Grubić-Ishrana Visoko proizvodnih krava

Ishrana visokoproizvodnih krava

0


1

UVOD

Selekcijom goveda tokom poslednjih decenija dobijeni su genotipovi sposobni za veoma visoku proizvodnju mleka. Takvu proizvodnju mogue je ostvariti samo uz odgovarajuu ishranu. Poto se kod tih grla javlja problem mogunosti konzumiranja dovoljno velikih koliina hrane, od vitalnog je znaaja da njihov obrok bude optimalno sastavljen. Celuloza predstavlja najzastupljeniji izvor energije u prirodi. Ono to je posebno vano je da se ona obnavlja delovanjem mikroorganizama. Prema Van Soest-u (1982) 85 milijardi tona CO2 se stvori godinje na Zemlji zahvaljujuimikrobiolokoj razgradnji celuloze. Od tog CO2 u prisustvu vode i suneve energije procesom fotosinteze biljke stvaraju novi biljni materijal. Usled toga, celulozni biljni materijal predstavlja jedan od najznaajnijih izvora energije na Zemlji. Poto se u organima za varenje ne stvaraju enzimi koji razlau celulozu, preivari su stvorili simbiotski odnos sa veoma specifinom populacijom mikroorganizama koji te enzime stvaraju. Tako su se oni kroz evoluciju razvili u najznaajniju grupu ivotinja koje koriste ovaj izvor energije. Preivari, za razliku od nepreivara, imaju tri predeluca (burag, mreavac i listavac) i pravi eludac (sirite). Taj sistem ima cilj da uspori prolaz hrane kroz digestivni trakt i omogui da mikroorganizmi razloe one delove hrane koje ivotinja ne moe. Listavac predstavlja u pravom smislu fiziku barijeru kroz koju moe da proe samo dovoljno usitnjen materijal. Da bi se ovaj proces potpomogao obavlja se i preivanje - ponovno vakanje i usitnjavanje hrane. Zahvaljujui svemu tome u buragu i mreavcu mikroorganizmi razlau najvei deo hrane koju ivotinja konzumira. U procesu varenja hrane kod krava kao i ostalih preivara postoje dve faze, prva u kojoj mikroorganizmi koji nastanjuju burag i mreavac razlau vei deo hrane i druga u kojoj krava u siritu i tankim crevima vari mikroorganizme i ono to je ostalo od hrane. Za dobro sastavljanje obroka neophodno je poznavanje oba ova procesa, a posebno je vano shvatanje onoga to se dogaa u buragu.


2

GRAA ORGANA ZA VARENJE

Varenje hrane u organizmu ivotinja, zavisno od vrste, je razliito, iako je rezultat priblino isti: razlaganje sloenih jedinjenja na prostija koja se mogu usvojiti. Meu domaim ivotinjama posebno mesto zauzimaju preivari, zbog specifinognaina obrade hrane unesene u organizam, to je uslovljeno karakteristinom graom njihovih organa za varenje. Preivarima je zajedniko to da imaju sloeni eludac koji se sastoji od predeludaca i pravog eluca. Sistem organa za varenje krave sastoji se od sledeih osnovnih delova: 1. usta (oris), 2. jezik (lingua), 3. zubi (dentes) 4. pljuvane lezde (glandulae parotis, mandibularis i sublingualis), 5. drelo (pharynx), 6. jednjak (oesophagus), 7. eludac (ventriculus), 8. tanko crevo (intestinum tenue) i 9. debelo crevo (intesitinumcrassum). Slika 1 daje prikaz celog digestivnog trakta krave.

Slika 1 Prikaz digestivnog trakta krave

Deo digestivnog trakta koji zahteva poseban opis je eludac koji je kod preivara veliki i zauzima 3/4 trbune duplje. On se sastoji od sledeih delova: 1. burag (rumen), 2. mreavac (reticulum), 3. listavac (omasus), 4. sirite (abomasus).Pojednostavljen prikaz je dat na slici 2.


3

Prva tri dela su predeluci (proventriculi), dok je sirite pravi eludac. Jednjak ulazi u eludac na kupoli zvanoj atrium ventriculi. Sirite prelazi u tanko crevo. Prosean kapacitet goveeg eluca je 135 do 180 L. Od ukupnog kapaciteta buragu pripada 80%, mreavcu 5%, listavcu 7-8% i siritu 7-8%. Predeluci su prekriveni slojevitim epitelom iji je povrinski sloj keratinizovan. Sirite predstavlja izuzetak jer ima lezdani epitel i lui digestivne sokove.

Slika 2 Prikaz pojedinih delova eluca krave

Burag je podeljen na dorzalnu i ventralnu slepu vreu (saccus cecus ventralis et dorsalis). On ima oblik slova S a na njegovom prednjem kraju (kranijalno) nalazi se otvor u mreavac. Na zidovima buraga se nalaze jake miine invaginacije (pilaecranialis et caudalis). Druge invaginacije se uoavaju na kaudalnim krajevima ventralne i dorzalne vree i poznate su kao pilae dorsalis et coronaris. One imaju vrlo razvijenu muskulaturu. Pilae cranialis et caudalis se nastavljaju na lateralni i medijalni zid u vidu miinih pojaanja. Ova pojaanja se obino zovu longitudinalne pile rumena i dele burag na dorzalnu i ventralnu vreu. Invaginacije muskulature oko otvora izmeu buraga i mreavca ine retikulo-ruminalni nabor. Jednjak se uliva u podruje iznad proksimalnog ruba ovog nabora. Mreavac ima oblik kruke. U njemu je sluzokoa formirala nabore u obliku vieugaonika, pa je po tome dobio ime. Otvor izmeu mreavca i listavca je mali dok je otvor izmeu listavca i sirita srazmerno veliki. Ova dva otvora povezana su kanalom koji se naziva i ljeb omazusa.


4

Slika 3 Prikaz predeludaca sa leve strane*

Slika 4 Prikaz predeludaca sa desne strane * Listavac ili knjiavac ima oko 100 listova (laminae omasi) razliiteveliine. Kod goveda je ovaj predeludac srazmerno vei nego kod ovaca i koza. Sirite je pravi lezdani eludac sa slinom funkcijom kao to ima eludac kod nepreivara. Sirite ima dva dela: fundusni i atrium pilori. Sluzokoa fundusnog

* Legenda: 1. Kardija (Cardia), 2. Otvor izmeu mreavca i listavca (Ostium reticuloomasicum), 3. Mreavac (Reticulum), 4. Kranijalna vrea buraga (Saccus ruminis cranialis), 5. Dorzalna vrea buraga (Saccus ruminis dorsalis), 6. Kaudo-dorzalna slepa vrea (Saccus cecus caudodorsalis), 7. Ventralna vreaburaga (Saccus ruminis ventralis), 8. Kaudo-ventralna slepa vrea (Saccus cecus caudoventralis), 9. ljeb izmeu mreavca i buraga (Sulcus ruminoreticularis), 10. Kranijalni ljeb (Sulcus cranialis), 11. Desni uzduni ljeb (Sulcus longitudinalis dextris), 12. Kaudalni ljeb (Sulcus caudalis), 13. Ventralni koronarni ljeb (Sulcus coronaris ventralis), 14. Listavac (Omasus), 15. ljeb listavca (Sulcus omasi), 16. Sirite (Abomasus), 17. Jednjaki ljeb (Sulcus oesophagicus), 18. Dvanaestopalano crevo (Duodenum).(adaptirano: Sellers and Stevens 1966, prema Van Soest-u, 1982)


5

dela je karakteristina po veem broju nabora. Ima 12 ili vie spinalnih nabora gde se nalaze fundusne lezde. Atrium pilori je vie muskulozan i sadri pilorine lezde. Tokom ivota goveeta menja se meusobni odnos pojedinih delova digestivnog trakta (tabela 1). U vreme teljenja funkcionalno je razvijen samo jedan deo eluca - sirite. Ostali delovi (predeluci: burag, mreavac i listavac) su slabo razvijeni. U njima nije zastupljena populacija mikroorganizama kao kod odraslih grla. U uobiajenim uslovima dranja i ishrane funkcije predeludaca su sasvim razvijene sa oko 3 meseca. One zapoinju ve u drugoj nedelji ivota, a sa 6 nedelja u populaciji mikroorganizama zastupljene su sve vrste kao i kod odraslih grla. U prvim mesecima ivota teleta predeluci se bre razvijaju od sirita, tako da je sa etiri meseca odnos skoro isti kao kod odraslih grla. Ishrana najvie utiena brzinu ovih promena.

Tabela 1. Udeo pojedinih delova digestivnog trakta goveda u razliitom uzrastu, % (Church, 1971)

Uzrast Deo eluca (nedelje) Burag i

mreavac Listavac Sirite

0 38 13 49 4 52 12 36 8 60 13 27

12 64 14 22 16 67 18 15

20-26 64 22 14 34-38 64 25 11

Slika 5 Uporedni prikaz digestivnoga trakta teleta i krave


6

VARENJE HRANE

Proces varenja hrane kod preivara sastoji se iz nekoliko faza: 1. vakanje, 2. natapanje hrane pljuvakom, 3. preivanje, 4. fermentativno razlaganje u predelucima, 5. varenje u siritu i 6. varenje u crevima. Posle hidrolize proteina, masti i ugljenih hidrata do sastojaka koji su rastvorljivi u vodi, obavlja se resorpcija hranljivih materija. Resorpcija moe da se obavlja iz svih delova eluca preivara, kao i u tankim i debelim crevima. Smatra se da u onome to se dalje dogaa sa hranljivim materijama u organizmu (intermedijarni metabolizam, ugradnja u tkiva organizma i proizvode) nema vee razlike izmeu preivara i nepreivara. Osnovna razlika izmeu preivara i nepreivara je u putevima kojima se dolazi do materija podesnih za usvajanje, odnosno u toku varenja. Ono zapoinjevakanjem hrane. Cilj vakanja je da primarno usitni hranu, pomea hranu sa pljuvakom i stvori zalogaj (bolus) koji ivotinja moe da proguta. Kompletno vakanje hrane se zavrava kasnije, kroz proces preivanja u periodima kada se ivotinja odmara. Obim vakanja varira pod dejstvom mnogih inilaca. Krava u toku dana naini 40-45 hiljada pokreta vilicama. Luenje pljuvake je izuzetno znaajno za varenje hrane kod preivara. Njime se pomae vakanje i gutanje hrane i obezbeuju soli kalijuma i natrijuma koje imaju puferno dejstvo u buragu (neutralizuju kiseline koje nastaju u procesu fermentacije). Pored ovoga, kroz pljuvaku se obezbeuju neke hranljive materije (urea, fosfor, magnezijum i hlor) za mikroorganizme u buragu, kao i supstance (mucin) koje deluju protiv stvaranja pene i time spreavaju nadun. Preivanje je fizioloki proces koji je toliko karakteristian da je po njemu ova grupa ivotinja dobila ime (Ruminantia). Ono se sastoji u vraanju sadraja buraga u usnu duplju, odvajanja i gutanja tenog dela sadraja, ponovnog vakanja vrstog dela sadraja (ostataka hrane) uz dalje natapanje pljuvakom i gutanja novostvorenog zalogaja. Na ovaj nain se hrana veoma efikasno usitnjava ime se olakava delovanje enzima koje stvaraju mikroorganizmi u buragu. U buragu se odvija veoma burna fermentacija hranljivih materija hrane pod uticajem enzima koje stvaraju mikroorganizmi. Populacija mikroorganizama se uveava stvarajui protein (sadraj svojih elija), isparljive masne kiseline i neke druge supstance (vitamini) koje ivotinja moe da iskoristi. U buragu se odrava temperatura od 38 do 40 C i pH izmeu 5,5 i 7,0, uz udeo vode od 50%. To su optimalni uslovi za ivot populacije mikroorganizama - odnosno za aktivnost enzima kojima oni vare hranu. U emi 1 prikazani su osnovni tokovi fermentativnog i hidrolitikog varenja kod preivara. Proces fermentacije praktino kontinuirano tee tokom celog dana, meutim, paralelno se odvija i proces odliva sadraja iz buraga i mreavca kroz listavac do sirita. Nesvareni delovi hrane, mikroorganizmi i razni produkti fer-


7

mentativnog razlaganja hrane dospevaju u sirite gde na njih deluje hlorovodo-nina kiselina (pH < 2,0) i enzimi koje lui eludac. Procesi varenja u siritu od-govaraju varenju u elucu nepreivara. Amilolitiki procesi obuhvataju hidrolizu ugljenih hidrata do glukoze i drugih monosaharida. Proteolitiki procesi se odvijaju pod dejstvom HCl i enzima.

ema 1. Prikaz fermentativnog i hidrolitikog varenja kod preivara(Prema Chalupa-i, 1984)

H ran a M as t U g lje n i h id ra ti P ro te in

F e rm en ta tiv n ov a ren je

H id ro li ti~ k ov a re n je

N ez a s i} e n em a sn e k is .+ g l ic e ro l

Z a s i} e n em a sn e k is .

