hPK..odredjivanje kisika

8/18/2019 hPK..odredjivanje kisika

1/19

UNIVERZITET U ZENICI

Mašinski fakultet u Zenici

Odsjek za inženjersku ekologiju

Inženjering zaštite oda

!azreta "ejzi#

HPK (KPK), ODREĐIVANJE KISIKA

Seminarski rad

Mentor$

%oc& dr& Nusret I'a'oi#

Zenica( )*+,&


2/19

SADRŽAJ

1. UVOD....................................................................................................................................3

2. PARAMETRI ZAGAĐENOSTI OTPADNIH VODA......................................................4

3. HEMIJSKA POTROŠNJA KISIKA (HPK)......................................................................4

3.1. OTVORENA TITRIMETRIJSKA REFUKS METODA.......................................!

3.2. ZATVORENA SPEKTROFOTOMETRIJSKA REFUKS METODA.................."

4. REZUTATI ISPITIVANJA...............................................................................................#

4.1. OTPADNE VODE INDUSTRIJE POU$DISPERZIJE I DISPERZIJE.................#

4.2. OTPADNE VODE INDUSTRIJE PRERADE MESA................................................#

4.3.OTPADNE VODE INDUSTRIJE PRERADE VO%A I POVR%A...........................1&

4.4. OTPADNE VODE INDUSTRIJE PRERADE RI'E.................................................11

!. ODREĐIVANJE KISIKA...................................................................................................#

!.1. INKEROVA METODA.......................................................................................1&

!.2. EEKTROMETRIJSKA METODA........................................................................12

. ZAKJU*AK......................................................................................................................13

". ITERATURA...................................................................................................................14

2


3/19

1. UVOD

-rirodna oda( .ošto je jedno' iskorištena za odre/enu na'jenu .ostaje u.otrije0ljena

ili ot.adna oda&

-re'a .orijeklu( ot.adne ode 'ogu 0iti srstane u$

• ku#anske 1 do'a#e( fekalne2

• industrijske

• o0orinske

%o'a#a ot.adna oda .redstalja .rirodnu odu .ri0ližnog kaliteta koja je u.otrije0ljena za

ku3anje( .ranje ili sanitarne .otre0e u do'a#instu& Za do'a#e ot.adne ode iz 4itaog jednog naselja ili grada( sa 'ali' ili nikaki' udjelo' industrijski3 ot.adni3 oda( i koje

sadrže i zna4ajan udio ot.adni3 oda iz razli4iti3 ustanoa i jani3 institucija( 4esto se koristi

nazi sanitarne ot.adne ode&

Ukoliko je za to naselje ili grad karakteristi4na i razijena industrijska .roizodnja i ukoliko

se i industrijske ot.adne ode 1uz odre/eni ste.en o0rade2 is.uštaju u gradsku kanalizacionu

'režu i 'ješaju sa do'a#i'( odnosno sanitarni' ot.adni' oda'a( onda se tako nastala

s'jesa nazia ko'unalna ili gradska ot.adna oda&

Ot.adne ode u 4ije' sastau do'iniraju 3u'ani ili žiotinjski ekskre'enti( a koje uglano'

.oti4u iz nužnika( štala i sli4no( naziaju se fekalne ot.adne ode&

Industrijske ot.adne ode o0u3ataju se one ot.adne ode koje ne ode ne.osredno i

isklju4io .orijeklo iz do'a#insta& Industrijske ot.adne ode nastaju u fa0rika'a i

industrijski' .ogoni'a nakon u.otre0e ode u .rocesu .roizodnje& Osnona karakteristika

oe gru.e ot.adni3 oda je eo'a elika raznorsnost sastaa&

O0orinske ode sa'o se ujetno 'ogu nazati ot.adni' oda'a& Usljed se e#eg

one4iš#enja at'osfere( a zati' i ze'ljišta( o.aženo je da o0orinske ode 4ine zna4ajne izore

one4iš#enja .rirodni3 oda& Oe ode se for'iraju kao .oršinski otjecaj od .adaina i

oto.ljenog snijega s ur0anog .odru4ja& U oe ode se u0rajaju i ot.adne ode od .ranja

uli4ni3 .oršina( trotoara itd.5+6

3

https://bs.wikipedia.org/wiki/Vodahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Voda


4/19

2. PARAMETRI ZAGAĐENOSTI OTPADNIH VODA

-ara'etri koji se koriste za odre/ianje sadržaja organski3 'aterija u ot.adni' oda'a su$

