Hrvati u Svetlu Istorijske Istine

  • View
    190

  • Download
    11

Embed Size (px)

Text of Hrvati u Svetlu Istorijske Istine

PREDGOVOR SLOVENA KOM IZDANJU IZ 2006.

Zmago Jelin i Plemeniti

O knjizi i autorstvuKnjiga Hrvati u svetlu istorijske istine, autora Psunjskog, za kojega skoro sa sigurno u mo emo tvrditi, da je to bio Veli a Rai evi , dolazi me u slovena ke itaoce ba u pravom trenutku, u doba pribli avanja susedne Hrvatske evropskoj uniji demokratskih dr ava, a gde po mojem uverenju nikako ne spada. Bar ne za onoliko vreme, dokle se ne razjasne i isprave istorijske la i i krivice kako prema srpskom, tako prema slovena kom narodu. Uveren sam, da e se s mojim stanovi tem slo iti ve ina onih, koji knjigu budu pro itali. Knjiga je sigurno nastajala dosta dugo, a od tampana je bila u Beogradu marta 1944., ne to pre oslobo enja grada. Gestapo, tajna policija nema koga rajha je, izvesno zbog izdaje, upala u tampariju u kojoj je bila knjiga tampana, i zaplenila skoro celokupan tira . Nemci nisu eleli da se otkrije istina o istoriji Srba i la ljivosti Hrvata u njihovom falsifikovanju istorije. Na kraju krajeva, Hrvatska je bila saveznica, a Srbija samo okupirana i sa privremenom vladom. Odmah po oslobo enju preostale primerke je tra ila i zaplenila jugoslovenska tajna policija, a tampara Antuna Rota su krajem 1944. godine proglasili za okupatorskog sau esnika i ubili ga na nepoznatom mestu. Za Psunjskog se nije znalo ko je, pa je mogao da se izvu e. Ve inu primeraka knjige su prona li, a njihovi vlasnici su, po obi aju, zavr ili na Golom otoku. Zvani na institucija, Narodna biblioteka Srbije prvi primerak knjige dobila je tek 1981. godine, posle smrti Josipa Broza - Tita. Primerak u svom arhivu ima jo i Srpska pravoslavna crkva, a nekoliko primeraka imaju nekada nji autorovi prijatelji, koji ve to prikrivaju svoj originalni primerak, jer knjiga nije pisana niz dlaku ni dana nje srpske vlasti. Me utim, jedan primerak knjige je u Sloveniji iji prevod i objavljujemo.

Ko se skriva iza pseudonima Psunjski, nije bilo pozanato sve do kasnih 1990-tih. Bez sumnje ga je to o uvalo u ivotu, jer su tampar njegove knjige, kao i ceo niz ljudi, koji su tu knjigu imali kod sebe, zbog nje umrli. Uprkos svemu, neki istori ari jo danas zagovaraju razli ite teze.

Jedna od njih je i da je knjigu napisao pesnik Milan Dobrovoljac migavac, biskup Hrvatske starokatoli ke crkve, a druga knjigu pripisuje gospodinu Ra ajskome, slu beniku zagreba kog univerziteta, koji je iveo u Beogradu i Sarajevu i zbog toga imao pristup dokumentima o poreklu Hrvata i odnosima izme u Srba i Hrvata. U prilog prve teze najvi e govori podudarnost slogova u pesmi objavljenoj na po etku knjige, ali obara ju to, to se protiv knjige obratio ak hrvatski Glas koncila, jer je po njegovom puna antikatolicizma, i zato veoma antihrvatska, tako da je njeno predvi eno izdanje u SAD zabranio ak tada nji predsednik D ord Bu stariji. Odre eni krugovi u Beogradu autorstvo knjige pripisivali su ak dvojici pisaca, dodu e literarnom istori aru i germanisti prof. dr. Peri Slijep evi u i istori aru prof. dr. Radoslavu Gruji u. ak se javlja mi ljenje, da samo dva autora ne bi bila dovoljna, i stoga misao, da je knjigu napisala grupa istori ara. Jo jedno ime se javlja u vezi sa ovom knjigom, i to Bogunovi , inspektor za prosvetu izme u dva rata, rodom iz Psunja. Ali ipak je, po mi ljenju ve ine ozbiljnih istra iva a, pseudonim Psunjski pripadao Veli i Rai evi u koji je, pored pomenute knjige, pod istim pseudonimom izdao jo i knjigu U ime Hrista svetinje u plamenu. Uprkos tome to knjiga opisuje istorijske doga aje, koji se ti u Srba od najstarijih vremena pa sve do (skora njeg) kraja usta ke tvorevine Nezavisne dr ave Hrvatske, pronicljiv italac e na i ak ceo niz paralela sa doga ajima iz vremena kada smo sa Hrvatima imali zajedni ku istoriju. I te ga paralele mogu ispuniti strepnjom ta nam se sve jo mo e desiti.

