I ovo je

prava sre}a ‡

gramatika

sti`e tre}a.

U dru{tvu smo

opet finom,

sa Anom i

Tintilinom.

2

svoje o~i ‡

(ime)

svoju kosu ‡

Ovde nacrtaj svoj portret ili zalepi fotografiju.

svoje lice ‡

ode}u koju ima{ na sebi ‡

igre koje voli{ ‡

muziku koju voli{ ‡

svoj omiqeni sport ‡

svoja omiqena jela ‡

svoj hobi ‡

(prezime)

(umetni~ko ime)

(adresa)

Predstavi se ‡ napi{i ne{to o sebi

Opi{i:

Navedi:

3

1. NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E

Ve`bamo:

‡ vrste re~i

‡ obave{tajne, upitne, zapovedne

i uzvi~ne re~enice

‡ potvrdne i odri~ne re~enice

‡ vi{ezna~nost i gra|ewe re~i

‡ imenice ‡ zajedni~ke i vlastite

‡ upravni i neupravni govor

VRSTE RE^I

Tvoj zadatak }e biti:

‡ da napi{e{ sastav o svojoj zami{qenoj

pustolovini

‡ da zamisli{ da si slavni pisac

‡ da napi{e{ sastav o sebi

‡ da re{i{ zagonetnu ukr{tenicu

Napi{i {aqivu ~estitku jednom zecu za ro|endan.

U pesmi Tihomira Prodanovi}a pravom linijom podvuci imenice,

a talasastom glagole.

Pitawe

Pita Bata ma~ka:

‡ Zna{ li {ta je ta~ka?

A ma~ak mu `ut,

namrgo|en, qut,

repom dao znak

da on nije |ak.

4

OBAVE[TAJNE, UPITNE, ZAPOVEDNE I UZVI^NE RE^ENICE

obave{tajna:

upitna:

uzvi~na:

zapovedna:

upitna:

obave{tajna:

potvrdna:

odri~na:

Posmatraj slike i napi{i re~enice. Vodi ra~una o znacima

. ! ?

Prepi{i latinicom re~enice i na kraj svake od wih stavi odgovaraju}i znak

. ! ?

‡ [ta to radi{

‡ Gledam kroz prozor

‡ Otvori ga

‡ Kakav divan dan

5

Gospodin Krompirovi} je krupan. On nije mr{av.

Gospo|a Rumenovi} je mr{ava. Ona nije krupna.

POTVRDNE I ODRI^NE RE^ENICE

Oboj gospodina Krompirovi}a i gospo|u Jabuku Rumenovi}. Zatim ih opi{i.

U opisivawu koristi potvrdne i odri~ne re~enice.

6

GRA\EWE RE^I

Od navedenih imenica napravi druge imenice i glagole kao u datom primeru.

list

zid

brod

ku}a

put

imenice glagoli

listi} listati

broditi

VI[EZNA^NOST RE^I

Napi{i {ta imenica jezik ozna~ava u slede}im re~enicama.

Ujeo sam se za jezik.

On zna mnogo jezika.

@uqa me jezik na cipeli.

Sastavi re~enice koriste}i re~i koje imaju vi{e zna~ewa.

Imenica jezik u prvoj re~enici ozna~ava

glava On je glava porodice. Kwiga ima pet glava.

ruka

noga

srce

7

IMENICE ‡ ZAJEDNI^KE I VLASTITE

Tvoje ~udno putovawe ili pustolovina

Ovde nastavi pri~u o tom putovawu.

Zamisli da ima{ brod koji se zove Zimba i da sa prijateqima

koji se zovu putuje{ preko mora

koje se zove u neku daleku ~udnu

zemqu koja se zove .

Prepi{i imenice iz svoje pri~e.

zajedni~ke

imenice

vlastite

imenice

brod

prijateqi

more

Zimba

8

Zamisli da si slavni pisac.

Napi{i na ovim kwigama svoje ime i naslove svojih dela.

Opi{i kako `ivi{ kao slavni pisac.

Ovde nacrtaj sebe

kao slavnog pisca.

9

UPRAVNI I NEUPRAVNI GOVOR

Napi{i kako ti kao slavni pisac odgovara{ na Tintilinova pitawa u intervjuu za TV.

Pazi na znake navoda (izme|u wih stoje navedene re~i).