• 0iološka .otrošnja kisika 17-82

• 3e'ijska .otrošnja kisika 1!-82

• uku.an organski ugljenik 1TOC2&[3]

3. HEMIJSKA POTROŠNJA KISIKA (HPK)

8ada je u .itanju odre/ianje .otre0e za kiseoniko' 7-8 , analiza je naj4eš#e dooljna( ali

nije ko'.letna( jer u adekatno izedeno' testu o0i4no .redstalja sa'o 9, : .otre0e zakiseoniko'& %a 0i se iz'jerila uku.na .otre0a za kiseoniko' .eriod 'jerenja 7-8 'orao 0i

0iti 'nogo duži( što 0i za3tijealo dodatne 'jere .redostrožnosti u .ogledu .otrošnje

kiseonika za nitrifikaciju& Z0og toga se uodi .ara'etar koji se nazia 3e'ijska .otrošnja

kisika 1!-82&

!e'ijska .otrošnja kisika je ažan .ara'etar za is.itianje kaliteta oda 1 oda za .i#e(

rijeka( industrijski3 ot.adni3 oda itd&2

!e'ijska .otrošnja kisika ozna4aa dio organske 'aterije .ro.orcionalno zaisno od

u.otrije0ljenog 3e'ijskog oksidansa( strukture organske 'aterije i .ostu.ka dokazianja&

!e'ijska .otrošnja kisika je koli4ina O) ekialentna .otrošeno' di3ro'atu za oksidaciju

organski3 'aterija i oksida0ilnog dijela neorganski3 'aterija u odre/enoj za.re'ini

.oršinske ili ot.adne ode koja se is.ituje&

!-8 se 'ože s'atrati kao a.roksi'atina 'jera teoretske .otrošnje kiseonika( tj& kao

koli4ina O) koja se .otroši .ri .ot.unoj oksidaciji organski3 ko'.onenti u neorganske

.roizode& Zna4aj rijednosti !-8 zaisi od sastaa ode; za gradske ot.adne ode je !-8

realna 'jera teoretske .otrošnje kiseonika jer se eliki 0roj .risutni3 jedinjenja oksidiše 1


5/19

>lika +& -rikaz a.arature za odre/ianje !-8 rijednosti

Metode za odre/ianje !-8$

+& Otorena titri'etrijska refluks 'etoda

)& Zatorena titri'etrijska refluks 'etoda

?& Zatorena s.ektrofoto'etrijska refluks 'etoda

-rinci. za +& i )& 'etodu je isti$ ot.adna oda se refluksira sa jaki' oksidacioni' sredsto'

8 )Cr )O@ u ,*:=tnoj !)>OA i nakon ) sata( titracijo' sa standardni' rastoro'

feroa'oniju'sulfata se odre/uje išak neizreagoanog di3ro'ata&

8od )& 'etode u reakciju oksidacije ulaze i eentualno .risutne is.arljie ko'.onente&

8od ?& 'etode se razlikuje sa'o korak odre/ianja neizreagoanog di3ro'ata 1ili .ak nastalog Cr ?B jona2 4ija se koncentracija odre/uje s.ektrofoto'etrijski& %i3ro'at se redukuje

.re'a jedna4ini$

Cr )O@ )= B +A !B B 9e ) Cr ?B B @ !)O&

8ao katalizator se koristi Dg)>OA( za oksidaciju teško oksida0ilni3 jedinjenja& %odatak

!g>OA s.re4aa oksidaciju 3loridnog jona u 3lor&

3.1. OTVORENA TITRIMETRIJSKA REFUKS METODA

%io uzorka ode se refluksira na +A°C u .risustu !g>OA( sa .oznato' koli4ino' 8 )Cr )O@ i

katalizatoro' Dg)>OA u jakoj !)>OA u toku odre/enog .erioda u ko'e se dio di3ro'ata

redukuje .risutni' oksida0ilni' 'aterija'a& -reostali di3ro'at se nakon 3la/enja titriše

feroa'oniju'sulfato' uz feroin kao indikator& -aralelno se uradi slije.a .ro0a( u kojoj je

uzorak is.itiane ode za'ijenjen destiloano' odo'& Izra4unaa se !-8 rijednost iz

koli4ine redukoanog di3ro'ata 1+ 'ol di3ro'ata je ekialentan +&, 'ola kiseonika2&

