Click here to load reader

Hrvati u svetlu istorijske

  • View
    225

  • Download
    39

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Istina o poreklu Hrvata. Knjiga zabranjena i pod Titom i pod Hitlerom.

Text of Hrvati u svetlu istorijske

  • 1PREDGOVOR SLOVENAKOM IZDANJUIZ 2006.

  • 2Zmago JeliniPlemeniti

    O knjizi i autorstvu

    Knjiga Hrvati u svetlu istorijske istine, autora Psunjskog, za kojega skoro sa sigurnoumoemo tvrditi, da je to bio Velia Raievi, dolazi meu slovenake itaoce baupravom trenutku, u doba pribliavanja susedne Hrvatske evropskoj uniji demokratskihdrava, a gde po mojem uverenju nikako ne spada. Bar ne za onoliko vreme, dokle se nerazjasne i isprave istorijske lai i krivice kako prema srpskom, tako prema slovenakomnarodu. Uveren sam, da e se s mojim stanovitem sloiti veina onih, koji knjigu buduproitali.

    Knjiga je sigurno nastajala dosta dugo, a odtampana je bila u Beogradu marta 1944.,neto pre osloboenja grada. Gestapo, tajna policija nemakoga rajha je, izvesno zbogizdaje, upala u tampariju u kojoj je bila knjiga tampana, i zaplenila skoro celokupantira. Nemci nisueleli da se otkrije istina o istoriji Srba i laljivosti Hrvata u njihovomfalsifikovanju istorije. Na kraju krajeva, Hrvatska je bila saveznica, a Srbija samookupirana i sa privremenom vladom. Odmah po osloboenju preostale primerke je trailai zaplenila jugoslovenska tajna policija, a tampara Antuna Rota su krajem 1944. godineproglasili za okupatorskog sauesnika i ubili ga na nepoznatom mestu. Za Psunjskog senije znalo ko je, pa je mogao da se izvue. Veinu primeraka knjige su pronali, a njihovivlasnici su, po obiaju, zavrili na Golom otoku. Zvanina institucija, Narodna bibliotekaSrbije prvi primerak knjige dobila je tek 1981. godine, posle smrti Josipa Broza - Tita.Primerak u svom arhivu ima joi Srpska pravoslavna crkva, a nekoliko primeraka imajunekadanji autorovi prijatelji, koji veto prikrivaju svoj originalni primerak, jer knjiganije pisana niz dlaku ni dananje srpske vlasti. Meutim, jedan primerak knjige je uSlovenijiiji prevod i objavljujemo.

    Ko se skriva iza pseudonima Psunjski, nije bilo pozanato sve do kasnih 1990-tih. Bezsumnje ga je to ouvalo u ivotu, jer sutampar njegove knjige, kao i ceo niz ljudi, kojisu tu knjigu imali kod sebe, zbog nje umrli. Uprkos svemu, neki istoriari jodanaszagovaraju razliite teze. Jedna od njih je i da je knjigu napisao pesnik MilanDobrovoljac migavac, biskup Hrvatske starokatolike crkve, a druga knjigu pripisujegospodinu Raajskome, slubeniku zagrebakog univerziteta, koji jeiveo u Beogradu iSarajevu i zbog toga imao pristup dokumentima o poreklu Hrvata i odnosima izmeuSrba i Hrvata. U prilog prve teze najvie govori podudarnost slogova u pesmi objavljenoj

  • 3na poetku knjige, ali obara ju to, to se protiv knjige obratioak hrvatski Glas koncila,jer je po njegovom puna antikatolicizma, i zato veoma antihrvatska, tako da je njenopredvieno izdanje u SAD zabranioak tadanji predsednik DordBustariji.

    Odreeni krugovi u Beogradu autorstvo knjige pripisivali su ak dvojici pisaca, dodueliterarnom istoriaru i germanisti prof. dr. Peri Slijepeviu i istoriaru prof. dr.Radoslavu Grujiu. ak se javlja miljenje, da samo dva autora ne bi bila dovoljna, istoga misao, da je knjigu napisala grupa istoriara. Jojedno ime se javlja u vezi sa ovomknjigom, i to Bogunovi, inspektor za prosvetu izmeu dva rata, rodom iz Psunja.

