hPK..odredjivanje kisika

  • View
    216

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of hPK..odredjivanje kisika

  • 8/18/2019 hPK..odredjivanje kisika

    1/19

    UNIVERZITET U ZENICI

    Mašinski fakultet u Zenici

    Odsjek za inženjersku ekologiju

    Inženjering zaštite oda

    !azreta "ejzi#

      HPK (KPK), ODREĐIVANJE KISIKA

    Seminarski rad 

    Mentor$

    %oc& dr& Nusret I'a'oi#

    Zenica( )*+,&

  • 8/18/2019 hPK..odredjivanje kisika

    2/19

    SADRŽAJ

    1. UVOD....................................................................................................................................3

    2. PARAMETRI ZAGAĐENOSTI OTPADNIH VODA......................................................4

    3. HEMIJSKA POTROŠNJA KISIKA (HPK)......................................................................4

      3.1. OTVORENA TITRIMETRIJSKA REFUKS METODA.......................................!

      3.2. ZATVORENA SPEKTROFOTOMETRIJSKA REFUKS METODA.................."

    4. REZUTATI ISPITIVANJA...............................................................................................#

      4.1. OTPADNE VODE INDUSTRIJE POU$DISPERZIJE I DISPERZIJE.................#

      4.2. OTPADNE VODE INDUSTRIJE PRERADE MESA................................................#

      4.3.OTPADNE VODE INDUSTRIJE PRERADE VO%A I POVR%A...........................1&

      4.4. OTPADNE VODE INDUSTRIJE PRERADE RI'E.................................................11

    !. ODREĐIVANJE KISIKA...................................................................................................#

      !.1. INKEROVA METODA.......................................................................................1&

      !.2. EEKTROMETRIJSKA METODA........................................................................12

    . ZAKJU*AK......................................................................................................................13

    ". ITERATURA...................................................................................................................14

    2

  • 8/18/2019 hPK..odredjivanje kisika

    3/19

    1. UVOD

    -rirodna oda( .ošto je jedno' iskorištena za odre/enu na'jenu .ostaje u.otrije0ljena

    ili ot.adna oda& 

    -re'a .orijeklu( ot.adne ode 'ogu 0iti srstane u$

    • ku#anske 1 do'a#e( fekalne2

    • industrijske

    • o0orinske

    %o'a#a ot.adna oda .redstalja .rirodnu odu .ri0ližnog kaliteta koja je u.otrije0ljena za

    ku3anje( .ranje ili sanitarne .otre0e u do'a#instu& Za do'a#e ot.adne ode iz 4itaog  jednog naselja ili grada( sa 'ali' ili nikaki' udjelo' industrijski3 ot.adni3 oda( i koje

    sadrže i zna4ajan udio ot.adni3 oda iz razli4iti3 ustanoa i jani3 institucija( 4esto se koristi

    nazi sanitarne ot.adne ode&

    Ukoliko je za to naselje ili grad karakteristi4na i razijena industrijska .roizodnja i ukoliko

    se i industrijske ot.adne ode 1uz odre/eni ste.en o0rade2 is.uštaju u gradsku kanalizacionu

    'režu i 'ješaju sa do'a#i'( odnosno sanitarni' ot.adni' oda'a( onda se tako nastala

    s'jesa nazia ko'unalna ili gradska ot.adna oda&

    Ot.adne ode u 4ije' sastau do'iniraju 3u'ani ili žiotinjski ekskre'enti( a koje uglano'

     .oti4u iz nužnika( štala i sli4no( naziaju se fekalne ot.adne ode&

    Industrijske ot.adne ode o0u3ataju se one ot.adne ode koje ne ode ne.osredno i

    isklju4io .orijeklo iz do'a#insta& Industrijske ot.adne ode nastaju u fa0rika'a i

    industrijski' .ogoni'a nakon u.otre0e ode u .rocesu .roizodnje& Osnona karakteristika

    oe gru.e ot.adni3 oda je eo'a elika raznorsnost sastaa&

    O0orinske ode sa'o se ujetno 'ogu nazati ot.adni' oda'a& Usljed se e#eg

    one4iš#enja at'osfere( a zati' i ze'ljišta( o.aženo je da o0orinske ode 4ine zna4ajne izore

    one4iš#enja .rirodni3 oda& Oe ode se for'iraju kao .oršinski otjecaj od .adaina i

    oto.ljenog snijega s ur0anog .odru4ja& U oe ode se u0rajaju i ot.adne ode od .ranja

    uli4ni3 .oršina( trotoara itd.5+6

    3

    https://bs.wikipedia.org/wiki/Voda https://bs.wikipedia.org/wiki/Voda

  • 8/18/2019 hPK..odredjivanje kisika

    4/19

    2. PARAMETRI ZAGAĐENOSTI OTPADNIH VODA

    -ara'etri koji se koriste za odre/ianje sadržaja organski3 'aterija u ot.adni' oda'a su$

    •  0iološka .otrošnja kisika 17-82

    • 3e'ijska .otrošnja kisika 1!-82

    • uku.an organski ugljenik 1TOC2&[3]

    3. HEMIJSKA POTROŠNJA KISIKA (HPK)

    8ada je u .itanju odre/ianje .otre0e za kiseoniko' 7-8 , analiza je naj4eš#e dooljna( ali

    nije ko'.letna( jer u adekatno izedeno' testu o0i4no .redstalja sa'o 9, : .otre0e za kiseoniko'& %a 0i se iz'jerila uku.na .otre0a za kiseoniko' .eriod 'jerenja 7-8 'orao 0i

