Click here to load reader

Hrvati u Svjetlu Istorijske Istine Psunjski

  • View
    80

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Knjiga Hrvati u svetlu istorijske istine, autora Psunjskog, za kojega skoro sa sigurnošćumožemo tvrditi, da je to bio Veliša Raičević.Knjiga je sigurno nastajala dosta dugo, a odštampana je bila u Beogradu marta 1944.,nešto pre oslobođenja grada. Gestapo, tajna policija nemačkoga rajha je, izvesno zbogizdaje, upala u štampariju u kojoj je bila knjiga štampana, i zaplenila skoro celokupantiraž. Nemci nisu želeli da se otkrije istina o istoriji Srba i lažljivosti Hrvata u njihovomfalsifikovanju istorije. Na kraju krajeva, Hrvatska je bila saveznica, a Srbija samookupirana i sa privremenom vladom. Odmah po oslobođenju preostale primerke je tražilai zaplenila jugoslovenska tajna policija, a štampara Antuna Rota su krajem 1944. godineproglasili za okupatorskog saučesnika i ubili ga na nepoznatom mestu. Za Psunjskog senije znalo ko je, pa je mogao da se izvuče. Većinu primeraka knjige su pronašli, a njihovivlasnici su, po običaju, završili na Golom otoku. Zvanična institucija, Narodna bibliotekaSrbije prvi primerak knjige dobila je tek 1981. godine, posle smrti Josipa Broza - Tita.Primerak u svom arhivu ima joši Srpska pravoslavna crkva, a nekoliko primeraka imajunekadašnji autorovi prijatelji, koji vešto prikrivaju svoj originalni primerak, jer knjiganije pisana niz dlaku ni današnje srpske vlasti

Text of Hrvati u Svjetlu Istorijske Istine Psunjski

PREDGOVOR SLOVENA KOM IZDANJU IZ 2006.1

Zmago Jelin Plemeniti i

O knjizi i autorstvuKnjiga Hrvati u svetlu istorijske istine, autora Psunjskog, za kojega skoro sa sigurnou mo emo tvrditi, da je to bio Veli Rai , dolazi me slovena a evi u ke itaoce bau pravom trenutku, u doba pribli avanja susedne Hrvatske evropskoj uniji demokratskih dr a gde po mojem uverenju nikako ne spada. Bar ne za onoliko vreme, dokle se ne ava, razjasne i isprave istorijske la i krivice kako prema srpskom, tako prema slovena i kom narodu. Uveren sam, da se s mojim stanovi slo ve onih, koji knjigu budu e tem iti ina pro itali. Knjiga je sigurno nastajala dosta dugo, a od tampana je bila u Beogradu marta 1944., ne pre oslobo to enja grada. Gestapo, tajna policija nema koga rajha je, izvesno zbog izdaje, upala u tampariju u kojoj je bila knjiga tampana, i zaplenila skoro celokupan tiraNemci nisu da se otkrije istina o istoriji Srba i la . eleli ljivosti Hrvata u njihovom falsifikovanju istorije. Na kraju krajeva, Hrvatska je bila saveznica, a Srbija samo okupirana i sa privremenom vladom. Odmah po oslobo enju preostale primerke je tra ila i zaplenila jugoslovenska tajna policija, a tampara Antuna Rota su krajem 1944. godine proglasili za okupatorskog sau esnika i ubili ga na nepoznatom mestu. Za Psunjskog se nije znalo ko je, pa je mogao da se izvu Ve primeraka knjige su prona a njihovi e. inu li, vlasnici su, po obi zavr na Golom otoku. Zvani institucija, Narodna biblioteka aju, ili na Srbije prvi primerak knjige dobila je tek 1981. godine, posle smrti Josipa Broza - Tita. Primerak u svom arhivu ima jo Srpska pravoslavna crkva, a nekoliko primeraka imaju i nekada autorovi prijatelji, koji ve prikrivaju svoj originalni primerak, jer knjiga nji to nije pisana niz dlaku ni dana srpske vlasti. Me nje utim, jedan primerak knjige je u Sloveniji prevod i objavljujemo. iji Ko se skriva iza pseudonima Psunjski, nije bilo pozanato sve do kasnih 1990-tih. Bez sumnje ga je to o uvalo u ivotu, jer su tampar njegove knjige, kao i ceo niz ljudi, koji su tu knjigu imali kod sebe, zbog nje umrli. Uprkos svemu, neki istori jodanas ari zagovaraju razli teze. Jedna od njih je i da je knjigu napisao pesnik Milan ite Dobrovoljac migavac, biskup Hrvatske starokatoli crkve, a druga knjigu pripisuje ke gospodinu Ra ajskome, slu beniku zagreba univerziteta, koji je kog iveo u Beogradu i Sarajevu i zbog toga imao pristup dokumentima o poreklu Hrvata i odnosima izme u Srba i Hrvata. U prilog prve teze najvi govori podudarnost slogova u pesmi objavljenoj e 2

