Od virtuelnog i izolovanog sveta pomeramo se ka nečemu što zovemo nova normalnost. Mi nismo sigurni šta to tačno znači, pa vas pozivamo da date sebi prostora da udobno zaokoračite u tu novu normalnost – uz poštovanje svih mera prevencije o kojima slušamo ovih dana.

Budite nam zdravo i dobro i poštujte preporuke i mere prevencije, a kako je sve je to lakše uz pesmu, delimo sa vama pesmu Peri ruke rep koju je izveo Uroš Maksimović.

Ukoliko biste želeli da nam pišete, podelite sa nama svoju priču ili prijavite kršenja ljudskih prava mladih, možete nam pisati na mejl youth@bgcen-tar.org.rs i u DM na Instagramu @mladibgcentar.

Dragi prijatelji i prijateljice, dragi mladi, zdravo živo!

Tim Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava za vas je pripremio treći dvone­deljni pregled naše kampanje #O_jednoj_izolo­vanoj_mladosti. Kao i prethodni, i ovaj pregled je fokusiran na informisanje i promociju ljudskih pra-va mla dih u doba krize. Imaćete priliku da čitate naše stalne rubrike Tips & Tricks i Prava mladih u krizi. Ovaj pregled donosi vam i prikaz naše inter-aktivne rubrike Online Lonac – Lonlajn. Proverite šta su to mladi „krčkali” u ovom virtuelnom loncu!

Izdvajamo i rezultate istraživanja o informisanju mladih u doba pandemije, kao i osvrt koji je za vas pripremio novinar i producent TV Nova S Adam Santovac.

ilustracija: Nebojša Petrović

YOUTH RIGHTS & COVID-19 · YOUTH RIGHTS & COVID-19 · YOUTH RIGHTS & COVID-19 · YOUTH RIGHTS & COVID-19 ·

newsletter #3

Nova normalnost – nove mogućnosti?

Važne vestiOvog meseca, tačnije 1. maja, obeležili smo Međunarodni praznik rada.

Podsećanja radi, 1. maj se obeležava kao Međunarodni praznik rada od 1890. godine, u znak sećanja na velike radničke demon-stracije koje su se održale u Čikagu maja 1886. godine. Tada je na ulice Čikaga izašlo preko 40.000 pripadnika radničkog pokreta, ističući zahteve za osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog obrazovanja. Vlast je na demonstrante poslala jake poli cij­ske snage. U neredima je šest radnika ubije-no, njih pedesetak ranjeno, dok su vođe štra-jka osuđene na smrt ili dugogodišnju robiju.

Prema međunarodnim standardima ljudskih prava, a posebno odredbama Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, garantovan nam je čitav niz prava koja se tiču ostvarivanja prava na rad i zapošljavanja, kao što su slobodan izbor zanimanja, pravična zarada i jednaka nagrada za rad iste vrednosti bez ikakve razlike (ovo je posebno važno jer žene moraju da imaju garanciju da uslovi njihovog rada nisu gori od uslova koje koriste muškarci, kao i da primaju istu nagradu za isti rad), pravo na odmor, razonodu, razumno ograničenje radnog vremena, osnivanje i članstvo u sindi-

kalnim organizacijama, pravo na štrajk, socijalnu zaštitu i dr. Čini nam se da su radna prava nakon nastupanja krize izazvane koronavirusom dobila jednu sasvim novu dimenziju.

Mladi ljudi, a posebno mlade žene, vrlo su ranjivi – naročito mladi zaposleni u neformalnoj ekonomiji na slabo plaćenim, manje sigurnim i manje zaštićenim poslovima. Mladi ispod 18 godina izloženi su riziku povećanog siromaštva i izloženosti dečijem radu, seksualnoj eksploataciji i dečijim brakovima.

Zamolili smo našu prijateljicu Saritu Bradaš, ekspe rtkinju za socijalna i ekonomska prava, da nam odgovori na sledeća pitanja:

Koje će grupe mladih, po tvom mišljenju, u narednom periodu biti posebno ugrožene na tržištu rada?

