Hemioterapija podriva imunitet organizma i ini ga nezatienim. Hirurgija ne moe sve da odstrani, ve provocira tumor da se jo bre deli. Zraenje slabi organizam, i samim tim stimulie rast elija raka.

Prema tome, ako kod oveka postoji onkoloko oboljenje, znai daje njegov organizam prilino oslabljen, zagaen ljakom i oteen parazitima. Zato u prvom redu treba primeniti proiavajue-protivparazitno leenje.

ienje na elijskom nivou

Za ienje na elijskom nivou preporuuje se odvar od etina (igliastog lia etinara). Uzeti 5 supenih kaika mladih etina, preliti sa pola litra aktivirane vode, dodati 2- 3 supene kaike suvog ipka i 2 supene kaike ljuske od luka. Kuvati dok ne prokljua, a zatim produiti kuvanje na blagoj vatri 10 minuta. Preko noi ostaviti da odstoji na toplom mestu. Iako ovaj napitak nije tetan, ne preporuuje se uzimati ga due od 4 meseca, da se organizam ne bi privikao na njega.

Moete koristiti i sledei recept: 1/2 limuna oistiti od kore, isitniti, preliti odvarom od etina i uzimati na je-

dan sat pre ili sat posle jela. Treba upotrebljavati do 2 limuna dnevno. Limun pojaava snabdevanje elija kiseo-nikom, zasiuje oksidacionim fermentima i zaustavlja njihovo odumiranje.

S T I M U L A C I J A Z A T I T N I H SILA O R G A N I Z M A

Istovremeno sa proiavajue-protivparazitnim le-enjem treba poeti sa stimulacijom zatitnih sila organizma.

Tumor se odvaja od tkiva organizma i deluje kao ogromni sluzni parazit tipa peurke ili kolonije, pa je potrebno spreiti da ostvari to odvajanje. U prvom redu treba aktivirati energetsko dejstvo spoljanjih manifestacija organizma. Zatim poveati ne samo optu, nego i lokalnu cirkulaciju tenosti (krvi, limfe).

Dalje - zasiavati tkiva kisconikom i materija-ma-regulatorima, aktivirajui nervno upravljanje od strane organizma.

Ako ovek moe da gladuje i pije vlastiti urin - to je jedan od najboljih naina otklanjanja opte intoksikacije organizma i stimulacije njegovih zatitnih sila.

Kako za profilaksu, tako i u toku procesa protivtu-morskog leenja mogu se koristiti protivonkoloki mikro-klistiri. Njihovo dejstvo je zasnovano na tome, to hloro-fil aktivno unitava patogenu mikrofloru creva, podstie dezinfekciju i normalizaciju krvi, ispoljava opte stimuliraj ue dejstvo na ceo organizam. Tome doprinose i fiton-cidi.

Protivonkoloki mikroklistiri

Protivonkoloki mikroklistiri pripremaju se na sle-dei nain.

Sakupiti zelene delove biljaka: koprive, mirodije, celera, peruna, ruse (sedefa - Chelidonium majus), listove cvekle, vinograda (groa), maline, oraha i rastavia (Equ-isetum arvense). Ako nedostaje neka od biljaka, moete koristiti to to imate, ali je obavezan rastavi (ako ga nemate, moete koristiti njegov ekstrakt od suve sirovine: 1 supena kaika trave na 200 grama kljuale vode). Veoma je poeljan i list oraha. Zelene delove biljki samleti u maini za meso ili u sokovniku i isccditi sok. Posle toga 2 ka-fene kaiice zelenog soka razblaiti u 100 grama tople prokljuale vode (moe i svee mokrae), naliti u gumenu kruku i uliti u pravo crevo. Tokom nedelju dana tu terapiju vriti svakodnevno, najbolje uvee. Sledee nedelje uraditi to isto, ali svakog drugog dana, razblaujui 4 ka-fene kaiice zelenog soka u 200 grama vode.