P ro p io n sk a k is .

M a s t

M a s n e k is . + G l ic e r o l

S ir } e tn a k isP ro p io n sk a k is .B u te r n a k is .M le ~ n a k is .C OC H

2

4

S k ro b

G lu k o z a

M ik ro b i ja ln ip ro te in

A m in o -k is e lin e

P ro te iniz o b ro k a

K ra jn j ip rod u k ti

M ik ro b i ja ln ip ro te in

P ep t id i

A m in o -k is e lin e

A m on ija k

Lipolitiki procesi su malo izraeni. Procesi enzimatskog varenja nastavljaju se i u tankim crevima. Tu se odvija najvanija faza varenja (hidroliza proteina, masti i ugljenih hidrata na sastojke rastvorljive u vodi i podesne za resorpciju). Ovi procesi se odvijaju delovanjem enzima pankreasnog soka, crevnog soka i ui. Amino-kiseline, peptidi, glukoza, slobodne masne kiseline se usvajaju, dospevaju do krvi i dalje ulaze u intermedijarni metabolizam.

Mikroorganizmi buraga

U buragu su zastupljene tri grupe mikroorganizama: bakterije, protozoe i gljivice. Jedna grupa mikroorganizama fermentie primarne hranljive materije hrane a druga produkte njihove fermentacije. Za dobro funkcionisanje ove sloene celine neophodni su i jedni i drugi. Radi poreenja treba znati da ukupna fermentativna


8

masa koja se u jednom trenutku nalazi u predelucima iznosi 10-17% od telesne mase ivotinje. Kod visokoproizvodnih krava to moe da se priblii i vrednosti od 20% to znai i preko 100 kg. Bakterije veinom pripadaju grupi mikrokoka i ima ih vie stotina vrsta. U 1 ml tenog sadraja buraga ima 1010-1011. Meu njima je oko 30 vrsta koje su znaajnije i zastupljene su sa vie od 107/mL. Uslovno, prema jednoj klasifikaciji, bakterije u buragu mogu da se podele na one koje razlau vlakna (celulolitike) i one koje razlau skrob (amilolitike). Velika veina bakterija koje koriste skrob ne mogu da razlau vlakna i obrnuto. Osnovne vrste bakterija koje ive u buragu prikazane su u tabeli 2. Celulolitike bakterije se privruju za biljni materijal i stvaraju enzime kojima razlau celulozu i hemicelulozu. Kolonizacija delova hrane od strane celulolitikih bakterija zapoinje ve 5 minuta poto dospeju u burag. Amilolitikihbakterija ima vie vrsta nego celulolitikih. U prisustvu dovoljnih koliina skroba i azota (amonijaka) ove bakterije mogu vrlo brzo da se umnoavaju. U tabeli 3 prikazane su osnovne kategorije mikroorganizama buraga i njihove karakteristike. Protozoe koje se sreu u buragu najveim delom spadaju u klasu Ciliata.Neke od njih su celulolitike a druge amilolitike. Njihova masa je gotovo jednaka masi bakterija, ali poto su krupnije broj im je manji (105-106/mL). One se od bakterija razlikuju po vie osobina: aktivno se kreu, stvaraju energetske rezerve u formi amilopektina, ne mogu da sintetiu amino-kiseline i zavise od bakterija kojima se hrane. Smatra se da 1% prisutnih bakterija biva konzumirano svakog minuta od strane protozoa.

Kod odraslih ivotinja veina protozoa pripada klasi Ciliata koje obuhvataju dve familije: Isotrichidae i Ophyrioscolecidae. Isotrichidae koje se jo nazivaju i holotrihe su jajastog oblika pokrivene trepljama i obuhvataju rodove: Isotricha i Dasytricha. Ophyrioscolecidae se nazivaju i oligotrihe, i obuhvataju vei broj vrsta koje se veoma razlikuju u pogledu veliine i oblika. One obuhvataju rodove: Entodinium, Diplodinium i Ophyrioscolex. Oligotrihe mogu da konzumiraju estice hrane i ne mogu da vare celulozu. Gljivice ine do 8% biomase tenog sadraja buraga. U buragu se sreubrojne vrste gljivica iz najmanje etiri roda: Neocallimastix, Caecomyces,Pyromyces i Orpinomyces. One kolonizuju biljnu hranu u buragu i svojim snanim enzimima vrlo brzo razlau celulozni kompleks. Ima indikacija da je njihova uloga najizraenija kada se ivotinje hrane preteno grubim kabastim hranivima koja se dugo zadravaju u buragu (rskov i Ryle, 1990).


9

Tabela 2. Najvanije vrste bakterija u buragu klasifikovane prema supstratu koji fermentuu (Church, 1988 i Hungate, 1966)

Vrste koje razlau celulozu Vrste koje razlau protein Bacteroides succinogenes Bacteroides amylophilus Ruminococcus flavescens Bacteroides ruminicola Ruminococcus albus Butyrivibrio fibrisolvens Butyrivibrio fibrisolvens Streptococcus bovis Vrste koje razlau pektin Vrste koje koriste masti Butyrivibrio fibrisolvens Anaerovibrio lipolytica Bacteroides ruminicola Butyrivibrio fibrisolvens Lachnospira multiparus Treponema bryantii Succinivibrio dextrinosolvens Eubacterium sp. Treponema bryantii Fusocillus sp. Streptococcus bovis Micrococcus sp. Vrste koje razlau ureu Vrste koje razlau hemicelulozu Succinivibrio dextrinosolvens Butyrivibrio fibrisolvens Selenomonas sp. Bacteroides ruminicola Bacteroides ruminicola Ruminococcus sp. Ruminococcus bromii Vrste koje koriste eereButyrivibrio sp. Treponema bryantii Treponema sp. Lactobacillus vitulinus Vrste koje razlau skrob Lactobacillus ruminus Bacteroides amylophilus Vrste koje proizvode metan Streptococcus bovis Methanobrevibacter ruminantium Succinomonas amylolitica Methanobacterium formicicum Bacteroides ruminicola Methanomicrobium mobile Butyrivibrio fibrisolvens Vrste koje proizvode amonijak Vrste koje koriste kiseline Bacteroides ruminicola Megasphaera elsdenii Megasphaera elsdenii Selenomonas ruminantium Selenomonas ruminantium

Tabela 3. Osnovne klase mikroorganizama u buragu razvrstane prema aktivnosti (Chase i Sniffen, 1992)

Osnovna klasa Mikroorganizama

Supstrat Uslov aktivnosti

Proizvodaktivnosti

Kiselost sredine

Vreme udvostruenjapopulacije

Bakterije kojevare vlakna

CelulozaHemiceluloza

NH3Izo-kiseline IMK

* Neutralna 8-10 h

Bakterije opte namene Celuloza Skrob

NH3Amino-kiseline

IMKNH3

Kisela 6-8 h

Bakterije koje vare eere i skrob

Skrobeeri

Amino-kiselineNH3

IMKMlenakiselinaNH3

Kisela 1/4-2 h

Sekundarne bakterije Produkti fermenta-cijeDrugih bakterija

Amino-kiseline

Izo-kiseline Neutralna 6-8 h

Protozoe Skrob eeri

Amino-kiseline

IMK Neutralna 15-24 h

* IMK - Isparljive masne kiseline


10

Razgradivost hranljivih materija u buragu

Znaajan deo hranljivih materija hraniva (ugljeni hidrati i proteini) u veoj ili manjoj meri podlee razgradnji delovanjem enzima koje stvaraju mikroorganizmi u buragu. Razgradivost hranljivih materija je osobina koja zavisi od brojnih inilaca,ali pre svega od hemijskih i fizikih svojstava svakog hraniva. Odnos brzine razlaganja hrane i brzine prolaska sadraja kroz burag odreuje balans populacije mikroorganizama i efikasnost te populacije. U poreenju sa drugim vrstama ili kategorijama preivara najvea brzina prolaska sadraja iz buraga ustanovljena je kod krava u laktaciji (obino iznad 7%/h). Postoje velike individualne razlike u pogledu brzine prolaska. Mikroorganizmi moraju da razloe hranljive materije i umnoe se pre nego to hrana izae iz buraga. Loe formulisan obrok depresivno utie na populaciju mikroorganizama buraga to direktno izaziva probleme u varenju i korienju hrane. Mikroorganizmi buraga prerauju oko 75% energije i 60 do 70% proteina koji su kravi potrebni. Energiju u buragu oslobaaju bakterije koje stvaraju enzime za razlaganje ugljenih hidrata do prostijih eera koji se dalje koriste za stvaranje isparljivih masnih kiselina. Sa stanovita proizvodnih rezultata obrok za krave treba da bude sastavljen tako da obezbeuje optimalnu fermentaciju u buragu. Jovanovi i sar. (1993) navode da optimalna fermentacija u buragu ima viestruko pozitivne efekte u proizvodnji krava. Optimiziranje fermentativnih procesa u buragu ima za posledicu maksimalno konzumiranje suve materije, a ono je vezano za maksimalno konzumiranje energije. Tada je omogueno i veoma uspeno varenje celuloze koja predstavlja najjevtiniji izvor energije. Obim sinteze mikrobijalnog proteina, takoe je direktno proporcionalan obimu fermentacije.

Razgradivost proteina

Anaerobna razgradnja proteina u buragu ima dve faze: hidrolizu peptidnih veza putem proteaza i peptidaza i dekarboksilaciju i/ili deaminaciju amino-kiselina. Rezultat prve faze su peptidi i amino-kiseline. Krajnji produkti druge faze su masne kiseline, CO2 i NH3. Deaminacija je najvaniji put razgradnje amino-kiselina. Smatra se da su za mikroorganizme buraga pored amonijaka, peptidi najvaniji krajnji produkt razlaganja proteina, odnosno izvor azota (N). Pojednostavljen prikaz razlaganja proteina u organizmu dat je u emi 2. Prema kriterijumu razgradivosti u buragu ukupni protein (UP) u hranivima za preivare moe da se uslovno podeli u dve grupe ili frakcije: 1. razgradivi (RP)


11

2. nerazgradivi (NP). Razgradivost je, prema tome, uslovljena udelom nerazgradivog u ukupnom proteinu, brzinom razlaganja i brzinom protoka sadraja kroz burag. Promena u razgradivosti proteina moe da se postigne bilo promenom u udelu NP u UP obroka, ili izmenom odnosa brzine razlaganja i brzine protoka kroz burag. Zastupljenost RP i NP u ukupnom proteinu u nekim hranivima domaeg porekla prikazana je u tabeli 4, a iri izbor hraniva navodi se u prilogu 6. Najvanije pri formulisanju obroka za preivare, kada je re o proteinima, je poznavanje odnosa RP/NP koji je neophodan da obezbedi eljenu proizvodnju, odnosno: 1) amino-kiseline koje ne mogu da se sintetiu u organizmu (esencijalne), 2) N-materije za sintezu amino-kiselina koje mogu da se sintetiu u organizmu (neesencijalne), 3) amino-kiseline za potrebe glukoneogeneze (Grubi1991, Grubi i sar. 1992, Adamovi i sar. 1993, Sretenovi i sar. 1994, Jovanovii sar. 1997, Aleksi i sar. 1999a, Grubi i sar. 1998). Sve to zajedno treba da bude podmireno iz amino-kiselina koje u krv dospevaju apsorpcijom u tankim crevima.

ema 2. Osnovni tokovi metabolizma proteina u organizmu krave

Protein u obroku

Razgradivi protein

Razlaè se do amonijaka u

buragu

NPN

Nerazgradivi protein

Prolazi nepromenjen kroz burag

Razlaè se do amonijaka u

buragu

Sinteti{e se mikrobijalni protein

Nerazgradivi i mikrobijani protein se razlaù u siri{tu do amino-kiselina koje se dalje

apsorbuju


12

Tabela 4. Udeo razgradivih i nerazgradivih proteina u vanijim domaim hranivima, % (Grubi i sar. 1995)

Hranivo RP NP Hranivo RP NP Silaa biljke kukuruza 75 25 Senaa lucerke 56 44 Zelena lucerka 74 26 Brano dehidrirane lucerke 54 46 Penine mekinje 72 28 Sama suncokreta 52 48 Silirani klip kukuruza 72 28 Mesno-kotano brano 45 55 Zrno ovsa 70 30 Silaa penice 45 55 Sama soje 68 32 Mesno brano 43 57 Seno lucerke 67 33 Svei pivski trop 42 58 Pogaa soje 63 37 Suvi rezanac eerne repe 38 62 Zrno penice 63 37 Zrno kukuruza 37 63 Silirano zrno kukuruza 62 38 Kukuruzni gluten 32 68 Zeleni sirak 62 38 Riblje brano 27 73