Kriza izazvana koronavirusom samo je dodatno produbila već postojeće probleme onih koji su i pre krize bili u grupi najugroženijih, a to su mladi u NEET kategoriji, mladi u neformalnoj ekonomiji, mladi koji su u prekarnim oblicima zaposlenosti (ugovorima na određeno ili na privremenim i povremenim poslovima), kao i mladi u zanimanjima niskog statusa koji rade u sektorima koji su najviše pogođeni epidemijom (prodavci/ice, kuvari/ce, konobari/ce, pomoćni i manuelni radnici/ce). Drugim rečima, svi prob-lemi sa kojima su se mladi susretali pre epidemije – nemogućnost da pronađu posao, potplaćenost (što znači da mladi za ista zanimanja dobijaju niže zarade od drugih), kršenje radnih prava – u vremenu epidemije a naročito ekonomske re-cesije koja će uslediti, postaće dublji i širi ukoliko izostane odgovarajući odgovor države.

Usled krize na tržištu izazvane pandemijom, da li je mudro razmišljati o promenama zani-manja ili dodatnim obukama za neke druge vrste poslova koje bi mladima donele sigurni-ja/veća primanja? Ako da, koje su tvoje pre-poruke?

Sigurnost posla, kako u pogledu trajanja, tako i u pogledu ostvarivanja prihoda, nije u domenu in-dividualne odgovornosti i izbora. Put ka sigurnosti leži u razvojnim politikama jedne države, koje će odrediti i smer politika zapošljavanja. Da bismo mogli da razmišljamo o promeni zanimanja, treba da znamo kakva će potražnja biti u budućnosti. Reč je o novoj paradigmi – pomeranje fokusa sa

ilustracija: Nebojša Petrović

Tips & Tricks

U prošlom prelistavanju najavili smo da ćemo pisati o „bezbednom” boravku na internetu, te to sada i činimo!

zanimanja na kompetencije. Kompetencije su šire od zanimanja. Pored toga, veoma je važno raditi na razvoju sopstvenih potencijala, sposobnosti, znanjima i veštinama.

Na globalnom nivou, prognoze su da će do 2030. godine doći do rasta potražnje za za-nimanjima koja zahtevaju tehnološke (60%), socijalne i emotivne (26%) i više kognitivne sposobnosti (9%).

Dakle moje preporuke bi bile: aktivno se boriti za dostojanstven rad/život i razvijati se učeći.

Izvor: UN IANYD Statement on COVID­19 & Youth

Zanimanja koja zahtevaju tehnološke sposobnosti: zanimanja u IT industriji, inženjerska zani-manja, analitičari/ke podataka, inženjerstva, istraživanja (developers, engineers, robotics i scien-tific eksperti/nje)

Zanimanja koja zahtevaju socijalne i ekonomske sposobnosti: zanimanja u oblasti razvoja poslo-vanja, programiranja, savetovanja

Zanimanja u kojima se najviše koriste kognitivne sposobnosti: lekari, računovođe, istraživači/ce, pisci/spisateljice

Većina vas trenutno provodi više vremena on-line nego ranije. Skrolujete društvenim mrežama, igrate igrice sa drugarima kao da ste se vratili desetak godina kroz vreme, ili koristite neke od trenutno popularnih aplikacija da ostanete u kon-taktu sa dragim ljudima i vidite ih makar preko video poziva. Statistika pokazuje da online video igre i ostale navedene platforme koristi rekordan broj korisnika. Istovremeno, ljudi koji se bave krađom vaših naloga i podataka na internetu rade na tome neumorno. Kada god napravite online nalog, vi ostavljate veliki broj ličnih poda-taka. Na kompanijama koje skladište te podatke je da se sačuvaju od napada na svoje baze i tako sačuvaju vaše podatke od socijalnog inženje­ringa, ali ako neko otkrije vašu lozinku, mere sigurnosti koje je preuzela kompanija padaju u vodu. Baze su često na meti hakerskih napada, i vi kao korisnik ne možete nista da uradite na tom nivou, ali ipak postoji mnogo načina da se zašti-tite čak i kada neka od velikih baza „procuri”.

