1

HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA GOVEDA

Uvod

Gajenje goveda zahteva posebne organizacione i higijenske mere. Ove mere treba da budu zasnovane na

naučnim saznanjima. Pri njihovom sprovoĎenju treba da se vodi računa o fiziološkim karakteristikama goveda u

različitim fazama reprodukcionog procesa, proizvodnje mleka i tova. Na farmama je potrebno izdvojiti

odvijanje pojedinih faza proizvodnje mesa i mleka i time stvoriti mogućnost specijalizacije odgovarajućih

zahvata koji su usmereni na sprovoĎenje higijenskih mera.

Tehnološki proces proizvodnje

Tehnološki proces reprodukcije, odnosno proizvodnje teladi, započinje prirodnim parenjem ili veštačkim

osemenjavanjem junica i krava. Posle oplodnje plotkinje se vraćaju u svoju proizvodnu jedinicu, gde se

zadrţavaju sve do na 3-5 dana pred poroĎaj. Krajem 7. meseca graviditeta krave se zasušuju i prebacuju u staju

za zasušene krave. U ovoj staji formiraju se dve grupe krava, i to prva sa kravama od 7 do 8 meseci, a druga sa

kravama od 8 do 9 meseci graviditeta. Na osnovu evidencije o izvršenom osemenjavanju, utvrĎenom graviditetu

i orijentacionom danu poroĎaja, krave iz druge grupe se na 3 do 5 dana pred poroĎaj prebacuju iz staje za

zasušene krave u porodilište.

Dolaskom u porodilište plotkinje se najpre peru i dezinfikuju u posebnoj kabini, a zatim se uvode u

boksove za poroĎaj u samom porodilištu. Kada se završi poroĎaj i izbaci posteljica, krave se prebacuju iz boksa

na leţište porodilišta. U porodilištu one ostaju 10 do 15 dana, a zatim se vraćaju u svoju proizvodnu jedinicu.

Telad se po roĎenju odvajaju od majke i posle pranja i dezinfekcije specijalnim kolicima odvoze u

profilaktorijum i stavljaju u individualne boksove, u kojima se najpre hrane kolostrumom, a kasnije mlekom.

Posle 7 do 15 dana telad se iz profilaktorijuma prebacuju u telićarnik i po 5 do 7 u grupi stavljaju u grupne

boksove. Iz grupnih boksova se telad 2 do 3 puta dnevno puštaju u zajedničko napajalište, gde se hrane mlekom

odnosno zamenom za mleko, a prihranjivanje senom i koncentratima vrši se u boksovima. U uzrastu od oko 100

dana telad se sa farme otprema u tovilište ili u druge pogone za dalje gajenje priplodnog podmlatka.

Osnovni higijenski principi

gajenja goveda

Za uspešno gajenje u govedarstvu veoma je značajno očuvanje zdravstvenog stanja, odnosno

sprečavanje pojave bolesti kod teladi. Profilaksa bolesti teladi počinje higijenom smeštaja i ishrane krava u

zadnja 3 meseca, kada je razvoj fetusa posebno intenzivan, uz dnevno povećanje mase 600-800 g. Ranije je već

naglašeno da krave treba da se zasuše 6-8 nedelja pre teljenja. U periodu zasušenja krave treba da se hrane kao

da daju 10 L mleka na dan, uz obezbeĎenje odgovarajućih količina makro- i mikroelemenata i vitamina. Posle

roĎenja, sušenja i dezinfekcije pupka tele treba da konzumira kolostrum najkasnije do 6 sati. Neophodno je o

ovome voditi računa zbog toga što se sastav kolostruma menja iz časa u čas, kao i propustljivost crevnog zida za

imunoglobuline. Propustljivost crevnog zida za krupne molekule, kao što su imunoglobulini, drastično se

smanjuje 24 sata posle roĎenja. Kako sirište još nije dovoljno razvijeno tele moţe odjednom da konzumira samo

1,0-1,5 L kolostruma. Zbog toga tele u prvoj nedelji treba napajati 3 puta na dan, sa ukupno 3-4 L kolostruma

odnosno mleka. Na početku druge nedelje količina mleka se povećava na 6-7 L na dan, a sirište se razvija u

dovoljnoj meri da moţe primiti ovu količinu u dva puta. Relativno dobro je poznato da vreme zgrušavanja

mleka u sirištu zavisi od temperature mleka. Pored temperature značajna je i maksimalna higijena kod pripreme

mleka. Higijensko-dijetetski propusti u prvim danima ţivota rezultiraju pojavom proliva. Loši higijenski uslovi

smeštaja izazivaju u teladi afekcije respiratornog trakta, koje se manifestuju u starosti od 3 nedelje i dalje. Loši

mikroklimatski uslovi generalno pogoduju razvoju respiratornih afekcija, primarno virusne etiologije, uz kasnije

zapaljenje pluća pri sekundarnoj bakterijskoj infekciji. Osnovni predisponirajući faktori za pojavu respiratornih

bolesti kod teladi su nedovoljna ventilacija, povećana vlaţnost i koncentracija amonijaka u klasičnim stajama. U

2

poluotvorenim stajama i u nadstrešnicama telad su često izloţena nepovoljnom delovanju atmosferskih

padavina, direktnog udara vetra i sunčevih zraka, kao i vlaţnog leţišta. Najveći higijenski nedostaci utvrĎuju se

u raznim, adaptiranim objektima u kojima se različiti negativni klimatski faktori često udruţuju sa promajom.

Kao što je ranije naglašeno povećana temperatura sredine i tela nadraţuje preko receptora CNS, odnosno

hipotalamus, posle čega slede različite promene u organizmu koje rezultiraju smanjenjem uzimanja hrane,

količine mleka i prirasta. Savremena proizvodnja mleka i mesa ekonomična je samo u termički neutralnoj zoni.

Termički neutralna zona, prema navodima brojnih autora, iznosi od 14,4 do 15,5 C. Proizvodnja mleka kod

krava počinje da se smanjuje ako temperatura vazduha preĎe 20 C. Sa druge strane, mnogi podaci upućuju na to

da niske temperature i ispod 0 C uz izdašnu ishranu ne moraju izazvati znatnije smanjenje proizvodnje mleka.

Pri tome dolazi i do povećanja masnoće u mleku.

Smeštaj goveda, a posebno teladi i junadi, na rešetkastim podovima iznad kanala za tečni stajnjak, uz

neodgovarajuću ventilaciju i promaju, dovodi do prehlade i pogoduje pojavi afekcija respiratornih organa

zarazne etiologije. To je posebno često u jesen i u proleće, odnosno u periodu visoke vlaţnosti vazduha. Treba

imati u vidu da jaka i duţetrajnija izloţenost suncu moţe negativno delovati na spermatogenezu bikova.

Osnovni elementi smeštaja

muznih krava

Staje za muzne krave treba da omoguće odgovarajući smeštaj krava i njihovog podmlatka sa povoljnim

mikroklimatskim i drugim uslovima koji obezbeĎuju odgovarajuću dobrobit, ishranu, muţu i uklanjanje

ekskremenata.

Staja za muzne krave treba u prvom redu da zaštiti ove ţivotinje od loših vremenskih uslova. Načinom

izgradnje leţišta i drugih površina u ovim stajama treba da se svede rizik od povreda na najmanju moguću

meru. Uvek treba imati u vidu da dekubitis, šepavost, oštećenja vimena i sisa, kukova i druge povrede mogu

nastati zbog klizavih podova, uskih leţišta, neodgovarajućih kanala za osoku, kao i manipulativnih prostora. Za

ishranu i napajanje krava treba obezbediti adekvatan prostor i odgovarajuće ureĎaje. Pored toga, treba opremiti

poseban prostor za lečenje, pripust ili osemenjivanje krava, korekciju papaka, kao i druge intervencije.

Osnovni cilj u gajenju muznih krava je proizvodnja kvalitetnog i higijenski ispravnog mleka. Za

raspodelu hrane, muţu i uklanjanje ekskremenata u staji se nalaze odgovarajući ureĎaji i oprema. Manipulativne

prostore, u prvom redu hodnike koji sluţe za kretanje krava, treba na odgovarajući način sagraditi, da bi se

izbeglo formiranje nepotrebnih uglova, prepreka, uskih grla, stepenica i klizavih podova. Farma se mora graditi

u skladu sa zakonskim propisima, koji se odnose na mogućnosti izgradnje u blizini naseljenih mesta,

vodotokova i zahteva zaštite prirodne sredine. S obzirom na velike količine otpadnih voda i drugih efluenata,

farma treba na odgovarajući način da ima rešeno pitanje kanalizacije. Farma treba da se nalazi na oceditom

terenu radi lakšeg oticanja atmosferske vode. TakoĎe, ona treba da je dobro locirana s obzirom na

saobraćajnice. Od izuzetnog značaja je obezbeĎenje odgovarajućih ratarskih površina za proizvodnju stočne

hrane u neposrednoj okolini farme radi postizanja adekvatne rentabilnosti. Pri planiranju izgradnje treba voditi

računa o mogućem proširenju farme ili uvoĎenju nove tehnologije. U svakom slučaju, dobro je projektovati

objekte bez stubova, jer se time omogućava da se izgraĎena staja moţe koristiti za mnoge druge svrhe u slučaju

napuštanja proizvodnje mleka.

Bez obzira na tip staje, moraju se razmotriti najbitniji elementi tehnološkog procesa proizvodnje, kao što

su muţa, skladištenje mleka i sistem za odrţavanje higijene opreme za muţu, ishrana, uklanjanje ekskremenata i

skladištenje stajnjaka, gajenje podmlatka i dr.

Na muţu otpada najmanje 3-4 časa od ukupnog radnog vremena. Dobijanje kvalitetnog mleka i njegovo

odrţavanje u tom stanju su glavni faktori koji utiču na izbor i kvalitet opreme za muţu.

U procesu proizvodnje mleka ishrana je veoma značajna. Za organizaciju i sprovoĎenje ishrane od

značaja su skladišta hrane, linije za uzimanje i distribuciju, lokacije hranilišta i dr.

Rukovanje stajnjakom uključuje kako opremu za sakupljanje tako i za obradu i korišćenje za fertilizaciju

poljoprivrednih površina. Poteškoće oko uklanjanja ekskremenata iz staja, skladištenja i korišćenja stajnjaka

3

naročito dolaze do izraţaja pri povećanju stada muznih krava i zauzetosti zemljišta usevima. Ovde se

nadovezuju i potrebe poštovanja propisa u pogledu zaštite ţivotne sredine.

Kod izgradnje farme treba obavezno predvideti prostorije za posebne tretmane, mesta i površine za

odmaranje krava, pomoćne objekte, koridore, puteve za snabdevanje hranom, hodnike za kretanje ţivotinja i dr.

Najzad treba sagledati staje, opremu i ureĎaje za gajenje podmlatka, teladi i junadi u tovu, kao i junica za

remont stada. Sve ove elemente treba ukomponovati u skladnu celinu, koja će omogućiti efikasno

funkcionisanje celog sistema.

Danas se pred one koji se opredeljuju za proizvodnju mleka najčešće stavljaju tri alternative: 1.

proizvoditi u već postojećim objektima, zatim 2. izvšiti adaptiranje, proširenje i modernizovanje postojećih

objekata i 3. graditi sasvim novu farmu za proizvodnju.

Ako je proizvodnja rentabilna u postojećim objektima, logično je da se ista nastavi u njima. Zbog toga,

teţište razmatranja problema izgradnje je pri adaptaciji ili podizanju novih objekata. Mnogo je lakše izvršiti

projektovanje i izgradnju nove farme nego adaptirati staru, budući da njena postojeća organizacija i dimenzije

objekata ograničavaju mogućnosti primene standarda koji se uvode za nove objekte i opremu u njima.

Odluka o tome koji sistem i stepen mehanizacije treba prihvatiti, zavisi prvenstveno od klime, veličine

stada, sistema ishrane, radne snage, ekonomske moći i ličnih ciljeva vlasnika farme.

Mikroklimatski uslovi

Goveda su kao vrsta znatno otpornija na nepovoljne klimatske uslove od ostalih domaćih ţivotinja. I

pored toga, potrebno je nastojati da se i njima obezbede što je moguće bolji mikroklimatski i drugi uslovi

smeštaja.

Mikroklimatski uslovi pre svega utiču na zdravstveno stanje i proizvodnju ţivotinja. Najznačajniji od

ovih uslova su: temperatura, sadrţaj vlage u vazduhu, brzina kretanja vazduha i koncentracija nadraţujućih

gasova.

Goveda su sposobna da podnesu veliki raspon temperature, odrţavajući pri tome konstantnom svoju

telesnu temperaturu. Ako je temperatura izmeĎu 10 i 20°C, smatra se da se nalazi u okviru termičkog komfora.

Na temperaturama izmeĎu +10°C i -4°C goveda se lako adaptiraju, ako imaju mogućnost kretanja i adekvatnu

ishranu. MeĎutim, adaptacija na visoku temperaturu je teţa, a adaptacioni mehanizmi se aktiviraju već iznad

22°C. Sposobnost prilagoĎavanja je uvek oteţana pri visokom sadrţaju vlage u vazduhu, bilo da su u pitanju

visoke ili niske temperature.

Optimalne temperature za muzne krave kreću se od 10 do 15°C, a zona komfora iznosi od 5 do 21°C.

Porastom temperature sredine povećava se stepen respiracije, koji je primarni mehanizam kojim evropska

goveda odaju toplotu. Na primer brzina respiracije postaje pet puta učestalija kada se temperatura sredine

poveća sa 10 na 40°C.

Kada je temperatura spoljne sredine iznad 24°C, smanjeno konzumiranje hrane praćeno je opadanjem

proizvodnje mleka. Na pribliţno -15°C konzumiranje hrane se povećava, a proizvodnja mleka se smanjuje. Pri

visokim temperaturama, proizvodnja mleka i konzumiranje hrane se automatski smanjuju, jer se aktivnosti

organizma usmeravaju na odavanje toplote. U stvari, smanjeni apetit je primarni uzrok niţe proizvodnje mleka.

Toplotni stres utiče u većoj meri na visoko proizvodne krave nego na nisko produktivne, a naročito je štetan na

vrhuncu laktacije. Proizvodnja mleka kod krava rase holštajn i smeĎeg švajcarskog govečeta se smanjuje kada

temperatura spoljne sredine preĎe 27°C. Procenti mlečne masti i suve nemasne materije u mleku najveći su

zimi, a najmanji leti. Krave koje se tele u jesen ili zimu proizvode više masti i suve materije bez masti od onih

koje se tele u proleće i leto. Pri vrlo visokim temperaturama (iznad 30°C) proizvodnja mleka se često znatnije

smanjuje od proizvodnje masti, što moţe dovesti do relativnog povećanja procenta masti mleka. Pri navedenim

visokim temperaturama nastaje povećanje hlorida i smanjenje sadrţaja laktoze i proteina u mleku. Kada

temperature padnu ispod 24°C, procenat masti i suve materije bez masti se povećava. ObezbeĎenje senke,

korišćenje ventilatora, tuševa i rashlaĎenog vazduha smanjuju termalni stres u goveda.

Poznato je da se pri povećanju relativne vlaţnosti vazduha pojačava uticaj hladnoće na organizam

ţivotinja. Kada vazduh sadrţi znatne količine vlage, smanjuje se kapacitet apsorpcije vodene pare. Na niskim

4

temperaturama i visokoj vlaţnosti voda osloboĎena putem koţe ima tendenciju da vlaţi dlačni pokrivač. U

takvoj situaciji gubici toplote putem provodljivosti su značajni. S druge strane, povećanje relativne vlaţnosti

vazduha omogućuje preţivljavanje većine infektivnih agenasa, čime se povećava rizik za pojavu zaraznih

bolesti. U principu, ako je vlaţnost vazduha iznad maksimalnih ili ispod minimalnih granica, povećava se

sanitarni rizik.

Smatra se prihvatljivim da relativna vlaţnost vazduha u stajama za mlečne krave iznosi 50-75%. Vazduh

kod relativne vlaţnosti ispod 50% suši sluzokoţe respiratornih puteva, zbog čega se smanjuje moć filtriranja

vazduha u njima. Povećana temperatura uz veću vlaţnost vazduha od 80% uslovljava respiratorne teškoće i

povišenje telesne temperature ţivotinje. Simultano dolazi do smanjenja otpornosti respiratornih organa prema

delovanju patogenih uzročnika.

Efikasni sistem izmene vazduha u objektima je jedan od vrlo značajnih zahteva koji se mora obezbediti

kod izgradnje objekata za goveda. Putem ventilacije se regulišu vaţni parametri mikroklimata u stajama, kao što

su sadrţaj kiseonika, temperatura vazduha, sadrţaj vodene pare i koncentracija štetnih gasova u vazduhu.

Vaţnost ventilacionog sistema često se zanemaruje, sve dok se ne pojave problemi kod ţivotinja ili u

stajama. Najznačajniji problemi su oni koji su povezani sa povećanom vlaţnošću. Idealno bi bilo da ventilacija

funkcioniše tako da ne omogući povećanje relativne vlaţnosti u staji iznad 75-80%, odnosno da obezbedi

relativnu vlaţnost od 50 do 75%, kako je već ranije navedeno.

Kod proračuna obima i intenziteta ventilacije u objektima za krave, potrebno su sledeći pokazatelji (za

kravu telesne mase 500 kg):

- odavanje vodene pare po grlu - 450 g/h,

- odavanje CO2 - 165 L/h i

- proizvodnja toplote - 4318 KJ/h.

Preporučuje se da brzina ventilacije po kravi telesne mase 454 kg zimi iznosi 2,8 m3, a leti 5,7 m

3 u

minuti.

Pored kiseonika, azota i ugljen-dioksida, u vazduhu staja prisutni su i drugi gasovi. Oni uglavnom potiču

od metaboličkih procesa preţivara i fermentacije otpadaka, i spadaju u grupu iritirajućih. Dopuštene

koncentracije amonijaka iznose, prema navodima većine autora, od 10-20 ppm, ugljen-dioksida 3000 ppm i

sumpovodonika 0,5-5 ppm.

Tipovi staja za krave

Tehnologija proizvodnje mleka se stalno usavršava, kao i sistem drţanja krava, naročito u pogledu

mehanizacije i humanizacije rada. MeĎutim, pri tome uvek ostaje osnovni cilj koji se ogleda u povećanju

rentabilnosti proizvodnje i efikasnosti iskorišćavanja mašina, opreme i radne snage.

S obzirom na način drţanja, danas u svetu postoje dva osnovna tipa staja za muzne krave i to staje sa

vezanim i staje sa slobodnim drţanjem. IzmeĎu ova dva osnovna tipa postoji niz kombinacija i prelaznih oblika.

Staje za vezano drţanje

Staje za vezano drţanje su klasične staje. Većina ovih staja ima dva ili više redova stajališta (leţišta,

mesta za vezivanje), sa kanalom za izĎubravanje, jaslama ili stolom za ishranu, centralnim hodnikom za

hranjenje i hodnicima za opsluţivanje krava. Krave se sve vreme hrane, muzu i borave na stajalištu. ^esto se u

istoj staji nalaze boksovi za teljenje, smeštaj teladi i skladišta za kabastu i zrnastu hranu. Priručna mlekara je

smeštena neposredno uz staju, a silosi za hranu se nalaze u blizini. Staja je obično zatvorenog tipa, a ventilacija

se ostvaruje preko prozora i ventilatora.

Tokom većeg dela dana ili stalno krave su vezane na svom leţištu tako da im je moguće posvetiti

maksimalnu individualnu paţnju. Krave se mogu hraniti individualno, lakše se kod njih uočavaju poremećaji

zdravstvenog stanja (prestanak uzimanja hrane, proliv, zatvor i dr.), a takoĎe su pristupačne za osemenjavanje,

tretiranje lekovima, negu ili druge zahvate. Zaštita od loših vremenskih uslova je maksimalna, kako za krave

tako i za radnike. U toku hladnog vremena, toplota koju odaju krave koristi se za odrţavanje povoljne

5

temperature kako za njih tako i za telad, ako se drţe u istoj staji. Ako je potrebno krave se mogu u ovim stajama

grupisati prema mlečnosti, zatim kao potomstvo nekog bika i sl.

Klasične staje imaju i nedostatke, koji se, pre svega, ogledaju u slabijem iskorišćavanju radne snage.

Mehanizacija procesa muţe i uklanjanje stajnjaka su obično skuplji nego u stajama sa slobodnim sistemom

gajenja. Mnogo vremena se troši na odvezivanje krava i teranje u ispust i ponovno vezivanje radi muţe, za

timarenje, prostiranje slame, čišćenje jasala i manipulativnih hodnika.

Mnogi poslovi u stajama sa vezanim sistemom drţanja su fizički teški za radnika. Na primer, muţa

uključuje bar 6 saginjanja u toku rada oko jedne krave, a hraniva se često ručno moraju ubacivati u jasle.

Troškovi za opremu su znatno veći nego u stajama sa slobodnim sistemom gajenja, zbog izdataka za vezove,

brojnijih pojilica, dodatne opreme za ventilaciju i pregrade izmeĎu stajališta. U klasičnoj staji, krave su

podloţnije povredama skočnog zgloba i sisa, uglavnom zbog neodgovarajućih stajališta.

Budući da njihov pod, koji je redovno betoniran, ima različite nivoe, klasične staje je teţe koristiti za

druge svrhe po prestanku proizvodnje. Naime, potrebna su znatna ulaganja za adaptaciju, odnosno za prelazak

na drugi sistem. To je veoma intenzivan sistem proizvodnje mleka, koji je opravdan za mala stada kod kojih

većinu radova obavljaju članovi porodice, zatim za elitna stada, i u područjima hladnog klimata.

Dimenzije za vezano drţanje krava po širini dvorednih staja iznose: manipulativni hodnik 1,50 m, kanal

za izĎubravanje 0,50 m (dubina 0,25 m), leţište 2,00 m, pregrada izmeĎu leţišta i hodnika za hranjenje 0,10 m,

hodnik za hranjenje, uključujući i sto za hranjenje, odnosno jasle 4,00 m (10 cm iznad nivoa stajališta), pregrada

izmeĎu leţišta i hodnika za hranjenje 0,10 m, leţište 2,00 m, kanal za izĎubravanje 0,50 m i manipulativni

hodnik 1,50 m. U slučaju četvororedne staje raspored je identičan i za drugu polovinu. Dimenzije po duţini

staje iznose za manipulativni hodnik 1,00 m, leţište, uključujući pregrade 1,25 m (po kravi u redu),

manipulativni hodnik 1,50 m, čeoni i zatiljačni zidovi 0,60 m. Raspoloţiva površina staje po kravi iznosi 7,60

m2. Kao maksimalna duţina staje preporučuje se 80 m, radi efikasnog rada ureĎaja za izĎubravanje.

Veličina površine stajališta je veoma značajna, kako sa stanovišta troškova izgradnje, tako i sa gledišta

komfora krave. Naime, potrebno je da krava ima dovoljno prostora da legne, ali i da u stojećem stavu izbacuje

feces u kanal za izĎubrivanje i na taj način odrţi čistoću tela i vimena. Za dimenzije stajališta u zavisnosti od

telesne mase krava preporučuje se: za krave telesne mase ispod 550 kg duţina 175 cm i širina 120 cm, za krave

telesne mase 650 kg duţina 185 cm i širina 125 cm i za krave preko 650 kg duţina 200 cm i širina 125

cm. Prema tome, za krave holštajn-frizijske i simentalske rase preporučuje se izgradnja stajališta dimenzije 200

x 125 cm. Nagib stajališta prema kanalu za izĎubrivanje treba da iznosi 2%.

Postoji nekoliko tipova vezova, ali se kod nas najčešće koristi Grabner-ov, u vidu lanaca ili trake. Radi

lakšeg ispuštanja krava moguće je automatsko grupno odvezivanje krava.

U klasičnim stajama obično se predviĎa ugradnja sledeće opreme: kapije, širine 4,0 m (sa branicima sa

svake strane) i visine bar 3 m, ramovi za Grabner-ov vez, instalacije za muţu, pojilice za vodu, šolje za

minerale, izĎubrivači (uzduţni i poprečni za podiznim transporterom), osvetljenje (iznad muzačkog mesta),

bojleri i šuko utikači.

Na jednom kraju staje je mlekara, u kojoj se nalaze reliser, hladionik za mleko, ureĎaji za pranje

sistema, bojler i pumpa za pretakanje mleka u cisternu mlekare. Pored toga postoje odeljenja za vakuum pumpe,

za rekuperaciju toplote, laboratorija, kompjuterska soba i sanitarni čvor.

Alternativne mogućnosti u klasičnoj staji mogu biti u pogledu smeštaja, raspodele hrane, muţe,

uklanjanja stajnjaka, hlaĎenja i skladištenja mleka. U pogledu smeštaja krave mogu biti postavljene „‟glavom u

glavu‟‟ ili „‟repom u rep‟‟. U odnosu na dispoziciju kabaste hrane moţe se koristiti prikolica sa zadnjim

automatskim istovarom, zatim ručnim istovarom i prikolica sa bočnim automatskim istovarom. Dispozicija

koncentrovane hrane se moţe vršiti ručno iz kolica, prikolicom sa bočnim istovarom (mikser) i vagonetom sa

programiranim količinama. Kompletan obrok se moţe raspodeliti prikolicom tipa mešalice sa bočnim

istovarom. Muţa moţe biti polustabilna sa individualnim kantama, mobilna sa individualnim kolicima i

polustabilna sa muţom direktno u mlekovod. IzĎubravanje čvrstih ekskremenata, ako je pod u celini betonski,

moţe biti ručno i potisnom gredom i kosim transporterom, a kod tečnih ekskremenata i rešetkastog poda moţe

se primeniti prelivanje u jamu. HlaĎenje i skladištenje mleka moţe biti u hladioniku za celu farmu i u

hladioniku za normu.

6

Porodilište

Porodilište je posebna klasična staja, sa srednje dugim ili dugim tipom leţišta, namenjena kravama u

zadnjim danima graviditeta, na poroĎaju i 10-14 dana posle poroĎaja. Kapacitet leţišta u porodilištu iznosi oko

12% od ukupnog broja mlečnih krava na farmi. U uţem smislu porodilište se sastoji iz tri dela, i to:

dela koji sluţi za smeštaj i drţanje krava u visokom graviditetu sa 20% leţišta od ukupnog kapaciteta

porodilišta; krave se u ovom delu porodilišta drţe 2-3 dana,

dela koji sluţi za negu krava posle partusa i njihovih teladi sa 80% leţišta od ukupnog kapaciteta

porodilišta; u njemu se krave zadrţavaju 10-14 dana, i

dela porodilišta koji sluţi za kolostralnu ishranu teladi, gde se ona zadrţavaju 5-7 dana.

U prvom i drugom delu porodilišta treba obezbediti najniţu temperaturu vazduha od 10 C, a u trećem

delu od 7 C. Hodnik koji u porodilištu sluţi za pomoć pri teljenju i za izĎubravanje treba da ima najmanju

širinu 2 m.

Porodilište treba da omogući optimalne higijenske uslove drţanja i smeštaja krava i novoroĎene teladi,

normalno odvijanje poroĎaja i pruţanje stručne pomoći u toku i posle partusa, zaštitu novoroĎenih teladi od

infekcija, uspešnu borbu sa različitim puerperalnim bolestima kod krava, odgovarajuću higijenu ishrane i

napajanja krava, jednostavno odrţavanje higijene i, najzad, funkcionalnu povezanost sa drugim stajama.

Porodilište u širem smislu obuhvata pored same staje porodilišta i pomoćna odeljenja, i to: kabinu za pranje i

dezinfekciju krava, odeljenje za deţurnog porodiljca i prostoriju koja sluţi kao priručni magacin.

Na ulazu porodilišta gradi se kabina za čišćenje, pranje i dezinfekciju krava pre njihovog ulaska u samo

porodilište. To je odeljenje, površine oko 8 m2, sa ulaznim i izlaznim vratima, podom od nabijenog betona i

odgovarajućom kanalizacijom. Zidovi ovog odeljenja su presvučeni cementnim malterom i gletovani do crnog

sjaja. Na sredini kabine ugraĎen je specijalni boks sa ručnim tušem za pranje i dezinfekciju krava. Posle pranja

krave se uvode u boksove predviĎene za teljenje u porodilištu.

Kao što je pomenuto, porodilište u uţem smislu je odeljenje u kome se obavlja poroĎaj krava i

obezbeĎuje njihov smeštaj za vreme puerperijuma. Gradi se u tipu solidne klasične zatvorene staje, sa dobrim

termoizolacionim sposobnostima poda, zidova i tavanice-krova. U ovom objektu temperatura ne sme da padne

ispod 7 C u toku zimskog perioda. U porodilištu treba da se na odgovarajući način reši pitanje ventilacije sa

koeficijentom ventilacije 4 do 5. Prirodno osvetljenje se obezbeĎuje putem dvostruko zastakljenih prozora uz

koeficijent osvetljenja 1:10, a veštačko osvetljenje treba da iznosi 60-100 luksa. U porodilištu treba da se

izgrade, zavisno od broja krava na farmi, jedan do tri boksa za poroĎaj, odgovarajući broj leţišta sa ureĎajima

za hranjenje i napajanje, odgovarajuća kanalizacija, manipulativni prostori i komunikacije sa izolatorom (za

krave čiji je puerperijum poremećen) i sa profilaktorijumom. Broj leţišta u porodilištu zavisi od broja krava na

farmi i duţine njihovog boravka u njemu. Taj broj obično iznosi 12% od ukupnog broja krava na farmi. Kao što

je već pomenuto, leţišta se grade u tipu dugog ili srednje dugog leţišta sa nagibom prema kanalu za

izĎubravanje od 1,5-2%. Pod leţišta treba da bude topao, čist i uvek suv. Leţišta u porodilištu mogu da se grade

i u tipu kratkih leţišta sa delimično rešetkastim podom. IzmeĎu redova leţišta postavlja se hodnik širine 180 do

200 cm. Boksevi za poroĎaj grade se na početku redova leţišta. OgraĎeni su punim pregradama do visine

skapulo-humerusnog zgloba krava, a njihova širina iznosi 180 cm. Jasle u ovim boksevima treba da budu niske.

Za poroĎaj krava kod slobodnog sistema gajenja boksovi se mogu graditi i u vidu posebnih odeljaka koji imaju

komunikacije sa porodilištem. Treba imati u vidu da kroz porodilište u toku jedne godine od ukupnog broja

krava prolazi njih 85-90%.

Postupak sa plotkinjama pre poroĎaja

Krave se 3 do 5 dana pred poroĎaj prebacuju iz staje za zasušene krave u porodilište. Prethodno se

moraju dobro mehanički očistiti, oprati i dezinfikovati odgovarajućim dezinficijensom. Ove higijenske mera su

od velikog preventivnog značaja, jer se njima gravidne ţivotinje oslobaĎaju nečistoće i sa njom raznih

7

fakultativno i obligatno patogenih mikroorganizama, potencijalno opasnih za novoroĎenčad, koja dolaze na svet

nedovoljno zaštićena.

Zbog toga se u porodilištu predviĎa specijalna kabina i boks u njoj za čišćenje, pranje i dezinfekciju

krava. Visoko gravidne ţivotinje ulaze najpre u boks gde se vrši čišćenje, pranje i dezinfekcija pomoću

odgovarajućih ureĎaja i pribora. Voda za pranje je obavezno zagrejana na temperaturu tela, a dolazi iz bojlera

koji se nalazi u ambulantnom delu reproduktivno-uzgojnog čvora. Ona se pušta kroz perforirane metalne cevi i

prska sa bočne strane sve do ramenog zgloba krava. Osim toga, postoji poseban ureĎaj sa fiksnim tušem za

pranje lumbo-sakralnog dela plotkinja i ručni tuš za pranje vimena i abdomena.

Pranje počinje od skapulo-humerusnog zgloba i nastavlja se prema zadnjem delu tela sa posebnom

paţnjom na predeo vulve, vagine, vimena, trbuha i repa. Osim tople vode koristi se kalijumov sapun i

odgovarajuće dezinfekciono sredstvo (jodni preparat, kvaternerno amonijumovo jedinjenje i sl.), koje se u

odreĎenim koncentracijama nalazi u posebnom rezervoaru od 10 L iznad ţivotinje. ^išćenje se vrši pomoću

češagije i to samo u pojedinim slučajevima, a pranje obavezno sa četkom za ribanje. Temeljno se čiste papci

korišćenjem drvenih i metalnih noţeva a vrši se i njihova dezinfikcija (bakar-sulfat, cink-sulfat, jodni preparati i

dr.). Okupana ţivotinja posipa se insekticidom, i to jedino ako se dovodi u zapat sa strane. Zapaţeno je da

plotkinje vrlo dobro podnose tretman pranja u kabini. Kabina za pranje ima odvodni šaht, koji omogućava da

upotrebljena voda odmah otiče zajedno sa prljavštinom.

Posle završenog čišćenja i dezinfekcije, ţivotinja se iz kabine uvodi u porodilište na leţište ili boks koji

su prethodno temeljno očišćeni, oprani i dezinfikovani pogodnim dezinfekcionim sredstvom. Boks za poroĎaj je

izgraĎen tako da posle upotrebe moţe da se podvrgne najoštrijoj dezinfekciji, a da se susedna leţišta ne kvase.

Nakon temeljnog pranja i čišćenja pod i pregrade boksa se ribaju uz primenu deterdţenta i dezinfikuju 2%

rastvorom NaOH, a na kraju kreče. Prostirka od slame se unosi onog momenta kada se nova plotkinja uvede u

kabinu za pranje.

Kravama, smeštenim u čiste i dezinfikovane boksove za teljenje, kod nastupa trudova pere se temeljno

zadnji deo tela, naročito okolina polnih organa. Pomoć u toku poroĎaja pruţa se čistim rukama i dezinfikovanim

i/ili sterilisanim porodiljskim priborom. Tele se nakon poroĎaja prihvata u specijalna metalna kolica sa

perforiranim dnom koja su obavezno dezinfikovana. U njima se vrši masaţa i kupanje novoroĎenog teleta

toplom vodom sa dodatkom blagog dezinficijensa. Ove mere se preduzimaju da bi se tele oslobodilo patogenih

mikroorganizama, kojima se eventualno kontaminiralo na putu kroz poroĎajne organe, pri pruţanju pomoći ili

neposredno posle poroĎaja na leţištu boksa. Posle kupanja i dezinfekcije tele se odmah odvodi iz porodilišta u

profilaktorijum.

Posle poroĎaja krava se zadrţava u boksu za telenje do izbacivanja posteljice. Normalno je da placenta

bude izbačena iz uterusa kratko vreme posle poroĎaja, tj. u krava za 1 do 5 časova. Ako posteljica krava ne

bude izbačena 6 do 12 časova posle poroĎaja smatra se da je njeno izbacivanje oteţano, a zadrţavanje iste preko

12 časova smatra se patološkim stanjem. Posle toga, krava se prebacuje na jedno od leţišta u porodilištu. Na

tom mestu krava ostaje do 15 dana (period babinja odnosno puerperijuma), a onda se prebacuje u svoju

proizvodnu jedinicu.

Ako u toku boravka u porodilištu doĎe do pojave puerperalne infekcije, krava se sa svog leţišta

prebacuje u izolator radi preduzimanja potrebne terapije. Broj leţišta u izolatoru prema ukupnom broju krava

treba da iznosi 1,5%.

U porodilištu je neophodno odrţavanje maksimalne higijene koja podrazumeva redovno čisćenje leţišta,

čišćenje i pranje hodnika i kanalizacionog sistema i dezinfekciju svih površina.

Profilaktorijum

Za gajenje teladi od roĎenja do uzrasta od 15 dana koristi se profilaktorijum, koji ima zadatak da,

primenom odreĎene tehnologije, obezbedi:

maksimalne higijenske uslove smeštaja i drţanja teladi posle roĎenja,

drţanje teladi u individualnim boksovima, i

higijensko napajanje teladi kolostrumom i mlekom.

8

Profilaktorijum je odeljenje koje je funkcionalno povezano sa porodilištem. U njemu treba da se

obavezno odrţavaju optimalni mikroklimatski uslovi, koji odgovaraju navedenom uzrastu teladi. Naročita

paţnja u profilaktorijumu posvećuje se obezbeĎenju:

optimalne temperature, koja kod ove kategorije iznosi 15-20 C,

optimalne relativne vlaţnosti, koja treba da iznosi 70-75%,

optimalne brzine strujanja vazduha, koja treba da iznosi od 0,1 do 0,3 m/s,

prirodnog osvetljenja, putem dvostruko zastakljenih prozora, sa koeficijentom osvetljenja 1:10 i veštačkog

osvetljenja u iznosu 50-60 luksa.

Pod profilaktorijuma treba da bude topao, zatim da omogućava temeljno mehaničko čisćenje, pranje i

dezinfekciju. Površina poda profilaktorijuma presvlači se slojem bitumena. Nagib poda profilaktorijuma od 5-

6% treba da bude usmeren prema slivniku za prihvatanje otpadnih voda. Na zidu profilaktorijuma predviĎa se

točeće mesto sa slavinom, na koju se po potrebi uključuje crevo za pranje. U profilaktorijumu se postavljaju 3

ili 4 reda boksova za individualno drţanje teladi, s tim da se izmeĎu redova boksova predviĎaju prolazi širine

oko 100 cm. Kapacitet profilaktorijuma zavisi od kapaciteta porodilišta i duţine vremena koje telad provodi u

individualnim boksevima. Smatra se da površina poda treba da omogući smeštaj 50% više individualnih

bokseva od ukupnog broja leţišta u porodilištu. Ovaj broj individualnih boksova se predviĎa zato što bi trebalo

svaki boks posle upotrebe temeljno mehanički očistiti, oprati, dezinfikovati odgovarajućim dezinficijensom i

ostaviti izvesno vreme slobodnim do sledeće upotrebe.

Na raspolaganju su različiti tipovi individualnih boksova. Mnogobrojna istraţivanja su pokazala da je

najbolje koristiti pokretne boksove, čiji je pod uzdignut od poda profilaktorijuma oko 25 cm. Ovi boksovi treba

oblikom i upotrebljenim graĎevinskim materijalom da omogućavaju temeljno mehaničko čišćenje, pranje i

dezinfekciju. Pored obezbeĎenja mogućnosti sprovoĎenja svih higijenskih mera i kontinuiranog odrţavanja

higijenskih uslova na visokom nivou individualni boksovi treba da spreče meĎusobni kontakt teladi. U njima se

postavlja funkcionalna oprema za ishranu teladi kolostrumom i mlekom. Postoji različita oprema za napajane

teladi. Uglavnom se koriste sudovi za kolostrum i mleko, koji se postavljaju na odreĎeno mesto u zidu boksa.

Prethodno oprani i dezinfikovani sudovi omogućavaju da telad direktno piju ili sišu kolostrum ili mleko

pomoću veštačke gumene sise. Osnovno je da oprema za napajanje teladi obezbedi što prirodniji način

konzumiranja kolostruma i mleka i da moţe lako da se čisti, pere i dezinfikuje.

Osim redovnog čišćenja, pranja i dezinfekcije površina profilaktorijuma, posebnu paţnju treba obratiti

na čišćenje, pranje i dezinfekciju individualnih boksova kada se telad posle 15 dana premeštaju u grupne

boksove telećarnika. Ako su u pitanju pokretni boksovi, oni se iznose napolje i na, za tu svrhu predviĎenu,

betonsku ploču, podvrgavaju temeljnom mehaničkom čišćenju, pranju, ribanju i dezinfekciji sa 2% rastvorom

natrijum hidroksida. Posle dezinfekcije treba omogućiti sušenje individualnih boksova, a onda se oni unose u

profilaktorijum i koriste posle 7 dana.

Telićarnik i zajedničko

napajalište

Telićarnik sluţi za smeštaj i drţanje teladi uzrasta od 15 dana do 3 odnosno 4 meseca, kada se muška

telad sa farme prevodi u staje za tov, a ţenska većim delom u staje za gajenje reproduktivnog stada, a manjim

delom takoĎe u staje za tov. U telićarniku se telad drţi u grupnim boksovima, a ima mogućnost da izlazi u

ispuste kada vremenski uslovi dozvoljavaju. Ishrana teladi moţe u potpunosti ili samo jednim delom da se

obavlja u telićarniku (ishrana senom i koncentratima), dok se ishrana mlekom najčešće vrši u posebnom

zajedničkom odeljenju.

Telićarnik se gradi kao solidan objekat sa zidovima i krovom dobrih termoizolacionih sposobnosti. Pod

telićarnika moţe biti pun ili rešetkast, obavezno treba da bude topao i da ima nagib 2-3% prema kanalizaciji. U

toku zime temperatura vazduha u ovom objektu ne sme da padne ispod 6 C. Za provetravanje telićarnika koriste

se dovodni i odvodni ventilacioni kanali, a u većim objektima vrši se ugraĎivanje električnih ventilatora.

9

Prirodno osvetljenje u telićarniku postiţe se dvostruko zastakljenim prozorima, uz koeficijent osvetljenja 1:10.

Električno osvetljenje treba da ima jačinu 40-50 luksa.

Smatra se da kapacitet telićarnika treba da iznosi 20% od ukupnog broja krava na farmi. U unutrašnjosti

objekta nalazi se potreban broj grupnih boksova, koji se najčešće postavljaju u dva reda sa prolazom izmeĎu

njih dovoljne veličine. Veličina pojedinih grupnih bokseva zavisi od uzrasta teladi, i to:

za tele uzrasta od 30 dana treba obezbediti površinu poda boksa od 1,5-2,0 m2

,

za tele uzrasta od 60 dana treba obezbediti površinu poda boksa od 2,0-2,5 m2,

za tele uzrasta od 90 dana treba obezbediti površinu poda boksa od 2,5-3,0 m2,

broj teladi koji se smešta u jedan grupni boks kreće se od 5-10, i

širina prolaza izmeĎu boksova treba da iznosi 1,5-2,0 m.

U većim farmama grade se obično 2 odeljenja telićarnika. U prvom odeljenju se drţi telad do uzrasta od

2 meseca, a u drugom starija telad od 2 meseca.

Za pregrade grupnih bokseva koriste se metalne cevi ili drvene zaobljene letve. Na pregradama izmeĎu

boksova postavljaju se dupli ureĎaji za ishranu teladi, i to lotre za ishranu senom i valovi za ishranu

koncentrovanim delom obroka. Pored valova postavljaju se automatske pojilice.

Na juţnoj strani telićarnika nalazi se ograĎeni ispust, koji je podeljen na onoliko delova koliko ima

grupnih boksova. Svako odeljenje ispusta je povezano sa odgovarajućim grupnim boksom. Pod ispusta je

betoniran, a njegova površina po teletu treba da iznosi 3 m2.

Napajanje teladi mlekom moţe se vršiti u samom telićarniku. Tada se u hodniku po duţini grupnih

bokseva, uz samu njihovu ogradu, postavlja postolje sa otvorima za smeštaj kofa iz kojih telad, proturanjem

glave kroz otvore ograde, konzumira mleko.

U telićarnicima većeg kapaciteta za ishranu teladi mlekom koristi se zajedničko napajalište. To je

posebno odeljenje koje se nastavlja na telićarnik. Telad se odvodi 2-3 puta dnevno po starosnim grupama iz

svojih grupnih bokseva u zajedničko napajalište radi uzimanja mleka. Gradnjom zajedničkog napajališta postiţe

se obavljanje jednog veoma značajnog posla na jednom mestu, čime se stvaraju uslovi za kvalitetno napajanje

teladi. Zajedničko napajalište treba da bude graĎeno u tipu solidnog objekta od odgovarajućeg graĎevinskog

materijala. Temperatura u njemu u toku zimskog perioda ne sme da padne ispod 6 C, a vlaţnost vazduha ne

treba da prelazi 80%. Prirodno osvetljenje obezbeĎuje se na bazi koeficijenta osvetljenja od 1:10, a električno

treba da ima jačinu od 60 luksa. Pod zajedničkog napajališta se gradi od betona sa nagibom od 4-5% prema

kanalizaciji. U zidu napajališta se ugraĎuju, zavisno od njegove veličine, jedno do dva točeća mesta sa

slavinom, koja omogućava pričvršćivanje gumenog creva za temeljno pranje svih površina. U zajedničkom

napajalištu postavlja se red specijalnih malih boksova u vidu stajališta za telad koja treba neometano da dolazi

na napajanje. Na prednjem delu ovih boksova postavljaju se ureĎaji u koje se stavljaju odgovarajući sudovi sa

mlekom. Uz red bokseva, sa jedne i sa druge strane, ostavljaju se prolazi. Na kraju zajedničkog napajališta gradi

se odeljenje u vidu kuhinje, koje sluţi za pripremu mleka ili zamena za mleko, kao i za pranje i čuvanje sudova

za napajanje teladi.

Smeštaj i drţanje odraslih goveda

Odrasla goveda se mogu drţati pojedinačno ili grupno. Pri pojedinačnom drţanju na odreĎenom leţištu

ili stajalištu u objektu govedima je omogućeno individualno ponašanje, odnosno socijalno izolovano ponašanje

prema dnevnom ritmu drţanja, smeštaja i eksploataciji. Prednosti ovakvog načina drţanja su obezbeĎen mir

ţivotinjama i mogućnost individualne obrade ţivotinja od strane vlasnika, stručnjaka stočarske ili veterinarske

sluţbe. Nedostaci ovog načina drţanja se, pre svega, ogledaju u prevelikom utrošku ljudske radne snage po

ţivotinji (1 radnik za 20-30 krava) i u većim investicijama za objekte i ureĎaje. Zbog toga se pojedinačno

drţanje goveda primenjuje za visokovredna grla u proizvodnji mleka i završnom tovu. Individualno drţanje je

uslovljeno kod teladi koja siše, a delom i kod teladi u tovu.

Grupno drţanje goveda, u tzv. stajama za slobodno drţanje, se odvija po pravilima socijalnog rangiranja.

Da bi se hijerarhija po rangu svela na najmanju moguću meru, ţivotinje je potrebno grupisati po polu, uzrastu,

10

mlečnosti i stadijumu graviditeta. Ţivotinje koje su u estrusu ili se nalaze neposredno pred partus treba

obavezno izdvojiti iz grupe. Prednost grupnog drţanja goveda se sastoji u rentabilnom korišćenju prostora,

ureĎaja i opreme. U ovom sistemu drţanja, ţivotinja u staji bira mesta koja joj odgovaraju. Pored toga, otpada

ručno uklanjanje ekskremenata, što je veoma bitno sa stanovišta utroška radne snage. Muţa krava se obavlja u

zajedničkim izmuzištima po grupama krava u higijenski pogodnijim uslovima za ţivotinje i muzače. Hranilišta

se nalaze uz skladišta hrane i time otpada transport hrane. U celini posmatrano, investicije u staje i ureĎaje pri

grupnom sistemu drţanja goveda su manje od investicija pri pojedinačnom drţanju. Od nedostataka se pominju

moguće socijalne konfliktne situacije meĎu ţivotinjama, naročito ako nemaju na raspolaganju dovoljno

prostora. Socijalne konfliktne situacije meĎu ţivotinjama su najizraţenije u hranidbenom prostoru, što u visoko

produktivnih rasa moţe izazvati smanjenje mlečnosti i prirasta. Pri slobodnom sistemu drţanja oteţana je

veterinarska kontrola, izbor junica i krava za veštačko osemenjavanje i merenje telesne mase ţivotinja. Grupno

drţanje mlečnih krava primenjuje se na gazdinstvima sa više od 30 grla. Smatra se da jedan muzač moţe u toku

muţe pomusti bez vidnog napora 40-50 krava. Za visoko produktivna stada krava primenjuje se kombinovano

drţanje. Naime, krave se u prvih 100 dana laktacije drţe pojedinačno na vezu, a ostale ţivotinje grupno u staji

za slobodno drţanje. Telad se neposredno posle roĎenja drţi pojedinačno u tzv. individualnim boksovima, a

kasnije, u prvoj fazi tova, grupno.

Kao što je već istaknuto, moguće je pojedinačno drţanje ţivotinja na vezu i grupni smeštaj u stajama uz

slobodno drţanje. Pri pojedinačnom drţanju ţivotinja na vezu postoje razlike u tipu i duţini leţišta. Unutrašnje

ureĎenje staje ogleda se u pravilnom rasporedu leţišta, hodnika za hranjenje, hodnika za čišćenje i kanala za

sakupljanje fecesa i mokraće. Staje za krave mogu da se grade sa jednim, dva, tri, četiri i više redova leţišta, uz

različito rasporeĎene hodnike za hranjenje i čišćenje. U odnosu na duţinu staje, redovi leţišta postavljaju se

paralelno sa duţom osom staje, mada postoji mogućnost i poprečnog postavljanja, što se znatno reĎe koristi.

Dvoredna leţišta, postavljena paralelno sa duţom osom staje, susreću se najčešće u unutrašnjem ureĎenju staja

za krave.

Jednoredne staje za drţanje ţivotinja na vezu upotrebljavaju se za stada do 15 krava. Najčešće su

jednom svojom stranom ove staje prislonjene uz ostale objekte na farmi. Dvoredne i višeredne staje imaju, kao

što je pomenuto, po duţini staje postavljene redove leţišta. Pri tome, postoji mogućnost da su ţivotinje okrenute

glavom prema sredini staje ili prema uzduţnim zidovima. Uzduţni raspored leţišta i hodnika omogućuje

mehanizaciju ishrane i uklanjanja izmeta. Duţina pojedinih redova leţišta i hodnika najčešće iznosi 30-40 m.