Razgradivost ugljenih hidrata

Ugljeni hidrati su osnovni izvor energije u obrocima za preivare. Oni ineizmeu 50 i 80% suve materije biljnih hraniva. Postoje tri osnovne klase ugljenih hidrata: 1. jednostavni eeri, 2. rezervni ugljeni hidrati koji se nazivaju jo i nestrukturni, 3. strukturni ili vlaknasti ugljeni hidrati (Wattiaux, 1994). Jednostavni eeri (npr. glukoza, fruktoza i sl.) su produkti fotosinteze biljaka. Oni se nalaze unutar biljne elije i slue kao komponente kompleksnijih ugljenih hidrata. eeri su rastvorljivi u vodi to ih ini lako dostupnim za razlaganje. Njihova fermentacija u buragu je potpuna a rezultat ovih procesa su IMK. Skrob je najrasprostranjeniji rezervni ugljeni hidrat. On se sree u zrnevlju itarica i nekim drugim hranivima (npr. krompir). Skrobna zrnca nisu rastvorljiva u vodi, a od njihove strukture zavisi brzina varenja. Kukuruzni skrob je znatno otporniji na razgradnju u buragu nego drugih itarica (ovas, jeam, penica). Ukoliko u obroku nije zastupljena prevelika koliina skroba, on se gotovo u potpunosti razlae u buragu. Od 60 do 100% skroba se razlae, to zavisi od brzine prolaska hrane kroz organe za varenje. Skrob koji izbegne razlaganje u buragu moe da bude svaren u tankom crevu, pri emu se stvorena glukoza resorbuje. Udeo razgradivog skroba prikazan je u tabeli 5. I pored toga to je opte prihvaeno da se vei deo skroba razlae u buragu, ima indikacija da kod krava hranjenih obrocima u kojima dominira kukuruz znaajan deo skroba moe da izbegne razgradnju u buragu - kod visokomlenih krava ak 3-5 kg na dan (McCarthy i sar. 1989). Takvi podaci donekle osporavaju teoriju da je praktino sva glukoza u organizmu krave nastala u procesu glukoneogeneze. Nekoliko kilograma skroba koji se razloi do glukoze


13

u tankim crevima predstavlja znaajan doprinos ukupnoj koliini glukoze koja se nalazi u organizmu krave (tzv. pool glukoze). Pri tome, kod skroba svarenog u crevima ne javljaju se prilino veliki gubici u vidu toplote koji su povezani sa fer-mentativnim razlaganjem u buragu. Zbog toga se danas pribegava zatiti od razlaganja u buragu (protektiranje) dela itarica bogatih u skrobu. Meutim, treba voditi rauna da se u predelu buraga obezbedi dovoljna koliina jednostavnih eera rastvorljivih u vodi koji predstavljaju izvor energije neophodan za razvoj mikroorganizama. Poto se smatra da je nedostatak glukoze u mlenoj lezdi os-novni ograniavajui inilac proizvodnje mleka, ovakvo poveanje pool-a glukoze moe da ima pozitivan uticaj na ukupnu proizvodnju mleka.

inioci koji utiu na obim razgradivosti skroba, a time i na koliinu NS koja dospeva do tankih creva su: prirodne osobine skroba iz razliitih hraniva, obrada koncentrovanih hraniva (zrnevlja itarica), brzina usitnjavanja estica u buragu i brzina prolaska sadraja kroz burag.

Tabela 5. Udeo razgradivog (RS) i nerazgradivog (NS) skroba u buragu u vanijim hranivima, % (Nocek i Russell, 1988)

Hranivo RS% NS% Hranivo RS% NS% Zrno kukuruza 63 37 Mekinje penine 88 12 Zrno kukuruza, prekrupa 75 25 Zrno rai 90 10 Zrno kukuruza, gnjeeno 65 35 Zrno pirina 68 32 Zrno kukuruza, vlano 68 32 Zrno sirka, prekrupa 67 33 Zrno kukuruza, silirano 86 14 Zrno sirka, silirano 86 14 Pahuljice kukuruza 86 14 Zrno sirka, gnjeeno 64 36 Zrno jema 88 12 Pahuljice sirka 83 17 Zrno jema, gnjeeno 87 13 Brano od krompira 70 30 Zrno prosa 74 26 Zrno stonog boba 74 26 Zrno ovsa 84 16 Zrno graka 76 24 Zrno penice 89 11 Sama soje (44%UP) 80 20 Brano penino 88 12 Kukuruzni gluten 87 14 Stono brano, penino 89 11 Silaa biljke kukuruza 82 18

Strukturni ugljeni hidrati (celuloza i hemiceluloza) su polisaharidi koji zajedno sa ligninom daju vrstou i oblik biljci. Mikroorganizmi u buragu stvaraju enzime koji mogu da razloe celulozu i tako oslobode energiju koja se u njoj nalazi. Lignin, takoe, ini deo elijskog zida biljaka, ali je on praktinopotpuno nesvarljiv. Zrenjem biljke, njeno stablo postaje sve grublje usled poveanja udela lignina u elijskim zidovima. Molekuli lignina se vezuju sa ugljenim hidratima, usled ega celuloza i hemiceluloza postaju manje svarljive. Oko 30-50% celuloze i hemiceluloze se razgrauje u buragu. Kada hranivo dospe u burag, mikroorganizmi se privruju za njegovu povrinu i izluuju enzime kojim razlau ove polisaharide. Takoe, estice hraniva se


14

progresivno usitnjavaju u procesu preivanja. Vremenom estice postaju sve sitnije i u njima ima sve manje ugljenih hidrata, dok nesvarljivi lignin ostaje. Kada postanu dovoljno male, one naputaju retikulo-rumen. Krava obezbeuje oko 70% energije iz IMK koje se stvaraju u buragu. IMK obezbeuju energiju za odranje, porast miia, proizvodnju mleka i sve ostale aktivnosti organizma. Pored toga one obezbeuju energiju za sintezu proteina mleka a prekursori su i za sintezu mlenog eera i masti. Siretnakiselina, i u manjoj meri buterna, koriste se u mlenoj lezdi za sintezu mlenemasti. Priblino 50% mlene masti nastaje od ove dve IMK.

Metabolizam lipida u buragu

Obroci preivara su siromani u mastima zbog toga to ovih materija u biljnoj masi obino ima izmeu 1 i 4%. Zbog toga su mikroorganizmi buraga osetljivi na poveanje procenta masti u obroku. Udeo masti u ukupnom snabdevanju krave energijom je skoro zanemarljiv. Obino neto lipida (ulja) ima u zrnevlju itarica, posebno u klici. U zrnevlju uljarica (soja, suncokret i dr.) zastupljenost ulja moe da bude i znatno vea (18-50%), ali se one retko u neobraenom obliku koriste kao hrana za preivare (Sretenovi i sar. 1995, 1997). Biljne masti se menjaju delovanjem enzima mikroorganizama u buragu, tako da je sastav lipida koje ivotinje usvajaju u tankim crevima znaajnodrugaiji od onih koji su zastupljeni u hrani. U buragu postoji znatan obim mikrobijalnog metabolizma masti kao i de novo sinteze lipida koji ulaze u sastav elija mikroorganizama. Iskoriavanje masnih kiselina od strane mikroorganizama u buragu je ogranieno na inkorporaciju u elije i za sintetikenamene. Mikrobijalni metabolizam galaktolipida i triglicerida zapoinje njihovom hidrolizom. Glicerol i galaktoza se brzo fermentiu do IMK. Hidroliza u buragu zapoinje brzo posle konzumiranja hrane. Osloboene IMK se neutraliu, najverovatnije u obliku niskorastvorljivih kalcijumovih jona. Hidrogenizaciju i metabolizam nezasienih masnih kiselina vre neke vrste bakterija u buragu. Pozicija dvostrukih veza u masnim kiselinama se menja, ime se one prevode do stabilnijih trans- formi. Poto se trans- masne kiseline teko hidrogenizuju, postoji izvesna njihova akumulacija - odnosno poveana zastupljenost u odnosu na cis- masne kiseline. Trans- masne kiseline imaju viu taku topljenja nego odgovarajue cis- masne kiseline i usvajaju se od strane ivotinje u tom obliku, to dovodi do toga da telesne masti kod preivara imaju relativno visoku takutopljenja. Biosintetika modifikacija masti od strane bakterija u buragu ukljuujeformaciju mnogih kiselina sa neparnim brojem C atoma, kao i sa razgranatim


15

lancem. Za vei broj bakterija u buragu potrebna je n-valerijanska kiselina za biosintezu kiselina sa neparnim brojem C atoma. Propionska kiselina takoe moe da bude ukljuena u mast preivara putem metabolizma gde moe da nastane u sluaju ishrane visokokoncentrovanim obrocima. Uobiajene koliine nezasienih masnih kiselina koje su zastupljene u biljnoj hrani nemaju posebnog uticaja na fermentaciju u buragu. Vea koliinazasienih masnih kiselina takoe nema jae izraen uticaj. Meutim, poveanekoliine nezasienih masnih kiselina i triglicerida mogu da dovedu do poremeajabalansa koji postoji u buragu, usled depresivnog dejstva na metanogene bakterije. Pri tome vana je i distribucija tih masnih kiselina - ista koliina masnih kiselina koju ivotinja primi u vie manjih doza imae manji efekat od jedne vee doze u toku dana. Poremeaj metanogenih bakterija dovodi do stvaranja veih koliinavodonikovih jona, usled ega se fermentacija u buragu usmerava u pravcu stvaranja veih koliina propionske kiseline, kako bi se odrala ravnotea u fermentaciji. Viak propionske kiseline izaziva promene u itavom metabolizmu masti u organizmu krave usled ega moe da doe do znaajnijeg pada u sadraju mlene masti. U pogledu varenja i apsorpcije lipida preivari se razlikuju od nepreivara po tome to se lipoliza odvija na viem mestu u digestivnom traktu - u buragu. Kod nepreivara ona se odvija u tankim crevima - blizu mesta usvajanja. Masne kiseline se u buragu neutralizuju i izlaze iz njega u obliku sapuna. Kalijumovi sapuni se srazmerno lako i brzo apsorbuju u tankim crevima preivara. Meutim, kalcijumovi sapuni, koji su manje rastvorljivi mogu da izbegnu apsorpciju u buragu. Oni se rastvaraju u tankom crevu a manji deo moe da ostane neiskorien i izluen fecesom. Zasiene masne kiseline se usvajaju sporije od nezasienih, brzina apsorpcije se smanjuje sa poveanjem duine ugljenikovog lanca. I pored svega toga prava svarljivost lipida kod preivara je blizu 100%. Iako se vei deo lipida hidrolizuje u buragu, postoje svi uslovi da oni budu iskorieni i u crevima. U organizmu krave se stvara dovoljna koliina ui i pankreasnog soka tako da je mogua hidroliza i apsorpcija svih triglicerida koji izbegnu razgradnju u buragu. Na to se i rauna kada se obrocima za krave dodaju "protektirane" masti. Grla ija proizvodnja prevazilazi 30 kg 4%MKM (mleko korigovano na 4% mlene masti) na dan veoma teko mogu da konzumiraju dovoljno hrane za zadovoljenje potreba u energiji, zbog ega se pribegava dodavanju masti u obroku. Starije krave obino bolje reaguju na dodavanje masti od mlaih. Ukupna mast ne treba da prelazi 7,5% suve materije (SM) obroka. Dodavanje veih koliina masti obrocima krava, moe da dovede i do odreenih problema, kao na primer depresivan uticaj nezasienih masnih kiselina na razvoj celulolitikih


16

mikroorganizama a time i razlaganje celuloze odnosno sintezu mlene masti (Jovanovi i sar., 1993). Ukoliko postoji potreba da se u ishrani krave povea udeo masti (radi poveanja udela neto energije u obroku) preporuuje se da se 1/3 masti u obroku obezbedi iz uobiajenih, biljnih hraniva, 1/3 iz uljarica ili masti animalnog porekla i 1/3 u obliku masti koje su inertne u buragu ("protektirane" - zatiene masti). Protekcija masti ima za cilj zatitu populacije mikroorganizama od opisanih neeljenih efekata. Kao praktina preporuka moe se uzeti da u obroku treba da bude priblino ista koliina masti koliko grlo proizvede mlene masti. U buragu su ugljeni hidrati daleko najznaajniji izvor energije koja se koristi za porast mikroorganizama. IMK koje nastaju fermentacijom ugljenih hidrata su primarni izvor energije koja se koristi u metabolizmu krave, ali lipidi i amino-kiseline takoe mogu da poslue u tu svrhu. Priblino polovina mlenemasti se stvara od siretne i buterne kiseline koje nastaju fermentacijom ugljenih hidrata. Druga polovina se stvara od masnih kiselina apsorbovanih u tankim crevima ili iz telesnih rezervi (masnog tkiva). Masne kiseline dugog lanca se koriste u mlenoj lezdi za sintezu triglicerida koji su zastupljeni u mlenoj masti. Ono to e se desiti sa krajnjim produktima varenja hranljivih materija zavisi u velikoj meri od fiziolokih parametara koji su kontrolisani endokrinim sistemom. Stepen u kome se telesne masne rezerve i glukoza iz krvi koriste u mlenoj lezdi oslikava odnos izmeu obroka i proizvodnje mleka (Nocek i Russel, 1988).