na po etku knjige, ali obara ju to, se protiv knjige obratio hrvatski Glas koncila, to ak jer je po njegovom puna antikatolicizma, i zato veoma antihrvatska, tako da je njeno predvi izdanje u SAD zabranio tada predsednik D Bu eno ak nji ord stariji. Odre krugovi u Beogradu autorstvo knjige pripisivali su dvojici pisaca, dodu eni ak e literarnom istori i germanisti prof. dr. Peri Slijep u i istori prof. dr. aru evi aru Radoslavu Gruji se javlja mi u. ak ljenje, da samo dva autora ne bi bila dovoljna, i stoga misao, da je knjigu napisala grupa istori Jo ara. jedno ime se javlja u vezi sa ovom knjigom, i to Bogunoviinspektor za prosvetu izme dva rata, rodom iz Psunja. , u Ali ipak je, po mi ljenju ve ozbiljnih istra a, pseudonim Psunjski pripadao Veli ine iva i Rai u koji je, pored pomenute knjige, pod istim pseudonimom izdao jo knjigu U evi i ime Hrista svetinje u plamenu. Uprkos tome knjiga opisuje istorijske doga koji to aje, se ti Srba od najstarijih vremena pa sve do (skora u njeg) kraja usta tvorevine ke Nezavisne dr Hrvatske, pronicljiv ave italac na ceo niz paralela sa doga e i ak ajima iz vremena kada smo sa Hrvatima imali zajedni istoriju. I te ga paralele mogu ispuniti ku strepnjom nam se sve jo e desiti. ta mo

Hrvati u svetlu slovena istine keNakon raspada austrougarske monarhije, Hrvati su se na brzinu organizovali i Me umurje ubrzo proglasili za svoje. e, ubrzo je odre politi frakcija po tavi ena ka ela da se zauzima za odcepljenje od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i za povezivanje sa Ma arskom i za zajedni savez sa Italijom. U Kraljevini Jugoslaviji se ovo razmi ki ljanje kasnije manifestovalo ubistvom kralja Aleksandra 9. oktobra 1934. u Marseju, koje su uz pomo Italijana organizovali hrvatski usta e. U vezi sa drugim svetskim ratom, nikako se ne mo prevideti e injenica, da su Hrvati odmah nakon napada 6. aprila 1941. i kapitulacije Kraljevine Jugoslavije ve aprila 10. proglasili NDH, skoro odmah zatim pristupili nacifa koj koaliciji i tako sa ministrom isti inostranih poslova nema rajha Ribentropom (Otto von Ribbentrop) zavr zapo kog ili etu operaciju. Ve26. avgusta 1939. su proglasili Banovinu Hrvatsku, koja je srpskim i bosanskim teritorijama oduzela srezove Dubrovnik, Ilok, Br Grada id, ko, ac, Derventu, Travnik i Fojnicu, priklju ih svojoj teritoriji i stvar dovr sa nastankom ila ila nacisti dr ke avne tvorevine, za koju je nekada predsednik Tu nji man izjavio, da je prethodnica dana Hrvatske. Odmah nakon prekrajanja slovena teritorije, Hrvatska nje ke je tako uzela svoj deo krvavoga plena, u hrvatskim logorima smrti izginuo je nemali e broj Slovenaca. U najve kolja projektu usta kako su nazvali logor Jasenovac, em kom a, usmrtili su i osamdeset sve tenika iz tajerske. Nakon drugog svetskog rata hrvatska vlast se na brzinu preokrenula i zaboravila, da je bila do zadnjega dana na strani nacista i da ju je samo velika Josipa Broza - Tita za elja velikom dr avom, koju su mu saveznici i omogu spasla od denacifikacije, koja ni do ili, danas nije izvr Odmah su nastavili akcije, zapo na zasedanju ZAVNOH-a 1944. ena. ete godine, i pripojili si Istru, razume se, uz drugarsko odobravanje slovena partijaca. kih Jedan od ve obmanjuju prikaza demografskog stanja Istre onoga vremena je ih ih

