grafike Albrehta Direra

Godine1498. Direr je izradio je Apokalipsu - petnaest drvoreza uz Jovanovo otkrovenje Apocalipsis cu figuris. Majstori bakroreza su imali obiaj da spoje pojedine listove istog formata u serije religiozne ili profane sadrine. etiri jahaa Apokalipse

1498 Direr je Ilustrovao Apocalipsu sa 15 drvoreza1497/98etiri jahaa Apokalipsesmrtgladratkuga

Apokalipsa, koja u njegovim velianstvenim slikama pria o strahotama smaka sveta i o nastajanju venog carstva boijeg Direr je u izboru scena, polazio od starijih predloaka, pri emu mu je kao izvor sluila Biblija odnosno Jovanovo Jevandjelje - Apokalipsa. Jednostavnim prenoenjem tekog teksta, u jasan razumljiv likovni jezik, nastale su pod njegovom rukom vizije koje su po svom realizmu bile ravne snazi teksta. Listovi su neminovno imali izvanredan uticaj na savremenike i nadaleko razglasili Direrovo ime. Sa gledita stila, uspeh se zasnivao na injenici da je umetniku, na tom stepenu njegovog razvoja, polo za rukom da poznogotiki nain oblikovanja povee sa novim shvatanjem figure i prostora (usmeren na pokret i intenzivniji prikaz radnje) uz prouavanja prirode. Format od blizu 40:30 cm, za koji se do tad u drvorezu nisu odluivali, i crte ispunjen svim sredstvima rafiranja i diferenciranja, iziskivali su mnogo zalaganja od nirnberkih drvorezaa koji su svoje sposobnosti pod pritiskom Direrovih zahteva morali posebno da iskau. Tema je odgovarala vremenu sa njegovim nagovetajima buduih verskih i socijalnih razmirica...

Najznaajnije grafike Albrehta DireraSveti Jeronim Kao ueni prevodilac svetih spisa koji je podjednako vladao hebrejskim, grckim i latinskim jezikom, Sv. Jeronim je postao zastitnik i omiljeni svetac humanista. Na vie svojih dela je Direr prikazao tog kardinala i pustinjaka, koji je ubrajan u latinske crkvene oce. Godine 1492, na naslovnoj strani izdanja svetiteljevih pisama, Direr jednostavno pria legendu o njemu i pokazuje Sv.Jeronima u trenutku kad prekida rad na prevodjenju kako bi izleio kandu lava koji je uao u njegovu radnu sobu. Direru je polo za rukom da u crteu prikae jasnu prostornu sliku spavaonice i sobe za rad svetitelja, povezujui je vidikom kroz otvorena vrata sa nizom kua nekog grada. Sedei na niskoj klupi, njegovo telo, kao i nametaj i drugi predmeti u sobi odredjuju prostornu i dubinsku predstavu. rafiranja koja obeleavaju svetlost i senku svojom razliitom gustinom, u isti mah oznaavaju materijal prema osobenosti njegove povrine. Ovom funkcijom svakog poteza, sto od rezbara iziskuje veci trud, Direrov rad premauje ono sto je stvorio u Volgemutovoj radionici.

Sv. Jeronim, drvorez

Sv.Jeronim u eliji smatra se, zajedno sa Melanholijom nastalom iste godine i kompozicijom Vitez, smrt i djavo iz 1513, jednom celinom.(majstorski bakrorezi)

Sveti Jeronim u eliji, bakrorez

Sv. Jeronim u eliji U irem kontekstu Direr prikazuje svetiteljev lik u 1514. datovanom bakrorezu*, kako pie u pozadini prostrane sobe za rad ispunjene suncem i tiinom. Divljina i odricanje od sveta izraeni su simbolino samo u lavu, koji u prednjem planu miroljubivo trepui lei kraj lisice, zatim u nekom rastinju nalik na bundevu, obeenom o tavanicu od greda, i u lobanji kraj prozora. Dok su raniji radovi prikazivali ovog svetitelja ili kao pustinjaka koji u samoi kanjava svoje telo ili kao uenjaka u tihoj eliji pri radu na prevodu, mrtvaka glava - koju je isposnik bio uneo u svoju eliju - dobija u novoj verziji presudan znaaj. Sv.Jeronim u eliji smatra se, zajedno sa Melanholijom nastalom iste godine i kompozicijom Vitez, smrt i djavo iz 1513, jednom celinom. Ta tri lista, srodna po razmeri, obeleena kao majstorski radovi, ne sainjavaju jedan niz u smislu serije ilustracija uz Novi zavet, ali se pokazuju uzajamno povezana - i po tehnikoj obradi doteranoj do najvee tananosti i jo vie po sadrini koja otkriva razne mogunosti ljudskog postojanja i ponaanja. Medjutim, stilska sredstva od kojih je Direr polazio pri ostvarivanju svog iskaza, veoma su razliita, potiu od mnogih razvojnih samostalnih pokuaja. Jaha (Vitez, smrt I djavo) nastaje i kao rezultat studija o proporciji (konjskog) tela U susretu sa smru i djavolom vitez je prikazan kao ovek iji ivot protie u podvigu, a u granicama hrianskog reda. Drugu stranu te hrianske egzistencije, ivot koji deluje tiinom, molitvom i duhovnim radom, zastupa Jeronim. Prostorna perspektiva koja doputa da se sa praga obuhvati i pomeri sva dubina sobe, vidljiv su rezultat prouavanja i ovladavanja centralnom perspektivom, kakve je Direr veoma intenzivno upranjavao ve u prvim godinama 16. veka i na svom drugom putovanju u Italiju. Ali tek na majstorskim bakrorezima dolazi do konstrukcija perspektive koje odgovaraju saznanjima italijanskih teoretiara umetnosti.