Za početak, jako je bitno da svoje lozinke ne delite ni sa kim, naročito online, i da vašu lozinku ne zna niko osim vas. Predstavnici kompanija i agenti korisničke podrške nikada neće od vas tražiti da pošaljete svoju lozinku da biste dokazali da ste vlasnik naloga i retko će oni prvi stupiti u

ilustracija: Ranganath Krishnamani

ilustracija: Nebojša Petrović

ilustracija: Thomas Danthony

kontakt sa vama, zato je jako bitno biti oprezan kada komunicirate online sa nekim, i bilo šta što izaziva sumnju dobro proveriti. Ljudi koji pokušavaju da dođu do vaših podataka imaju mogućnost da „maskiraju” broj telefona sa kojeg vas pozivaju tako da na vašem ekranu piše ime kompanije ili čak banke u čije ime se predsta­vljaju. Moguće je „maskirati” i e­mail adresu tako da sa vaše strane izgleda kao da komunicirate sa predstavnikom korisničke podrške, zato je veoma važno koristiti informacije sa zvaničnog sajta kada vi inicirate kontakt. Isto tako, ukoliko neko prvi stupa u kontakt sa vama, budite obazrivi, naročito prilikom otvaranja poruka sa sumnjivih adresa. E­mail adrese najčešće se nalaze na meti udara, te je stoga važno da za svaki nalog ko-ristite jedinstvenu lozinku, Naime, ukoliko neko kompromituje vaš e­mail nalog i otkrije lozinku, za veoma kratko vreme putem automatizacije može vašu kombinaciju e­mail adrese i lozinke iskoristiti na svim većim platformama – i tako do-biti pristup svim nalozima na kojima ste koristili istu kombinaciju.

Dobro je s vremena na vreme posetiti sajt www.haveibeenpwned.com da biste proverili da li je vaša email adresa bila „probijena” u nekom od većih hakerskih napada, i brzo reagovali prome nom svoje lozinke.

Verovatno ste prilikom kreiranja nekih naloga primetili da vam platforma u startu meri „jačinu” lozinke, ili da postoje različita ograničenja kako vaša lozinka mora da izgleda. Tako neki sajtovi od vas zahtevaju da lozinka sadrži kombinaciju malih i velikih slova, bar jedan broj ili dodatne simbole. Ove metode nastale su kao kontra-mera soft-verima koji služe za „isprobavanje” velikog broja lozinki tako što automatski isprobavaju sve kom-binacije „karaktera”. Ukoliko pratite uputstva za „ojačavanje” lozinke, vi tehnički uvećavate vreme koje je potrebno softveru da nasumičnom kombi-nacijom karaktera dođe do vaše lozinke. Snagu vaše lozinke protiv ovakvih softvera, kao i da li se vaša lozinka nalazi na listi najčešće korišćenih, možete proveriti na sledećem sajtu: https://ran-dom­ize.com/how­long­to­hack­pass/.

Veoma je korisno koristiti i različite oblike multi­factor autentifikacije ukoliko je ta opcija na određenoj platformi dostupna. Na taj način doda-jete dodatni sloj zaštite vašem nalogu: čak i ako neko otkrije lozinku, neće biti u mogućnosti da pris-tupi vašem nalogu bez koda koji vam stiže putem e­maila, SMS­a ili aplikacije za autentifikaciju.

Hvala našem prijatelju Milošu Rankoviću, mladom novinaru i agentu­specijalisti korisničke podrške u jednoj gejmerskoj kompaniji, koji je izdvojio vreme da za nas napiše ovaj tekst.

Pod uticajem pandemije koronavirusa jedan broj država sveta donosio je vanredne mere kojima se odstupa od uobičajenog režima uživanja ljud-skih prava. Pandemija je otkrila da mnoge države sveta nisu dovoljno pripremljene da u uslovima opasne epidemiološke situacije zaštite sve svoje građane. Po običaju, najugroženiji su oni koji su već bili ugroženi. Jedna grupa lica koja je teško pogođena pandemijom koronavirusa, a o kojoj se ne govori dovoljno, jeste grupa lica lišenih slobode u ustanovama zatvorenog tipa.

Ponašanja koja doprinose sprečavanju širenja koronavirusa jesu držanje fizičke distance i vo đenje odgovarajuće lične higijene. Lica lišena slobode, npr. lica u zatvoru, u oba slučaja nailaze na poteškoće. Nemoguće je držati fizičku distancu ukoliko 23 časa dnevno provodite u maloj sobi sa još nekoliko osuđenika.