Sada ovaj dijalog prebaci u neupravni govor.

Tintilin me je pitao {ta mislim o sebi kao piscu.

Ja sam mu odgovorio da

Tintilin: „[ta misli{ o sebi kao piscu?“

Ti: „ “

„Kako je to biti slavan pisac?“, pita Tintilin.

„ “, odgovara{ ti.

Tintilin: „Koje kwige preporu~uje{ deci?“

Ti:

„ “, pita Tintilin.

„ “, odgovara{ ti.

Tintilin:

Ti:

Ovo sam ja

Napi{i o sebi kra}i sastav (navedi svoje ime, prezime, nadimak; adresu; imena svojih

uku}ana; svoju omiqenu kwigu; ime ku}nog qubimca ‡ ako ga ima{; mesta na kojima tvoja

porodica provodi godi{wi odmor ‡ na moru, jezeru, planini i sl.). Pazi na veliko slovo.

1.

10.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

1. Malo, lukavo, svakog s puta svra}alo.

2. Peva tanko, glasovito, kopqem bode ponosito.

3. Po {umi urla, po brdu mumla, tra`i vo}wake i

p~eliwake.

4. Ne{to vrda oko brda, vrlo pazi kad ulazi.

5. Pliva patka po vodici, nosi ~ekrk na glavici.

6. Na{a baba po no}i bdi, po danu spi.

7. Sav svet vide, a sebe ne vide.

8. Prosu se vatra po celom poqu, nit koga ope~e,

nit {ta zapali.

9. Prosu se biser niz tvoje poqe, gde ti pade, tu

nestade.

10. Sto kova~a na jednom pawu kuju, jedan drugog ne

~uju.

(sova; komarac; p~ela; sunce; la|a; medved; o~i; ostruga; suze)

Zagonetna ukr{tenica

10

11

2. DRUG ]E DRUGU DA UBLA@I TUGU

‡ rod imenica

‡ broj imenica

‡ prosta re~enica; subjekat i predikat

‡ zna~ewe izraza

‡ da napi{e{ pri~u

‡ da napi{e{ pozivnicu za ro|endan

‡ da napi{e{ tekst za strip

Ve`bamo:

Nije to sme{no

Jedan de~ko uzeo kredu

I poku{ao da nacrta sredu.

Smejali se svi odreda:

„Kako se mo`e nacrtati sreda?“

I ako ni{ta ne bude od crtawa srede,

Wegovi poku{aji vrede.

Alek Marjano

Pro~itaj pesmu.

[ta misli{, zbog ~ega je te{ko nacrtati sredu?

[ta bi ti voleo da nacrta{?

Za{to?

Tvoj zadatak }e biti:

12

Do`ivqaj u pe}ini

Pogledaj slike. Napi{i pri~u o tome {ta se dogodilo.

13

ROD IMENICA

Imenice mogu biti mu{kog, `enskog i sredweg roda.

Imenice mogu biti u jednini ili u mno`ini.

Napi{i kratku pri~u koja ima naslov: Petao, koko{ka i pile

BROJ IMENICA

Napi{i kratak dijalog

izme|u jednog de~aka

i grupe starijih osoba.

U tabelu rasporedi imenice: pas, izlet, mrak, pe}ina, oko, devoj~ica, Ana,

no}, poqe, strah, nada, Tintilin, stra{ilo, ~udo, ma~ka, glas, jutro, drvo.

mu{ki taj`enski ta

sredwi to

pas psi o~i

pe}ina mi{evi

cvr~ak pili}i

jednina mno`ina

On:

Oni:

On:

Oni:

On:

jednina mno`ina

14

Program proslaveJelovnik

Tvoj ro|endan

Zamisli da slavi{ ro|endan. Napi{i pozivnicu.

Sastavi program i jelovnik za svoj ro|endan.

Drag

Pozivam te

Datum

Pozivnica

Potpis

15

SUBJEKAT I PREDIKAT

PROSTA RE^ENICA

Subjekat kazuje ko vr{i radwu,

o kome ili o ~emu se u re~enici govori.

Predikat kazuje {ta radi subjekat.

Prosta re~enica ima samo subjekat i predikat.

Koristi proste re~enice i napi{i:

Pro~itaj pesmu. Plavim slovima su obele`eni subjekti i predikati.