Hrvati u svetlu slovena ke istineNakon raspada austrougarske monarhije, Hrvati su se na brzinu organizovali i Me umurje ubrzo proglasili za svoje. tavi e, ubrzo je odre ena politi ka frakcija po ela da se zauzima za odcepljenje od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i za povezivanje sa Ma arskom i za zajedni ki savez sa Italijom. U Kraljevini Jugoslaviji se ovo razmi ljanje kasnije manifestovalo ubistvom kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. u Marseju, koje su uz pomo Italijana organizovali hrvatski usta e. U vezi sa drugim svetskim ratom, nikako se ne mo e prevideti injenica, da su Hrvati odmah nakon napada 6. aprila 1941. i kapitulacije Kraljevine Jugoslavije ve 10. aprila proglasili NDH, skoro odmah zatim pristupili nacifa isti koj koaliciji i tako sa ministrom inostranih poslova nema kog rajha Ribentropom (Otto von Ribbentrop) zavr ili zapo etu operaciju. Ve 26. avgusta 1939. su proglasili Banovinu Hrvatsku, koja je srpskim i bosanskim teritorijama oduzela srezove Dubrovnik, id, Ilok, Br ko, Grada ac, Derventu, Travnik i Fojnicu, priklju ila ih svojoj teritoriji i stvar dovr ila sa nastankom

nacisti ke dr avne tvorevine, za koju je nekada nji predsednik Tu man izjavio, da je prethodnica dana nje Hrvatske. Odmah nakon prekrajanja slovena ke teritorije, Hrvatska je tako e uzela svoj deo krvavoga plena, u hrvatskim logorima smrti izginuo je nemali broj Slovenaca. U najve em kolja kom projektu usta a, kako su nazvali logor Jasenovac, usmrtili su i osamdeset sve tenika iz tajerske. Nakon drugog svetskog rata hrvatska vlast se na brzinu preokrenula i zaboravila, da je bila do zadnjega dana na strani nacista i da ju je samo velika elja Josipa Broza - Tita za velikom dr avom, koju su mu saveznici i omogu ili, spasla od denacifikacije, koja ni do danas nije izvr ena. Odmah su nastavili akcije, zapo ete na zasedanju ZAVNOH-a 1944. godine, i pripojili si Istru, razume se, uz drugarsko odobravanje slovena kih partijaca. Jedan od ve ih obmanjuju ih prikaza demografskog stanja Istre onoga vremena je sigurno knjiga Cadastre national del'Istrie (Nakladni zavod Hrvatske, Su ak, 1946), u kojoj su autori po pravilu sve Istrane, ije se prezime zavr avalo na -i ili i , proglasili za Hrvate. teta to su me u odobravaocima bili i Fran Ramov i Lavo ermelj, za neke veliki Slovenci. Jo jedan ra un eka na izmirenje. To je ubistvo 37 Slovenaca u trigovi, koje su hrvatske vlasti pobile odmah nakon rata, jer su tvrdili da je to slovena ka zemlja. I bili su u pravu! Jo se manje zna o deportaciji pribli no 3000 Slovenaca iz Rijeke na Goli otok, gde, me utim, nisu dospeli, jer nisu disali po hrvatski i znali su one koji su na brzinu promenili uniforme. Tako e, kasnije pozivanje i pri a o nekakvim avnojskim zaklju cima su besmisleni, jer na drugom zasedanju Avnoja u Jajcu nije bilo razgovora o granicama unutar nove Jugoslavije. I da upozorim na jo jednu istinu: tokom drugog svetskog rata, kao ni pre njega, Istra nije spadala u jugoslovenski okvir, a kamoli u hrvatski. ak je ni Hitler posle kapitulacije Italije 9. septembra 1943. nije priklju io dr avi svojega saveznika Ante Paveli a. Ako se osvrnemo na na rat za samostalnost, ne mo emo prevideti injenicu, da su u napadu na Sloveniju upravo hrvatske vlasti dozvolile da na a jedva ro ena dr ava bude napadnuta sa njihove teritorije, iz njihovih kasarni, sa njihovih aerodroma. Samostalnost su proglasili istog dana kao i mi i bili su dakle prema me unarodnom vojnom pravu agresori, iako su jedinice bile deo Jugoslovenske narodne armije. Prema me unarodnom pravu, agresor je i ona dr ava, koja svoju teritoriju prepusti tu oj sili za napad na tre u dr avu. A to se ovde desilo. Po to to jo nije bilo dovoljno, na im jedinicama teritorijalne odbrane i policije namerno su poslali pogre ne podatke o smeru napredovanja jedinica JNA. Ljude koji su u Zagrebu hteli da spre e izlazak tenkovskih jedinica iz kasarni, rasterala je hrvatska vlast. Tada je naredila da se uklone sve mine, tako da su tenkovi prema Sloveniji imali slobodan put. Na alost, neki na i autonoma i su tada bili nepa ljivi, ali pre svega, tada je jo uvek na na oj strani bilo previ e pristalica jugoslovenstva, koji nisu reagovali na informaciju