Dvoredne staje obično imaju jedinice sa 50-60 krava. U širim stajama pri paralelnom smeštaju po duţini staje u

više od dva reda ima teškoća u vezi sa obezbeĎenjem adekvatne ventilacije i odgovarajućeg osvetljenja.

Kada se govori o tipu leţišta kod drţanja vezanih krava, uz samo leţište podrazumeva se i izgradnja

ureĎaja za hranjenje i kanala za sakupljanje fecesa i mokraće, kao i hodnika za čišćenje. S obzirom na duţinu

postoji tri tipa leţišta.

Dugi tip leţišta sreće se u stajama individualnih proizvoĎača i ponekad u porodilištima kod intenzivne

proizvodnje. Ovo leţište je vezano za korišćenje prostirke. Duţina dugog tipa leţišta iznosi 2,7-3,2 m, a širina

1,1-1,3 m. Dugo leţište u prednje dve trećine ima nagib od 1%, a u zadnjoj trećini od 2%, prema kanalu za feces

i mokraću. Krave na ovim leţištima imaju veće mogućnosti pokretanja i udobnijeg leţanja, što je naročito

povoljno za gravidne ţivotinje u poslednjoj trećini graviditeta. MeĎutim, dugi tip leţišta ima niz nedostataka, u

prvom redu, zbog toga što su potrebne velike količine prostirke, a teţe je na njemu odrţavati i čistoću, jer

ţivotinje defeciraju i uriniraju na samo leţište. Uz ovaj tip leţišta postavljaju se visoke jasle, smeštene uz zid

staje. Na zadnjem kraju leţišta nalazi se uzan kanal za mokraću, na preseku ovalnog ili četvrtastog oblika, sa

padom po duţini od 1%, čija širina obično iznosi 15 cm i dubina 5 cm.

Srednje dugi tip leţišta predstavlja kombinaciju dugog i kratkog tipa leţišta uz iskorišćavanje njihovih

prednosti i otklanjanje nedostataka. Ovaj tip leţišta ima, na rubu jasala, ureĎaj čijim se zatvaranjem sprečava da

krave proturaju glavu iznad jasala. Kada je ovaj ureĎaj (ram) zatvoren, krave zadnjim nogama stoje na samom

kraju leţišta, iza kojeg se nalazi ploča ili kanal u koji direktno defeciraju i uriniraju. Duţina ovog tipa leţišta

iznosi 190-210 cm (prema drugim podacima 210-230 cm), a širina 110-130 cm. Nagib leţišta prema kanalu za

feces iznosi 2%. Na leţištu se koristi prostirka u količini 5-7 kg po ţivotinji dnevno. UreĎaj se otvara samo za

vreme hranjenja ţivotinja. Za to vreme krava se pomera napred za oko 60 cm i jedino tada moţe da defecira na

11

zadnji deo leţišta, koji posle hranjenja treba da se očisti. Ova leţišta se takoĎe mogu koristiti za visoko gravidne

krave, kao i za smeštaj visokovrednih krava u slobodnom drţanju, u toku prvih 100 dana laktacije.

Kratki tip leţišta sa punim podom je uobičajen u današnjoj gradnji staja. Ovaj pod ima obično nagib od

3% prema kanalizaciji. Kada je u pitanju puni pod moţe da se koristi prostirka, ali se ona danas sve manje

primenjuje, s obzirom da se grade podovi sa dobrim termoizolacionim sposobnostima. Duţina kratkog tipa

leţišta iznosi 150-180 cm, a širina 110-130 cm. Uz kratki tip leţišta obavezno se grade niske jasle koje

omogućavaju drţanje glave ţivotinje iznad njih u toku leţanja. Visina zadnjeg ruba (ruba do ţivotinje) ne sme

da bude veća od 30 cm. Postoje tri načina vezivanja ţivotinja. Vertikalno vezivanje Grabnerovim lancem je

najčešći način. Pri tome, fiksni okvir za vrat je učvršćen lancem gore iznad glave ţivotinja i dole za pod ispred

jasala. Donje učvršćenje ureĎaja za vezivanje u pod leţišta udaljeno je od zadnjeg ruba jasala 5-15 cm. Drugi

način vezivanja ţivotinje je njihovo vezivanje uz električni ureĎaj (eng. cow-trainer) koji ţivotinju pri grbljenju

leĎa (pri ulasku u valov ili defekaciji) prisiljava da se pomakne unazad. Postoji i varijanta sa ureĎajem za ručno

grupno vezivanje i oslobaĎanje ţivotinja. Treći način vezivanja ţivotinja je vezivanje uz pomoć vratnih okvira.

Ţivotinje na leţištu stoje zadnjim nogama neposredno uz samu ivicu kanala za sakupljanje fecesa i mokraće,

tako da defeciraju i uriniraju direktno u kanal. U suštini, oprema za vezivanje treba da pruţa mogućnost lakog

odvezivanja ţivotinja, što je potrebno pri raznim manipulacijama sa njima, a naročito u slučaju elementarne

nesreće. U stajama većeg kapaciteta mogu se koristiti mehanički ureĎaji za vezivanje, koji omogućavaju da se

sa jednog mesta vrši grupno odvezivanje krava. IzmeĎu dva susedna leţišta postavljaju se branici, čime se

onemogućava zauzimanje kosog poloţaja krava pri leţanju. Kao što je pomenuto, neposredno iza ovih leţišta

nalazi se kanal za sakupljanje fecesa i mokraće. Prema konstrukciji postoje tri varijante ovih kanala. Kod prve

varijante kanal sluţi za istovremeno sakupljanje fecesa i mokraće. U preseku, ovaj kanal je četvrtastog oblika,

širine 40-60 cm i dubine 8-25 cm. U kanalu se postavljaju mehanički ureĎaji za izĎubravanje na principu

lančastih ili sličnih transportera, koje pokreće elektromotor. Kod druge varijante, odmah iza leţišta, 10-20 cm

niţe od njega, nalazi se ploča za feces, širine 40-60 cm, sa padom 2-4% prema kanalu za urin, čija širina iznosi

20-25 cm, a nalazi se uz rub ploče. Feces ostaje na ploči, a urin se odvaja i otiče u predviĎeni kanal za njega.

Treća varijanta je izgradnja kanala odmah iza leţišta koji se pokriva rešetkama. Krave defeciraju i uriniraju

direktno na rešetku kroz koju propadaju feces i urin u kanal. Rešetka predstavlja produţetak leţišta, nalazi se na

istom nivou sa njim ili 10-15 cm niţe. Kanal ispod rešetke je na preseku oblika pravougaonika ili dubljeg korita

sa iskošenim stranama i zaobljenim dnom. Širina ovog kanala iznosi 80-100 cm, a dubina 60-90 cm.

Kratki tipovi leţišta imaju prednosti, ali i nedostatke u odnosu na druge tipove leţišta. Kod njih je

potrebno srazmerno manje prostirke i omogućavaju bolje odrţavanje čistoće u odnosu na duţe tipove leţišta.

Zbog toga se koriste naročito za muzne krave. Nedostatak im je što znatno ograničavaju pokretljivost ovih

ţivotinja. Zbog kratkoće leţišta krave često zadnjim nogama propadaju u kanal za feces, što moţe da dovede do

povreda i raznih bolesti papaka, tetiva i zglobova. Na leţištima ovog tipa zadnji deo tela krava često visi iznad

kanala za odlaganje fecesa. Vremenom usled toga dolazi do popuštanja i olabavljenja mišića oko vagine, što u

krajnjem slučaju doprinosi nastajanju prolapsusa vagine i materice. Kod gravidnih krava za vreme leţanja plod

vrši pritisak svojom masom prema zadnjem karličnom otvoru, što kasnije moţe da pogoduje pojavi ispadanja

materice, najčešće neposredno posle poroĎaja. Najzad, vime krava kod leţanja dolazi u kontakt sa ivicom

leţišta, što moţe dovesti do raznih lezija i bolesti ovog organa. Kratki tip leţišta je pogodan za primenu u

područjima sa pašnjacima i tamo gde nema dovoljno slame za prostirku.

Kratki tip leţišta sa delimično rešetkastim podom danas dobija sve veći značaj. Njegova primena je sve

učestalija zbog eliminisanja korišćenja prostirke i prelaska na gazdovanje sa tečnim stajnjakom. Osnovna

karakteristika ovog tipa leţišta ogleda se u tome da se na istom nivou nalaze topli puni pod i rešetkasti pod.

Duţina punog poda iznosi 125-130 cm, a na njega se nastavlja rešetkasti pod, čija duţina iznosi 96-100 cm.

Ispod rešetkastog dela poda nalazi se kanal u kome propadaju feces i urin. Da bi se obezbedila zadovoljavajuća

termoizolacija rešetkastog dela poda i sprečile ozlede papaka, letvice rešetki se oblaţu gumenim profilima. U

principu, duţina leţišta uz postojanje kanala za feces i urin u nastavku izračunava se iz relacije:

L = R + 0,10 m, gde je

L duţina leţišta u metrima, a R duţina trupa ţivotinja u metrima.

12

Duţina kratkog leţišta uz postojanje rešetkaste ploče za propadanje fecesa i urina izračunava se iz

izraza:

L = R - 0,05 m, gde je

L duţina leţišta u metrima, a R duţina trupa ţivotinja u metrima.

Pri korišćenju ovih relacija treba biti oprezan, jer duţina trupa krava u okviru jednog stada moţe veoma

varirati. Naime, objektivnim merenjima duţine trupa krava simentalske rase utvrĎene su razlike i do 63 cm.

Kratko leţište sa kanalom za feces i urin je pogodno, u prvom redu, za muzne krave. Izvodi se u varijantama sa

prostirkom i bez nje. Ako se primenjuje prostirka u količini od 2-5 kg slame po ţivotinji na dan, duţina leţišta

odgovara prosečnoj duţini tela krave (oko 1,65 m). Pri tome je potrebno duţini tela pojedinih ţivotinje

prilagoditi i opremu za vezivanje. Naime, Grabnerovim lancem moguće je korigovati odstupanja u duţini tela

za ±15 cm, razumljivo uz uslov da se duţina leţišta odredi prema duţini krave sa najduţim telom. Iz prakse je

poznato da su odstupanja po duţini tela krava najčešće veća od 15 cm, pa je zbog toga najbolje krave podeliti u

dve grupe, odnosno u dva reda leţišta, čija duţina tela iznosi do 1,65 i do 1,75 m. Leţišta je potrebno prekriti

kvalitetnim termoizolacionim podom ili gumenim pločama.

Ako se primeni kratko leţište sa rešetkom na ploči za feces i urin, zbog potrebe da smeša fecesa i urina

ostane tečna, nije moguće koristiti prostirku. Pri tome je potrebno obezbediti da zadnji deo tela ţivotinje bude

do rešetkaste ploče da bi bilo moguće propadanje fecesa i urina. Ako se primeni Grabnerov lanac za vezivanje

sa horizontalno podešenim gornjim delom, moţe se odrediti fukcionalna duţina leţišta prema ţivotinji sa

najduţim telom u grupi. Za grupu ţivotinja sa duţim trupom, tada duţina leţišta iznosi 1,60 m, a za grupu

ţivotinja sa kraćom duţinom tela, duţina leţišta iznosi 1,50 m. Druga mogućnost je horizontalno pomicanje

rešetkastog dela poda prema duţini tela ţivotinja. U tom slučaju duţina kratkog leţišta se odreĎuje prema

ţivotinji sa najmanjom duţinom tela u grupi, odnosno redu. Takvo leţište je najčešće dugo samo 1,40 m. U

principu, širina kanala za tečni stajnjak se kreće od 0,30-1,10 m (najčešće oko 0,80 m).

Hodnici za čišćenje u zatvorenim stajama treba da omoguće izĎubravanje, odrţavanje čistoće i

obavljanje veterinarskih i zootehničkih zahvata. Njihova širina iznosi 1,0-2,0 m zavisno od toga da li su za

jedan ili dva reda leţišta, kao i od toga da li se za obavljanje pojedinih poslova koristi mehanizacija ili ne. U

odnosu na leţišta hodnici mogu da budu postavljeni u istom nivou, ili su niţi 10-15 cm, a hodnici za hranjenje

mogu biti i viši.

Za hranjenje krava sluţe jasle i stolovi. Oni treba da odgovaraju anatomskim i fiziološkim

karakteristikama krava. Materijal koji se koristi za njihovu gradnju treba da je nepropustljiv i da omogućava

lako sprovoĎenje mehaničkog čišćenja, pranja i dezinfekcije. U toku gradnje jasala treba voditi računa o

njihovoj širini, kao i o visini njihovog dna u odnosu na nivo leţišta. Ovi tehnički normativi zavise od

dijagonalne duţine izmeĎu ramenog zgloba i vrha gubice krava kod vrata ţivotinje ispruţenog u valov u toku

uzimanja hrane, kao i od horizontalne duţine izmeĎu vertikala koje prolaze kroz rameni zglob i vrh gubice kod

ispruţenog vrata krava pri stajanju. Rameni zglob je krajnji deo tela krave, kojim ona, ograničena ureĎajem za

vezivanje, moţe da se pribliţi jaslama. Način izgradnje jasala u velikoj meri zavisi od tipa leţišta i načina

vezivanja krava. Njihova širina zavisi od toga da li sluţe samo za krave jednog reda leţišta ili su zajednička za

dva naspramna reda leţišta. Kod jednorednih leţišta širina otvora jasala iznosi 60 cm, a kod dvorednih jasala,

zavisno od toga da li se radi o kratkom ili srednje dugom leţištu, 110-120 cm. Visina jasala kod kratkog tipa

leţišta iznosi 25-30 cm, a kod srednje dugog tipa 40-50 cm. Visina dna jasala kod oba tipa leţišta iznosi 5-10

cm iznad nivoa leţišta. Jasle mogu da se grade i sa šupljinom dugačkom koliko i sami redovi leţišta, tako da

svaka krava nema strogo odreĎeni deo jasala, već zahvata hranu sa jedne i druge strane, koliko joj to dozvoljava

oprema za vezivanje. Kod hranjenja, kabasta hrana moţe da ispada iz jasala ako ona nisu dovoljno velika. Zbog

toga se uz jasle grade i stolovi za hranjenje, i to na dva načina. Kod prvog načina prednji rub jasala prelazi

prema hodniku za hranjenje u betonsku ploču sa nešto uzdignutim rubom na kraju, koji sprečava ispadanje

hrane. Betonska ploča, koja sluţi kao sto za hranjenje, ima blagi pad prema otvoru jasala. Širina ovog stola za

hranjenje iznosi 65-75 cm, a zajedno sa jaslama 120-130 cm, ako se koristi za krave jednog reda leţišta. Kod

drugog načina, kao sto za hranjenje sluţi hodnik izmeĎu dva reda jasala koji se gradi uzdignut do visine ruba

jasala. Ovaj hodnik tada istovremeno sluţi kao sto za hranjenje i kao hodnik za donošenje i rasporeĎivanje

hrane. Razumljivo je da ovaj način nije najadekvatnije rešenje u higijenskom pogledu zbog realne mogućnosti

13

kontaminacije hodnika (time i stola) i jasala kod donošenja i rasporeĎivanja hrane. U suštini, način izgradnje

stolova za hranjenje zavisi od načina dopremanja hrane u staju i načina rasporeĎivanja (ručno, vagonetima na

koloseku, visećim vagonetima ili traktorom sa specijalnom prikolicom).

U intenzivnoj proizvodnji u govedarstvu moţe da se govori o tehnološkom procesu proizvodnje mleka i

teladi i tehnnološkom procesu proizvodnje mesa. Oba ova procesa mogu da se obavljaju u zatvorenim,

klasičnim, i u otvorenim stajama.

Za smeštaj i drţanje vezanih muznih krava na farmama se izgraĎuje više zatvorenih staja koje su

povezane u jednu funkcionalnu celinu. Pod zatvorenom stajom podrazumeva se solidan graĎevinski objekat sa

četiri spoljašnja zida i tavanicom-krovom od materijala sa odgovarajućim termoizolacionim sposobnostima. U

zatvorenim stajama treba da se obezbedi racionalno i uspešno obavljanje procesa hranjenja, napajanja, muţe

krava i procesa izĎubravanja. Pored toga, ambijentni i higijenski uslovi u kojima se odvija prozvodnja treba da

budu optimalni. U zatvorenim satajama potrebno je da se obezbedi optimalna temperatura i vlaţnost, čist i sveţ

vazduh, u kojem ne sme da bude većih koncentracija štetnih gasova i čestica prašine. Normativi za

mikroklimatske uslove u zatvorenim stajama za krave su: optimalna temperatura 12-14 C, optimalna relativna

vlaţnost 70-80%, maksimalna dozvoljena koncentracija CO2 0,3%, NH3 100 ppm i H2S 20-50 ppm. Zapremna

staje po kravi treba da iznosi 15-20 m3. Visina staje treba da bude 2,3-2,5 m, a u stajama većeg kapaciteta 2,8-

3,0 m. Vrata u manjim stajama treba da imaju visinu 2,2 m, a širinu 1,25-1,50 m, dok u većim stajama visina

istih treba da iznosi 2,2-2,5 m, a širina 1,5 m i više. Za svaku kravu treba da se obezbedi površina poda od 8-10

m2. U stajama za muzne krave potrebno je, ako se muţa obavlja u staji, odgovarajuće prirodno osvetljenje.

Koeficijent osvetljenja u stajama treba da bude 1:10-1:15 (svakoj kravi pripada 0,3-0,5 m2 svetlosne površine

prozora). Osim prirodnog treba obezbediti i veštačko osvetljenje koje treba da iznosi najmanje 100 luksa.

Pitanje ventilacije se rešava izgradnjom dovodnih i odvodnih ventilacinih otvora, a u većim stajama se reguliše i

uz pomoć električnih ventilatora. Smeštaj i način drţanja krava u laktaciji moţe se rešiti na dva načina. Prvi

način podrazumeva drţanje vezanih krava na leţištima. Drugi način omogućava slobodno kretanje krava u staji,

jer se one drţe nevezane. Vezivanje krava u stajama na njihovim leţištima u praksi se sreće kao najčešći

način smeštaja i drţanja. Unutrašnje ureĎenje staje, sastoji se u rasporedu lešišta, hodnika za hranjenje, hodnika

za čišćenje i kanala za sakupljanje fecesa i mokraće. Staje za krave mogu da se grade sa dva, tri, četiri i više

redova leţišta uz različit raspored hodnika za hranjenje i čišćenje. U odnosu na duţinu staje, redovi leţišta

postavljaju se paraleleno sa duţom stranom staje. Dvoredna leţišta sreću se najčešće u unutrašnjem ureĎenju

staja za krave. Mogu da se izgraĎuju na četiri načina, i to tako:

- da su krave jednog i drugog leţišta okrenute glavama prema uzduţnom zidu, bez posebnog hodnika za

hranjenje, već se sredinom staje izmeĎu redova leţišta gradi zajednički hodnik za čišćenje i donošenje hrane;

- da postoji razmeštaj kao u prethodnom slučaju, samo što na obe strane izmeĎu jasala i zida postoji

hodnik za hranjenje, a hodnik po sredini sluţi za čišćenje;

- da su krave okrenute glavama prema sredini staje gde se nalaze sastavljene jedne i druge jasle, a uz

svaki uzduţni zid nalazi se zajednički hodnik za čišćenje i za donošenje hrane; i

- da predstoji isti razmeštaj kao u prethodnom, s tim što se izmeĎu jasala nalazi centralni hodnik za

hranjenje.

Nedostaci prvog načina drţanja su nepostojanje posebnog hodnika za hranjenje. Kod trećeg načina

drţanja stvaraju se uslovi koji pogoduju širenju kapljičnih infekcija.

U savremenim stajama ugraĎuju se individualna pojilišta za svaku ţivotinju ili zajedničko pojilište za

susedne krave. Montiraju se automatske napajalice na vodovodnu instalaciju uz jasle na visini od 40 cm. Time

se obezbeĎuje napajanje ţivotinja po volji.

Za vezivanje krava, kao što je već pomenuto, koriste se specijalni ureĎaji i vezovi ugraĎeni na rubu

jasala. Od tih ureĎaja poznati su Grabnerovi lanci, vezivanje horizontalnim ili vertikalnim lancima i specijalnim

ramovima. Oprema za vezivanje treba da pruţa mogućnost lakog odvezivanja krava, što je vaţno pri raznim

manipulacijama sa njima ili u slučaju elementarne nesreće. U stajama većeg kapaciteta mogu da se koriste

mehanički ureĎaji za vezivanje, koji omogućavaju da se sa jednog mesta krave grupno odvezuju.

14

Staje za slobodno drţanje

U stajama krave mogu da se drţe i nevezane (slobodno se kreću i biraju mesto gde stoje ili leţe). Ovaj

način drţanja ima odreĎenih prednosti. Sličan je prirodnom slobodnom načinu drţanja, što moţe povoljno da

utiče na zdravlje ovih ţivotinja. Krave za slobodni sistem drţanja treba obavezno da budu obezroţene. Drţanje

nevezanih krava omogućava znatnu uštedu rada i troškova uz veće korišćenje mehanizacije i primenu principa

samoishrane, a time i racionalizaciju procesa ishrane.

Osnovna karakteristika ovog sistema drţanja je da se u jednoj graĎevinskoj celini, pod jednim krovom,

ali prostorno razdvojeno, gradi odreĎeni broj odeljenja za krave u laktaciji, odeljenje za zasušene krave,

zajedničko izmuzište, porodilište, telićarnik i odeljenje za obolele krave. Krave se teraju na muţu u zajedničko

izmuzište iz odeljenja za krave u laktaciji. Kada nisu u laktaciji krave borave u odeljenju za zasušene krave,

porodilištu ili odeljenju za obolele ţivotinje.

U stajama za drţanje nevezanih krava potrebno je da se obezbede optimalni mikroklimatski uslovi. To

znači da i ovde vaţe svi oni ranije pomenuti osnovni principi u izgradnji staja. MeĎutim, postoje velike razlike u

ureĎenju staja za ovo drţanje krava. U ovom slučaju osim smeštaja, a to znači mogućnosti leţanja i slobodnog

kretanja, u stajama se vrši ishrana kabastom hranom i koncentratom, meĎutim, koncentrat krave mogu da

dobijaju i u toku muţe u izmuzištu. Zato se kod unutrašnje izgradnje i ureĎenja ovakvih staja zahtevaju

odvojene površine za leţišta, kretanje i hranjenje, a radi potrebe odrţavanja suvog leţišta napajanje se vrši izvan

leţišta i hranilišta. Način ureĎenja unutrašnjih površina zavisi od toga kako su postavljena i izgraĎena leţišta u

odnosu na hranilište i komunikacije, kao i od toga da li se ishrana kabastom hranom vrši po volji ili obročno.

Kod slobodnog načina drţanja obično se primenjuju dva sistema, i to na dubokoj prostirci i sa leţajnim

boksovima. Kod oba sistema postoje odeljenja za muţu (izmuzišta) i odeljenja za ishranu i odmor ţivotinja.

Prostor za ishranu i odmor je zaštićen od nepovoljnih vremenskih uslova.

Zastrta površina kod staja sa dubokom prostirkom, iznosi 5,8-7,4 m2 po kravi. Sistem omogućava

pakovanje stajnjaka na celom prostoru za leţanje tokom nekoliko meseci. ^išćenje duboke prostirke se obavlja

obično mehaničkim utovarivačem, 3 do 4 puta godišnje.

Staje sa leţajnim boksovima mogu biti dvoredne i četvoredne, imaju komunikaciju sa izmuzištem, čija

veličina se odreĎuje prema broju krava u stadu.

Prednosti staja sa slobodnim drţanjem ogledaju se u visokoj produktivnosti rada usled mehanizovanosti

većeg dela procesa proizvodnje. Pri muţi, krave se kreću do čoveka i mašine, a ne obratno. Grupno se hrane

kabastim hranivima, a u većem broju slučajeva kompletnim obrocima, čije je dopremanje mehanizovano.

Uklanjanje ekskremenata je takoĎe mehanizovano. Staje su obično ekonomičnije za izgradnju, pošto zahtevaju

manje vodovodnih instalacija i mehaničke ventilacije. MeĎutim, u zavisnosti od stepena automatizacije, ove

staje mogu da budu i skuplje od klasičnih staja. U naporima da se krave individualno tretiraju po pitanju ishrane

koncentrovanim delom obroka, uvode se automatske hranilice povezane sa računarskim sistemom, što povlači

za sobom povećano korišćenje elektronske opreme.

Leţajni boksovi omogućavaju kravama da budu čistije, uz manje korišćenje prostirke nego u klasičnoj

staji. MeĎutim, pri dubokoj prostirci, količina potrebne prostirke je dva puta veća nego u klasičnoj staji. Pošto

se muţa odvija u posebnom zajedničkom izmuzištu, izolovano od hrane, prostirke i čestica stajske prašine,

kvalitet mleka je bolji nego pri muţi u klasičnoj staji. Najveća prednost izmuzišta se ogleda u tome što radnik

obavlja muţu u stojećem poloţaju, odnosno znatno manje se zamara nego pri saginjanju i čučanju u klasičnoj

staji. Slobodne staje omogućavaju veću fleksibilnost. Broj krava se moţe povećati i bez dogradnje staje, a u

slučaju promene ili napuštanja proizvodnje, staje halskog tipa se mogu lakše preurediti i koristiti za druge svrhe.

Nedostaci kod staja sa slobodnim drţanjem takoĎe postoje, a ogledaju se u grupnom, umesto

individualnom tretmanu krava, kao i većim mogućnostima širenja uzročnika zaraznih bolesti zbog zajedničkog

korišćenja hranilica i pojilica. IzĎubrivanje se vrši na dva nivoa i vremenski je razdvojeno, jer se tečni

ekskrementi izbacuju dnevno, a čvrsti 3 do 4 ili više puta godišnje kod duboke prostirke. Pri kretanju krava sa

leţajnog prostora ka hranilištu i ka izmuzištu i nazad u prostorije za leţanje, nailazi se na klizave podove i

prolaze, što moţe dovesti do povreda. Za muţu i imobilizaciju u cilju različitih tretmana (dijagnostika,

15

osemenjavanje, timarenje i dr.) treba obezbediti posebne prostorije, a radi tih postupaka krave se moraju

izdvajati.

Kretanje krava zatim mleka, hrane, ekskremenata i stajnjaka vaţno je da se vrši pravolinijski, što znači

da treba izbegavati uglove, okretnice, jake nagibe i kapije koje se moraju otvarati i zatvarati.

Slobodno drţanje krava podrazumeva grupisanje, koje omogućava precizniju ishranu (naročito ako se

ishrana vrši potpuno mešanim obrocima), olakšava otkrivanje estrusa i obezbeĎuje ujednačenije izmuzanje.

Jedno od osnovnih pitanja pri drţanju krava u slobodnom sistemu je veličina grupe. Poznato je da krave

imaju potrebu da se izdvajaju iz grupe i da ne podnose da leţe sasvim blizu jedna pored druge. Ispoljavanje

agonističkih pojava (ritanje, guranje, izbegavanje tretmana i borba) povećava se linearno sa veličinom grupe, a

njihov odnos sa smanjenjem raspoloţivog prostora pokazuje signifikantnost. Mada maksimalna veličina grupe

nije definisana, uobičajena je od 50 do 60 krava, u zavisnosti od visine proizvodnje.

U ovom sistemu, meĎutim, poseban problem predstavlja pregrupisavanje, koje se često vrši iz

organizacionih razloga. Uspostavljanje nove hijerarhijske dominacije utiče na skraćenje vremena leţanja,

odnosno povećava period stajanja i znatno smanjuje dnevnu proizvodnju mleka pojedinih krava, mada su u tom

pogledu utvrĎene značajne razlike izmeĎu pojedinih rasa. Ako se daju potpuno mešani obroci, obrazuju se 3 do

4 proizvodne grupe, plus jedna od zasušenih krava, a preporučuje se i grupa od visoko steonih junica. Ovakvo

grupisanje krava se u praksi retko dosledno sprovodi zbog brojnih poteškoća. Situaciju olakšava mogućnost

uvoĎenja automatskih hranilica, kojima se raspodela koncentrovane hrane vrši prema visini proizvodnje krava.

Veličina grupe treba da bude takva da krava ne ostane duţe od dva časa u čekalištu i izmuzištu.

Odeljenje za lečenja krava, osemenjavanje, obrezivanje papaka i druge veterinarske i zootehničke

zahvate locirano je obično blizu izmuzišta, tako da se krava moţe tamo usmeriti odmah po izlasku sa muţe.

Postoje uglavnom dve varijante staje sa leţajnim boksovima i to sa betonskim podom i evakuacijom

stajnjaka skreperom i sa rešetkastim podom i evakuacijom stajnjaka gravitacijom. Po širini staje prostor se deli

na leţajni boks u iznosu 2,10 m, manipulativni hodnik 3,00 m, leţajni boks 2,10 m, stajalište za hranjenje sa

pregradom 3,00 m, hodnik za hranjenje 4,00 m, stajalište za hranjenje sa pregradom 3,00 m, leţajni boks 2,10

m, manipulativni hodnik 3,0 m, leţajni boks 2,10 m. Površina po kravi u staji sa leţajnim boksovima iznosi 9,82

m2.

Dimenzije leţajnih boksova zavise od telesne mase krava. Na primer, za krave telesne mase 450 kg

širina ovih boksova iznosi 1,10 m, duţina 2,10 m, a visina pregrade 1,02 m. Za krave od 550 kg dimenzije

leţajnih boksova iznose 1,15 m, 2,15 m i 1,07 m, za krave od 630 kg 1,20 m, 2,20 i 1,14 m i za krave od 730 kg

1,20 m, 2,30 m i 1,20 m, redom.

U stajama za slobodno drţanje krava na dubokoj prostirci, organizacija prostora je slična, s tim da nema

leţajnih boksova. Primer mogućeg rasporeda u takvoj staji bio bi sledeći: leţište sa dubokom prostirkom 7,50

m, graničnik prema stajalištu 0,10 m, stajalište hranilišta 3,00 m, pregrada 0,10 m, hodnik za hranjenje sa

stolom 4,00 m, pregrada 0,10 m, stajalište hranilišta 3,00 m, graničnik prema stajalištu 0,10 m i leţišta sa

dubokom prostirkom 7,50 m. Površina po kravi kod ovog sistema iznosi 10,26 m2.

Ostale prostorije za oba sistema slobodnog drţanja krava su izmuzište sa mlekarom, koje se sastoji od

čekališta, izmuzišta, mlekare (hladionici, ureĎaji za pranje, pumpa za prepumpavanje mleka u cisternu),

odeljenje za vakuum pumpe, odeljenje za rekuperaciju toplote, laboratorija, kompjuterska soba i sanitarni čvor.

Od ugraĎene opreme u stajama sa slobodnim drţanjem obično se predviĎaju kapije (viseće, klizajuće), širine 4,0

m, visine 3,5 m, hvatači (pregrade) izmeĎu obora za leţanje i hranilišta, ograde duţ koridora za komunikaciju sa

izmuzištem, pojilice (termo-pojilice) za napajanje vodom i električna i vodovodna instalacija. U čekalištu i

izmuzištu ugraĎuje se sledeća oprema: ograde i kapije u čekalištu, ureĎaj za naterivanje krava u izmuzište,

boksovi izmuzišta (prema izboru tipa), vodovi za mleko i vakuum, muzne jedinice, ureĎaji za identifikaciju

krava i elektronski ureĎaji za kontrolu mlečnosti, zdravstvenog stanja i dr.

Alternativne mogućnosti kod staja sa slobodnim drţanjem, kao što je već naglašeno, su staja sa

dubokom prostirkom i staja sa leţajnim boksovima.

Prva etapa razvoja drţanja na dubokoj prostirci je slobodno drţanje na nasteljenom grupnom leţištu, gde

je ţivotinjama pruţeno odvojeno nenasteljeno hranilište i izdašno nasteljeno leţište. Time je površina leţišta po

kravi od 10-12 m2

smanjena na 5-6 m2, a dnevne potrebe u prostirci po kravi sa 10-15 kg smanjene su na 5-7 kg.

16

Ţivotinjama se na taj način stvara mekano i toplo leţište nezavisno od spoljašnje temperature. Ovaj način

drţanja moguć je samo u otvorenim stajama, jer biohemijski procesi u prostirci zahtevaju velike količine

kiseonika, a istovremeno se izdvajaju toplota, vodena para, amonijak i drugi gasovi. Da bi se izbeglo delovanje

promaje visina tavanice kod ovih staja je smanjena na 2,5 m. Ţivotinje se hrane na betoniranom ispustu. Širina

hranilišta se odreĎuje na osnovu 1,5 širine grudi, što za krave iznosi 0,85 m. Pregrade na valovima sprečavaju

meĎusobno ometanje ţivotinja i rasipanje hrane. Hranidbeni prostor odreĎuje se prema broju ţivotinja. Na taj

način se izbegava socijalno rangiranje ţivotinja pri uzimanju hrane. Redukcija broja hranilišta na 2-3 ţivotinje

po hranidbenom mestu moguća je samo u stadima sa slabijom mlečnošću, kao i u prvoj fazi tova.

Sledeći način drţanja goveda je slobodno drţanje u stajama sa leţajnim boksovima. Pri ovom načinu

drţanja u zatvorenoj staji leţajni boksovi se nalaze u redovima uz hodnike za kretanje i hranilište. Tu u celini

otpada korišćenje prostirke ili se ona primenjuje ograničeno. Za ovaj sistem drţanja ne dolazi u obzir duboka

prostirka. Temperatura vazduha u ovim stajama ne sme da padne ispod 5 C. Zbog toga je potrebno,

zavisno od klimatskog područja, za gradnju staja za slobodno drţanje goveda u leţajnim boksovima primeniti

različite termoizolacione materijale. Leţišta u leţajnim boksovima grade se po merama za srednje duga leţišta,

uzdignuta 20 cm iznad hodnika. Površine u leţajnim boksovima treba da se grade sa posebnom paţnjom jer je

praksa pokazala da ih ţivotinje koriste samo ako im odgovaraju. Za gradnju kvalitetnog i udobnog leţišta moţe

se upotrebiti savremena termoizolacona ili gumena masa. Leţišta se mogu umereno posuti peskom, piljevinom,

seckanom slamom ili tresetom, ali samo u toj meri da ih ţivotinje ne mogu razneti na deo sa rešetkastim podom.

Ako taj rastresiti materijal prodre u tečni stajnjak, stajnjak gubi tečnu konzistenciju. Leţišta sagraĎena samo od

asfalta, betona ili drveta ţivotinje izbegavaju zbog tvrdoće. U leţajnim boksovima ţivotinje leţe tako da

izmetom ne mogu onečistiti leţište. Ograda izmeĎu leţajnih boksova izgraĎena je od metalnih cevi izmeĎu

kojih je razmak od 0,3 m. Širina hodnika izmeĎu redova leţajnih boksova iznosi 2,5-3,0 m. Naznačena širina

hodnika obezbeĎuje nesmetano izlaţenje i ulaţenje ţivotinja. Treba voditi računa da hodnici ne završavaju

slepo. U suštini, oni treba da su funkcionalni nastavak hranilišta, odnosno ostalih hodnika. U protivnom,

neminovna je pojava socijalnog rangiranja i agresije.

Drugo rešenje je primena hodnika sa betonskim podom. Izmet se uklanja u prisutnosti ţivotinja

automatski strugačem brzinom oko 5 cm/s. Hranilište je uključeno u stajski prostor. U fazi su istraţivanja

rešenja hranilišta sa boksovima za hranjenje, odnosno ishranu uz fiksiranje u boksovima za leţanje ţivotinja.

U svetu postoje različita automatska rešenja grupnog slobodnog drţanja krava. Tu ţivotinje nisu na

vezu, već same biraju leţišta i hranilišta, a automati im, ako su markirane oscilatorima različitih frekvencija,

daju impulse za doziranu ishranu.

Raspodela kabaste hrane moţe se vršiti prikolicom sa zadnjim istovarom, zatim ručno i prikolicom sa

bočnim istovarom. Koncentrovana hrana se moţe rasporeĎivati ručno iz kolica, prikolicom mešalicom sa

bočnim istovarom, automatskom prikolicom za svaki boks-obor i delom u izmuzištu a delom automatskom

hranilicom. Potpuno mešani obrok se moţe davati prikolicom mešalicom sa bočnim istovarom. Muţa se moţe

obavljati u raznim tipovima izmuzišta. Izmuzišta sa dvorednim stajalištima mogu biti tandem sa prednjim

otvaranjem, tandem sa bočnim otvaranjem i „‟riblja kost‟‟. Višestrana izmuzišta mogu biti trigon ili poligon,

Rotaciona izmuzišta mogu biti rotacioni tandem, rotaciona „‟riblja kost‟‟ i radijalno izmuzište. Najzad, muţa se

moţe obavljati u paralelnom sistemu izmuzišta.

Uklanjanje čvrstog stajnjaka se vrši utovarivačem u prikolicu, svakih 3-4 meseca. Tečni stajnjak se

uklanja sklapajućom strugalicom, traktorskim skreperom ili prelivanjem (oticanjem) u slučaju korišćenja

rešetkastog poda.

HlaĎenje mleka moţe se vršiti u hladioniku za celu farmu ili više staja, u hladioniku za svaku normu i

putem pločastog hladionika i cisterne.

Pri grupnom slobodnom drţanju nuţno je postaviti opremu za individualnu obradu ţivotinja. To se

odnosi na veterinarske intervencije, obrezivanje papaka, merenje telesne mase i utovar ţivotinja. Oprema se

sastoji od boksa (stojnica) do kojeg ţivotinje ulaze levkasto suţenom ogradom duţine 4-5 m. Na boks se moţe

priključiti rampa za utovar. Iz boksa vodi povratni put prema staji za slobodno drţanje. Stojnica je natkrivena i

popločana kao i svi manipulativni hodnici. Pregrade boksa su od čvrstog metala visine 1,20 m.

17

U zatvorenim stajama moguće je sagraditi leţište sa celorešetkastim podom sa kanalima za oticanje

tečnog stajnjaka i odgovarajućim deponijama za njegovo skladištenje. Taj način drţanja zbog skliskosti rešetki

nije prikladan za mlečne krave. Telad i junad odrţavaju čiste prečke ako nemaju više od 1,5 do 3,5 m2 prostora

po grlu. Gust smeštaj sprečava agresiju i meĎusobno uznemiravanje junadi u tovu. Budući da prečke sluţe i kao

leţište, potrebno je da su izgraĎene od termoizolacionog materijala. Širina prečki iznosi 10-12 cm, a razmak

izmeĎu prečki prema veličini ţivotinja 3,4-4,5 cm. Sadrţaj amonijaka u vazduhu staja je u tolerantnoj granici,

osim posle manipulacije sa tečnim stajnjakom. Zato pre svakog praţnjenja kanala ili deponije za tečni stajnjak

ţivotinje treba isterati iz staje.

Za rešetkasti pod od drveta ili armiranog betona za pojedine kategorije goveda daju se sledeće vrednosti:

za telad do uzrasta od 6 meseci širina prečki iznosi 10 cm, a širina razmaka izmeĎu prečki 2,5 do 3,0 cm;

za junad od 6-12 meseci širina prečki iznosi 12,5 cm, a širina razmaka izmeĎu prečki 3,0 do 3,5 cm;

za junad od 1 do 2 godine širina prečki iznosi 12,5 cm, a širina razmaka izmeĎu prečki do 3,5 do 4,0 cm;

za mlečne krave od 500 do 600 kg širina prečki iznosi 12,5 cm, a širina razmaka izmeĎu prečki od 4,0 do

5,0 cm.

Izmuzišta

Higijenski uslovi u izmuzištu treba da obezbede dobijanje mleka sa što manjim početnim brojem

bakterija. To je povezano sa higijenom muţe, pranjem i dezinfekcijom vimena i ureĎaja za mehaničku muţu. U

svim postojećim programima preventive mastitisa krava, danas, značajno mesto ima dezinfekcija sisa vimena i

aparata za muţu. Pre ručne ili mašinske muţe, vime treba temeljno oprati toplom vodom i potpuno ga osušiti

čistim platnenim ili papirnim ubrusom. Posle muţe sise treba dezinfikovati uranjanjem u odgovarajući rastvor

pogodnog dezinficijensa ili nanošenjem istog na sise putem prskanja. Preventivno uranjanje sisa u rastvor

dezinficijensa, prema brojnim istraţivanjima, daje odlične rezultate u sprečavanju pojave novih infekcija

mlečne ţlezde, naročito onih izazvanih stafilokokama i streptokokama. Pri tome, treba posebnu paţnju obratiti

na izbor dezinficijensa i na koncentraciju dezinfekcionog sredstva u rastvoru, jer neki komercijalni preparati

mogu biti neefikasni, bilo zbog slabijeg delovanja na pojedine uzročnike mastitisa bilo zbog primene

neodgovarajućih razreĎenja rastvora za dezinfekciju vimena.

U intenzivnim uslovima gajenja krava, u našoj zemlji, sprovodi se dezinfekcija vimena krava i aparata

za muţu posle muţe krava. Za ovu dezinfekciju koriste se dezinficijensi koji, pre svega, imaju dozvolu za

upotrebu pri proizvodnji hrane za ljude, ne oštećuju koţu papila, uništavaju uzročnike mastitisa i ispoljavaju

produţeno delovanje na najčešće uzročnike mastitisa krava. Na raspolaganju su brojni preparati, ali širu

primenu su imala sredstva na bazi jodofora, kvaterernih amonijumovih jedinjenja, hlorheksidina i dodecil

benzen sulfonske kiseline.

U nacionalnim programima preventive mastitisa brojnih zemalja predviĎa se ispitivanje efikasnosti

primene dezinfekcije sisa vimena i aparata za muţu, kao i sagledavanje efekta sprovoĎenja dezinfekcije u

mlekarskoj proizvodnji u celini. U našoj zemlji, efekat dezinfekcije u mlekarskoj proizvodnji, iako se on

preporučuje, retko se utvrĎuje.

U toku muţe krava u klasičnoj staji, gde se ţivotinje drţe vezane, mleko je veoma izloţeno zagaĎivanju

prašinom i mikroorganizmima iz vazduha, uključujući i delove fecesa i prostirke, kao i nečistoće sa površine

sisa. U tom smislu, muţa u zatvoreni sistem cevovoda sigurnija je od one u prenosne kante.

Muţa krava koje se drţe slobodno u otvorenim stajama ili u zatvorenim stajama sa odeljcima obavlja se

u izmuzištima. Takva izmuzišta su konstruisana sa stajalištima za krave, izmeĎu kojih je niţe postavljen kanal

za muzače. Mleko se cevovodima odvodi u mlekaru za primarnu obradu, koja obuhvata mešanje i hlaĎenje na

4 C. Odavde se mleko posebnim tankovima odvozi u mlekaru na sekundarnu obradu. Tip stajališta i plan rada u

izmuzištu različit je i zavisi od broja mlečnih krava u stadu. Ako se radi o farmi sa većim brojem muznih krava,

izmuzišta se grade u nekoliko redova, na primer, za 600 krava potrebna su 32 stajališta u obliku dvostruke kosti

sa dva kanala i sa po 4 muzača. Iz ekonomskih razloga tandemski raspored se primenjuje za stada manja od 20

do 30 krava uz muţu od 15 do 16 krava po muzaču na sat. Postoje i rotaciona izmuzišta za veća stada od

18

nekoliko stotina krava, gde krave pristupaju u odeljke za muţu i napuštaju ih po taktu koji odreĎuje pokretna

traka. Mlekara za primarnu obradu treba biti prostorno odvojena od staje i izmuzišta.

Drţanje krava u otvorenim stajama

Da bi otvorena staja mogla da obezbedi potrebne zoohigijenske uslove trebalo bi da udovolji sledećim

zahtevima:

- da bude dovoljno velika za predviĎeni broj krava u njoj,

- da omogući kravama slobodno kretanje i biranje mesta za stajanje ili leţanje, i slobodnu komunikaciju

izmeĎu staja i ispusta,

- da su krave u njoj dovoljno zaštićene od vremenskih nepogoda, kao i da omogući sveţ i čist vazduh,

- da izgradnja pojedinih delova naročito podova, omogućava suvoću leţišta u staji, i

- da se za izĎubravanje moţe da koristi mehanizacija.

Istraţivanja su pokazala da je dovoljno da se po kravi obezbedi 4,5-6,0 m2 površine poda. Visina

ovakvih staja kreće se do 3,5 m, što omogućava upotrebu mehaničkog utovarivača u izĎubravanju. Postoji

mogućnost da vetar nanosi padavine u otvorenu staju i da onemogućava odrţavanje potrebne suvoće leţišta.

Zbog toga je neophodno da širina staje bude nešto veća, tj. da iznosi 10-12 m. Kod veće širine staja teško je

obezbediti zadovoljavajuće provetravanje. Leţišta u otvorenoj staji moraju da predstavljaju jedinstvenu

površinu bez ikakvih unutrašnjih ureĎaja i prepreka. Na takvo leţište svakodnevno se nabacuje nova prostirka

(slama) i stvara tzv. duboka prostirka. U otvorenim stajama mogu da se kao leţišta koriste i individualni

boksovi. Staja ima slobodan izlaz u ispust koji omogućava slobodno kretanje ţivotinja u staji ili ispustu, što je

jedan od osnovnih principa u slobodnom uzgoju.

Naziv otvorena staja govori da se radi o pokrivenim objektima bez tavanice i jednog ili više zidova.

Otvorena staja u našim klimatskim područjima trebalo bi da se gradi kao solidan objekat od čvrstog materijala

sa tri zida i jednom otvorenom stranom. Najbolje je da se strana koja gleda prema ispustu postavi prema jugu,

jer se time u staji obezbeĎuju povoljni mikroklimatski uslovi. Poseban značaj ima izgradnja poda staje, naročito

u slučajevima gde se njegova čitava površina koristi kao leţište. Nivo poda treba da bude uzdignut od okolnog

terena za oko 10 cm, a sam pod izgraĎen od betona sa padom 4-5% prema ispustu. Kod izgradnje poda paţnju

zasluţuje učvršćivanje ulaznog ruba prema ispustu radi sprečavanja nanošenja blata na samim ulazima, kao i

prodiranje spoljašnjih otpadnih voda na leţište. Kod izgradnje redova boks-leţište u stajama situacija je nešto

drugačija. Pod u boksu-leţištu mora da se izgraĎuje kao topli pod i treba da je nešto viši od saobraćajnice

izmeĎu redova boksova. Saobraćajnice mogu da se izgraĎuju kao puni podovi, u novije vreme se češće grade

rešetkasti podovi.

Ispusti omogućavaju delimičnu dekoncentraciju, slobodno kretanje krava i pruţanje ţivotinjama

prirodnog mikroklimata. Objektima koji se na njima izgraĎuju ili na njih nadovezuju stvaraju se uslovi za

uvoĎenje i primenu racionalnog tehnološkog postupka u ishrani i napajanju. Njihova uloga je značajna u

odrţavanju suvoće leţišta u stajama, kao i u stvaranju povoljnih higijenskih uslova.

Ispust mora da bude dovoljne veličine, suv i da mu je deo površine popločan. Naročito se to odnosi na

deo koji se nastavlja neposredno na otvorenu stranu staje. Ovo se pitanje najbolje rešava istovremenom

izgradnjom zimskog i letnjeg dela ispusta, koji su meĎusobno razdvojeni ogradom i vratima. Na samu staju

nadovezuje se zimski deo ispusta, koji treba da bude popločan betonskim pločama. Kod suvog vremena vrata na

ogradi koja deli dva ispusta se otvaraju i krave mogu da koriste i letnji, nepopločani deo ispusta. Ovakav način

izgradnje i korišćenja omogućava da se na ispustima odrţava čistoća i suvoća, a time i povoljni higijenski

uslovi. ^išćenje zimskog ispusta vrši se svakodnevno uz upotrebu odgovarajuće mehanizacije, a čišćenje letnjeg

dela ispusta obavlja se jednom nedeljno. Ispust redovno po duţini odgovara duţini otvorene staje, a ako se na

ovu odmah nadovezuje i senjak tada se ispust produţava i za njegovu duţinu, a njegova širina moţe da bude

različita. Sa veličinom ispusta ne treba preterivati iako veći ispust ima prednosti. Ako postoje zimski i letnji deo

tada bi trebalo da se po kravi obezbedi najmanje 8-10 m2 površine ispusta. Letnji deo ispusta trebalo bi da je 2

puta veći u odnosu na zimski.

19

U slučaju da krave slobodno konzumiraju hranu po volji u krugu svake osnovne proizvodne jedinice (50

krava) moraju da se izgrade odgovarajući senjaci i površinski silosi, a za ishranu zelenom hranom jasle sa

krmnim stolovima. Ukoliko se prihvati delimična samoishrana tada postoje tri varijante za rešenje ovog pitanja:

1. silosi i senjaci se grade kao zajednički objekti za čitavu farmu i to na periferiji bloka staja, pa se

odatle seno i silaţa dovoze u krug, odnosno u valove i na krmne stolove svake osnovne proizvodne jedinice;

2. primenjuje se princip potpune samoishrane silaţom za koju se izgraĎuju silosi u krugu svake osnovne

proizvodne jedinice, a senjaci se podiţu kao zajednički objekti za potrebe čitave farme i to na periferiji bloka

otvorenih staja; i

3. primenjuje se princip potpune samoishrane senom, pa se senjak izgraĎuje u krugu svake osnovne

proizvodne jedinice, a silosi se grade kao zajednički objekti na periferiji bloka otvorenih staja.

