Hemijsko biološke bojeve glave

Biolo ko Hemijske bojeve glave

Uvod:Oznaka NBC ozna ava nuklearno, biolo ko hemijsko ratovanje ( nuclear, biological and chemical). Bojeve glave koje su namenjene za biolo ko i hemijsko ratovanje spadaju u oru e masovnog uni tenja. Ovaj tip oru a i na in ratovanja po eo je da se razvija u toku prvog svetskog rata od strane nema koh hemi ara D erarda redera, ovo oru e je razvijano u strogoj tanjnosti i u posleratnom periodu jer je po enevskom ugovoru potpisanom 17. juna 1925. ovakav tip ratovanja strogo zabranjen.

Hemijsko naoru anje:Ovakav tip bojevih glava mo e se koristiti i kod raketnog i kod artiljerijskog naoru anja, kao i u ru nim bombama ili direktin ispu tanjem u atmosferu iz kanistera ili nekih aviona koji su opremljeni opremom za ispu tanje hemikalija. Kao konstruktori na zadatak je da ove bojeve glave do u na cilj i pravilno i na to ve oj povr ini rasprsnu hemikalije, ostali zahtevi nisu toliko bitni kao to je velika brzina leta ili na in leta projektil, jer on isklju ivo deluje hemikalijam koje se nalaze u bojevoj glavi. Neke od naj e e kori enih hemikalija su:y y y y y

Nervni gasovi Iritatori za plu a i ko u Defoliant Razni liklimatori (suzavci) Kao i razne me avine ovih gasova i nekih drguih supstanci

Ranijh godina ve ina bojevih glava ovog tipa su izra ivane iz jednbog dela i to tako to je oko use projektila stavljano punjenje od visoko eksplozivnih materija, sa upljinom u sredini, u kojoj je ulivana hemikalija. Ovakva konstrukcija bojevih glava je bila vrlo rizi na za skladi tenje i transport jer je pored eksplozije eksplozivnog punjena moglo do i i do curenja hemikalija ime bismo ugrozili ivote osoblja koji rukuju projektil. Pored ovoga ovakav tip bojevih glava je imao mogu nost dolazka do isticanja hemikalija i gubitka njihovih osobina prilikom dugog skladi tenj. Bilo je te ko takvu municiju transportovati i na kraju uni tavati. Kasnih godina razvoja ovog tipa municije razvijene su dvodelne bojeve glave gde je kemikalija i eksplozivno punjenej bilo odvojeno a njihovo spajanje je izvr avano na vatrenom polo aju ili u toku samog leta projektila do cilja. Osnovnin zahtevi koje ovakvav tip bojevih glava treba da ispuni je:1


y y y y y

Da nose to ve u koli inu heemikalija Da pri aktiviranju na cilju obezbede to bolje raspr ivanje hemikalija u punjnju Da obezbede lako i sigurno rukovanje bojevim glavama kao i njihov transport Da bude napravljen od materijala koji ne e reagovati sa hemikalijama Konstrukcija bojeve glave mora da obezbedi pra njenje i vad enje hemikalija ako je potrebno izvr iti njihovo uni tavanje.

Ovakav tip bojevih glava se naj e e koristi kod raketnog naoru anja jer imaju veliki kapacitet i mogu primiti veliku koli inu hemikalija. Najve i problem kod projektovanja ovakvog tipa naoru anja jeste brzo i efikasno raspr ivanje hemikalija na cilju. Ovo se mo e odraditi na nekoliko na ina, a odabir na ina zavisi o d fizi kih osobina hemikalija. Ukoliko se koriste ne zapaljive hemikalije, njihovo raspr ivanje se izvodu uz pomo eksplozivnog punjenja, koje mora biti odvojeno od hemikalije. U koliko je hemikalija zapaljiva njeno raspr ivanje se vr i na neki drugi na ina naj e e se prmenjuje raspr ivanje uz pomo priridonog gasa, Neke ne zapaljive hemikalije se u atmosferu mogu pustisti i kao produkti sagorevanja pirotehni kih sme a, primer ovog tipa raspr ivanja je suzavac i gasovi za iritaciju plu a i ko e.