Subjekat podvuci jednom, a predikat dva puta.

Ko {ta radi u tvojoj {koli? Ko {ta radi u odeqewu za vreme odmora?

subjekat (ko?) predikat ({ta radi?)

U~iteq ispituje.

subjekat (ko?) predikat ({ta radi?)

Idu, idu mravi

po zelenoj travi.

Prvi idu |aci,

|aci veseqaci.

Drugi idu tate,

a ~ike ih prate.

Tre}i su redari,

da se red ne kvari.

Na kraju je deda ‡

ide izvan reda.

Gvido Tartaqa

Kad videh Anu,

padoh na nos �

i navrat-nanos �

u neki zanos. �

Nisam video

daqe od nosa, �

samo te o~i,

samo ta kosa.

Ali je Ana

imala nos,�

pa ti ubrzo

podi`e nos.�

Govorili su:

„Zabada{ nos!“ �

i da me Ana

vu~e za nos. �

Ve} mi je du{a

bila u nosu �

kada zbog Ane

dobih po nosu. �

Kad mi i majka

natrqa nos, �

ja se rastu`ih,

obesih nos. �

I tako Ana

i plava kosa

odo{e meni

ispred nosa. �

S. M.

16

Objasni {ta zna~e podvu~eni izrazi.

Pesma o nosu i o zanosu

17

Posmatraj wihove pokrete i lica. Napi{i {ta oni govore.

Pisawe stripa

18

Pro~itaj pesmu, a zatim je ilustruj.

Gajite patke

Dok zvezde sjaje

Patka nosi jaje

Dok vetar duva

Patka jaje ~uva

Kad izle`e pa~e

Voli ga jo{ ja~e

Gajite patke

Zaista su slatke

Qubivoje R{umovi}

Prona|i u pesmi razli~ite imenice i prepi{i ih, prvo one koje su u jednini, a zatim

one koje su u mno`ini.

Posmatraj slike i opi{i {ta je na wima.

U jednini su:

U mno`ini su:

1. Imam ~etiri noge i rep. Znam da tr~im, da ska~em i da se pewem na drvo.

Volim da jedem mleko i sir. Ja sam .

2.

3.

4.

5.

19

3. LEPA RE^ I GVOZDENA VRATA OTVARA

Ve`bamo:

‡ re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili

sli~no zna~ewe

‡ re~i koje imaju isti oblik, a razli~ito zna~ewe

‡ zna~ewe glagola (radwa, stawe, zbivawe)

‡ glagolska lica

‡ jednina i mno`ina glagola

‡ glagolska vremena ‡ pro{lo, sada{we

i budu}e vreme

Tvoj zadatak }e biti:

‡ da re{i{ ukr{tenicu

‡ da napi{e{ ro|endansku zdravicu

‡ da re{i{ zagonetku i da sam smisli{ jednu

‡ da sastavi{ obave{tewe

‡ da napi{e{ vest

Re{i ovu glagolsku ukr{tenicu tako {to }e{ napisati {ta ko radi i kako se ogla{ava.

9.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

1.

2.

3.

9. 4. 5.

6. 7.

8.

20

RE^I KOJE IMAJU RAZLI^ITE OBLIKE, A ISTO ILI SLI^NO ZNA^EWE

RE^I KOJE IMAJU ISTI OBLIK, A RAZLI^ITO ZNA^EWE

Ka`i sli~no na razli~ite na~ine:

Pove`i re~i istog ili sli~nog zna~ewa.

Beba pla~e.

Beba kme~i.

Beba

Beba

On

On

On

Ona se

On la`e. Ona se pla{i.

|ak

ku}a

prut

drum

mrak

{iba

put

tama

dom

u~enik

spavati

vikati

tr~ati

i}i

pisati

juriti

{krabati

urlati

dremati

hodati

Jednako se

pi{e,

a zna~ewa ima

vi{e.

luk

grad

maca

kosa

Seti se neke ovakve re~i i navedi wena zna~ewa.

21

glagol zna~ewe

kako sija sunce

kako duva vetar

U ovoj pesmi prona|i glagole koji

ozna~avaju kako pada ki{a. Ispi{i ih i

objasni. Ako ne razume{ zna~ewe nekog od

wih, potra`i ga u re~niku srpskog jezika.