Uticaj ishrane na ouvanje uslova u buragu

Uslovi u buragu moraju da se odravaju u odreenim granicama, kako bi se odrala aktivnost mikroorganizama istovremeno sa zadovoljenjem potreba krave. Za celulolitike mikroorganizme optimalna vrednost pH je 6,7 i veaodstupanja od nje ( 0,5) deluju inhibitorno. Odravanje pH u buragu postie se putem puferne aktivnosti pljuvake i uklanjanja IMK apsorpcijom. Osmotski pritisak pomae izlazak tenosti iz buraga i mreavca do listavca. Istovremeno apsorpcija IMK omoguuje da osmotski pritisak ostane na potrebnom nivou. Sniena pH vrednost utie na fermentaciju u buragu i moe da dovede do acidoze. Burag predstavlja sistem u kome se neprekidno odvija fermentacija. Da bi se ostvario taj kontinuitet potrebno je da sve supstance koje dospevaju putem hrane ili su produkt fermentacije budu uklonjene iz njega. Drugim reima ono to ulazi u burag mora da bude u ravnotei sa onim to ga naputa. Svaki proces koji poremeti ovu ravnoteu dovodi do poremeaja u radu, pa i do patolokih stanja. Prevelika proizvodnja gasova dovodi do naduna. Ukoliko se obim preivanja iz nekog razloga smanji, to dovodi do zastoja u varenju i do smanjenja konzumiranja hrane. Smanjenje konzumiranja moe da se javi i usled deficita neke hranljive


17

materije u obroku koji deluje ograniavajue na populaciju mikroorganizama. Digest se uklanja i odrava u ravnotei sa konzumiranjem hrane putem uklanjanja suve materije - varenjem ili izlaskom iz buraga. Izlazak nesvarenih materija potpomau preivanje, aktivnost mikroorganizama i pokreti buraga koji usitnjavaju estice hrane. Sitnije estice bre izlaze iz buraga od veih. Brzina usitnjavanja esticadirektno utie na obim konzumiranja hrane. Preivanje je direktno povezano sa zastupljenou vlakana u obroku i obimom konzumiranja hrane. Kabasta hrana sa vie vlakana izaziva produenje, dok vei obim konzumiranja hrane dovodi do skraenja vremena preivanja. Odnos izmeu koliine vlakana i vremena preivanja je inilac koji verovatno utie na veliinu estica koje izlaze iz buraga (Van Soest, 1982). To znai da vee konzumiranje rezultira u brem prolasku hrane kroz predeluce i da su usled toga estice koje izlaze iz buraga u proseku vee. To objanjava i smanjenu svarljivost hranljivih materija koja se povezuje sa veim konzumiranjem hrane. Kada se krava hrani uobiajenim obrokom, najgrublji materijal poreklom iz kabaste hrane kao laki pliva u gornjim slojevima sadraja buraga. Taj materijal se selektivno putem regurgitacije vraa u usta i preiva. Istovremeno manje estice bivaju noene sa tenou, koja izlazi iz buraga brzinom od 4 do 8%/h. Preivanjem se grube estice hrane usitnjavaju i natapaju vodom. Usled toga one postaju tee i vie ne plivaju u gornjim slojevima sadraja buraga, ve tonu u dublje slojeve. Odatle mogu da, zajedno sa tenom fazom, budu uklonjene iz buraga. Listavac pri tome deluje kao neka vrsta filtera koji odreuje veliinuestica koje mogu da izau iz buraga. Nedovoljna koliina grubih vlakana u obroku, usled veeg udela koncentrata ili preteranog usitnjavanja kabaste hrane, skrauje vreme provedeno u preivanju to dovodi do poveanja veliine estica koje izlaze iz buraga.


18

HRANIVA KOJA SE KORISTE U ISHRANI KRAVA

Hraniva koja se koriste u ishrani goveda se obino dele na: kabasta, koncentrovana i dodatke. Ova podela, meutim, nije savrena poto ima hraniva koja se u nju u potpunosti ne uklapaju. Kabasta hraniva se karakteriu time to imaju vei udeo vlakana (prema uobiajenoj definiciji - iznad 18% sirove celuloze), voluminozna su i u osnovi predstavljaju vegetativni deo razliitih vrsta biljaka. Zastupljenost dostupne (svarljive) energije u ovim hranivima je nia po jedinici mase ili zapremine nego kod koncentrata. Pri tome vei deo energije nalazi se u obliku celuloze i hemiceluloze. Poreenje sastava ugljeno hidratnog kompleksa nekih hraniva prikazano je u tabeli 6.

Tabela 6. Zastupljenost pojedinih ugljenih hidrata u vanijim grupama hraniva, %SM (Van Soest, 1982)

Komponenta Trave Leguminoze Zrna itarica eeri 10 5-15 Zanemarljivo Fruktozani 1-25 0 0 Skrob 0 1-7 80 Pektin 1-2 5-10 Zanemarljivo Celuloza 30-40 20-35 2-5 Hemiceluloza 30-40 8-10 7-15

Koncentrati su hraniva visokog kvaliteta, niskog sadraja vlakana i obuhvataju: zrnevlje itarica, sporedne proizvode mlinske industrije, zrnevlje leguminoza ili njihove same ili pogae kao izvore proteina i masti. Koncentrati imaju visok udeo energije po jedinici mase ili zapremine. Energija je obinozastupljena u obliku skroba, eera i drugih lako dostupnih ugljenih hidrata, masti i ulja. Problem u klasifikaciji nastaje kod mladih, visoko kvalitetnih kabastih hraniva koja po svom sastavu vie lie na koncentrovana hraniva. Na primer, lucerka koja u fazi butonizacije moe da ima 24% sirove celuloze, odnosno 36% NDF, klasifikuje se kao kabasto hranivo, dok se rezanci eerne repe sa 17% sirove celuloze i 47% NDF klasifikuju kao koncentrat.

Kabasta hraniva

U kabasta hraniva spadaju: 1. Zelena hrana sa prirodnih ili sejanih travnjaka koju obino predstavlja

smea trava i leguminoza;


19

2. Zelena hraniva sa oranica meu kojima su vie zastupljene leguminoze, najvie lucerka i crvena detelina, od itarica se sreu zeleni kukuruz i sirak, a ree i strna ita; esto se koriste i ozime ili jare meavine strnih ita i nekih leguminoza (jeam+grahorica ili graak, ovas+grahorica ili graak, penica+grahorica ili graak i sl.); od ostalih biljnih vrsta u upotrebi su uljana repica, perko, stoni kelj i dr.

3. Konzervisana kabasta hrana: seno, silaa i senaa graminea, leguminoza ili njihovih meavina;

4. Sporedni proizvodi ratarstva: slama, pleva, ljuske, glave i lie eerne repe itd.

Trave i leguminoze su veoma dobri izvori proteina, karotina, kalcijuma i drugih minerala ako se koriste na pravi nain. Kabasta hraniva odlinog kvaliteta su neophodna za ishranu visokoproizvodnih krava gde mogu da ine i do 2/3 SM obroka. Zelena hrana moe da se koristi putem ispae ili koenja. Ako je dobro organizovana, paa moe da bude odlian izvor hranljivih materija. Da bi panjak bio zaista dobar mora se odravati, ubriti i adekvatno koristiti. Paa moe da bude jeftin nain ishrane krava. Tokom vlanog i toplog perioda paa moe da obezbedi najvei deo hranljivih materija za kravu. Tokom suvljeg dela leta potrebno je da se paa dopuni nekim drugim kabastim i koncentrovanim hranivima. Da bi se ostvarila kontinuirana visoka proizvodnja mleka neophodna je adekvatna organizacija korienja i dopuna pae. Naime, nekih hranljivih materija u pai esto nema dovoljno (energija, so, Ca, P, Mg), tako da ih treba dopunski obezbediti da bi se zadovoljile potrebe krave u hranljivim materijama. Najee je potrebno obezbediti dopunski izvor energije, to se obino reava dodavanjem koncentrata. Zavisno od sastava pae, koji se gotovo svakodnevno menja, za visoku proizvodnju mleka je potrebno obezbediti i odgovarajue dopunske hranljive materije. Koenje zelene hrane ima u odnosu na pau odreenih prednosti ali i nedostataka. Pozitivno je to se time smanjuju gubici u hranljivim materijama, a negativno je to vremenski uslovi mogu da oteaju, pa i onemogue koenje zelene mase. Konzervisanje kabastih hraniva moe da se postigne sledeim postupcima: suenjem (seno), siliranjem sa niim (30-40%) udelom suve materije (silaa) i siliranjem sa viim udelom (40-50%) suve materije (senaa). Ovi postupci, svaki za sebe, ima odreenih prednosti i nedostataka. Ipak treba rei da je siliranje postalo rasprostranjen postupak konzervisanja kabastih hraniva kod nas i u svetu. Poto je u obrocima za visokoproizvodne krave veoma znaajan udeo SM, senaa (posebno lucerke) se sve vie koristi.


20

Kvalitet kabaste hrane u obrocima za krave

Trave (familija Poaceae) i leguminoze (familija Fabaceae) su osnovna kabasta hraniva kojima se hrane krave. U ranim fazama svog razvoja ova kabasta hraniva su izvanredni izvor proteina, minerala, vitamina i drugih hranljivih materija. Prema Wattiaux-u (1994) kvalitetna kabasta hrana moe da ini i vie od 60% suve materije (SM) obroka, u uslovima kada krave konzumiraju 2,5 do 3 kg SM/100 kg telesne mase (TM). U dobro izbalansiranim obrocima ova hraniva mogu da obezbede vei deo hranljivih materija i energije za krave u laktaciji (Jovanovi i sar. 1997). Kod trava i leguminoza protein je lociran najvie u listu. Leguminoze sadre vie proteina u istom stadijumu razvia. Udeo sirovog proteina u leguminozama varira izmeu 15 i 23% a u travama od 8 do 18% SM (Grubi i sar. 2001) U stablu su zastupljena preteno vlakna i to u veoj meri kod trava nego kod leguminoza u istoj fazi razvia. Meutim, vlakna su kod trava manje lignificirana nego kod leguminoza, pa su stoga svarljivija i bolje se koriste u organizmu krave. Nasuprot tome, leguminoze imaju vee koliine elijskogsadraja (sonije su) i u njemu vie rastvorenih hranljivih materija ija je hranljiva vrednost veoma visoka (tabela 7, prema Van Soest-u, 1982). Time se kompenzira neto nia svarljivost vlakana to rezultira u veoj hranljivoj vrednosti leguminoza pri istom stadijumu razvia. Pored toga, ustanovljeno je da se vlakna iz leguminoza bre fermentiu u buragu (Hinders, 1995), usled ega krave mogu da konzumiraju vie leguminoza nego trava.

inioci koji utiu na hranljivu vrednost kabastih hraniva

Najvaniji inilac koji utie na hranljivu vrednost trava i leguminoza je stadijum razvia ili fenofaza razvoja u momentu koenja za ishranu ili konzervisanje. Kako biljka postaje zrelija tako se smanjuje udeo proteina, energije, kalcijuma i fosfora, a poveava zastupljenost vlakana. Ovo je praeno i sa poveanjem procenta lignina, koji je nesvarljiv i za ivotinju nedostupan, usled ega opada energetska vrednost hraniva (Zeremski i sar. 1989, Grubi i sar. 1995). Odnos izmeu prinosa suve materije, svarljive materije i zrelosti biljke prikazan je u grafikonu 1.