3

sigurno knjiga Cadastre national del'Istrie (Nakladni zavod Hrvatske, Su 1946), u ak, kojoj su autori po pravilu sve Istrane, se prezime zavr ije avalo na -i iproglasili za ili , Hrvate. su me odobravaocima bili i Fran Ramov Lavo teta to u i ermelj, za neke veliki Slovenci. Jojedan ra na izmirenje. To je ubistvo 37 Slovenaca u un eka trigovi, koje su hrvatske vlasti pobile odmah nakon rata, jer su tvrdili da je to slovena zemlja. I bili su ka u pravu! Jo manje zna o deportaciji pribli 3000 Slovenaca iz Rijeke na Goli otok, se no gde, me utim, nisu dospeli, jer nisu disali po hrvatski i znali su one koji su na brzinu promenili uniforme. Tako kasnije pozivanje i pri o nekakvim avnojskim zaklju e, a cima su besmisleni, jer na drugom zasedanju Avnoja u Jajcu nije bilo razgovora o granicama unutar nove Jugoslavije. I da upozorim na jo jednu istinu: tokom drugog svetskog rata, kao ni pre njega, Istra nije spadala u jugoslovenski okvir, a kamoli u hrvatski. je ni ak Hitler posle kapitulacije Italije 9. septembra 1943. nije priklju dr svojega io avi saveznika Ante Paveli a. Ako se osvrnemo na na za samostalnost, ne mo rat emo prevideti injenicu, da su u napadu na Sloveniju upravo hrvatske vlasti dozvolile da na jedva ro dr bude a ena ava napadnuta sa njihove teritorije, iz njihovih kasarni, sa njihovih aerodroma. Samostalnost su proglasili istog dana kao i mi i bili su dakle prema me unarodnom vojnom pravu agresori, iako su jedinice bile deo Jugoslovenske narodne armije. Prema me unarodnom pravu, agresor je i ona dr koja svoju teritoriju prepusti tu sili za napad na tre ava, oj u dr A to se ovde desilo. Po to jo bilo dovoljno, na jedinicama teritorijalne avu. to nije im odbrane i policije namerno su poslali pogre podatke o smeru napredovanja jedinica ne JNA. Ljude koji su u Zagrebu hteli da spre izlazak tenkovskih jedinica iz kasarni, e rasterala je hrvatska vlast. Tada je naredila da se uklone sve mine, tako da su tenkovi prema Sloveniji imali slobodan put. Na alost, neki naautonoma su tada bili nepa i i ljivi, ali pre svega, tada je jo uvek na na strani bilo previ pristalica jugoslovenstva, koji nisu reagovali na informaciju oj e nema obave ke tajne slu da je general u Rijeci spreman da se preda slovena be, ad koj vojsci. U Rijeku nisu poslali oru vojne jedinice, a mene su nakon ane etvrtog dana rata za osamostaljenje uhapsili. Da tada nije bilo pristalica nekad anjega re ima, makar bi moja jedinica i na Rijeku, pa bi onda bilo bi bilo. A sigurno bi po pozicija za la ta etna poga anja, da dobijemo nazad Istru, koja nikad u istoriji nije bila hrvatska, bila su tinski druga A mo je kod svih zajedno preovladavalo politi mi ija. da ko ljenje o zajedni koj konfederaciji Slovenije i Hrvatske, koje je sve do posete hrvatskog predsednika Tu mana Sloveniji, jo Razume se da ljudi o tome ni nisu znali. bilo ivo. ta Mo se na to nadovezala i nezaiteresovanost za odr referendum o pripajanju da ani mati domovini Sloveniji, koji je odr na noj an umberku, na kojem su se samo po i tar upnik izjasnili protiv pripajanja Sloveniji. Tako su tada predsednik dr Ku nji ave an kao i predsednik skup dr. Bu svu dokumentaciju, koju su pregledali, bacili s tine ar obja njenjem "a ta emo s tom sirotinjom". Hrvati su plan shvatili prokleto ozbiljno i njegovog glavnog pobornika Drakuli i jo a dosta drugih zbog veleizdaje na du vreme e bacili u zatvor. I to, uprkos tome da je svima bilo poznato, da su granice unutar

4

nekada SFRJ bile samo administrativne odredila ih je komunisti partija, a nije nje ka bilo sklapanja nikakvih republi me kih, urepubli me avnih ili me kih, udr unarodnih sporazuma o razgrani enjima me republikama. u Posledica toga je injenica da su Hrvati postavili granicu kod Se ovlja na levom brdu Dragonje, a zatim je premestili na desno brdo, iako je me ak urepubli granica u ka nekada dr SFRJ bila na vrhu bre njoj avi ak uljka, kod kamenoloma. Nakon toga se samo dalje nastavljalo. Hrvati su krali najbolje smreke na Tom evoj parceli u i sne kim ni umama, pred ljutitim Slovencima pa su ih ak uvali slovena policajci. ki Agre

Search related