Prava mladih u krizi

Iako se situacija prethodnih godina popravila, zatvori u Srbiji i dalje su prenaseljeni, što potvrđuju godišnji izveštaji Nacionalnog preven-tivnog mehanizma, kao i poslednji izveštaji Komiteta za sprečavanje mučenja Saveta Evrope (CPT), Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija (CAT) i Specijalnog izvestioca za mučenje i drugo surovo, nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje (SRT). S druge strane, u svim nave-denim izveštajima takođe se navodi da su higi-jenski uslovi u nekoliko zatvora u Srbiji loši, a da je medicinska nega na niskom nivou – kako u pogledu opremljenosti i adekvatnosti prostorija za lečenje osuđenika, tako i u pogledu manjka broja zaposlenih lekara.

Osnov problema širenja koronavirusa u zatvorima leži u velikom broju ljudi na malom, zatvorenom prostoru. Ovo je prepoznato i od strane međunarodnih nadzornih tela. CPT je državama preporučio da koriste alternative lišenju slobode (npr. novčane kazne). Takođe, preporučljivo je koristiti alternative pritvoru (npr. jemstvo), preinačenje kazni, prevremeni i uslovni otpust. Državama članicama Saveta Evrope takođe je preporučeno da se suzdrže, do najveće moguće mere, od pritvaranja migranata. Slične smernice izdao je Potkomitet za prevenciju torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupaka (SPT).

Osnovni principi borbe protiv koronavirusa u ustanovama gde borave lica lišena slobode jesu smanjenje (pre)naseljenosti ovih ustanova i češća upotreba alternativama lišenju slobode, uz pružanje adekvatne medicinske zaštite u higi-jenskim uslovima. Šta je uradila naša država? Zabranila je kretanje tražiocima azila i migran-tima koji borave u centrima za azil i prihvatnim centrima, i time ih praktično lišila slobode. Mini-starstvo pravde preporučilo je javnim tužilaštvima da obavezno traže određivanje pritvora za sva lica koja prekrše meru samoizolacije. U prvih nekoliko suđenja za kršenje mere samoizolacije, sudovi su izricali dugačke zatvorske kazne (u jednom slučaju sud u Dimitrovgradu izrekao je maksimalnu kaznu od 3 godine zatvora).

To ne znači da ima mesta isključivo kritici. Prema navodima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zatvorske vlasti su u Srbiji već 11. marta 2020. godine počele da preduzimaju mere radi spreča-vanja ulaska koronavirusa u zatvore. Posete su

ograničene u trajanju (jedno vreme su bile i ukinute), a obavljaju se u posebnim prostorijama uz korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme. Nova lica koja dolaze u pritvor ili stupaju na izdržavanje kazne zatvora prolaze odgovarajuće lekarske preglede i smeštaju se u odvojenu sobu, pros-torije se dezinfikuju svakodnevno nekoliko puta itd. Međutim, početkom maja meseca potvrđeno je da je 84 osuđenika zaraženo u Kazneno­po-pravnom zavodu Požarevac – Zabela.

· YOUTH RIGHTS & COVID-19 · YOUTH RIGHTS & COVID-19 · YOUTH RIGHTS &

. . .

ilustracija: Emiliano Ponzi

. . .

„Neka budu samo mirni i veseli Dani Zem-lje u budućnosti za naš lepi vasionski brod Zemlju, koji nastavlja da se okreće i kruži u hladnoj vasioni sa svojim toplim i lomljivim tovarom vedrog života.” ­ U Tant, Sekretar UN, 21. mart 1971.

Da se mi pitamo, svaki dan bi bio Dan planete Zemlje i zdrave životne sredine!