Najbolje je da ureĎaji za napajanje budu u ispustu u blizini fronta hranjenja senom da bi se time izbeglo

nepotrebno kretanje krava. Tu se postavljaju veliki valovi sa priticanjem vode, ili se ugraĎuje na jednom mestu

odreĎen broj automatskih napajalica, što je znatno bolje. Za svaku proizvodnu jedinicu od 50 do 60 krava

potrebno je 4-5 napajalica. Za sprečavanje smrzavanja vode u zimskom periodu postavljaju se termonapajalice

koje imaju električna grejna tela.

Otvorene staje se ne čiste svaki dan, već se na staru prostirku svakodnevno dodaju nove količine sveţe

slame. Na taj način visina prostirke neprestano raste do 80 cm odnosno čak i 150 cm. Stajnjak se dva puta

godišnje, u jesen i proleće, iznosi iz staja direktno na njive.

Kvalitet duboke prostirke ima ekonomski i higijenski značaj. Osnovni zahtev koji treba da zadovolji

duboka prostirka jeste da ona stvara za krave suv i topao leţaj naročito u zimskom periodu. Kod dobre izgradnje

poda u otvorenoj staji i sprečavanja unošenja vlage iz spoljne sredine, uz korišćenje dovoljnih količina slame, u

prostirci dolazi vrlo brzo do razvijanja fermentativnih procesa, a time i do stvaranja toplote koja doseţe 40 C.

Ako je suva, prostirka predstavlja za krave udobno i toplo leţište. Vlaţno leţište naprotiv stvara vrlo nepovoljan

ambijent za ţivotinje. U takvoj prostirci nema pravilnog odvijanja fermentativnih procesa i stvaranja toplote.

Zbog toga se stvaraju povoljni uslovi za širenje parazitskih bolesti, za češće pojavljivanje mastitisa, zapaljenja

papaka, digestivnih, respiratornih i reumatskih bolesti. Kod ovakvog smeštaja, pored toga, u znatnoj meri

onemogućeno je odrţavanje čistoće krava. ObezbeĎivanje dovoljnih količina slame predstavlja značajan

problem u slobodnom uzgoju krava. Pitanje udobnog leţaja u otvorenim stajama moţe uspešno da se rešava sa

3,0-4,0 kg slame po kravi dnevno.

^išćenje otvorenih staja na farmama vrši se uz pomoć traktora i visokih utovarivača, kojim se stajnjak

zahvata i ubacuje u traktorsku prikolicu. Da ne bi onemogućavale rad mehanizacije otvorene staje moraju da

budu dovoljno visoke, u njihovoj unutrašnjosti ne sme da bude nikakvih prepreka, a noseći stubovi staje moraju

da budu meĎusobno razmaknuti najmanje 4 m.

Pri slobodnom drţanju goveda na dubokoj prostirci proizvode se velike količine kvalitetnog stajnjaka.

Slobodno drţanje u otvorenim i poluotvorenim stajama na čistom vazduhu uz kretanje daje robustnu

konstituciju ţivotinja, naročito pri uzgoju teladi i junadi.

Higijena drţanja i smeštaja bikova

Bikovi za priplod se drţe isključivo u centrima za veštačko osemenjavanje. Oni se najčešće drţe

slobodno u boksovima u zatvorenim stajama sa ispustima. Slobodno drţanje je naročito značajno za bikove u

razvoju. Drugi način drţanja bikova je na vezu u klasičnoj staji, a sluţi za bikove u eksploataciji. Opšte pravilo

koje treba slediti je da se bikovima u stajama mora obezbediti mir. Individualni boks za slobodno drţanje

bikova u klasičnoj zatvorenoj staji je duţine 4,5-5 m i širine 4,0 m. Individualni boks za mladog bika moţe

imati duţinu 4,0 m i širinu 3,0 m. Boks se sastoji iz prostora za kretanje i leţišta. Prostor za kretanje se zastire

peskom, a za leţanje slamom. Leţište je duţine 3,5 m i širine 1,5 m. Visina pregradnih ograda iznosi 2 m.

Visina valova od poda iznosi 40 cm, a širina 50 cm. Duţina valova polustola je 110 cm, a širina istog po

ţivotinji treba da iznosi 80 cm. Pojilice se postavljaju na visini od 50 cm. Otvor na rešetki za hranjenje dole

iznosi 25 cm, a gore 50 cm. Za ulazak u boks koriste se vrata čija širina iznosi 1,25-1,30 cm.

20

Higijena smeštaja i drţanja

junadi u tovu

Tov junadi moţe da se odvija u zatvorenim klasičnim stajama i u poluotvorenim stajama na principu

slobodnog gajenja. Odmah treba naglasiti da je potrebno izbegavati zajedničko drţanje različitih starosnih

kategorija teladi i junadi i da se u korišćenju objekata po mogućnosti usvoji princip „‟sve unutra, sve napolje‟‟,

sa periodom odmora objekta u trajanju od najmanje 7 dana izmeĎu praţnjenja i ponovnog punjenja.

U principu, u tovu teladi i junadi primenjuju se isti sistemi drţanja i smeštaja, kao kod krava u laktaciji.

Staje za tov teladi i junadi se, takoĎe grade na sličan način kao i staje za krave u laktaciji. Postoje različite

mogućnosti i rešenja u zavisnosti od toga da li se ţivotinje u tovu u stajama drţe vezane ili nevezane u

boksevima. Nevezani način drţanja moţe da se primenjuje kod obezroţenih individua.

U stajama za tov teladi i junadi treba obezbediti optimalne mikroklimatske uslove. Primarno se to odnosi

na obezbeĎenje optimalne temperature vazduha (12-20 C), optimalne relativne vlaţnosti vazduha (60-75%),

odgovarajuće brzine strujanja vazduha (0,1-0,5 m/s) i odgovarajući hemijski sastav vazduha, naročito u pogledu

sadrţaja CO2, NH3 i H2S. Ako su mikroklimatski uslovi u staji neodgovarajući nastaju bolesti respiratornih

organa, koţe i digestivnog trakta. U zimskom periodu temperatura vazduha u stajama za tov teladi i junadi ne bi

trebalo da bude niţa od 10 C, što se postiţe dobrim termoizolacionim sposobnostima upotrebljenog

graĎevinskog materijala. Relativna vlaţnost vazduha u stajama za tov teladi i junadi ne bi trebalo da bude veća

od 75%. Veliki značaj u stvaranju optimalnih mikroklimatskih uslova u stajama za tov goveda i u odrţavanju

relativne čistoće vazduha u njima ima ventilacija. U velikim stajama za tov goveda zatvorenog tipa adekvatno

provetravanje se postiţe primenom električnih ventilatora. Unutrašnje ureĎenje ovakvih staja za tov goveda

zavisi od toga da li se tovljenici drţe vezanim ili slobodnim načinom. Naime, u prvom slučaju u stajama za tov

ove vrste ţivotinja postavljaju se dva reda ili reĎe više redova leţišta, na isti način kako je to opisano u delu o

gradnji staja za krave u laktacionom periodu, s tim da se graĎevinski i tehnološki normativi usklaĎuju prema

starosti tovljenika. Vezani sistem drţanja goveda primenjuje se skoro redovno kod tova starijih goveda, kao što

su volovi i škartirane krave. Ovaj sistem drţanja primenjuje se i kada su u pitanju jalove junice. U svim ovim

slučajevima za izgradnju leţišta i jasala u staji mogu se primeniti normativi kao za krave u laktaciji. Kod

ovakvog sistema drţanja goveda u tovu leţište se moţe graditi u vidu punog toplog poda, mada je danas daleko

češća gradnja leţišta sa delimično rešetkastim podom. Duţina ovog tipa leţišta se kreće od 180-210 cm, s tim

da 50-60 cm od ove duţine otpada na puni topli pod, a ostalih 130-150 cm na rešetkasti pod. Pod leţišta ima

nagib od 3-5% prema kanalizaciji. Širina jasala za dva reda leţišta iznosi zavisno od telesne mase junadi 70-100

cm, visina jasala iznosi 20-40 cm, a dno šupljine jasala se postavlja 5-10 cm iznad nivoa leţišta. Širina leţišta

po svakom grlu iznosi 100 cm. MeĎutim, ovaj sistem drţanja reĎe se koristi u tovu „‟baby-beef-a‟‟. Naime, u

tovu mlade junadi mnogo češće se primenjuje slobodni, odnosno nevezani sistem drţanja. Pri tome se u tovilištu

postavljaju dva reda grupnih bokseva izmeĎu kojih se pruţa hodnik za hranjenje. U svakom boksu drţi se,

zavisno od uzrasta, 10 do 20 grla junadi, s tim da se po svakom grlu obezbeĎuje 2,5-3,5 m2

površine poda

boksa. U boksevima se postavlja puni topli pod sa nagibom od 3-4% prema kanalizaciji ili danas veoma često

rešetkast pod. U slučaju rešetkastog poda kao normativ za gustinu naseljenosti uzima se 2,0-2,5 m2

površine

poda boksa po junetu. Sa svake strane hodnika za hranjenje grade se zajedničke jasle, odnosno valovi čije

dimenzije iznose: širina 80-100 cm, uzdignutost dna od poda 5-10 cm i visina 40-45 cm. U svakom boksu

postavljaju se jedna do dve automatske napajalice za vodu.

Tov goveda, u vidu slobodnog sistema drţanja, moţe se obavljati i u poluotvorenim stajama. Pri tome se

ima u vidu da junad u tovu ima velike adaptacione mogućnosti prema niskim i prema relativno visokim

temperaturama spoljašnje sredine. U principu, za smeštaj tovne junadi u poluotvorenim stajama i za njihovu

izgradnju vaţi sve ono što je rečeno kod smeštaja i drţanja krava mlečnog tipa u ovakvim objektima, imajući

pri tome u vidu neke specifičnosti i druge tehnološko-tehničke normative. Naime, telad i junad u tovu se

smeštaju u boksove u grupama od po 10 do 20 grla koje ne napuštaju do završetka tova. U boksu treba da se

obezbedi po svakom junetu površina poda od 3 do 4 m2.

21

HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA

OVACA I KOZA

Uvod

Objekti za ovce i koze danas se grade u područjima gde postoje odgovaraju}i uslovi za gajenje ovih

vrsta domaćih ţivotinja, odnosno gde gajenje ovaca i koza ima odreĎenih prednosti u odnosu na gajenje drugih

vrsta domaćih ţivotinja. Ovi uslovi podrazumevaju prirodne resurse hrane u vidu kvalitetnih pa{njaka i

mogućnosti da se oni koriste {to duţe tokom godine, što je, u suštini, vezano za područja sa povoljnim

klimatskim uslovima. Ovce i koze su vrste koje se veoma uspešno prilagoĎavaju različitim sistemima gajenja i

uslovima ţivotne sredine, pa čak i onima koji su prilično nepovoljni za ostale vrste domaćih ţivotinja.

Sistemi gajenja ovaca i koza

Sistem gajenja ovaca i koza, u odnosu na nivo primenjene tehnologije proizvodnje, moţe biti

ekstenzivni i intenzivni.

Ekstenzivni sistem gajenja se uglavnom primenjuje kod nisko-produktivnih rasa ovaca i koza u brdsko-

planinskim predelima. Ovaj sistem gajenja zahteva znatno niţa investiciona ulaganja za izgradnju objekata i

organizovanje proizvodnje. Poznato je da su u prošlosti ovčarstvo i kozarstvo uglavnom tretirane kao

ekstenzivne grane stočarstva. Proizvodnja se bazirala preteţno na gajenju nisko-produktivnih rasa i primeni

ekstenzivnih metoda gajenja. Kod izgradnje objekata za smeštaj ovaca i koza korišćeni su uglavnom najjeftiniji

graĎevinski materijali i, najčešće, sasvim jednostavna ili improvizovana graĎevinska rešenja. Objekti za smeštaj

i drţanje ovaca i koza bili su slabog kvaliteta i male trajnosti.

Intenzivni sistem gajenja ovaca i koza primenjuje se kod visoko-produktivnih rasa. Zastupljen je u

područjima gde se moţe obezbediti kvalitetna ishrana i primena savremenih tehnoloških rešenja u proizvodnji.

Zahteva znatno veća investiciona ulaganja koja imaju opravdanja zbog toga što su i ekonomski efekti primene

ovog sistema po jedinici proizvodnog kapaciteta znatno veći nego kod primene ekstenzivnog sistema gajenja.

Intenzivna proizvodnja u ovčarstvu usmerena je na dobijanje vune i mesa, a u manjoj meri na proizvodnju

mleka. Drţanje ovaca i koza u ovom sistemu gajenja je najčešće kombinovano, odnosno i stajsko i pašnjačko. U

novije vreme sve više se primenjuje intenzivni tov jagnjadi i jaradi uz korišćenje koncentrovanih hraniva.

Objekti za gajenje ovaca i koza

Zbog obraslosti vunom, ovce dobro podnose niske temperature, ali su zato više osetljive prema visokim

temperaturama. Do veće osetljivosti ovaca prema niskim temperaturama dolazi u periodu jagnjenja, a prema

visokim temperaturama neposredno po šišanju, i u tim periodima vlasnici treba da obrate posebnu paţnju.

Trebalo bi da ovce i koze borave veći deo godine na pašnjacima, a tek u kasnu jesen da dolaze u objekte

koji nose naziv zimovnici. Izuzetak su ovce i koze u primorskim područjima, koje ostaju čitavu godinu na paši.

Ova situacija uslovljava različita rešenja smeštajnih prostora. U vreme pašnog perioda ovce i koze se drţe pod

otvorenim nebom, zatvorene samo preko noći u torove ograĎene pokretnim ogradama. Radi pravilne

fertilizacije zemljišta torovi se svakih nekoliko dana premeštaju na drugo mesto. Visina ograde torova treba da

iznosi 1,3 do 1,6 m. Za letnji period mogu se graditi improvizovane nadstrešnice. Iako ovce i koze, u odnosu na

druge vrste domaćih ţivotinja, imaju skromnije zahteve u pogledu smeštaja ipak je za zimski period potrebno

graditi odgovarajuće objekte. S tim u vezi govori se o objektima za proizvodni zapat i objektima za tov jagnjadi

i jaradi.

Izbor lokacije za izgradnju staja

Brojni različiti faktori direktno ili indirektno utiču na izbor lokacije i veličinu farme za ovce i koze.

Najznačajniji su oni faktori koji se odnose na veličinu i kvalitet raspoloţivih zemljišnjih površina koje sluţe za

22

napasivanje ovaca i koza i proizvodnju kabaste stočne hrane za zimski period ishrane. Druga grupa faktora koji

su od značaja u ovom pogledu odnose se na klimatske uslove. Ovce i koze podnose nešto niţe temperature od

drugih domaćih ţivotinja. Pored ovih faktora izvesnu ulogu imaju mogućnost obezbeĎenja vode, raspoloţiva

radna snaga i trţišni faktori. Dosadašnja iskustva su pokazala da jedan radnik moţe opsluţiti stado od 300-350

ovaca ili koza sa podmlatkom. To je ujedno i donja granica u pogledu veličine stada, koja omogućava

organizovanje racionalne proizvodnje u uslovima normalne trţišne ekonomije.

Pravilan izbor lokacije za farmu ovaca ili koza i optimalan razmeštaj objekata u krugu farme imaju

izuzetan značaj za njeno uspešno poslovanje. Farmu treba graditi na suvom i ocednom terenu, nešto uzdignutom

u odnosu na okolno zemljište. Za izgradnju farme treba izabrati podesnu lokaciju i teren koji ni u kom slučaju

ne sme da bude sa visokim nivoom podzemnih voda. Najpovoljnije je da to bude juţna strana padine, zaštićena

od hladnih vetrova u zimskom periodu godine. Potrebno je nastojati da se farma gradi u blizini odgovarajućih

saobraćajnica, ne suviše blizu naseljenog mesta, ali ne i suviše daleko. Farma ne sme da bude suviše udaljena

od poljoprivrednih površina na kojima se proizvodi kabasta stočna hrana za potrebe ishrane ovaca ili koza. Ako

su pašnjaci za letnju ispašu ovaca i koza suviše udaljeni od farme onda je potrebno da se tamo podignu

nadstrešnice za zaštitu ovaca i koza od vremenskih nepogoda i letnjih ţega.

Pravilan raspored pojedinih objekata unutar farme je veoma vaţan za njihovu funkcionalnost. Treba

voditi računa da se objekti postave tako da sa najmanjom površinom budu izloţeni delovanju dominantnih

hladnih vetrova u zimskom periodu godine. Ispuste uz objekte, kao i stranu objekta sa vratima koja vode u

ispuste, treba okrenuti prema jugu ili jugoistoku. Raspored saobraćajnica unutar farme treba da obezbedi

najkraće puteve transporta.

Pri projektovanju i izgradnji farme za ovce ili koze treba poštovati sve higijensko-sanitarne i druge

veterinarske propise, kao i zootehničke normative. Ovo je od izuzetnog značaja, jer se samo tako mogu izbeći

ozbiljni problemi do kojih moţe doći u pogledu zdravstvenog stanja zapata ovaca ili koza i realizacije

proizvodnih ciljeva.

Pravilnim izborom lokacije, njenim ograĎivanjem na odgovarajući način, izgradnjom dezinfekcionih

barijera na ulazu i sprovoĎenjem svih higijensko-sanitarnih i drugih veterinarskih mera, koje su predviĎene za

farmu ove namene, moţe se veoma mnogo postići na planu zdravstvene zaštite ovaca i koza.

Mikroklimatski i smeštajni uslovi

Već je pomenuto da su ovce i koze znatno otpornije na nepovoljne uslove ţivotne sredine u odnosu na

druge vrste domaćih ţivotinja. MeĎutim, i pored toga, pri izradi projekta ili rekonstrukciji smeštajnih objekata

na farmi potrebno je značajnu paţnju posvetiti obezbeĎenju što povoljnijih ambijentalnih uslova za sve

kategorije ovih vrsta. Mikroklimatski uslovi ispoljavaju značajan uticaj na zdravstveno stanje ovaca i koza,

proizvodne rezultate i ukupne ekonomske efekte.

U područjima sa oštrim zimama ovcama i kozama treba obezbediti dobru zaštitu od padavina i vetrova i

povoljne temperaturne uslove za vreme poroĎaja. Zato je potrebno staje za ovce i koze graditi kao zatvorene

objekte i od tvrdog materijala. One moraju biti dobro osvetljene i provetravane, sa temperaturom od najmanje

5 C. Optimalna temperatura u stajama za odrasle ovce i koze iznosi 8-18 C, a produktivna od 5-28 C. Niţa

temperatura od 5 C u ovim objektima deluje vrlo nepovoljno na sve kategorije, a naročito na podmladak.

Optimalna temperatura u porodilištu treba da se kreće od 18-22 C, a produktivna od 14-28 C. Optimalna

temperatura za stariju jagnjad i jarad kreće se od 10-18 C, a produktivna od 8-28 C. Odrasle ovce i koze

relativno dobro podnose niske temperature, dok su jagnjad i jarad, naročito u prvim danima ţivota, zbog

relativno velike površine tela i male telesne mase vrlo osetljiva na njih. Optimalna relativna vlaţnost za sve

kategorije ovaca i koza iznosi 50-80%. Najpovoljnija relativna vlaţnost za porodilište je 60%. Gornja granica

podnošljive relativne vlaţnosti takoĎe za sve kategorije ovaca i koza iznosi 85%. Iznad ove vrednosti vlaţnost

veoma nepovoljno utiče na organizam svih kategorija ovaca i koza, a posebno na mladunčad. Brzina strujanja

vazduha u porodilištu treba da iznosi oko 0,1 m/s.

23

Ventilacija u objektima za smeštaj ovaca i koza treba da obezbedi da vlaţnost vazduha i koncentracije

štetnih gasova ne premaše maksimalno dopuštene granice. Maksimalna dozvoljena koncentracija CO2 u

vazduhu staja za ovce i koze iznosi 3500 ppm, NH3 30 ppm i H2S 5 ppm. Odgovarajuća ventilacija postiţe se

uspostavljanjem pravilnog odnosa izmeĎu broja ovaca ili koza po površini odnosno zapremini objekta, obima

ventilacije i broja izmena vazduha u jednici vremena. Postavljanjem odgovarajućeg broja dovodnih i odvodnih

otvora za ventilaciju, njihovim pravilnim rasporedom i veličinom, moţe se dovoljno efikasno rešiti pitanje

ventilacije u objektima i to samo na bazi prirodne ventilacije. U našim uslovima sistem veštačke ventilacije

pomoću ventilatora obično kratko traje zbog korozivnog delovanja vodene pare i amonijaka. U takvim

slučajevima, nakon ispadanja iz pogona sistema za veštačku ventilaciju, mikroklimat u objektima redovno

postaje znatno nepovoljniji nego u onim objektima koji su raspolagali samo sa prirodnom ventilacijom. U

principu sistem ventilacije treba da omogući ulazak u objekat dovoljnih količina sveţeg vazduha bez stvaranja

promaje. U zimskim uslovima sistemom ventilacije u staju treba uneti 12 m3

sveţeg vazduha u toku jednog časa

po odraslom grlu ovih vrsta. Istovremeno treba istu zapreminu vazduha i izvesti iz staje s tim da ne doĎe do

značajnijih promena temperature, vlaţnosti i strujanja vazduha.

Radi obezbeĎenja odgovarajućeg prirodnog osvetljenja u objektima potrebno je predvideti da ukupna

površina prozora iznosi 1/20-1/25 od ukupne površine poda u objektu. Veštačko osvetljenje u objektima za ovce

i koze treba da ima intenzitet 40-60 luksa, u zavisnosti od organizacije tehnološkog procesa proizvodnje i

kategorije ţivotinja. Intenzitet veštačkog osvetljenja u porodilištu treba da iznosi 80-100 luksa.

Gustina naseljenosti ovaca ili koza u objektima zavisi od rase i primenjenog sistema gajenja. Da bi se

omogućili normalni uslovi za smeštaj ţivotinja i sporovoĎenje planirane tehnologije, potrebno je u objektima

predvideti odgovarajuće površine poda. Za ovcu sa jagnjetom i kozu sa jaretom do zalučivanja potrebno

obezbediti je 1,2-1,5 m2, za ovcu ili kozu sa dva mladunčeta potrebno je obezbediti 1,8 m

2. Za jagnjad i jarad je

potrebno obezbediti 0,25 m2, za šiljeţad 0,6-0,8 m

2, a za ovna ili jarca 2,0-3,0 m

2. Za jagnjad i jarad treba

obezbediti 2,5 m3, za šiljeţad 3 m

3 i za ovna i jarca 4,5 m

3 vazdušnog prostora. Od velikog značaja je obezbediti

suvu prostirku u količini od 0,5 do 1 kg po odraslom grlu za jedan dan. Površina ispusta treba da je oko 2 puta

veća od površine objekta. Radi obezbeĎenja normalnih uslova za pravilnu ishranu svih grla u objektu potrebno

je obezbediti odgovarajuću širinu pristupa jaslama. Za jedno odraslo grlo potrebno je obezbediti 0,4-0,5 m

duţine jasala, za jagnje ili jare 0,2 m, za priplodni podmladak 0,25-0,30 m, za tovnu jagnjad 0,3-0,4 m i za ovcu

sa jagnjetom 0,5-0,6 m.

Objekti za ovce i koze se grade sa različitim kapacitetom. Veći kapaciteti nisu poţeljni zbog opasnosti

od pojave i širenja zaraznih i parazitskih bolesti. Ovcama i kozama u objektima treba obezbediti dovoljno podne

površine i vazdušnog prostora. Visina objekta za ovce i koze kreće se 2,7-3,0 m, u zavisnosti od tipa primenjene

konstrukcije i vrste leţišta. Kod leţišta u vidu duboke prostirke planira se porast nivoa za oko 0,5-0,8 m. Širina

staja za ovce i koze sa dubokom prostirkom obično iznosi 8-10 m, a visina oko 4 m, dok duţina zavisi od broja

ovaca ili koza.

U zavisnosti od klimatskih uslova, veličine stada, proizvodnog pravca, namene, konstrukcionog rešenja i

drugih faktora, proizvodni objekti na farmama za ovce i koze se mogu razvrstati na više načina.

Kod manjih stada, veličine 200-300 ovaca i koza, za smeštaj svih kategorije najčešće se koristi jedan

zajednički objekat. Njegov unutrašnji prostor se putem sistema ograda deli za potrebe svake pojedinačne

kategorije. Ovo konstrukciono rešenje je uobičajeno kod individualnih porizvoĎača. Kod većih farmi, kapaciteta

više hiljada ovaca i koza, koriste se objekti koji se namenski grade za svaku kategoriju posebno. Prema

osnovnoj nameni svi objekti na farmama za ovce i koze mogu se podeliti na dve osnovne grupe: proizvodni

(smeštajni) i pomoćni (infrastrukturni). Prema kategoriji koja je u njima smeštena razlikuju se sledeći

proizvodni objekti: porodilišta, staje za smeštaj ovaca sa jagnjadima ili koza sa jaradima, staje za smeštaj

priplodnoh ovnova i jarčeva, staje za smeštaj priplodnog podmlatka, punkt za osemenjavanje ovaca i koza,

ambulanta i stacionar za lečenje i objekat za muţu koza i ovaca ako se ona vrši.

24

Porodilište

Porodilište sluţi za jagnjenje ovaca ili jarenje koza. Gravidne ţivotinje se uvode u ovaj objekat 2-3 dana

pre poroĎaja. Posle poroĎaja ovce ili koze ostaju u njemu 3-5 dana, a zatim se zajedno sa mladunčadima

premeštaju u staju za odrasle ţivotinje. Kapacitet porodilišta se obično proračunava za mogućnost prihvatanja

20 do 30% od ukupnog broja odraslih plotkinja.

Ovaj objekat je najčešće potpuno zatvorenog tipa i bez ispusta. Zidovi i krovna konstrukcija su po

pravilu termički izolovani. Podne površine su najčešće od nabijene zemlje na koju se nastire slama ili druga

prostirka. Objekat treba da poseduje dobra termička svojstva, pošto su jagnjad i jarad u prvim danima ţivota

veoma osetljiva na niske temperature. Ventilacija u porodilištu mora biti izvedena na način koji omogućava

efikasno provetravanje objekta bez stvaranja promaje i suvišnog gubitka toplote. Unutrašnji prostor u objektu je

podeljen na boksove za smeštaj ovaca, duţ kojih se pruţa manipulativni hodnik. Poţeljno je da grupe u

boksovima ne budu veće od 10-12 ovaca, jer to olakšava kontrolu i ishranu ţivotinja. Veći broj boksova sa

manjim grupama poskupljuje izgradnju objekta, ali takav pristup ima svoje opravdanje naročito kod

visokoproduktivnih rasa ovaca i koza. Veoma je korisno da se iznad svakog boksa instalira nekoliko priključnih

mesta za infracrvene grejalice koje sluţe za sušenje i zagrevanje jagnjadi i jaradi. Veliki značaj ima mikroklima

tokom jagnjenja i jarenja i u prvoj nedelji posle poroĎaja. Ovo je od posebnog značaja za novoroĎenu jagnjad.

Rezerve energije kod njih se brzo utroše ukoliko je okolna temperatura manja od optimalne. Kod temperatura

ispod 5 C i relativne vlaţnosti iznad 80% dolazi do poremećaja termoregulacionih mehanizama. Mnogi

literaturni podaci ukazuju da se kod novoroĎene jagnjadi kod temperatura ispod 5 C javlja drhtanje. Starija

jagnjad, takoĎe, jedva kompenzuju temperaturu ispod 5 C. Dalje sniţavanje temperature na -3 do -5 C u toku 3

do 4 dana dovodi do uginuća starije jagnjadi Merino rase.

Visina zidova u porodilištu se kreće od 2,5 do 2,7 m. Veća visina zidova i zapremina staje doprinosi

stvaranju povoljnih mikroklimatskih uslova u objektu, ali oteţavaju zadrţavanje toplote kod veoma niskih

spoljnih temperatura. Duţina i širina objekta su diktirani potrebnim kapacitetom.

Staje za smeštaj ovaca i koza

Ove staje sluţe za smeštaj ovaca sa jagnjadima odnosno koza sa jaradima posle premeštanja iz

porodilišta. Kapaciteti ovih specijalizovanih objekata mogu biti različiti, mada se uobičajeno grade za smeštaj

300-500 odraslih ţivotinja sa podmlatkom. Dimenzije ovih objekata variraju u zavisnosti od kapaciteta i

odabranih tehničkih rešenja.

U zavisnosti od konstrukcionog rešenja spoljnih zidova sve staje za smeštaj ovaca i koza mogu se

razvrstati u tri osnovne grupe: zatvorene, poluzatvorene i otvorene. Koje će se rešenje primeniti na farmi

prvenstveno zavisi od klimatskih uslova u odreĎenom regionu, ali i nekih drugih faktora vezanih za proizvodnu

namenu objekta i visinu investicionih ulaganja. U principu zatvorene i poluzatvorene staje se najčešće grade u

planinskim regionima sa oštrijim zimama, kao i kod gajenja manje otpornih rasa koza i ovaca. U ravničarskim

regionima, kao i u područjima gde su zime blaţe i bez hladnih vetrova mogu se graditi i poluotvoreni ili

otvoreni objekti. Njihova izgradnja je znatno jeftinija, ali su ambijentalni uslovi znatno nepovoljniji od

ambijentalnih uslova u zatvorenim stajama. Visine bočnih zidova staja se obično kreću od 2,5 do 3,0 m, a visina

do slemena od 3,5 do 4,5 m. Veće visine obezbeĎuju veću zapreminu i uslove za povoljniji mikroklimat, ali su

zato i gubici toplote u zimskom periodu znatno veći. Zidovi mogu biti manje ili više termoizolovani, što zavisi

od materijala i korišćenog tehničkog rešenja. Osim što bolje odrţavaju toplotu u stajama, zidovi sa boljim

termoizolacionim sposobnostima dopuštaju manju kondenzaciju vodene pare, odnosno manje orošavaju.

Unutrašnje površine zidova treba da su ravne, pokrivene cementnom košuljicom ili premazane nekom

plastificiranom bojom, radi lakšeg pranja i dezinfekcije objekata.

U stajama za ovce i koze površina za leţanje moţe da bude od nabijene zemlje, rešetkasta, ili u vidu

duboke prostirke. Pod od betona nije poţeljan za ovce i koze. On se u objektima za ovce i koze koristi za

manipulativne hodnike. Najpovoljniji leţajni prostor za ovce i koze je sa prostirkom, koja moţe biti od slame ili

piljevine. Prostirka mora biti uvek čista i suva. U ravničarskim regionima, kao i u područjima gde je razvijena

25

drvna industrija obično su na raspolaganju dovoljne količine prostirke. MeĎutim, u planinskim regionima često

to nije slučaj. Tamo se mogu primenjivati podovi od nabijene zemlje i od drvenih rešetki. U novije vreme

koriste se metalne-plastificirane rešetke.

Ovčarnik po izgledu i načinu gradnje predstavlja graĎevinu sličnu stajama za krupne ţivotinje.

Koeficijent prirodnog osveljenja treba da iznosi 1/15 do 1/20. Vrata treba da budu širine 3,5 do 4 m, a visine 2,2

do 2,8 m. Treba obezbediti odgovarajuću dovodnu i odvodnu ventilaciju. U ovčarniku se uglavnom preporučuje

gravitaciona ventilacija uz postrane dovode vazduha kroz prozore ili kroz poduţne otvore široke 10-15 cm duţ

poduţnih zidova ispod krova. Vazduh treba da se odvodi duţ krovnog slemena odvodnim termoizolovanim

kanalom preseka oko 30 cm, uz mogućnost podešavanja preseka, kao i pokrova protiv prodora padavina u staju.

Pod staje se pravi od čvrstog materijala, radi lakšeg sprovoĎenja odgovarajuće dezinfekcije. Na njega se stavlja

prostirka kojoj se svakodnevno dodaje nova. Time se formira duboka prostirka koja se uklanja 2 do 3 puta

godišnje. Pod i duboka prostirka moraju biti suvi, jer vlaţan pod pogoduje nastanku šepavosti i raznih

parazitskih bolesti kod ovaca. Uz ovčarnik je potrebno izgraditi odeljenja za smeštaj čuvara, za hranu, za

bolesne ovce, prostoriju za veštačko osemenjavanje ovaca i prostoriju za ovčarske pse.

Unutrašnjost staje predstavlja jedinstvenu prostoriju u kojoj se prema potrebi mogu, uz pomoć pokretnih

pregrada, formirati boksovi. Oni se formiraju za gravidne ovce, za ovce sa mladunčadima i za jagnjad, odnosno

u istom smislu i za koze. Pregradama se vrši grupisanje pojedinih kategorija ovaca ili koza. One imaju duţinu 2

m a visinu 1 m, zbog bolje pokretljivosti, ali mogu biti dugačke i do 4 m. ReĎe se izgraĎuju nepokretni boksevi,

jer se njima oteţava mehanizacija izĎubravanja staja. U unutrašnjosti staja nalaze se pokretne jasle koje, osim za

hranjenje, mogu da sluţe i za pregraĎivanje. Najpogodnije su dvostruke jasle koje istovremeno sluţe za kabastu

i koncentrovanu hranu. Njihova duţina iznosi 2 m i na njima sa jedne i druge strane moţe istovremeno da

konzumira hranu 10 ovaca ili koza. Osim toga u staji se mogu postaviti i ureĎaji za napajanje. Jedna automatska

napajalica moţe da sluţi za 25 ovaca.

Unutrašnji prostor u objektima ovog tipa i namene najčešće je podeljen na dva reda grupnih boksova,

izmeĎu kojih se pruţa manipulativni hodnik. Širina manipulativnog hodnika, koji se pruţa po sredini cele

duţine staje, obično se kreće od 2,2-2,5 m. Broj i veličina grupnih boksova mogu biti različiti, što zavisi od

primenjenog tehnološkog rešenja. Povoljnije je da broj grupnih boksova bude što veći, a broj ovaca ili koza u

grupi što manji. To zahteva nešto veća investiciona ulaganja, ali je znatno povoljnije za zdravstveno stanje

ţivotinja.

U poduţnim zidovima staje postavljaju se vrata radi povezivanja boksova unutar objekta sa spoljnim

ispustima. Vrata se izraĎuju od masivnijeg drveta, a njihov broj odgovara broju boksova. Vrata mogu biti

klasična ili klizna, s tim da su ova druga funkcionalnija. Poţeljno je da budu podeljena popreko u odnosu na

visinu na dva dela. Kada su vremenski uslovi povoljni gornji deo vrata se otvara radi poboljšanja ventilacije

staja. Vrata na čeonim zidovima treba da imaju dimenzije koje omogućavaju ulazak odgovarajuće mehanizacije

za dopremanje hrane i ukanjanje stajnjaka iz objekta.

Uz staje za ovce i koze obavezno se grade ispusti. Oni se postavljaju na juţnoj strani i trebalo bi jednim

delom da budu popločani. U njima se moţe vršiti ishrana ovaca tokom suvih zimskih dana. Za vreme kišovitih

dana ovce se ne puštaju u ispust, da se ne bi kvasile i unosile vlagu u objekat. Ovnovi se drţe u grupama (4-6

grla), računajući za svakog ovna 2-3 m2 podne površine. Površina ispusta za ovna treba da iznosi 5 m

2. Objekat

se po potrebi moţe podeliti na manje odeljke pletenom ţicom visine 2 m. Sa spoljne strane objekta, paralelno sa

spoljnim zidovima, postavljaju se ispusti ili solarijumi. Oni su podeljeni na isti broj boksova kao i unutrašnja

površina staje i u stvari predstavljaju produţetak unutrašnjih boksova. Njihova površina je najčešće zemljana i

ima odgovarajući nagib radi brţeg oticanja vode. Površina ispusta treba da bude do dva puta veća od površine

unutrašnjih boksova.

Ograde boksova mogu biti fiksne ili pokretne. One mogu biti izraĎene od metalnih montaţnih elemenata

ili u vidu pokretnih lesa od zaobljenih drvenih letava.

Jasle za seno se izraĎuju od drvenih letvica ili metalnih šipki. Ispod jasala za seno obično se postavlja

valov za koncentrovanu hranu u koji upada i seno iz jasala. Kod većih objekata za smeštaj ovaca i koza, duţ obe

strane krmnog hodnika, mogu se postaviti i betonski valovi za silaţu i drugu kabastu hranu. U tom slučaju nivo

poda hranilišta mora biti fiksan u odnosu na visinu jasala.

26

Napajanje ovaca i koza se obavlja iz valova ili pomoću automatskih pojilica. Valovi za napajanje mogu

biti metalni, drveni ili betonski. Valovi treba da budu sa fiksnom visinom od 50 cm u odnosu na nivo poda

hranilica, a kod duboke prostirke treba da postoji mogućnost podizanja u zavisnosti od porasta nivoa poda. Za

napajanje ovaca i koza mogu se primenjivati i valovi u vidu plastične cevi promera 15-20 cm sa isečenim

otvorima sa gornje strane. Danas se najčešće koriste automatske pojilice koje rade na principu pritiska ili u vidu

sisaljke. Ove pojilice omogućavaju bolju higijenu napajanja, ali se ovce i koze teţe navikavaju na uzimanje

vode, a problemi mogu nastati i kod njihovog oštećenja. Kod staja otvorenog tipa obavezno se primenjuju

termopojilice ili drugi ureĎaji koji regulišu temperaturu vode za napajanje i sprečavaju njeno zamrzavanje u

toku zimskog perioda.

Izmuzište

Na većim farmama za koze i onim farmama gde se vrši muţa ovaca gradi se poseban objekat za tu

namenu. Izgradnjom zasebnog objekta obezbeĎuju se znatno povoljniji uslovi za muţu, prihvatanje i hlaĎenje

namuţenog mleka. Izmuzište omogućava znatno veći učinak kod muţe uz manje fizičke napore, a obezbeĎuje i

povoljniji sanitarno-higijenski kvalitet mleka. Objekat se najčešće sastoji od: čekališta, izmuzišta, prihvatne

mlekare, pogonskog odeljenja i sanitarnog čvora. U izmuzištu je instalisana oprema za mašinsku muţu koza ili

ovaca, a u prihvatnoj mlekari oprema za prihvatanje i hlaĎenje mleka do momenta isporuke ili prerade. Sve

prostorije, a posebno izmuzište i prihvatna mlekara moraju biti uraĎene uz strogo poštovanje higijensko-

sanitarnih standarda i propisa.

Staje za smeštaj podmlatka

Staje za smeštaj podmladka se u principu grade prema istim tehnološko-tehničkim rešenjima kao i staje

za odrasla grla. Prisutne razlike se odnose samo na neke detalje u izvoĎenju pregrada, dimenzija valova, jasala i

pojilica i sl. Ove staje se mogu koristiti za smeštaj priplodnog podmlatka, ali takoĎe i za tov jagnjadi odnosno

jaradi. U stajama za podmladak obavezno se mora izvršiti razdvajanje po polovima. Zbog manje potrebe za

smeštajnim prostorom, u staje istih dimenzija kao za odrasla grla, moţe se na početku smestiti pribliţno

trostruki, a kasnije dvostruko veći broj jagnjadi ili jaradi nego odraslih grla. U pogledu organizacije unutrašnjeg

prostora objekti su podeljeni na grupne boksove na sličan način kao i kod odraslih grla, jedino što je broj grla u

boksovima srazmerno veći nego kod odraslih jedinki.

Ovčarnici za tov jagnjadi i jaradi

Intenzivan tov jagnjadi i jaradi predstavlja industrijsku proizvodnju sa velikom koncentracijom grla na

uskom prostoru. Za tov jagnjadi i jaradi grade se objekti koji omogućavaju stvaranje optimalnih

mikroklimatskih uslova za ove kategorije. Jagnjad i jarad se obično drţe u grupnim boksovima do 100 grla na

rešetkastom podu. Po jagnjetu ili jaretu treba obezbediti 0,4 m2. Za ovu svrhu pokazali su se kao najbolji podovi

metalne konstrukcije presvučeni polietilenskom podlogom pri čemu širina letvi iznosi 6 cm, a razmak izmeĎu

njih 2 cm. Ovi objekti se grade bez ispusta sa kapacitetom do 2000 jagnjadi ili jaradi.

IzĎubrivanje ovih objekata vrši se putem šlepera. Ukoliko se tov jagnjadi i jaradi vrši samo putem

peletirane hrane treba obezbediti automate za ishranu.

Staje za smeštaj ovnova i jarčeva

Staje za smeštaj ovnova i jarčeva se kao zasebni objekti grade samo na većim farmama, dok se na

manjim farmama nalaze kao delovi staja u kojima su smeštena grla drugih kategorija. Na većim farmama gde se

primenjuje veštačko osemenjavanje ovaca i koza ovaj objekat se moţe graditi i u sklopu punkta za veštačko

27

osemenjavanje. Kod izgradnje zasebnih staja za smeštaj ovnova i jarčeva koriste se ista tehnološko-tehnička

rešenja kao i kod izgradnje objekata za odrasle ovce i koze, samo što se dimenzije ovih objekata prilagoĎavaju

manjem kapacitetu. Po jednom odraslom grlu se obično predviĎa 3-4 m2 prostora u objektu i pribliţno

dvostruko veća površina ispusta izvan objekta. Pošto su ovnovi i jarčevi znatno otporniji na niţe temperature od

ostalih kategorija, objekti za njihov smeštaj ne zahtevaju isti stepen termoizolacije. Oni čak mogu da budu i

poluotvorenog tipa.

Punkt za veštačko osemenjavanje

Objekat za veštačko osemenjavanje obično se gradi u neposrednoj blizini staja za smeštaj ovaca i koza.

U sklopu ovog objekta nalaze se: laboratorija, prostorija za uzimanje sperme, sanitarni čvor i spoljni ispust.

Ambulanta i stacionar za lečenje ţivotinja

Radi obezbeĎenja odgovarajućih uslova za veterinarske intervencije na većim farmama ovaca ili koza

gradi se poseban objekat za lečenje, izolaciju i oporavak ţivotinja. Ovaj objekat se sastoji od: prostorije za

pregled i tretman ţivotinja, magacina za lekove, prostorije za doktora veterinarske medicine, laboratorije,

sanitarnog čvora i stacionara za obolela grla. Stacionar se gradi u vidu manje staje sa individualnim ili manjim

grupnim boksovima za prihvatanje i tretman obolelih ovaca ili koza. Veličina ovog objekta se usklaĎuje sa

kapacitetom farme.

Objekti infrastrukture

Da bi se omogućilo normalno funkcionisanje predviĎenog tehnološkog procesa proizvodnje na svakoj

farmi se pored opisanih proizvodnih objekata gradi i jedan broj pomoćnih objekata. Broj ovih objekata, vrsta i

tehnološko-tehničke karakteristike uslovljeni su veličinom i proizvodnom namenom farme. Od pomoćnih

objekata na farmama za ovce i koze grade se sledeći: horizontalni silosi za silaţu, nadstrešnice za seno, magacin

za koncentrovanu hranu, bazen za kupanje ovaca, kolska vaga, pomoćna radionica, sanitarno-tehnički objekti,

utovarno-istovarna rampa, dezinfekcione barijere, trafostanica, bunar za vodu, saobraćajnice, spoljna ograda i

dr.

HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA KONJA

Sistemi smeštaja i drţanja

U principu razlikuju se dve osnovne grupe sistema drţanja i smeštaja konja. U okviru grupa razlikuju se

po dve podrupe smeštaja i drţanja ovih ţivotinja. U okviru grupa razlikuju se pojedinačni i grupni sistem

drţanja. U pojedinačnom sistemu ţivotinje se mogu drţati vezanim ili slobodnim načinom drţanja. Grupni

sistem smeštaja i drţanja moţe se primenjivati bez ili sa korišćenjem ispusta.

Pojedinačni vezani sistemi smeštaja i drţanja još uvek su veoma rašireni iako su najnepovoljniji od svih

ostalih sistema. U ovim sistemima smeštaja i drţanja obično vladaju nepovoljni mikroklimatski uslovi zbog

neadekvatnih izgradnji staja. U prvom redu u stajama ne zadovoljavaju količina i kvalitet vazduha, što se

negativno odraţava na zdravstveno stanje konja, naročito na njihove respiratorne organe. U ovim sistemima

uglavnom se konjima ne obezbe|uje kretanje što se nepovoljno odraţava na lokomotorne, disajne i

kardiovaskularne organe.

Pojedinačni slobodni sistemi smeštaja i drţanja su znatno povoljniji od prethodnih sistema. Ovi sistemi

pruţaju odre|enu mogućnost kretanja, uz obezbe|enje većih količina i boljeg kvaliteta vazduha u stajama. Pored

toga, u ovim sistemima izlazi se u susret nekim socijalnim potrebama konja, pre svega u pogledu radoznalosti,

28

uvida u okolinu, delimičnog druţenja i dr. Kod ovih sistema smeštaja i drţanja razlikuju se dva podsistema, i to:

sa boksovima u staji i boksovima izvan staje. Prvi podsistem je najrašireniji način smeštaja i drţanja. Boksovi

se u ovom podsistemu postavljaju u toplim stajama i to u jedan ili dva reda. Me|utim, često je nedovoljna

veličina boksova, čak i sa manjim dimenzijama od 3 x 3 m. Po najnovijim normama površina boksa ne bi

trebalo da bude manja od 11 m2. Dimenzije boksova se kreću od 2,2 x 4,5 m za izduţeni oblik do 3,3 x 3,3 m za

kvadratni oblik. Drugi podsistem, sa boksovima izvan staje ocenjuje se kao povoljniji. Njegova osnovna

prednost u odnosu na prvi podsistem se sastoji u boljem, sigurnijem i lakšem rešavanju mikroklimatskih uslova.

Pored toga u većoj meri se zadovoljavaju socijalne potrebe konja.

Drţanje priplodnih pastuva je često kombinovano kao pojedinačno slobodno, ali sa odre|enim ispustom

ili padokom površine od bar 20 m2. Deo podloge ukupnog prostora ispusta i padoka trebalo bi da bude od peska.

Takvi ispusti pruţaju i neke mogućnosti slobodnog kretanja. U ovom sistemu smeštaja i drţanja povoljno je što

se konji izlaţu delovanju klimatskih uslova (toplo i hladno vreme, sunce, vetar, kiša) koji doprinose

očvršćivanju njihovog organizma. U ispustima se, osim kretanja, u značajnoj meri zadovoljavaju potrebe

radoznalosti i socijalnog kontakta. Sve to doprinosi svakodnevnoj boljoj ugodnosti i obezbe|enju ukupnog

boljeg zdravstvenog stanja konja.

Grupno drţanje bez ispusta podrazumeva formiranje grupa od po 5-10 konja. Grupa konja se drţi u

jednom odeljenju ili objektu sa odgovarajućom površinom. Tada se, po pravilu, računa sa površinom od 10 m2

po konju, iako je povoljnije grupi konja omogućiti korišćenje većih površina. Ovaj sistem smeštaja i drţanja je

pogodniji za robustne rase konja. One lakše formiraju ujednačenije grupe i sa manje izraţenim rangiranjem.

U suštini, najpovoljniji sistem smeštaja i drţanja konja je grupni sa korišćenjem ispusta. Ovaj sistem

smeštaja i drţanja konja se ističe usaglašenim socijalnim ponašanjem u grupi i stalnim mogućnostima

neograničenog kretanja. Za primenu ovog sistema potrebno je obezbediti odre|ene tehničko-tehnološke uslove,

pre svega u pogledu ishrane.

Za slobodno grupno drţanje konja nameće se veliki broj praktičnih rešenja objekata i opreme. U prvom

redu to zavisi od broja konja. Za manju grupu (do 4 konja) sa ili bez automatskih stanica za koncentrovanu

hranu predvi|a se da polovinu prostora (oko 12 x 10,5 m) zauzima ispust, dok se druga polovina prostora pod

krovom deli na tri dela, i to na prostor za odmor, prostor za ishranu i prostor za lagerovanje hrane i prostirke.

Ovo rešenje je jeftino i u najvećoj meri prilago|eno potrebama konja. Kod većih grupa, na primer do 20 konja,

obavezno se koristi automatska stanica za koncentrovanu hranu, kao i veći broj pojedinačnih mesta za ishranu

senom.

U principu, za smeštaj i drţanje konja treba graditi odgovarajuće objekte koji nisu skupi. Ovi objekti

treba da zadovoljavaju u pogledu obezbe|enja mikroklimatskih uslova, kretanja, ishrane i socijalnog ponašanja

konja. U hladnijim klimatskim zonama oni treba da budu gra|eni od materijala koji pruţa zadovoljavajuću

toplotnu izolaciju. U umerenim klimatskim zonama objekti mogu biti jednostavni i toplotno neizolovani, ali sa

odgovarajućom ventilacijom.

Uslovi smeštaja i drţanja konja

Značajan deo ţivota konji provode u stajama gde se uglavnom odmaraju od rada ili sportskih aktivnosti i

konzumiraju hranu.