Vitez, Smrt i avo

Vitez, Smrt i avo je jedna od tri Direrove grafike iz 1513-14. godine, poznate kaoMeisterstiche(majstorski bakrorezi). Ostale dve su Melanholija I i Sveti Jeronim u svojoj eliji. Iako ne predstavljaju trilogiju u doslovnom smislu, grafike su tesno povezane i ukazuju na tri vrline srednjovekovne sholastike: religioznu, intelektualnu i moralnu. Grafika Vitez, Smrt i avo, koju je Direr jednostavno nazvao Jaha (Reuter), otelovljuje stanje moralne vrline. Umetnik je prikaz moda zasnovao na opisu hrianskog viteza iz Erazmovog Uputstva hrianskom ratniku (Enchiridion militis Christiani), objavljenom 1504. godine.Da ne biste skrenuli sa puta vrline zato to je on grub i tegoban... i zato to neprestano morate da se borite sa tri podmukla neprijatelja putenou, avolom i svetovnim zadovoljstvima predlaemo Vam tree pravilo: sve ove demone i utvare, koji Vas napadaju kao da ste u samom bezdanu Hada, morate ignorisati po primeru Vergilijevog Eneje... Ne osvrite se za njima.Nepokoleban ni Smru koja stoji pred njim sa peanim asovnikom u ruci simbolom prolaznosti ivota, ni avolom koji ga prati u stopu, Vitez mirno prolazi u drutvu svog psa. On ide putem pravednika kroz sve ivotne nedae ka Bogu koga predstavlja zamak na horizontu. Pas simbolizuje veru, a guter verski zanos. U tehnikom smislu, konj i jaha, ije je skice Direr uradio jo 1498. godine, izvedeni su iz Leonardovog kanona proporcija sa kojim se Direr upoznao tokom svog boravka u Italiji.

Savladavanje smrti i djavola odnosi se, medjutim, na hrianina uopte. Moglo se pretpostaviti da su mesta u Svetom pismu, na koja se bakrorez odnosi poznata u krugovima kojima se Direr obraao. U preobraaju ratnikog oklopa nirnberkog momka u naoruanje koje titi od sila mraka, u pancir pravde, u lem spasa i ma boje rei, posebno jasno se sagledava kako Direr vitezovom liku daje moralne vrednosti suoavanjem sa drugim silama. Nasuprot teoloskom putu Jeronima i intelektualnom putu Melanholije, bakrorez, Vitez,smrt i djavo oznacava etiki put ka spasenju.

Melanholija

U bakrorezu Melanholija , Direr je iz hriansko-humanistikih predstava neoplatonizma, razvijenim u Firenci, dao sliku stvaralakog aktivnog ljudskog bia. Temom vlada mona krilata enska prilika koja je sela na kameni stepenik, sa otvorenim estarom u desnoj ruci. Vencem okienu glavu podupire leva ruka, koja se laktom oslanja na levo koleno: stari znak, gotovo formula, za stav razmiljanja. Oi su uperene na pozadinu, valjda na obeleje temperamenta koje u letu nosi meanac nalik na slepog mia, a osvetljava ga kometa. Pored genija sedi krilati andjelak na koso postavljenom vodeninom kamenu, koji delimino pokriva marama, i neto pie. Ta dva lika okruuju i pritiskuju jedan zaspali pas i predmeti obeeni o zidani temelj neke gradjevine nalik na kulu, koja stri iza figura. U ove, melanholiji pridodate atribute spadaju i alatke za praktini zanat i predmeti koji se mogu smatrati slikom geometrijskih figura, kao to su okrugli vodenini kamen, kugla i kamen obradjen u obliku poliedra. Na alhemiju upuuju lonac na vatri i kantar, na matematiku kvadrat sa brojkama. Svi ti simboli su mnogoznani i tumaeni su veoma razliito pri razjanjenju tog bakroreza; ta divergentna objanjavanja ne moraju se u svakom sluaju iskljucivati. Osnovna tendencija tog bakroreza je, svakako, prikazivanje melanholije i potitenosti koja obuzima oveka kad posumnja u uspeh svog dela, a koju je I sam Direr veoma dobro poznavao. Tako melanholija, koju su humanisti i neoplatonisti cenili kao pozitivnu snagu duha, pomae oveku koji duhom I rukom ume da stvori neto novo.