Da li ste znali da svake godine samo od zagađenja vazduha i kontaminirane vode umre preko milion dece?Međuzavisnost ljudskih prava možda se najbolje vidi u oblasti životne sredine. Zdrava životna sredina neophodna je za potpuno uživanje ljud-skih prava, uključujući pravo na život, zdravlje, hranu, vodu i razvoj. Istovremeno, ostvarivanje ljudskih prava koja se tiču prava na učešće, pristup informacijama, slobodu izražavanja i udruživanja kritični su za zaštitu zdrave životne

Pišemo o našem pravu na bezbednost (si gur­nost), o obavezi države da nam je ga ra n tuje i da nas štiti od lica koja je ugrožavaju i o tome kako politički aktivizam i izražavanje po li tičkih mišljenja može dovesti do ugroža-vanja bezbednosti građana i građanki Re pu­blike Srbije.

Šta je pravo na bezbednost, odnosno sigurnost?

sredine. Nažalost, sve ove veze često su najoči-glednije kada šteta po životnu sredinu izaziva bolest, uništenje i smrt.

Iako je COVID­19 privremeno doveo do sma­njenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i poboljšanja kvaliteta vazduha na štetu ekonomskih aktivnosti, mnogi su poništili ranije uložene napore u životnu sredinu, što je rezultiralo povećanjem količine prozivedenog medicinskog i opasnog otpada. U postkriznom okruženju, kada vlade odobravaju stimulativne pakete za podršku otvaranju novih mesta, smanjenju siromaštva, razvoju i ekonomskom rastu, postoji prilika da se „bolje izgradimo”. Ovo zahteva skok do zelenih investicija, kao što su obnovljiva energija, pa-metno stanovanje, zelena javna nabavka, javni prevoz – sve to vođeno principima i standardima održive proizvodnje i potrošnje. Ovakav napre-dak može doprineti održivoj i otpornoj ekonomiji za sadašnje i buduće generacije, a koju su i mla-di zahtevali.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima pred-viđa pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti (član 3), Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima garantuje svakome pravo na slobodu i ličnu bezbednost (član 9), a isto pravo jemči i Ustav Republike Srbije (član 27). Iako pravo na bezbednost nije precizno definisano u međunarodnim dokumentima kojima se garan-tuju ljudska prava, ono se obično razume kao pravo građana na zaštitu od kriminala i drugih oblika nasilnog ponašanja. Glavnu ulogu u zaštiti bezbednosti građana imaju policija, tužilaštva i sudovi. Međutim, ovakvo shvatanje bezbednosti

Prava mladih u krizi

ilustracija: Jin Xingye

kao reakcije na već učinjena dela nasilja nije dovoljno.Zaštita bezbednosti građana obuhvata sve aktiv-nosti koje su usmerene na stvaranje okruženja za miran suživot građana (npr. borba protiv siro-maštva koje posvedočeno pozitivno utiče na stepen kriminaliteta).

Srbija kao demokratska država i njeni zakoni zahtevaju mirno sprovođenje izbora i raznih političkih borbi koje prate te izbore. Ipak, nije neuobičajeno da dođe do različitih političkih akcija koje mogu ugroziti bezbednost građana i građanki. Da li je dozvoljena svaka vrsta političkog aktivizma? Sa krovova zgrada izvođeni su pirotehnički perfomansi praćeni paljenjem baklji, pa želimo da postavimo pitanje da li u ovom slučaju postoji zloupotreba slobode izraža-vanja političkog mišljenja koja dovodi do kršenja drugih prava građana i građanki (u ovom slučaju, pravo na bezbednost).Paljenje pirotehničkih proizvoda od strane za to neobučenih lica na krovovima zgrada u kojima živi veliki broj ljudi može se smatrati opasnim ponašanjem kojima se ugrožava sigurnost građana. To se najbolje može videti na primeru iz Niša, gde je zamalo izazvan požar nakon što je zapaljena tenda prodavnice u ulazu zgrade na

Na početku kampanje pozvali smo vas da odgovorite na pitanja kroz koja smo želeli

da saznamo nešto više o tome koliko su mladi informisani o aktuelnom stanju u državi, kako se trenutno osećaju, kao i da li imaju neku veštinu ili interesovanje koje bi želeli da podele sa drugim mladim ljudima.

Istraživanje je sprovedeno upotrebom anketnog Upitnika kombinovanog tipa pitanja (otvorena i zatvorena pitanja). Ona su bila podeljena u tri

celine: Informisanost, Mentalno zdravlje, Mladi mladima, a ukupno je bilo 19 pitanja.