     0iti 'nogo duži( što 0i za3tijealo dodatne 'jere .redostrožnosti u .ogledu .otrošnje

    kiseonika za nitrifikaciju& Z0og toga se uodi .ara'etar koji se nazia 3e'ijska .otrošnja

    kisika 1!-82&

    !e'ijska .otrošnja kisika je ažan .ara'etar za is.itianje kaliteta oda 1 oda za .i#e(

    rijeka( industrijski3 ot.adni3 oda itd&2

    !e'ijska .otrošnja kisika ozna4aa dio organske 'aterije .ro.orcionalno zaisno od

    u.otrije0ljenog 3e'ijskog oksidansa( strukture organske 'aterije i .ostu.ka dokazianja&

    !e'ijska .otrošnja kisika je koli4ina O)  ekialentna .otrošeno' di3ro'atu za oksidaciju

    organski3 'aterija i oksida0ilnog dijela neorganski3 'aterija u odre/enoj za.re'ini

     .oršinske ili ot.adne ode koja se is.ituje&

    !-8 se 'ože s'atrati kao a.roksi'atina 'jera teoretske .otrošnje kiseonika( tj& kao

    koli4ina O)  koja se .otroši .ri .ot.unoj oksidaciji organski3 ko'.onenti u neorganske

     .roizode& Zna4aj rijednosti !-8 zaisi od sastaa ode; za gradske ot.adne ode je !-8 

    realna 'jera teoretske .otrošnje kiseonika jer se eliki 0roj .risutni3 jedinjenja oksidiše 1

  • 8/18/2019 hPK..odredjivanje kisika

    5/19

    >lika +& -rikaz a.arature za odre/ianje !-8 rijednosti

    Metode za odre/ianje !-8$

    +& Otorena titri'etrijska refluks 'etoda

    )& Zatorena titri'etrijska refluks 'etoda

    ?& Zatorena s.ektrofoto'etrijska refluks 'etoda

    -rinci. za +& i )& 'etodu je isti$ ot.adna oda se refluksira sa jaki' oksidacioni' sredsto'

    8 )Cr )O@ u ,*:=tnoj !)>OA  i nakon ) sata( titracijo' sa standardni' rastoro'

    feroa'oniju'sulfata se odre/uje išak neizreagoanog di3ro'ata&

    8od )& 'etode u reakciju oksidacije ulaze i eentualno .risutne is.arljie ko'.onente&

    8od ?& 'etode se razlikuje sa'o korak odre/ianja neizreagoanog di3ro'ata 1ili .ak  nastalog Cr ?B jona2 4ija se koncentracija odre/uje s.ektrofoto'etrijski& %i3ro'at se redukuje

     .re'a jedna4ini$

      Cr )O@ )= B +A !B B 9e  ) Cr ?B B @ !)O&

    8ao katalizator se koristi Dg)>OA( za oksidaciju teško oksida0ilni3 jedinjenja& %odatak 

    !g>OA s.re4aa oksidaciju 3loridnog jona u 3lor&

    3.1. OTVORENA TITRIMETRIJSKA REFUKS METODA

    %io uzorka ode se refluksira na +A°C u .risustu !g>OA( sa .oznato' koli4ino' 8 )Cr )O@ i

    katalizatoro' Dg)>OA u jakoj !)>OA  u toku odre/enog .erioda u ko'e se dio di3ro'ata

    redukuje .risutni' oksida0ilni' 'aterija'a& -reostali di3ro'at se nakon 3la/enja titriše

    feroa'oniju'sulfato' uz feroin kao indikator& -aralelno se uradi slije.a .ro0a( u kojoj je

    uzorak is.itiane ode za'ijenjen destiloano' odo'& Izra4unaa se !-8 rijednost iz

    koli4ine redukoanog di3ro'ata 1+ 'ol di3ro'ata je ekialentan +&, 'ola kiseonika2&

    5

  • 8/18/2019 hPK..odredjivanje kisika

    6/19

    -rora4un$

    gdje su$

      a i 0 = za.re'ine utrošenog feroa'oniju'=sulfata za titraciju slije.e .ro0e i .ro0e sa

    uzorko'( 'F(

    M = 'olaritet feroa'oniju'=sulfata(

     = za.re'ina uzorka korištena u .ro0i( 'F&

    -ostu.ak 

    -renese se )* 'F uzorka ode 1raz0laženog .o .otre0i2 u reakcioni 0alon od ),* 'F i doda

    +* 'F rastora kaliju'=di3ro'ata 1c G *(*A+9@'olHF2& %oda se nekoliko kuglica i do0ro

     .ro'iješa& O.rezno se doda ?* 'F sre0rosulfatHsu'.orne kiseline 1+* g Dg)>OA u ?, 'F

    ode se doda u

  • 8/18/2019 hPK..odredjivanje kisika

    7/19

    3.2. ZATVORENA SPEKTROFOTOMETRIJSKA REFUKS METODA

    -rinci.

    Metoda se zasnia na 'jerenju o.tike .ro.ustljiosti uzorka( koji sadrži nastali Cr ?B  jon ili

    neizreagoani di3ro'atni jon& Naj4eš#e se odre/uje nastali Cr ?B( s.ektrofoto'etrijski na

    9)*n'&

    Odre/ianje

    7lago .ro'ukati sadržaj kiete 1kieta sadrži ) 'F konc& !)>OA B Dg)>OA i *& 'F +N

    8 )Cr )O@2( .ažljio dodati *(, 'F uzorka 1ili odgoarajui alikot2( zatoriti reakcionu kietu i

    snažno .ro'ukati( .ri #e'u tre0a 0iti o.rezan jer sadržaj u0rzo .ostane rlo ru#& Zagrijaati

    reakcionu kietu u ter'oreaktoru ) sata na +A