Zeleni sok od navedenih biljki treba pripremati neposredno pre terapije. Ranije pripremljen sok brzo gubi svoja lekovita svojstva. Najefikasniji od preporuenih biljaka su listovi rastavia, oraha i ruse. U rastaviu ima mnogo silicij uma, koji podstie unitavanje mikroorganizama i gljivica u organizmu. Orah sadri jod, usled ega odlino otklanja baktericidne i gljivine infekcije. Sok od ruse (sedefa) ima odlina protivtumorna svojstva. Fiton-cidi ostalih biljaka su dosta jaki, efikasni i meusobno se dopunjuju. Zato je najbolje koristiti itavu smeu.

Fitoncidi luka i enjaka (belog luku)

Kao dopunu onkolokim mikroklistirima preporuuje se uzimati luk i enjak, koji sadre mone fitoncide. Radi toga treba sitno samleti luk i enjak (u istim koliinama), preliti ih biljnim uljem (zejtinom) i promeati. Obino se na 100 grama dobijene kaice od luka i enjaka dodaje od 50 do 150 grama ulja. U zavisnosti od toga kako organizam podnosi luk i enjak dnevno treba uzimati od 100 do 500 grama (ne raunajui ulje). Kada se zavri sa kurom leenja onkolokim mikroklistirima, treba zavriti i sa uzimanjem luka i enjaka.

Podizanje imuniteta (naroito kod teih oboljenja i skrivenih infekcija) u nekim sluajevima praeno je snanim kriznim pojavama. Budite za to unapred spremni.

Pilule od propolisa

Kod raka eluca i creva mogu se uzimati pilule od propolisa. Uzeti 100 grama propolisa, 100 grama sveeg maslaca i 2 supene kaike meda. Sve to rastopiti na vodenoj pari, meajui dok se ne dobije kompaktna masa. Iz dobijene mase uvaljati loptice veliine kukuruznog zrna i uvaljati ih u brano, da se ne bi meusobno lepile.

Uzimati po 1 pilulu 3 puta dnevno pre jela.

Metod leenja onkolokih oboljenja pomou kerozina Paula Kerner iz Austrije smatra da kerozin lei obo

ljenja krvi. Metodom uzimanja kerozina, koji ona predlae, izleila je vie od dvadeset hiljada bolesnika i dobila je patente u mnogim zemljama!

Paula je ozbiljno obolela od raka creva sa metastazama. Za vreme bolesti i leenja smrala je 14 kilograma. Za vreme operacije odstranili su joj 75 centimetara creva. Drugu operaciju da bi se odrala u ivotu ve je bilo kasno raditi. Pojavila se paraliza. Otpustili su je iz bolnice kao beznadenu bolesnicu. Lekari su predviali njenu smrt kroz dve nedelje.

Paula se, leei u kui paralizovana, seala pria vojnika o tome, kako su u Jugoslaviji ljudi kod raznih oboljenja pili kerozin i trljali se njime. Ona je odluila da proba leenje destilovanim kerozinom. Prvo je popila 1 supenu kaiku. Posle nekoliko sati poboljalo joj se raspoloenje i bolovi su se stiali. Posle 3 dana terapije ona se podigla na noge. Ubrzo je mogla i da jede. este nedelje osetila je glad i vratio joj se apetit. Posle izvesnog vremena obnovila je izgubljenu telesnu teinu. Otada se Paula vie nije bojala strane bolesti, protiv koje nije bilo lekova.

Posle toga spaavala je od malignih tumora bolesnike kojima nisu pomagali nikakvi lekovi.

Uzroci. Paula Kerner ne koncentrie panju na uzroke nastanka onkolokih oboljenja, smatrajui da ona nastaju usled nekih promena u krvi.

Leenje. Paula Kerner savetuje da se pije samo de-stilisani kerozin, koji, prema njenom miljenju, pobuuje limfne sudove i leci krv. On leci bolesnike kojima ne pomau ni operacija, ni zraenje. I najvanije, nema kon-traindikacija.

Kerozin pomae kod raka sa metastazama, leci de-ju cerebralnu paralizu, infekciju krvi, prostatitis i druga oboljenja.