U dobro sagra|enim, čistim, dovoljno svetlim, suvim i toplim stajama konji re|e oboljevaju. Nehigijenske

staje pomaţu širenju tzv. stajskih, stacionarnih infekcija kod konja, koje nanose velike ekonomske štete

konjarstvu.

Konji se drţe u zatvorenim gra|evinski solidno izgra|enim stajama. Radni konji se najčešće drţe u

stajama na leţištima, a visokovredni priplodni konji i njihov podmladak u boksovima. U pogonima gde se gaji

ţdrebad grade se boksovi za slobodno drţanje kobila i ţdrebadi. Ţdrebad i male rase konja (poni) drţe se

slobodno u boksovima na prostirci uz izdašan ispust. Pojedinačni boksovi predvi|aju se i za jahaće konje,

pastuve i kobile pri ţdrebljenju.

Staje treba konjima primarno da pruţe zaštitu od vremenskih nepogoda, velikih hladnoća i vrućina. U

principu, ako su staje sa zoohigijenske tačke gledišta odgovarajuće, u prvom redu, ako su sa optimalnom

29

temperaturom i vlaţnošću vazduha i sa adekvatnom ventilacijom, konji mogu očuvati svoju telesnu otpornost,

radnu i priplodnu kondiciju. Staje za konje treba da budu dobro izolovane, kako bi u zimskom periodu bile u

dovoljnoj meri zagrejane, a u letnjem ne suviše tople. Osim toga, staje za konje ni u kom slučaju ne treba da

budu vlaţne i sa promajom. Optimalna temperatura u stajama za konje iznosi 10-15 C, a relativna vlaţnost 65-

70%. U stajama za konje temperatura ne sme u zimskom periodu da padne ispod 7 C, a najviša relativna

vlaţnost ne treba da prelazi 85%.

Kao što je pomenuto, postoji ergelski i stajski sistem smeštaja i drţanja konja. Prvi se uglavnom koristi

za plemenita, a drugi za radna grla konja. Svaka od ovih grupa konja ima specifične potrebe i zahteve u pogledu

smeštaja i drţanja.

Na ergelama se gradi više tipova staja za konje. U njima se vrši razdvajanje prema kategoriji, što se, u

prvom redu, odnosi na odvajanje podmlatka od starijih konja. Osim staja za pastuve i kobile, grade se posebne

staje za ţdrebad i omad. U ergelskom načinu smeštaja i drţanja odraslih konja, omadi i ţdrebadi, uz staje je

neophodno obezbediti prostrane ispuste ili pašnjake. Pašnjaci se najčešće koriste na pregonski način.

Danas se za konje obično grade staje u kojima se mogu smestiti: 20 do 40 odraslih konja, 20 do 40 grla

podmlatka radnih konja, 4 do 40 plemenitih pastuva, 20 do 40 ţdrebadi i 20 do 40 plemenitih sportskih konja.

Mesto za gradnju staja za konje mora biti uzdignuto od okolnog zemljišta i imati dovoljno prostora za

ispust. Radnim konjima dovoljan je i manji ispust (20-30 m2 po grlu), a za priplodne i visokovredne ergelske

konje treba obezbediti znatno prostraniji ispust. Najbolje je da ispust ima oblik pravougaonika jer konji,

naročito mladi, često galopiraju za šta im je potrebna duţa staza. Ispust za manji broj konja (3-5) ne bi trebalo

da bude manji od 10 x 40 m. U ispustu obavezno treba da bude postavljeno napajalište.

Staja za konje treba da bude pročeljem i jednom duţom stranom okrenuta na jug, a ako su na lokaciji

zastupljeni snaţni severni vetrovi, onda na istok kako bi udarcima vetra bila izloţena uţa strana zgrade. Za

gradnju staja za konje upotrebljava se gra|evinski materijal koji je najjeftiniji, dovoljno čvrst, trajan i

funkcionalan. Treba izbegavati skupu gradnju staja, a uz pašnjake treba sagraditi letnje jednostavne staje, čije

ure|enje zavisi od namene (radni, sportsko-rekreativni ili ergelski konji). Površina staja treba da odgovara

veličini tela konja i njihovom broju.

Osnovne dimenzije staje za srednje krupne rase konja, telesne mase 500 do 600 kg, kod vezanog načina

drţanja navedene su u tabeli 1.

Visina staje za konje se kreće od 2,8 do 3,5 m što zavisi od njene površine i zapremine, kao i od

podneblja lokacije. Male staje i staje u područjima sa oštrim zimama obično su niţe od velikih staja tamo gde su

blage zime. Treba imati u vidu da kod suviše visokih tavanica staje postaju hladne u zimskom periodu jer se

teško zagrevaju toplotom koju odaju tela ţivotinja.

Tabela 1. Osnovne dimenzije staja za konje

Parametar Vrednost

visina staje 2,8-3,5 m

zapremina staje po jednom grlu 20-40 m3

širina vrata u manjim stajama

visina vrata u manjim stajama

1,5 m

2,0 m

širina vrata u većim stajama

visina vrata u većim stajama

2,2 m

2,3-2,8 m

prozori u manjim stajama

prozori u većim stajama

1,6-1,8 m od poda

2,0-2,2 m od poda

duţina leţišta

širina leţišta

2,8-3,8 m

1,8-2,0 m

širina hodnika

jednoredna leţišta

dvoredna leţišta

1,8-2,5 m

2,6-3,0 m

širina jasala 0,4-0,5 m

30

Zapremina staje po jednom grlu treba da iznosi 20-40 m3. U principu, radnim konjima, koji veći deo

dana provode izvan staje, moguće je obezbediti manju zapreminu staje, i to 20-25 m3. Plemenitim rasama konja,

kao i priplodnim grlima potrebno je obezbediti veću zapreminu staje.

Staje za konje treba da imaju vrata odgovarajuće veličine. Smatra se da na svakih 20 radnih odnosno 10

plemenitih konja treba postaviti po jedna vrata. Širina vrata u manjim jednorednim stajama treba da iznosi 1,5

m, a njihova visina 2,0 m. U većim stajama širina vrata treba da iznosi 2,2 m, a visina 2,3-2,8 m. Vrata se prave

od tvrdog drveta. Obično se postavljaju dvokrilna vrata, koja se otvaraju prema spolja. Prikladnija su vrata na

klizanje. U principu, vrata i hodnici moraju biti takvih dimenzija da se dva konja mogu normalno mimoići.

Prozori staje mogu biti različiti po obliku i funkciji. Oni se postavljaju na frontalnim stranama staje na

gornjoj trećini zida čime se izbegava mogućnost da sunčeva svetlost direktno upada u oči konja. U stajama za

radne konje prozori se postavljaju 1,6-1,8 m, a u stajama za plemenite rase konje 2,0 do 2,2 m iznad poda. Za

jedno odraslo grlo u staji treba obezbediti površinu prozora od 0,3-0,5 m2. Širina prozora iznosi 1,20 m, a visina

1,00 m. Samo njihova gornja polovina treba da se otvara i to prema unutra. Kada je otvoren, prozor sa strane

mora da ima štitnike koji vazduh usmeravaju ka tavanici, a ne direktno na telo ţivotinja. Najbolje je da prozori

budu izra|eni od metalnog okvira i armiranog stakla. Ako staklo nije armirano, ispred njega moraju biti rešetke

da bi ga zaštitile od lupanja i da se konj eventualno ne bi povredio. Koeficijent osvetljenja u staji za konje treba

da iznosi 1:10 do 1:15. Izraţeno u luksima osvetljenje na leţištu staje treba da iznosi najmanje 25-30 luksa.

Unutrašnjost staje deli se na leţišta i hodnik koji sluţi za čišćenje i unošenje hrane. U manjim stajama

nalazi se jedan red leţišta i iza njih hodnik, a u većim dva reda leţišta sa hodnikom po sredini. Konji se vezuju

na način koji obezbe|uje da su njihove glave okrenute prema zidu staje. U principu, duţina leţišta (stajališta) za

radne konje iznosi 2,8 do 3,8 m. Širina leţišta odre|uje se za svakog konja pojedinačno ili češće za par radnih

konja. Leţište za jednog konja ima širinu 1,8-2,0 m, za dva konja najmanje 3,0-3,2 m, za tri konja najmanje 4,2-

4,5 m i za četiri konja najmanje 5,0-5,4 m. Na svakih 6 leţišta predvi|a se po jedan boks za poro|aj kobila.

Površina boksa za poro|aj kobila treba da iznosi 15-20 m2. Radi sprečavanja pojave i suzbijanja uzgojnih bolesti

ţdrebadi staje ne treba da budu kontinuirano korišćene za poro|aj kobila, odnosno treba da se primenjuje

njihovo kruţno iskorišćavanje. Izme|u dva poro|aja ove staje se mogu koristiti za smeštaj drugih kategorija

konja.

Razumljivo je da su pogodnija nešto prostranija leţišta, ako to dozvoljava raspoloţiva podna površina,

koja treba da bude u saglasnosti sa visinom staje, odnosno obezbe|enjem optimalnih mikroklimatskih uslova u

staji. Nagib leţišta prema kanalu za mokraću treba da iznosi 1,5-2%. Pod leţišta gradi se u obliku pločnika. Za

gornji sloj poda leţišta moţe da se upotrebi dobro pečena cigla. Iza leţišta i boksova postavlja se kanal ovalnog

oblika, dubine 4-5 cm, koji omogućava oticanje mokraće. Kanal za mokraću mora biti plitak i zaobljenih

rubova. U stajama za konje nije preporučljivo graditi dublje kanale sa oštrim ivicama zbog mogućih povreda

kopita. Poduţni nagib kanala za mokraću iznosi 2%.

Radni konji drţe se obično na vezu razdvojeni pregradnim motkama. Vezivanje konja se vrši ularom o

karike pričvršćene za jasle ili za zid pored hranilice. Ular mora dozvoliti konju da neometano legne i ustane, ali

da pri tome ne moţe da uznemirava susedno grlo. Na kraj ulara se stavljaju drvene kugle koje opterete ular i

drţe ga stalno napetim, čime ne dozvoljavaju da se konji upletu u njih. Najbolje je ako su konji vezani sa dva

ulara, tako da ne mogu doći u kontakt sa susednim konjem.

Razdvajanje leţišta za jednog ili za par konja vrši se pregradama koje treba da obezbede da se konji

me|usobno ne uznemiravaju, odnosno da se prilikom udaranja zadnjim nogama ili prilikom valjanja, na njih ne

ozlede. Najednostavniji način odvajanja leţišta postiţe se glatkom, dovoljno debelom pokretnom motkom ili

gredom (prečnica, štrajpan, durunga ili doronga), koje su specijalnim ure|ajima pričvršćene za prednju ivicu

jasala i za stub na zadnjem delu leţišta. Sistem pričvršćivanja mora biti takav da omogućuje lako skidanje u

slučaju potrebe, ako konj legne na motku ili je prekorači. Motke ili grede se postavljaju na visini od 80-100 cm.

Na zadnjem delu motku treba obloţiti guţvama slame ili nekim drugim materijalom koji ublaţava udarce

nogama i sprečava povrede konja. Drugi način odvajanja leţišta postiţe se postavljanjem stalnih nepokretnih

drvenih pregrada od jasala do kraja leţišta, koje se koriste kod nemirnih i plemenitih rasa konja. Njihova visina

iznosi 130 cm, a u prednjem delu mogu biti i veće. Visina zaštitne pregrade u prvoj polovini leţišta treba da

31

iznosi 180 cm da bi se sprečili me|usobni ugrizi konja. Stubovi koji drţe zadnji deo pregrada često sluţe za

ostavljanje zapreţnog pribora.

U ergelama se grade boksovi za konje u kojima se oni obično drţe slobodno, odnosno bez vezivanja. U

slučaju individualnog drţanja odraslih konja, dimenzije boksova se kreću od 3,5 x 3,5 do 4 x 4 m. Oni

predstavljaju idealan sistem drţanja konja. Boksovi su u principu veći od leţišta. Boks treba da je utoliko veći,

ukoliko konj u njemu provodi više vremena. Zidovi boksa mogu biti od drveta, betona ili cigle i opeke. Drvo je

svakako najbolje, ali ako nije zaštićeno konji ga grizu i vremenom oštećuju. Kada je reč o slobodnom drţanju,

staja mora obezbediti dovoljno prostora za kretanje svim kategorijama konja. Za ţdrebad na sisi potrebno je

obezbediti 2,5-4,0 m2, za odbijenu ţdrebad 4-6 m

2, za godišnjake 6-8 m

2 i za dvogoce najmanje 10-12 m

2

površine po grlu. Za odrasle radne konje širina boksa obično iznosi 3,2-3,6 m, a duţina 2,8-3,2 m. Površina

poda boksa za radne konje kreće se od 9,0 do 11,0 m2. Za plemenite rase i priplodne konje širina boksa treba da

iznosi 3,5 m, a duţina 3,7 m, odnosno površina poda boksa 13,0-16,0 m2. Za jahaća grla konja potrebno je

obezbediti površinu poda boksa u iznosu 10,0-12,0 m2. Za kobile sa ţdrebetom neophodan je boks širine 3,5 m i

duţine 3,7 m, odnosno oko 13 m2

površine poda boksa. Za ţdrebljebnje kobila, kao što je već pomenuto,

potreban je boks sa površinom od 15,0-20,0 m2. Za podmladak je potrebno oko 12 m

2 površine poda. U

zajedničkom boksu za podmladak konja na svako ţdrebe, odnosno ome od 6 meseci pa do uzrasta od jedne

godine, potrebno je obezbediti 4,5 m2, a za starije 6,0 m

2 površine poda. Nagib poda prema kanalu za mokraću

treba da iznosi 2%. Širina kanala za mokraću u boksu iznosi 12-14 cm. Izme|u boksova postavljaju se pregradni

zidovi visine 2 m. Zidovi boksa mogu se graditi od dasaka do visine od 1,3 m (puni donji deo), a 70 cm iznad

toga nalazi se rešetkasti zid od letava ili gvoţ|a.

Hodnik u staji za konje treba da obezbedi nesmetano unošenje hrane i iznošenje čvrstih ekskremenata,

kao i nesmetani izlazak ţivotinja. U stajama sa jednim redom leţišta njegova širina iznosi 1,8-2,5 m, a u stajama

sa dva reda leţišta hodnik sa dva kanala za tečne ekskremente ima širinu 2,6-3,0 m. Uski hodnici su znak

pogrešne ekonomije. Nagib hodnika prema kanalu za tečne ekskremente treba da iznosi 2%. Betonska podloga

hodnika je laka za odrţavanje, ali je hladna i klizava. Asfalt je nešto teţi za čišćenje, ali daje bolji oslonac

ekstremitetu.

Zavisno od tipa staje, odnosno od individualnog ili grupnog (ergelski način) drţanja, konji se hrane iz

jasala ili iz hranilica. Osnovni zahtev je da hranilice svojim oblikom ne pruţaju mogućnost da se konj povredi o

njihove oštre ili isturene ivice.

Jasle se postavljaju uz uzduţne zidova staje. Mogu biti zajedničke za više konja ili pojedinačne koje

sluţe za ishranu jednog konja. Visina jasala za odrasle konje, od poda do njihovog gornjeg ruba, iznosi 70-90

cm, zavisno od visine konja. Za podmladak konja jasle su niţe i njihova visina iznosi 50-70 cm. Širina jasala

iznosi 40-50 cm, a dubina 25 cm. Njihova širina u gornjem delu je nešto veća i iznosi 60 cm. Individualne jasle

su dugačke najmanje 60 cm, a kod zajedničkih jasala za podmladak na svako ţdrebe otpada po 50-60 cm. Jasle

se obično grade od betona ili dasaka. Mogu biti izgra|ene od drveta i obloţene limom da konji ne mogu da ih

grizu. Jasle od betona nisu najpogodnije, jer konji o njih često taru zube. Ovi ure|aji sluţe za ishranu konja sa

koncentrovanom hranom i senom, s tim da se za ishranu senom mogu koristiti posebne korpe ili lestve. Korpe

ili lestve ne bi trebalo da budu postavljene suviše visoko, zbog toga što čestice prašine iz sena mogu upadati

konjima u oči i izazvati pojavu konjunktivitisa. Posebno je značajno što kod ţdrebadi suviše visoko postavljene

korpe ili lestve mogu da prouzrokuju nepravilan razvoj kičmenog stuba. Zato korpe za ishranu konja senom

treba postavljati tako da se njihovo dno nalazi u visini gornjeg ruba jasala. Korpe za seno grade se od drvenih

letvica ili gvozdenih šipki. Za individualnu ishranu konja u boksovima mogu se koristiti gvozdene, emajlirane

ili glinene posude, koje treba čistiti i prati posle upotrebe.

Hranilice mogu biti fiksirane (stalne) ili pokretne. Stalne hranilice su pravljene po istim principima kao i

jasle, dok su pokretne hranilice one koje se samo prilikom hranjenja postavljaju na zid ili vrata boksa, a kasnije

se uklanjaju. Pravljene su od metala ili od plastične mase, pa su vrlo praktične za odrţavanje higijene, što je kod

konja posebno vaţno.

U staji sa grupnim drţanjem ili u boksu, treba da se nalaze posebne hranilice za ţdrebad. Ove hranilice

se postavljaju u jedan ugao staje, ispusta ili ogra|enog pašnjaka. Visinom (oko 115 cm) ili širinom (oko 40 cm)

32

ulaza kobile se onemogućuju da u|u u ogra|en prostor gde se nalaze ove hranilice. U boks se stavlja posebna

hranilica iz koje ţdrebe moţe da jede dok je kobila vezana.

Sistemi za napajanje konja su predmet mnogih rasprava. Automatske pojilice smanjuju upotrebu radne

snage, ali zahtevaju svakodnevno čišćenje i proveravanje funkcionalanosti. Ove pojilice se postavljaju na

suprotnom zidu od hranilica da konji za vreme konzumiranja hrane ne piju vodu. Kvarovi mehanizma,

smrzavanje i poplavljivanje su najčešći problemi koji se kod njih javljaju. Mnogi vlasnici i treneri više vole

napajanje iz kofe, jer se na taj način proverava odnosno drţi pod kontrolom čistoća vode i kofe, količina

popijene vode, a po potrebi voda se moţe u zimskim mesecima i zagrejati.

Ventilacija staja je od velike vaţnosti. Odraslom grlu je potrebno 50-70 m3 sveţeg vazduha tokom 1

časa. Koncentracije amonijaka, sumporvodonika i ugljen-dioksida u vazduhu staja moraju biti ispod

maksimalno dozvoljenih nivoa. Staje za konje se ventiliraju kroz prozore, vrata i kroz ventilacione otvore. Leti

je potrebno stalno drţati vrata i prozore otvorenim, ali na taj način da se u staji ne stvara promaja. Neposredno

ispod tavanice, na zidovima staja se postavljaju ventilacioni otvori dimenzija 15 x 15 cm, razmaknuti 1-1,2 m

jedan od drugoga. Zimi se, prema potrebi, neki od otvora zatvaraju šublerom ili slamom. Disanjem konja i

osloba|anjem iz ekskremenata stalno se povećava koncentracija CO2, NH3 i H2S i količina vodene pare u

vazduhu staja. Ovaj vazduh najčešće se odvodi kroz otvore za vertikalnu ventilaciju postavljene na najvišem

delu tavanice po sredini staje. Oni su dimenzija 40 x 40 cm završavaju se iznad krova i deluju kao sisaljke, jer

se istrošeni topao vazduh podiţe uvis. Na tavanu postoji pokretni zasun kojim se moţe regulisati otvor, a time i

intenzitet vertikalnog provetravanja. Za izvlačenje onečišćenog vazduha mogu se postaviti i višebrzinski

ventilatori odgovarajuće snage.

Neadekvatna ventilacija je, verovatno, najčešća greška koja se pravi prilikom izgradnje staje. Toplota i

vodena para koje proizvode konji moraju se izbaciti napolje da bi se sprečile pojave kondenzacije i osloba|anja

neprijatnih mirisa. Nedovoljno ventilisane staje su idealno mesto za pojavu respiratornih bolesti. Amonijak

negativno deluje na respiratorni trakt mlade ţdrebadi, umanjujući njihove odbrambene sposobnosti, pa duga

izloţenost ovakvim uslovima stvara predispoziciju za pojavu pneumonije. Pneumonija, kao primarna patološka

manifestacija ili posledica nekih respiratornih bolesti prouzrokuje uginuća u oko 30% ţdrebadi.

Prašina je sledeći ozbiljan problem u mnogim stajama. Najveći izvori prašine su seno i slama. Zbog toga

u staji treba drţati samo minimalne količine sena i slame, a ostatak lagerovati odvojeno od staje u senjaku.

U stajama sa vezanim načinom drţanja feces i urin se odvode otvorenim, oko 4-5 cm dubokim i 20 cm

širokim kanalima, uz pad od oko 2%. Na mestu gde kanal ulazi u jamu za stajnjak postavljaju se rešetke koji

zaustavljaju delove prostirke i druge čvsrte partikule nečistoće. Veličina jame za stajnjak zavisi od kategorije i

namene konja (radna ili priplodna grla) i od načina drţanja (preteţno pašno ili stajsko drţanje), a računa se oko

1,5-2 m3 po grlu. Godišnje, uslovno grlo proizvede 5000-7000 kg stajnjaka. Kapacitet osočne jame zavisi od

broja konja. Po uslovnom grlu koje godišnje proizvede oko 5000-10000 L mokraće, planira se osočna jama od

oko 2 m3.

U stajama za konje podovi se grade od različitih materijala. To moţe biti i 25-30 cm debela nabijena

ilovača pomešana sa plevom. Sloj ilovače se prema mogućnosti skida jedanput godišnje i zamenjuje novim

slojem, da bi se uklonili eventualno prisutni uzročnici infektivnih i parazitskih bolesti. Smatra se da se na

takvom podu veoma uspešno odrţavaju kopita, jer je on umereno vlaţan. Negativna strana je što vlaţna glina

predstavlja klizavu podlogu, a ponekad konji kopaju i stvaraju udubljenja koja se moraju popravljati. Pod se

pravi i od cigala pore|anih „‟na kant‟‟, zatim od betona, asfalta, drvenih i kamenih kocki i drugih sličnih

materijala. Ovakvi podovi su suviše hladni, tvrdi ili klizavi. Na njima se moraju stavljati veće količine prostirke

da bi se ublaţili pomenuti nedostaci. Nekada je bio vrlo popularni pod od pobijenih kočića od tvrdog drveća.

Nedostatak ovakvog poda je što je klizav, teţak za čišćenje i dezinfekciju, a pored toga, sakuplja i zadrţava

neprijatne mirise.

U ergelama, umesto staja sa klasičnim stajalištima, nalaze se slobodne staje. U ovim stajama konji se uz

valove i jasle veţu samo prilikom konzumiranja hrane, a inače se slobodno kreću po prostoru čija površina

iznosi 7-8 m2 po grlu. Za takvo drţanje treba obezbediti veće količine prostirke (4-5 kg na dan po grlu).

Za gradnju tavanice i krova treba koristiti materijal koji pruţa dobru izolaciju od spoljašnjih

temperatura. Pored toga, ovaj materijal treba da obezbedi da se na njemu ne kondenzuje vodena para. U tom

33

smislu kao materijali mogu da posluţe drvo i veštački izolatori. Tavanica moţe biti od drvenih dasaka koje su

odozgo premazane sa nekoliko santimetara blata. Betonske tavanice su hladne, a osim toga, zimi se na njima

kondenzuje vodena para koja se stalno sliva odnosno kaplje. Tavanica moţe biti i od nekih drugih materijala.

Sportsko rekreativni konji imaju veće zahteve u pogledu mikroklimatskih uslova. U ovom pojmu

poseban značaj ima količina vazduha, koja se mora obezbediti kao uslov za odrţavanje zdravlja i kondicije

konja. Ta količina kreće se od oko 50 m3/h zimi pa do čak 500 m

3/h leti po odraslom konju. Na sličan način

treba nastojati da se ispune i drugi uslovi mikroklime, od kojih najveći značaj imaju temperatura, vlaţnost i

brzina strujanja vazduha. Temperatura vazduha u stajama za sportsko-rekreativne konje treba da je što bliţa

optimalnoj vrednosti koja iznosi 10-15 C. Optimalna vrednost relativne vlaţnosti vazduha u stajama za ove

konje kreće se od 60 i 70%. Optimalna brzina strujanja vazduha u stajama za konje iznosi 0,1-0,3 m/s.

Na zdravlje, plodnost i ukupnu sposobnost konja veliki značaj ima svetlost. Objekti za smeštaj i drţanje

sportsko-rekreativnih konja trebalo bi da imaju ukupnu površinu prozora od oko 1:15 do 1:10 u odnosu na

površinu poda staje da bi prirodna svetlost prodirala u odgovarajućem obimu. Uslovi koji treba da budu

ispunjeni da bi se to ostvarilo su pravilno postavljanje duţe strane staje prema izvoru sunčevih zraka i

ravnomeran raspored prozora po duţini u gornjoj trećini na duţim stranama staje. Pored toga, prozori staja ne

treba da budu zaklonjeni drvećem ili drugim zgradama.

Konjima treba obavezno da se omogući svakodnevno kretanje. Omogućavanjem svakodnevnog kretanja

ostvaruje se jedan od najvaţnijih opštih uslova smeštaja i drţanja konja. Konj ima izraţene sposobnosti za

velike fizičke napore u kratkom vremenskom periodu u pogledu nošenja, vuče i trčanja. U prirodnim uslovima

konji se kreću čak 2/3 od ukupnog dnevnog vremena, odnosno do 16 časova dnevno. Da bi se konji stalno

odrţavali u stanju visoke kondicije kod smeštaja i drţanja treba obezbediti svakodnevno višečasovno kretanje

od koga veći deo treba da bude izvan staja ili hala. U tom pogledu od značaja je korišćenje odgovarajućih

ispusta, kao i pašnjaka.

Za letnji period treba graditi odgovarajuće nadstrešnice, odnosno „‟šupe‟‟ za drţanje konja. Drţanje

konja u ovim objektima u toku leta povoljno utiče na njihovo zdravstveno stanje i radnu sposobnost.

Ishrana konja uglavnom počiva na kabastoj stočnoj hrani. Kod konja češće uzimanje manjih količina

hrane ima izrazito povoljan uticaj. Manje količine koncentrovane stočne hrane su neophodne u fiziološkom

smislu radi podmirenja potreba i treba ih raspore|ivati prema diurnalnoj dinamici konzumiranja hrane radi

boljeg iskorišćavanja. Time se kod konja stvaraju i navike u pogledu tačnosti vremena konzumiranja hrane.

Uz staje za konje grade se odgovarajuće nusprostorije: skladišta za hranu i prostorije za drţanje

zapreţnog i jahaćeg pribora, kao i za čuvanje ostalog stajskog pribora (lopate, vile, kofe, četke, češagije i dr.).

Skladišta za hranu moraju biti čista, dobro ventilisana i slobodna od insekata, miševa i pacova. U njima se

nalaze metalni sanduci za hranu, kolica za raznošenje hrane i vaga za merenje iste. Prostor za opremu mora biti

tako|e čist i skladno ure|en. Ponekad se tu drţe trofeji sa takmičenja, ali se ne sme zaboraviti da je to radna

prostorija. Tu se nalazi jahaća i oprema za prezanje, alat za potkivanje, ćebad i friţider za neophodne lekove. U

nekim stajama postoje i posebna kupatila, gde se konji, posebno zimi, peru nakon dolaska sa rada ili treninga.

Bazen za kupanje i trening konja u vodi postaje sve popularniji u svetu. Ovaj način treninga je pogodan

za konje koji imaju problema sa nogama. Plivanje odrţava kondiciju i povećava izdrţljivost bez štetnih efekata

na tetive, zglobove i ligamente nogu.

Šetalice su mehaničke sprave koje vode konje ukrug i omogućuju mu da se ohladi posle napornog rada,

treninga ili trka. One štede ljudsku radnu snagu, a brzina šetanja konja se moţe podešavati. Šetalice se mogu

nalaziti i ispod nadstrešnice, tako da vremenski uslovi nisu ograničavajući faktor za njihovu upotrebu.

Zatvorene jahaonice omogućuju rad sa konjima bez obzira na vremenske prilike. Minimalne dimenzije

jahaonica su 20 x 30 m, ali za javne priredbe one moraju biti bar dva puta veće. Pri njihovoj izgradnji posebnu

paţnju treba posvetiti ventilaciji i kvalitetu podloge.

U svetu se danas veoma intenzivno izučava socijalno ponašanje konja koje je od velikog značaja za

njihov smeštaj i drţanje. Kod slobodnog sistema smeštaja i drţanja redovno se formiraju grupe u vidu familija

oko jednog pastuva i grupe sa redosledom ili rangom gde predvodnika i jače konje slede slabiji.

Sve navedene vaţnije grupe uslova moraju se uzeti u obzir kod razmatranja objekata i tehničko-

tehnoloških rešenja. Pri tome se nastoji da se svi činioci i uslovi podjednako tretiraju i ispunjavaju.

34

Oprema i ureĎaji za ishranu konja

Ponašanje konja kod grupnog sistema smeštaja i drţanja u momentu unošenja hrane karakterišu dve

grupe parametara. Prva grupa parametara se odnosi na nagon, ţelju ili potrebe konja izraţene čak do poţude za

hranom koja izaziva me|usobno uznemiravanje i konfliktne sitauacije. Druga grupa parametara odnosi se na

potrebu da se hrana konzumira bez ometanja ili opterećenja, odnosno da se vreme ishrane obezbedi kao faza

korisnog i mirnog zaposlenja konja. Na osnovu ovih grupa parametara proizilazi da se konjima moraju

obezbediti uslovi za pojedinačnu ishranu.

Vezivanje konja za vreme ishrane je sve teţe prihvatljivo iz bar dva razloga. Prvo, vezivanje ne

odgovara konjima zbog manjeg broja obroka i većih količina hrane po obroku. Drugi razlog se odnosi na znatno

veća ulaganja rada kod vezanog načina drţanja konja. Zbog toga se sve više grade i koriste pojedinačna mesta u

vidu stajališta za ishranu konja. U ovom pogledu se nameću dva rešenja istog sistema.

Prvo rešenje podrazumeva ručnu individualnu raspodelu sena i koncentrovane hrane. Broj mesta za

ishranu treba da odgovara broju konja. Osnovne dimenzije stajališta (duţina, širina, visina pregrada) iznose 2,5

x 0,8 x 2,0 m. Pregrade izme|u stajališta treba da budu dovoljno guste radi sprečavanja me|usobnog fizičkog

kontakta i uznemiravanja, ali omogućavanja me|usobnog vizuelnog komuniciranja konja. Pregrade stajališta od

punog materijala nisu odgovarajuće, jer konji nerado ulaze i često izlaze u toku uzimanja hrane. Jednostavna

izrada pojedinih mesta za ishranu je moguća samo kod vrlo ujednačenih grupa mirnijih rasa konja.

Drugo rešenje podrazumeva individualnu raspodelu hrane sa elektronskim registrovanjem i

prepoznavanjem grla. Ovde se pojavljuje veći broj rešenja, najčešće za pojedinačnu racionalnu podelu

koncentrovane stočne hrane. Koncentrovana hrana je znatno skuplja od kabaste i daje se u manjim količinama.

Zbog toga je vaţno da se daje u količinama koje se precizno odmeravaju prema potrebama svakog grla. Pored

toga, ove količine treba da se daju u većem broju obroka manjih porcija. Za ovaj sistem raspodele hrane

potrebno je obezbediti mesta za ishranu u koja staje po jedno grlo. Grla imaju senzor ili transponder za

individualno raspoznavanje u vidu predajnika. Pristup hrani se reguliše preko pokretnih vrata ili pregrada, čije

se otvaranje i zatvaranje najčešće vremenski podešava. Koncentrovana hrana se daje prema pojedinačnom

odmeravanju za svako grlo uz pomoć pomenutih senzora.

U stočarstvu, pre svega kod smeštaja i drţanja konja, goveda i svinja, odavno se u praksi koristi

elektronsko raspoznavanje pojedinih grla. Elektronsko raspoznavanje grla podrazumeva korišćenje računara i

odgovarajućih programa. Neposrednu opremu čine predajnici i prijemnici. Predajnik u vidu transpondera ili

injektata nalazi se na svakom grlu. Transponder se nosi na vratu ili na glavi. Poslednjih godina predajnik se sve

češće i skoro redovno koristi u vidu injektata. To su male ampule duţine oko 3 cm i prečnika oko 3 mm.

Ubacuju se veoma jednostavno pomoću injekcionog pištolja pod koţu na vratu neposredno iza glave. Prijemnik

se nalazi na mestima gde treba svako grlo „‟raspoznati‟‟. Najčešće je to na mestu podele koncentrovane hrane ili

merenja telesne mase konja. Prijemnici trenutno reaguju na signale predajnika preko kojih se u stvari

identifikuje i „‟saopštava‟‟ broj pojedinih grla. Na osnovu raspoznavanja grla odmah sledi sledeća naredba, kao

što je na primer, merenje mase konja u prolazu preko vage. Ipak, najčešće korišćenje ovog sistema za

identifikaciju konja je kod automatskih stanica za ishranu. Po prvobitnoj konstrukciji one su namenjene za

individualnu višekratnu podelu koncentrovane stočne hrane. Danas se, me|utim, ovaj sistem koristi i za podelu

briketa odnosno peleta sena.

Automatske stanice imaju opremu za stočnu hranu, opremu za elektronsko raspoznavanje i opremu i

ure|aje za ulaţenje i izlaţenje konja. Opremu za stočnu hranu čine rezervoar sa dozatorom i hranilica. Iz

rezervoara hrana se pomoću dozatora, koji je najčešće sa puţnim mehanizmom, ubacuje u hranilicu. Količina

hrane se odmerava na osnovu usaglašenog vremena rada dozatora i njegovog kapaciteta u jedinici vremena.

Prethodno opisana oprema za elektronsko raspoznavanje sastoji se od predajnika na konjima, prijemnika na

automatskim stanicama, računara i odgovarajućih programa. Opremu za ulaţenje i izlaţenje konja čine prolazni

ogra|eni prostori u vidu mesta ili stajališta za ishranu.

U principu, automatske stanice rade veoma jednostavno. Količina i broj obroka hrane unapred se

programiraju za svako grlo, uključujući i vremenski razmak izme|u pojedinih obroka. Po dolasku u automatsku

35

stanicu grlo biva odmah identifikovano. Ako po programu ima pravo na porciju hrane uključuje se dozator i u

hranilicu se spušta zadata količina hrane. Ispuštanje hrane u hranilicu je postepeno, usaglašeno sa brzinom

konzumiranja (100 g hrane u minuti) i sa razmakom od po 1 minut izme|u svakog ubacivanja naznačene

količine hrane. Ako grlo nema pravo na porciju hrane ono se tako|e identifikuje, ali se dozator ne uključuje.

Ovaj sistem je stariji i sa značajnim nedostacima. Osnovni su da neka grla često dolaze u automatsku stanicu, ili

u njoj duţe ostaju, iako ne dobijaju hranu u hranilici. Najnovije konstrukcije automatskih stanica za ishranu

imaju dva nova dodatka koji uklanjaju ove nedostatke. Prvi dodatak se odnosi na to da se prijemnik postavlja

ispred vrata automatske stanice. Time se identifikacija grla vrši pre ulaska u stajalište za ishranu. Na osnovu

izvršene identifikacije ulazna vrata na automatskoj stanici se otvaraju ili ostaju zatvorena, čime se grlu

dozvoljava ili onemogućava ulazak u automatsku stanicu. Drugi dodatak čini “elektronski bič‟‟ koji vrši

isterivanje konja iz automatske stanice. Ovim ure|ajem se konj isteruje iz automatske stanice neposredno posle

konzumiranja hrane ili neposredno nakon što se utvrdi da nema pravo na hranu.

Automatske stanice, uključujući i elektronsku identifikaciju grla, u svetu se danas već standardno

proizvode i koriste. Jedna automatska stanica moţe da opsluţi do 20 konja. Neki podaci od većeg broja

istraţivanja u vezi korišćenja automatskih stanica, koji se odnose na ponašanje konja, zasluţuju posebnu paţnju.

Istraţivanja su pokazala da su automatske stanice najčešće zauzete izme|u 8 i 18 časova sa po oko 30 do 52

minuta u toku jednog časa. Broj poseta pojedinih konja odnosno ulaza u automatsku stanicu ili dolaska do

stanice je veoma različit i kreće se od samo jedne posete pa do 165 poseta nekog grla u toku jednog dana. Neki

konji kod skoro svake posete imaju pravo na hranu dok drugi u više poseta nemaju pravo na hranu. Razlike u

duţini zadrţavanja konja u automatskoj stanici su tako|e velike i kreću se od samo 10-20 minuta do čak preko

120 minuta dnevno.

Ograničenja ishrane senom

Kod ishrane konja senom poţeljna je tako|e odre|ena kontrola ili ograničavanje količine i vremena

konzumiranja. U tom pogledu na raspolaganju su tri tehnička rešenja.

Prvo tehničko rešenje za te svrhe ima elektronsku pregradu. Koriste se individualna mesta za ishranu, uz

identifikaciju svakog grla i otvaranje ili neotvaranje pregrade prema senu. Vreme zadrţavanja grla kada se

uzima seno (otvorena pregrada) podešava se na osnovu brzine uzimanja sena koja iznosi oko 16-18 g/minut i

ukupne količine svake porcije sena. Ukupna dnevna količina sena po grlu, koja je odre|ena na osnovu potreba,

deli se na odre|eni broj porcija ili uzimanja i raspore|uje u toku celog dana.

Drugo tehničko rešenje se zasniva na pojedinačnoj ishrani cele grupe. Kod ovog rešenja svako grlo ima

svoje mesto za ishranu. Pomoću satnog mehanizma pregrada prema senu se otvara 3-4 puta dnevno i drţi

otvorenom odre|eno vreme. Ceo ure|aj je najčešće tako pokretan da ga grla guraju prema senu onako kako se

seno troši.

Treće tehničko rešenje ima poseban prostor za ishranu senom. Ovde se vrši elektronska identifikacija

grla kojima se potom omogućava ili sprečava ulazak u prostor za ishranu senom. Iz tog prostora grla izlaze

„‟dobrovoljno‟‟ posle 30-45 minuta, najčešće radi uzimanja vode.

Ograde za konje

Pri podizanju ograda na ispustima i pašnjacima osnovni zahtevi koji se postavljaju odnose se na

obezbe|enje bezbednosti i sigurnosti konja. Kao što je više puta naglašeno, konji bi trebalo da provode što više

vremena na pašnjacima ili u ispustima, pa su stoga pomenuti zahtevi sasvim razumljivi.

Kao što je poznato, konji su, po prirodi, nomadi i stalne lutalice. Uz to, oni vrlo radoznalo i sistematski

pretraţuju prostor, ali lako padaju u paniku, pa mogu uspaničeno odjednom da zagalopiraju bez nekog stvarnog

razloga. Iz tih razloga ograde za konje moraju biti jake, dovoljno visoke i dobro uočljive. Ako su ograde takve

moţe se očekivati da će konj skrenuti i da će odustati od namere da pro|e. Ograda mora biti sigurna u toj meri da

spreči ovu snaţnu ţivotinju pri pokušaju da pro|e iznad, ispod ili kroz nju samu.

36

Već je pomenuto da ograde moraju biti dovoljno visoke, minimalno 140 do 150 cm i posebno dobro

uočljive. Njihova sigurnost se postiţe upotrebom materijala odre|enih dimenzija. Posebno su vaţni stubovi u

uglovima, na vratima i prolazima. Uglovi ograde na ispustima i pašnjacima treba da budu zaobljeni, jer ako to

nisu predstavljaju potencijalnu opasnost za povre|ivanje. Ako se radi o ţičanoj ogradi, otvori na njoj moraju biti

mali da konj ne moţe proturiti nogu, ili dovoljno veliki da je lako moţe, u slučaju da je zakoračio, vratiti nazad.

Smatra se da su drvene ograde, različitog oblika, najsigurnije za čuvanje konja, pa se stoga sve druge

ograde upore|uju sa njima. Upotreba ograda od ţice je moguća, ali ni u kom slučaju to ne sme biti bodljikava

ţica. Ako nisu na raspolaganju drugi materijali mogu se primeniti improvizovani tipovi ograda, kao na primer,

od nareĎanog kamenja.

Daske se smatraju tradicionalnim materijalom za ograde za konje. Ograde od dasaka su veoma

funkcionalne, a uz to i lepo izgledaju. Dovoljno su jake i elastične, i što je vrlo vaţno, dobro su uočljive.

Nedostaci su im što su skupe za podizanje i odrţavanje. Konji ih grizu, a pri jačem udarcu mogu da se slome ili

puknu. Bele daščane ograde zahtevaju farbanje svake dve godine, što predstavlja dodatni trošak. Daske za

ogradu trebalo bi da su od tvrdog drveta. Njihova širina iznosi 15-20 cm, a debljina 1,5-2,5 cm. Stubovi mogu

biti četvrtasti, poluokrugli ili okrugli. Razmak izmeĎu stubova ne bi trebalo da bude veći od 2,5 metara. Obično

se ograda gradi od četiri daske, odnosno njena visina iznosi 140-150 cm. Ponekad se dodaje i peta daska, pa

ukupna visina ograde iznosi oko 180 cm. Donja daska se postavlja na oko 12-17 cm od tla, a svaka sledeća na

razmaku od po 20 cm. Kod korišćenja pet dasaka za ogradu, prva daska se postavlja na samom tlu.

Ograde po principu šina deluju veoma dekorativno i lakše su za izgradnju, ali nisu toliko trajne i jake

kao daščane ograde. One i ne traju toliko dugo, jer otvori koji se prave u stubovima za prolaz poprečnica često

pucaju. Uzimajući u obzir ove slabosti, ovakve ograde se ne preporučuju za padoke, mesta gde su pastuvi ili za

mesta gde je velika koncentracija konja.

Ţice za ograĎivanje konja moraju biti posebno pravljene za ovu namenu, a mogu biti od ţičane mreţe ili

sajle. Ţičane ograde su jeftinije, brţe se postavljaju i ne zahtevaju skoro nikakvo odrţavanje. Otvori ţičane

mreţe za konje mogu biti kvadratnog ili romboidnog oblika. Dimenzije otvora su 5-10 cm, pa konj ne moţe da

proturi i zaglavi nogu. Postavljena daska povrh ţice daje ogradi još veću sigurnost.

Sistem ţičanih ograda od dobro zategnutih sajli se već dugo (preko 30 godina) primenjuje u mnogim

zemljama (Australija i Novi Zeland) i predstavlja vrlo prihvatljivo rešenje. Za ovakve ograde potrebno je znatno

manje stubova, jer oni mogu da se postavljaju na razmaku i do 20 m. Nedostatak ovih ograda je što su slabo

uočljive, ali pošto su vrlo elastične, povrede konja su retke.

Električna ograda je tip ţičane ograde koja moţe biti primenjena sama ili u kombinaciji sa nekom

drugom vrstom ograde. Ovaj tip ograde se danas uspešno koristi kod konja, naročito kod pregonskog

napasivanja. Električne ograde su veoma ekonomične, s obzirom na cenu stubova i provodnika, izuzetno se lako

i brzo postavljaju, meĎutim, konji se moraju navikavati na ovakvu ogradu zbog njene slabije vidljivosti. Na

trţištu ima plastičnih traka, širokih oko 2,5 cm, u kojima se nalaze električni provodnici. Trake su vrlo

upadljivih boja, pa se lako uočavaju.

Ograde za konje se mogu praviti i od PVC materijala, koji imitira izgled daske ili drveta. Ove ograde su

dugovečne i ne zahtevaju skoro nikakvo odrţavanje. Osim toga, ograde se mogu praviti i od starih cevi za

navodnjavanje, od lanaca i sličnih materijala, s tim da uvek treba imati u vidu obezbeĎenje sigurnosti konja,

odnosno sprečavanje njihovog povreĎivanja.

Najčešće bolesti ţdrebadi i odraslih konja

Ţdrebad često oboljeva i uginjava od uzgojnih bolesti. Uzroke ovim bolestima treba traţiti prvenstveno

u greškama pri gajenju ove kategorije. Od ovih bolesti često se javljaju dispepsije i intoksikacije, odnosno

ţeludačno-crevni katari, koji se ispoljavaju u vidu proliva. Do pojave ovih bolesti najčešće dolazi usled grešaka

u ishrani, drţanja i smeštaja.

Pojave zaraznih bolesti i uginuća ţdrebadi mogu biti posledica infekcije raznim vrstama

mikroorganizama, i to, najčešće, fakultativno patogenim mikroorganizmima, koji dolaze do izraţaja u

37

nepovoljnim uslovima drţanja, ishrane i nege konja. Kod mlaĎih kategorija konja često se javljaju akutne

virusne i bakterijske infekcije respiratornih puteva.

Profilaksa bolesti ţdrebadi sastoji se prvenstveno u obezbeĎenju njihove pravilne i briţljive nege od

samog roĎenja. Da bi ţdrebad bila vitalna na roĎenju treba voditi računa o njihovim roditeljima, jer samo zdravi

i genetski neopterećeni roditelji mogu dati zdrav odnosno vitalan podmladak. To znači da treba briţljivo

sprovoditi negu i ushranu kobila u vreme graviditeta, neposredno pre i posle partusa. Za sprečavanje pojave

bolesti kod novoroĎenih ţdrebadi od velike vaţnosti je način njihovog prihvatanja neposredno po roĎenju, kao i

negovanje i smeštaj u odgovarajuće staje.

Kod odraslih konja kao posledica loših uslova drţanja, ishrane i eksploatacije najčešće nastaju akutne

bolesti, dok je pojava hroničnih bolesti, često uslovljena neodgovarajućim lečenjem akutnih bolesti. Kod starijih

konja češće se javljaju kolike, koţna oboljenja, zatim brojna hronična oboljenja, skoro podjednake učestalosti

na lokomotornom i respiratornom sistemu.

Zdravstveni problemi kod sportskih konja imaju neke specifičnosti. Kod trkačkih grla, generalno

posmatrano, najveći problem predstavljaju sportske povrede i tzv. sportske bolesti. Uglavnom zbog loših

trkačkih staza veliki problem predstavljaju traumatska oštećenja tetiva, zglobova, burzi i ligamenata, zatim

miopatije izazvane povećanim fizičkim naprezanjem. Kada je u pitanju lokomotorni aparat čini se da posebnu

paţnju zasluţuju poremećaji kopita zbog neadekvatne nege, a naročito lošeg potkivanja. U tzv. sportske bolesti

ubrajaju se mnogi poremećaji izazvani prvenstveno povećanim fizičkim naprezanjem. Od ovih bolesti zadnjih

godina učestalo se javlja krvarenje iz pluća. Sledeći veliki problem kod sportskih konja su mnogobrojni

patološki poremećaji gornjih disajnih puteva, kao što su različite anomalije nosnih i sinusnih šupljina, mekog

nepca, ţdrela i grkljana. Istoj grupi bolesti pripadaju i mnoge respiratorne infekcije, prvenstveno virusne

etiologije, s obzirom da zahvataju mahom sportske konje. Tu se pre svega misli na influencu, zatim na

herpesvirusne infekcije i na infekcije drugim respiratornim virusima poput adeno-, rino-, reoviruse i

parainfluenca viruse. Kod punokrvnih konja posebnu paţnju privlače poremećaji reprodukcije: sterilitet,

abortusi, zatim, veoma česta raĎanja slabovitalnih ţdrebadi, koja u velikom procentu uginjavaju tokom prve

nedelje ţivota. Kod ţdrebadi se uočava pojava neonatalne septikemije (E. coli, Salmonella spp. i dr.),

poremećaji metabolizma, kao što su deficit joda, cinka ili selena. Zastupljeni su i brojni nasledni poremećaji,

koji mogu biti razlog smanjenoj vitalnosti ţdrebadi, kao i poremećaji transfera kolostralnih imunoglobulina. Sa

izuzetkom sportskih konja, gotovo u svim krajevima, kod svih rasa i kategorija konja, značajan problem

predstavljaju parazitske invazije. Kod brdskih i radnih konja u vrlo velikom broju slučajeva ustanovljavaju se

hronični plućni alveolarni emfizem ili hronični bronhitis i hronični deformiteti na nogama.

Nivo zdravstvene zaštite konja se veoma razlikuje od sredine do sredine, prvenstveno u zavisnosti od

nivoa razvoja konjarstva. Posmatrano u celini, najveći problemi se mogu videti upravo u sredinama gde je

konjarstvo nerazvijeno, i gde se još uvek ne moţe uočiti motiv vlasnika da ozbiljnije ulaţu u negu, ishranu,

reprodukciju i lečenje konja.

HIGIJENA SMEŠTAJA I DRŢANJA SVINJA

Tehnološki proces proizvodnje

Tehnološki proces proizvodnje prasadi započinje uvoĎenjem nazimica u bukarište i prebacivanjem

zalučenih krmača iz prasilišta u bukarište. U ovom objektu nazimice i krmače se drţe u grupne ili češće

individualne boksove radi lakšeg ustanovljavanja estrusa. Kod najvećeg broja krmača smeštenih u bukarište

estrus se javlja, zavisno od duţine perioda sisanja prasadi, 5 do 10 dana posle zalučenja. Krmače se u bukarištu

osemenjavaju putem prirodnog pripuštanja ili veštačkog osemenjavanja. U bukarištu se drţe i nerastovi u

individualnim boksovima.