21

Grafikon 1 Odnos izmeu prinosa suve materije, svarljive materije i zrelosti biljke

0

1 0

2 0

3 0

4 0

5 0

6 0

1 2 3 4 5

Faza razvoja

Prinos

SM

Suva materija Svarljiva materija

Optimum

Opadanje hranljive vrednosti trava i leguminoza sa zrelou nastupa usled smanjenja udela lista, kao svarljivijeg dela biljke (sa veim udelom proteina), i poveanja udela stabljike kao manje svarljivog dela (sa veim udelom vlakana, posebno lignina). Usled toga se smanjuje energetska vrednost hraniva. Na hranljivu vrednost kabastih hraniva utiu i drugi inioci. Na primer, mogu da postoje znaajne razlike u hemijskom sastavu pojedinih biljnih vrsta, varijeteta i kultivara. Zastupljenost proteina, udeo lista, vlakana, antinutritivnih i toksinih materija varira od vrste do vrste. Posle koenja biljne elije nastavljaju da diu. U toku suenja hraniva dolazi do smanjenja svarljive energije u senu. Kada na pokoen materijal padne kia to takoe smanjuje udeo rastvorljivih hranljivih materija u hranivu, a gubi se i deo lista. Baliranje suvie suvog sena koje je krto i lomljivo moe da dovede do znaajnih gubitaka lista. Metode spremanja kojima se suenje ubrzava, izbegava izloenost kii i smanjuje gubitak lista, omoguuju dobijanje sena vee hranljive vrednosti. Pri uvanju (lagerovanju) sena procenat vlage mora da bude nii od 14%. Seno koje se lageruje vlanije gubi hranljivu vrednost usled zagrevanja i kvarenja. Preterano vlana silaa moe da produi fermentaciju, usled ega se gube rastvorljive hranljive materije. Preterano suva silaa je dobra podloga za razvoj


22

plesni, kvarenje i pregrevanje. Zrnevlje itarica, ako se lageruje suvie vlano, takoe moe da se zagreje, uplesnivi i pokvari.

Tabela 7. Uticaj faze razvoja na udeo sirovih proteina i vlakana u SM hraniva, % (Van Soest, 1982)

Faza Udeo Ukupni

NDF ADF

razvoja lista protein Trave Pre klasanja > 50 > 18 < 55 < 33 Poetak klasanja 40-

5013-18 55-

6033-38

Klasanje 30-40

8-12 61-65

39-41

Posle klasanja 20-30

< 8 > 65 > 41

Leguminoze Pre cvetanja 40-

50> 19 < 40 < 31

Poetak cvetanja 35-45

17-19 40-46

31-35

Sredina cvetanja 25-40

13-16 47-51

36-41

Puno cvetanje < 30 < 13 > 51 > 41

Uticaj vremenskih uslova moe znaajno da smanji koncentraciju hranljivih materija hraniva koja se uvaju napolju. Pri rukovanju ovim hranivima javljaju se znatni gubici usled rastura. inioci kao to su kia, oblik i raspored kamara i trajanje uvanja utiu na gubitke hranljivih materija u hranivu. Uticaj klime moe da bude znaajan inilac. Visoka temperatura, posebno tokom noi, ubrzava sazrevanje biljaka u porastu. Pri visokoj temperaturi se manje svarljivih ugljenih hidrata deponuje u biljkama, a stvara se vie vlakana. U hladnijim klimatskim uslovima biljke akumuliraju vie svarljivih ugljenih hidrata i proteina, tako da je njihova hranljiva vrednost vea. Sunce ima znaajan uticaj na razvoj biljaka. Pri sunanom vremenu dobija se biljni materijal vee hranljive vrednosti nego pri oblanom odnosno vremenu sa malo sunca. Grad, mraz i druge vremenske nepogode mogu da ozlede list i da umanje hranljivu vrednost biljaka. Snabdevenost biljaka vodom takoe ima uticaja na njihov razvoj. Ako je nedostatak vode izraeniji, to moe da dovede do stresa i zastoja u razvoju biljke, to za rezultat ima poveanje udela vlakna i smanjenje hranljive vrednosti hraniva.


23

Sastav zemljita obino nema velikog uticaja na energetsku vrednost biljaka, ali ima na udeo pojedinih mineralnih materija. Povean udeo azota u zemljitu moe da povea sadraj ukupnih proteina u biljkama i ubrza sazrevanje trava, ali ima mali uticaj na svarljivost trava. Visok nivo ubrenja azotom moe da dovede do poveanja udela nitrata u biljkama. Mnoge bolesti biljaka, korovi i insekti mogu takoe da utiu na njihovu hranljivu vrednost.

Optimalno korienje kabaste hrane

Vrednost biljne hrane u ishrani goveda odreuje njen prinos SM po jedinici povrine i hranljiva vrednost te SM. Sa zrenjem biljke raste ukupan prinos SM, ali njena hranljiva vrednost veoma brzo opada. Najvea hranljiva vrednost SM je u vegetativnoj fazi razvoja biljaka. Meutim, u tom periodu je prinos SM mali. Kako biljka ulazi u reproduktivnu fazu i poinje da cveta, ukupan prinos SM raste ali njena svarljivost i iskoristivost opada. Usled toga se maksimalni prinos svarljive SM postie ranije nego maksimalni prinos ukupne SM. Kod trava maksi-malni prinos svarljive SM ostvaruje se pri kraju faze klasanja i na poetku faze metlienja, dok je kod leguminoza to u fazi butonizacije (stvaranja pupoljaka). U tabeli 8 prikazan je uticaj faze razvoja lucerke i vremena koenja na kvalitet sena i mogua primena takvog sena u ishrani goveda. Ne moe se mnogo uiniti da se sprei opadanje hranljive vrednosti hraniva u kasnijim fazama razvoja. Posle dostizanja optimalne faze za korienjebiljne mase svakim danom kanjenja korienja smanjuje se i koliina mleka krave hranjene takvom hranom. Postoji vie strategija za postizanje maksimalnog iskorienja hranljive vrednosti hraniva. To su: ispaa, sa takvim brojem ivotinja na pregonu, koji odgovara brzini razvoja hraniva, sejanje meavine trava i le-guminoza koje imaju razliitu brzinu razvoja u toku sezone (usklaivanje tih brzina), koenje biljne mase u ranim fazama razvoja i njeno konzervisanje u formi sena ili silae, ishrana, s jedne strane hranivima manje hranljive vrednosti krava na kraju laktacije ili u zasuenju, a s druge, davanje kvalitetnijih hraniva u fazi poveane proizvodnje mleka. Postupak spremanja, posebno konzervisanih hraniva, ima veliki uticaj na njihov kvalitet. Pri tome se mora obratiti panja na ve pomenute detalje: fazu razvoja u vreme koenja i postupak konzervisanja sa ciljem dobijanja hraniva koja e ivotinje moi vie da konzumiraju, i na taj nain u organizam unesu veukoliinu hranljivih materija.


24

Tabela 8. Kvalitet sena lucerke koene u razliitim fazama razvoja sa preporukama za korienje (Anderson i sar. 1994)

Fazarazvoja

ADF NDF SSM KSM RVH Mogua primena u ishrani

pri koenju %SM %SM %TM %TM goveda pre

cvetanja> 31 > 40 > 65 > 3,0 > 151 Visokoproizvodne krave i sve krave na poetku laktacije

poetakcvetanja

31-35 40-46 62-65 2,6-3,0 125-150 Prosene krave i mlade junice, odlino za popravku kondicije sredinacvetanja

36-40 47-53 58-61 2,3-2,5 103-124

Junad u tovu, starije junice, retko za krave (nie proizvodnje)

kraj cvetanja

41-42 54-60 56-57 2,0-2,2 87-102 Junad ili zasuene krave, uzdrni obrok posle

cvetanja43-45 61-65 53-55 1,8-1,9 74-86 Kvalitet kojine zadovoljava *

Izraunavanje pokazatelja:Svarljiva suva materija (SSM) je procena dela hraniva koji je svarljiv. Izraunava se uz korienje ADF vrednosti.SSM (%) = 88,9 [%ADF 0,779]. Konzumiranje suve materije (KSM) je procena maksimalne koliine suve materije iz kabastog hraniva koju krava moe da pojede (obraun na bazi udela NDF). KSM (% TM) = 120 : %NDF Relativna vrednost hraniva (RVH) je procena vrednosti hraniva u ishrani preivara RVH = (SSM KSM) : 1,29

Koncentrovana hraniva

Meu koncentrovana hraniva koja se koriste u ishrani krava spadaju: 1. zrnasta hraniva, 2. sporedni proizvodi prehrambene industrije, 3. hraniva animalnog porekla, 4. industrijski proizvedene smee koncentrata.

Zrnasta hraniva

U ovu grupu spadaju itarice: kukuruz, sirak, ovas, jeam, penica i ra; leguminoze: soja, graak, lupina, stoni bob, kikiriki kao i druge biljne vrste: suncokret, pamuk, uljana repica i dr. Zrnevlje itarica moe da se koristi u obliku suvog zrna ili kao visoko vlano silirano zrno. Zrnevlje itarica predstavlja najvaniji izvor energije pogotovo u obrocima za visokoproizvodne krave. Ono se obino ne daje celo ve obraeno, ime se

* Ovaj kvalitet sena zahteva znaajniju dopunu obroka energetskim hranivima i najverovatnije drugim hranljivim materijama. U nekim sluajevima moe da se daje zasuenim kravama tovnih rasa.


25

poboljava stepen njegovog iskorienja. Najei oblik obrade predstavlja mlevenje, ime se razbija omota zrna i olakava delovanje enzima. Grubo prekrupljeno zrnevlje krave najradije jedu. Suvie fino samleveno zrno moe da prouzrokuje odreene probleme, kao to su: snienje procenta masti i acidoza.

Zrno kukuruza je najrasprostranjenije koncentrovano hranivo koje se koristi u ishrani krava kod nas. Ovo hranivo ima visok udeo energije i u tom pogledu je bogatije od bilo kog drugog zrna itarica. Usled visokog udela skroba potrebno je paljivo balansirati koliinu zrna kukuruza u obroku, kako bi se izbegli problemi u varenju. Proteini kukuruza su tee razgradivi i imaju relativno nepovoljan amino-kiselinski sastav.

Klip kukuruza (zrno i koanka) je bogat izvor energije u ishrani krava. Iako sadri oko 10% manje energije nego zrno, vea zastupljenost vlakana ovog hraniva moe da bude veoma korisna u nekim obrocima.

Zrno ovsa sadri oko 15% manje energije ali ima 20-30% proteina vie nego zrno kukuruza. Takoe, vei sadraj vlakana u ovsu moe da bude koristan pri formulisanju obroka za krave.

Zrno jema je dobar izvor proteina i energije. Ako se jeam vie koristi u ishrani krava, potrebno je da se ivotinjama omogui period adaptacije. Najbolji vid obrade jema je gnjeenje. Ukoliko je zrno jema finije mleveno, ne treba da bude zastupljeno sa vie od 50% u koncentrovanom delu obroka.

Zrno penice takoe sadri dosta energije. Ako se koristi za ishranu krava, ono ne treba da ini vie od 50% koncentrovanog dela obroka. Pri njegovom uvoenju u obrok ivotinje treba da se postepeno prilagoavaju. Sve pomenute itarice mogu se koristiti i u obliku vlanog siliranog zrna. Ta praksa ima nekoliko povoljnih strana: etva vlanog zrna je 2-3 nedelje ranije, smanjuju se gubici u zrnu u vreme berbe kao i gubici pri uvanju i rukovanju hranivom, mogu se koristiti ureaji za automatsko hranjenje, nema trokova suenja zrna, ivotinje veoma rado konzumiraju vlano zrno, utroak energije za mlevenje zrna je manji (Zeremski i sar. 1982). Vlano zrno kukuruza, celo ili prekrupljeno, moe da se silira sa udelom vlage od 25 do 30%. Prekrupljeni klip kukuruza silira se sa 28-32% vlage. Procesom mleno-kiselinskog vrenja stvara se mlena kiselina koja slui kao konzervans. Ukoliko se zrno ili klip silira u silo-trenevima i drugim slinim silo-objektima potrebno je da bude grubo prekrupljeno. Ako se raspolae objektom koji obezbeuje hermetiko zatvaranje moe se koristiti i celo zrno. Propionska kiselina moe da se koristi kao dobar konzervans za vlano zrno itarica.

Zrno soje je veoma dobar izvor proteina i energije u ishrani krava. Zrno ima manji udeo proteina od same soje, ali sadri oko 18% ulja. Dnevna koliinakoja se kravama preporuuje je do 2,5 kg ili do 20% u smei koncentrata. Krave treba postepeno prilagoditi na ishranu zrnom soje, kako bi se izbegla pojava


26

proliva ili pada u konzumiranju. Sirovo zrno soje pored tripsin inhibitora sadri i enzim ureazu koji omoguuje razlaganje uree pri emu se stvara amonijak. Zbog toga, kada je ono zastupljeno u obroku, ne treba koristiti ureu kao dopunski izvor azota. Ovaj problem ne postoji kod korienja termiki obraenog zrna soje i same ili pogae koje su takoe termiki obraene. Termikim tretmanom se inaktivira tripsin inhibitor i ureaza. Termikom obradom zrna soje (iako ona u ishrani krava nije neophodna) poboljava se konzumiranje i iskoriavanje zrna, a ujedno poveava udeo nerazgradivih proteina soje to je prednost sa aspekta normiranja ove frakcije proteina u obrocima visokoproizvodnih krava (Nei i sar. 2001).

Zrno suncokreta moe da predstavlja veoma dobar izvor proteina, energije (ulja) i vlakana u ishrani krava. Ono je vrlo ukusno i krave ga rado jedu. Moe se ukljuiti do 15% u smei koncentrata.