5


6/19

-rora4un$

gdje su$

a i 0 = za.re'ine utrošenog feroa'oniju'=sulfata za titraciju slije.e .ro0e i .ro0e sa

uzorko'( 'F(

M = 'olaritet feroa'oniju'=sulfata(

= za.re'ina uzorka korištena u .ro0i( 'F&

-ostu.ak

-renese se )* 'F uzorka ode 1raz0laženog .o .otre0i2 u reakcioni 0alon od ),* 'F i doda

+* 'F rastora kaliju'=di3ro'ata 1c G *(*A+9@'olHF2& %oda se nekoliko kuglica i do0ro

.ro'iješa& O.rezno se doda ?* 'F sre0rosulfatHsu'.orne kiseline 1+* g Dg)>OA u ?, 'F

ode se doda u


7/19

3.2. ZATVORENA SPEKTROFOTOMETRIJSKA REFUKS METODA

-rinci.

Metoda se zasnia na 'jerenju o.tike .ro.ustljiosti uzorka( koji sadrži nastali Cr ?B jon ili

neizreagoani di3ro'atni jon& Naj4eš#e se odre/uje nastali Cr ?B( s.ektrofoto'etrijski na

9)*n'&

Odre/ianje

7lago .ro'ukati sadržaj kiete 1kieta sadrži ) 'F konc& !)>OA B Dg)>OA i *& 'F +N

8 )Cr )O@2( .ažljio dodati *(, 'F uzorka 1ili odgoarajui alikot2( zatoriti reakcionu kietu i

snažno .ro'ukati( .ri #e'u tre0a 0iti o.rezan jer sadržaj u0rzo .ostane rlo ru#& Zagrijaati

reakcionu kietu u ter'oreaktoru ) sata na +A°C( nakon 4ega se kieta izadi iz

ter'oreaktora i ostai da se o3ladi& Nakon +* 'inuta 3la/enja .onoo 0lago .ro'u#kati

kietu i ostaiti da se .ola3ko 3ladi do so0ne te'.erature& Nakon 3la/enja staiti kietu na

.railan na4in u s.ektrofoto'etar i o4itati rijednost za !-8 1'g O)HF2 .o odgoaraju#oj

'etodi s3odno .riloženo' u.utstu&5)6

Dnaliza !-8 o.isana je u najkra#i' crta'a i ilustratino .rikazana na slici )&

>lika )& Dnaliza !-8

7


8/19

!-8 test je .ri'enlji sa'o za eo'a zaga/ene ode& Z0og eo'a 'ale osetljiosti

.rocedure nije 'ogu#e .recizno utrditi .otrošnju kiseonika od sa'o nekoliko 'gHl O)&

-ostoji test za nisku .otrošnju( ali on je .ri'enljiiji za ode sa .otrošnjo' ), 'gHl O)( što je

suiše isoko za rednosti koje se o4ekuju u reltino 4isti' oda'a&[4]

edna od glani3 nedostataka oog testa je nes.oso0nost da se definiše razlika iz'e/u

'aterija koje su 0iorazgradie i one koje nisu& Z0og toga se koristi odnos 7-8 ,H!-8 se 'ože

.os'atrati kao 'jera 0iodegrada0ilnosti organski3 jedinjenja u odi& -ošto 7-8 odgoara

9,: oksidacije .risutne organske 'aterije( a !-8 odgoara +**:( onda je oaj odnos

+**$9,( odnosno +(,A$+& Oo je slu4aj kod ko'unalni3 ot.adni3 oda kod koji3 je !-8

rijednost od A,*=,** 'gHF( a 7-8 se kre#e oko ?+* 'gHF& Z0og toga je .ri'jena oog

odnosa eo'a korisna za analiti4are&

>lika ?& Odnos 7-8 ,H!-8

!-8 i'a o0i4no e#e rijednosti od 7-8,( jer se e#ina tari 'ože 3e'ijski oksidirati( a

'anje 0iološki razgraditi&

Dko se 7-8, i !-8 jako razlikuju( tj& 7-8 ,H!-8 teži nuli( to zna4i da je teško 'ikro0iološkirazgradljio zaga/enje ot.adni3 oda( a ako taj odnos teži + onda se radi o la3ko