Prona|i i napi{i glagole koji pokazuju:

prokapuje

promi~e

po~iwe da kapqe

sija, pr`i

pirka

kako govori ~ovek

22

GLAGOLI

Glagoli su re~i koje kazuju:

Radwu ‡ pisati, u~iti, raditi, pevati

Stawe ‡ spavati, sedeti, disati, stariti, veseliti se

Zbivawe ‡ sevati, grmeti, svitati

Pro~itaj pesmu.

Prona|i glagole. Rasporedi ih u tabelu prema zna~ewu.

Napi{i kratku pri~u u kojoj }e biti tri glagola koji ozna~avaju radwu,

tri koji ozna~avaju stawe i tri koji ozna~avaju zbivawe.

Pada ki{a

Pada ki{a sitnica

da poraste p{enica

da se deda raduje

kada snopqe vezuje.

Da se baka nasmeje

kada bra{no proseje

i mesi kola~i}e

za unuke ‡ |a~i}e.

Mom~ilo Te{i}

radwa stawe

Ana sedi,

Ana u~i,

a napoqu

vetar hu~i.

23

Pomozi Tintilinu da dovr{i zdravicu Ani za ro|endan.

Mo`e{ da koristi{ date glagole.

Re{i glagolsku zagonetku. Smisli glagolsku zagonetku za Sunce.

Draga Ana, sre}an ti ro|endan,

nek ti bude sre}an svaki dan!

biti

Da te vole i deca i ptice,

da u {koli dobija{ petice.

voleti

dobiti

dru`iti se

postati

nau~iti

~uvati

pomo}i

ponositi se

Pirka, duva

i }arlija,

nekad lomi

i savija.

(ratev)

24

[ta oni rade u parku? Pogledaj, napi{i i glagole podvuci.

Sliku oboj. Smisli dve poruke o ~uvawu prirode.

25

Sastavi obave{tewe o radu u~enika na ure|ewu parka.

Sastavi obave{tewe o cirkuskoj predstavi u tvome mestu.

Koristi glagole:

sastati se, po}i, poneti.

Dobro je da upi{e{ dan,

~as i mesto okupqawa,

kao i vreme trajawa akcije.

Navedi kako }e ko

nastupiti. Na primer:

tigrovi ska~u kroz

vatreni obru~ i sl.

Ne zaboravi da

upi{e{: dan, ~as,

mesto odr`avawa

predstave i cenu

karata.

Obave{tewe

Obave{tewe

26

GLAGOLSKA LICA

Glagoli imaju posebne oblike za razli~ita lica, za jedninu i mno`inu.

jednina mno`ina

1. lice ja

2. lice ti

on

3. lice ona

ono

pevam

peva{

peva

pevamo

pevate

pevaju

1. lice mi

2. lice vi

oni

3. lice one

ona

Nastavi re~enice kao {to je zapo~eto.

Ja pi{em, ti pi{e{, a ona . Ja , ti ~ita{, a oni .

Mi ska~emo, vi ska~ete, a oni . Mi , vi , a oni tr~e.

Ja govorim, ti , a one . Mi razgovaramo, a one .

Oni se igraju, a one se ne . Oni se zabavqaju, a one se ne .

Nastavi re~enice kao {to je zapo~eto.

Ja bananu, a ti sok. Ona `vaku, a on semenke.

Ana kwigu, a Tintilin pismo. To{a , a kuca .

Vetar , ki{a , sunce , a oblaci nebom.

Mi `murke, a vi {ugice.

27

Dopuni re~enice.

Dopuni stihove.

Ja tebi ‡ ti meni

1. Ja u~im.

2. Ti .

3. On (ona, ono) .

1. Mi .

2. Vi .

3. Oni (one, ona) .

Ja ti dam ~okoladu.

Ti mi limunadu.

Ja ti

Ti mi

Ja

Ti

A on (ona, ono)?

On (ona, ono)

A oni (one, ona)?

Oni (one, ona)

Mi vam damo jabuke.

Vi nam kru{ke.

Mi vam

Vi nam

Mi

Vi

28

JEDNINA I MNO@INA GLAGOLA

poslovice u jednini poslovice u mno`ini

pesma

imenica

glagol u

jednini glagol u mno`ini

pevam

igra igramo

sanke

skije

car

^ini dobro, ne kaj se;

~ini zlo, nadaj se.