Sporedni proizvodi prehrambene industrije

U ovu grupu spadaju sporedni proizvodi: a. industrije ulja (uljane same i pogae soje, suncokreta i uljane repice); b. mlinske industrije (mekinje, obinopenine, ree drugih itarica); c. industrije skroba (gluten, najee kukuruzni); d. industrije piva (pivski trop i pivski kvasac); e. industrije eera (rezanci eernerepe svei, suvi ili silirani i melasa).

Sama soje je hranivo koje se veoma esto koristi kao izvor proteina i to ne samo u ishrani krava. Najee se koristi sama sa 44% sirovih proteina. Pored toga koristi se i sama od oljutenog zrna soje sa 48% UP kao i pogaa koja ima oko 42% UP. Ovo hranivo se bez posebnih ogranienja (izuzev cene) moe koristiti u ishrani krava.

Sama suncokreta moe u svom sastavu da ima od 28 do 45% sirovih proteina. To zavisi od udela ljuske u sami, tako da ona koja ima vei udeo proteina ima manje vlakna. Ova sama je veoma dobar izvor proteina i fosfora i moe da se koristi praktino bez ogranienja u ishrani krava. Kada se daje odvojeno od ostalih hraniva, moe da se desi da je neke krave nerado uzimaju, stoga je najbolje da bude ukljuena u smeu koncentrata.

Sama uljane repice je sporedni proizvod u procesu dobijanja ulja iz uljane repice (Brassica napus). Obino sadri 27-34% sirovih proteina. Zbog zastupljenosti nekih nepoeljnih glukozida (eruka kiselina), ovo hranivo se koristi u manjim koliinama u ishrani mlenih krava. Smatra se da u ishrani krava ovo hranivo ne treba da bude zastupljeno vie od 15% od koncentrovanog dela obroka.

Penine mekinje se dobijaju u procesu prerade penice. Bogate su u vlaknima, sirovim proteinima i fosforu, poboljavaju ukus obroka i imaju blago


27

laksativno dejstvo. Zbog tih osobina mekinje se tradicionalno koriste u ishrani krava u vreme teljenja.

Penino stono brano sastoji se od raznih produkata procesa mlevenja zrna penice. Zbog toga je sastav ovog hraniva esto vrlo varijabilan. Stonobrano ima znatan udeo proteina i energije, ali se smatra da ne bi trebalo da u smeama koncentrata za krave bude zastupljeno sa vie od 20%. Ima sluajeva da je proizvodnja mleka opala kod krava hranjenih smeama u kojima je bilo vie od 20% ovog brana. Kukuruzni gluten je hranivo koje se dobija tokom procesa vlane ekstrakcije skroba. Obino postoje dva kvaliteta kukuruznog glutena sa 40 i sa 60% sirovih proteina. Ovo hranivo je karakteristino po niskoj razgradivosti proteina. Ono se, meutim, ne preporuuje kao dopunski izvor proteina u obrocima koji se zasnivaju na kukuruzu (silaa ili vei udeo zrna). Zastupljenost energije u kukuruznom glutenu je neto nia nego u zrnu kukuruza. Smatra se da ovo hranivo ne treba da bude zastupljeno u obroku sa vie od 2 kg jer se javljaju problemi u konzumiranju.

Pivski trop (treber) je sporedni proizvod industrije piva. Koristi se kao sve ili osuen (dehidriran). U suvoj materiji trop sadri znaajan udeo proteina i energije. Farme koje se nalaze nedaleko od pivara mogu da ga nabavljaju u sveem stanju - to je jeftinije. Sadri oko 20% suve materije i zato se u letnjim mesecima veoma lako kvari. Davanje veih koliina ovog hraniva u obroku za krave se ne preporuuje. Smatra se da pivski trop moe da ini do 20% SM ob-roka.

Rezanci eerne repe se mogu koristiti kao svei, osueni ili silirani. U svojoj SM sadre dosta energije i svarljive celuloze. Krave ih rado jedu, bilo svee ili suve. Granica za ukljuivanje u obroke visokoproizvodnih krava je do 35% SM obroka.

Melasa je sporedni proizvod industrije eera. U tenom je stanju. Bogata je u rastvorljivim eerima i mineralima. Moe da se koristi za popravljanje ukusa obroka. Poto je lepljiva koristi se i za smanjenje pranjavosti obroka. Moe da poslui kao dobar izvor brzo dostupne energije za mikroorganizme buraga kada se u obrok dodaje urea.

Hraniva animalnog porekla

U ovu grupu hraniva spadaju: riblje brano, mesno i mesno-kotano brano, ree brano od krvi, perja ili neko drugo hranivo animalnog porekla.

Mesno-kotano brano je veoma bogato u proteinima (sa velikim udelom NP), Ca i P. Obino se sastoji od dehidriranih i samlevenih sporednih proizvoda klanine industrije kao i od ivotinja koje su uginule. Poto se mesno kotano


28

brano proizvodi od razliitih vrsta ivotinja, njegov sastav je veoma varijabilan. Krava moe dnevno da konzumira do 1 kg ovog hraniva. Treba voditi rauna o tome da goveda nerado konzumiraju sva hraniva animalnog porekla. U novije vreme se kao ograniavajui inilac za korienje mesnog i mesno-kotanog brana, kao i drugih hraniva animalnog porekla u ishrani goveda javila pretpostavka da se preko ovih hraniva prenosi BSE* ili bolest "ludih krava". U veini zemalja sa razvijenim stoarstvom ovo je dovelo do zakonom propisane zabrane korienja u ishrani goveda mesnog i mesno-kotanog brana proizvedenog od svih vrsta sisara. Kod nas za sada ovakav zakon nije donet, ali je najbolje drati se ove preporuke. Zahvaljujui ovoj meri, uestalost ove bolesti u Velikoj Britaniji je znatno smanjena.

Brano od krvi se proizvodi dehidracijom i mlevenjem svee krvi koja se dobija prilikom klanja ivotinja. To je proizvod veoma bogat proteinima koji se odlikuju malom razgradivou u buragu. Ovo hranivo je jedan od najboljih izvora lizina koji se mogu koristiti u ishrani krava.

Brano od perja je sporedni proizvod klanica koji ima malu hranljivu vrednost u sirovom obliku. Termika obrada perja pod dejstvom vodene pare i povienog pritiska (tzv. hidrolizacija) poveava dostupnost proteina. Brano od perja je bogato amino-kiselinama sa sumporom i moe da predstavlja veoma pogodan izvor nerazgradivog proteina. Smatra se da se ovo hranivo veoma dobro dopunjuje sa branom od krvi, a u nekim sluajevima se krv i perje zajedno obrauju.

Riblje brano je veoma dobar izvor proteina, a posebno esencijalnih amino-kiselina. Moe da se korisiti u ishrani krava. Meutim, to je proizvod ijikvalitet veoma varira. Postoje tri osnovna kriterijuma za ocenu kvaliteta ovog hraniva: zastupljenost ukupnih proteina, razgradivost proteina i stepen oteenostiproteina. Udeo proteina varira zavisno od kvaliteta materijala koji se koristi za proizvodnju brana, zatim od udela ulja i pepela. Razgradivost zavisi od vrste ribe (ili delova tela ribe) i od duine uvanjaribe pre obrade. Pored toga, u procesu proizvodnje ribljeg brana odvaja se rastvorljivi deo proteina koji moe da se dehidrira i naknadno vrati u brano. Poveanjem udela ove komponente raste razgradivost proteina ribljeg brana.

* Bolest ludih krava (Bovine spongiform encephalopathy - BSE) je degenerativna bolest centralnog nervnog sistema goveda koja se sporo razvija. Obolele ivotinje pokazuju promenu temperamenta, nervozu i agresivnost, gube koordinaciju i teko ustaju, njihova proizvodnja mleka i telesna masa se smanjuje, iako se apetit zadrava. Ova bolest je neizleiva i sva obolela grla uginjavaju. Smatra se da je period inkubacije izmeu 2 i 8 godina, dok akutna (zavrna) faza bolesti traje od dve nedelje do 6 meseci. U Velikoj Britaniji, gde je pojava ove bolesti najmasovnija, najee obolevaju grla stara 3-5 godina.


29

Hussein i Jordon (1991) navode da se razgradivost proteina razliitih proizvoda koji se nude na tritu pod imenom "riblje brano" kree od 30 do 70%. Oteenje proteina nastaje usled suenja na visokoj temperaturi - zbog toga se poveava udeo NP ali se pritom, jednovremeno, smanjuje iskoristivost amino-kiselina. U vie istraivanja kod nas i u svetu utvreno je da je riblje brano jedan od najboljih dopunskih izvora NP zbog ega se i najvie preporuuje u obrocima visokoproizvodnih krava (Combs, 1991, Waltz i sar. 1989, Jovanovi, 1996).

Tabela 9. Preporuke za zastupljenost pojedinih koncentrovanih hraniva u obroku krava

(adaptirano prema Oraskovich-u i Linn-u, 1988) Hranivo Mogue ukljuenje u obrok Zrno jema do 50% koncentrata Rezanac eerne repe do 35% SM Zrno soje do 20% koncentrata Sama soje nema ogranienjaZrno suncokreta do 15% koncentrata Sama suncokreta nema ogranienjaSama uljane repice do 12% koncentrata Zrno lupine do 0,8 kg Lanena sama do 25% koncentrata Sladne klice do 20% SM obroka Pivski trop, suv do 4 kg ili 25% koncentrata Pivski trop, sve do 18 kg ili 20% SM Kukuruzni gluten do 2 kg Mesno-kotano brano 5% smee ili do 0,7 kg Riblje brano do 0,5 kg Brano od krvi do 0,2 kg Hidrolizovano perje do 0,7 kg Svea surutka do 2/3 potreba u vodi

Industrijski proizvedene smee i predsmee

U ovu grupu, prema Pravilniku o kvalitetu stone hrane, spadaju industrijski proizvedene smee za ishranu krava i to: kompletne, dopunske proteinske smee i predsmee minerala i vitamina. Smee koje se proizvode za ishranu krava i koje se mogu stavljati u promet prema Pravilniku o kvalitetu i


30

drugim zahtevima za hranu za ivotinje (Slubeni list SRJ, 2000 i 2001) su: 1. Potpuna smea za krave muzare (12% UP), 2. Potpuna smea za krave muzare do 20 L mleka na dan (15% UP), 3. Potpuna smea za krave muzare iznad 20 L mleka na dan (18% UP), 4. Dopunska smea za krave muzare (30% UP), 5. Potpuna smea za visoko steone junice (14% UP). Uslovi njihovog kvaliteta prikazani su u prilogu 10. Prema posebnim proizvoakim specifikacijama kod nekih proizvoaa mogu se sresti i smee drugaijeg sastava koje se rade za poznatog naruioca (odnosno ne prodaju se na tritu).

Predsmee minerala i vitamina prema Pravilniku najee se ugrauju u smee koncentrata u koliini od 1 do 2%.

Za sastavljanje obroka i smea, danas se sve vie koriste odgovarajuikompjuterski programi kojima se putem linearnog programiranja dobijaju najekonominije smee ili itavi obroci (Negovanovi i sar. 1992, Adamovi i sar. 1993)


31

HEMIJSKE OSOBINE HRANIVA KOJA SE KORISTE U ISHRANI KRAVA

Frakcije proteina u stonoj hrani

Hemijska priroda proteina pojedinih hraniva, odnosno oblik u kome su azotne materije zastupljene, je najznaajniji inilac koji odreuje stepen i brzinu razlaganja u buragu. Neproteinska azotna jedinjenja bre se razgrauju od pravih proteina, a meu pravim proteinima podloniji razgradnji su albumini i globulini od prolamina i glutelina. Prema Sniffen-u (1974 i 1987) to nije povoljno - s obzirom da upravo albumini i globulini imaju najveu bioloku vrednost. Vezani - lignificirani protein je praktino nerazgradiv, kao i onaj koji je oteen visokom temperaturom. Proteini sa disulfidnim vezama otporniji su na razgradnju od ostalih (Ha i sar., 1984, Holzer i sar., 1986, Hume, 1974). Ukupni protein hraniva ima veoma varijabilan sastav. Stoga su Sniffen i sar. (1979) doli do zakljuka da iskoriavanje proteina od strane preivara zavisi od varijacija u sastavu proteina. Ovi autori navode da sastav proteina varira ne samo izmeu, ve i unutar pojedinih hraniva, kao i da postoje velike razlike u pogledu udela rastvorljivog, razgradivog i nedostupnog (vezanog) proteina u hranivima. Grubi i sar. (1993) navode podelu ukupnih proteina hraniva na frakcije: A) NPN, B) pravi protein razgradiv u buragu i C) pravi protein u vezanom obliku koji je nerazgradiv i nedostupan za ivotinju. Frakciju A, odnosno neproteinska azotna jedinjenja ine amonijak, peptidi i amino-kiseline. Ona se u buragu veoma brzo hidrolizuju do amonijaka. Sav rastvorljivi protein u pokoenoj zelenoj masi i silaama je u obliku NPN. Povezanost rastvorljivosti proteina sa razgradivou u buragu i odgovarajuim promenama u performansama preivara uoena je od strane veegbroja autora (Chalmers i sar., 1954, Glimp i sar., 1967, Sherrod i Tillman, 1962, Tagari i sar., 1962). Rastvorljivost proteina hrane je jedan od osnovnih inilaca koji odreuje stepen razgradnje proteina u buragu (Aitchinson i sar., 1976, Evans i Biddle 1971, Krishnamoorthy i sar., 1982, Krishnamoorthy i sar., 1983, Sniffen, 1974 i Wohlt i sar., 1973). Pri tome rastvorljivost proteina najee, iako ne uvek, oznaava i njihovu pristupanost dejstvu proteolitikih enzima (Macgregor i sar., 1978). Rastvorljivi pravi protein se najee veoma brzo razlae u buragu, ali neka hraniva (riblje brano, dehidrirana lucerka) u ovoj frakciji mogu da imaju znatan deo pravih proteina ija razgradivost tee manjom brzinom. Frakciju B ine pravi proteini koji se zavisno od brzine razlaganja u buragu dele na podfrakcije B1, B2 i B3 (Sniffen i sar. 1992). Podfrakcija B1 ini