Bolesnicima sa skrivenim bolestima Paula preporuuje da uzimaju po 15 kapi kerozina na kocku eera. Radi profilakse i spreavanja oboljenja od raka ona savetuje da se uzima po 1 kafena kaiica kerozina ujutro i uvee sa ajem, jednom u 12 dana ili da se pije po 1- 2 kapi kerozina sa prokuvanom vodom 2- 3 puta uz jelo. Kura leenja - 6 nedelja.

Bolesnicima sa teim oteenjima preporuuje se da uzimaju po 1 kafenu ili supenu kaiku destilovanog kerozina jednom dnevno natate.

Na osnovu svog iskustva i iskustva primene kerozina od strane lanova moje porodice (supruga - 41 godina, kerke - 13 i sina - 18 godina), mogu rei, da nije teko popiti jednu kaiku preienog kerozina. ak nije potrebno posle toga nita piti. Niko nije uoio negativne po-sledice, osim podrigivanja na kerozin. Ako se uz to pojede neto slatko, nema ni podrigivanja."

POLIPI

Polip - tumor (najee dobroudni - benigni), koji se uzdie iznad povrine sluzokoe. Polipi se esto stvaraju u nosnoj upljini i upljini maksilarnih sinusa, naruavajui prolazak vazduha i uzrokujui razvoj hroninih infektivnih oboljenja, propraenih stalnim luenjem sluzi iz nosa.

Uzroci nastanka polipa su za medicinu velika zagonetka. Lekari to reavaju jednostavno - ili hirurki ili spaljuju polip. Mislim da hronino infektivno oboljenje nije posledica polipa, nego njegov uzrok. Kad infekcija prodre u slozokou nosne duplje, izaziva razrastanje tipa adenoma ili polipa.

Primarni uzrok je nepravilna ishrana, od koje se stvara obilje sluzi, koja, luei se kroz nosnu duplju, stvara povoljne uslove, hranljivu sredinu za naseljavanje tog dela ljudskog organizma infekcijom (mikroparazitima).

Da bi se oslobodili od polipa, u prvom redu treba promeniti ishranu, naglo smanjiti upotrebu produkata od kojih se stvara sluz - mlenih, poslastica, masnoa, kroba i belanevina. to vie jesti povre i jela od njega. Svee povre zimi rashlauje oveji organizam, pa je tetno. Korisne su monolitne kae sa minimumom pretopljenog maslaca, jela od belanevina sa garnirom od povra, razliiti ajevi od trava sa medom ili kompoti od suvog voa. Vaan je i pravilan redosled unoenja hrane u organizam.

Tenosti treba piti pre jela, ne piti mnogo posle jela - to je jedan od uzroka slabe probave i stvaranja obilja sluzi usled loe probavljene hrane. Ne jesti uvee. Poslednji obrok hrane treba da bude lagan i ne uzimati ga kasnije od 18 do 19 sati. Ako elite da jedete posle tog vremena, moete popiti au jogurta ili kiselog mleka.

Osim toga, treba isterati iz organizma mikroparazi-te pomou trojke".

I E N J E OD PARAZITA P O M O U T R O J K E

Doktor Hilda Klark, leei obolele od raka, uoila je u njihovom organizmu neistoe i parazite. Posle dugogodinjih istraivanja ona je dola do sledeeg zakljuka: 90% hroninih oboljenja imaju dva uzroka nastanka: od parazita i ekotoksina (ekoloki toksini, koji su prodrli u organizam). Pred njom se postavilo nezaobilazno pitanje: kako efikasno istiti organizam od parazita i ljake (ekotoksina)?

Eksperimentalno Hilda Klark je odredila, da tri materije koje se unose u organizam imaju sposobnost da iste oveji organizam od glista, njihovih jajaca, i od drugih parazita, virusa i bakterija, to omoguava da se rak uspeno leci. Te tri materije su: zelena kora oraha, pelen i praak od semena karanfilia.

Njih treba koristiti na sledei nain: od nesazrele kore crnog oraha napraviti koncentrovani ekstrakt, a zatim uzeti travu pelena i praak (prah) od semena karanfilia.