Direr je idejno i oseajno duboko povezan s optim stanjem i razvojem misli u Nemakoj na prelazu vekova. To je vreme ivog duhovnog kretanja, poletno vreme rane Reformacije, humanista i vladara mecena. Nemako gradjanstvo, a posebno nirnberko, ivelo je medjutim i dalje u idejnoj atmosferi gotike. Upravo u sukobu izmedju tradicije i novog izrasla je Direrova umetnost ne kao negacija gotike, nego kao velika sinteza strastvene goticke oseajnosti i lepote novih oblika, koja je prodirala s juga. Prvi je od nemakih slikara preao Alpe i bio u Italiji, ali i pored uticaja italijanske renesanse on je stvorio vlastitu umetnost, koja je znaila najpotpunije i najdublje kreativno sagledanje smisla i ideje Reformacije, kojoj je pripadao svom duom. Njegova umetnost ima sudbonosno znaenje za celokupni razvoj nemakog slikarstva u periodu sve jaeg prodiranja italijanskog uticaja na sever.

ALBRECHT DRER(1471-1528 g.)Bio jeprotestantinajvei prdstavnik nemake renesanse. Veoma je brzo stekao meunarodnu slavu. Joskao mlad poseuje Veneciju 1494-1495 g. za njega je renesansa imala bogato znaenje. Prihvatajui italijansko miljenje da likovne umetnosti spadaju u slobodne umetnosti, on je prihvatio ideal umetnka kao plemia i humanistikog naunika.Bio jenajvei graver svog dobai vrsio je velik uticaj svojim drvorezima i gravurama koji su kruziliitavim zapadnim svetom. Njegovi drvorezi imaju preciznu raslanjenost zrelog grafikog stila. On je u slikarstvu, kao i u grafici pretezno umetnik crtanja. Lepotu oblika i materije Direr segladava u jasnoj, nepomuenoj liniji, u spletu i tkanju linija. Dela:Italijanske planine, 1495 g., akvareletiri jahaa Apojkalipse, 1497 - -1498 g., drvorez, Autoportret, 1500g., slika na drvetuAdam i Eva, 1504 g., slika i grafika Vitez, Smrt iavo, 1513 g., grafikaetiri Apostola, 1523-1526 g., slika na drvetu

*Drvorez na ploama uzdunog preseka(fr.gravure sur bois de fil,nem.holzschnitt,eng.woodcut) jegrafika tehnikavisoke tampe koja koristi drvenu plou kao podlogu. Radi se o najstarijoj grafikoj tehnici. Nasuprotdrvorezu na ploama poprenog preseka, kod ove vrste drvoreza se koristi drvena ploa izrezana uzduno u odnosu na pravac drvenog tkiva. Termin koji se koristi za obe tehnike drvoreza je iksilografija(odgrki:xylondrvo igrki:grapheinpisati). DrvorezAlbrehta Direra,etiri jahaa apokalipse(1497-98)

*Bakrorezili gravura jegrafika tehnikadubokog tampe u kojoj se ucinkovuilibakrenuplou otrim udubljivaem, iglom, itd urezuje crte, te se udubljenja ispunjavaju bojom. Otiskivanje se vri u presi za duboki tisak pod jaim pritiskom. Crte se tiska na posebnom grafikom papiru koji je prethodno stajao u vodi. Pored linearne istoe, lepota bakroreza se ogleda i u reljefnosti crta koja nastaje zbog jakog pritiska prese, tj. ulaenja papira u sva udubljenja iz kojih preuzima boju.Melanholija I, bakrorez,Albrecht Drer, jedan od najznaajnijih bakrorezaca Bakrorez je mehanika tehnika abakropishemijska, to su dvije posebne grafike tehnike. Alati za bakrorez

http://www.znanje.org/i/i21/01iv08/01iv0809m/Najznacajnije%20grafike%20Albrehta%20Direra.htm ppt JasnaPetroviproff.