Odgovori ispitanika prikupljeni su elektronskim putem u periodu od 31. marta do 11. aprila 2020. godine, nakon čega se pristupilo obradi i analizi dobijenih podataka.

Segment upitnika koji se odnosi na celinu In fo r ­mi sanost sastojao se od četiri pitanja, a pregled istraživanja možete pročitati na našem sajtu.

kojoj su paljene baklje. Zakon o javnom redu i miru (član 17) predviđa prekršajno kažnjavanje lica koje paljenjem pirotehničkih proizvoda narušava javni red i mir ili ugrožava sigurnost građana, a ukoliko je paljenje izvršeno u grupi od tri i više lica, propisuje se i zatvorska kazna.

Ovo je bio razlog da dvanaest udruženja građana (uključujući i Beogradski centar za ljudska prava) podnese inicijativu Zaštitniku građana da pokrene postupak kontrole zakoni-tosti i pravilnosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova, u vezi sa postupanjem policije po prija-vama građana koje se odnose na okupljanje u zgradama za vreme policijskog časa i paljenje baklji, kao i u vezi sa dodeljivanjem dozvola za kretanje u vreme policijskog časa. Kojim građa­nima i iz kojih razloga Ministarstvo unutrašnjih poslova daje dozvole za kretanje za vreme policij­skog časa? Da li je policija reagovala na pozive građana da se u njihovim zgradama za vreme policijskog časa okupljaju ljudi koji pale baklje? S obzirom na to da paljenje pirotehničkih proiz-voda može biti prekršaj, da li je policija predu-zela odgovarajuće mere da otkrije da li je došlo do prekršaja, ko su učinioci prekršaja, te da li je ispunila svoju obavezu prijavljivanja prekršaja nadležnoj policijskoj jedinici?

Zamolili smo Adama Santovca, novinara i producenta TV Nova S, da napravi kratak osvrt na rezultate istraživanja.

Vanredno stanje zbog pandemije najnovijeg koro-navirusa pokazalo je da su građani i građanke Srbije sposobni da se odreknu skoro svega, ali ne i informacija. Sve oči i uši bile su uprte u tele-vizije, internet portale, štampu i radio­stanice. Pandemija kovida 19 bila je medijska sreća u nesreći na svetskom nivou. Neki mediji u Srbiji su neuobičajenu pažnju javnosti iskoristili i doka-zali su da su na usluzi društvu. Neki su uspeli da pokažu da se medijskom delatnošću bave formalno, ali da sa novinarstvom veze nemaju, i da će, ukoliko posle pandemije nestanu (a neće), na gubitku biti samo manjina zbog koje postoje, a ne većina koja ih pomno prati. Ili, bez mnogo filozofije – prvi su prezentovali istinu, a drugi laž.

Ako se promisle dublje, rezultati ankete Omla-dinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava „O jednoj izolovanoj mladosti” pokazuju da je medija koji urušavaju ugled novinarske profesije više. To naravno nije dobra, niti nova vest, ali je dobro da mladi to zapažaju – jer je istina. Samo nepunih 9% ispitanika verovalo je izvoru informisanja tokom vanrednog stanja. I ne, mladi se nisu informisali gledajući Pink i Hepi ili čitajući Alo. Ukoliko u anketi nisu davali društ-veno poželjne odgovore, ispada da su se mladi najviše informisali gledajući N1, RTS i Novu S i čitajući Danas i Nedeljnik. Dakle, većina ispi-tanika se informisala putem televizija i novina

ilustracija: Nebojša Petrović

koje su na medijskom nebu Srbije primer profe-sionalizma. Taj podatak iz istraživanja ohrabruje, ali onaj o poverenju ipak zabrinjava. Jer, po svoj prilici, mladi etiketu nepoverenja lepe i onim medijima koje biraju kao izvor informisanja.