'ikro0iološki razgradljio' zaga/enju&

8o'unalne ot.adne ode 1 i .oršinske ode zaga/ene oi' oda'a2 i'aju isok oaj odnos

jer se u oda'a iz do'a#insta .retežno nalaze 0iodegrada0ilne organske 'aterije& Teže

razgradie organske 'aterije su znak industrijskog zaga/enja.[5]

8


9/19

4. REZUTATI ISPITIVANJA

4.1. OTPADNE VODE INDUSTRIJE POU$DISPERZIJA I DISPERZIJA

Ot.adne ode industrije 0oja 1dis.erzije( .oludis.erzije2 su uglano' ot.adne ode nastale .ranje' tankoa i o.re'e nakon .roizodnje odre/ene šarže .roizoda& To naj4eš#e rezultira

nastajanje razrije/ene 0oje kao ot.adne ode& I'aju#i u idu ostale ode za is.iranje(

koncentracija sus.endoani3 su.stanci u ot.adnoj odi 'ože znatno arirati&

Ot.adne ode oe industrije se sastoje od ode i ko'.onenti 0oja 1uglano' 4rste su.stance

koje su sus.endoane u ot.adnoj odi2& Oe ot.adne ode ne 'ogu 0iti is.uštene direktno u

janu kanalizaciju jer ne zadooljaaju neke 'aksi'alno dozoljene izlazne .ara'etre kao

što su 'utno#a( 3e'ijska .otrošnja kiseonika 1!-82( 0iološka .otrošnja kiseonika 17-8 ,2 iuku.no sus.endoane Jestice& Dnaliza is.irni3 oda industrije 0oja koja je koriš#ena u

eks.eri'entalno' dijelu rada je data u ta0eli +&[4]

Ta0ela +& Rezultati is.itianja ot.adne ode industrije .olu=dis.erzije i dis.erzije

P++-/+ N+0+ 567/ MDV J58+ -

HPK ),+** +), 'g O)Hl

4.2. OTPADNE VODE INDUSTRIJE PRERADE MESA

-rerada 'esa i .eradi i'a naje#i uticaj na staranje ot.adni3 oda& Najiše ode se koristi za

4iš#enje i ota.anje 'esa& 8od .ranja i 4iš#enja o.re'e i .rostorija dolazi do sa.iranja 'esni3

ko'ada od o0rade u slinik što .oe#aa sadržaj !-8( 'asno#e i sus.endoani3 'aterija u

ot.adnoj odi& >astojci koji se dodaju 'esu u idu za4ina tako/er dos.ijeaju u ot.adnu odu

kao .osljedica .ranja 'ašina ili .rosi.anja nadjea .riliko' .renošenja do .unilice i sa'og .unjenja u oitke& Na taj na4in se tako/er .oe#aa sadržaj 7-8( uku.ni3 sus.endoani3

'aterija( te ulja i 'asti u ot.adnoj odi& U .rocesi'a gdje se koriste enzi'i za o'ekšaanje

'esa( .ostoji o.asnost od nji3oog unošenja u ot.adne ode .ranje' radni3 .oršina i

'ašina gdje se rši o'ekšaanje( što .oe#aa uku.ni sadržaj 7-8 i znatno uti4e na

efikasnost 0iološkog tret'ana ot.adni3 oda&

Ta0ela data u nastaku daje .regled izršeni3 'jerenja kaliteta ot.adni3 oda koje se u

odotoke is.uštaju iz .ogona za .reradu 'esa& Ta0ela tako/er daje .odatke o grani4ni'

9


10/19

rijednosti'a .okazatelja i dozoljene grani4ne rijednosti koncentracija o.asin3 i štetni3

'aterija u ot.adni' oda'a koje se is.uštaju u .rirodni .rije'nik u skladu sa -railniko' o

grani4ni' rijednosti'a o.asni3 i štetni3 'aterija za te3nološke ot.adne ode .rije nji3oog

is.uštanja u siste' jane kanalizacije odnosno u drugi .rije'nik 1K>luž0ene noine "7i!L(

0r& ,*H*@2(

Ta0ela )& -okazatelji u ot.adni' oda'a iz .ogona za .reradu 'esa u 7i!

P++-/ J58+ -

I9-

567/ :

6/;+56 65

O/;+5 65 5:7/ 9+

7;:


11/19

Ta0ela ?& -okazatelji u ot.adni' oda'a iz .ogona za .reradu o#a i .or#a u 7i!