Istovremenim uzimanjem te tri komponente unitavaju se svi odrasli paraziti, njihove larve, jajaca, kao i patogeni mikroorganizmi i gljivice.

1. Ekstrakt od crnog oraha

Prvi dan: uzeti 1 kap i kapnuti je u 1/2 ae vode (to je priblino 100 mililitara). Poeljno je uzimati na prazan eludac, na primer pre jela. Klarkova savetuje da se pripremljeni ekstrakt pije - sisa u trajanju od 15 minuta.

Drugi dan: 2 kapi u 1/2 - 1 ae vode. Trei dan: 3 kapi u 1/2 - 1 ae vode. etvrti dan: 4 kapi u 1/2 - 1 ae vode. Peri dan: 5 kapi u 1/2 - 1 ae vode. esti dan: 2 kafene kaiice u 1 ai vode. Ekstrakt treba popiti 15 minuta posle pripremanja. Ekstrakt crnog oraha ne treba sipali u vruu vodu

jer unitava njegovu protivparazitnu snagu. Posle uzimanja ekstrakta ne srne se nita piti jer to e svesti ceo efe-kat na nulu. Ako vaa telesna teina prelazi 70 kilograma, uzimajte po 2,5 kafene kaiice. Ako je iznad 100 kilograma - po 3 kafene kaiice.

Radi profilakse protiv parazita treba uzimati 2 kafene kaiice ekstrakta na 50 grama vode jednom nedeljno. Istu dozu treba uzimati i kao lekovito sredstvo, ali samo 2 puta dnevno tokom 5 dana. Dalje uzimati po 2 kafene kaiice jednom dnevno tokom godine dana.

Vano. lanovi porodice i prijatelji treba da uzimaju / po 2 kafene kaiice svake nedelje, da vas ne bi pono-A vo zarazili. Oni mogu biti skriveni nosioci parazita u

crevima. To se posebno odnosi na teko obolele ljude.

2. Pelen (u prahu) Prvi dan: uzeti 1 prstovet pre jela (sa vodom). Drugi dan: 1/4 kafene kaiice pre jela (sa vodom).

Trei dan: 1/3 kafene kaiice pre jela. etvrti dan: 1/2 kafene kaiice. Poveavajte dozu do 14. dana, kada moete uzeti po

1/2 supene kaike. Doza se moe uzimati iz 2- 3 puta pre jela ili ccla odjednom.

Tokom 6 dana uzimati po 1/2 supene kaike, a zatim po 1/2 supene kaike jednom nedeljno.

Hilda Klark preporuuje jednonedeljnu dozu pelena - po 1/2 supene kaike dnevno. Meutim, treba imati u vidu individualnu konstituciju oveka. Savetujem vam da izuite svoj organizam, njegovu reakciju na trojku" i da odaberete svoju individualnu dozu.

Uzimanje pelena u prahu potrebno je da bi on proao kroz ceo probavni trakt. U vidu ekstrakta pelen se asi-miluje u elucu i tankom crevu, a debelo crevo ostaje netaknuto. U sluaju sa suvim pelenom - on prolazi kroz ceo probavni trakt, dejstvujui usput na parazite.

3. Karanilli (u prahu)

Karanfili, posebno mleveni, vrlo je ljuta materija. Zahvaljujui tim svojstvima njeni fitocidi unitavaju neuobiajeno snano ne samo sve mogue parazite, ve i aktiviraju toplotne sposobnosti organizma i jaaju imunitet.

Praak karanfilia pri samo u usnoj duplji,.dok se u eludano-crevnom traktu osea samo prijatno zagreva-nje organizma. To vrlo brzo prolazi.

Prvi dan: uzimati po 1/5 kafene kaiice 3 puta dnevno pre jela.

Drugi dan: po 1/4 kafene kaiice 3 puta dnevno pre jela.

Od 3. do 10. dana: po 1/3 kafene kaiice 3 puta dnevno pre jela.