nema ke obave tajne slu be, da je general ad u Rijeci spreman da se preda slovena koj vojsci. U Rijeku nisu poslali oru ane vojne jedinice, a mene su nakon etvrtog dana rata za osamostaljenje uhapsili. Da tada nije bilo pristalica nekad anjega re ima, makar bi moja jedinica i la na Rijeku, pa bi onda bilo ta bi bilo. A sigurno bi po etna pozicija za poga anja, da dobijemo nazad Istru, koja nikad u istoriji nije bila hrvatska, bila su tinski druga ija. A mo da je kod svih zajedno preovladavalo politi ko mi ljenje o zajedni koj konfederaciji Slovenije i Hrvatske, koje je sve do posete hrvatskog predsednika Tu mana Sloveniji, jo bilo ivo. Razume se da ljudi o tome ni ta nisu znali. Mo da se na to nadovezala i nezaiteresovanost za odr ani referendum o pripajanju mati noj domovini Sloveniji, koji je odr an na umberku, na kojem su se samo po tar i upnik izjasnili protiv pripajanja Sloveniji. Tako su tada nji predsednik dr ave Ku an kao i predsednik skup tine dr. Bu ar svu dokumentaciju, koju su pregledali, bacili s obja njenjem "a ta emo s tom sirotinjom". Hrvati su plan shvatili prokleto ozbiljno i njegovog glavnog pobornika Drakuli a i jo dosta drugih zbog veleizdaje na du e vreme bacili u zatvor. I to, uprkos tome da je svima bilo poznato, da su granice unutar nekada nje SFRJ bile samo administrativne odredila ih je komunisti ka partija, a nije bilo sklapanja nikakvih republi kih, me urepubli kih, me udr avnih ili me unarodnih sporazuma o razgrani enjima me u republikama. Posledica toga je injenica da su Hrvati postavili granicu kod Se ovlja na levom brdu Dragonje, a zatim je ak premestili na desno brdo, iako je me urepubli ka granica u nekada njoj dr avi SFRJ bila ak na vrhu bre uljka, kod kamenoloma. Nakon toga se samo dalje nastavljalo. Hrvati su krali najbolje smreke na Tom i evoj parceli u sne ni kim umama, pred ljutitim Slovencima pa su ih ak uvali slovena ki policajci. Agresivno su okupirali etiri zaseoka uz Dragonju, ukrali zem

Search related