Dobre re~i dobra mesta na|u.

Nevoqa je najve}i u~iteq.

Qudi sami sebe najmawe poznaju.

Popuni ove tabele:

29

Petao i lisica

Na grani jednog drveta stajao je petao.

Lisica se prikrade, pa ga upita:

‡ [ta radi{, petli}u?

‡ Pevam! ‡ odgovori petao.

‡ A {ta si radio ju~e? ‡ upita lija.

‡ Pevao sam! ‡ re~e petli}.

‡ A zna{ li {ta }e{ raditi sutra? ‡ upita lija,

obliznu se i za{kiqi o~ima.

‡ Sutra }u pevati! Ako ne veruje{, pitaj mog

prijateqa psa! ‡ re~e petao.

‡ Psa?! O neka, `urim se! ‡ re~e upla{ena lija

i pobe`e u {umu.

Popuni tabelu.

Oboj sliku.

pro{lost sada{wost budu}nost

pevam

razmi{qao sam

~uva}u se

{kiqim

GLAGOLSKA VREMENA ‡ PRO[LO, SADA[WE I BUDU]E VREME

[ta je to:

(pro{lost)

[ta je to:

(sada{wost)

[ta je to:

(budu}nost)

Nije bilo,

ne}e biti,

a sada je?

30

Pisawe vesti

Zamisli da je u tvojoj ulici opqa~kana prodavnica igra~aka. Tvoj zadatak je da za

{kolske novine napi{e{ vest. Vodi ra~una o tome da navede{ slede}e: naslov vesti;

opis doga|aja, vreme i mesto; u~esnike u doga|aju, osumwi~ene osobe;

na~in na koji je to u~iweno; {ta je ukradeno; autora vesti.

31

4. KO SE VOLI TAJ SE PI[E

[ale

Ve`bamo:

‡ pridevi ‡ opisni i prisvojni

‡ rod i broj prideva

1. Nositi glavu u torbi.

2. Obesiti nos.

3. Imati pune ruke posla.

4. Spadati s nogu.

5. Upadati u oko.

snu`diti se, pokuwiti se

biti u opasnosti

mnogo se umoriti

biti veoma uo~qiv, prime}ivati se

biti veoma zauzet

Tvoj zadatak }e biti:

‡ da smisli{ {alu

‡ da napi{e{ pesmu

‡ da sastavi{ male oglase

‡ da dovr{i{ bajku

‡ da re{i{ ukr{tenicu i rebus

‡ da smisli{ zagonetku

U kvadrati}e upi{i brojeve izraza koji odgovaraju zna~ewu.

Tintilinova {ala

Perica: Kakva ti je to kwiga?

Jovica: Na{ao sam je u parku, pa je nosim vlasniku.

Perica: Otkud zna{ ~ija je?

Jovica: Pi{e na woj Jovan Jovanovi} Zmaj.

Ovde napi{i jednu svoju {alu.

32

Jabuka krupna,

so~na, rumena.

Jabuka sitna,

`uta, zelena...

Jabuka kvrgava,

kisela, glatka,

mirisna, slasna,

zrela i slatka!

Al’ ima jedna

zlatna jabuka:

to je dedina

mala unuka.

S. M.

Jabuka

Jabuka

Jabuka Jabuka Tre{wa

PRIDEVI ‡ OPISNI I PRISVOJNI

Pridevi se pridevaju uz imenice da ih ukrase, da objasne kakve su, da ka`u ~uje su.

Popuni tabelu.

Pro~itaj pesmu Jabuka, a onda je prepi{i bez prideva.

[ta zapa`a{? Napi{i sli~nu pesmu o tre{wi.

imenice

pridevi

kakav je? (opisni) ~iji je? (prisvojni)

kliker sjajan, Tintilinov,

ma{nica

olovka

33

Napi{i oglase. Opi{i {to boqe ume{ ono {to ogla{ava{.

To mo`e{ da u~ini{ i na {aqiv na~in.