    Ali ipak je, po miljenju veine ozbiljnih istraivaa, pseudonim Psunjski pripadao VeliiRaieviu koji je, pored pomenute knjige, pod istim pseudonimom izdao joi knjigu Uime Hrista svetinje u plamenu. Uprkos tome to knjiga opisuje istorijske dogaaje, kojise tiu Srba od najstarijih vremena pa sve do (skoranjeg) kraja ustake tvorevineNezavisne drave Hrvatske, pronicljivitalace nai ak ceo niz paralela sa dogaajimaiz vremena kada smo sa Hrvatima imali zajedniku istoriju. I te ga paralele mogu ispunitistrepnjomta nam se sve jomoe desiti.

    Hrvati u svetlu slovenake istine

    Nakon raspada austrougarske monarhije, Hrvati su se na brzinu organizovali iMeumurje ubrzo proglasili za svoje. tavie, ubrzo je odreena politika frakcija poelada se zauzima za odcepljenje od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i za povezivanje saMaarskom i za zajedniki savez sa Italijom. U Kraljevini Jugoslaviji se ovo razmiljanjekasnije manifestovalo ubistvom kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. u Marseju, koje su uzpomoItalijana organizovali hrvatski ustae.

    U vezi sa drugim svetskim ratom, nikako se ne moe prevideti injenica, da su Hrvatiodmah nakon napada 6. aprila 1941. i kapitulacije Kraljevine Jugoslavije ve10. aprilaproglasili NDH, skoro odmah zatim pristupili nacifaistikoj koaliciji i tako sa ministrominostranih poslova nemakog rajha Ribentropom (Otto von Ribbentrop) zavrili zapoetuoperaciju. Ve26. avgusta 1939. su proglasili Banovinu Hrvatsku, koja je srpskim ibosanskim teritorijama oduzela srezove Dubrovnik, id, Ilok, Brko, Gradaac,Derventu, Travnik i Fojnicu, prikljuila ih svojoj teritoriji i stvar dovrila sa nastankomnacistike dravne tvorevine, za koju je nekadanji predsednik Tuman izjavio, da jeprethodnica dananje Hrvatske. Odmah nakon prekrajanja slovenake teritorije, Hrvatskaje takoe uzela svoj deo krvavoga plena, u hrvatskim logorima smrti izginuo je nemalibroj Slovenaca. U najveem koljakom projektu ustaa, kako su nazvali logor Jasenovac,usmrtili su i osamdeset svetenika iztajerske.

    Nakon drugog svetskog rata hrvatska vlast se na brzinu preokrenula i zaboravila, da jebila do zadnjega dana na strani nacista i da ju je samo velikaelja Josipa Broza - Tita zavelikom dravom, koju su mu saveznici i omoguili, spasla od denacifikacije, koja ni dodanas nije izvrena. Odmah su nastavili akcije, zapoete na zasedanju ZAVNOH-a 1944.godine, i pripojili si Istru, razume se, uz drugarsko odobravanje slovenakih partijaca.Jedan od veih obmanjujuih prikaza demografskog stanja Istre onoga vremena je

  • 4sigurno knjiga Cadastre national del'Istrie (Nakladni zavod Hrvatske, Suak, 1946), ukojoj su autori po pravilu sve Istrane,ije se prezime zavravalo na -iili i, proglasili zaHrvate. teta to su meu odobravaocima bili i Fran Ramovi Lavo ermelj, za nekeveliki Slovenci.

    Jojedan raun eka na izmirenje. To je ubistvo 37 Slovenaca u trigovi, koje suhrvatske vlasti pobile odmah nakon rata, jer su tvrdili da je to slovenaka zemlja. I bili suu pravu! Jose manje zna o deportaciji priblino 3000 Slovenaca iz Rijeke na Goli otok,gde, meutim, nisu dospeli, jer nisu disali po hrvatski i znali su one koji su na brzinupromenili uniforme. Takoe, kasnije pozivanje i pria o nekakvim avnojskim zakljucimasu besmisleni, jer na drugom zasedanju Avnoja u Jajcu nije bilo razgovora o granicamaunutar nove Jugoslavije. I da upozorim na jojednu istinu: tokom drugog svetskog rata,kao ni pre njega, Istra nije spadala u jugoslovenski okvir, a kamoli u hrvatski. ak je niHitler posle kapitulacije Italije 9. septembra 1943. nije prikljuio dravi svojegasaveznika Ante Pavelia.