^im se utvrdi da je nastupio graviditet krmače se iz bukarišta prebacuju u čekalište. Tu se drţe u grupne

boksove, danas sve češće u individualne, gde ostaju 108-110. dana graviditeta, a tada se po principu “sve unutra

- sve napolje” prebacuju u prasilište.

38

Krmače se na 5 do 7 dana pre prašenja iz čekališta odvode najpre u kabinu za pranje, dezinfekciju i

dezinsekciju, a odatle se prebacuju u prasilište, gde se drţe u individualne boksove sa mogućnošću ograničenja

kretanja krmača. U prasilištu krmače se prase, doje prasad, hrane se i napajaju sve do zalučenja prasadi. U

intenzivnoj proizvodnji zalučenje prasadi vrši se najčešće u starosti od 3 do 5 nedelja. Aktom zalučenja

prasilište se prazni po principu “sve unutra - sve napolje”. Krmače se iz prasilišta prebacuju u bukarište gde

započinje novi reproduktivni ciklus.

Prasad izlaze iz prasilišta sa 21 do 35 dana uzrasta, premeštaju se u odgajivalište, gde se drţe grupno u

boksovima na podnom sistemu ili u jednoetaţnim kavezima, do postizanja telesne mase 20 do 40 kg, a tada se

po principu “sve unutra - sve napolje” prebacuju u tovilište.

Svinje su u tovu smeštene u grupne boksove po principu podnog načina drţanja. U nekim slučajevima

proces tova razdvaja se na predtov do postizanja telesne mase 40 do 60 kg i na završni tov do 90 odnosno 115

kg. Za oko 120-150 dana uz dnevni prirast 600-650 g dostiţe se završna telesna masa u tovu kada se tovilište

prazni po principu “sve unutra - sve napolje”.

Bukarište

U intenzivnoj proizvodnji svinja značajno je da se stvore uslovi za pospešivanje, pravovremeno i lakše

otkrivanje estrusa. Pored toga značajno je pravovremeno osemenjavanje radi postizanja veće plodnosti nazimica

i krmača.

U bukarište se drţe polno zrele nazimice, zalučene krmače i nerastovi. Krmače dolaze u bukarište iz

prasilišta posle zalučenja. U toku 5-10 dana kod njih treba da se javi estrus. U bukarištu krmače ostaju u toku

estrusa i osemenjavanja, i najmanje još 21 dan posle osemenjavanja, odnosno do utvrĎivanja graviditeta - kada

se prebacuju u čekalište. U ovom objektu ostaju još i one krmače kod kojih se 21 dan posle osemenjavanja

ponovo javi estrus. Krmače kod kojih se estrus ponavlja tri puta za redom, a ne ostanu gravidne isključuju se iz

priploda. Nerastovi ostaju u bukarištu u toku čitavog njihovog eksploatacionog perioda.

Smeštaj krmača i nerastova moţe da se rešava gradnjom unutar bukarišta zajedničkog odeljenja, ili

gradnjom dva odeljenja, i to manjeg za smeštaj i drţanje nerastova i većeg za smeštaj i drţanje zalučenih

krmača. Broj i vrsta pratećih prostorija zavisi od potrebe farme i od toga da li se osemenjavanje krmača vrši

prirodnim ili veštačkim putem. U poslednjem slučaju, osim odeljenja za smeštaj koncentrata, gradi se punkt za

veštačko osemenjavanje sa odeljenjem za uzimanje sperme, laboratorijom, depoom za spermu, odeljenjem za

sterilizaciju i sanitarnim čvorom.

Radi specifičnih potreba u odeljenju za smeštaj nerastova i zalučenih krmača gradi se tavanica-krov sa

visinom zidova oko 2,5 m. Prirodno osvetljenje obezbeĎuje se izgradnjom dvostruko zastakljenih prozora na

bazi koeficijenata osvetljenja 1:20. Veštačko osvetljenje rešava se električnim sijalicama jačine 6-8 W/m2

površine poda. Odeljenja treba da budu dobro ventilisana pomoću električnih ventilatora koji funkcionišu na

principu stvaranja podpritiska. Obim ventilacije u letnjem periodu treba da iznosi 1-1,5 m3/h na 1 kg telesne

mase, a u zimskom periodu 1/10-1/6 od obima ventilacije u letnjem periodu. Brzina strujanja vazduha u

odvodnom ventilacionom kanalu treba da iznosi 7 m/s, a na ulazu dovodnih ventilacionih kanala 3-5 m/s.

Unutrašnje ureĎenje bukarišta sastoji se u razmeštaju boksova za krmače i nerastove i odgovarajućih

komunikacija. U zajedničkom smeštajnom prostoru krmača i nerastova grade se dva ili više redova boksova od

kojih manji broj sluţi za drţanje nerastova, a veći broj za smeštaj zalučenih krmača. Za nerastove se izgraĎuju

individualni boksovi koji zavisno od njihovog broja, mogu da se postave u sredini odeljenja izmeĎu redova

grupnih boksova za krmače, ili se postavljaju na jednom kraju odeljenja, u nastavku redova boksova za krmače.

IzmeĎu zidova i redova boksova, kao i izmeĎu susednih redova boksova izgraĎuju se hodnici koji sluţe za

raznošenje hrane po boksovima, ukoliko to nije mehanizovano. Umesto grupnih boksova za smeštaj i drţanje

krmača, sve se više koriste individualni boksovi.

Ako se u bukarištu grade dva odeljenja, a to je slučaj kada se vrši veštačko osemenjavanje, tada se u

manjem odeljenju izgraĎuju dva ili više redova boksova za individualno drţanje nerastova - davaoca sperme.

Boksovi se obično grade sa delimično rešetkastim podovima i bez korišćenja prostirke. Dimenzije boksova se

kreću od 200 x 330 - 200 x 400 cm (6,5-8 m2 površine poda, s tim da na rešetkasti pod otpada 2-2,4 m

2). Puni

39

deo poda prema rešetkastom delu treba da ima pad 2-3%. Boksovi se ograĎuju jakim metalnim rešetkastim

ogradama visokim 120 cm sa vertikalnim prečagama rešetki. U njima se postavljaju valovi za hranjenje, ukoliko

se ne vrši hranjenje sa poda, a na ogradi iznad rešetkastog dela poda, na visini 70-80 cm, izgraĎuje se

automatska klinasta napajalica. IzmeĎu redova odeljenja i redova boksova, kao i izmeĎu pojedinih redova

boksova izgraĎuje se hodnik za hranjenje širine 150-160 cm.

U drugom odeljenju koje je veće rešava se pitanje individualnog smeštaja zalučenih krmača i nerastova-

probača. Nerastovi se drţe u boksovima dimenzija 310-320 cm2. Za krmače smeštaj se obezbeĎuje izgradnjom

dva ili više redova individualnih boksova za uklješteno drţanje ili izgradnjom redova leţišta za drţanje vezanih

krmača. Individualni boksovi za drţanje krmača sastoje se od metalnih rešetkastih postranih ograda, od prednje

rešetkaste ograde sa valovom i zadnjeg branika koji onemogućava kretanje krmače u natrag. U boksovima se

najčešće izgraĎuje delimično rešetkasti pod. Ukoliko se primenjuje drţanje vezanih krmača, tada se sa svake

strane leţišta, u duţini od 100 cm, nalazi rešetkasta ograda visoka 80 cm. Leţište je sa zadnje strane slobodno, a

prema valovu ograĎeno rešetkama. Duţina i širina ovakvog leţišta su iste kao kod prethodnih boksova. Krmače

se u ovim leţištima vezuju vratnim ili grudnim vezovima.

Na farmama manjeg kapaciteta u bukarištu se moţe primeniti i grupno drţanje krmača u odgovarajućim

boksovima čije su dimenzije niţe navedene.

Čekalište

Čekalište sluţi za smeštaj krmača u graviditetu od 21. do 108. ili 110. dana posle osemenjavanja, kada

se krmače prebacuju u prasilište. Ukoliko se u ovom periodu krmačama ne obezbede zadovoljavajući smeštajni

uslovi, moţe doći do većeg procenta embrionog mortaliteta i nepravilnog razvoja fetusa.

Za gravidne krmače treba obezbediti prosečnu temperaturu od 16 C. U letnjem periodu temperatura ne

treba da prelazi 26 C, zbog čega čekalište treba da ima dobre termo-izolacione sposobnosti i dobro rešeno

pitanje ventilacije, uz obaveznu upotrebu ventilatora. Obim ventilacije u toku letnjeg perioda treba da iznosi 1-

1,2 m3/kg telesne mase, a zimi 1/6-1/10 od letnjeg obima. Čekalište se gradi sa tavanicom, a kod većih pogona

češće sa tavanicom-krovom. Treba da ima dvostruko zastakljene prozore sa koeficijentom osvetljenja 1:20, ali

se gradi i bez prozora, odnosno prirodnog svetla. Veštačko osvetljenje ima jačinu 6-8 W/m2 površine poda, s

tim da se ono pomoću uklopnog sata programira na izmenjivanje tame i svetla.

Unutrašnjost objekta podeljena je na veći deo koji sluţi za smeštaj krmača i manji za pomoćne

prostorije. Unutrašnje ureĎenje čekališta čini raspored boksova za smeštaj krmača i komunikacija. Boksovi su

poreĎani u dva ili više redova sa hodnicima za hranjenje i izĎubravanje i sa poprečnim komunikacijama. Širina

hodnika iznosi oko 100-150 cm, zavisno od toga da li je dopremanje hrane mehanizovano ili ne i da li se u

boksovima koristi prostirka ili ne.

Danas se u intenzivnoj proizvodnji čekališta najčešće grade za individualni smeštaj krmača, čime se

otklanjaju nedostaci grupnog drţanja (meĎusobno uznemiravanje ţivotinja, povećan embrionalni mortalitet,

česte ozlede krmača, nemogućnost da se krmače hrane prema individualnim potrebama), a smanjuje se i

potrebna površina poda po krmači na 1-1,2 m2. Individualni način drţanja krmača u čekalištu moţe da se rešava

izgradnjom dva ili više redova individualnih boksova ili redova boksova-leţišta sa vezivanjem krmača. Postoje

različiti tipovi individualnih boksova. Osnovna njihova karakteristika je da smanjuju kretanje krmača na

minimum. Sa svih strana zatvoreni su metalnim rešetkastim pregradama ili branicima. Duţina takvog boksa

zavisi od veličine krmače i iznosi 190-210 cm, širina 60-70 cm, a visina pregrada 100 cm. Donje prečage

postranih rešetkastih pregrada treba da su uzdignute od poda 15 cm, da krmača pri leţanju moţe ispruţiti noge

ispod njih. Prema hodniku za hranjenje postavlja se valov. Pod boksova je najčešće delimično rešetkast. Puni

delovi poda grade se u duţini od 1 m sa padom prema rešetkastim delovima od 1-2%. U pregradi boksa, na

visini 60-70 cm, ugraĎuje se automatska klinasta napajalica.

Drugi način individualnog smeštaja i drţanja krmača je njihovo vezivanje na leţištu, koje je spreda i sa

obe strane po duţini ograĎeno rešetkastim pregradama, dok je zadnja strana slobodna. Duţina ovih leţišta

iznosi 160-170 cm, a širina 60-70 cm. Duţina bočnih pregrada iznosi 100-120 cm, a visina 60-70 cm. Na

40

prednjem delu leţišta prema hodniku za hranjenje postavlja se valov duţine 40-50 cm po krmači. Pod je i ovde

najčešće delimično rešetkast. Krmače se vezuju vratnim vezovima, ali zbog čestih povreda koje krmačama

nanose ovi vezovi, danas se više koriste koţni grudni vezovi, koji su na udaljenosti 25 cm od valova lancem

pričvršćeni za alku na podu.

Na farmama kapaciteta do 50 krmača u bukarištu i čekalištu se moţe primeniti i grupno drţanje krmača.

U grupnim boksovima se drţi najčešće 8-12 krmača. Pri grupisanju krmača vodi se računa o meĎusobnoj

podnošljivosti. Veći broj ţivotinja u grupnom boksu onemogućava kontrolu estrusa i povećava opasnost od

embrionalne smrtnosti i abortusa. Boks se sastoji od dela za leţanje i dela za hranjenje. Hranilište se pregraĎuje

rešetkastom ogradom, a pruţa uslove za pojedinačnu ishranu. IzmeĎu leţišta i hranilišta je hodnik za balegu koji

se pomičnom postranom pregradom za vreme mehaničkog čišćenja moţe odeliti od hranilišta i leţišta. Duţina

hranilišta u kome je postavljen valov iznosi 2,10 m, hodnika za balegu najmanje 1,20 m i leţišta 2,50 m, što

ukupno iznosi najmanje 5,80 m. Širina boksa zavisi od broja krmača, odnosno jednaka je umnošku broja

krmača i širine hranilišta od 0,50 do 0,55 m. Na leţištu se moţe koristiti prostirka ili je ono termoizolovano.

Prasilište

Prasilište ima značajnu i delikatnu funkciju u toku proizvodnog ciklusa, jer od njegovih kvaliteta u

velikoj meri zavise proizvodni rezultati na farmi.

U njemu se odvajaju najosetljivije faze proizvodnog ciklusa, a to su poslednji dani graviditeta krmače,

prašenje, dojenje i gajenje prasadi na sisi.

Upravo u tim fazama mogu da se stvore uslovi za pojavu raznih anomalija kod prasadi i posledičnih

gubitaka, pri čemu najveću ulogu imaju smeštajni kvaliteti prasilišta i ishrana krmača i prasadi. U prasilištu se

drţe 2 kategorije svinja, krmače i mlada prasad, koje se bitno razlikuju po fiziološkom statusu i zahtevima

organizma u odnosu na ambijentne uslove smeštaja. U intenzivnoj proizvodnji, prašenje i smeštaj krmača i

prasadi odvija se u zatvorenim objektima, svakoj krmači i njenoj prasadi obezbeĎuje se individualni smeštaj,

odnosno boks. Kod izgradnje prasilišta postavljaju se specifični zahtevi u vezi sa obezbeĎenjem toplotnih i

drugih mikroklimatskih uslova, unutrašnjim ureĎenjem, specijalnim boksovima i posebnom opremom. Tu se

takoĎe postavlja pitanje ekonomičnosti izgradnje i iskorišćavanja prasilišta. U njegovom iskorišćavanju

primenjuje se princip “sve unutra - sve napolje”.

Tehnološko-tehnički parametri za izgradnju prasilišta mogu da variraju, te je potrebno da njihov izbor

bude optimalan i usklaĎen sa potrebama intenzivne proizvodnje.

Prasilište je, inače, zatvorena staja sa dobrom termoizolacijom, ventilacijom, kanalizacijom, kao i

ureĎajima za opšte i lokalno grejanje. Zidovi, pod i tavanica imaju vrlo vaţnu ulogu u formiranju toplotnih

uslova u staji. Razni graĎevinski materijali koji se upotrebljavaju u njihovoj izgradnji imaju različitu

sprovodljivost toplote, a time i različitu toplotno-izolacionu sposobnost. Svaki od slojeva upotrebljenog

materijala pruţa drugačiji otpor prolazu toplote. Ovaj otpor za svaki upotrebljeni sloj u graĎenju zida, poda i

tavanice jednak je količniku izmeĎu debljine sloja (d) i koeficijenta toplotne spovodljivosti materijala ( ):

O =d

. . . +d

z1 n

n1

2

2

3

3

d d

Oz = m K / W2

Recipročna vrednost otpora prolazu toplote kroz materijale je faktor (vrednost) K

K =1

O z

(W/m2K) ranije m

2 h C/kcal

Optimalne vrednosti tehnološko-tehničkih parametara za prasilište treba da se kreću u sledećim

granicama:

“k” vrednost zidova: 0,5-0,7 W/m2K;

“k” vrednost tavanice: 0,3-0,5 W/m2K;

41

visina prasilišta : 2,2-2,8 m;

zapremina prasilišta po boksu: 25-28 m3;

površina poda boksa: 3,5-5,0 m2;

širina hodnika za hranjenje: 80-100 cm;

širina hodnika za izĎubravanje: 120-150 cm;

koeficijent osvetljenja preko prozora: 1:15;

intenzitet veštačkog osvetljenja: 60 luksa;

osnovna temperatura prasilišta: 18-20 C;

temperatura u toplom gnezdu: 32-22 C;

relativna vlaţnost: 60-70%;

obim ventilacije po krmači leti: 180 m3/h;

obim ventilacije po krmači zimi: 18 m3/h;

boravak gravidne krmače u prasilištu pre prašenja: 5 - 7 dana;

prosečan broj oprašene prasadi po leglu: 10,0-10,5;

duţina perioda sisanja prasadi: 3-5 nedelja;

prosečna telesna masa oprašenog praseta: 1,2 kg;

prosečna telesna masa odlučenog praseta sa:

3 nedelje starosti 4,5-5 kg,

4 nedelje starosti 6-7 kg,

5 nedelja starosti 8-9 kg;

prosečan dnevni prirast prasadi na sisi u starosti:

3 nedelje 155-170 g,

4 nedelje 170-180 g,

5 nedelja 180-206 g;

vreme trajanja odmora objekta za temeljno čišćenje i dezinfekciju posle prašenja: 5-7 dana.

Prasilište se sastoji od proizvodne i pomoćnih prostorija. Pomoćne prostorije su kabine za pranje i

dezinfekciju krmača pre njihovog uvoĎenja u prasilište, odeljenje za smeštaj hrane i prostorija za ostavu i

potrebe radnika.

Na farmi se moţe nalaziti više proizvodnih prostorija, odnosno prasilišta u uţem smislu reči, jer se u

njima odvija prašenje i gajenje prasadi na sisi. Prasilište ima najvaţniju funkciju na farmi koja u mnogo čemu

zavisi od njegove unutrašnje izgradnje i ureĎenja. Razmeštaj boksova i komunikacija u prasilištu u velikoj meri

utiče na organizaciju poslova ishrane, čišćenja i odrţavanja higijenskih uslova.

Boksovi mogu da se postavljaju u jedan, dva, tri ili četiri reda sa odgovarajućim hodnicima izmeĎu njih.

Jednoredni boksovi koriste se na manjim individualnim gazdinstvima.

U srednje velikim pogonima, prasilište se izgraĎuje sa dva reda boksova, s tim da se oni mogu na

različite načine razmestiti. U prvom načinu boksovi se postavljaju u redove uz oba duţa zida prasilišta sa

hodnikom u sredini izmeĎu redova boksova. Hodnik sluţi za hranjenje, čišćenje i za uvoĎenje i izvoĎenje

krmača. Nedostatak ovog načina se sastoji u tome što su boksovi jednom svojom stranom direktno priljubljeni

uz zidove, koji zimi mogu da budu suviše hladni i da prasadima oduzimaju znatne količine toplote, što se

negativno odraţava na njihov porast. Zajednički hodnik za hranjenje i za čišćenje sa higijenskog stanovišta ne

zadovoljava.

Drugi način rasporeda boksova je sa centralnim hodnikom širine 130-150 cm za hranjenje, a izmeĎu

svakog reda boksova i zida postoji poseban hodnik za čišćenje iste širine. Hodnici za čišćenje završavaju

vratima. Sa higijenskog stanovišta ovaj način ima prednosti nad već pomenutim. Izbegnuto je ukrštanje puteva

za hranjenje i čišćenje, kao i negativno delovanje hladnih zidova na prasad. Kod izgradnje ovakvih prasilišta

potrebno je, meĎutim, zbog povećanja njihove površine, voditi računa o zapremini smeštajnog prostora da ne bi

bilo suviše hladno. Zapremina moţe da se koriguje smanjenjem visine prasilišta do dozvoljene granice.

Treći način kod dvorednih prasilišta je postavljanje dva reda boksova po sredini prasilišta, koji se

priljubljuju jedan uz drugi, čime se formiraju dva hodnika od kojih svaki sluţi i za hranjenje i za čišćenje. Ovaj

42

način zadovoljava u odnosu na toplotnu zaštitu prasadi. Kod njega je oteţano obezbeĎenje prirodnog osvetljenja

boksovima u dovoljnoj meri, a ukrštaju se i putevi hranjenja i čišćenja.

Postavljanje boksova u tri reda reĎe se primenjuje.

Mnogo češće u velikim prasilištima boksovi se postavljaju u četiri reda. Pri tome mogu da se primene tri

varijante. U prvom slučaju, uz svaki duţi zid prasilišta izgraĎuje se jedan red boksova a ostala dva, priljubljena

jedan uz drugi, postavljaju se sredinom prasilišta, s tim da sa svake strane ovog dvostrukog reda postoji hodnik

za hranjenje i čišćenje. Druga varijanta ima isti raspored boksova samo što se izmeĎu duţih zidova prasilišta i

reda boksa ostavlja hodnik za čišćenje. Kod treće varijante formiraju se dva dupla reda boksova sa centralnim

redom boksova izmeĎu duplih redova i sa po jednim hodnikom izmeĎu duţih zidova i duplih redova boksova.

Način rasporeda 4 reda boksova zavisi od tehnike hranjenja, odnosno od načina raspodele hrane.

U boksu se vrši prašenje, hranjenje i napajanje krmača i njihove prasadi. S toga on treba da bude

funkcionalan i sa optimalnim smeštajnim uslovima. Po svojoj veličini treba da odgovara razvijenosti krmača i

veličini legla prasadi, da omogućava normalno odvijanje prašenja, da svede na najmanju moguću meru gaţenje

i gnječenje prasadi, da kretanje krmača svede na minimum uz neometano kretanje prasadi, da omogućava

odvojeno hranjenje i napajanje prasadi, da ima topao i suv leţaj i da pruţa nesmetano čišćenje i odrţavanje

higijenskih uslova u njemu.

Ovi zahtevi doveli su do velikog smanjenja površine boksova za prašenje u odnosu na veličinu u

ekstenzivnoj proizvodnji. Umesto 8 do 9 m2, koliko su imali klasični duboki boksovi površina savremenih

boksova svedena je na 3,3 do 3,9 m2. Krmača se u njima uklještava uz znatno ograničavanje površine njenog

leţišta i mogućnosti kretanja uz slobodno kretanje prasadi. Danas postoje uglavnom dve osnovne koncepcije

tehničkih rešenja za prasilište.

Jedna od tih koncepcija jeste izgradnja stabilnih boksova u kojima se krmače drţe u punom smislu reči

uklještene. Duţina od vala do kraja boksa iznosi 210 do 220 cm, a širina 150 do 180 cm. Boks se sastoji od tri,

branicima i ogradama, meĎusobno odvojenih površina. U srednjem delu nalazi se uklješteno leţište za krmaču

sa bočnim ogradama od metalnih cevi visine 90 do 100 cm. Donje prečage ograda uzdignuta su od poda 25 do

33 cm, a razmaci izmeĎu drugih prečaga iznose 30 cm. Širina leţišta za krmaču iznosi 60 do 65 cm. Zbog

relativno uskog prostora krmača leţi vrlo oprezno, što omogućava da se prasad pravovremeno skloni i izbegne

gnječenje. Kod leţanja krmači su noge isturene ispod donje prečage ograda. Visina donje prečage od poda

omogućava da prasad moţe slobodno da doĎe do vimena. Krmača se u uklještenju ograničeno se pokreće, kako

napred tako i nazad, gde se na 20 cm od ulaznih vrata nalazi i poprečna prečaga koja sprečava pomicanje

krmače do kraja boksa. Prema hodniku za hranjenje postavljen je valov 40 cm širok i 50 cm dugačak, a pored

njega na visini od oko 70 cm automatska klinasta napajalica za vodu. Sa svake strane uklještenja za krmaču

nalazi se odeljenje za prasad širine 30 do 40 cm koje je od susednih boksova odvojeno punom ogradom visine

60 cm. Na prednjem delu šireg odeljenja za prasad formira se toplo gnezno, a u drugom odeljenju na suprotnoj

strani uklješenja postavlja se valov za prihranjivanje prasadi. Širina valova za prasad iznosi 25 cm, visina 10

cm, a duţina 25 cm po prasetu. Prema hodniku za čišćenje, na visini od 20 cm, ugraĎuje se klinasta napajalica

za prasad. U boksu prasad moţe slobodno da se kreće iz jednog odeljenja u drugo, jer je pomenutom prečagom

u odeljenju za uklještenje krmače obezbedjen slobodan prolaz prasadi iza zadnjeg kraja krmače.

U nekim slučajevima mogu da se sretnu boksovi sa srednjim odnosno uklještenim delom za krmaču,

postavljenim dijagonalno u odnosu na duţu osu boksa, ili se pak radi o pomičnim pregradama uklještenog dela,

koji se mogu podizati i spuštati.

Uklještenje krmače je mera koja je neophodna, naročito prvih 14 dana posle prašenja kada dolazi do

najvećeg procenta gnječenja prasadi. Zbog toga se neki boksovi izgradjuju tako da se 14. dana posle prašenja

jedna pregrada uklještaljke podiţe ili potpuno uklanja da bi se dobio veći prostor za kretanje krmače. Ovakvi

boksovi pokazali su se kao funkcionalni u odnosu na čišćenje i odrţavanje higijene. Kao prigovor stavlja im se

nešto lošija preglednost krmača i legla.

U drugom tipu boksova uklještenje se zamenjuje vezivanjem krmača. Pokretljivost krmača kod ovog

tipa boksova je nešto veća. Gradnja ovakvog boksa je manje sloţena u odnosu na prethodni tip. Nema većih

razlika u dimenzijama boksa. U srednjem delu je leţište za krmaču, koje je, sa jedne i sa druge strane, u duţini

od 120 cm, ograĎeno metalnim rešetkama ili lukovima visine 60 do 80 cm. Na kraju leţište je slobodno bez

43

ikakvih branika. Krmače se vezuju koţnim vratnim ili grudnim vezovima. Vez je pričvršćen lancem za pod, na

udaljenosti 25 cm od valova. Sa svake strane leţišta i iza njega postoji prostor za kretanje prasadi. Boks je

ograĎen rešetkastom ogradom visine 70 cm.

Za uspešnu primenu pomenutih tipova boksova, od velikog značaja je način izgradnje poda, jer je on u

najuţoj vezi sa obezbeĎivanjem odgovarajućih toplotnih odnosa u boksu. U boksovima prasilišta na pod se

stavlja slama, koja je vrlo dobar toplotni izolator, što je veoma bitno za mladu prasad. Takvi boksovi su sa

punim toplim podom koji u prednjem delu ima pad 2 do 3%, a u zadnjem i do 5% prema kanalu za sakupljanje

osoke, koji se pruţa hodnikom za čišćenje duţ reda boksova sa spoljašnje strane njihovih ograda.

U boksovima za prašenje koristi se i delimično rešetkasti pod. Prednji deo poda boksa u duţini od 120

cm izgraĎuje se kao puni pod sa padom 2 do 3%, a iza njega, prema hodniku za čišćenje pruţa se 100 cm

rešetkastog poda, ispod kojeg se nalazi kanal dubine 30 cm za sakupljanje fecesa i mokraće. U kanal se

ugraĎuje mehanički ureĎaj za izĎubravanje. Rešetke mogu da budu metalne, sa gredicama širokim 25 cm,

postavljenim u pravcu uzduţne ose boksa i procepom izmeĎu njih širokim 8 do 9 mm. Umesto ovih moţe da se

koristi perforirani nerĎajući čelični ili aluminijumski lim sa otvorima 10x20 mm, ili pletena mreţa od 5 do 6

mm debele pocinkovane čelične ţice sa otvorima 10x50 mm. Posebnu paţnju zasluţuje kvalitet lima i pletene

ţice, jer se na takvim podovima često javljaju ozlede koţe i papaka kod prasadi. Na punom delu poda moţe se

stavljati manja količina slame, ali moţe i bez nje.

Na velikim farmama sve više se u prasilištima prelazi na celorešetkasti pod bez upotrebe prostirke.

Treba još samo pomenuti da upotreba ovih podova zahteva višu temperaturu prasilišta koja treba da iznosi

20 C. Na rešetkasti pod, na mestu gde se formira toplo gnezdo za prasad, stavlja se gumena tabla ili neka

izolaciona ploča na kojoj leţi prasad.

Ranije je rečeno da optimalna temperatura u prasilištu treba da iznosi 16 do 18 C, a sa celorešetkastim

podom i 20 C. Ovu temperaturu je u zimskom periodu teško obezbediti samo termoizolacionim sposobnostima

objekata. Uz to, ove temperature odgovaraju krmačama. Mlada prasad zahteva znatno više temperature koje,

zavisno od njihovog uzrasta iznose:

1. i 2. dana ţivota iznad 32 C po jednim autorima do 34 C, a po drugim do 37 C u prvih nekoliko časova

ţivota,

od 3. do 14. dana ţivota 28 C,

od 15. do 21. dana ţivota 25 C, i

od 22. do 35. dana ţivota 23 C.

Da bi se obezbedile navedene temperature, prasilište mora da se zagreva. To zagrevanje se deli na

osnovno i dodatno. Osnovnim zagrevanjem treba da se u zimskom periodu obezbedi temperatura od 16 do 20 C

u čitavoj unutrašnjosti prasilišta. Osnovno zagrevanje se postiţe zagrevanjem vazduha celog prasilišta

termogenom, električnim ili gasnim grejalicama. Dodatno se zagreva samo toplo gnezdo, u kojem se nalazi

mlada prasad. Vrši se infracrvenim lampama da bi se postigla napred navedena temperatura koja odgovara

mladoj prasadi. Infracrvena lampa je jačine 250 W. Lampa treba da ima štitnik i ţičanu korpu zbog zaštite od

razbijanja i postavlja se iznad toplog gnezda na visini od 70 cm. Čim počne prašenje lampa se uključuje i ona

greje prasad praktično do odlaska iz prasilišta. Pri tome se lampa kako prasad raste, postepeno podiţe i tako

reguliše potrebna temperatura. Zagrevanje obično počinje u novembru i nastavlja se u zimskom periodu.

Upotrebom infracrvene lampe moguće je znatno smanjiti procenat uginjavanja prasadi i postići bolji razvoj i

veći prirast prasadi. Kada je u pitanju temperature sredine za prasad najvaţnije je da se ona spušta postepeno,

odnosno da se ne prelazi naglo iz viši u niţi temperaturni status. Naročito je značajno da se preseljavanje

prasadi iz prasilišta u odgajivalište vrši usaglašeno sa potrebnom temperaturom sredine.

Higijena gajenja i profilaksa uslovnih bolesti prasadi

Oboljevanja i uginjavanja prasadi nastaju u toku čitavog njihovog razvoja, a naročito prvih dana posle

roĎenja i neposredno posle zalučenja. Tu se jednim delom radi o prasadima koja su došla na svet nedovoljno

razvijena i zbog toga veoma neotporna, što je posledica nasledne opterećenosti roditelja, ili nepravilne ishrane i

44

drţanja gravidne majke. Takva prasad u najvećem broju ugine u prvim danima svog ţivota. Treba imati u vidu i

to da mlado prase kada dolazi na svet nema potpuno razvijene organe za varenje. Nedovoljno razvijeni organi

za varenje i neuravnoteţeni termoregulacioni sistem predstavljaju u prvim časovima ţivota vrlo osetljiva mesta

mladog organizma.

S toga način gajenja, a u prvom redu, smeštajni uslovi i tehnološki postupak, ima izvanredan značaj.

Ako se ne sagledaju fiziološke karakteristike i potrebe mladih organizama u ranom ekstrauterinom ţivotu, pa i

intrauterinom razvoju, dolazi ne samo do većeg procenta oboljenja i uginjavanja nego i do pojave krţljavaca.

Veliko učešće u tim pojavama imaju greške u gajenju, neadekvatan smeštaj i drţanje. U nepovoljnim uslovima

gajenja kod prasadi se susreću hipoglikamija, veći procenat gnječenja od strane majke, upala zglobova,

kolibaciloza, klostridijalne infekcije i druge bolesti.

Osnovne mere u borbi protiv uzgojnih bolesti prasadi sastoje se u postupcima koji se odnose s jedne

strane na higijenu drţanja, ishranu i negu majke za vreme graviditeta, partusa i dojenja prasadi a s druge strane

na smeštajne uslove i niz higijenskih i uzgojnih mera koje treba preduzimati u odnosu na samu prasad.

Postupci sa krmačama

Brigu za zdravlje prasadi treba započeti već sa parenjem nazimica i krmača. Za priplod treba koristiti

dovoljno razvijene nazimice, jer od toga u velikoj meri zavisi da li će se raĎati dobro razvijena prasad. Iskustvo

pokazuje da se najveći gubici javljaju kod slabije razvijene prasadi.

Drugi vaţan faktor za pravilan razvoj fetusa a kasnije i prasadi je ishrana majki. Fetus se razvija

nejednako u pojedinim periodima graviditeta. Krajem trećeg meseca graviditeta dostiţe tek 50% svog razvoja, a

ostalih 50% razvoja završi se u 4. mesecu graviditeta. Zbog toga posebnu paţnju treba obratiti ishrani krmača u

poslednjem mesecu bremenitosti. Nedostatak pojedinih hranljivih elemenata, naročito u poslednjem mesecu

graviditeta, nepovoljno se odraţava na vitalnost prasadi.

Ishrani treba obratiti paţnju i za vreme laktacionog perioda. Krmače mlekom izlučuju velike količine

proteina, mineralnih materija (naročito Ca) i vitamina.

Ishrana krmača za vreme graviditeta i posle prašenja mora da se vrši uvek u odreĎeno vreme, jer se u

suprotnom krmače frustriraju što se nepovoljno odraţava na razvoj fetusa i podmlatka.

Za gajenje prasadi i sprečavanje uzgojnih bolesti značajna je i nega krmača. Ona se sastoji, u prvom

redu, u pranju gravidnih i oprašenih krmača i u brizi o njihovim vimenima. Naročitu paţnju zasluţuje pranje

krmače pre stavljanja u boksove za prašenje i neposredno pred prašenje. Krmače se pre ulaska u prasilište peru

toplom vodom i blagim dezinficijensom u kabini za pranje. Pri tome se posebna paţnja posvećuje pranju nogu,

zadnjeg dela tela i vimena. Tek posle toga se krmača uvodi u čist i dezinfikovan boks prasilišta. Značajna je i

nega vimena radi pravovremenog ustanovljavanja i sprečavanja zapaljenja vimena, kome naročito pogoduju loši

smeštajni uslovi, hladni i vlaţni podovi, loša ishrana, prehlade i dr. Vime treba često prati blagim

dezinficijensom i brisati čistom krpom. Palpiranjem vimena treba kontrolisati da li postoje otvrdnuća ili drugi

znaci zapaljenja. Brzo ustanovljavanje mastitisa i odgovarajuće blagovremeno tretiranje sprečava promenu

kvaliteta kolostruma i mleka, koja moţe da izazove kod prasadi ozbiljne poremećaje u procesu varenja. Teške

posledice mogu da imaju i postpartalni poremećaji kod krmača koji dovode do prestanka ili inhibicije sekrecije

mlečnih ţlezda, što redovno dovodi do uginjavanja legla prasadi. Zbog toga treba već od prvog dana posle

partusa kontrolisati temperaturu krmača, jer povećanje temperature na 39,5 C i više ukazuje na pojavu

pomenutih poremećaja.

Posle prašenja iz boksova mora da se izbaci mrtvoroĎena prasad, posteljica i načista slama. Ova mera je

potrebna da bi se sprečilo da krmače pojedu mrtvu prasad ili posteljicu, posle čega ponekad jedu i svoju ţivu

prasad. Ovaj poremećaj u ponašanju krmača moţe da bude posledica nepravilne ishrane, a naročito nedostatka u

hrani mineralnih materija i vitamina, koje one nastoje da nadoknade ingestijom kostiju i mesa prasadi. Ova

pojava se susreće i u krmača koje se hrane većim količinama sveţeg mesa i krvi. Do toga moţe dovesti i velika

ţeĎ krmača, koja nastaje za vreme prašenja i neposredno po prašenju ako nije obezbeĎeno napajanje ad libitum.

Postupci i mere sa prasadima

45

Oprašenu prasad treba očistiti od sluzi, izbrisati čistom krpom i odmah staviti u toplo gnezdo ispod

infracrvene sijalice. Kod prasadi mesnatih rasa svinja često u prvih 2 dana po prašenju dolazi do pojave

hipoglikemije, a u vezi s tim do gubljenja apetita, drhtanja, slabosti, slabe pokretljivosti pa i uginuća. U stajama

gde ne postoje zadovoljavajući toplotni uslovi, kod prasadi sa subnormalnim količinama glukoze u krvi, niska

temperatura povećava trošenje ograničenih zaliha glikogena i dolazi do pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja.

Prasad treba prvi put da sisaju najkasnije jedan sat posle prašenja da bi iskoristila punu vrednost

kolostruma majke. Sposobnost prasadi da apsorbuju imunoglobuline iz kolostruma već nakon 3 sata posle

prašenja opada za oko 50%, a posle 36 časova praktično se gubi. Treba da se ima u vidu da mleko krmače

sadrţi vrlo malo gvoţĎa, što kod prasadi moţe dovesti do pojave anemije, koja je gotovo redovna prateća

pojava intenzivne proizvodnje i jedan od uzroka povećanih gubitaka usled gnječenja prasadi. Da bi se sprečila

ova pojava treba davati preparate gvoţĎa prasadima u prvih 3 do 4 dana ţivota.

Prasad treba najmanje 2 dana da sisaju svoju majku, da bi mogla da iskoristi njen kolostrum. Ima

slučajeva da zbog velikog broja prasadi u leglu, ili bolesti majke, jedno ili više prasadi mora da se stavi pod

drugu krmaču, koja se oprasila u pribliţno isto vreme, a ima manje leglo. To se obično čini posle uzimanja

majčinog kolostruma.

Poznato je da u jednom leglu ima ponekad nejednako razvijene prasadi od kojih ona najslabija pre ili

kasnije oboljevaju ili uginjavaju ili pak zaostaju u rastu i kao krţljavci predstavljaju permanentnu opasnost za

gajenje prasadi. Zbog toga je potrebno da se stalno kontroliše njihovo pojavljivanje. Jedna od mera zaštite jeste

uništavanje prasadi koja kod prašenja po svojoj telesnoj masi znatno odstupaju od uobičajenih srednjih

vrednosti. Ako se kao zadovoljavajuća prosečna telesna masa prasadi na roĎenju uzme 1200 g tada bi lakšu

prasad od 700 g trebalo likvidirati, jer je to manja šteta nego ona koju bi ovakvi krţljavci mogli da nanesu u

kasnijem toku proizvodnje. Poznato je da su prednje i srednje sise vimena krmače bolje razvijene i da daju više

mleka nego zadnje sise. Zato se radi suzbijanja krţljavca mogu, kod prvog stavljanja prasadi na sisu, slabije

vitalnim odrediti prednje i srednje sise (prasad po navici kasnije sisa istu sisu).

Prvih dana prasad sa majčinim mlekom dobijaju dovoljno hrane sa svim potrebnim elementima. No, već

sa 5 do 6 dana starosti prasad često ne mogu sa majčinim mlekom da podmiruju potrebe za mineralnim

materijama i vitaminima, pa zato njuškaju i traţe hranu po podu, što moţe da dovede do proliva, intoksikacije i

uginjavanja.

Da bi se izbegle pomenute neţeljene pojave, poseban značaj ima pravovremeno i pravilno prihranjivanje

prasadi specijalnim hranljivim smešama sa početkom najkasnije 7 do 10 dana po prašenju. Naročitu paţnju

zasluţuje higijena valova iz kojih se prasad hrani. Treba ih svaki dan čistiti i oprati od ostataka hrane.

Zadrţavanjem hrane u valovu, naročito u letnjem periodu, stvaraju se uslovi za njeno razgraĎivanje i

oslobaĎanje raznih hemijskih jedinjenja, koja mogu kod prasadi izazvati teške gastrointestrinalne promene.

Od ostalih postupaka sa prasadima treba navesti sečenje sekutića, koje se vrši u prva 3 do 4 časa posle

roĎenja. Ako se prasadima zubi odmah ne iseku po roĎenju, veoma brzo se moţe uočiti učinjeni propust. U

svakoj kasnijoj fazi proizvodnje sečenje zuba prasadima se znatno teţe obavlja. Instrument za sečenje zuba

mora biti oštar, a zubi moraju biti isečeni, a ne slomljeni ili zdrobljeni. U gazdinstvima gde se ova mera ne

primenjuje ima pojava povrede papile vimena majke oštrim sekutićima, koje postaju bolne, pa krmača ne

dozvoljava prasadima sisanje. Usled nastalih ozleda moţe da doĎe i do pojave mastitisa. Istovremeno sa

sečenjem sekutića seče se i 1/2 do 2/3 repa, što predstavlja preventivnu meru protiv kanibalizma, naročito kod

svinja u tovu. Za vreme sisanja u prvoj ili drugoj nedelji ţivota, vrši se i kastracija muške prasadi. Kod ovih

zootehničkih i profilaktičnih mera moţe da doĎe do štetnih posledica ako se ne vodi računa o principima

antisepse. Rane koje ostaju posle ovih, u suštini, hirurških zahvata, mogu da postanu atrijum za infekciju

organizma prasadi.

Odgajivalište

U ovom objektu prasad se drţi u kavezima od odlučivanja (uzrast 3-5 nedelja, telesna masa 7-7 kg) pa

do postizanja telesne mase od 20-25 kg, kada se premeštaju u predtov, odnosno tov. Dnevni prirast prasadi u

46

odgajivalištu iznosi 420-450 g. U nekim slučajevima prasad se drţi u odgajivalištu i do telesne mase od 35-40

kg, pa se tada prebacuju u tov. U ovim specijalizovanim objektima procenat uginjavanja prasadi smanjuje se na

ispod 3%. Smanjuje se i utrošak hrane i obim poslova, a eliminiše i upotreba prostirke. Uz sve to idu manja

investiciona ulaganja po ţivotinji. Izgradnja odgajivališta omogućava na farmama ostvarivanje kontinuirane

grupne proizvodnje, a time i sporovoĎenje principa “sve unutra - sve napolje” kod punjenja i praţnjenja

objekata. Pri tome vaţno je usklaĎivanje kapaciteta ovog objekta sa ostalim objektima farme, kao i način

njegove izgradnje i unutrašnjeg ureĎenja.

Odgajivalište treba da bude u funkcionalnoj vezi sa prasilištem. Ono se izgraĎuje kao samostalan

objekat ili pod istim krovom sa prasilištem. Objekat ima jedno ili više odeljenja odnosno komora za smeštaj

prasadi i pomoćne prostorije. U odeljenjima za smeštaj prasadi treba da vlada relativno visoka temperatura, koja

u uzrastu od tri nedelje treba na početku da iznosi 25-26 C. Kasnije se svake nedelje temperatura smanjuje za

1 C, sve do postizanja temperature od 20 C. Relativna vlaţnost vazduha treba da iznosi 60-70%. Objekat treba

da ima dobre termoizolacione sposobnosti, uz “k” vrednosti za zidove 0,58-0,70 W/m2x C i za tavanicu 0,4-0,6

W/m2x C. Osim toga, u objektu treba predvideti dodatno zagrevanje plinskim grejalicama ili drugim izvorima

toplote. Ventilacija treba da se reši putem električnih ventilatora uz mogućnost obezbeĎenja u letnjem periodu

2,5 m3 vazduha na čas po kg mase prasadi, s tim da se u zimskom periodu obim ventilacije moţe svesti na 1/10

od navedenog normativa. Prirodno osvetljenje se ostvaruje putem dvostruko zastakljenih prozora i koeficijenta

osvetljenja 1:20. U novije vreme sve više se grade objekti bez prozora, a time i bez prirodnog osvetljenja.

Veštačko električno osvetljenje sijalicama iznosi 6-8 W/m2 površine poda i programirano je uklopnim satom,

koji reguliše smenu perioda svetlosti i tame.

Unutar objekta postavljaju se dva ili više kaveza u kojima se drţi prasad, sa hodnicima za hranjenje

izmeĎu redova kaveza, čija širina iznosi 1,0-1,2 m. Kavezi su uzdignuti od poda 25-30 cm. Podizanje kaveza je

potrebno radi sprečavanja kontakta prasadi sa podom, odnosno sa ekskrementima kao nosiocima najčešće

uslovno patogenih mikroorganizama, koji su najčešći uzročnici visokih stopa morbiditeta i mortaliteta kod ovih

ţivotinja. Zbog teţnje da se što više iskoristi smeštajni prostor, kavezi se postavljaju u jedan ili dva etaţa, reĎe u

tri, čime se formiraju baterije kaveza. Iskustvo je pokazalo da upotreba dvoetaţnih, a naročito troetaţnih baterija

ima niz higijenskih nedostataka jer su one nepregledne, teško je rešiti problem ventilacije, osvetljenja i

odrţavanja higijene. Najboljim su se pokazali jednoetaţni kavezi, koji su uzdignuti od poda oko 25 cm. U

kaveze se smešta 10-12 prasadi (za svako prase obezbeĎuje se 0,25-0,30 m2 površine poda kaveza). Tri stranice

kaveza izgraĎuju se od gvozdenih rešetki visine do 65 cm, a na strani okrenutoj prema hodniku ugraĎuje se

hranilica koja vrši i ulogu vrata kaveza. Hranilica za odlučenu prasad do 20 kg ima visinu 60 cm, širinu 30 cm i

duţinu 18 cm po prasetu, a kod prasadi do 40 kg duţina treba da iznosi 23 cm po prasetu. U kavezima se

ugraĎuje i klinasta automatska napajalica na suprotnoj strani od hranilice. Posebnu paţnju zasluţuje pod kaveza

koji je rešetkast ili mreţast od perforiranog aluminijskog ili čeličnog lima. On treba da bude tako izgraĎen da

kroz otvore na njemu lako propadaju feces i urin i da ne ozleĎuje koţu i papke prasadima. Ispod rešetkastog

poda kaveza izgraĎuje se kanal koji prihvata faces i urin i odvodi ih u kanalizaciju.

Na vodovodnoj mreţi u odgajivalištu montira se sistem za automatsko kurativno ili preventivno

tretiranje prasadi sa medikamentima i drugim preparatima (medikator), koji se rastvaraju u vodi za piće. To su

plastične ili limene posude sa poznatim volumenom, koje se postavljaju na višem mestu u objektu. U njima se

rastvara odreĎena količina medikamenta ili drugog preparata. Prasad se odreĎeno vreme ostavljaju bez vode da

oţednu, a zatim se pušta tečnost iz medikatora. Svako prase uzima odreĎenu količinu vode sa medikamentom ili

drugim preparatom.

Drugi način drţanja prasadi je podni u boksovima. Za ovaj način drţanja se koriste pokretne pregrade

boksova za prašenje, koji po potrebi svaraju prostor za majku sa prasadima i prostor za odbijenu prasad. U

ovako formiranim boksovima prasad ostaju do 20 kg telesne mase. U grupi moţe biti najviše 20 prasadi, a za

jedno prase se predviĎa 0,20 m2 podne površine. Maksimalna širina leţišta iznosi 1,10 m, a duţina hranilice po

prasetu 15 cm. Pri automatskoj ishrani na jedan otvor hranilice dolaze dva praseta. U svakom boksu se montira

po jedna automatska napajalica. U zadnjem delu boksa je površina za ekskremente, širine 0,50-0,60 cm, nešto

spuštena u odnosu na nivo poda boksa. Ekskrementi se mogu uklanjati iz staje kao tečni ili čvrsti. Površina za

47

uklanjanje ekskremenata se pokriva rešetkom gredica koje su širine 3,0 cm i razmaka 1,3 cm. Ovakvi boksovi

mogu da imaju ispuste koji su povezani sa otvorima na zidu. U zimskom periodu ovi otvori se zatvaraju.

Tovilište

Tovljenici različite starosti imaju različite zahteve u pogledu uslova smeštaja, a uz to postoje i različiti

tehnološki procesi koji se primenjuju u tovu. Tov moţe da se odvija u jednoj fazi (naseljena prasad ostaju u

istom smeštajnom prostoru do završetka tova) ili u dve faze, i to kao predtov i završni tov. Svaka od ovih faza

odvija se u zasebnim odeljenjima. U predtovu svinje se drţe obično od 20-25 kg do 35-40 kg, a u nekim

slučajevima i do 50 kg telesne mase. Kada postignu ovu telesnu masu svinje se iz predtova prebacuju u

odeljenje za završni tov. Tov u dve faze ima prednosti te se danas sve više prihvata. Svinje u tovu se drţe u

grupnim boksovima, koji mogu da budu vrlo različiti. Razlike postoje i u načinu hranjenja, koje moţe da bude

obročno ili po volji, suvom hranom, iz valova ili automatskih hranilica, vlaţnom hranom iz valova i ručnom ili

mehanizovanom raspodelom hrane. Sve ovo treba da se ima u vidu pri izgradnji tovilišta.