P++-/ J58+ -

I9-

567/ :

6/;+56 65

O/;+5 65

5:7/ 9+

7;:astojci koji se dodaju ri0i u idu za4ina tako/er

dos.ijeaju u ot.adnu odu kao .osljedica .ranja 'ašina ili .rosi.anja& Na taj na4in se

tako/er .oe#aa sadržaj 7-8( uku.ni3 sus.endoani3 'aterija( te ulja i 'asti u ot.adnoj

odi&

11


12/19

Ta0ela A& -okazatelji u ot.adni' oda'a iz .ogona za .reradu ri0e u 7i!

P++-/ J58+ -

I9-

567/ :

6/;+56 65

O/;+5 65

5:7/ 9+

7;:


13/19

8isik dos.ijea u odu a.sor.cijo' iz at'osfere ili kao .roizod fotosinteze .ri

raz'nožaanju odeni3 algi& Ras.adanje' organski3 'aterija u odi koncentracija kiseonika

o.ada( što ukazuje da je oda zaga/ena& Rastoreni kiseonik se naj4eš#e izražaa kao sadržaj

O) u 'gHF&

Metode odre/ianja

Rastoreni kiseonik se odre/uje .ri'jeno' jodo'etrijske 'etode 1inkler=oa 'etoda2 i

elektro'etrijske 'etode 1.ri'jena 'e'0ranske elektrode2&

!.1. INKEROVA METODA ODREĐIVANJA RASTVORENOG KISEONIKA

Vinkleroa 'etoda 1inkler2 odre/ianja rastorenog kiseonika zasnia se na oksidaciji

'angan 1II2=3idroksida( u alkalnoj sredini( u 'angan1IV2=3idroksid&

Uzorkoanje

Uzi'anje uzoraka ode rši se naj.ogodnije u.otre0o' sljede#eg .ri0ora$

- Pta. dužine +(, '

- Fi'ena kutija ( o0ojena 0ijelo' 0ojo'

- >taklene 0oce .o inkler=u sa 0rušeni' 4e.o' odre/ene za.re'ine( cca +** 'l(

o0ilježene 0rojei'a i sadržino' u 'l

- Metalna cije za .unjenje .o Merckel=u

- Ter'o'etar za 'jerenje te'.erature ode

Uzi'anje uzorka

Fi'ena kutija ezana za šta. sa 0oca'a s.ušta se u odu na du0inu *(, '& 8ad se 0oce

na.une( izu4e se kutija i oda .ros.e niže od 'jesta uzi'anja i .onoo uz'e& Oo tre0a

.onoiti tri .uta& 7oce se .ažljio zatore da ne ostane ni jedan 'je3ur zraka i stae se

šti.aljke radi o0ez0je/enja .riliko' trans.orta& -ri uzi'anju uzorka( .rije nego se 0oce

13


14/19

zatore( u .ru 0ocu u kojoj #e se odre/iati kisik od'a3 se doda *(, 'l oto.ine MnCl ) i

alkalna oto.ina 8I& -ri uzi'anju ode tre0a .ret3odno iz'jeriti njenu te'.eraturu&

-rinci. odre/ianja kisika u odi .o inkler=u

Oto.ljeni kisik oksidiše Mn1O!2) u Mn1O!2? u alkalnoj sredini& 8ad se oto.ina zakiseli u

.risustu 8I oslo0a/a se jod u ekialentnoj koli4ini kisika( koji se titriše sa Na)>)O? u

.risustu škro0a&

>lika A& 7oca .o inkler=u

-ri0or i 3e'ikalije$

• A* : oto.ina MnCl) 1 MnCl) Q A!)O2

• Dlkalna oto.ina 8I

• 8oncentroana !CF( 0ez "e

• + : oto.ina škro0a

• nH+** oto.ina Na)>)O@

-ostu.ak

U uzorak se od'a3 na terenu doda *(, 'l oto.ine MnCl )( zati' *(, 'l alkalne oto.ine 8I

is.od .oršine te4nosti& 7oca se zati' .ažljio i u krug okre#e& -ošto se talog slegne( nakon

14


15/19

nekoliko 'inuta se .onoo .ro'u#ka i ostai da se taloži& U .risustu kisika talog #e 0iti

