POVRTARSTVO

Prof. dr Žarko M. Ilin

FAMILIJA CUCURBITACEAE

Citrulus vulgaris

Cucumis melo

KORISTI SE U SVEŽEM STANJU

SOKOVI

SIRUPI

SLATKO

ULJE BOGATO VITAMINOM DKORISTI SE U SVEŽEM STANJU

SLATKO

DŽEMOVI

MARMELADE

ZELENI PLODOVI LUBENICE I DINJE SE KORISTE ZA TURŠIJU

0,8-4,5 3,6-6,72,0-3,6 0,5-3,6 1,0-11,26,0-18,5DINJA

0,8-2,0 1,1-1,51,6-3,5 2,3-4,8 1,0-5,18,0-13,5LUBENICA

U APSOLUTNO S.M.PEKTIN CELULOZA

HEMICELULOZA

U SUVOJ MATERIJIGLUKOZA FRUKTOZA SAHAROZA

SUVA MATERIJA

VRSTA

HEMIJSKI SASTAV PLODA LUBENICE I DINJE

MESNATI JESTIVI DEO PLODA LUBENICE ČINI 40-60 %

SADRŽAJ SUVE MATERIJE KOD LUBENICE JE 8-15 %, OD TOGA 86-88 %ČINE ŠEĆERI (6-13 % OD UKUPNE MASE SIROVOG MESA PLODA),SAHAROZA ČINI 40 %, A NAJVEĆI DEO ČINI FRUKTOZA

0,5 % CELULOZE0,8 % HEMICELULOZE0,7 % PEKTINA0,7 % AZOTNIH JEDINJENJA0,07 % MINERALNIH MATERIJA (K, Na, Mg, Fe, S)JABUČNE KISELINEI VITAMINI (A, B i C)

SEME ČINI 3-6 % OD UKUPNE MASE PLODA

MESNATI JESTIVI DEO PLODA KOD DINJEUČESTVUJE SA OKO 50 % OD UKUPNE MASE PLODA

SADRŽAJ SUVE MATERIJE: 6,0-18,5 %

ŠEĆERI ČINE: 4,8-15,8 %, ODNOSNO 72-74 %PREOVLADAVA SAHAROZA (1,0-11,2 %)

DINJA IMA VISOK SADRŽAJ VITAMINA C: 30-48 mg%

PO SADRŽAJU MINERALNIH MATERIJA DINJA JESIROMAŠNIJA OD LUBENICE

DOMOVINA LUBENICE JE CENTRALNA I JUŽNA AFRIKA

DINJA VODI POREKLO IZ: 1.) INDIJE I2.) AFRIKE

LUBENICU I DINJU SU GAJILI STARI GRCI I RIMLJANI

U SVETU SE GAJE NA 1.861.000 ha SA 15,2 t/haU SiCG SE GAJE NA 20.000-22.000 ha SA 13,0 t/haU AP VOJVODINI SE GAJE NA 10.000 ha SA 20,5 t/haOD UKUPNIH POVRŠINA 90 % JE LUBENICA

ZAHTEV BOSTANA PREMA TEMPERATURI

NIČU NA 14-160C, OPTIMUM JE > 250C I TADA NIČU ZA 4-8 DANA

OPTIMUM ZA RAST I RAZVIĆE JE NA PREKO 250C

NA < OD 130C PRESTAJE CVETANJE, A NA < 100C PRESTAJE RAST BILJAKA,NISKE TEMPERATURE UTIČU NA SMANJENU OPLODNJUI ODBACIVANJE CVETOVA

NA -0,50C LUBENICA I DINJA PROPADAJU

Σ TEMPERATURA ZA VEGETACIONI PERIOD JE 2.000-3.5000CGAJI SE OD 450 SGŠ DO 350 JGŠ

ZAHTEV BOSTANA PREMA SVETLOSTIIMAJU NAJVEĆE ZAHTEVE PREMA SVETLOSTI

IMAJU VELIKE ZAHTEVE PREMA VODITK KOD LUBENICE JE 600, A KOD DINJE 62160-70 % R.V.V.

PROIZVODNJA LUBENICE IDINJE

ZAHTEV BOSTANA PREMA ZEMLJIŠTU

NEUTRALNE REAKCIJE,MADA LUBENICA MOŽE PODNETIBLAGO KISELU REAKCIJU pH 5

PLODORED

OBRADA ZEMLJIŠTA25-30 cm

ZATVARANJEZIMSKE BRAZDE

U PROLEĆEPREDSETVENA

PRIPREMA

SA 10 t LUBENICA IZNOSI:15 kg N 31 kg P2O5 56 kg K2OA DINJA14 kg N 31 kg P2O5 43 kg K2O

ĐUBRI SE SA:40-50 t/ha STAJNJAKA20-30 t/ha ZGORELOG STAJNJAKA

60-80 kg N 80-100 kg P2O5 80-100 kg K2O

SETVA JE NA:1,5-2,0 x 0,4-0,6 m za LUBENICU i1,5 x 0,4 m za DINJU

1,5-4,0 kg SEMENA LUBENICE1,5-3,0 kg SEMENA DINJESEJE SE U DRUGOJ POLOVINI APRILA

SADNJA JE NA:1,5-2,0 x 0,8-1,0 m za LUBENICU1,5 x 0,6-0,8 m KOD DINJE

PROIZVODNJA RASADA LUBENICE I DINJE

KALEMLJENJE

KALEMLJENJE LUBENICE

BOSTAN SE PROIZVODI NAMALČ FOLIJAMA UZ FERTIGACIJU

U POSLEDNJIH NEKOLIKO GODINA FOLIJE SE VRLO USPEŠNOKORISTE U INTEGRALNOJ ZAŠTITI U KONTROLI ŠTETOČINAFOLIJE ZELENE BOJE ODBIJAJU VAŠIFOLIJE PLAVE BOJE PRIVLAČE TRIPSFOLIJE ŽUTE BOJE PRIVLAČE INSEKTE

MASOVNO SE KORISTE KOD:

LUBENICE I DINJE, POVEĆAVAJUĆI PRINOS ZA 35 %CRNA FOLIJA JE STANDARD U PROIZVODNJI BOSTANA GAJENJEM NA ZELENOJ I TAMNO PLAVOJ FOLIJI, ZBOG SPEKTRALNOG SASTAVA DIFUZNE SVETLOSTIBITNO SE POVEĆAVA PROCES FOTOSINTEZE

KVALITET FOLIJE?

NAVODNJAVANJE

BOSTAN SE PROIZVODI U NISKIM PLASTIČNIM TUNELIMA