    Ako se osvrnemo na narat za samostalnost, ne moemo prevideti injenicu, da su unapadu na Sloveniju upravo hrvatske vlasti dozvolile da naa jedva roena drava budenapadnuta sa njihove teritorije, iz njihovih kasarni, sa njihovih aerodroma. Samostalnostsu proglasili istog dana kao i mi i bili su dakle prema meunarodnom vojnom pravuagresori, iako su jedinice bile deo Jugoslovenske narodne armije. Prema meunarodnompravu, agresor je i ona drava, koja svoju teritoriju prepusti tuoj sili za napad na treudravu. A to se ovde desilo. Poto to jonije bilo dovoljno, naim jedinicama teritorijalneodbrane i policije namerno su poslali pogrene podatke o smeru napredovanja jedinicaJNA. Ljude koji su u Zagrebu hteli da spree izlazak tenkovskih jedinica iz kasarni,rasterala je hrvatska vlast. Tada je naredila da se uklone sve mine, tako da su tenkoviprema Sloveniji imali slobodan put.

    Naalost, neki nai autonomai su tada bili nepaljivi, ali pre svega, tada je jouvek nanaoj strani bilo previe pristalica jugoslovenstva, koji nisu reagovali na informacijunemake obavetajne slube, da je general ad u Rijeci spreman da se preda slovenakojvojsci. U Rijeku nisu poslali oruane vojne jedinice, a mene su nakon etvrtog dana rataza osamostaljenje uhapsili. Da tada nije bilo pristalica nekadanjega reima, makar bimoja jedinica ila na Rijeku, pa bi onda bilo ta bi bilo. A sigurno bi poetna pozicija zapogaanja, da dobijemo nazad Istru, koja nikad u istoriji nije bila hrvatska, bila sutinskidrugaija. A moda je kod svih zajedno preovladavalo politiko miljenje o zajednikojkonfederaciji Slovenije i Hrvatske, koje je sve do posete hrvatskog predsednika TumanaSloveniji, jobiloivo. Razume se da ljudi o tome nita nisu znali.

    Moda se na to nadovezala i nezaiteresovanost za odrani referendum o pripajanjumatinoj domovini Sloveniji, koji je odran naumberku, na kojem su se samo potar iupnik izjasnili protiv pripajanja Sloveniji. Tako su tadanji predsednik drave Kuankao i predsednik skuptine dr. Buar svu dokumentaciju, koju su pregledali, bacili sobjanjenjem "a ta emo s tom sirotinjom". Hrvati su plan shvatili prokleto ozbiljno injegovog glavnog pobornika Drakulia i jodosta drugih zbog veleizdaje na due vremebacili u zatvor. I to, uprkos tome da je svima bilo poznato, da su granice unutar

  • 5nekadanje SFRJ bile samo administrativne odredila ih je komunistika partija, a nijebilo sklapanja nikakvih republikih, meurepublikih, meudravnih ili meunarodnihsporazuma o razgranienjima meu republikama.

    Posledica toga je injenica da su Hrvati postavili granicu kod Seovlja na levom brduDragonje, a zatim je ak premestili na desno brdo, iako je meurepublika granica unekadanjoj dravi SFRJ bila ak na vrhu breuljka, kod kamenoloma. Nakon toga sesamo dalje nastavljalo. Hrvati su krali najbolje smreke na Tomievoj parceli usnenikim umama, pred ljutitim Slovencima pa su ih ak uvali slovenaki policajci.Agresivno su okupirali etiri zaseoka uz Dragonju, ukrali zemlju kod Hotize, uz Muru,kod Ormoa Ministar unutranjih poslova bio je Igor Bavar. A i istarskeeleznice suu doba Lojzeta Peterlea prele u hrvatske ruke.

    Kasnije je ulogu darodavca slovanake teritorije preuzeo sadanji predsedni