Hemikalije koje imaju na iru primenu su: Senf gas (Mustard gas) dobio je naziv zbog svoje zute boje jer u sebi sadr i veliku koli inu sumpora iprilikom kontakta sa ko om na njoj nastaju veliki plihovi. Razvijen je 1916. godine za pootrebe nema ke armije, ali njigov prvobitna naziv je bio LOST zbog nau nika koji su radili na njegovom otkri u Lomel i Stejnkop, tek kasnije je dobio dana nji naziv. On se raspr uje na vi e na ina i nekoi od tih na ina su ispu tanje iz aviona, kao i ugradnja u raketne i artiljerijske projektile.Slika 1. Kraste na rukama usled izlo enosti ko e master gasa

Sarin je bezbojna, bez mirisa te na supstanca otkrivena 1938. Godine od strane Nema ke armije, kasnije je zabranjena za kori enje od strane ujedinjenih nacija jer se svrstava u oru ja masovnog uni tenja. Osoba koja je izlo ena ovoj hemikalij gubi kontrolu na svojim telom po inje da bali, povra a, dolazi do su enja zenica kao i bolova u predelu grudi i na kraju umire, ak i male doze sarina

2


ukoliko se ne tretiraju na vreme mogu izazvati smrt. On napada nerve i zato na kraju izaziva paralizu i smrt.

Slika 2. Bojeva glava iz II Svetskog rata napunjena sarinom

LSD-25 otkrio ga je 1938 godine vajcarski nau nik Albert Hofman iz gljigvica koje ive na klasju ra i. Izaziva halucinacije, danas se mo e na i u vidu tableta, gela, karton i a, kori en je od strane obave tajnih slu bi jer su drogirani vojnici odavli va ne informacije do kojih na drugi na in nisu mogli do i. Danas je njegova upotreba zabranjena i smatra se jakim narkotikom. Gas CS (suzavac) je specijalno hemijsko ru no ili pu ano sredstvo uglavnom na bazi CS-a (klorobenzilidenemalonoonitrila) ili defenola. Spada u li na sredstva za za titu i obvezatno je koristiti gas-maske prilikom njegove upotrebe. Mo e bit pakovan u raznim oblicima i ambala i (ve inom u metalnom. Du ina sagorijevanja sme e zavisis od koli ine hemijske supstance. Ovakva sredstva su zabranjena za normalnu uporabu i prodaju u gore navedenim oblicima, jer su kao takvi dozvoljeni samo policiji i vojsci. Kod aktiviranja ili bacanja takvih hemijskih supstanci treba obratiti pa nju na smer vetra i vremenske prilike i zabranjena je upotreba u zatvorenom prostoru. VX suspstance su jako otrovne hemikalije i koriste se samo u hemijskom ratovanju. Znaci izlo enosti ovom gasu su curenje iz nosa, nedostatak vazduha oduzetot mi i a.

Na in primene i odre ivanje koli ine supstance: Dovoljna koli ina hemikalija se naziva osnovna smrtonosna doza. U zaga enoj atmosferi ovek e udahnuti koli inu vazduha koja je proporcionalna koncentraci hemikalije atmosferi i koli ine vazduha koju udahne. Koli ina vazduha koju ovek udahne zavisi od godi ta i da li je ovek aktivan ili ne. Aktivan ovek udahne oko 40 l min , dok ovek koji se odmara udahne nekih 10 l min . Proizvod koncentracije hemikalija i vremena izlo enosti moze slu iti kao mera za koli inu mg min hemijske materije i naziva emo je doza . m3 Doza koja izazove smrtnost u 50% slu ajeva kod neza ti enih izlo enih ljudi, nazivamo SD50, doza koja izaziva 50% onseposobljavanja neprijateljskih snaga nazivamo OD , i sigurnu 50 dozu koja moze biti iznad na ih trupa a da ne do e do onesposobljavanja jedinica3


ozna avamo sa DS. Ukoliko je doza manja od potrebne onda se za uni tenje nekog cilja koristi vi e projektila.

