Sadržaj- U radu je opisana struktura pristupne mreže na teritoriji Sjenice. Upotreba razli itih sredina za prenos, kao i upotreba multiservisnog pristupnog vora IPAN-a, gde su date njegove osnovne karakteristike a u cilju skra enja pretplatni ke petlje, radi efikasnijeg pružanja kako uskopojasnih tako i širokopojsanih usluga. Klju ne re i- DSL kablovi, IPAN, opti ki kablovi, pristupna mreža, skra enje pretplatni ke petlje.

I. Uvod

Razmena informacija oduvek je bila od velikog zna aja za društvo, uti u i na njegov razvoj i prosperitet.To naro ito postaje izraženo u savremenom društvu u kome laka i brza razmena informacija omogu ava efikasnu organizaciju niza poslovnih i privatnih aktivnosti. Dosadašnji razvoj telekomunikacija odvijao se tako što se za svaki servis izgra ivala posebna infrastruktura, tj.specijalizovana mreža. Tako su postojale javna mreža za telefonski servis, telegrafski servis i prenos podataka. Javna telefonska mreža predstavlja danas najrasprostranjeniju telekomunikacionu mrežu na Zemlji.

II. Struktura pristupne mreže

Prilikom projektovanja pristupne mreže, uvek se nastupa sa željom da se ostvari maksimalan u inak na tržištu i privu e maksimalan broj korisnika uz minimalna ulaganja. Klasi na telefonska mreža bila je isklju ivo namenjena za prenos govora i gra ena je u skladu sa zahtevima za prenos govora. Pojavom novih servisa, za planiranje pristupne mreže važe sasvim drugi zahtevi. Linija za prenos u mreži za pristup, na teritoriji Sjenice može se generalno podeliti na:

• Glavnu mrežu • Distributivnu ( razvodna ) i • Instalacionu mrežu

Glavna mreža Distributivna mreža Instalaciona

( razvodna )

Sl.1. Izgled pristupne mreže Glavna mreža po inje od vertikalne strane glavnog

razdelnika do izvoda. Distributivna ( razvodna ) mreža, po inje od distributivnih ta aka, izvoda, i završava se na mestu koncentracije vodova ku ne instalacije. Instalaciona mreža po pravilu po inje od koncentracije ku nih instalacija i završava se na pretplatni kom aparatu ( ure aju ). Svaki deo mreže koristi razli itu sredinu za prenos, što zavisi od niza parametara, kao što su cena, namena mreže, potreban propusni opseg, kvalitet signala, konfiguracija terena itd. Infrastruktura mesne mreže na teritoriji Sjenice uglavnom je realizovana simetri nim kablovima sa papirno – vazdušnom izolacijom koji se koriste za NF prenos ili u manjem obimu za digitalni prenos do 2 Mb/s. Simetri ni kablovi sa papirno-vazdušnom izolacijom nisu pogodni za TV prenos. Dužina pretplatni kih kablova je naj eš e do 5 km, srednja dužina pretplatni kih kablova je oko 2.5km. esto se kaže da je telefonska mreža ’’sveprisutna ’’. Me utim, njen pre svega uzani propusni opseg i relativno mali odnos signal/šum su ograni enja koja onemogu avaju ve e protoke, radi prenosa digitalnih signala. S obzirom da širokopojasni servisi donose ogroman profit i da su zahtevi za servisima postali ve i od realnih kapaciteta postoje ih pristupnih mreža sa NF kablovima, iz tog razloga definisani su dopunski elektri ni parametri sa pripadaju im vrednostima koje nove kablovske konstrukcije ( DSL ) kablovi moraju da ispune. Kako bi se u pristupnoj petlji od provajdera do ta ke vezivanja rezidencijalnih i biznis korisnika eliminisalo ’’usko grlo’’i omogu ile širokopojasne komunikacije potrebna je primena ’’višepari nih simetri nih DSL kablova, koji su grupisani u tri kategorije koje odgovaraju maksimalnim propusnim opsezima i za grani ne frekvencije od 30,60,100MHz. DSL kablovi imaju široku i vremenski stabilnu eksploatacionu frekvenciju kod svih parica u jezgru kabla. Pri izgradnji novih pristupnih mreža uz skra enje dužine pretplatni ke petlje, potrebno je koristiti DSL kablove Cat1(30MHz) za spoljašnju montažu, odnosno Cat2(60MHz) za unutrašnju montažu.

III. Optika u pristupnoj mreži

Sredinom devedesetih godina prošlog veka, došlo je do naglog porasta potreba za širokopojasnim pristupom. Ovaj porast bio je uslovljen naglim razvojem Interneta sa jedne strane i razvojem koncepta’’malih/ku nih kancelarija’’ (Small Office Home Office, SOHO ) sa druge strane.Prvi pokušaj da se obezbedi ve i protok bio je razvoj ISDN ( Integrated Services Digital Network) tehnologije. Opti ki kablovi, zbog svojih superiornih karakteristika, vi eni su kao tehnologija budu nosti, pomo u koje e se ostvariti koncept ’’ optika do ku e’’( Fiber to the home, FTTH ). Na neki na in bi se pitanje pristupa širokopojasnim servisima tako rešilo samo od sebe. Pojava novih servisa

Prakti no rešenje skra enja pretplatni ke petlje na teritoriji Sjenice

Biberovi Elmedin dipl.inž.el. TelekomSrbije a.d IJ Novi Pazar elmedin@telekom.rs

ATA ATC Izvod Koncentr

20th Telecommunications forum TELFOR 2012 Serbia, Belgrade, November 20-22, 2012.