32

mali deo rastvorljivih proteina koji iznosi oko 5% kod kabastih i oko 10% kod koncentrovanih hraniva. Podfrakcija B2 je delimino razgradiva u buragu. Obim razgradnje zavisi od brzine prolaska hrane kroz burag. Ona se odreuje kao razlika izmeu frakcije rastvorljivih proteina i podfrakcije B3. Podfrakcija B3 se sporo razlae u buragu poto je ine proteini vezani za elijski zid biljnog materijala. Hemijski se odreuje kao protein koji je nerastvorljiv u neutralnom deterdentu (neutral detergent insoluble protein - NDIP). Frakciju C ini protein povezan sa ligninom, kompleksi tanina i proteina kao i produkti Maillard - ovih reakcija. Proteini ove grupe ne mogu da se razloe ni u buragu niti u tankim crevima tako da su za ivotinju nedostupni. Ova frakcija je najee zastupljena u hranivima kao to su: senaa, dehidrirano brano lucerke, pivski trop i ostatak od destilacije kukuruza. Udeo ove frakcije se odreuje kao protein koji je nerastvorljiv u kiselom deterdentu odnosno acid detergent insoluble protein (ADIP). Zastupljenost pojedinih frakcija proteina u nekim hranivima prikazana je u tabeli 10. Proteini zastupljeni u stonoj hrani mogu da se klasifikuju prema njihovoj rastvorljivosti na one koji su rastvorljivi u: vodi (albumini), rastvoru soli (globulini), alkoholu (prolamini) ili rastvoru baza (glutelini). S druge strane mogu da se klasifikuju prema njihovoj funkciji u biljci (enzimi, sturkturni protein, rezervni protein). U sveim zelenim hranivima oko 70-90% ukupnog azota inepravi proteini, a 10-30% neproteinska azotna jedinjenja (NPN). Van Straalen i Tamminga (1990) navode da se u kabastim hranivima sreutri osnovne frakcije proteina: 1. proteini lista (proseno oko 75% UP), 2. proteini lista (25% UP), i 3. proteini membrane hloroplasta. Frakcija proteina 1 sastoji se preteno od enzima hloroplasta koji se veoma brzo rastvara i razlae u buragu. Frakcija proteina 2 je meavina razliitih proteina hloroplasta i citoplazme. Brzina njene razgradivosti u buragu moe da bude veoma razliita. Proteini membrane hloroplasta (preteno hlorofil) nisu rastvorljivi i u buragu se razgrauju veoma sporo. Mali deo ukupnih proteina smeten je u mitohondrijama i elijskom jedru - njihova razgradivost nije poznata. Konano, deo proteina je inkorporiran u elijske zidove pa je stoga sporo razgradiv i veim delom nedostupan za ivotinju.

Tabela 10. Zastupljenost pojedinih komponenata proteina nekih hraniva za preivare * (Sniffen i sar. 1992), g/100 g

* Skraenice: UP - ukupni protein, RAP rastvorljivi protein, NPN - neproteinska azotna jedinjenja, ADIP - protein nerastvorljiv u kiselom deterdentu (acid detergent insoluble protein), NDIP - protein nerastvorljiv u neutralnom deterdentu (neutral detergent insoluble protein).


33

Hranivo UP RAP NPN ADIP

NDIP

U SM

uUP

uRAP

u UP u UP

Zelena lucerka u prolee 28 46 2 2 10 Zelena lucerka u leto 24 46 2 3 12 Seno lucerke - sredina cvetanja 17 28 96 14 25 Silaa lucerke - sredina cvetanja 17 45 100 18 32 Brano dehidrirane lucerke 19 28 100 17 25 Zelena masa trava u prolee 24 41 2 2 15 Zelena masa trava u leto 15 42 5 2 24 Zelena masa trava u jesen 22 43 2 2 16 Seno trava - sredina cvetanja 9 25 96 6 31 Silaa biljke kukuruza, 25% zrna

8 55 100 9 16

Silaa biljke kukuruza, 45% zrna

9 45 100 8 16

Zrno kukuruza 10 11 70 5 15 Sama suncokreta 26 30 37 5 8 Sama soje 50 20 55 2 5 Pivski trop 29 8 50 10 38 Riblje brano 67 12 0 1 1

U zrnastim, koncentrovanim, hranivima, zastupljen je preteno pravi protein i to u ljusci, perikarpu ili samom semenu. U ljusci i perikarpu dominira strukturni protein dok je u semenu najveim delom zastupljen rezervni protein (80-90%) u aleuronskom sloju i endospermu. U klici se sree jo i protein enzima. U zrnevlju itarica 10-20% proteina ine albumini i globulini a ostalih 80-90% su jednako rasporeeni izmeu prolamina i glutelina. U tom pogledu odstupaju pirina i ovas kod kojih je 70-80% proteina u obliku glutelina i samo 5-20% prolamina. U zrnevlju leguminoza 85-100% proteina ine albumini i globulini, prolamina gotovo da nema, a 0-15% ine glutelini. U hranivima animalnog porekla protein je zastupljen u enzimima, membranama, krvi (transportni proteini, na primer albumini) i miiima (mioglobin). Zavisno od porekla hraniva proteini animalnog porekla mogu znaajno da variraju u pogledu razgradivosti u buragu. Prema zastupljenosti pojedinih frakcija proteina hraniva se meusobnoznatno razlikuju. Kombinovanjem razliitih hraniva moe da se utie na udeo neraz-gradivih proteina u obroku i da se time ispune zahtevi koji se postavljaju pri sastavljanju obroka. Tako na primer novije preporuke nalau da obrok visokoproduktivnih krava u periodu najvee proizvodnje treba da sadri 18-19% UP. Od toga 60-65% treba da bude RP i 35-40% NP. U okviru RP oko 50% (ili 30-32% od ukupnih) treba da bude rastvorljivih (Grubi i sar. 1994).


34

Frakcije ugljenih hidrata u stonoj hrani

Ugljeni hidrati, kao osnovne energetske materije koje su zastupljene u hranivima koja ine obrok preivara, prema funkciji koju vre u organizmu biljaka ali i hranidbenoj vrednosti, se dele na dve osnovne grupe: strukturne i nestrukturne. Strukturni ugljeni hidrati (ili kako se drugaije zovu "vlakna") se sastoje od celuloze, hemiceluloze i lignina i zastupljeni su najvie u opnama biljnih elija. Prema Van Soest-u (1982) vlakna treba smatrati biolokom jedinicom, a ne hemijskom celinom. Kompleksna struktura zida biljnih elija sastoji se od lignina, celuloze, hemiceluloze, pektina, dela proteina, lignificiranih azotnih materija, voskova, kutina i mineralnih komponenti. Taj materijal moe da se podeli na: supstance matriksa koje su nerastvorljive i obuhvataju lignin, celulozu i hemicelulozu koji su meusobno unakrsno povezani i rastvorljive materije kao to su pektini, voskovi i proteini. Vlakna utiu na fizike osobine hraniva i smanjuju njihovu energetsku vrednost. Iako moe u znatnoj meri da bude svaren od strane mikroorganizama u buragu, elijski zid praktino nikada ne biva potpuno svaren. Enzimi koje u svojim organima za varenje lue sisari ne mogu da vare vlakna. Stoga je sa ishrambene take gledita kompleks vlakana (dietary fiber complex)definisan kao grupa supstanci koje su otporne na delovanje enzima koje stvaraju sisari.

OO

O O O

OO

Slika 6 Deo lanca celuloze

Nestrukturni ugljeni hidrati (NUH) se sastoje od eera, skroba, pektina i drugih rezervnih ugljenih hidrata. Oni predstavljaju veim delom sadraj biljnih elija. Njihov udeo u obroku izraunava se preko sledee formule:

NUH = 100 - (% sirovog proteina + %NDF + % masti + % pepela).

Ugljeni hidrati, slino kao i proteini, mogu da se klasifikuju prema brzini razlaganja u buragu (Nocek i Russel, 1988, Sniffen i sar. 1992). Frakciju A koja se brzo razgrauje ine eeri, frakciju B1 ini skrob koji se razgrauje srednjom brzinom, frakciju B2 ine sporo razgradivi ugljeni hidrati (dostupni deo elijskogzida). Frakciju C ini nedostupni deo elijskog zida. Najveim delom frakciju C ini lignin, koji je za ivotinju nedostupan. Njegova zastupljenost u biljnom


35

materijalu varira od 5 do 25% od elijskog zida, pri emu ga vie ima u leguminozama nego u travama. Zastupljenost pojedinih frakcija ugljenih hidrata u nekim hranivima prikazana je u tabeli 11. Zastupljenost eera u veini obroka za preivare je veoma niska, sa izuzetkom hraniva koja su sporedni proizvodi eerana i zelene travne mase. eeri se veoma brzo razlau u buragu. Skrob je osnovna komponenta zrnevlja itarica a zastupljen je u manjoj meri i u kabastoj hrani. Skrob iz siliranog ili termiki obraenog zrnevlja itarica razgrauje se takoe veoma brzo. Meutim, vetaki sueno zrnevlje moe da sadri znaajan deo nerastvorljivog skroba koji se sporo razlae. Pektini se kod itarica i trava sreu u zanemarljivim koliinama, ali u zelenoj masi leguminoza, njihovom zrnevlju i rezancima eerne repe njihov udeo moe da bude vei. Oni brzo bivaju fermentisani u buragu. Brzina razgradnje pojedinih frakcija ugljenih hidrata je veoma razliita.Tako se smatra da je ona kod frakcije A oko 300%/h (Sniffen i sar. 1983), to znai da praktino sav eer biva fermentisan. Sporije razgradivi, ali dostupni ugljeni hidrati (frakcije B1 i B2) se razgrauju brzinom izmeu 2 i 50%/h. Meutim, Sniffen i sar. (1992) navode da je ova brzina najee izmeu 3 i 8%/h. Mikroorganizmi buraga razlau eer i skrob kao i irok spektar polisaharida kao to su celuloza, hemiceluloza i pektini. Veoma znaajno za iskoriavanje hrane kod preivara je to to se u buragu razlae elijska opna biljnih tkiva ime sadraj elija postaje dostupan za varenje. U normalnim uslovima osnovni produkt svih procesa varenja ugljenih hidrata su tri nie masne kiseline - siretna, propionska i buterna. Pored toga stvaraju se i gasovi meu kojima su ugljendioksid i metan, kao i manje koliine kiseonika, vodonika i azota. Komponente elijskih zidova (hemiceluloza i celuloza) se u najveoj meri fermentiu u siretnu, a manjim delom i propionsku kiselinu. Ugljeni hidrati poreklom iz elijskog sadraja se preteno fermentiu u propionsku kiselinu. Jovanovi i sar. (1995a) navode da se pektini iz zidova elija fermentiu gotovo isto kao skrob ili eeri, to je bitno kada se ivotinje hrane mladom biljnom ma-som leguminoza. Relativna proporcija IMK koje se stvaraju u buragu varira zavisno od zastupljenosti nestrukturnih i strukturnih ugljenih hidrata u obroku. Obino je udeo siretne u ukupnim IMK 60-70%, propionske 15-20% a buterne 10-15% (Obraevi, 1975). Vie siretne kiseline se stvara ako se ivotinje hrane suvom kabastom hranom (seno, slama i sl.). Propionske kiseline ima vie ako je u obroku zastupljena vea koliina eera ili skroba. U sluaju da obrok sadri vee koliinelako svarljivih ugljenih hidrata, moe da doe i do stvaranja mlene kiseline i pojave acidoze buraga. Poto je siretna kiselina prekursor za sintezu mlenemasti obroci za krave treba da budu tako formulisani da stimuliu njeno stvaranje.