'rke 0oje( a u odsustu 0ijele& -oslije taloženja 0rzo se doda ? 'l koncentroane !Cl i .ošto

se talog oto.io titriše se sa nH+** Na)>)O? do sla0o žute 0oje& -oslije dodatka škro0ne oto.ine

titriše se do o0ez0ojenja&

-rora4un

-ri .rora4unu se uzi'a olu'en 0oce i olu'en u.otrije0ljeni3 reagenasa& >adržaj kisika u

odi se ra4una .o izrazu$

S+5>+ =7=+ ? V(N+2S2O3 )@ F(N+2S2O3 )@& B V=7= C68 1 ['gHd'=? ]

"G *(


16/19

koje ti .linoi i'aju u zraku& Dt'osferski tlak na .oršinu ode( te te'.eratura( su faktori

koji utje4u na koncentraciju oto.ljenog kisika i zato se 'oraju ta4no o4itati i iz'jeriti&5?6

IZRDDVDNE 8ONCENTRDCIE 8I>EONI8D -RE8O -ROCENTD ZD>ISEND

8oncentracija rastorenog kiseonika se uzražaa u 'gHF ili u .rocenti'a zasi#enja& -rocenti

zasi#enja 1saturacije2 kiseoniko' izra4unaaju se na slede#i na4in$

Ta0ela ,& Maksi'alna koncentracija kiseonika na razli4itoj te'.eraturi

T-;+/:+, K68/+8+ +7/66 =7=+, -B

* +A(9)

, +)(

+* ++(??

+, +*(+,

), (?

16


17/19

R9:/+/ 7;/++

U skladu s Ured0o' o standardu kako#e oda 1 (( Narodne noine(( 0roj


18/19

-re4iš#aanje ot.adni3 oda se o0alja da 0i se s.rije4ilo zaga/ianje ze'ljišta( ode i

azdu3a( o4uao .rirodni .rije'nik za druge na'jene 1odosna0ijeanje( rekreacija i dr&2 i

zaštitio odeni sijet&

!-8 test je .ri'jetlji sa'o za eo'a zaga/ene ode&

Najažnija .rednost oe 'etode je 0rzina kojo' se 'ože do#i do rezultata u odnosu na 7-8&

Za oaj test .otre0no je ot.rilike ? sata( što je znatno 'anje u odnosu na , dana( koliko je

.otre0no za 7-8 ,&

U slu4aju kad su u .itanju iz'jerene rijednosti ot.adni' oda'a nakon nji3oog tret'ana i

'aksi'alno dozoljene koncentracije( kada su iz'jerene rijednosti dosta e#e od

dozoljeni3 i iz oog razloga neo.3odno je .ro uložiti na.ore da se s'anje koncentracije

organskog o.tere#enja u ot.adni' oda'a .rensteno .ri'jeno' 'jera .reencije nastanka

zaga/enja( te gradnja odgoaraju#i3 ure/aja za tret'an ot.adni3 oda&

". ITERATURA

5+6 3tt.$HH&3ecnis&co'Hkoncetracija=kiseonika=u=odi( 1Okto0ar )*+,&god&2

18

http://www.hecnis.com/koncetracija-kiseonika-u-vodihttp://www.hecnis.com/koncetracija-kiseonika-u-vodi


19/19

5)6 3tt.$HHtf&uni0l&orgH'aterijalnastani.red'etiH***,?His.itiH'aterijalzakolokij&.df (1Okto0ar )*+,&god&2

5?6 3tt.$HH&sras.o.oic&co'H7aza:)*znanja:)*doku'entiH-olj&i:)*.re3rHII:)*razredH-raktiku':)*)*+*:)*oda&.df ( 1Okto0ar )*+,&god&2

5A6 3tt.$HHidk&org&rsH.=contentHu.loadsH)*+?H+)H97ORI>FDV&.df (1Okto0ar )*+,&god&2

5,6 3tt.$HH&tfzr&uns&ac&rsHContentHfilesH*HMonitoring azdu3a i oda&docW ( 1Okto0ar )*+,&god&2

596 3tt.$HH&o0z&3rH3rH.dfH)*+?HAsjednicaH*@=Infor'acijaostanjuikalitetiodateizori'aoneciscenjaodana.orucjuOsjecko=

0aranjskezu.anije&.df ( 1Okto0ar )*+,&god&2

5@6 3tt.$HH&ladars&netHsr=>-=CXrlHVladaHMinistarstaH'grH>erisiH-osloanjeH%ocu'entsHTU:)*-rerada:)*'esa&.df (1Noe'0ar )*+,&god&2