Premda su mikroklimatski zahtevi za svinje u tovu (temperatura 16-20 C i relativna vlaţnost 60-70%)

nešto blaţi no u prasilištu i odgajivalištu, tovilište mora da ima dobra termoizolaciona svojstva. Zidovi treba da

imaju “k” vrednost 0,59-0,70 W/m2x C, a tavanica 0,46 W/m

2x C. Tovilišta se često grade bez tavanica, pa

ulogu tavanice kao toplotnog izolatora preuzima krov. U zimskom periodu treba da se predvidi dodatno

zagrevanje plinskim grejačima ili nekim drugim izvorima toplote. Tovilišta se izgraĎuju sa dvostruko

zastakljenim prozorima i koeficijentom osvetljenja 1:20, ali se ovi objekti mogu graditi i bez prozora. Veštačko

osvetljenje rešava se električnim sijalicama jačine 6-8 W/m2 površine poda. Obim ventilacije kreće se leti od

1,0-1,2 m3 vazduha po 1 kg telesne mase na čas, a u zimskom periodu iznosi 1/10 od letnjeg. Koeficijent

ventilacije iznosi leti 25-30.

Svinje se u predtovu i tovu drţe u boksovima, poreĎanim u redove sa odgovarajućim hodnicima izmeĎu

redova i zidova i izmeĎu pojedinih redova. Pri unutrašnjem ureĎenju osnovno je voditi računa o

funkcionalnosti, mogućnostima boljeg i intenzivnijeg iskorišćavanja smeštajnog prostora, postavljanju

racionalnije organizacije i praktičnog rešavanja poslova oko hranjenja, uklanjanja ekskremenata i odrţavanja

higijenskih uslova, kao i o mogućnostima korišćenja mehanizacije.

Za odvijanje procesa tova veliki značaj imaju tip boksova i njihove karakteristike. U tovilištima je

potrebno ugraditi grupne boksove u kojima se, uz smeštaj, rešava i pitanje hranjenja i napajanja i način

uklanjanja ekskremenata.

Prema načinu izgradnje i korišćenja poda, moţe se govoriti o:

boksovima sa punim podom, uz korišćenje prostirke ili bez nje,

boksovima se delimično rešetkastim podom, i

boksovima sa celorešetkastim podom.

U odnosu na način hranjenja i postavljanja ureĎaja za hranjenje moţe se govoriti o:

kratkim boksovima, sa većom širinom i manjom duţinom, u kojima se hranjenje vrši iz dugih valova ili

automatskih hranilica postavljenih paralelno sa hodnikom za hranjenje, bez obzira da li se suva ili tekuća

hrana raspodeljuje u valove ili hranilice ručno ili uz korišćenje mehanizacije i bez obzira da li se u

boksovima izgraĎuju puni ili rešetkasti podovi,

dugim boksovima, sa većom duţinom i manjom širinom, u kojima su valovi ili automatske hranilice

postavljeni uz jednu od ograda boksova pod pravim uglom i sa ručnom ili mehanizovanom raspodelom suve

ili tečne hrane.

Boksovi sa punim podovima poznati su iz ranije prakse, kada je korišćena prostirka, mada se i danas

koriste, ali najčešće bez prostirke. MeĎu ovim tipovima najpoznatiji je danski tip boksa. To je, u stvari. tip

kratkog boksa, sastoji se iz dva dela, rastavljena meĎusobno pregradom, na kojoj se nalaze vrata. Veći deo

boksa predstavlja suvo leţište, a manji, vlaţni deo, sluţi za defeciranje i uriniranje svinja. Vrata na pregradi

izmeĎu dva pomenuta dela stalno su otvorena prema vlaţnom delu boksa i odvajaju ovaj deo od susednog istog

dela. Svinje slobodno i neometano prelaze iz jednog dela u drugi. Za vreme čišćenja tovilišta svinje se sateraju

48

na leţišni deo i pomenuta vrata se zatvaraju. Time se u redu boksova od njihovih vlaţnih delova formira hodnik

za čišćenje, iz kojeg se ručno ili mehanizovano vrši izĎubravanje objekata.

Ograda boksova sastoji se od metalnih cevastih rešetki visine 90-100 cm. Donja prečaga rešetke

uzdignuta je od poda 5-7 cm, a razmak izmeĎu prečaga iznosi 8-10 cm. Leţišni deo boksa izgraĎuje se kao topli

pod sa padom od 3% prema vlaţnom delu. Na njegovoj prednjoj strani, prema hodniku za hranjenje, postavlja

se valov sa otvorom širine 35-40 cm i visine 17 cm. Duţina valova, zavisno od toga da li su u boksu smeštene

svinje u predtovu ili u završnom tovu, iznosi 25, odnosno 34 cm po svakom grlu. U vlaţnom delu boksa

postavlja se, zavisno od toga da li se radi o predtovu ili završnom tovu, na visini od 45, odnosno 60 cm,

automatska zdeličasta napajalica ili na visini od 55, odnosno 70 cm klinasta napajalica.

U jedan boks se smešta 10-12 tovljenika, a u predtovu i do 20. Pri tome za grlo u predtovu treba da se

obezbedi 0,30 m2 površine poda na leţištu, odnosno 0,40 m

2 površine čitavog boksa po svinji, a za grlo u

završnom tovu 0,60-0,70 m2 podne površine.

Danas se češće grade objekti za tov sa boksovima koji imaju delimično rešetkast ili celorešetkast pod.

Obično se radi o dugim, dubokim boksovima, u kojih je širina manja nego duţina. U delimično rešetkastim

boksovima pod je jednim delom izgraĎen kao puni pod koji sluţi kao leţište, a drugim delom kao rešetkasti

pod. Površina poda boksa u završnom tovu treba da iznosi 0,60-0,70 m2 po tovljeniku, a u predtovu 0,45-0,55

m2 po tovljeniku. Pri tome kod svinja u predtovu otpada oko 55% površine na puni pod, a u završnom tovu oko

60%, Kod izgradnje ovakvih boksova postoje razne kombinacije. U jednom slučaju puni pod se nalazi u

prednjem delu boksa, prema hodniku za hranjenje, a na njega se nastavlja rešetkasti deo poda. Puni i rešetkasti

deo poda nisu meĎusobno razdvojeni pregradom, ali mogu da imaju različiti nivo. U drugom slučaju nailazi se

na obrnuti redosled, najpre dolazi rešetkasti deo, a na njega se nastavlja puni pod.

Razlike postoje i u postavljanju opreme za hranjenje. Automatske hranilice mogu se postavljati u

prednjem delu boksa paralelno sa hodnikom za hranjenje, ali i poprečno, pod pravim uglom u odnosu na hodnik

za hranjenje. Njihova visina iznosi 85 cm, širina 40 cm, a duţina 27 cm po grlu u predtovu, a 33 cm po grlu u

završnom tovu. Automatske napajalice ugraĎuju se iznad rešetkastog dela poda.

Danas se u tovilištima, a naročito u završnom tovu, izgraĎuju i celorešetkasti podovi. U ovim boksovima

površina poda po tovljeniku u predtovu treba da iznosi 0,45-0,50 m2, a u završnom tovu 0,60-0,70 m

2. Valovi ili

automatske hranilice postavljaju se kao i u boksovima sa delimično rešetkastim podom. Kod postavljanja

valova paralelno sa hodnikom za hranjenje najmanja širina boksa za 10 tovljenika treba da iznosi 330 cm, a

dubina 200 cm. Ako se valov postavlja poprečno u odnosu na hodnik za hranjenje, tada širina boksa za 10

tovljenika moţe da bude 225 cm, a dubina 330 cm.

Boksovi sa delimično i celorešetkastim podovima ograĎuju se rešetkastim ogradama od metalnih cevi

visine 90 cm. Ostale dimenzije odgovaraju danskom tipu boksa.

Rešetkasti podovi grade se od betonskih gredica čija nagazna širina iznosi 10 cm, a razmak izmeĎu

gredica 2,5 cm. Bolje je da se rešetke grade od nekorodirajućeg metala ili livenog gvoţĎa. Umesto rešetki u

predtovu, pod se moţe izgraĎivati od perforiranog nerĎajućeg lima ili jake ţičane mreţe.

Osim navedenih tipova boksova i njihovih karakteristika, u predtovu mogu da se koriste i jednoetaţni

kavezi, slično kao što je to opisano kod drţanja prasadi u orgajivalištu. Kavez je ograĎen jakom pocinkovanom

ţicom, sa perforiranim metalnim podom, hranilicom i klinastom napajalicom. Za deset prasadi u predtovu do 25

kg, potreban je kavez dimenzija 240 x 170 cm, visine 80 cm, koji je uzdignut od poda 20 cm.

Mikroklimatski uslovi u objektima za svinje

Mikroklimatski uslovi u objektima za svinje obuhvataju sve faktore njihove neposredne okolne sredine,

kao što su: fizičke osobine i hemijski sastav vazduha, pre svega njegovu temperaturu i vlaţnost, brzinu kretanja,

sadrţaj gasova, prisustvo mikroorganizama i čestica prašine, intenzitet osvetljenja, a u poslednje vreme se u njih

uključuju i vrsta i intenzitet mirisa, nivoi buke i vibracija, kao i nivoi jonizacije i radijacije.

Organizam svinja nastoji da se prilagodi mikroklimatskim uslovima. Kada se kreću u preporučljivim

optimalnim granicama mikroklimatski faktori deluju stimulativno na fiziološke funkcije organizma svinja.

MeĎutim, u našoj zemlji, najčešće mikroklimatski činioci nisu u optimalnim granicama i ispoljavaju neposredno

49

i posredno nepovoljno delovanje na organizam svinja. U većini objekata ustanovljavaju se mala odstupanja

vrednosti mikroklimatskih činioca od optimalnih granica, koja nisu ni u kom slučaju bez značaja u pogledu

zdravstvenog stanja i proizvodnje svinja. U manjem broju, higijenski veoma zapuštenih objekata utvrĎuju se

ekstremna odstupanja u vrednostima pojedinih mikroklimatskih faktora. Ova odstupanja deluju veoma

nepovoljno i iziskuju posebne napore organizma svinja u cilju prilagoĎavanja uslovima sredine. Ovo

prilagoĎavanje iziskuje promene mnogih fizičko-hemijskih i biohemijskih procesa u organizmu, zbog čega u

manjoj ili većoj meri, dolazi do smanjenja proizvodnih osobina, narušavanja zdravlja, a u ekstremnim

slučajevima i do uginuća ţivotinja.

Istraţivanjima je ustanovljeno da oko 20-30% ţivoroĎene prasadi uginu pre zalučenja. Osnovni uzroci

uginuća prasadi u ovom periodu su izgladnelost, pad telesne temperature, prignječenje i razne organske i

infektivne bolesti. Kod mnogih uginuća često je teško odrediti koji je uzrok u pitanju. Na primer, ozeblo prase

je usporeno i nezainteresovano za okolinu, teško dolazi do sise, izgladnjuje i, sticajem okolnosti, moţe biti

prignječeno od majke.

Za razliku od drugih sisara krmača ne liţe svoju mladunčad neposredno po roĎenju. Prasadima u prva

dva sata po roĎenju u normalnim okolnostima rektalna temperatura pada za oko 2 C. Ovaj pad moţe biti

izraţeniji ukoliko osnovna temperatura u objektima i dodatna u toplom gnezdu nisu u optimalnim granicama.

NovoroĎena prasad imaju veoma nepovoljan odnos mase i površine tela. Pored toga raĎaju se bez

potkoţnog masnog tkiva, nemaju dlačni pokrivač, a uz sve to poseduju i male zalihe energije. Sadrţaj masti u

organizmu prasadi iznosi samo 1-2%, a glikogena u krvi 60 mg%, koji se pri intenzivnoj razmeni materija naglo

smanjuje. Ipak osnovni problemi kod novoroĎene prasadi nastaju zbog nerazvijenog termoregulacionog sistema

i smanjenog metabolizma. Zbog svega toga istraţivači se slaţu da je ambijentna temperatura osnovni tehnološki

parametar koji treba zadovoljiti u prasilištu kod prasadi do tri nedelje starosti.

Kada se izloţe niskoj temperaturi prasad vidno drhte i leţu u gomili. Odgajivači po tome mogu saznati

da je prasadima hladno. Na početku, posledice izloţenosti prasadi niskoj temperaturi su bolesti respiratornih

organa u vidu čestih prehlada, a krajnje posledice se manifestuju kasnije, kao zaostajanje u porastu i uginuća,

koja znatno smanjuju rentabilnost proizvodnje. Zbog toga se prasad u prasilištu dodatno zagrevaju. Postoje

različiti načini zagrevanja prasadi. Jedno od novijih i znatno boljih rešenja je podno grejanje dela poda gde

prasad leţi, jer se grejanjem poda efikasno zagrevaju prasad što povoljno utiče na njihov razvoj i preţivljavanje.

Ukoliko se obezbedi dovoljno topao pod, 39-40 C neposredno po roĎenju, temperatura u ostalom delu prasilišta

se moţe znatno smanjiti, čime se omogućava postizanje optimalne temperature za krmače u laktaciji koja iznosi

16 C.

Prasad smanjuju zahtev za toplotnom energijom uporedo sa uzrastom i povećanjem njihove telesne

mase. Sa 4 kg telesne mase prasad drţana na temperaturi od 30,5 C konzumiraju samo 50 g hrane dnevno, dok

prasad na nešto niţoj temperaturi od 28,8 C konzumiraju duplo veću količinu hrane. Kod prasadi telesne mase

15,8 kg, drţanih na četiri različita tretmana: konstantna temperatura 5 ili 20 C i ciklirajuća temperatura 5 12 i

20 12 C sa dnevnim maksimumom i minimumom u 12 i 20 časova, nisu ustanovljene razlike izmeĎu

odgovarajućih konstantnih i ciklirajućih temperatura. MeĎutim, kod prasadi na 5 C ostvareno je visoko,

značajno povećanje konzumiranja i konverzije hrane, uz smanjenje prirasta u odnosu na prasad koja je drţana

na 20 C. Druga ispitivanja su pokazala da čak i na temperaturama većim od 21 C dolazi do smanjenja dnevnog

prirasta kod prasadi telesne mase od 16-30 kg. Ovo je vaţno znati zbog toga što gubici u proizvodnji prasadi ne

nastaju samo usled uginuća. Često su indirektni gubici, zbog neracionalnog utroška energije ili zaostajanja

prasadi u porastu, mnogo veći nego što su gubici zbog uginuća. Brz porast, minimalni utrošak hrane i lekova

kod svinja u tovu moţe se ostvariti samo ako su prasad dobro negovana i pripremljena za uslove u odgajivalištu,

odnosno tovilištu.

U uzrastu od oko 30 dana, zalučena prasad se iz prasilišta premeštaju u odgajivalište. Time se ona

podvrgavaju delovanju više snaţnih stresora, jer istovremeno ostaju bez majke, prelaze u novu sredinu, na novu

hranu i uslove smeštaja. Njihov organizam opterećuje, pored kvalitativno različitih fizičkih faktora ţivotne

sredine, i nova mikroflora. Radi poštovanja principa sve unutra - sve napolje, prasad se u momentu zalučenja

uvode u prazne, često nedovoljno zagrejane objekte odgajivališta. Da bi se efekti pomenutih stresora smanjili

50

preporučuje se da temperatura u odgajivalištu bude u početku nešto veća od temperature u prasilištu, koja su

prasad napustila. Ove, na početku nešto veće, kao i kasnije optimalne temperature u odgajivalištu doprinose

ostvarivanju bolje konverzije hrane i odgovarajućeg dnevnog prirasta. Pored toga, reĎe su pojave proliva i

respiratornih poremećaja kod prasadi u odgajivalištu, manji je broj uginuća, kao i veterinarskih intervencija.

Ovaj pozitivni efekat se u tovnih kategorija produţava i rezultira u postizanju veće završne telesne mase. Uz to

znatno je i manji broj tovljenika sa promenama na plućima.

Ako se prasad u periodu od 35 do 63 dana starosti drţi na temperaturi od 5 C u odnosu na onu koja se

drţi na 25 C ostvaruje se manji dnevni prirast i manje deponovanje proteina, masti, pepela i vode za 3,2, 3,4,

0,5 i 11,8 g/kg W0,75

, redom. Ovo je u skladu sa ustanovljenim rezultatima kod prasadi koja su odbijena sa 21

dan i drţana na 12, 18 i 25 C. Ona su ostvarila, redom u odnosu na temperaturu, konverziju 2,10, 1,85 i 1,71 kg,

prirast 617, 639 i 576 g i dnevno konzumiranje hrane 1,05, 1,18 i 1,21 kg.

Pored značaja ambijentalne temperature kod prasadi na sisi i odgoju, veliku ulogu ima i brzina strujanja

vazduha. Kada se zalučena prasad u komori izlaţu strujanju vazduha od 0,11 do 0,40 m/s i temperaturi od 23,9

do 35 C registruje se smanjenje površine leţanja, pri povećanju brzine strujanja vazduha i smanjenju

temperature.

Suprotno od prasadi, starije kategorije svinja su osetljivije na visoke temperature. Na to ukazuje i

činjenica da nazimice roĎene u jesen dostiţu polnu zrelost ranije od nazimica roĎenih u proleće. Mada ova

pojava moţe biti pod uticajem sezone (duţina fotoperioda), u praksi je poznato, da krmače zalučene u letnjem

periodu, imaju prolongirani period od zalučenja do fertilnog estrusa. Kod prvopraskinja ovaj interval se u

periodu april - avgust u odnosu na preostali deo godine povećava sa 12,2 na 23,7 dana, a kod drugopraskinja sa

7,0 na 12,3 dana. Procenat prašenja kod nazimica rase landras i veliki jorkšir se smanjuje sa 68 na 49%, a kod

krmača sa 80 na 57% u toplijem periodu godine od marta do avgusta u odnosu na preostali, hladniji period

godine. U uslovima vlaţne tropske klime u periodu hladne sezone, period zalučenje - estrus je kraći za oko 14

dana, a procenat prašenja veći za 8%. Uzrok ovih pojava leţi na relaciji hipotalamus-hipofiza-ovarijum,

odnosno one nastaju usled smanjenog lučenja gonadotropnog rilizing hormona. Opseţna istraţivanja u Italiji, 13

drugih evropskih zemalja i 11 iz drugih delova sveta, su pokazala da se potpuno pravilno smanjuje visina

koncepcije u toku toplih letnjih meseci.

Visoke temperature smanjuju procenat prašenja kod krmača. Na primer, u jednom istraţivanju je

ustanovljeno da procenat prašenja kod krmača osemenjenih sveţim semenom pri temperaturi manjoj od 22 C

iznosi 94,3% a pri temperaturi preko 28 C 81,1%. Visoka ambijentna temperatura ne ispoljava značajan uticaj

na ukupnu veličinu legla i broj ţivoroĎenih prasadi u leglu. MeĎutim, ona utiče na povećanje embrionalnih

gubitaka tokom prve tri nedelje suprasnosti.

Krmače u laktaciji su takoĎe osetljive na delovanje visoke temperature. Povećanje ambijentne

temperature u prasilištu sa 21 na 27 C, smanjuje dnevno konzumiranje sa 5,2 na 4,6 kg, a povećava gubitak

telesne mase sa 13,5 na 21 kg hrane kod krmača u laktaciji. Konzumiranje hrane kod krmača u laktaciji se

smanjuje od 0,1 do 0,2 kg za svaki stepen porasta temperature iznad 18 C. Posledica toga je smanjeno lučenje

mleka što dovodi do smanjenja telesne mase prasadi na zalučenju, koja se ni kvalitetnim prihranjivanjem ne

moţe nadoknaditi. Zbog smanjenih rezervi energije, takva prasad zaostaju u porastu i nakon zalučenja.

Izgladnele krmače nakon zalučenja ispoljavaju sindrom mršavih krmača, koji se manifestuje oteţanim ulaskom

u novi reprodukcioni ciklus, anestrijom i u krajnjem slučaju izlučenjem krmača iz priploda. Svaki stepen

povećanja temperature u prasilištu od 20 do 30 C, povećava interval zalučenje - pripust za 0,2 dana.

Nerastovi su veoma osetljivi na temperaturni stres, izazvan naglim povećanjem temperature. Zapremina

ejakulata i procenat pokretljivih spermatozoida se smanjuje, a povećava se broj abnormalnih i mrtvih

spermatozoida, ako maksimalna temperatura dostigne 33 C. Zbog toga što nagla povećanja temperature

ispoljavaju negativan uticaj najkvalitetniji nerastovi se u centrima za veštačko osemenjavanje drţe u objektima

sa erkondišnom.

Tovljenici, telesne mase 90 kg, koji se drţe na visokoj fluktuirajućoj temperaturi od 22,5 do 35 C u

odnosu na tovljenike na konstantnoj temperaturi od 20 C konzumiraju manje hrane za 0,37 kg dnevno i imaju

za 150 g manji dnevni prirast. Sa svakim stepenom povećanja temperature iznad 20 C, tovljenici smanjuju

51

dnevni prirast za 17,6 g, a konzumiranje hrane za 43,5 g. Prema drugim podacima sa svakim stepenom kod

ambijentne temperature izmeĎu 20 i 30 C dolazi do smanjenja konzumiranja hrane za 73 g, a dnevni prirast za

40 g. Visoka fluktuirajuća temperatura od 28 do 34 C u odnosu na konstantnu od 24 C u trajanju od 4 nedelja

kod tovljenika početne telesne mase 34,7 kg dovodi do smanjenja dnevnog konzumiranja hrane za 0,19 kg i

dnevnog prirasta za 84 g. Niska fluktuirajuća temperatura od 5 do 8 C u odnosu na konstantnu temoneutralnu

od 20 C u trajanju od 21 dan kod tovljenika od 84 kg dovodi do smanjenja dnevnog prirasta za 0,28 kg, veće

konzumacije hrane (3,88 prema 3,67 kg dnevno) i lošije konverzije hrane (5,33 prema 3,73). Ako se nerastovi

drţe na temperaturi od 5 C gube 156 g, a pri temperaturi od 20 C dobijaju 41 g više masti dnevno pri jednakom

nivou ishrane. Smatra se da pri drţanju na rešetkastom podu optimalna temperatura za tovljenike treba da se

kreće izmeĎu 24 i 25 C.

Temperatura predstavlja jedan od ključnih predisponirajućih faktora u nastanku bolesti organa

respiratornog sistema, tzv. respiratornog sindroma. Pojavni oblici ovog sindroma mogu biti različiti (pleuriti,

pneumonije, abscesi) i u principu su odreĎeni vrstom primarnog uzročnika. Pleuriti se javljaju kao posledica

infekcije pasterelama, mikoplazmama ili odreĎenim serotipovima aktinobacilusa. Prema istraţivanjima ovaj

pojavni oblik respiratornog sindroma u Holandiji i zemljama Skandinavije javlja se kod 2,8-17% komercijalnih

zapata svinja. U zapatima sa učestalom pojavom pleuritisa konstatovan je značajno niţi dnevni prirast u odnosu

na zapate slobodne od ovog pojavnog oblika bolesti. Dnevni prirast je niţi kod prasadi u odgajivalištu za 24 g, a

kod svinja u tovu za 28 g kod zapata sa pleuritisom. Pneumonični oblik respiratornog sindroma, vezan je

uglavnom za virusne infekcije (virus influence, Aujeskijeve bolesti i reproduktivnog i respiratornog sindroma -

PRRS), a njegova učestalost zavisi od učestalosti svake od pomenutih infekcija. Nisu retke ni sekundarne

infekcije streptokokama, stafilokokama i drugim uzročnicima, uz posledičnu pojavu odgovarajućih

patomorfoloških promena, gde tok i ishod bolesti veoma često odreĎuju mikroklimatski faktori, od kojih

temperatura vazduha predstavlja jedan od bitnih činilaca, s obzirom da direktno i indirektno utiče na aktivnost

svih odbrambenih mehanizama respiratornog sistema.

Pored direktnog uticaja na nivo proizvodnje i zdravstveni status svinja, ambijentni faktori utiču i na

zdravstveno stanje radnika sa radnim mestom u objektima za svinje. Kod ovih radnika veoma su zastupljene

akutne i hronične infekcije disajnih organa, kao i sistemske reakcije na toksičnost organske prašine.

Regulisanje ambijentnih uslova značajno je i sa aspekta utroška energije za grejanje i hlaĎenje objekata

za svinje. To se postiţe automatizovanom opremom, a u upotrebi su i računarski programi. Ovim programima je

moguća kalkulacija cene i troškova alternativnih sistema ventilacije ili projektovanje stanja parametara i šteta

zbog uginuća ţivotinja, ako doĎe do kvara ventilacije. Postoje i sloţeni ekspertski sistemi koji omogućava

korisniku da utvrdi razlog nastanka ambijentnih problema u objektu.

Zaštita zdravlja od stresora iz okoline i dobrobiti svih kategorija svinja je od značaja kako za

proizvoĎače tako i za potrošače. U mnogim zemljama postoje zakonske i druge preporuke i uputstva u vezi sa

mikroklimatskim uslovima. U Francuskoj su tehnološki parametri ambijentnih uslova propisani zakonom od

1976, a dopunjeni 1992. godine. Sa gledišta utroška energije propisivanje parametara mikroklimatskih uslova je

od interesa za društvenu zajednicu u celini. U našoj zemlji postoje inicijative za donošenje zakonskih propisa

koji bi regulisali sva pitanja ambijentnih uslova u objektima za ţivotinje, kako sa gledišta zdravstvenih i

proizvodnih uslova, tako i sa gledišta utroška energije. Pri tome se, pored energije za grejanje ili hlaĎenje

objekta, misli i na energiju hrane, jer se za svaki stepen ispod donje kritične granice, koja za nerastove iznosi

20 C, mora obezbediti dodatno 16 KJ/kg W0,75

. Za nerasta od 200 kg to pribliţno znači oko 65 g dodatne hrane

dnevno, za svaki stepen ispod 20 C. To takoĎe znači štednju skupih i količinski limitiranih proteina, jer se na

niskim temperaturama retencija azota značajno smanjuje, a njegovo lučenje iz organizma povećava, što ukazuje

da se pri niskoj temperaturi proteini koriste kao izvor energije.

Relativna vlaţnost u stajama potencira uticaj visoke i niske temperature. Sadrţaj relativne vlage u

objektima za svinje treba da se kreće od 50 do 60%. Brzina strujanja vazduha veća od 0,15 m/s tokom zime je

nepovoljna za mlade kategorije svinja, dok su u tovilištu i za odrasle svinje preporučljive vrednosti 0,3 do 0,4

m/s. Tokom leta preporučuju se 2 do 3 puta veće vrednosti brzine strujanja vazduha, naročito za starije svinje.

Treba imati u vidu, meĎutim, da se sa povećanjem brzine strujanja vazduha povećava i koncentracija prašine u

52

vazduhu, koja moţe da utiče na pojavu oštećenja respiratornog sistema direktno ili češće indirektno kao vektor

različitih uzročnika bolesti.

Veoma koristan u pogledu kontrole temperature i drugih kvaliteta vazduha u stajama je sistem koji

koristi ventilatore za istovremeno ubacivanje i izvlačenje vazduha. Koncentracija štetnih gasova moţe biti

znatno povećana ako staje za svinje nisu na odgovarajući način sagraĎene, naročito kada su u pitanju sistemi

kanalizacije i ventilacije. Maksimalno dozvoljena koncentracija ugljen-dioksida iznosi 0,3 vol.%,

sumporvodonika 5 ppm i amonijaka 10 ppm.

Svinje imaju veoma usku termoneutralnu zonu, koja predstavlja interval izmeĎu donje i gornje kritične

temperature, u kome se ne troši dodatna količina energije iz hrane za odrţavanje telesne temperature, odnosno

za uzdrţne potrebe. Termoneutralna zona za odrasle kategorije svinja u intenzivnim uslovima gajenja kreće se

izmeĎu 14 i 25 C. MlaĎe kategorije svinja zahtevaju veće vrednosti temperature. Optimalnu ambijentnu

temperaturu u objektima za svinje teško je precizno preporučiti, jer ona zavisi od načina drţanja, koncentracije

ţivotinja, načina i nivoa ishrane, obima i koeficijenta ventilacije, vrste poda i dr. U tabeli 1 su navedene

vrednosti temperature za standardne uslove, kvalitetne ishrane i grupnog smeštaja svinja na punom podu, u

objektima sa optimalnim strujanjem vazduha i pri njegovoj optimalnoj relativnoj vlaţnosti.

Tabela 1. Preporuke vrednosti temperature ambijenta u C za razne kategorije svinja

Kategorija/telesna masa DKT* GKT** Optimalna temperatura

NovoroĎena prasad 35 41 37

Prasad od 2 kg 29 35 30

Nazimad od 20 kg 14 22 20

Tovne svinje od 60 kg 14 22 20

Tovne svinje od 100 kg 15 20 16

Suprasne krmače 18 20 18

Krmače u laktaciji 13 23 16

Nerastovi 18 20 18

*DKT - donja kritična temperatura, predstavlja granicu ispod koje svinje počinju da koriste energiju obroka za

proizvodnju toplote, u cilju samozagrevanja i odrţavanja temperature tela na 39 C.

**GKT - gornja kritična temperatura, predstavlja granicu iznad koje svinje traţe način da smanje svoju telesnu

temperaturu, a to postiţu smanjenjem količine konzumirane hrane i većim prljanjem poda boksa da bi mogle da

se kaljuţaju.

Ako je pod rešetkast ili neizolovan i vlaţan, temperatura sredine kod svih kategorija se mora povećati za

oko 2 C i suprotno, ako se koristi prostirka od slame u sloju 2-3 cm, temperatura sredine se moţe smanjiti za 3-

4 C.

Problemi dobrobiti svinja

Brojna etološka izučavanja pokazuju svu sloţenost ponašanja svinja i moţdanih mehanizama koji ga

kontrolišu. Svinje poseduju znatnu kognitivnu sposobnost i veoma razvijeno socijalno ponašanje. Problemi

dobrobiti kod ove vrste ţivotinja po pravilu nastaju kao posledica nemogućnosti kontrole zbivanja u njihovoj

neposrednoj okolini, kada su frustrirane ili podvrgnute neprijatnim situacijama. Na primer, problemi dobrobiti

nastaju kod nemogućnosti da se izbegne agresivnost druge jedinke, da se odrţi telesna temperatura ili obezbedi

adekvatno staranje o sebi ili svojim mladunčadima. Ovi uticaji na dobrobit mogu se dodati onima koji nastaju

kao rezultat povreda, bolesti, nanošenja drugih vrsta bolova ili fizičkih teškoća.

Najznačajniji problemi dobrobiti svinja uključuju one koji se odnose na fizičko zlostavljanje,

zapostavljanje, hvatanje, premeštanje, transport, brojne zootehničke postupke i bolesti. Od bolesti koje remete

dobrobit svinja u našoj zemlji najznačajnije su dizenterija svinja, MMA sindrom, bolesti organa za disanje, a

53

povremeno i klasična kuga svinja. Za zoohigijenu od posebnog značaja su problemi dobrobiti koji nastaju kao

rezultat nepovoljnih uticaja sistema drţanja i smeštaja.

U svetu se koristi nekoliko sistema smeštaja i drţanja gravidnih krmača i nazimica. Ove ţivotinje se

drţe kao privezane, u individualnim boksovima, grupno u boksovima sa valovima za hranu, grupno uz ishranu

sa poda ili putem zajedničkih hranilica, grupno uz elektronski programiranu ishranu, grupno na pašnjaku ili u

ograĎenom dvorištu i eksperimentalno u familijarnom farmskom sistemu. Postoje izvesne varijacije unutar

svakog od nabrojanih sistema drţanja i smeštaja, naročito u pogledu obezbeĎenja mikroklimata, tipa poda,

korišćenja slame ili druge vrste prostirke, obroka i učestalosti ishrane. Od posebnog značaja za ispoljavanje

razlika u ponašanju svinja su sistem smeštaja i način drţanja, kao i činjenica da li se koristi slama, odnosno

prostirka od drugog materijala.

Brojni su indikatori koji mogu ukazati na probleme dobrobiti svinja. Neke informacije o dobrobiti mogu

se ustanoviti pruţanjem ţivotinjama mogućnosti da biraju način smeštaja i ishrane.

Rast i proizvodnja prasadi

Moguće je da nazimice sa teškoćama u polnom sazrevanju ili krmače sa veoma malim leglima imaju

probleme koji zadiru u dobrobit mada brojni drugi faktori mogu doprinositi znatnim varijacijama u proizvodnji

individua. U komparativnim izučavanjima, meĎutim, često je teško otkriti koji broj individua ima probleme

dobrobiti u nekom proizvodnom sistemu i u kom stepenu su ti problemi izraţeni, jer se podaci baziraju na

srednjim vrednostima. Naime, krmače koje imaju dobru proizvodnju i odgovarajuću dobrobit mogu maskirati

druge koje su loše u tom pogledu. Ako je tehnološki proces proizvodnje u nekom sistemu drţanja i smeštaja na

odgovarajući način organizovan manja je mogućnost pojave problema dobrobiti kod svinja. Kvaliteti

tehnološkog procesa proizvodnje i upravljanja su značajni faktori, koji utiču na dobrobit svinja i uspeh

proizvodnje.

Reproduktivni problemi

Neke krmače se uklanjaju iz dalje proizvodnje zbog poremećaja u reprodukciji, a druge zbog toga što

imaju mala legla. Ovi reproduktivni poremećaji ili slabiji proizvodni rezultati nastaju zbog toga što su krmače

podvrgnute nepovoljnim uslovima gajenja odnosno zbog toga što imaju poteškoće u pokušaju prilagoĎavanja na

njih. Mnogi faktori dovode do pojave anestrusa, ali se najčešće on dovodi u vezu sa neodgovarajućim uslovima

drţanja i smeštaja. Objavljeno je da vezane nazimice dostiţu prvi estrus 4 dana kasnije od nazimica koje se gaje

grupno u objektima. Ustanovljene su čak i veće razlike u vremenu dostizanja prvog estrusa izmeĎu nazimica

koje se gaje u boksovima i onih koje se gaje grupno u objektima. Individualni način gajenja u poreĎenju sa

grupnim rezultira u manjem broju gravidnih krmača posle prirodnog parenja ili veštačkog osemenjavanja.

TakoĎe je ustanovljeno da se posle odbijanja estrus javlja kasnije kod krmača u individualnim boksovima nego

u krmača koje se gaje grupno. Mnogi farmeri su uočili veće poteškoće u koncepciji nazimica i krmača kada se

one gaje vezano ili uklješteno u individualnim boksovima. Precizan mehanizam nastanka ovih poteškoća teško

je sagledati iz više razloga. U prvom redu, znaci estrusa mogu biti tihi i zbog toga neotkriveni na vreme.

Problemi dobrobiti mogu nastati iz više razloga čime je oteţano detaljno razmatranje pojedinačnog udela.

Uticaj uslova gajenja na pojavu estrusa mora se proučavati na način koji omogućava kontrolu svih

značajnih varijabli, ali dosadašnja naučna sagledavanja nedvosmisleno ukazuju na veće probleme kod nazimica

i krmača gajenih vezano i u uklještenjima od onih koje se gaje u dobro osmišljenom grupnom sistemu drţanja i

smeštaja. Mora se, meĎutim, istaći da se kod grupnog sistema drţanja i smeštaja javlja drugi problem koji moţe

doprineti sprečavanju pojave estrusa, a to je meĎusobna borba. MeĎusobna borba individua moţe biti u nekim

situacijama veoma izraţena i u duţem vremenskom periodu stvarati ozbiljne probleme u pogledu pojave

estrusa. Drugi aspekti reproduktivnih problema mogu reflektovati lošu dobrobit u toku gestacionog perioda i na

poroĎaju. Većina izučavanja takvih problema su usloţnjena činjenicom da ugodnost krmača u toku graviditeta i

poroĎaja moţe biti pod uticajem brojnih faktora. U najvećem broju izučavanja na prvom mestu se stavljaju

problemi koji u tom smislu nastaju zbog načina drţanja i smeštaja. PoreĎenja pojave MMA sindroma kod

54

krmača u uklještenju i krmača u boksovima bez uklještenja pokazala su veću incidencu ove bolesti kod prvih.

Znatnije uklještenje krmača doprinosilo je i duţem trajanju graviditeta i teţem prašenju. Trajanje prašenja je

signifikatno niţe (srednje 234 minuta) kod krmača u slobodnom sistemu gajenja od trajanja kod uklještenih

(srednje 335-352 minuta). Očigledno je da nedostatak kretanja ima nepovoljan uticaj na dobrobit krmača.

Ranije je smatrano da uslovi smeštaja i drţanja (ograničeni i slobodni način) ne utiču značajno na broj

ţivoroĎene prasadi. Novija istraţivanja sve više ukazuju da se kod ograničenog načina smeštaja i drţanja

mrtvoroĎenja češće uočavaju. Posebno je to izraţeno u manjim proizvodnim jedinicama u kojima su lošiji

uslovi gajenja. U intenzivnim sistemima gde su uslovi gajenja znatno bolji, razlike u reprodukciji svinja izmeĎu

sputanog i slobodnog sistema gajenja nisu značajne. Kod manjih proizvodnih jedinica uočavaju se individualne

reproduktivne razlike koje ometaju donošenje zaključaka o uticaju sistema gajenja, vlasnika, ishrane i uslova

gajenja. MeĎutim, i najmanje razlike u reprodukciji mogu ukazati na probleme dobrobiti.

Bolesti i povrede

Bolesti same po sebi remete dobrobit i zbog toga njihova pojava moţe biti pouzdan indikator loše

dobrobiti. Ţivotinje koje često opterećuju koru nadbubreţne ţlezde slabe funkcije imunog sistema i povećavaju

prijemljivost prema bolestima. Detaljna izučavanja uticaja uslova gajenja na pojavu bolesti pokazala su da

relativni udeo pojave bolesti u različitim sistemima gajenja moţe biti u znatnoj meri pod uticajem razlika u

korišćenju antibiotika.

Ako su krmače izloţene klasičnim infektivnim bolestima kao što su Aujeskijeva bolest ili klasična kuga

svinja onda se mogu inficirati bez obzira na njihovu prethodnu dobrobit. Neinfektivne ili manje infektivne

bolesti, rane, torzije creva i ulkusi znatno češće su posledica uticaja uslova spoljašnje sredine i pokušaja

ţivotinja da se prilagode njima. Ustanovljeno je da su krmače u ograničenom individualnom prostoru znatno

osetljivije na pojedine bolesti od krmača koje se gaje slobodno ili grupno, mada kod donošenja ovakvog

zaključka treba imati u vidu da na pojavu bolesti mogu uticati brojni drugi faktori.

Ustanovljeno je dvostruko češće oboljevanje krmača na partusu kod gajenja u boksovima nego kod

slobodnog gajenja. Sličan odnos zabeleţen je i kada je u pitanju MMA sindrom kod krmača u različitim

sistemima gajenja. Krmače u uklještenju češće pate od urinarnih bolesti i problema nogu, dok grupno drţane od

povreda koje nanosi prasad, a ponekad i od tereta parazita. U Francuskoj je ustanovljeno da se učestalost pojave

urinarnih poremećaja povećava kada se sve veći broj krmača sputava. Uočena je relativno visoka pojava takvih

poremećaja u vezanih krmača, a sugeriše se da krmače mogu biti znatno naklonjenije prema urinarnim

poremećajima, ako imaju mogućnost da leţe na svom fecesu. TakoĎe je utvrĎeno da vezane krmače manje piju

vodu i reĎe uriniraju nego krmače u slobodnom sistemu gajenja, tako da je urin kod prvih znatno

koncentrovaniji, te bakterije imaju mogućnost da duţe deluju u urinarnom traktu. Ovaj problem je verovatno

posledica manje aktivnosti ţivotinja i zbog toga manjeg uzimanja vode. Pored toga, znatno češće se uočava i

ozbiljno šepanje kod krmača u uklještenju, koje se u nekim zapatima kreće i do 20%. Znatno učestalije su i

traumatske povrede kod krmača u ograničenom prostoru. U jednom izučavanju ustanovljeno je 6,1%

traumatskih povreda kod krmača u uklještenju, a samo 0,8% kod krmača koje se gaje slobodno u staji.

Učestalost pojavljivanja i vrsta lokomotornih poremećaja zavisi u znatnoj meri od vrste poda, prostirke i njene

količine. Šepavost se u visokom procentu kod krmača javlja kod korišćenja mekane podloge. Loše uraĎen i

odrţavan pod rezultira u učestaloj pojavi povreda nogu i papaka i zbog toga čestom isključivanju sasvim mladih

krmača iz reprodukcije. Danas je sasvim pouzdano utvrĎeno da slobodno drţanje, odgovarajući pod i dobra

prostirka u dovoljnoj količini povoljno utiču na zdravstveno stanje, naročito po pitanju smanjenja pojave

šepavosti i time poboljšanja dobrobiti krmača. MeĎutim, čak i kod odgovarajućeg poda, uklještenje i odsustvo

kretanja uzrokuju pojavu šepavosti kod krmača. U proizvodnim jedinicama gde se krmače drţe u uklještenju ili

vezane velika je učestalost pojave koţnih lezija.

Povrede kao rezultat agresije drugih individua mogu biti ozbiljne u uslovima grupnog načina drţanja.

Dobro gajenje, koje podrazumeva odgovarajuće postupke i mere, adekvatnu ishranu i odrţavanje stabilnih

grupa moţe minimizirati meĎusobnu borbu i konsekventne povrede krmača. MeĎutim, povrede koje češće

nastaju kod lošeg gajenja u grupi mogu imati ozbiljan štetan efekat po dobrobit krmača. U zapatima svinja gde

55

se jedinke meĎusobno napadaju lezije koje pri tome nastaju treba na odgovarajući način sagledavati i

procenjivati. Sistem drţanja i smeštaja svinja u kome se u znatnoj meri ispoljavaju agresivnosti i meĎusobne

borbe u vidu kanibalizma, kada nastaju povrede, griţe vulve i repa, jasno je loš u pogledu dobrobiti, makar i za

mali broj jedinki.

Aktivnosti i reakcije krmača

Kao indikatori loše dobrobiti kod svinja sluţe abnormalno mali nivoi aktivnosti i izostajanja njihove

reakcije na dogaĎaje u ţivotnoj sredini. Ustanovljene su razlike u nivoima aktivnosti svinja posle ogranićenja.

Većina istraţivača je ustanovila da pregradama ograničene u boksovima ili pak vezane krmače posle

oslobaĎanja izraţavaju neaktivnost u duţem vremenskom periodu u odnosu na grupno drţane krmače. Manji

broj istraţivača nije ustanovio razlike ili je ustanovio suprotno. Ove razlike u aktivnosti ţivotinja su pod

uticajem pariteta, stadijuma graviditeta i lokomotornih poremećaja u vidu šepanja. MeĎutim, treba imati u vidu

da su neke svinje veoma neaktivne, a druge pokazuju izrazito stereotipno ponašanje. Ako su neaktivnost uz

prateće nereagovanje i stereotopno ponašanje alternativne strategije prilagoĎavanja nepovoljnim uslovima

ukupno sagledavanje aktivnosti svinja u odreĎenim uslovima drţanja nije od velike koristi. Mnogo je korisnije

detaljno izučavanje individualnog ponašanja i sagledavanje reagovanja na precizan način. U seriji

eksperimentalnih istraţivanja ustanovljeno je da sputane svinje u boksovima izraţavaju manju reaktivnost

prema hrani od svinja koje se grupno drţe u stajama. Postoje, meĎutim, znatna variranja u reagovanju kod

svinja koje se grupno drţe u stajama.

Stereotipije

Uklještene, vezane ili na drugi način sputane svinje u stajama nisu u mogućnosti da neometano timare

same sebe. One mogu imati poteškoća u odrţavanju telesne temperature zbog narušavanja procesa

termoregulacije. TakoĎe, na bilo koji način sputane svinje u duţem vremenskom periodu neredovno

konzumiraju hranu i obično u manjim količinama. Jedna od vrlo značajnih posledica sputavanja je da jedinke ne

mogu nesmetano ispoljavati interakcije sa drugim jedinkama. Naročito to dolazi do izraţaja kod nemogućnosti

nesmetanog izraţavanja materinske brige zbog uklještavanja krmača, odnosno ograničenog kontakta sa

potomstvom u boksovima. Izraţavanje seksualnog ponašanja u vidu meĎusobnih kontakta izmeĎu ţenskih i

muških jedinki u intenzivnim uslovima gajenja je potpuno onemogućeno. Najzad, svinje u ovim uslovima

gajenja ne mogu izbeći delovanje bilo kojih nepovoljnih faktora, kao i uticaj čoveka koji moţe biti štetan.

Svinje nastoje da se prilagode nepovoljnim uslovima ţivotne sredine. Jedan od odgovora koji se

ispoljava u takvim uslovima, gde ove ţivotinje imaju nedovoljnu kontrolu nad okruţenjem je stereotipno

ponašanje. Ovo ponašanje se ispoljava u vidu griţenja pregradnih šipki, hranilica i napajalica, različitih

manipulacija sa vezanim visećim lancima ili gumama na podu, laţnog ţvakanja i različitih drugih aktivnosti

koje se ponavljaju, očigledno bez ikakve funkcije. Ponekad se takvo ponašanje uočava i kod svinja koje se

grupno drţe, ali sa veoma malom prosečnom učestalošću pojavljivanja. Posle hranjenja stereotipije kod svinja u

boksovima angaţuju 11% vremena u toku 8 časova, 10-14% tokom 24 časa i 22% tokom njihovog budnog

stanja. Posmatranja u trajanju od 2, 9 i 24 časa kod vezanih svinja pokazala su da stereotipno ponašanje

angaţuje 1,8-28,0%, 15% i 14,5-29% vremena, redom. U vrlo nepovoljnim uslovima neke svinje ispoljavaju

stereotipno ponašanje u trajanju od 80% u toku 24 časa. Rezultati koji se dobijaju u takvim istraţivanjima

zavise od efikasnosti metode praćenja, naročito od video rekordera, ali postoje jasne znatne varijacije izmeĎu

različitih sistema smeštaja i drţanja, kao i unutar jednog te istog sistema u veličini ispoljavanja stereotipija.

Nazimice izraţavaju manje sterotipija u odnosu na krmače. Stereotipije kod ovih kategorija nisu podjednako

rasporeĎene tokom dana. Mnogi izveštaji o maloj učestalosti stereotipija, meĎutim, rezultat su neuočavanja

nekih vrsta stereotipija, kao što je npr. laţno ţvakanje, a moguća je i izvesno smanjenje ispoljavanja stereotipija

kada su prisutni ljudi kao posmatrači. Ishrana moţe uticati na pojavu stereotipija. Ako se hrani u obliku

manipulativnog materijala doda neseckana slama nastaje znatno smanjenje pojave stereotipija, ali seckana

slama nema taj efekat. Dodavanje visoko kabastog materijala koncentrovanoj hrani uzrokuje redistribuciju

56

stereotipija tokom dana, ali ne i smanjenje njihovog trajanja. Visok nivo ishrane (4 kg/dan/nazimica) rezultira u

znatnom manjoj stopi ispoljavanja stereotipija u odnosu na niski nivo (1,25 kg/dan/nazimica).

Mnoge debate vode se oko toga da li su stereotipije fiziološki mehanizam, koji ţivotinje koriste u cilju

prilagoĎavanja nepovoljnim uslovima ili su patološka posledica pri pokušaju prilagoĎavanja. Bez obzira šta je u

pitanju činjenica je da ako ţivotinje u duţem vremenskom periodu pokazuju stereotipije u pitanju je veoma

abnormalno ponašanje. Bez sumnje pojave stereotipija su indikator loše dobrobiti kod svinja. One se učestalo

javljaju u većini staja ili boksova, naročito onih koje znatno sputavaju kretanje, odnosno ograničavaju pokrete

svinja. Često relativno niski nivoi ishrane kod gravidnih krmača doprinose pojavi loše dobrobiti, ali su ipak

ograničenja i uklještenja glavni uzroci tome.

Agresivno ponašanje

Dobrobit svinja koje povreĎuju druge individue iste vrste, koje često bivaju napadane i gonjene i kojima

je kretanje znatno ograničeno zbog prisustva drugih dominantnih individua je svakako loša. Iako se agresivno

ponašanje često javlja u boksovima ili stajama kod grupnog načina drţanja fizički efekti napada na individuama

mogu biti mali. Agresivno ponašanje nastaje u meĎusobnoj kompeticiji za hranu, najčešće u toku 30 minuta od

davanja hrane. Noviji sistemi ishrane koji uključuju primenu elektronske opreme u velikoj meri sprečavaju

pojavu agresivnog ponašanja kod svinja u grupi.

MeĎunarodni propisi u oblasti dobrobiti

Većina novih zakona u evropskim zemljama zabranjuje izgradnju novih objekata zatvorenog tipa namenjenih

gajenju svinja, kao i vezano ili uklješteno drţanje priplodnih grla ili se ovim zakonima rokupotrebe takvih

objekata ograničavao do 1998. godine. Naredbom Evropske Unije EU 91/630/EEC odgajivač je u obavezi da

ispuni sledeće uslove:

svakoj svinji koja se drţi u ograĎenom prostoru mora da se obezbedi mogućnost da, da bez teškoća i u svako

vreme, moţe da se okrene,

površina smeštajnog prostora ili boksa ne sme biti manja od površine koja se izračunava kvadriranjem

duţine tela svinje,

nijedna strana objekta ili boksa ne sme imati duţinu manju od 75% duţine tela svinje koja je tu smeštena.