Ti kontradiktorni stavovi u anketi oslikavaju i stanje u medijima u Srbiji, koje je puno kontradiktor-nosti. Činjenica je da se mediji u Srbiji suočavaju sa neprofesionalizmom i nepoverenjem. Novinari i novinarke koji teže visokim profesionalnim stan-dardima zato imaju težak zadatak – pre svega, da pronalaze i proveravaju priče, ohrabruju ljude da govore, a potom i objavljuju informacije koje propagandni mediji kriju. Istovremeno, mediji koji objavljuju istinu bore se i za viši cilj – grade odnos poverenja sa publikom koji mediji u kojima rade propagandisti svakodnevno urušavaju objavlju-jući laži. Profesionalnim medijima je utoliko teže, jer im se ne praštaju ni najmanje greške, dok je onim medijma koji prezentuju propagandu, stiče se utisak, sve oprošteno. No, nije problem što se od najboljih medija očekuje najbolji proizvod. Problem je kako od Srbije stvoriti državu u kojoj je najbolji medijski proizvod mejnstrim.

Kako da profesionalizam bude standard, tj. pravilo, a propaganda izuzetak? Svakako ne lako, ali nikako bez pomoći upravo mladih. Jer, nema profesionalnih medija bez aktivne publike. Ukoliko mladi budu, u svojoj branši, beskom-promisno profesionalni, ali i glasni, indirektno će doprineti da medijska norma postane ono što je sada izuzetak. To će dovesti do toga da se informišu iz medija kojima veruju ako ne 100%, svakako više od 9%.

. . .

Tekst pesme „Peri ruke rep”:

Bio si napolju, šetao se svudaI sam znaš da danas vremena su ludaZato ne pravi se dasa, izbegavaj problemeSapun u ruke i tajmer neka krene

Prvo, ovo i sam znašOperi te dlanove da možeš nos da dirašDrugo, dohvati se zglobaKo zna koliko tu se nalazi mikrobaTri, na redu su prstiTrljaj između, dovoljno su čvrstiČetiri, peri ispod noktijuTu sigurno ima par bakterijskih gostijuPet, vreme je za palacAko misliš da on ne mora, i nisi neki znalacI na kraju, vratimo se dlanuČistunac si, to virusi moraju da znaju

I eto, to je to, ruke su ti čiste k’o da si lordUtrošio si vreme, izbeg’o problemePipanje po licu, zabava može da krene

Otvori česmu, otpevaj pesmu – Peri ruke repOvaj muzički video napravljen je za potrebe konkursa „Otvori česmu, otpevaj pe smu” koji smo nedavno organizovali, a sa ciljem da promovišemo pranje ruku kao jednu od preventivnih mera zaštite od koronavirusa. Na našem malom konkursu prvo mesto osvojila je ova pesma. Autor teksta, muzike i videa: Uroš Maksimović.

U vremenu koje je vanredno, trudili smo se da mladi budu uključeni vanredno

mnogo, baš onako kako bi trebalo. Upravo mladi su zakuvali i servirali našu akciju – Online Lonac – Lonlajn.

Ova rubrika je nastala kao odgovor na podatke dobijene putem online upitnika koji je predstavljao važan segment u kreiranju kampanje i programa rada sa mladima. Uvažili smo odgovore, pred-loge i ideje mladih ljudi i stvorili prostor za njih kako bi se izrazili i podelili sa svojim vršnjacima neku veštinu, znanje, razmišjanje, interesovanje, strast… Online Lonac do sada je imao šest kuvara/kuvarica, a ovde ćemo vas provesti kroz glavna jela i njihove mirise. Prvo krčkanje spremio nam je Ognjen Ðukić, i govorili smo o refleksoterapiji. Dobili smo savete o tome kako da vrlo jednostavno pomognemo sebi na ovaj način. Osim što smo shvatili da je refleksoterapija stara hiljadama godina, naučili

smo i koje tačke na dlanu da masiramo ukoliko nas boli rame, glava… Sa Larom Pantić prošli smo kroz trikove i savete za zdraviju ishranu. Neki od trikova koje možete praktikovati: Jedite iz manjeg tanjira (logično!), idite u prodavnicu sa spiskom (!), jedite u miru (bez mobilnog, mejla i slično), jedite povrće!