Na slede oj tabeli emo videti kolike su doze od nekih gore pomenutih hemikalija: Doza Hemijska supstanca SD50 Senf gas Sarin LSD - 25 CS F supstance VX supstance 10 5 1500 150

Veli ina prostora na kome se mo e stvoriti smrtonosna doza hemijske materije zavisi od slede ih faktora:y y y

Tipa hemijske materije Meterolo kih uslova (brzina, pravac vetra) Tip podloge (vegetacija, objekti, oblik zemlji ta, nadmorska visina, itd) Za prora un potrebne doze koja e biti ba ena na neku povr inu koristi se jedna ina

izvedena uz pomo dijagrama sa slike 3. koji je nacrtan za razne hemikalije:4

3

g in OD50 200 DS do 25 do 5

50 z 7560

3 z 5

0.2


Slika 3 Dijagram efikasnosti Sarina u vetrovitim uslovima

a) Koli ina hemikalije ba ena na cilju se izra unava uz poomo obraca (1). M hm ! n M , Gde je: n broj bojevih glava ba enih na cilju M masa hemijskog punjenja u kg

b) Ako je poznata povr ina cilja koji ga amo odre ujemo njegovu najve u dimenziju koja je normalna na pravac vetra i na polovini te dimenzije uzimamo ta ku koja je centar kruga koga opisujemo oko cilja,polupre nik tog kruga se odre uje na osnovu slede e formule:

RS !

1 A US 25


Gde je: US je sigurnosni dodatak koji koristimo zbog rasturanja projektila na cilju, za odre ivanje tog dodatka usvojili smo slede e empirijske izraze: Za nevo ene raketne projektilei artiljerisku municiju:U S ! 3.5V p 200 ( m )

Za vo ene raketne projektile i avio bombe:

U S ! 2Vc ( m ) ,Ovde je Vp rasturanje projektila u horizontalnoj ravni i uzima se iz balsiti kih tablica. Dobijenu vrednost iz izraza (2) uvek uve avamo za nekoliko procenata. Vc je rasturanje oko kruga pogodaka i poznata je vrednost za sve raketne sisteme.

Na osnovu ovih podataka mo emo odredditi i faktor k:DS V M cm

k!

Gde je: DS - sigurna doza V brzina vetra c) Sa dijagrama vrednost Ls predstavlaj daljinu sigurne zone merene niz vetar.Totalna povr ina zatrovanog podru ja se odra uje tako to se na krug polupre nika Rs nacrtaju tangente pod uglom u odnosu na normalan pravac vetra. Ta povr ina je prikazana na iznosi slici 4. i predstavlja povr inu ograni enu ta kama 1 2 3 4 5 1. Ugao6


6 ako je pravac vetra nepromenjljiv, a ako se menja tokom vremena ugao

iznosi

20. Dijagram sa slike se daje za sve hemikalije i vremenske uslove pa an osnovu njega mozemo odrediti sve potrebne pareametre vezane za konstrukciju bojevih glava sa hemijskim punjenejm.

Slika 4. Odre ivanje zatrovanog podru ja z vreme vetrovitih uslova

Biolo ko naoru anje:Spada u strate ko naoru anje a ne takti ko i u njega ubrajamo razne viruse i bakterije kojim emo zaraziti neprijateljske vojnike i vegetaciju na njihovoj teritoriji. Razvoj ovog tipa anoru anja obavijen je elom tajni pa i nemamo nekih zna ajnih podataka to se ti e ovog oru ja, znamo samo da se bojeve glave sastoje od plasti nog ku i ta u koga stavljamo viruse i bakterije i ure aj koji slu i za rasipanje supstnce na cilju. Zbog toga to bojeve glave sadr e uglavnom ive bakteriji i viruse, njih moramo skladi titi u posebnim prostorijam na niskim temperaturam, pa je njihovo odr avanje veoma skupo. Kao i hemijska tako i biolo ka naoru anja su zabranjena po enevskoj konvenciji.7


Literatura:1. 2. 3. 4. 5. 6. Slobodan Jaramaz, Warheads Design and Therminal Ballistics, Beograd 2000. Slobodan Jaramaz, Konstrukcija projektila hendaut, Beograd 2011. http://en.wikipedia.org/wiki/Sarin http://en.wikipedia.org/wiki/CS_gas http://en.wikipedia.org/wiki/Nerve_agent http://en.wikipedia.org/wiki/Chemical_weapon

8


9

Documents

Hemijsko biološke bojeve glave