Novi standardi za zalučenu prasad u odgajivalištu i tovljenike predviĎaju površinu smeštajnog prostora

od:

0,15 m2 za prosečnu telesnu masu prasadi do 10 kg,

0,20 m2 za prosečnu telesnu masu prasadi izmeĎu 10 i 20 kg,

0,30 m2 za prosečnu telesnu masu grla izmeĎu 20 i 30 kg,

0,40 m2 za prosečnu telesnu masu grla izmeĎu 30 i 50 kg,

0,55 m2 za prosečnu telesnu masu grla izmeĎu 50 i 85 kg,

0,65 m2 za prosečnu telesnu masu grla izmeĎu 85 i 110 kg, i

1,00 m2 za prosečnu telesnu masu iznad 110 kg.

U poglavlju o stresu, ponašanju i dobrobiti ţivotinja navedeni su podaci o propisima koje su usvojile

neke članice Evropske Unije u vezi udobnosti svinja. Navedene odredbe Evropske Unije odnose se na sve

objekte u izgradnji i na postojeće objekte u fazi rekonstrukcije, ali će se od 2001. godine primenjivati nad svim

objektima za smeštaj svinja, bez obzira na datum izgradnje.

HIGIJENA ŢIVINARNIKA

57

Intenzivni nacin drţanja ţivine podrazumeva gajenje ţivine u objektu tokom cele godine. Brojne

varijante intenzivnog drţanja ţivine mogu se svesti na dva osnovna oblika: podni sistem drţanja na dubokoj

prostirci i kavezni sistem drţanja.

Vec je naglašeno da se pod dubokom prostirkom podrazumeva prostirka koja se formira u ţivinarnicima

na odredeni nacin i koja se ne uklanja svakodnevno. Naime, ona se formira pre pocetka proizvodnog procesa, a

uklanja posle njegovog završetka. Naglašeno je da sluţi za upijanje vlage iz fecesa i njegovo obavijanje.

Obezbeduje povoljnu toplotnu izolaciju poda i štiti ţivinu od rashladivanja i nagnjecenja nogu i grudi. Pema

nekim autorima, najbolja smeša za duboku prostirku je kombinacija 1/3 treseta, 1/3 hoblovine i 1/3 seckane

slame.

Kavezno drţanje ţivine je oblik intenzivnog drţanja pod kojim se podrazumeva individualno ili grupno

drţanje ţivine u kavezima poredanim u jedan ili više spratova.

Gajenje kokoši za proizvodnju konzumnih jaja i brojlera je u pravom smislu reci vrhunac industrijske

proizvodnje u ţivinarstvu.

U proizvodnji jaja za konzum postoje dve faze, i to: 1. faza odgoja kokoši do uzrasta od 18 nedelja, i 2.

faza gajenja kokoši u periodu proizvodnje, od 18 nedelja uzrasta do iskljucenja iz procesa eks-ploatacije, što je

najcešce u uzrastu od 72-76 nedelja. Optimalna telesna masa 18-nedeljnih kokoši treba da bude adekvatna

predvidenim normama za odredeni hibrid, a to je od 1450 do 1550 g.

Higijena smeštaja i drţanja pilica i brojlera

Savremeni objekti za odgoj pilica su halskog tipa sa dobro rešenim sistemom za grejanje i provetravanje.

Pri gajenju mladih pilica uglavnom se koristi podni sistem, mada postoji mogucnost njihovog drţanja i u

kavezima baterijskog sistema. U principu, svaki od ovih sistema ima svoje prednosti, ali i nedostatke. Oba

sistema drţanja mladih pilica zahtevaju krakteristican nacin smeštaja. Smeštaj se rešava izgradnjom

specijalizovanih objekata, koji se nazivaju odgajivališta. U odgajivalištu pilici borave od pocetka do završetka

proizvodnog procesa ako se radi o brojlerima (brojlernici), ili do prebacivanja u druge staje za ţivinu za

obnavljanje jata, ako su u pitanju kokoši nosilje. Pilici u toku ovog proizvodnog procesa brzo rastu i zbog toga

treba voditi racuna o velicini smeštajnog prostora. Ni u kom slucaju ne treba dopustiti suvišno nagomilavanje

pilica, jer to moţe imati štetne posledice za proizvodnju. Preporuke za naseljenost pilica u objektima se

razlikuju prema raznim autorima, ali se najcešce smatra da na 1 m2 površine poda treba staviti 12-15 pilica. U

principu, širina objekta krece se od 12-14 m, a njegova duţina zavisi od broja planiranih pilica. Objekti koji

sluţe za smeštaj i drţanje pilica treba da imaju dobre termoizolacione sposobnosti, što se postiţe primenom

odgovarajuceg gradevinskog materijala za njihovu gradnju. Sa stanovišta zoohigijene odgovarajuci pravac

postavljanja objekata je sever - jug. Zidovi se grade od dobrog izolacionog materijala, koji omogucava dobru

toplotnu zaštitu. Sa unutrašnje strane zidovi treba da su sagradeni na taj nacin da ih ţivina ne moţe oštetiti

kljucanjem. Pored toga, oni treba da su glatki, da bi omogucili sprovodenje adekvatnog sanitarnog pranja i

dezinfekcije. U ovim objektima cesto se ne gradi tavanica, vec ulogu zatvaranja smeštajnog prostora i toplotnog

izolatora vrši krov. Za izgradnju poda koristi se beton. Nivo poda ţivinarnika treba da bude nešto viši od

okolnog terena i dobro zašticen od prodiranja vode i glodara. Unutrašnjost odgajivališta predstavlja prostoriju

koja se moţe podeliti u manipulacione prolaze i odreden broj odeljenja. U objektu se obicno postavljaju 2-3

pokretne pregrade kojima se njegova površina deli na 3 ili 4 dela. To se cini radi uštede energije, jer se

podmladak u prvim danima ţivota smešta u jedan deo objekta i samo se on greje. Kako podmladak raste,

uklanjaju se jedna po jedna pregrada, da bi mu se obezbedio neophodan ţivotni prostor. Prostor izmedu prve i

druge pregrade se minimalno zagreva, a posle uklanjanja druge pregrade obicno nije više potrebno dodatno

zagrevanje, jer je podmladak vec odrastao, operjao i uspostavio u dovoljnoj meri termoregulaciju.

Pomenuto je da osvetljenje moţe biti prirodno i veštacko. Prirodno osvetljenje se obezbeduje

postavljanjem prozora na frontalnim stranama objekta. Koeficijent prirodnog osvetljenja treba da iznosi 1:15

do 1:25. Takode je poznato da se odgajivališta mogu graditi i bez prozora. U stajama bez prozora mikroklimat

je neznatno pod uticajem spoljašnjih faktora. U principu, trajanje dana, odnosno duţina perioda osvetljenosti

objekta moţe se regulisati prema ţeljenom svetlosnom programu. U objektima bez prozora smanjuje se gubitak

58

toplote zimi i primanje toplote leti. Uredaji za provetravanje u objektima bez prozora rade efikasnije, a cena

objekta je manja zbog jednostavnih zidova. Medutim, ovi objekti su zavisni od stalnog obezbedenja elektricne

energije za napajanje uredaja za provetravanje i osvetljenje, te se zbog toga radi sprecavanja rizika od prekida

elektricne energije moraju snabdeti sopstvenim agregatom za struju. Optimalan intenzitet veštackog svetla za

naše klimatske uslove treba da iznosi 20 luksa, a najmanje 10 luksa. Intenziteti osvetljenosti objekata preko 35

luksa ne ispoljavaju vidan uticaj na telesni razvoj, te se iz ekonomskih razloga ne preporucuju. Uz to, postoje

zapaţanja da pri jacem intenzitetu svetlosti kod pilica dolazi u vecoj meri do pojave kanibalizma. Zbog toga se

cesto prozorska stakla premazuju crvenom bojom, koja deluje u pravcu smirivanja pilica i smanjivanja pojave

kanibalizma. Intenzivna svetlost deluje u pravcu uznemiravanja pilica, a plava svetlost ih cini gotovo slepim.

Sijalice u objektima za drţanje pilica ne treba da budu postavljene na vecoj visini od 2,5 m. Postoji više

varijanti svetlosnih programa, ali svi pocinju sa intenzitetom osvetljenja od 3 W/m2 površine poda, a završavaju

sa 0,5 W/m2 površine poda.

Pilici u toku rasta zahtevaju razlicite temperature objekta u kome se nalaze. Ranije je vec izloţeno da se

posebna paţnja posvecuje obezbedenju optimalnih temperatura pilicima u uzrastu od 1. do 10. dana koja treba

da iznosi od 30 do 36 C. Sa rastom pilica smanjuje se temperatura vazduha u objektu, i to nedeljno za oko 2 C,

sve do temperature od 21 C na kraju 4. ili 5. nedelje uzrasta pilica. Navedene optimalne temperature u stajama

za pilice treba obavezno obezbediti narocito u zimskom periodu.

Najcešce se u objektima za pilice primenjuje princip dvojnog mikroklimata, i to u uţem ambijentu

pomocu veštacke kvocke (prenosivi grejaci) i u širem ambijentu putem centralnog zagrevanja citave staje. Za

pilice u odgajivalištu postavljaju se veštacke kvocke ispod kojih je temperatura uvek viša od one u samom

objektu, koja treba da iznosi 12-18 C. Za zagrevanje veštacke kvocke koristi se elektricna energija, mazut ili

gas. One se grade u obliku kape, levka ili krova sa grejnim telom i usmerivaca toplote, koji reflektuju odnosno

usmeravaju toplotu prema podu i na taj nacin obezbeduju optimalnu temperaturu. Veštacke kvocke su obešene o

tavanicu na odredenu visinu, koja se podešava prema potrebnoj temperaturi. Smatra se da za 200 pilica uzrasta

do 35 dana treba obezbediti veštacku kvocku površine 1 m2. Infracrvene lampe su druga mogucnost lokalnog

zagrevanja. U objektu se postavljaju na visinu od 40-70 cm od površine prostirke. Ove lampe ne greju okolni

vazduh, vec samo pilice, kao direktni suncevi zraci. Jedna sijalica od 250 W je dovoljna za zagrevanje 60 do

100 pilica. Moguce je i ventralno zagrevanje pilica, pomocu ugradenih cevi u sam pod odgajivališta odnosno

brojlernika, u kojima se nalazi zagrejana voda ili para. Ako se cevi postave 30 cm iznad poda obezbeduje se

dorzalno zagrevanje pilica. Na taj nacin se duţ cele staje u širini od 150 do 160 cm oko cevi obezbeduje

ambijent sa optimalnom temperaturom za pilice. Odrţavanje optimalne temperature moţe se postici

ogradivanjem prostora ispod veštacke kvocke kartonom ili nekim drugim materijalom.

Centralno grejanje je cetvrti nacin zagrevanja prostora za odgoj pilica. Velike komercijalne farme, koje

drţe 5000 do 25000 i više pilica po objektu, najcešce instališu centralni sistem grejanja. Nekoliko tipova

centralnog sistema grejanja je razvijeno za takvo korišcenje. Vecina od njih je visoko automatizovana,

termostatski kontrolisana, i sa pogonom na mazut, gas, ugalj ili elektricnu energiju. Centralno grejanje moţe da

obezbedi toplotu kroz toplu vodu (cev ili grejanje zracenjem) ili putem toplog vazduha (direktno ili indirektno).

Ţivina ima veliki obim plucne ventilacije i izlucuje velike kolicine ugljen-dioksida i vodene pare.

Upotrebom duboke prostirke uz stvaranje vodene pare dolazi do nakupljanja vecih kolicina amonijaka. Sve to

moţe dovesti do znatnih gubitaka kod pilica, širenja respiratornih infekcija, keratoko-njunktivitisa i drugih

bolesti. Zbog toga optimalno provetravanje predstavlja u ovakvoj proizvodnji jedan od osnovnih zoohigijenskih

zahteva. Dalje, treba imati u vidu, da se sa povecanjem telesne mase pilica povecava i potrebna kolicina

vazduha. Da bi se odrţali optimalni mikroklimatski uslovi uporedo sa rastom pilica potrebno je povecanje

koeficijenta ventilacije. U suštini, koeficijent ventilacije treba da iznosi 8 do 10, a leti 15 i nešto više izmena

vazduha u toku 1 casa. Adekvatnom ventilacijom odrţava se optimalna vlaţnost u brojlernicima, koja treba da

iznosi 60-75%. U zimskom periodu ona treba da ima niţe vrednosti jer se u protivnom teško odrţava suvoca

prostirke. Radi sprecavanja stvaranje promaje treba voditi racuna o brzini strujanja vazduha u objektu. Prema

preporukama broj-nih autora brzina strujanja vazduha kod jednodnevnih pilica ne bi smela da bude veca od

0,125 m/s, a kod brojlera u završnoj fazi proizvodnje od 0,3 m/s.

59

U brojlernicima najbolji efekti ventilacije postiţu se primenom elektricnih ventilatora. Dovodni

ventilacioni kanali postavljaju se na visini od 90-145 cm iznad poda, a odvodni ispod same strehe. Po jednom

grlu predvida se oko 19,5 cm2 otvora odvodnih kanala i 9,7 cm

2 otvora dovodnih kanala.

Ishrana pilica do uzrasta od 7 dana obavlja se ispod veštacke kvocke upotrebom plitkih sudova. Na

svakih 100 pilica potrebno je obezbediti površinu za ishranu od 0,6 m2. Za starije pilice koriste se automatske

visece ili duţinske hranilice. Visece hranilice se u pocetnom periodu postavljaju na visini od 4-5 cm, a u

kasnijem periodu na nešto vecoj visini, zavisno od uzrasta pilica. Na cilindricnu hranilicu kapaciteta 7 kg hrane

racuna se 45 mladih ili 30 odraslih pilica. Ako se koriste duţinske hranilice, onda se na 1 m duţine racuna 30

pilica uzrasta 5 nedelja ili 20 starijih pilica. Brojlerski pilici danas se tove svega 42-45 dana, i za to vreme

ostvare telesne mase od 1,8-2,0 kg, uz utrošak hrane ispod 2 kg za 1 kg prirasta.

Kolicine popijene vode u velikoj meri zavise od temperature vazduha i nacina ishrane. Pri višoj

temperaturi vazduha, pilici uzimaju srazmerno vece kolicine vode. Dnevna potrošnja vode po piletu iznosi 150-

250 cm3, što ukljucuje i potrebe vode za odrţavanje higijene. Medutim, kolicine vode koje se moraju obezbediti

su 300-400 cm3 po grlu dnevno, pošto odredena kolicina vode ispari iz pojilica, prospe se prilikom napajanja, i

troši se za druge namene u objektu. Za napajanje podmlatka u prvim danima ţivota koriste se tzv. rucne pojilice

od 3 ili 5 L, a kasnije se koriste automatske visece pojilice, nipl-pojilice ili valov-pojilice. Smatra se da je na

svakih 100 pilica dovoljna jedna pojilica, a kod pilica uzrasta 5 do 9 nedelja na 1 m duţine valov pojilica racuna

se 10 do 40 pilica.

U baterijskom nacinu drţanja pilici se stavljaju u kaveze, od kojih se formiraju baterije, koje se u

objektima redaju u nekoliko redova. Svaki red baterije sadrţi 3 ili 4 sprata kaveza. Izmedu redova baterija

nalaze se manipulativni hodnici. Prema tome da li su ugradeni grejaci ili ne, razlikuju se dve vrste baterija.

Jedne su sa ugradenim grejacima, a u druge se vrši centralno zagrevanje celog objekta, jer nemaju ugradena

grejna tela.

Tov pilica u baterijskom nacinu drţanja moţe biti jednofazni, dvofazni i trofazni. Jednofazni tov je sa

gustinom naseljenosti 20 pilica na 1 m2 površine poda. Pilici ostaju u baterijama sve do klanja.

Prva faza u dvofaznom tovu do uzrasta od 4. nedelje odvija se u baterijama sa grejacima i uz gustinu

naseljenosti do 40 pilica na 1 m2 površine poda. Druga faza obuhvata pilice od 5 nedelja pa do kraja tova sa

gustinom naseljenosti 20 pilica na 1 m2 površine poda, a odvija se u baterijama bez ugradenih grejaca.

U prvoj fazi u trofaznom tovu obuhvaceni su pilici uzrasta od 1. do 3. nedelje sa gustinom nase-ljenosti

60 pilica na 1 m2 površine poda. Druga faza tova obuhvata pilice uzrasta od 4. do 6. nedelja i odvija se u

baterijama u kojima gustina naseljenosti pilica iznosi 30 grla na 1 m2 površine poda. Treca faza tova odvija se

od 7. nedelje pa do kraja tova u baterijama u kojima se smešta 20 pilica na 1 m2 površine poda.

Objekti u kojima se drţe baterije moraju biti solidno izgradeni, dobro osvetljeni, dobrih termo-

izolacionih sposobnosti i dobro ventilirani. U njima temperatura treba da iznosi 22 C preko dana i 24 C preko

noci, uz relativnu vlaţnost 60-70%. U baterijama sa ugradenim grejnim telima pilicima u prvim danima ţivota

mora biti obezbedena temperatura od 32 do 35 C.

Baterijski nacin drţanja koristi se u brojlerskoj proizvodnji. Njime se pored boljih higijenskih uslova

postiţe veca proizvodnja i bolje korišcenje podne površine, smanjuje se opasnost od širenja zaraznih bolesti i

poboljšava kontrola produktivnosti. Medutim, ovaj nacin drţanja brojlera od strane etologa se danas podvrgava

oštroj kritici zbog ogranicavanja njihovih brojnih aktivnosti.

U savremenoj komercijalnoj proizvodnji brojlera ţivina provede ceo ţivot u jednom objektu. Danas je

proizvodnja brojlera maksimalno mehanizovana i automatizovana. Objekat za brojlere treba da obezbedi cistu,

suvu i komfornu sredinu za pilice tokom celog turnusa. Dalje, on treba da bude dovoljno topao (u skladu sa

ranije iznetim podacima o temperaturi ţivotne sredine), a prostirka da bude u dovoljnoj meri suva. Sveţ vazduh

u objektu treba da cirkuliše neprekidno, ali bez stvaranja uslova za promaju.

Vecina novih objekata za brojlere koji se sada podiţu je širine 6 do 12 m sa krovom na dve vode. Drveni

ili celicni krovovi tipa rešetke se sve cešce zamenjuju sa jednim ili dva reda stubova, zbog manjih troškova kod

izgradnje, koji nisu velika smetnja kod cišcenja traktorom. Duţina objekata varira od 60 do 180 m, a vecina njih

u proseku ima duţinu 90 do 120 m. Kapacitet varira, ali u najnovijim objektima on se krece od 7200 do 20000

60

brojlera. Najcešce se ovi objekti grade bez pregradivanja na boksove, ali najnoviji trend je povratak gajenja u

manjim jatima, od 1200 do 2500 brojlera.

Izolacija objekta mora biti maksimalno korektno uradena. Dobra izolacija štedi mnogo energije, jer je

grejanje vaţna stavka u troškovima proizvodnje brojlera. Krov, zidovi i pod moraju biti glatki, da izdrţe cesto

pranje i dezinfekciju.

Mali pilici se mogu hraniti iz plasticnih tacni, isecenih kutija i uloţaka za jaja stavljenih na pod. U

sledecem stadijumu brojleri se mogu hraniti iz valov-hranilica, visecih, cevastog tipa ili putem automatskih

hranilica. Silosi (binovi), konvejeri za raznošenje hrane i automatske hranilice su najskuplji deo opreme, ali oni

pruţaju ravnomerno snabdevanje pilica hranom i velike uštede u radnoj snazi.

^ista voda, temperature 12-14 C, treba da je na raspolaganju sve vreme gajenja brojlera, izuzev u prvoj

nedelji ţivota pilica, kada treba da bude za 1-2 C niţa od sobne temperature. Pojilice od 5 L su najprikladnije za

pilice, a kasnije one treba da se zamene automatskim visecim pojilicama. Danas se za brojlere koristi nipl-

sistem napajanja. Nipl-sistem, a posebno onaj sa šoljom, moguce je koristiti za napajanje pilica vec od prvog

dana ţivota. Razmeštaj pojilica po objektu mora biti pravilan, kako bi pilici imali stalno vode na raspolaganju

bez veceg kretanja.

Brojleri se danas gaje skoro iskljucivo u potpuno kontrolisanim objektima. Oprema za grejanje brojlera

je identicna opremi za odgoj pilica za podmladak. Svaki savremeni ţivinarnik za proizvodnju brojlera mora biti

opremljen sistemom za ventilaciju, uz odgovarajuci broj ventilatora.

Od samog useljavanja pilica pocinje njihova nega i nadgledanje normalnog odvijanja tehnološkog

procesa proizvodnje. Slabi, nevitalni i škart pilici moraju se izdvojiti iz jata prvog dana. Ostavljanje u tovu samo

sposobnih pilica za normalni rast, prvi je korak za uspešnu proizvodnju. Kontrola ambijentnih uslova u prvoj

nedelji ţivota je od velikog znacaja, jer se propusti negativno odraţavaju na konacne rezultate tova. Unošenje

pilica u nedovoljno zagrejan objekat, kao i prehlada u prvim danima ţivota, ima za posledicu veliku stopu

smrtnosti, kao i znatno slabiji prirast preţivelih pilica.

Kod lokalnog zagrevanja, u prvim danima ţivota, najprakticnije je da se formira odreden broj krugova

ispod grejaca. Krugovi se formiraju od lesonita ili kutija u kojima su pilici transportovani. Oni su precnika oko

3 m, uz visinu ograde od 20-30 cm. U ove krugove stavlja se 20 tacni hranilica i 10 malih pojilica za smeštaj

oko 700 jednodnevnih pilica. Ovim rasporedom postiţe se normativ: minimum 50 pilica na 1 m2 podne

površine. Nase-ljavanje pilica pocinje uvek od kraja objekta i završava se poslednjim krugom, koji je najbliţi

vratima. Pilici se ne vade iz kutija hvatanjem rukama, vec blagim izrucivanjem, pri cemu se kontroliše njihovo

opšte stanje. Svako nevitalno i slabo pile treba odmah odvojiti, a uginule pilice tokom transporta evidentirati.

Kvalitetni pilici odmah staju na noge i traţe hranu i vodu. Voda se sipa u male prirucne pojilice i stavlja u

krugove 2-3 casa pre njihovog naseljavanja da bi se malo ugrejala. Odmah po stavljanju u krugove pilici se

hrane iz plitkih tacni ili cistih uloţaka za jaja, a ponekad i kutija u kojima su transportovani. Na ovaj nacin oni

se hrane samo prvih 10 dana. Kasnije se prelazi na ishranu iz normalnih visecih hranilica ili podnog konvejera.

Kutije se iznose iz objekta i spaljuju, jer su one iskljucivo za jednokratnu upotrebu.

Brojleri se uvek hrane po volji. U prvim danima ţivota pilici se hrane davanjem manjih kolicina hrane,

5-6 puta dnevno, kako bi se izbegla kontaminacija, a i rasturanje hrane. Za vreme i posle završetka naseljavanja

proverava se temperatura sredine u visini leda pilica i to na obodu kruga i u celoj prostoriji.

Osnovni svakodnevni zadatak radnika je obilazak celog objekta, kontrola pojilica i hranilica i izdvajanje

uginulih pilica. Uginule pilice treba staviti u plasticnu kesu i sacuvati na odgovarajucem mestu da ih doktor

veterinarske medicine pregleda. Broj uginulih pilica se svakodnevno evidentira.

Od pocetka do kraja tova brojlera treba sistematski nadgledati funkcionisanje sistema za ishranu,

napajanje i ventilaciju, kao i opšte stanje jata. Kontrola konzumiranja hrane takode je veoma znacajna. Kada

pilici rado uzimaju hranu i vodu to ukazuje na zdravo jato. Prestanak ili slabije uzimanje hrane i vode treba

odmah prijaviti doktoru veterinarske medicine. Osim toga, svako nenormalno ponašanje, na primer, u vidu

krkljanja, kijanja, nakostrešenosti perja i slabog apetita, takode treba redovno prijavljivati strucnim

veterinarskim i zootehnickim sluţbama. Na adekvatan nacin formirana i odrţavana prostirka znatno smanjuje

zdravstvene probleme u tovu. Pravilnim odrţavanjem pojilica sprecava se vlaţenje prostirke. Treba nadgledati

da pojilice ne cure, da su postavljene na odgovarajucu visinu, i da se voda prilikom njihovog pranja ne prosipa.

61

Ako dode do vlaţenja prostirke i stvaranja pokorice, navlaţeni deo prostirke treba ukloniti iz objekta i zameniti

je novom i suvom. U kontroli funkcionisanja sistema za ishranu bitno je pratiti rad uredaja za hranjenje i

utvrditi da li dovoljne kolicine hrane dospevaju u hranilice. U preventivnoj zaštiti od znacaja je redovna

vakcinacija prema programu koji propisuje i sprovodi veterinarska sluţba, kao i redovno odrţavanje

dezinfekcionih barijera u funkcionalnom stanju.

Po završetku turnusa tova treba nastojati da se utovljeni pilici što pre isporuce na klanje, kako bi se u što

kracem vremenu objekti pripremili za prijem nove partije pilica. Optimalni period izmedu dva uzastopna

turnusa ne bi trebalo da bude kraci od 10, ni duţi od 20 dana.

Organizacija isporuke brojlera mora biti besprekorna. Po završetku tova, najdalje u toku sledeceg dana,

svi pilici moraju biti isporuceni u klanicu. Najmanje 12 casova pre isporuke pilicima se prestaje davati hrana.

Posle toga pilici se hvataju pri prigušenom svetlu i stavljaju u plasticne kaveze, koji prethodno moraju biti

oprani i dezinfikovani. Pri stavljanju u kaveze mora se voditi racuna o pravilnom rasporedu pilica. Postupak

hvatanja i stavljanja u kavez mora biti blag da se pilicima ne lome krila i noge. U kaveze se stavlja 12-17

brojlera, što za-visi od njihove telesne mase, vremenskih uslova i duţine transporta do klanice. Plasticni kavezi

se moraju u kamionu pravilno sloţiti. Transport do klanice se obavlja u što kracem vremenskom roku. Dug i

neudoban transport moţe znatno uticati na povecanje kala i pojavu vece stope mortaliteta brojlera. Zato je dobro

da udaljenost izmedu proizvodnih objekata i klanice ne bude veca od 100 km.

Smeštaj i način drţanja podmlatka

Podmladak je kategorija ţivine uzrasta od 2 meseca, pa do 5 meseci, kada se mlade kokoši koriste za

zamenu proizvodnog jata. Gajenje podmlatka vrši se najcešce u objektima sa dubokom prostirkom, ali i u

baterijskim kavezima.

U stajama za podmladak ţivine nema potrebe za dopunskim zagrevanjem. Za svako grlo podmlatka u

uzrastu od 8 do 12 nedelja potrebno je obezbediti 0,2 m2, od 3 do 4 meseca 0,3 m

2 i za stariji podmladak 0,4 m

2

podne površine. Ţivinarnik za podmladak je širine 12 do 14 m, visine oko 2,5 m, a njegova duţina zavisi od

broja grla podmlatka. Objekat se duţom osovinom postavlja u pravcu sever-jug.

U objektima za podni sistem smeštaja podmlatka koristi se duboka prostirka. U njima se mogu stavljati

sedala za spavanje. Na 1 m duţine sedala dolazi 20 do 25 jedinki. Sedala se cesto ne koriste u odgajivanju

podmlatka, ali su ona poţeljna. Korisna su zbog lakšeg odrţavanja higijenskih uslova u objektima. Takode, ona

povecavaju komfor ţivine u periodu toplog vremena i pomaţu da se stekne navika za sedenjem u periodu

nošenja.

Hranilice i pojilice treba locirati tako da obezbeduju hranu i vodu podmlatku bez veceg kretanja od 4-5

m. Na 1 m duţine hranilice racuna se 20 do 25 grla, a na 1 m duţine napajalice 50 grla. Valovi za mleveni

kamen (grit) su prateca oprema koja se najcešce obezbeduje podmlatku u odgoju tokom perioda rasta. Kako se

pribliţavaju polnoj zrelosti treba uvesti dodatne valove za kalcijum, mada se to moţe rešiti i izmenom recepture

hrane.

Gnezda treba obezbediti neposredno pred pronošenje, kako bi se mlade kokoši postepeno navikavale da

ulaze u njih. Vaţno je da im se onemoguci nocenje u gnezdima. Ako se mlade kokoši prebacuju iz objekta za

odgoj u objekat za nošenje, potrebno je obezbediti samo nekoliko gnezda, kako bi se one postepeno privikavale

na njih.

Ranije je u znatnoj meri u svetu primenjivano baterijsko drţanje podmlatka. Takav nacin drţanja ima

svoje prednosti, kao što su: maksimalno korišcenje prostora, smanjenje opasnosti od širenja infekcije putem

fecesa, stvaranje mogucnosti da se u okviru jednog objekta gaji više starosnih grupa i najzad postojanje

mogucnosti dobre kontrole i nadzora. Medutim, on ima i brojne nedostatke, a u prvom redu, danas se istice

ogranicavanje kretanja i drugih aktivnosti kod podmlatka. Gajenje u kavezima ima svoje opravdanje samo ako

podmladak boravi u kavezima za vreme citave proizvodnje. Preseljenje mladih kokoši odgojenih u kavezima u

objekte sa podnim sistemom deluje u vidu stresa koji moţe doprineti smanjenju nosivosti.

Smeštaj i nacin drţanja kokoši nosilja

62

Gajenje kokoši usmerava se u dva pravca, i to za proizvodnju konzumnih jaja i za reprodukciju. Pitanje

smeštaja i nacina drţanja rešava se na slican nacin u oba pravca proizvodnje. Pri tome se kod gajenja kokoši za

proizvodnju konzumnih jaja smeštaj rešava na dva nacina, podnim ili kaveznim drţanjem, dok se kod elitnih

jata primenjuje drţanje u objektima sa dubokom prostirkom.

Kokoši nosilje danas se drţe u tipskim objektima sa betonskim podovima. Podni sistem drţanja kokoši

nosilja ima tri varijante: 1. pod sa dubokom prostirkom, 2. celorešetkasti pod, i 3. kombinacija rešetki i duboke

prostirke.

Najstariji sistem je gajenje kokoši nosilja na punom podu sa dubokom prostirkom. Pod se gradi od

betona sa dobro izolovanom podlogom. Do nedavno je to bio tip objekta za ekskluzivno gajenje nosilja. Sastoji

se od prostirke koja pokriva ceo pod. Hranilice i pojilice su locirane na prostirci, a gnezda su obicno poredana

na jednoj ili obe strane objekta. Ovaj sistem zahteva minimalnu kolicinu opreme.

Korišcenje rešetke ili ţicane mreţe nad celim podom je druga mogucnost gajenja nosilja. U objektu se

postavljaju grede, obicno metalne ili drvene, i to poprecno od jednog do drugog duţnog zida na posebne nosace.

Ako je objekat previše širok, u nekoliko redova se postavljaju dodatni podupiraci, da bi mogli da izdrţe teret

ţivine. Eks-krementi se sakupljaju ispod rešetki i mogu se odstraniti mehanickim cistacem. ^išcenje poda moţe

biti nedeljno, dekadno, mesecno, ali se moţe cistiti i jednom na kraju svakog turnusa. Uklanjanje izmeta se vrši

posebnom opremom (skreperima), ali i opremom montiranom na traktoru.

Kombinacija rešetkastog i punog poda sa dubokom prostirkom je cesta kombinacija kod ţivine koja

proizvodi jaja za nasad, posebno kod rasa i hibrida za meso. Takav sistem omogucava dobru plodnost, a jaja za

nasad su cistija nego kod drugih sistema. U tom sistemu grede se postavljaju najcešce na 2/3 podne površine, sa

hranilicama i pojilicama lociranim na rešetkama. Ostala trecina je puni pod koji je pokriven prostirkom. U

ovom sistemu postoje dve osnovne kombinacije rešetkastog i punog poda. U prvoj kombinaciji po jedna

polovina rešetki postavlja se na svakoj strani a prostirka po sredini objekta. U drugoj kombinaciji rešetke se

postavljaju po sredini, a podovi sa prostirkom do bocnih zidova objekta. Rešetke se postavljaju na razlicitoj

visini od poda, što zavisi od tipa nosilja. Kod nosilja teškog tipa postavljaju se na visini 30-50 cm, a kod lakog

na visini 60-80 cm. U prakticnim uslovima se cesto od punog poda do rešetki ukoso postavljaju letve u vidu

merdevina kako bi se ţivina lakše obostrano kretala.

Danas se više od 90% nosilja drţi u kavezima. U kaveznom sistemu, mali ţicani kavezi postavljeni su

jedan do drugog, u dugim redovima. Postavljaju se u jedan ili više redova, uglavnom kao parni kavezi, s tim da

sa svake strane ovakve baterije postoji manipulativni hodnik, širine 70-90 m. Baterije su postavljene na dva, tri

ili više spratova, na pogodnoj radnoj visini za radnika. Kada se koriste višespratni kavezi, drugi sprat odnosno

red kaveza i kasniji redovi se mogu postavljati direktno iznad niţih redova, ili uvuceni za 1/2 dubine kaveza

dajuci stepenasti izgled baterije. U kavezima, cija velicina nije standardizovana, mogu se drţati tri, cetiri ili

maksimalno pet kokoši nosilja. Mora se napomenuti da je sudbina kaveznog sistema drţanja ţivine u mnogim

zemljama neizvesna, jer se društvo za zaštitu ţivotinja u tim zemljama vec izborilo za prirodno drţanje ţivine.

Podni sistem drţanja kokoši nosilja

Mesto na kome se gradi ţivinarnik treba da bude ocedito. Njegova duţa osovina postavlja se u pravcu

sever-jug. Za gradnju staja sa podnim sistemom drţanja kokoši preporucuje se isti materijal kao za gradnju

odgajivališta. Kao što je vec naglašeno podni sistem drţanja kokoši nosilja ima tri varijante: 1. pod sa dubokom

prostirkom, 2. celorešetkasti pod, i 3. kombinacija rešetki i duboke prostirke.

Ţivinarnik treba da bude dobro toplotno izolovan i dobro provetravan. Ako su u objektima postavljeni

prozori, onda se racuna sa koeficijentom osvetljenja 1:15. Objekti za nosilje se grade bez prozora što smanjuje

troškove izgradnje, omogucava bolju termoizolaciju objekta i pravilno podešavanje veštacke svetlosti u

ţivinarniku. Na ceonim stranama ţivinarnika ostavljaju se dovoljno široka vrata, koja omogucavaju sve

predvidene mehanizovane manipulacije.

Staje za kokoši su širine 12-14 m, a visine 2,0-2,2 m do strehe. Unutrašnje strane krova moraju biti

dobro termoizolovane. Duţina ţivinarnika odreduje se prema broju kokoši koje treba smestiti. Za naše uslove

63

kao standard moţe se uzeti 5 do 7 kokoši na površini poda od 1 m2. Ako je pod delom sa rešetkama gustina

naseljenosti se moţe povecati na 10-12 po 1 m2.

Ovaj sistem je danas uglavnom zastupljen u malom procentu, mada nije iskljuceno da ce opet biti

aktuelan, jer se društvo za zaštitu ţivotinja u mnogim zemljama, kao što je vec naglašeno, izborilo za zabranu

gajenja ţivine u kavezima. Za vece proizvodace je taj sistem gajenja nosilja manje interesantan, jer je manje

intenzivan od kaveznog sistema. Iskorišcavanje objekta je 2-3 puta manje nego pri drţanju nosilja u baterijama.

Kokoši nose jaja u gnezdima, ali jedan broj njih i van gnezda, pa je veci procenat jaja sa prljavom ljuskom nego

u baterijskom sistemu gajenja. Osim toga, jata koja se drţe na podu imaju manju proizvodnju jaja od jata u

kavezima. Utrošak hrane po grlu takode je nešto veci nego u baterijama, zbog vece aktivnosti nosilja na podu.

Ovaj sistem je pogodan za gajenje manjih jata, do nekoliko stotina grla. Za gajenje nosilja na podu potrebna su

manja ulaganja u opremu i objekte, pa je zasnivanje ove proizvodnje prihvatljivo za proizvodace sa manjim

kapitalom.

Iako odrasle kokoši imaju dobro izraţenu sposobnost prilagodavanja na uslove spoljašnje sredine, one se

ipak moraju štititi od nepovoljnih mikroklimatskih uslova. Optimalna temperatura u objektima za kokoši nosilje

iznosi 12-20 C, a optimalna relativna vlaţnost 60-75%.

U ventilacione kanale postavljaju se elektricni ventilatori. Racuna se da je za jednu kokoš potrebno

obezbediti 0,75 m3 vazdušnog prostora, a koeficijent ventilacije, zavisno od godišnjeg doba, krece se od 8 do

12.

Svetlost ima presudan uticaj na nosivost ţivine. Ritam svetla i tame stoji u neposrednoj vezi sa

izlucivanjem luteinizirajuceg hormona hipofize za pokretanje ovulacije. Svetlost deluje takode i na izlucivanje

folikularnog hormona hipofize i na broj zrelih folikula. Pored uticaja na izlucivanje hormona svetlost odvaja

period kretanja i ishrane od perioda mirovanja ţivine.

Plansko upravljanje svetlom putem razlicitih svetlosnih programa, uz odgovarajuci intenzitet osvet-

ljenja, predstavlja vaţno sredstvo, kojim se moţe uticati na nosivost, pre svega tokom zimskih meseci. Najbolja

mogucnost za programiranje osvetljenja postoji u objektima bez prozora, u kojima je iskljuceno delovanje

dnevnog svetla. Postoji više varijanti programa osvetljavanja nosilja, ali kod vecine dolazi do maksimalnog

produţenja dana na 15 casova. Varijante programa svetlosnog dana opisane su ranije u ovom poglavlju.

Postoji mogucnost korišcenja osvetljenja u trajanju od 24 casa. Iako ovakvo osvetljenje deluje

stimulativno na nosivost, ne sme se primenjivati na pocetku perioda nošenja, jer kasnije dovodi do opa-danja

nosivosti. Sa druge strane, i organizam kokoši nije u stanju da izdrţi celodnevno osvetljenje tokom celog

perioda nosivosti. Ovakav sistem osvetljenja moţe se koristiti jedino u zimskim mesecima i na kraju perioda

nošenja, jer smanjuje ocekivani pad nosivosti, koji tada normalno nastaje. Koristi se i šok ili blic osvetljenje.

Pod ovim se podrazumeva postupak osvetljavanja sa intenzitetom svetlosti od 300 do 1500 W u kratkom

vremenskom periodu (5 do 35 sekundi). Navedeno osvetljenje, u jednocasovnim razmacima, ima slicno dejstvo

kao i trajno svetlo. Ovaj metod osvetljenja takode sluţi jedino za povecanje nosivosti tokom jeseni i zime. U

odnosu na druge programe osvetljenja “šok svetlo” ima prednosti, jer ne dozvoljava nosiljama da napuštaju

sedala i na taj nacin ne dovodi do produţetka hranidbenog dana.

Intenzitet optimalnog prirodnog osvetljenja u objektima za nosilje iznosi 20 luksa, a postiţe se putem

prozora sa koeficijentom osvetljenja 1:15-20. Veštacko osvetljenje se obezbeduje sijalicama, racunajuci 3,5

W/m2 podne površine.

U objektima za nosilje odvijaju se tri osnovne radnje: sakupljanje jaja, snabdevanje kokoši hranom i

vodom i odrţavanje i cišcenje duboke prostirke.

Za odmor kokoši postavljaju se specijalna sedala koja mogu biti nepokretna i pokretna. Za jednu kokoš

potrebno je obezbediti 20 cm duţine sedala. Drugi vaţan deo opreme ţivinarnika predstavljaju gnezda, koja

mogu biti individualna ili zajednicka. Individualna gnezda se obicno koriste u selekcijske svrhe radi kontrole

nosivosti. U proizvodnji komercijalnih jaja mnogo se cešce koriste zajednicka gnezda. Svako individualno

gnezdo je duboko 35 do 38 cm, visoko 35 cm i široko 30 cm. Obicno se više ovakvih gnezda u dve etaţe

povezuje u jedan zajednicki objekat. Zajednicka gnezda nisu spreda otvorena, vec im se ulaz i izlaz nalaze sa

strane. Sakupljanje jaja vrši se otvaranjem poklopca koji se nalazi sa strane ili odozgo. Ovakva gnezda grade se

sa duţinom od 1,5 m, a sluţe za 60 kokoši. Na jedno individualno gnezdo racuna se 4 do 5 kokoši ili oko 75

64

kokoši na 1 m2 zajednickog gnezda, pri cemu se uzima da se u gnezdima nalazi oko 24% kokoši. Hranjenje

kokoši vrši se iz hranilica koje su cilindricnog oblika ili u vidu valova. Kod njihove konstrukcije vaţno je da je

onemoguceno zagadivanje hrane ekskrementima. Hranilice su najcešce obešene i uzdignute iznad poda u visini

ramenog zgloba kokoši. Obicno se na svakih 10 do 15 kokoši racuna 1 m duţine valov-hranilice.

Snabdevanje kokoši vodom vrši se primenom automatskih pojilica razlicitog oblika. Najcešce se koriste

protocne pojilice, automatske pojilice sa ventilom, kapljaste i nipl-pojilice. Oko pojilica, kao i ispod njih,

površina mora biti drenirana, kako bi se izbeglo vlaţenje duboke prostirke.

Ako je u ţivinarniku bilo ranije ţivine, vrši se njegovo temeljno mehanicko cišcenje, sanitarno pranje i

dezinfekcija. To se odnosi na svu opremu, a posebno na hranilice i pojilice. Poţeljno je da se ţivinarnik posle

cišcenja i dezinfekcije radi biološkog odmora ostavi 10 do 20 dana prazan. Tek posle toga prelazi se na

formiranje nove duboke prostirke.

Prebacivanje podmlatka u objekte za kokoši nosilje trebalo bi da se vrši ujutru ili rano popodne kako bi

se mlade jedinke još u toku dana prilagodile na novi ambijent. Za prevoţenje podmlatka koriste se kavezi u

kojima moţe stati 20 do 30 grla. Poţeljno je što manje uznemiravanje kokoši, jer ono deluje kao stresogeni

faktor, a to se u znatnoj meri odraţava na proizvodnju jaja.

Poznato je da najveci broj jaja kokoši snesu u prvoj godini iskorišcavanja. U drugoj se broj snešenih jaja

smanjuje na 75 do 80%, a dalje proizvodnja jaja progresivno opada. To je i razlog što je u proizvodnji jaja danas

prihvaceno drţanje kokoši samo godinu dana.

Baterijski sistem drţanja kokoši

U ovom sistemu kokoši se drţe individualno ili po više njih u kavezima svrstanih u baterije, koje se

postavljaju u 2, 3 ili više redova u ţivinarniku, i to obicno svaki red sa tri ili cetiri etaţa kaveza. Ovaj sistem ima

citav niz dobrih strana, a to su: veca proizvodnja, maksimalna gustina naseljenosti kokoši po 1 m2 podne

površine, automatizacija ishrane, napajanja, sakupljanja jaja i cišcenja izmeta, manja ucestalost pojavljivanja

zaraznih i parazitskih bolesti i kanibalizma, lakše izdvajanje obolelih jedinki, dobijanje cistih jaja, povoljniji

uslovi za rad i dr.

Baterijskom nacinu drţanja ţivine stavlja se kao prigovor velika investiciona ulaganja za opremu

ţivinarnika, ali treba imati u vidu i to da je za smeštaj kokoši kod ovog sistema potreban manji broj objekata,

što ukupno posmatrano smanjuje potrebne investicije za njihovu izgradnju. Pored toga, ovom sistemu smeštaja

ozbiljni prigovori se stavljaju zbog krajnjeg ogranicenja kretanja i drugih aktivnosti kokoši nosilja, o cemu se

govori na kraju ovog poglavlja.

Ţivinarnici za smeštaj baterija grade se u osnovi po istom principu, kao i oni kod podnog sistema

drţanja ţivine. Treba voditi racuna o ravnomernom osvetljavanju baterija i kaveza u njima. Veliku paţnju treba

posvetiti i planiranju kapaciteta ventilacionih uredaja, jer je kod ovog sistema drţanja ţivine potreban znatno

veci obim ventilacije.

Raspored baterija kaveza u ţivinarniku moţe se vršiti uglavnom na dva nacina, koji omogucavaju

izuzetno veliku gustinu naseljenosti objekata. Kod toga se obicno dva reda, sastavljena od 60 i više kaveza,

naslanjaju svojom zadnjom stranom jedan na drugi cime formiraju jednu bateriju. Više ovakvih baterija reda se

u dva ili više redova sa odgovarajucim manipulativnim prolazima. Redovi baterija se mogu postavljati paralelno

sa duţim zidom ţivinarnika. Pri tome se dobija jedan centralni uzduţni i dva bocna prolaza. U drugom slucaju,

redovi baterija se mogu postavljati paralelno sa širinom ţivinarnika. Izmedu redova baterija ostavljaju se

manipulativni hodnici koji su povezani sa dva prolaza izmedu duţih zidova ţivinarnika i redova baterija.

Za baterijsko drţanje kokoši koriste se kavezi širine 35,0 do 37,5 cm, dubine 45 cm i visine 45 cm.

Kavez ima gvozdeni okvir ograden ţicom. Na dnu kaveza nalazi se koso poloţeni pod od ţice. Pod je na

zadnjem delu uzdignut od podloge 22,5 cm, a na prednjem 12,5 cm. Pod se završava 15 cm iznad kaveza i

savijen je na gore. Na taj nacin dobija se kanal koji sluţi za sakupljanje jaja. Na ovom mestu moţe da se nalazi

automatska neprekidna traka za sakupljanje jaja. Sa ove trake jaja se prebacuju u mašinu za sortiranje, a odatle

na pakovanje. Iznad kanala za sakupljanje jaja nalazi se valov za hranjenje, a iznad njega valov za napajanje.

65

Danas je usvojen princip drţanja po 2 ili 3 kokoši u jednom kavezu, što znatno smanjuje potrebne

investicije za izgradnju ovakvog sistema. U ovakve kaveze kokoši se stavljaju u starosti od 4,5 do 5 meseci i

ostaju godinu dana, kada se privode klanju. Kavezi i citav objekat moraju se posle ovakvog proizvodnog

turnusa temeljno ocistiti, oprati i dezinfikovati.

Mlade kokoši se moraju dopremiti kamionima u posebnim kavezima, odnosno gajbama direktno do

objekta. Transport 18-nedeljnih kokoši ne treba da se vrši po velikim vrucinama ili jakoj zimi. U letnjem

periodu se transport obavlja u jutarnjim casovima ili uvece po zalasku sunca. Ekstremno niske ili visoke

temperature imaju dalekoseţne negativne posledice po mlade nosilje. Kada se dovezu do objekta, kokoši se

vade iz kaveza za transport i useljavaju u kaveze objekta. Naseljavanje se vrši po spratovima paralelno, pocevši

od zadnjeg dela objekta, iskljucivo rucno. U svaki kavez u bateriji se stavlja 2-3 ili 4-5 kokoši, u zavisnosti od

tipa kaveza. U uslovima naseljenosti oko 20-25 kokoši po 1 m2 podne površine objekta (60 grla po duţnom

metru baterije), u kaveznom sistemu, nakon use-ljavanja nije moguce izvoditi bilo kakve radove, opravke ili

tehnološke zahvate, a da to nema veoma loše posledice na proizvodnju jaja.

U proizvodnji konzumnih jaja danas se koriste uglavnom trospratne baterije, mada mogu da se koriste i

druge kombinacije, cak i do 6 spratova. Pri useljavanju mora se obratiti paţnja na kondiciju i opšti utisak o

zdravstvenom stanju jedinki u jatu. Svaku kokoš koja nije postigla odgovarajucu telesnu masu (1450-1550 g)

treba izdvojiti i naseliti samo odabrane jedinke u jato.

Bez obzira na duţinu trajanja i uslove transporta, kokoši provedu nekoliko casova bez vode (hvatanje,

cekanje do utovara u kamion, prevoz i cekanje na istovar), te je davanje vode prva i najvaţnija tehnološka mera

nakon useljavanja. Ako kokoši dolaze sa podnog sistema drţanja, gde su koristile visece ili protocne pojilice,

moraju se uciti na nipl-pojilicu, što je neophodno kako ne bi usled dugog neuzimanja vode dehidrirale. Ucenje

kokoši na nipl-pojilicu traje 5-6 dana, a potrebno je proveriti svaki kavez u pogledu uzimanja vode. Ucenje se

sastoji u tome što se štapicem provucenim kroz kavez dodirne vrh nipl-pojilica, a prve kapi vode podstaknu

kokoši koje su ţedne da piju. Kada jedna kokoš pocne uzimati vodu ostale joj se vrlo brzo pridruţuju.

Visoka produktivnost linijskog hibrida je genetski uslovljena, ali dolazi do izraţaja samo ako su uslovi

drţanja, ishrane, nege i zdravlja optimalni. Zanemarivanje bilo kog od ovih faktora negativno se odraţava na

zdravstveno stanje kokoši, a svakako i na proizvodne rezultate, odnosno ekonomicnost drţanja jata.

Za postizanje odgovarajuce rentabilne proizvodnje od znacaja su pravilna ishrana i odgovarajuci

ambijentni uslovi. Od ambijentnih uslova od na-jveceg znacaja su temperatura, vlaţnost i reţim osvetljenja.