Upoznali smo i Milicu Janković i „hodali u njenim cipelama”. Ona nam je približila život slepih i slabovidih osoba. Naučili smo kako se slepe i slabovide osobe orijentišu, kako se služe belim štapom za pomoć, ali i kako funkcionišu programi koji „čitaju” sadržaj sa kompjutera i telefona. Šta je finansijsko zdravlje, većina nas nije ni znala dok se nije pojavila Milica Crkvenjakov! Ona nam je predložila modele putem kojih možemo da štedimo više i lakše. Neki od njih su: keš dijeta – ponesi samo onoliko novca koliko ti je u toj prilici potrebno; pravljenje plana – postavi cilj štednje, zatim i izračunaj koliko za to novca možeš odvajati mesečno.

YOUTH RIGHTS & COVID-19 · YOUTH RIGHTS & COVID-19 · YOUTH RIGHTS & COVID-19 · YOUTH RIGHTS & COVID-19 ·

Sa Vladimirom Jovanovićem govorili smo o korišćenju interneta, njegovim dobrim i lošim stranama. Vladimir nam je dao konkretne savete kako da se osećamo bezbednije na internetu, kao što su: provera relevantnosti informacije koju nađemo na internetu na više sajtova; provera izvora koji je plasirao određenu informaciju; oprezna komunikacija sa nepoznatim ljudima na društvenim mrežama, i još mnogo toga.

Za kraj smo ostavili razmrdavanje, kako bismo iz samoizolacije izašli laganiji. Rade Obradović nas je razdrmao i fokusirao jednim časom joge. Uživali smo!

Naš lonac će se nekom drugom prilikom ponovo zakuvati. Do tada, hvala svim mladima koji su nesebično podelili ono što znaju, u šta veruju, čemu se raduju i o čemu vole da pričaju.

Hvala Laro, Ognjene, Rade, Vladimire, Milice Janković i Milice Crkvenjakov.

Zaista ste ulepšali našu zajedničku priču.

YOUTH RIGHTS & COVID-19 · YOUTH RIGHTS & COVID-19 · YOUTH RIGHTS & COVID-19 · YOUTH RIGHTS & COVID-19 ·

ilustracija: Nebojša Petrović

globalne pretnje za zdravlje, ovaj virus uzrokuje i pretnju za ostvarivanje građanskih i političkih pra-va. Razlog za to su neke od mera koje su države preuzele u borbi protiv pandemije, a koje donose stroga ograničenja slobode kretanja i drugih pra-va. Zato je važno da ove mere budu primerene i srazmerne, jer se jedino tako može obezbediti zaštita svih ljudskih prava.

Šaljemo vam jedan veliki virtuelni zagrljaj!

Ova kampanje realizuje se uz podršku Tima Ujed-injenih nacija za ljudska prava.

Gostovanje u Novom danu na Televiziji N1

Jednog četvrtka krajem aprila (30.4.2020) naše Nevena Nikolić (koordinatorka Omladinskog programa) i Mina Vasović (članica tima koji radi na kampanji) imale su priliku da gostuju u Jutarn-jem programu Novi dan na Televiziji N1. Pored predstavljanja kampanje #O_jednoj_izolovanoj_mladosti, govorili smo i o tome šta zapravo znači izolovana mladost, šta su mala izolovana ostrva, kao i šta sve to znači jednoj mladoj osobi. Dotakli smo se ljudskih prava mladih, saopštenja Speci-jalnih procedura UN, kao i činjenice da su prava mladih prva na udaru kada dođe do krize. Takođe smo skrenuli pažnju na važnost diskutovanja o pravima mladih iz pozicije mladih. Gledaocima i slušaocima približili smo kako izgleda naša kam-panja, kako je sprovodimo i na koji način pokuša-vamo da probudimo svest o važnosti prava mla-dih, i sve to u skladu sa standardima i principima međunarodnog prava ljudskih prava.

O mladima za Oblakoder ma­gazinOnline magazin Oblakoder je 16. aprila objavio razgovor sa našom Nevenom Nikolić, koordina-torkom Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava. Od velike važnosti je bilo pomenuti osetljive grupe mladih, koji su pored vi-rusa suočeni i sa dodatnim rizicima koji su mnogi-ma od nas nevidljivi. Komitet za ekonomska, soci-jalna i kulturna prava istakao je da ova pandemija jasno ilustruje značaj nedeljivosti i međuzavisnosti svih ljudskih prava. Nevena je primetila da, pored

Mi u medijima

. . .