56 3tt.$HH&ladars&netHsr=>-=CXrlHVladaHMinistarstaH'grH>erisiH-osloanjeH%ocu'entsHTU:)*-rerada:)*oca:)*i:)*.orca&.df ( 1Noe'0ar )*+,&god&2

5-=CXrlHVladaHMinistarstaH'grH>erisiH-osloanjeH%ocu'entsHTU:)*-rerada:)*ri0e&.df 1Noe'0ar )*+,&god&2(

19
http://tf.unibl.org/materijal_nastavni_predmeti/800053/ispiti/materijal_za_kolokvij.pdfhttp://tf.unibl.org/materijal_nastavni_predmeti/800053/ispiti/materijal_za_kolokvij.pdfhttp://www.sraspopovic.com/Baza%20znanja%20dokumenti/Polj.i%20prehr/II%20razred/Praktikum%202010%20voda.pdfhttp://www.sraspopovic.com/Baza%20znanja%20dokumenti/Polj.i%20prehr/II%20razred/Praktikum%202010%20voda.pdfhttp://idk.org.rs/wp-content/uploads/2013/12/6BORISLAV.pdfhttp://idk.org.rs/wp-content/uploads/2013/12/6BORISLAV.pdfhttp://www.tfzr.uns.ac.rs/Content/files/0/Monitoring%20vazduha%20i%20voda.docxhttp://www.obz.hr/hr/pdf/2013/4_sjednica/07-Informacija_o_stanju_i_kvaliteti_voda_te_izvorima_oneciscenja_voda_na_porucju_Osjecko-baranjske_zupanije.pdfhttp://www.obz.hr/hr/pdf/2013/4_sjednica/07-Informacija_o_stanju_i_kvaliteti_voda_te_izvorima_oneciscenja_voda_na_porucju_Osjecko-baranjske_zupanije.pdfhttp://www.obz.hr/hr/pdf/2013/4_sjednica/07-Informacija_o_stanju_i_kvaliteti_voda_te_izvorima_oneciscenja_voda_na_porucju_Osjecko-baranjske_zupanije.pdfhttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Documents/TU%20Prerada%20mesa.pdfhttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Documents/TU%20Prerada%20mesa.pdfhttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Documents/TU%20Prerada%20voca%20i%20povrca.pdfhttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Documents/TU%20Prerada%20voca%20i%20povrca.pdfhttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Documents/TU%20Prerada%20voca%20i%20povrca.pdfhttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Documents/TU%20Prerada%20ribe.pdfhttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Documents/TU%20Prerada%20ribe.pdfhttp://tf.unibl.org/materijal_nastavni_predmeti/800053/ispiti/materijal_za_kolokvij.pdfhttp://www.sraspopovic.com/Baza%20znanja%20dokumenti/Polj.i%20prehr/II%20razred/Praktikum%202010%20voda.pdfhttp://www.sraspopovic.com/Baza%20znanja%20dokumenti/Polj.i%20prehr/II%20razred/Praktikum%202010%20voda.pdfhttp://idk.org.rs/wp-content/uploads/2013/12/6BORISLAV.pdfhttp://www.tfzr.uns.ac.rs/Content/files/0/Monitoring%20vazduha%20i%20voda.docxhttp://www.obz.hr/hr/pdf/2013/4_sjednica/07-Informacija_o_stanju_i_kvaliteti_voda_te_izvorima_oneciscenja_voda_na_porucju_Osjecko-baranjske_zupanije.pdfhttp://www.obz.hr/hr/pdf/2013/4_sjednica/07-Informacija_o_stanju_i_kvaliteti_voda_te_izvorima_oneciscenja_voda_na_porucju_Osjecko-baranjske_zupanije.pdfhttp://www.obz.hr/hr/pdf/2013/4_sjednica/07-Informacija_o_stanju_i_kvaliteti_voda_te_izvorima_oneciscenja_voda_na_porucju_Osjecko-baranjske_zupanije.pdfhttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Documents/TU%20Prerada%20mesa.pdfhttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Documents/TU%20Prerada%20mesa.pdfhttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Documents/TU%20Prerada%20voca%20i%20povrca.pdfhttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Documents/TU%20Prerada%20voca%20i%20povrca.pdfhttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Documents/TU%20Prerada%20voca%20i%20povrca.pdfhttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Documents/TU%20Prerada%20ribe.pdfhttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mgr/Servisi/Poslovanje/Documents/TU%20Prerada%20ribe.pdf