36

Tabela 11. Zastupljenost pojedinih komponenata ugljenih hidrata nekih hraniva za preivare * (Sniffen i sar. 1992), g/100 g

Hranivo NDF Lignin NUH Skrob u SM u NDF u SM u NUH Zelena lucerka u prolee 33 8 0 8 Zelena lucerka u leto 38 9 0 8 Seno lucerke - sredina cvetanja 46 19 7 10 Silaa lucerke - sredina cvetanja 46 19 7 10 Brano dehidrirane lucerke 45 24 7 90 Zelena masa trava u prolee 50 6 1 5 Zelena masa trava u leto 55 7 1 5 Zelena masa trava u jesen 48 7 10 5 Seno trava sredina cvetanja 67 8 1 6 Silaa biljke kukuruza, 25% zrna 52 10 0 100 Silaa biljke kukuruza, 45% zrna 41 7 0 100 Zrno kukuruza 9 11 2 90 Sama suncokreta 40 30 0 0 Sama soje 14 3 29 0 Pivski trop 42 12 0 100 Riblje brano 2 0 0 90

Tabela 12. Frakcije proteina i ugljenih hidrata u hranivima (Nocek i Russel, 1988)

Frakcija Proteini Ugljeni hidrati Dostupnost u buragu A amonijani azot, rastvor-

ljive amino-kiseline i proteini

eeri, deo skroba, fruk-tani

Visoka - od 4%/min do 2%/h (rastvorljivi)

B1 vrlo brzo razgradivi prote-ini, oligopeptidi

brzo razgradiv skrob, pektini i oligosaharidi

svarljivi(nerastvorljivi)

B2 brzo razgradivi proteini Sporo razgradiv skrob od 1 do 30%/h B3 proteini koji se razlau

srednjom brzinom brzo razgradiva vlakna

B4 sporo razgradivi proteini, delimino vezani za ADF

Sporo razgradiva vlakna

C proteini vezani za ADF Lignin nesvarljivo (0%/h)

Kod ivotinja koje se hrane u skladu sa svojim potrebama IMK se: oksidiu za energetske potrebe organizma, deponuju u tkivima (masne rezerve) ili troe za sintezu komponenata mleka. Od brzine stvaranja IMK zavisi pH tenog

* Skraenice: NDF - vlakna nerastvorljiva u neutralnom deterdentu (neutral detergent fiber),NUH nestrukturni ugljeni hidrati


37

sadraja buraga. On zavisi i od prisustva pljuvake koja sadri puferne supstance. Zavisno od obroka koji dobija, krava dnevno moe da izlui i do 170 litara pljuvake, to predstavlja veoma efikasan sistem za neutralizaciju velikih koliinakiselina koje se u buragu stvaraju (Perry, 1988).

inioci od kojih zavisi razgradivost proteina i ugljenih hidrata u buragu

U novije vreme postalo je opte prihvaeno miljenje da procesi koji se odvijaju u buragu predstavljaju osnov za uspeno korienje hranljivih materija u organizmu krave. inioci koji odreuju obim razgradnje hranljivih materija u buragu mogu se klasifikovati u nekoliko grupa koje se odnose na hranu i mikroor-ganizme koji ive u buragu (Grubi i sar., 1993 i 1995). Njihov meusobni odnos ini svojevrsnu interakciju izmeu hraniva i ivotinje koja odreuje koliko i kako ese hranljive materije obroka iskoristiti. Dobro poznavanje ove interakcije i primena tih znanja u sastavljanju obroka omoguuje puno iskorienje potencijala hraniva, kao izvora hranljivih materija, i krave koja koristei te hranljive materija stvara za ljude veoma vredne proizvode.

inioci koji utiu na razgradivost proteina

Smanjivanjem udela rastvorljivih proteina ili RP najee se poveavakoliina amino-kiselina koje se usvajaju u tankim crevima. Uobiajeni postupci kojima se to moe postii su: termika ili hemijska obrada hraniva, kao i ukljuivanje u obrok hraniva koja imaju prirodno vei udeo NP. Na razgradivost proteina kabastih hraniva moe se uticati putem uslova gajenja pri emu najveiuticaj imaju: unoenje azota u formi ubriva, zrelost biljke i sezona gajenja.

ubrenje azotnim ubrivima dovodi do smanjenja udela NP u zelenoj masi hraniva to znai da se poveava razgradivost njihovog proteina. S druge strane zrelou biljaka njihov protein postaje manje razgradiv. Stepen zrelosti biljne hrane je znaajan inilac, s obzirom na lignifikaciju koja nastupa sa zrelou, a koja vezuje jedan deo azota (5-15%) i ini ga nepristupanim (Van Soest, 1982). Drugim reima, stepen u kome je protein kabastih hraniva integrisan u strukturu biljke utie na njegovu dostupnost za dejstvo proteolitikih enzima. Van Straalen i Tamminga (1990) navode da je suenje zelene mase na suncu, bilo pri spremanju sena ili kao provenjavanje materijala za siliranje rezultiralo u smanjenju razgradivosti proteina. Usled proteolize koja se dogaatokom suenja u travnom senu obino ima vie rastvorljivih proteina nego u


38

zelenoj masi od koje je nastalo. Pored toga suenje sena rezultira u poveanjuudela NP i smanjenju brzine razgradnje. Seno trava obino ima manje rastvorljivih proteina od silae, ali vie NP (Van Straalen i Tamminga, 1990). Neproteinske forme azotnih jedinjenja su uvek prisutne u veoj meri u siliranim hranivima nego kod zelene mase. To se objanjava spontanom hidrolizom proteina usled dezorganizovanog delovanja biljnih enzima posle odumiranja elija. Ovakva aktivnost biljnih enzima je najvea u prvih nekoliko dana po siliranju, do postizanja optimalne pH vrednosti, ali je u manjoj meri evidentna jo nekoliko meseci (uperlovi i sar. 1980 i 1983, Fairbarn i sar. 1988). Na raun produkata njihovog delovanja (slobodne amino-kiseline, peptidi i amonijani azot) poveava se uee frakcije A koja se u buragu vrlo brzo hidrolizuje, a iji vei ili manji deo moe biti nepovratno izgubljen. Usled toga, pri korienju silae zapaa se na nivou duodenuma smanjenje koliine dostupnih amino-kiselina (Flores i sar. 1986). Uporedo sa delovanjem biljnih enzima odvija se i proteolitika aktivnost razliitih mikroorganizama, pri emu najvei problem predstavljaju proteolitikisojevi buternih bakterija, u manjoj meri i kvaeve gljivice, dok veina mleno-kiselinskih bakterija ne ispoljava ovu aktivnost (Skljarov i Zakaurin, 1984). Pri direktnom zakieljavanju silirane mase mineralnim ili organskim kiselinama delovanje kako biljnih enzima tako i proteolitikih mikroorganizama se zaustavlja vrlo brzo i time smanjuju gubici proteina i energije. Znaajne su i neutralne supstance, kao to je na primer formaldehid, koji protektira proteine i smanjuje njihovu razgradivost u buragu (Waldo i sar. 1973, Zafrem, 1977), a to se odraava kroz poveanje bilansa azota. Provenjavanje, odnosno poveanjeudela suve materije, takoe smanjuje aktivnost biljnih i bakterijskih proteaza (Muck i sar. 1987). Poveanjem temperature u siliranom materijalu intenzivira se i proteoliza. Po Muck-u i Dickerson-u (1988) temperatura pri siliranju ima vei znaaj za stepen proteolize nego udeo suve materije. Popov (1989) navodi da pri siliranju temperatura ne sme da prelazi 37-38 qC. Ukoliko temperatura dostigne visoke vrednosti (pri slabom sabijanju siliranog materijala) dolazi do denaturacije proteina i smanjivanja njihove svarljivosti. Slino se deava i kod baliranja ili lagerovanjem isuvie vlanog sena (Jovanovi, 1988). U tom sluaju dolazi do oteenja proteina sena usled zagrevanja biljne mase na 95 pa i vie qC. Na tako visokim temperaturama nastaju promene iji je rezultat smanjena dostupnost proteina za ivotinje (Maillard-ove reakcije). Pri vetakom suenju koncentrovanih i kabastih hraniva takoe se smanjuje udeo razgradivih proteina usled interakcije funkcionalnih grupa ostataka amino-kiselina u molekulima proteina i nastanka novih jedinjenja sa umreenim vezama (Popovi i sar., 1988).


39

Na razgradivost proteina u buragu moe uticati i tehnika hranjenja ivotinja, odnosno promene u pogledu rasporeda davanja, nivoa i odnosa kabastih i koncentrovanih hraniva. I nain ishrane, odnosno davanje kompletnog obroka ili pojedinanih hraniva ima takoe odreenog uticaja. Odnos kabaste i koncentrovane hrane u obroku direktno utie na aktivnost mikroorganizama i sastav mikroflore u buragu (Ili, 1990). Poveanim udelom kabastih hraniva usporava se prolazak hraniva kroz burag, a time se poveava razgradivost. Po pravilu davanje obroka sa vie kabaste hrane dovodi do poveanog obima razgradnje proteina. Takvi obroci omoguuju vii pH tenog sadraja buraga to povoljno deluje na aktivnost mikroorganizama. U okviru preteno kabastih obroka razgradivost proteina je vea kod ivotinja hranjenih sveom zelenom masom nego ako dobijaju seno. To je verovatno zbog aktivnosti proteaza koje su zastupljene u sveem materijalu, to se dopunjuje delovanjem enzima mikroorganizama. Uticaj uestalosti hranjenja takoe moe da ima odreenog uticaja na razgradivost proteina u buragu. ee davanje hrane stabilizuje fermentaciju u buragu i poveava konzumiranje suve materije. Viekratno davanje obroka sa veim udelom koncentrata dovodi do ubrzanja prolaska hrane kroz predeluce. Kod obroka koji se preteno sastoje od kabastih hraniva ovakav efekat poveanjabroja hranjenja nije zapaen (Robinson i Sniffen, 1985). Razliitim metodama obrade moe da se postigne zatita (protektiranje) proteina hrane od razgradnje u buragu. Postoji vei broj postupaka koji omoguujuda se to postigne kod hraniva u kojima dominiraju razgradivi proteini. Primer za to je termika obrada sojine same i sirovog zrna soje. Lynch i sar. (1987), Waltz i Stern (1987) i Nocek (1985) su utvrdili da neobraena sama soje ima 14% NP, obraenauobiajenim postupkom 45%, na 120 C - 59%, na 130 C - 71%, na 140 C - 82%. Grubi i sar. (1995) ustanovili su da je udeo NP bio za sirovo zrno soje 23%, termiki obraeno zrno soje (60 C) - 21%, samu soje 31%, oljuteno zrno soje tostirano 35 minuta na 95-105 C - 63% i oljuteno zrno soje tostirano 35 minuta na 105-115 C - 72%. Slian efekat se postie i delovanjem supstanci kao to su formaldehid, tanini, izopropanol, propanol, etanol i dr.

inioci koji utiu na razgradivost ugljenih hidrata

Najvaniji inilac od koga zavisi kako i koliko e se hranljivih materija iskoristiti iz nekog biljnog hraniva je faza razvia, odnosno zrelost. Odmicanjem faze razvia zastupljenost proteina, dostupne energije, kalcijuma i fosfora se smanjuje, dok se udeo vlakana poveava. Istovremeno se poveava i zastupljenost lignina. Pored toga to je sam nesvarljiv, lignin oteava razgradnju celuloze i hemiceluloze koje bi mogle da budu iskoriene. To je osnovni razlog to iz biljaka u kasnijim fazama razvia ivotinje mogu da iskoriste manje energije.


40

Kod trava i leguminoza veina hranljivih materija se nalazi u listu. Kako biljka raste proporcionalno uee listova se smanjuje, a raste udeo stabljike. Ukoliko se biljka vie puta kosi, svaki sledei otkos ima vei udeo lista a manji stabljike. Stabljike u sebi sadre vie vlakana, tako da je njihova svarljivost manja. Kao rezultat toga u biljci se smanjuje udeo proteina a raste procenat strukturnih ugljenih hidrata. Pored toga, u elijskim zidovima zrelijih biljaka ima sve vie lignina. Wattiaux (1994) navodi da do smanjenja razgradivosti ugljenih hidrata, a time i hranljive vrednosti biljaka, dolazi usled smanjenog udela lista, manje zastupljenosti proteina, poveanog udela stabljike i vee zastupljenosti strukturnih ugljenih hidrata, poveane lignifikacije stabljike i opadanja razgradivosti njene suve materije u buragu, to za posledicu ima smanjenu energetsku vr

Documents

Grubić-Ishrana Visoko proizvodnih krava