Smatra se da je optimalna temperatura u ţivinarniku za kokoši nosilje 18-22 C. U našim uslovima

problemi u vezi sa temperaturom sredine nastaju u toku letnjih meseci, kada su spoljne temperature visoke. U

tim periodima, kada je povecano odavanje telesne toplote, a uz to je i vazduh koji se ubacuje ventilacijom

topao, dolazi do povecanja ambijentne temperature, cak i do 33 C. Posledice delovanja ovih visokih

temperatura su smanjeni apetit, smanjeno konzumiranje hrane i manja proizvodnja jaja. Ljuska je cesto meka, a

procenat jaja sa slabom ljuskom naglo raste. Da bi se ublaţili negativni uticaji visokih temperatura preduzima

se: povecanje procenta proteina u smeši, davanje vitamina C nekoliko dana pred povecanje temperature,

polivanje krova hladnom vodom, odrţavanje maksimalne higijene, povecanje koeficijenta ventilacije i dr. U

uslovima naše klime, iako su letnje temperature visoke, sveţije su noci, pa su toplotni udari i štete od visokih

temperatura retke. Najveca je šteta od povecanog procenta jaja sa mekom ljuskom, koja idu u preradu ili

prodaju po niţim cenama. U našoj zemlji visoke temperature su uglavnom u julu i u prvoj polovini avgusta.

Vecinom su kratkotrajne, pa se uz odredene mere predostroţnosti mogu u znatnoj meri ublaţiti štetni efekti.

Optimalna vlaţnost za kokoši nosilje iznosi 65 do 75%. Niska vlaţnost negativno deluje na nosilje,

stvarajuci nervozu u jatu, dehidriranost nosilja, pa i smanjenje nosivosti. Prevelika vlaţnost takode ima

negativan uticaj na organizam kokoši. Pracena je nervozom nosilja, ulepljenošcu perja i opadanjem proizvodnje

jaja. Pored toga, i kod niţe i kod više vlaţnosti smanjuje se otpornost organizma, pa su prodori infekcija

olakšani.

Proizvodnja jaja je zavisna od duţine trajanja dana i izmene ritma dan-noc. Reţim osvetljenja i

mehanizam delovanja svetlosti na proizvodnju jaja kod kokoši nosilja je ranije objašnjen.

Pre nego što se nasele u proizvodne objekte kokoši nosilje moraju biti vakcinisane prema

odgovarajucem programu preventivne zaštite koji propisuje proizvodac datog hibrida. Preventivna zaštita u

66

periodu nošenja podrazumeva pravilnu is-hranu, odrţavanje maksimalne higijene u objektu, redovno napajanje

kvalitetnom i bakteriološki ispravnom vodom. U preventivnu zaštitu spada i povremeno davanje ţivini

vitaminskih preparata kroz vodu za pice.

Da bi se sprecila pojava bolesti, na farmi se redovno moraju odrţavati dezinfekcione barijere u

funkcionalnom stanju. Radnici moraju obavljati poslove u zaštitnim mantilima i gumenim cizmama. Na

najmanju mogucu meru se moraju svesti posete lica koja ne rade u ţivinarniku. Treba uvesti pravilo da u

objekat za nosilje mogu da ulaze samo zaposleni radnik i strucno osoblje, uvek i jedino u odeci i obuci koja je

prethodno dezinfikovana.

Kokoši nosilje konzumnih jaja se u proizvodnim objektima uglavnom gaje 54 nedelje, odnosno od 18.

do 72. nedelje starosti. Komercijalne nosilje danas u toku jednog proizvodnog ciklusa (jedne godine) proizvedu

280-300 jaja, uz potrošnju oko 40 kg koncentovane hrane.

Najdalje u toku 1-3 dana po završetku perioda nošenja sve izlucene kokoši moraju biti isporucene

klanici. Vadenje i stavljanje nosilja u plasticne kaveze i njihov utovar u kamione obavlja se rucno. Po

isporucivanju kokoši odmah se vrši detaljno cišcenje i sanitarno pranje objekta. Nakon toga se vrši temeljna

dezinfekcija objekta, njegovo zatvaranje i odmor u trajanju 10-20 dana. Posle isticanja perioda odmora objekat

se još jednom dezinfikuje i provetri i tek nakon toga se pocinje sa useljavanjem jata 18-nedeljnih kokoši za novi

proizvodni ciklus.

Sistemi gajenja i problemi dobrobiti ţivine

Odnos ljudi prema gajenju ţivine i naucnika u proucavanju ponašanja bitno se razlikuje od dosadašnjeg

odnosa u tom smislu prema sisarima domacih ţivotinja. Ove ptice se retko posmatraju kao jedinke, te je, cini se,

zbog toga malo naucnika opisivalo njihove više intelektualne sposobnosti. Nedovoljno poznavanje

individualnog ponašanja ţivine delom je posledica drţanja veoma velikog broja jedinki ovih ptica na jednom

mestu, delom cinjenice da se ljudi teţe poistovecuju sa pticama nego sa sisarima i, cini se, samo neznatno

objektivnih razlika u ponašanju ptica, coveka i domacih ţivotinja. Kada se individualno kokoši podvrgnu

nekom eksperimentalnom tretmanu koji zahteva proces ucenja, a ne izaziva pojavu straha, one ispune

postavljene zahteve na sasvim odgovarajuci nacin, ako su u skladu sa njihovim intelektualnim sposobnostima.

^ulne sposobnosti ţivine su veoma dobro razvijene u poredenju sa senzornim sposobnostima ljudi i sisara

domacih ţivotinja, a njihova socijalna organizacija je vrlo kompleksna i zahteva angaţovanje znacajnih

psihickih procesa, kao što su kognicija, ucenje i pamcenje, u cilju odrţavanja iste. Kokoši se za vreme mnogih

aktivnosti cesto nalaze u situacijama u kojima dominira strah od ljudi. Zbog toga farmeri nisu sposobni da

pravilno procene sloţenost ponašanja kokoši i njihovu svesnost o ţivotnoj sredini. Ovakav odnos prema

kokošima, a u slicnoj meri i prema drugoj ţivini, ima znacajan uticaj na procenu koje uslove ove vrste ptica

zahtevaju i koje veterinarske i odgajivacke tretmane one mogu podnositi. Naucnici koji su detaljno izucavali

domacu ţivinu zahtevaju da se veca paţnja posveti jedinkama ovih vrsta. Oni smatraju da je paţnja prema grupi

vec u dovoljnoj meri zastupljena. Ustanovljene su neke razlike u ponašanju izmedu divljih i odgovarajucih vrsta

domacih ptica. Naime, razlike u dozivanju, paradiranju i drugim vrstama ponašanja izmedu odgovarajucih

divljih i domacih vrsta ptica su veoma impresivne. Poznato je da moderan koncept sagledavanja pojave

rangiranja u socijalnoj grupi ţivotinja proizilazi iz radova na kokošima. Rangiranje ili hijerarhija sile kod ovih

vrsta ţivine se uspostavlja putem kljucanja.

Primeri problema ocuvanja dobrobiti ţivine, koji se navode u ovom udţbeniku, odnose se na kokoši,

zato što je najveci broj istraţivanja izvršen upravo na ovoj vrsti ptica i zato što je brojcano ona najzastupljenija.

Domaca kokoš je najzastupljenija vrsta ptice u svetu sa oko 9-10 biliona jedinki. Ona je veoma uspešna vrsta u

proizvodnji, što covek danas koristi vrlo efikasno. Medutim, postoje brojni uzroci koji narušavaju dobrobit ove

vrste ptica u toku procesa proizvodnje jaja ili mesa. Smatra se da su kokoši najcešce podvrgnute patnji u

procesu proizvodnje zbog neodgovarajucih postupaka ljudi u poredenju sa drugim vrstama ptica i sisara

domacih ţivotinja. Zbog toga je danas dobrobit kokoši veoma znacajan predmet naucnih proucavanja.

Sistemi drţanja kokoši nosilja

67

Kokoši nosilje su uglavnom gajene slobodno u svim zemljama sveta do 1950. godine. Zatvarane su u

nekim vrstama staja za vreme noci, a u toku dana omogucavano je tumaranje po dvorištima razlicitih dimenzija

ili cak i širim poljima. Nakon navedene godine usledila je promena nacina gajenja i kokoši nosilje su uglavnom

drţane u ţivinarnicima, i to najpre na dubokoj prostirci, a 10-15 godina kasnije u baterijskim kavezima pod

strogo kontrolisanim uslovima. Povecanjem efikasnosti proizvodnje, cena jaja je opala u poredenju sa drugim

vrstama namirnica, tako da su konzumenti imali znatne beneficije u finansijskom smislu. U skorašnje vreme,

medutim, beleţi se pojedinacno vracanje na slobodni sistem i modifikovani sistem grupnog stajskog gajenja

ţivine, jer deo stanovništva u mnogim zemljama, pod uticajem udruţenja za zaštitu prava ţivine, ne ţeli da

kupuje jaja koja poticu od kokoši gajenih u baterijskim kavezima.

Slobodni sistem gajenja ţivine podrazumeva pristup otvorenom prostoru (dvorištu ili polju). Kod ovog

sistema, gustina naseljenosti regulisana zakonskim propisima i u Evropskoj Uniji, iznosi 1000 kokoši/ha. Ovaj

prostor, koji omogucava 10 m2 po jedinki, slican je onome koji je korišcen u proizvodnim jedinicama pre 1950.

godine. Medutim, kod ove gustine naseljenosti nastaju problemi koji se ogledaju u velikoj stopi zagadivanja

jedinicnih površina izmetom jer se ne vrši njegovo uklanjanje. Zbog toga je Savet o dobrobiti farmskih ţivotinja

u Velikoj Britaniji preporucio maksimalnu gustinu naseljenosti 375 jedinki/ha (26,7 m2 po jedinki). Ako se

gustina naseljenosti kokoši poveca bez premeštanja na nove površine, opasnost od pojave bolesti takode raste.

Na primer, pojava infestacije helmintima i kokcidioze najmanje je 10 puta cešca u slobodnom sistemu gajenja

nego u baterijskim kavezima. U slobodnim sistemima gajenja cesto dolazi do uznemiravanja ţivine od strane

ptica grabljivica. Oba faktora, bolesti i predatore, trebalo bi uzeti u obzir kada se procenjuje stanje ugodnosti

odnosno dobrobiti ţivine. Uz to, kao što naglašavaju mnogi istraţivaci, ţivina u slobodnom sistemu gajenja nije

zašticena od delovanja ekstremnih vremenskih prilika. U toku zime, ugodnost ţivine moţe biti veoma loša u

slobodnom sistemu gajenja, zbog cega se nošenje jaja moţe znacajno smanjiti. Ako je gustina naseljenosti

velika u slobodnom sistemu gajenja opasnost prenošenja parazitskih i zaraznih bolesti putem fecesa moţe

poprimiti zabrinjavajuce razmere. Ova opasnost se moţe znatno smanjiti premeštanjem ţivine na novu

površinu. Uticaj loših vremenskih uslova moţe se smanjiti izgradnjom dobro izolovanih i ventilisanih staja.

Domaca kokoš potice od tropskih vrsta, zbog cega se u zimskim uslovima ne treba da izlaţe niskim

temperaturama i drugim spoljašnjim opasnostima. Zbog toga je potrebno da objekti koji se koriste kod

slobodnog sistema gajenja budu u celini dobro sagradeni, skoro isto kao i kod grupnog stajskog smeštaja.

Kokoši cesto same ostaju u stajama kod slobodnog sistema gajenja u toku perioda kiše, vetra i hladnoce. Loši

vremenski uslovi bi s toga trebalo da efikasno sprecavaju izlazak kokoši iz staja. Medutim, ipak je potrebno

predvideti mogucnost da se onemoguci njihov izlazak, kada se za to ukaţe potreba. Naime, najveci broj kokoši

koristi i najmanju mogucnost da šeta, leprša krilima, ceprka, kljuca ili da ispolji razne socijalne interakcije. Nisu

na raspolaganju sasvim pouzdana izucavanja koja bi pokazala cešci izbor kokoši izmedu boravka u polju i u

velikim stajama. Jasno je da se narušavanje ugodnosti kokoši moţe smanjiti na sasvim mali nivo kod slobodnog

nacina gajenja. Medutim, treba imati u vidu da se sve prednosti slobodnog sistema gajenja ţivine mogu ispoljiti

jedino ako se uz slobodno kretanje koriste dobro izgradene staje.

Baterijski sistem drţanja ţivine

Korišcenje redova kaveza za kokoši u stajama, gde su mikroklimatski uslovi u velikoj meri kontrolisani,

pocelo je u SAD u 1930. godini. Redovi kaveza nazvani su baterije kaveza i termin baterijski kavezi postepeno

je ušao u širu primenu, kako se sistem razvijao. Moderni baterijski sistemi omogucavaju potpuno odvajanje

ţivine od njihovog fecesa, što ima velike prednosti kada je u pitanju kontrola zaraznih i parazitskih bolesti.

Feces se moţe uklanjati pokretnom trakom ispod kaveza ili moţe upadati direktno, odnosno preko deflektora

(skretaca), u sabirnu jamu. Dalje smanjenje ucestalosti pojave bolesti posledica je primene principa „‟all-in all-

out‟‟ u sistemu gajenja. Kokoši se uvode u ciste prazne staje neposredno pre pronošenja, a sve se uklanjaju u

starosti od oko 72 nedelje. U evropskim zemljama se u kavezima cesto drţi 5 kokoši, a u zemljama Severne

Amerike cak i više. Zbog toga što je broj jedinki koji medusobno kontaktira u ovom sistemu ogranicen,

prenošenje bolesti je dodatno limitirano. Srednja temperatura, vlaţnost i ventilacija u staji se mogu kontrolisati

68

uz veliku preciznost. Voda je uglavnom kontinuirano na raspolaganju putem pojilica, a hrana se daje redovno

obicno automatski korišcenjem sistema pokretne trake ili lanca. Medikacija se sprovodi putem hrane, vode ili

finog spreja kapljica. Manja ucestalost pojave bolesti, dobri mikroklimatski uslovi, konstantna mogucnost

korišcenja vode i redovno snabdevanje kvantitativno i kvalitativno izbalansiranom hranom su veoma znacajne

prednosti baterijskog sistema gajenja u odrţanju dobre ugodnosti kokoši. Medutim, u istom sistemu, pored ovih

nesumnjivih prednosti, postoji i niz nedostataka.

Automatski sistemi napajanja, ishrane i regulisanja mikroklimatskih uslova mogu cesto iz raznih razloga

zatajiti. Pojilice mogu biti blokirane, konvejeri hrane mogu zatajiti u prenošenju hrane do nekih kaveza, sistemi

ventilacije i grejanja mogu prestati da funkcionišu efikasno. U svakoj od ovih situacija, kao i kod pojave bolesti

ili zaplitanja u ţicanu mreţu, zahteva se primena alarmnih sistema i paţljivo nadgledanje. Nadgledanje ţivine u

mnogim baterijskim kavezima je relativno lako. Dobri odgajivaci mogu redovno nadgledati sve jedinke u

baterijskim stajama i blagovremeno identifikovati neki izraţeniji problem ugodnosti. Dobro je poznato,

medutim, da je preglednost jedinki u donjim redovima kaveza manja, jer ih odgajivaci ne mogu nadgledati bez

saginjanja. Medutim, pojedini istraţivaci smatraju da donji redovi kaveza ne bi trebalo da budu malo odnosno

površno nadgledani, ako se ima u vidu da postoje mnogi nacini postavljanja kaveza, a neki od njih dozvoljavaju

nadgledanje svih kaveza u sasvim prihvatljivoj meri. Druga opasnost za ugodnost ţivine, koja predstavlja

potencijalnu pretnju kod svih staja, je izbijanje poţara. Generalno, kokoši treba da se drţe na takav nacin da se

mogu brzo evakuisati iz staja u slucaju izbijanja poţara. Na primer, u slucaju izbijanja poţara potreban je

veoma dug period vremena za otvaranje svih kaveza u baterijskim stajama sa 100000 jedinki. Pored toga,

jedinke koje borave u kavezima u dugom periodu vremena rado ih ne napuštaju. To predstavlja ozbiljan

nedostatak ovog sistema gajenja, s obzirom da danas cesto postoji opasnost od izbijanja poţara u baterijskim

stajama. Alarmi i sistemi gašenja mogu pomoci u smanjenju šteta od ovog rizika, ali to još uvek ostaje ozbiljan

problem.

Mnogi od problema koji nastaju kod kokoši u baterijskim kavezima su posledica aktivnosti koje one ne

mogu da ispolje. One se ne mogu slobodno kretati, mahati krilima, sedeti, graditi gnezda pre nošenja jaja,

ceprkati za hranom, perušati se u prašini ili kljucati po zemljištu. Posledice ovih ogranicenja su pojave

frustracija, medusobnog kljucanja i nekih abnormalnosti u rastu i obliku tela kokoši.

Slobodno drţane kokoši znatno više šetaju nego kokoši koje se drţe u kavezima ili u grupama na

ţicanom podu. Mahanje krilima u kavezima je potpuno spreceno, a postoje i znatna ogranicenja u ukupnom

ispoljavanju komfornog ponašanja u poredenju sa grupnim i slobodnim drţanjem ţivine. Baterijski kavezi

pruţaju malo prostora za ceprkanje nogama ili cišcenja kljunom. Nisu poznate sve pojedinosti o neposrednim

efektima ogranicenog kretanja na organizam ptica. Da bi se sagledali neposredni efekti bilo koje vrste

ogranicenja koriste se testovi uskracivanja i sagledavanja obavljene aktivnosti posle razlicitih perioda trajanja

uskracivanja iste. Na primer, kolicina popijene vode moţe se meriti posle razlicitih perioda uskracivanja vode.

Posle premeštanja iz baterijskih kaveza na vece površine, kokoši u znatnoj meri ispoljavaju lepršanje krilima, i

to srazmerno duţini perioda gajenja u kavezima. Jasno je da lepršanje krilima nastaje zbog prisutnog problema

u ugodnosti, ali je teško, samo na osnovu duţine ispoljavanja, zakljuciti koliko je ovaj problem izraţen.

Dugotrajno uskracivanje kretanja se odraţava na kostima i mišicima ţivine. Ptice u kavezima imaju

manju masu i vecu lomljivost kostiju od ptica koje imaju više slobode u kretanju, a cešce se javlja i hromost kod

ptica u kavezu. Pojava osteomalacije i osteoporoze je znacajno ucestalija kod ţivine u kavezima nego kod

ţivine koja se gaji grupno na podnom ili u potpuno slobodnom sistemu. Sugeriše se da se i slabost mišica

znatno cešce javlja kod ţivine u kavezima. Razlike u nekim osobinama mišica ţivine u razlicitim sistemima

gajenja su jasne na osnovu izucavanja kvaliteta mesa, ali to ne mora obavezno da pruţa informacije o stanju

njihove ugodnosti. Verovatno su najznacajniji dokazi loše ugodnosti pojave slomljenih kostiju koje se otkrivaju

na klanju. U jednom istraţivanju je ustanovljeno da se prelomi krilnih kostiju rede javljaju kod kokoši koje se

slobodno krecu (0,5%) u odnosu na kokoši u kavezima (6,5%). Pored toga, u kavezima se kod sledecih 9,5%

kokoši ustanovljava prelom kostiju posle klanja. U Velikoj Britaniji je ustanovljen prelom kostiju kod 29%

kokoši u baterijskim kavezima. Vadenje kokoši iz kaveza i vešanje na liniji klanja su oznaceni kao postupci koji

najcešce dovode do povreda. Kokoši iz kaveza su znatno manje aktivne od kokoši koje koriste sistem sa

sedalima ili Elsonov terasni sistem. Zbog toga je otpor lomljenju humerusa i tibije kod kokoši iz kaveza manji.

69

Kretanje je u korelaciji sa debljinom i cvrstinom kostiju kod kokoši, uostalom kao i kod drugih ţivotinja. Nije

poznato u kojoj meri je potpuno ograniceno kretanje povezano sa pojavama osteomalacije i osteoporoze, ali

nema sumnje da prelome kostiju prati snaţan bol. Sve što dovodi do pojave preloma kostiju predstavlja izrazit

problem za dobrobit. Hvatanje i transport ţivine su najizrazitiji primeri u tom pogledu. Oni nisu isti problem

kod ţivine koja se slobodno krece i one koja se nalazi u kavezima. Jasno je da postoji potreba za neke bitne

promene u drţanju, a narocito u nacinu hvatanja ţivine, ako se ţeli da izbegne ucestala pojava preloma nogu.

Kokoši koriste sedala ako su im na raspolaganju, narocito nocu, kada one cesto sede zajedno blizu jedna

drugoj. Kada se obezbede sedala na nekoliko nivoa, kokoši biraju sedala koja se nalaze visoko iznad poda, ali

one koriste i niţa sedala. Stepen uznemirenosti se smanjuje ako kokoši mogu da koriste sedala, a obezbedenje

sedala doprinosi i povecanju cvrstine kostiju nogu. Izbor vecine kokoši sugeriše da je obezbedenje sedala

neophodno za poboljšanje dobrobiti.

^injenica da kokoši iz slobodnog sistema gajenja koriste znatne površine za šetanje u dobrim

vremenskim uslovima je dokaz za radiji izbor vecih u odnosu na manje prostore, ali kokoši ne koriste uvek

dosledno vece prostore, vec to cine povremeno. Ako se kokošima iz baterijskih kaveza pruţi mogucnost izbora

izmedu ostajanja u kavezima ili kretanja, one posle perioda u trajanju od 4 casa, u kome uglavnom ostaju u

kavezima, izlaze i kasnije se odlucuju za kretanje. Kokoši koje su drţe napolju uvek biraju prostranije površine.

Potrebno je uvek vršiti detaljnu analizu svakog izbora, kao što je slucaj sa izborom izmedu kaveza i slobodnog

kretanja. Mada u kavezima imaju na raspolaganju hranu i u njima su blizu drugih jedinki kokoši, na primer,

najveci deo vremena koriste za slobodno kretanje.

Domace kokoši grade i pretraţuju gnezdo, a pokazuju i druga ponašanja pre nošenja jaja kao i mlade

divlje kokoši. Kokošima u kavezima ne stoji na raspolaganju materijal za pravljenje gnezda i mirno tamno

mesto na kome bi leţale. One cesto guraju na stranu zamišljeni materijal od planiranog mesta za nošenje jaja.

Mada je jasno ustanovljeno da tamno mesto nije neophodno, postoje raznovrsni dokazi o pojavi frustracije kod

kokoši u kavezima, u kojima tamno mesto ne postoji. Koncentracija kortikosterona se povecava pre samog

nošenja jaja bez obzira da li postoji gnezdo ili ne, što sugeriše da je to povecanje verovatno posledica pripreme

za nošenje jaja. Kokoši se karakteristicno oglašavaju neposredno pre nošenja jaja u vidu kokodakanja. Intenzitet

oglašavanja je tri puta snaţniji ako se kokoši nalaze u baterijskim kavezima. Ovo moţe da ukazuje na vecu

frustraciju, ali najjasniji indikator ponašanja pre nošenja jaja je stereotipno kretanje. U vreme kada bi normalno

trebalo da se gradi gnezdo kokoši šetaju tamo-amo po kavezu ponavljajuci putanju kretanja.

Drugi nedostatak baterijskih kaveza koji sprecava izraţavanje normalnog ponašanja je ţicani pod.

Kokoši u kavezima ne mogu ceprkati po tlu i traţiti hranu, kao i perušati se u prašini. Kod kokoši je izucavana

ucestalost biranja poda od razlicitih vrsta metala. Takode je kod iste vrste ispitivan izbor poda od ţicane mreţe i

poda sa prostirkom. Ako kokoši mogu da biraju izmedu dva kaveza sa prethodnim podovima one cešce biraju

kavez sa prostirkom, ali koriste oba ako im stoje na raspolaganju. Podove sa prostirkom obicno biraju

neposredno pre i u toku nošenja jaja i zbog toga najveci broj jaja se snese na prostirci. Kokoši radije ulaze u

veoma male kaveze sa prostirkom nego u znatno vece sa ţicanom mreţom. Kokoši kojima je uskracena hrana,

medutim, radije biraju kaveze sa ţicanim podom u kojima se nalazi hrana nego kaveze sa prostirkom bez hrane.

Ako se skrati vreme za hranu u kavezima i stavi na raspolaganje pod sa prostirkom one biraju kavez i hranu.

Ova izucavanja obezbeduju informacije o stepenu izbora kokoši kada je u pitanju pod sa prostirkom, ali ona

zahtevaju kombinovanje sa uticajima uskracivanja prostirke. Zbog uskracenog perušanja u prašini u kavezima

se javlja abnormalno ponašanje u vidu pokušaja perušanja u hrani ili pokreta perušanja u vazduhu kaveza. Ako

se posle drţanja u kavezima, kokošima stavi na raspolaganje prašina za perušanje one izraţavaju ponašanje

perušanja u prašini srazmerno trajanju vremena uskracivanja.

Kokoši provode mnogo vremena na pretraţivanje njihove okoline, što se obavlja putem kljucanja

predmeta. Njihov kljun je bogato snabdeven senzornim receptorima. Ţivina u kavezima ima malo mogucnosti

za ispoljavanje kljucanja. Ponašanje u vidu kljucanja ne javlja se samo radi traţenja hrane. Izvesne stereotipije u

vidu kljucanja su takode ustanovljene kod ţivine u kavezima. ^injenica da se kljucanje ne vrši samo zbog

traţenja hrane dokazana je nalazima da ptice kljucaju po okolini iako im hrana stoji na raspolaganju. Kokoši u

kavezima ponekad perzistentno kljucaju predmete, perje i kloaku. Sugeriše se da je glavni razlog kljucanja perja

u baterijskim kavezima to što kokoši nemaju na raspolaganju druge stvari na kojima bi ispoljile ovo ponašanje.

70

Kljucanje perja se javlja znatno cešce posle hranjenja i nošenja jaja. Ovo ponašanje je znatno ucestalije ako se

hrana ogranici, ako se daje peletirana hrana, ako je intenzitet svetlosti veliki i ako je pod napravljen od ţice.

Gubitak perja vodi gubitku toplote i povecanju konzumiranja hrane narocito pre mitarenja. Kanibalizam,

odnosno kljucanje koje se snaţno ispoljava, pocinje kod mladih kokoši u vidu kljucanja kloake i izazivanja

ozbiljnih povreda, pa cak i uginuca. Takvo kljucanje i agresivni napadi na druge jedinke uglavnom ne

predstavljaju ozbiljan problem u baterijskim kavezima, verovatno zato što su jedinke u proseku starije i suviše

dugo zajedno da bi ispoljile potpuno agresivno ponašanje. Medusobno napadanje ţivine zavisi i od raspoloţive

površine (vece je kod 824 cm2 nego kod 412 cm

2, 1442 cm

2 i 2888 cm

2 po jedinki).

Nekontrolisan rast kljuna i kandţi kod ţivine moţe biti problem u baterijskim kavezima. Ako ne postoji

mogucnost da ih ţivina pohaba, kljun i kandţe mogu rasti do velicine koja ih ozbiljno deformiše. Obezbedenje

abrazivnih traka u kavezima moţe rešiti ovaj problem. Mnoge druge povrede i deformiteti mogu se ispraviti

poboljšanjem oblika, odnosno dizajna kaveza. Vršena su istraţivanja takvih problema i sacinjene preporuke

kako ih treba rešiti. Ţivina se uplice u ţicanu mreţu kaveza proturanjem glave ili vrata (29%), tela ili krila

(28%), prsti ili kandţi (15%), skocnih zglobova (13%) ili nekog drugog dela tela. Najcešce mesto upadanja

ţivine je praznina izmedu deflektora izmeta i branika jaja. Drugo cesto mesto uplitanja ţivine je prednji zid

kaveza. Takva upadanja odnosno uplitanja koja ocigledno remete dobrobit, a ponekad dovode i do uginuca,

trebalo bi minimizirati uprošcavanjem prednje strane kaveza, na primer, korišcenjem horizontalnih, a ne

vertikalnih rešetki, korišcenjem deflektora izmeta bez praznine ili bez velike praznine u odnosu na postrane

delove kaveza, korišcenjem ţicanih mreţa ne vecih od 25 x 35 mm i izbegavanjem korišcenja kaveza koji imaju

oštre ivice izmedu strana i poda kaveza. Strmi podovi, na primer, sa nagibom od 23% dovode do visokog nivoa

deformiteta nogu zbog klizanja i upadanja u ţicanu mreţu poda, što se moţe izbeci, ako se koristi nagib ne veci

od 12%. Pojava deformiteta moţe se znatno smanjiti obezbedenjem sedala u kavezima. U kavezima od ţicane

mreţe cesto nastaje habanje perja. Postavljanje punih zidova smanjuje habanje perja za 15%.

Korišcenje duboke prostirke, prostirke od

slame i sistema sa sedalima

Sistemi sa dubokom prostirkom, u kojima se veliki broj kokoši gaji zajedno na istoj vrsti prostirke, ili

delom na letvicama, u stajama sa mnogo boksova gnezda, su bili veoma rašireni u svetu ranih šezdesetih

godina. Površina poda po jednoj kokoši je bila najcešce 0,18 m2 za teške rase i 0,14 m

2 za lake, ako su

obezbedene letvice i 0,27-0,36 m2 ako ne postoje letvice. Ova gustina naseljenosti je slicna velicini od 0,18-0,27

m2 površine po ţivini u baterijskim stajama u celini. U sistemu sa dubokom prostirkom, medutim, ţivina ima na

raspolaganju najveci deo raspoloţivog prostora u staji. Sistem sa dubokom prostirkom je raširen u celom svetu

za gajenje ţivine i on je ge-neralno prihvatljiv za industrijsku proizvodnju u ţivinarstvu, izuzimajuci poteškoce

u sakupljanju jaja, koje se ne javljaju u baterijskim stajama. U Holandiji 15% jaja dolazi iz sistema gajenja sa

dubokom prostirkom i ona se prodaju 9-23% skuplje nego jaja koja poticu iz baterijskih kaveza.

Sistem sa sedalima se razvio iz sistema sa dubokom prostirkom, i u njemu ţivina nije uvek direktno na

podu, vec se povremeno nalazi na nizu sedala razlicite visine u staji. Jedan problem koji se javlja u stajama sa

mnogo sedala odnosi se na to da neke mlade jedinke koje su dopremljene u staju ne koriste sedala. Ustanovljeno

je, medutim, da je korišcenje sedala uglavnom univerzalno, ako su sedala na raspolaganju kokošima od ranog

uzrasta. Treci sistem ovog opšteg tipa je pokriveni pod sa slamom. Ovaj sistem je jeftin za gradnju i u njemu se

moţe smestiti oko 200 kokoši, uz 0,27 m2

po kokoši, na slami dubokoj 30 cm. U svakom od ovih sistema kokoši

imaju znatnu slobodu kretanja, mada u njima postoje izvesna socijalna ogranicenja. Moguce je ispoljavanje

razlicitih normalnih aktivnosti, a kljucanje perja je retko. Postoje, medutim, neki problemi dobrobiti koji nastaju

usled toga što je moguca veca pojava zaraznih i parazitskih bolesti. Agresivnost pojedinih kokoši moţe izazvati

znatne povrede kod manjeg broja kokoši. Dobri odgajivaci treba da identifikuju kokoši sa problemima zdravlja i

blagovremeno ih odvoje od grupe. Glavni ekonomski problem predstavlja to što neke jedinke ne nose jaja u

boksovima koji sluţe kao gnezda tako da je njihova jaja teško naci u prostirci, a cesto su i u znatnoj meri

zaprljana. Neka automatizacija sakupljanja jaja iz boksova koji sluţe kao gnezda je moguca ali, generalno,

sakupljanje jaja je znatno teţe nego u baterijskim kavezima.

71

Modifikovani kavezi

Neke modifikacije baterijskih kaveza koje sma-njuju pojavu povreda ali ne daju ţivini više slobode u

ispoljavanju normalnog ponašanja pomenute su ranije. Postavljanje sedala u baterijskim kavezima takode je

razmatrano. Dodatni prostor za ispo-ljavanje ceprkanja i lepršanja krila ţivine treba obezbediti u

modifikovanim, odnosno vecim kavezima sa podovima koji su malo prostraniji nego u konvencionalnim

kavezima. Obezbedenje ukalupljenih mesta za gnezda izgleda da je od velikog znacaja, ali moglo bi da bude

teško obezbedenje materijala za gnezda. Medutim, postoje mogucnosti za modifikaciju kaveza koji mogu

doprineti poboljšanju dobrobiti. Konstruisani su kavezi koji omogucavaju izbegavanje kljucanja, buduci da je

osnovni problem kokoši u baterijskim kavezima nedostatak prostora koji omogucava da se izbegne medusobno

kljucanje. Konstrukcija ovakvih kaveza unapredena je u Holandiji. Ovi kavezi sluţe za smeštaj oko 20 kokoši u

dva nivoa, imaju gnezda, sedala i prostor sa peskom za perušanje. Prakticni nedostaci ovih kaveza manifestuju

se velikim brojem razbijenih i zaprljanih jaja i poteškocama oko njihovog sakupljanja. Problemi dobrobiti

egzistiraju kod nekih individua koje ne mogu da pronadu pojilice u obliku nipla ili koje napadaju druge jedinke.

Inspekcija ţivine u ovim kavezima je cesto sasvim oteţana i svi problemi dobrobiti ţivine se ne mogu uvek i na

vreme otkriti.

Veliki kavezni sistemi i dobrobit kokoši nosilja

Izmedu kaveza koji omogucavaju izvesno kretanje i staja sa sedalima nalaze se avijari, volijeri, štale

volijera i etaţni volijeri, Hans Kierove jedinice i vezane ţicane podne jedinice. Avijari i volijeri poseduju

dodatni pod od ţice ili tankih letvica, duţinske hranilice i pojilice, kao i gnezda u obliku boksa na podu. Stariji

avijari, kao na primer, oni u Velikoj Britaniji, su imali velike probleme zbog pojave agresivnosti kod kokoši, ali

noviji, koji su konstruisani u Švajcarskoj, imaju poboljšanja u pogledu toga. U švajcarskim etaţnim volijerima,

holandskim vezanim ţicanim podnim jedinicama i danskim Hans Kierovim sistemima javlja se manji nivo

agresivnog ponašanja medu jedinkama. U svakom avijaru na raspolaganju je najmanje 14 cm sedala po jedinki.

Švajcarski etaţni volijeri su komercijalno raspoloţivi sa 590 cm2 podne površine po jedinki, mada mnogi autori

preporucuju 1000 cm2. Hans Kierov sistem ima 7 m

2 ţicane podne površine sa nagibom i brojna sedala na visini

od 5 cm. U jedinici u kojoj se nalazi 75 kokoši na raspolaganju je peskom pokrivena površina, koja iznosi 20%

od ukupne podne površine. Ova površina se otvara samo popodne, a odvojena je elektricno kontrolisanim

pregradnim kapcima. Kljucanje perja i druga agresivna ponašanja su veoma malo zastupljena u ovom sistemu.

U avijarijima, i drugim grupnim stajskim sistemima, pojava agresivnih ponašanja se moţe smanjiti

obezbedenjem uniformnog osvetljenja bez svetlijih prostora, u kojima se kokoši sakupljaju i medusobno

kljucaju. Takode je znacajno da ne postoje oštri uglovi u kavezima koji bi dozvoljavali zaglavljivanje. U svim

ovim sistemima postoji kontakt sa izmetom, zbog cega je rizik od pojave kokcidioze znatno veci. Neki od ovih

sistema omogucavaju korišcenje traka, koje izbacuju feces i drţe niţi nivo vlaţnosti u objektima.

Sistemi smeštaja, dobrobit i ekonomska osnova

Dobrobit ţivine u higijenskim stajama sa sedalima, prostranijim kavezima i avijarima je bolja nego u

baterijskim kavezima. Medutim, dobrobit jedinki koje se cesto ometaju od drugih ili koje oboljevaju u ovim

sistemima je lošija nego kod ţivine u baterijskim kavezima. Savremeni razvoj u mnogim evropskim zemljama

cini mogucim da ce neki od brojnih grupnih stajskih sistema biti uskoro sasvim prihvatljivi u prakticnom smislu

i u pogledu dobrobiti. Pri tome treba imati u vidu da ako jedan sistem duplira cenu jaja nema šanse da se

prihvati, jer ce samo mali broj ljudi kupovati ta jaja. Ako, medutim, postoji malo uvecanje cene jaja, onda se

72

prodaja jaja nece smanjiti, farmeri mogu ekonomski opstati, a dobrobit ţivine ce se znatno poboljšati. U tabeli 1

prikazani su dodatni troškovi proizvodnje jaja u razlicitim sistemima gajenja prema Elsonu (1985).

Tabela 1. Troškovi proizvodnje jaja u razlicitim sistemima gajenja (Elson, 1985)

Sistem Prostor* Troškovi,%

Kavezi za nosilje 450 cm2/jedinka 100

Kavezi za nosilje 560 cm2/jedinka 105

Kavezi za nosilje 750 cm2/jedinka 115

Kavezi za nosilje 450 cm2/jedinka + sedalo 100

Kavezi za nosilje 450 cm2/jedinka + sedalo + gnezdo 102

Plitki kavezi za nosilje 450 cm2/jedinka 102

Kavezi koji omogucavaju bekstvo, 2 reda 110

Avijari 10-12 jedinki/m2 115

Avijari, staje sa sedalima i više povezane

površine

20 jedinki/m2 105-108

Staje sa dubokom prostirkom 7-10 jedinki/m2 118

Slamena polja 3 jedinke/m2 130

Poluintenzivni 1000 jedinki/m2 135 (140

b)

Slobodni sistem 400 jedinki/m2 150 (170

b)

*Prostor oznacava: u kavezima podnu površinu kaveza, u stajama podnu površinu staja, u ekstenzivnim

sistemima površinu zemljišta bukljucuje i zakupninu zemljišta

U osnovi postepene promene sistema gajenja ţivine u Evropi povecavaju cenu jaja do 15% što ne utice

bitnije na prihode farmera. Prelazak na gajenje u avijarima, prostranijim kavezima ili u stajama sa sedalima je

prihvatljiv-kada je u pitanju dobrobit ţivine, jer se pojava agresivnosti znatno smanjuje. Ako to nije moguce

prošireni kavezi sa 4 ili 5 je-dinki sledeca je najbolja alternativa u pogledu dobrobiti.

Gajenje i dobrobit tovnih pilica

U literaturi postoji mali broj podataka o dobrobiti brojlerskih pilica. Gajenje brojlera je masovno tako da

svaki problem dobrobiti ukljucuje mnogo individua.

Moderni hibridi brojlera rastu veoma brzo i na-jveci broj se danas ekonomski iskorišcava sa 7 nedelja

starosti, za koji period vremena se postiţe telesna masa od 1,5-2,0 kg. Tipicna staja za brojlere je slicna staji za

kokoši nosilje sa dubokom prostirkom. To je pravougaona staja širine 20 m sa dobrim ventilacionim i

temperaturnim kontrolnim sistemima. Pre useljavanja pilica ocišceni pod se pokriva prostirkom od drvene

strugotine ili slame debljine oko 15 cm. Jednodnevni pilici se nase-ljavaju u staju u gustini koja ce na kraju

perioda tova iznositi 34 kg/m2. Tipican broj brojlera u stajama je 10000-20000. Na pocetku perioda tova pilici

imaju na raspolaganju izobilje prostora, ali na kraju 7. nedelje staje postaju prenaseljene. Iako predstavlja

evidentan problem, malo se zna o efektima takvog nagomilavanja brojlera po jedinici površine.

Glavni problem kod sistema gajenja brojlera na dubokoj prostirci sastoji se u tome što je na jednom

mestu prisutan veliki broj pilica, zbog cega je mala mogucnost nadgledanja, tako da se slabi, povredeni ili

bolesni pilici cesto ne otkrivaju na vreme. Veliki broj ovih pilica uginjava i njihova tela ostaju u prostirci.

Slabije jedinke uginjavaju zbog gaţenja u borbi za prostor i hranu, narocito kada se gustina naseljenosti

pribliţava krajnjem nivou od 34 kg mase ţivine po 1 m2. Ako se to ima u vidu, bile bi poţeljne promene u broju

jedinki gajenih u jednoj staji i u dizajnu staje, koje omogucavaju nadgledanje. Druga negativna strana kod

gajenja velikog broja pilica u jednoj staji dolazi do izraţaja kod naglih plašenja i pojave ponašanja u vidu

histerije. Ako se uplaše, mnoge jedinke se krecu brzo do kraja staje, gde se nagomilavaju i medusobno gnjece

73

do povreda, pa i uginuca. Pojava histerije se moţe smanjiti kontinuiranim dobrim gajenjem, a negativni efekti u

vidu gaţenja ako se postave pregrade u staji.

Brzi rast brojlera nije ravnomeran u svim delovima njihovog tela. Naime, mišici rastu veoma brzo, a

kosti, narocito kosti nogu, rastu sporije. Kao posledica toga, noge ne mogu da izdrţe masu tela pri kraju tova.

Tada postoji mogucnost da slabije jedinke budu zgaţene ili da se kontakt njihovog tela sa prostirkom

prolongira. Fekalne materije se nagomilavaju veoma brzo u brojlerskim stajama, tako da se prostirka sasvim

pokriva fecesom pri kraju perioda tova. Feces i njegovi razgradni produkti imaju iritativni efekat na koţu, tako

da brojleri koji duţe sede na podu, imaju oštecene grudi i noge, što se manifestuje u vidu pojave zapaljenja

mišica i koţe grudi i skocnih zglobova. Ova zapaljenja mogu biti veoma raširena u brojlerskim jedinicama, a

najcešce postaju vidljiva na klanici. Jedna od posledica toga je da su noge brojlera krace, a druga da se one

moraju da odseku bliţe telu prilikom klanja. Na taj nacin se cesto ne uocavaju promene na zglobovima i ne

sagledava narušena dobrobit brojlera tokom ţivota. Sledeca posledica svega toga je da su mnogi trupovi brojlera

degradirani do te mere da se ne mogu da koriste za dalju obradu. Ocigledno je da ove ozbiljne promene na koţi

i zglobovima nogu mogu imati znatan uticaj na dobrobit ţivine, zbog cega je potrebno menjati nacin gajenja ili

rasu ţivine. Selekcija treba da pospeši brţi rast nogu ili da smanji brzinu rasta mišica. U svakom slucaju

brojlere ne bi trebalo drţati na fecesom pokrivenoj prostirci, jer se time znatno remeti njihova dobrobit.

Veoma malo brojlera se gaji na neki drugi nacin, iako postoji nekoliko tipova slobodnih sistema. U

Francuskoj etiketa prirodno proizvedene hrane daje se samo slobodno gajenim pilicima, a izucavanja takvih

sistema gajenja danas se vrše u Velikoj Britaniji i drugim razvijenim zemljama. Razliciti hibridi i linije se

ispituju u pogledu podesnosti za slobodni sistem gajenja.

Operativni zahvati, hvatanje i transport ţivine

Kod pilica koji se gaje grupno sprovodi se odsecanje kljuna, jer se ponekad javlja izraţeno kljucanje, i

zbog toga nastaju brojne povrede ili cak i uginuca. Postupak odsecanja kljuna ukljucuje stavljanje kljuna pileta

u rezac, koji odseca jednu trecinu duţine kljuna pomocu zagrejanog seciva, koje takode kauterizuje patrljak.

Ranije se smatralo da je uklonjeni deo kljuna samo roţni materijal bez nervnih završetaka i da ţivina ne

oseti bol pri secenju ili nešto kasnije. To je u svakom slucaju bilo pogrešno shvatanje, što je dokazano brojnim

histološkim izucavanjima. Kljun pilica ima mnoga Herbstova i Merkelova telašca, koja su senzorni receptori, i

mnogo slobodnih nervnih završetaka, u delu koji se odseca. Odsecanje dela kljuna izaziva neregenerativni

gubitak senzitivnosti dodira i osecaja toplote. Dokazano je da oţiljno tkivo ostaje na kraju patrljka i da se neke

dermalne i nervne strukture ipak regenerišu u oţiljnom tkivu. Ošteceni nervi se razvijaju u neuromasi, koja

nastavlja da raste najmanje 10 nedelja posle operativnog zahvata. Generalno, neuromasa je osetljiva na bol, tako

da pilici dugo pate posle secenja kljuna. Registruju se elektricni impulsi na primarnim aferentnim vlaknima,

koja poticu od regenerisanih nerava u neuromasi. Da brojleri pate i da je njihova dobrobit ugroţena pokazuje

abnormalna spontana aktivnost regenerisanih nerava. Izucavanja ponašanja pri konzumiranju hrane i broja belih

krvnih zrnaca posle secenja kljuna potvrduju ovaj zakljucak.

Pilici se veoma uznemiravaju pri neposrednom kontaktu sa ljudima i ţivotinjama. Ne iznenaduje stoga,

da hvatanje, koje prethodi transportu, ima znatan uticaj na dobrobit ţivine. Nacin hvatanja zavisi od uslova

gajenja ţivine, ali se uobicajeno sastoji od naglog hvatanja jedne ili više jedinki i stavljanja u plasticne kaveze,

korpe ili gajbe. Ove korpe se pakuju u prevozna sredstva, a primaju oko 15 jedinki. Ako se kokoši nalaze u

baterijskim kavezima najpre se oni otvaraju, hvata se jedna ili više kokoši za noge, izvlace se iz kaveza, dodaju

se drugoj osobi-koja drţi 2 do 5 kokoši u svakoj ruci i nosi ih do izlaznih vrata staje, gde stoji prevozno sredstvo

i najzad se kokoši trpaju u korpe za transport. Kao što je ranije pomenuto, takvo hvatanje vrlo cesto prati pojava

preloma kostiju, narocito kada je u pitanju ţivina iz baterijskih kaveza.

Uticaj grubog hvatanja na dobrobit kokoši pre transporta moţe se pratiti preko reakcije adrenalne ţlezde

i drugih stresnih reakcija. U izucavanjima u kojima je umereni postupak pri hvatanju uporedivan sa grubim,

ustanovljeno je da je koncentracija kortikosterona u plazmi znatno veca posle grubog postupka (1,45 ng/ml i

4,30 ng/ml, redom). Povecanje koncentracije kortikosterona posle grubog utovara ukazuje na stresnu reakciju.

74

Transport u kamionu u trajanju od jednog casa dovodi do manjeg povecanja koncentracije kortikosterona nego

grubi postupci pri utovaru. Postupci pri utovaru i sam transport dovode do povecanja koncentracije

kortikosterona, glukoze i hipotalamusnog noradrenalina u krvnoj plazmi. Uticaji transporta na ţivinu i fizickih

faktora tokom transporta detaljno su opisani ranije. Koncentracija glukoze se povecava nakon sekrecije

kortikosterona, ali to povecanje nije znatno zbog toga što se ona troši tokom transporta. Noradrenalin je

neurotransmiter koji se troši tokom hvatanja i transporta. Izucavanja pokazuju da hvatanje kokoši ima veci

adverzivni efekat na dobrobit od kratkotrajnog transporta. Duţetrajniji transport moţe stvoriti znatne probleme.

Brojleri se transportuju dva puta tokom ţivota. Prvi put transport se vrši u veoma mladom uzrastu, kao

jednodnevni pilici, a drugi put posle tova kada se odvoze na klanicu. Pored kokoši transportuju se i curke i

patke. Novoizleţeni pilici zahtevaju odredene fizicke uslove, narocito kada je u pitanju temperatura. Malo je

podataka o problemima dobrobiti kod jednodnevnih pilica, koji nastaju tokom transporta. Kada brojleri dostignu

telesnu masu oko 2 kg sakupljaju se u stajama, hvataju, stavljaju u korpe, transportuju do klanice, iznose iz

korpi, ucvršcuju na karike, omamljuju udarcem i kolju. Fizicki uslovi tokom transporta su veoma znacajni za

dobrobit brojlera, cak i ukoliko su oni odgovarajuci mogu nastati problemi u vidu preloma nogu, podliva krvi ili

smanjenja kvaliteta mesa. Loš kvalitet mesa je cesto u korelaciji sa preţivljenim stresnim reakcijama i

abnormalnog ponašanja u toku nekoliko casova koji prethode klanju. Duţetrajniji transporti i duga cekanja pre

klanja imaju znatan adverzivni efekat na kvalitet mesa.

Postoji niz fizioloških reakcija organizma na hvatanje i transport. Ustanovljeno je da ţivina pre

transporta ima nivo kortikosterona 1,0-1,6 ng/ml, dok se koncentracija istog hormona posle hvatanja i

transporta, u trajanju od 2 casa, povecava na 4,5 ng/ml, a posle transporta u trajanju od 4 casa na 5,5 ng/ml u

krvi. Pri uobicajenoj proceduri u kojoj grupa radnika ulazi u staju i hvata brojlere za noge dolazi do znatne

reakcije njihovog organizma. Hvatanje se moţe vršiti pomocu mašina koje poseduju rotirajuce gume za

saterivanje brojlera na traku i dalje u korpu. Brojleri sakupljani na ovaj nacin pokazuju brţe povecanje

frekvencije pulsa od brojlera koji su hvatani od strane radnika. Bolja dobrobit kada se koristi mašina za hvatanje

naglašava adverzivni uticaj ljudi prilikom hvatanja ţivine.