Posle 10. dana: 1 kafena kaiica jednom nedeljno. U sluaju potrebe kuru protivparazitnog leenja

moete ponoviti. Ako ste teko oboleli, postupak ponovite posle 1-2 nedelje. U ostalim sluajevima radite u zavisnosti od nastale situacije.

Radi kvalitetnog oslobaanja od parazita treba paralelno leiti sve lanove porodice. U svim sluajevima, kada su posle leenja ljudi sebi dozvoljavali da narue dijetu (nedokuvano meso, riba, konzerve, polufabrikati), simptomi oboljenja i paraziti su se ponovo pojavljivali.

U daljem tekstu detaljnije o tome, kako pripremiti komponente trojke" samostalno.

Ekstrakt od kore oraha moe se pripremati na slede-i nain: 15 komada kore oraha sitno narezati, preliti sa pola litra alkohola i ostaviti da odstoji na svetlom mestu 30 dana. Posle toga ekstrakt skloniti na tamno mesto.

Orahe treba ljutiti kada su sazreli na drvetu i spremaju se da padnu na zemlju ili su tek pali. Zelena kora u tom periodu pogodna je za ekstrakt jer u njoj ima mnogo joda.

Ako nemate tu komponentu, moete je zameniti rastvorom Lugola (jodom u glicerinu). Primenjivati po 5-10 kapi na 50-100 grama vode.

Pelen koristiti samo sazreo. Njegove listie i plodove (najbolje plodove u obliku loptice) treba osuiti i isitni-ti. Uzimati u obliku praka sa obinom vodom. Doza jednog obroka je 200 -300 miligrama (1/2 kafene kaiice).

Seme karanfilia je obino seme, koje se prodaje za kulinarstvo. Treba ga istucati (isitniti) i u takvom stanju

uzimati. Doza jednog obroka - 500 miligrama (priblino zrno graka).

Doktor Klark preporuuje da se uzimaju sve 3 komponente trojke" zajedno - ekstrakt oraha, pelen i karan-fili. Ako neka od komponenata nedostaje, leenje protiv parazita moe se poeti i bez nje, na primer, uzimanjem pelena i karanfilia.

Trojka" pomae da se efikasno oisti organizam od raznih vrsta parazita i gnojne infekcije. To je odlina dopuna drugim lekovitim sredstvima - ishrani, gladovanju, kretanju, elienju, radu sa sveu i urinoterapiji. Praksa je pokazala, da su lekovi nedovoljno efikasni protiv parazita i gnojne infekcije, a trojka" (ili pelen sa karanfili-em) odlino izvrava taj zadatak.

Hilda Klark je otkrila, da paraziti sami po sebi ne mogu biti uzrok nastanka raka a ist organizam e ih ubiti. Ali ako postoji neistoa, paraziti upravo tu tee da do-pru i da se u njoj razmnoavaju. Samo ta dva uslova pod-stiu razvoj onkolokog oboljenja.

Organizam zagauju toksinima i slabe njegov imunitet predmeti za domau upotrebu, pakovanja produkata ishrane i mnoge druge materije. Posebno su opasne plastine flae, koje u svom sastavu imaju propilen i benzol (kao i kozmetike boice, dezodoransi, losioni ak i pasta za zube), aluminij timska ambalaa, freon i naftalin.

Povremeno gladovanje po 2 - 3, a jo bolje po 7 - 14 dana, omoguava ienje organizma od raznih vrsta toksina i ljake na elijskom nivou, liava parazite uslova za ivot i odlino dopunjuje dejstvo trojke".

Panja! Za vreme trudnoe navedeni metod treba primenjivati veoma oprezno, dozu smanjiti za 3-5 puta.

Poslednjih 2-3 meseca trudnoe najbolje je ne primenji-vati ovaj metod.

Ruska varijanta trojke" Doktor medicinskih nauka Valerij Andrejevi Ivan-

enko razradio je rusku varijantu trojke". U trojku" ulazi povrati (Tanacctum vulgare), trava gorkog pelena i praak karani'ilia. Sve te komponente imaju antimikrobno, antiseptiko dejstvo, podstiu luenje sokova, deluju protiv glista i smanjuju telesnu temperaturu.