978-1-4673-2984-2/12/$31.00 ©2012 IEEE 273

koji zahtevaju ve e protoke od više Mb/s postavila je i nove zahteve za velikim propusnim opsegom pristupne mreže. To je uslovilo uvo enje opti kih kablova u pristupnu mrežu, ime su ostvareni zna ajni dobici:

• Prakti no neograni en kapacitet prenosa • Neosetljivost na spoljne uticaje i smetnje, • Smanjeni troškovi održavanja • Brzina instalacije

Poseban zna aj opti kim kablovima pridaje se zbog neosetljivosti na klasi ne elektri ne i magnetne smetnje , na koje su signali u metalnim provodnicima izuzetno osetljivi.

IV. Primer skra enja pretplatni ke petlje

Poslednjih godina razvijen je potpuno novi tip multiservisnih pristupnih vorova, koji funkcionišu na bazi IP protokola. Na ovaj na in, omogu eno je da se celokupan prenos u XDSL pristupnim mrežama ostvaruje koriš enjem IP/Ethernet tehnologija. Ova tehnologija je prirodno okruženje za ve inu trenutno zastupljenih i budu ih servisa, koji su i sami zasnovani na IP protokolu. Za FTTB rešenje na teritoriji Sjenice odabran je mini IPAN ure aj ALCATEL-LUCENT 7356 ISAM FTTB Tip B. Osnovne karakteristike ure aja :

• Dimenzije kabineta 900x650x250mm (HxWxD) • Razdelnik u kabinetu ima H i V stranu. Na H

strani se završavaju 72 POTS porta i 48 VDSL2 porta. Na V strani ure aja montiraju se rastavne reglete, a ukupan kapacitet V strane je 120x2.

• Kabinet može biti u varijanti za unutrašnju i spoljašnju montažu.

• Svi kabineti su opremljeni senzorima za otvorena vrata, dim i temperaturu.

• Kabinet se povezuje na AC napajanje • Maksimalna potrošnja kada se ALU ure aj

montira u kabinet za unutrašnju montažu je 208W • Maksimalna potrošnja kada se ALU ure aj

montira u kabinet za spoljašnju montažu je 408W • Na donjoj strani kabineta nalazi se 6 otvora:

- 1 otvor za energetski kabl fi 16 - 2 otvora za opti ke kablove fi 12 - 3 otvora za bakarnu pristupnu

Tehni ko rešenje obuhvata montažu IPAN ure aja 72POTS/48VDSL portova u zgradi koja se nalazi u Ulici Ahmeta Abdagi a br.52 . Mini IPAN ure aj smešten je u prizemlju zgrade, na zid, gde se nalazi koncentracija ku nih instalacija pomenute zgrade i susednih zgrada koje su obuhva ene mini IPAN-om. Povezivanje IPAN ure aja sa rastavnim regletama u izvodnom ormanu realizovano je sa DSL 72x2xo4 kablom . Od postoje e telefonske infrastrukture koristi se pristupni deo mreže (instalacioni ), jer se pokazalo da je po lokalnoj petlji zaista mogu e prenositi podatke velikim protocima, ostatak telefonske mreže se prakti no zaobilazi, jer se ve u lokalnoj telefonskoj centrali širokopojasni saobra aj odvaja od govornog signala, odnosno omogu ava se istovremeni

prenos uskopojasnih servisa, podataka i video servisa do krajnjeg korisnika uz odgovaraju i QoS. Mini IPAN ure aj povezan je na IP/MPLS mrežu preko Gigabit Ethernet interfejsa po paru opti kihvlakana.

Sl.2. Izgled IPAN kabineta

Sl.2. Povezivanje izvoda na IPAN

NN N

274

Sl.3. Situacioni plan mreže IPAN-a

V Zaklju ak

Ure aji koji se nalaze u pristupnoj ravni, najbliži su korisniku. Upravo zbog kompleksnog okruženja, posebno je važna adaptibilnost takvih ure aja. ALCATEL-LUCENT 7356 ISAM FTTB Tip B, sa svojom modularnom strukturom, omogu ava primenu u razli itim okruženjima i kompleksnim topologijama mreže. Integracija velikog broja servisa, ine ovaj ure aj zna ajnim za izgradnju multiservisnih pristupnih mreža.

LITERATURA

[1] Miroslav Duki , Jelena emi ,Goran Markovi , Dejan Vuji Nenad Dmitrovi , Aleksandar Jankovi . XDSL SISTEMI. [2] Milan Lj. Jankovi , Zoran R. Petrovi . Širokopojasne digitalne mreže integrisanih servisa. [3] Elmedin Biberovi . Meaz Fehratovi . Tehni ko rešenje pristupne mreže, kablovske kanalizacije i opti kog privoda na lokaciji IPAN A. Abdagi a Sjenica. Unpublished. Abstract – The paper describes the structure and availability of the access network on the territory of Sjenica. Also, it contains usage of different environmental transmissions, usage of multi-service access node (IPAN) with its basic characteristics in order to reduce subscriber loop and for more efficient narrowband as well as broadband services. „Practical solutions for shortening the subscriber

loop on the territory of Sjenica“ Dipl.-Ing in Electrical Engineering Elmedin Biberovic TelekomSrbije a.d IJ Novi Pazar elmedin@telekom.rs

N11(4/3)

10

6 (4/7)10

5 (4/4)20

R(10x2)

N3

7(4/6)

30

4 ( 4/10)20

2(4/9)

20

3150x2x0.4

1310x2x0.4

1520x2x0.4

2620x2x0.4

7610x2x0.4

MSAN 64100x2x0.4

1125x4x0.6

N2

3 ( Novi )10

2510x2x0.4

2630x2x0.4

1020x2x0.4

12PVC 2Ø110

275