Jednokratno uzimanje praka od cvelova povratia - 1 gram; dnevna doza - do 3 grama. Za gorki pelen - odgovarajuih 200-300 grama jedno uzimanje i do 1 kilogram dnevno, a za svezi praak karanfilia - pola grama i 1,5 gram.

Poeljno je uzimati sve tri komponente odjednom (povrati, pelen i karanfili), stavivi ih u kapsule za leko-ve. Takve kapsule se ponekad prodaju u apotekama. U suprotnom sluaju moe se kupiti najjevtiniji lek u kapsulama i samostalno zameniti njihov sadraj. Prakovi se mogu uzeti i bez kapsula, sa malo vode.

Panja! Kod ira na elucu i erozivnih gastritisa ne preporuuje se uzimati trojku". Oprezno je koristiti kod hipertonije, kontroliui arterijski pritisak - karanfili ga poveava. Leenje ne poinjati za vreme menslruacije -navedeni preparati izazivaju obilne menstruacije. Dato leenje je kontraindikativno trudnim enama - moe doi do pobaaja.

Ruska trojka" se uzima prema emi: Prvi dan - po 1 kapsulu Gedna doza) na 30 minuta

pre jela. Drugi dan - po 1 kapsula pre doruka i pre ruka. Trei dan i celu sledeu nedelju - po 1 kapsula 3

puta dnevno: pre doruka, pre ruka i pre veere. Dalje se trojka" moe uzimati jednom nedeljno ra

di profilakse.

Ostali metodi leenja polipa Samo posle kure leenja trojkom" moe se s odre

enim ciljem dejstvovati na kolonije mikroparazita, koje su obrazovale polip.

K. Butejko predlae da se od polipa i adenoida (le-zdastih izrataja) oslobaa u nosnoj duplji metodom zadrke disanja. U organizmu se nagomilava ugljenina kiselina, koja, reguliui mnoge reakcije u organizmu, podstie odvajanje polipa i adenoida.

U zakljuku nekoliko primera iz moje prakse o tome, kako su se ljudi leili od polipa.

,,U dejoj poliklinici lekar-otorinolaringolog saopti-la je, daje dete prolo bez operacije odstranjivanja polipa u nosu (zakapavali su mu mokrau u nos)".

Pre godinu dana kod moje kerke (roena 1988. godine) zbog polipa se pogorao sluh. Ve su joj uradili dve operacije, ali priblino posle godinu dana posle svake hirurke intervencije polipi su se ponovo javljali. Poela sam da zakapavam kerci u nos njenu svezu mokrau, svaki put kada je mokrila. Kura leenja je trajala dve nedelje. Pored toga zakapavala sam joj u ui njenu ukuvanu mokrau. Rezultat: sluh se potpuno povratio".

,,U januaru 1985. godine poao sam na gastroskopi-ju (GS) da proverim eludac, ranije sam imao ir na elucu. Konstatovali su mi polip na jednjaku. Izvrili su biop-siju i uradili analizu. ivi - rekli su mi - jo koliko doi-vi." Posle 10 meseci otiao sam da proverim stanje polipa i tada su mi rekli da imam rak jednjaka. ta da se radi, izbora nije bilo. Operisali su me, odstranili deo jednjaka i eluca. Pola godine preleao sam u bolnici. Pre lekar-ske komisije za ocenu radne sposobnosti (LKORS) poao sam na gastroskopiju i rekli su mi da mi se ponovo stvorio polip na avu. (Uzrok je ostao.) Doao sam na lekar-sku komisiju za ocenu radne sposobnosti, zakljuak je bio slcde,i: zaboraviti posao i poi u penziju sa 50 godina ivota. Tih dana sam jo proitao u novinama lanak o on-kologiji u kome se govori, da se posle operacije ne zna da li e ovek preiveti, 70% operisanih umire tokom godine, a ostali kasnije. Neto treba uraditi. Poznanici su mi save-tovali da proitam Vae knjige. Izuio sam ih i poeo da istim fiziko telo i spoljanje manifestacije.

Dve godine sam primenjivao urinoterapiju. Trljam se urinom. Jetru sam istio 18 puta. Sve u svemu izbacio sam punu litarsku teglu kamenia, veliine od zrna graka do oraha. Iz mene su izlazile pletenice (svitci) sluzi duine do 10 centimetara, dronjci po 2- 3 centimetra kao celofan.

Posle dve godine primene urinoterapije smanjio mi se arterijski i unutarlobanjski pritisak, oslobodio sam se alergije.

Posle tri meseca od poetka terapije po Vaem metodu ponovo sam otiao na gastroskopiju, polipa nije bilo. Posle godinu dana proao sam ponovo lekarsku komisiju za ocenu radne sposobnosti. Rekli su mi da sam zdrav i da mogu da radim". (Izbaene pletenice su bile polipi.)

PROBLEMI SA CREVIMA

Z A T V O R I

atvor je najtetnije stanje za organizam, koje brzo uzrokuje nastanak tekih oboljenja.

Pod zatvorom se podrazumeva dua zadrka ekskre-menta u crevima ili sistematski slab rad creva (nasilna i nedovoljna stolica). Pri tome ekskrementne mase, nagomilavajui se u debelom crevu, uzrokuju njegovo rastezanje i bitno menjaju njegov oblik i dimenzije. Rezultat je da se samo usled toga pomeraju i pritiskaju unutranji organi, to negativno utie na njihov rad. Koliina vode u ekskrementu kod zatvora je manja od normalne i ne prelazi 60% (umesto 80%), a ekskrement je suv.

Budui da ovek produava da jede, a stolice nema, ekskrementne materije se kroz sluzokou debelog creva asimiluju u krv i cirkuliu u njoj, trujui ceo organizam. U optereenom reimu rade (funkcioniu) drugostepe-ni" organi za izluivanje - jetra, koa i plua. Veliko je optereenje bubrega. Ekskrementna ljaka nagomilava se u vezivnom tkivu organizma, podrivajui imunitet. Slino samotrovanje dovodi organizam u krajnje teke uslove, brzo ga troi i predstavlja uzrok razvoja ogromne koliine oboljenja - od obinih prehlada, alergija i parazitnih oboljenja do onkolokih, srano-vaskularnih, konih oboljenja i hormonalnih poremeaja.

Spoljanji simptomi zaputenog zatvora su: teko disanje, a ponekad se osea smrad pri disanju, jezik obloen

nekim slojem, brzo zamaranje, nezdrava boja koe i krta kosa, bubuljice, ospe, viak sala ili suvoa koe.

Ljudi koji boluju od zatvora ponekad se ale na neprijatne oseaje, koji nisu direktno vezani za probavni trakt. Tu spadaju: tupi bolovi u glavi, koji se uglavnom lo-kalizuju na temenu i zatiljku, potiteno raspoloenje, slabljenje uma, neprijatni oseaji oko srca i neujednaeni srani otkucaji, neprijatan ukus u ustima, zadah iz usta itd. Ponekad se uoavaju dispepsike pojave - goruica, podrigivanje, muka (gaenje), pritisak u podbratku.

Uzroci zatvora

Zadrka ekskrementa u crevima kao rezultat njihovih funkcionalnih poremeaja naziva se uobiajenim zatvorom. Uzroci funkcionalnih poremeaja mogu biti sle-dei:

1) alimentarni (u vezi sa ishranom); 2) diskinetiki; 3) endokrinog porekla; 4) toksini; 5) refleksni; 6) zatvori kod organskih oboljenja centralnog ner-

vnog sistema; 7) psiholoki i 8) zatvori kao profesionalno oboljenje. esto se sreu i meoviti oblici funkcionalnih zatvora.

Alimentarni zatvori spadaju u broj najeih oblika funkcionalnog poremeaja dinamike creva. Iako pokreti creva zavise od raznovrsnih nervno-humoralnih pojava,

odluujui znaaj za stvaranje i luenje ekskrementa iz organizma ima sastav hrane. Pri koliinski oskudnoj hrani, jednoobraznoj ishrani (prvenstveno jelima od mesa ili te-stenina), crevnoj peristaltici osiromaenoj stimulatorima i pri poremeaju reima ishrane mogu se razviti uporni zatvori.

Hrana, koja sadri malo biljnih ostataka (meso, mlad kravlji sir, jaja), usled nedostatka hranljivih nadrai-vaa creva takoe izaziva alimentarne zatvore. Poznato je da se belanevine iz mesa i jaja asimiluju do 97 - 98% i da ostavljaju malo ljake. Nedostatak vitamina B u hrani uzrokuje poremeaj crevne peristaltike. Razvoju zatvora moe doprineti nedovoljna upotreba vode, pojaani gubitak vode, upotreba vode koja sadri mnogo krea, kao i Suva, dehidrirana hrana.

Diskinetiki zatvori ine najrasprostranjeniji oblik uobiajenih zatvora. Osnova diskinetikih procesa u crevima je poremeaj koordinacije raznih vrsta motorike, usled ega se javljaju istovremeno spazmi u nekim delovi-ma i atonija u drugim delovima creva. Pri tome je usvojeno da se zatvori, nastali usled smanjenja motorne aktivnosti creva, nazivaju atoninim, a zatvori, nastali kao rezultat grevitih kontrakcija zidova creva - spastinim.

Atonini zatvor nastaje zato to se nervni zavreci creva ili nedovoljno nadrauju, ili delimino gube sposobnost da primaju nadraaje. Loa stimulacija kretanja moe se javiti usled nedovoljnog stvaranja ekskrementnih masa kod necelishodne ishrane, smanjenja hemijskih po-buivaa (hormona). Uzrok atoninog zatvora moe biti, takoe, istroenost nervnih receptora zidova creva kao re-

zultat primene estih i jakih nadraivaa (na primer, jakih purgativa ili klistira). Pored toga, motoriku creva gue depresivne emocije i raspoloenja, kao i svesno zadravanje potrebe za pranjenjem. Osnovu atoninih zatvora moe da sainjava i opadanje tonusa nervno-miinog aparata creva posle tekih oboljenja, posebno infektivnih, posle nagle iscrpljenosti kod starijih ljudi. Nedovoljna fizika aktivnost (kod ljudi koji se bave umnom aktivnou, slubenika i slino) takoe pogoduje pojavi te vrste zatvora.

Spastiki zatvor je poremeaj normalnog planskog kretanja ekskrementnih masa kroz creva usled pojaane, haotine, a uz to i necelishodne peristaltike debelog creva. Spazme najee nastaju na mestima, koja se i pri normalnim uslovima nalaze u stanju pojaanih kontrakcija (prelaz iz jednog creva u drugo, vratanca, sfinkteri).

Uzroci spastikih zatvora su raznovrsni. U pojedinim sluajevima to je poveana razdraljivost creva usled upalnih ili gnojnih procesa (polipi, gliste, disbakterioza, naprsline na anusu), a u drugim - refleksni odgovor od obolelih organa trbune duplje, posebno mokrano-pol-nog aparata, u treim - zatvori nastaju zbog bojazni da se ne nanese bol. Taj oblik zatvora javlja se kao rezultat duih bolnih pranjenja (zbog naprsnua, hemoroida, ireva ili oiljaka u pravom crevu), koja primoravaju bolesnika da se uzdrava od potrebe za defekacijom i gui ga, ili usled lanog stida pri zloupotrebi klistira itd. Smatra se da je najmanje u 50% sluajeva uzrok hroninih zatvora bolno izbacivanje ekskrementa.

Zatvori endokrinog porekla. Poremeaj rada endokrinih lezda, posebno nedostatak hormonalne sekrecije,

dovodi do uobiajenih zatvora. Zatvori endokrinog porekla najee imaju atonini oblik.

Toksini zatvori. U njih spadaju hronini zatvori kod profesionalnih trovanja, kod trovanja nikotinom (kod puaa i narkomana),