Izgubqeno

[ifra:

[ifra:

[ifra:

[ifra:

[ifra:

[ifra:

Na|eno

Prodajem Kupujem

Mewam Razno

34

ROD I BROJ PRIDEVA

Mo`e li se re}i? Napi{i pravilno:

Napravi venac prideva oko imenica:

Seti se prideva koji se porede sa imenicama sunce, no}, pas.

zelena list

umiqati ma~ke

{areno pas

lep `ena

jaka de~ak

nemirno deca

dobar

sja

jan

gl

up

vitka

v

i

s

o

k

35

Posmatraj jednu biqku, na primer ru`u.

Kakvo joj je stablo, list, grane, cvet?

Kako miri{e? [ta oseti{ kad je dodirne{?

Nacrtaj ru`u:

Posmatraj ma~ku: kako izgleda,

spava, jede, vreba pticu ili mi{a,

prede u naru~ju, kako se umiva,

prote`e, pewe uz drvo, igra, brani

od psa, quti, raduje i tako daqe.

Nacrtaj je ovde:

Ovde opi{i {ta si zapazio.

Ovde opi{i {ta si zapazio.

Posmatraj, pa opisuj.

36

(naslov)

Pomozi Ani da zavr{i zapo~etu bajku. Trudi se da koristi{ prideve.

Kao {uma, kao trava,

mo`e biti crna, plava,

talasasta, kovrxava,

ili prava?

re{ewe:re{ewe:

Pogodi po opisu {ta je to: Sastavi opisnu pitalicu za ruku.

U jednoj dalekoj zemqi, u velikom dvorcu, `ivela je mala

37

[ta je Mile rekao Luki.

Kako se Luka tada ose}ao?

[ta je Dragan rekao Luki?

Kako se Luka tada ose}ao?

Posle utakmice

Napi{i {ta ti misli{ o tome {to se dogodilo. Kakvi su Lukini drugovi?

Napi{i:

Luka je bio golman na utakmici sa III2. Bilo mu je krivo {to je primio pet golova.

Pogledaj {ta mu se dogodilo posle utakmice.

38

Re{i ukr{tenicu.

U na{ega }a}e

bele su ga}e,

kad ih jednom svu~e

vi{e ne obu~e?

[ta je to:

jaje

1.

10.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

Re{i rebuse.

Tintilinova zagonetka Tvoja zagonetka

1. Re~ u re~enici koja kazuje koja se radwa vr{i.

2. Vrsta kazivawa, kao: Bele koke ispod strehe vire.

3. Kratke pri~e u kojima `ivotiwe govore.

4. O wemu se u pri~i govori.

5. Glasovi koji mogu da stoje sami i da ~ine slog.

6. Stoji na kraju uzvi~ne re~enice.

7. Razgovor dva lika u pri~i.

8. Glasovi koji ne mogu sami da stoje.

9. Pri~e koje govore o ~udesnim doga|ajima.

10. Vrsta kazivawa, kao:

Lepa re~ gvozdena vrata otvara.

39

5. TAJNE SVETA

Ve`bamo:

‡ pisawe re~ce NE uz glagole, imenice i prideve

‡ pisawe re~ce LI

‡ re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem ‡

umawenice i uve}anice

‡ pisawe skra}enica

Tvoj zadatak }e biti:

‡ da osmisli{ modnu reviju

‡ da re{i{ ukr{tenicu sa skra}enicama

Detektivska pri~a

Iz parka je nestala quqa{ka. Ti si detektiv. Smisli i napi{i

pri~u o tome kako otkriva{ tajnu nestale quqa{ke. Mo`da }e ti

koristiti glagoli: zapa`am, tra`im, ose}am, sumwam i sl.

40

PISAWE RE^CE NE UZ GLAGOLE, IMENICE I PRIDEVE

PISAWE RE^CE LI

Re~ca NE se pi{e odvojeno od glagola.

Re~ca NE se pi{e sastavqeno sa imenicama i pridevima.

Upitna re~ca LI pi{e se uvek odvojeno.

~ovek ‡ ne~ovek

pliva~ ‡ nepliva~

prijateq ‡ neprijateq

red ‡ nered

pravda ‡ nepravda

istina ‡ neistina

umoran ‡ neumoran

jasan ‡ nejasan

miran ‡ nemiran

zreo ‡ nezreo

veseo ‡ neveseo

iskren ‡ neiskren

Da li u~i{?

Zna{ li koliko je sati?

Jesi li gladna?

Dalisuti~okoladudali?

Nedaovdeneradi.

Jesulijelime~i}i?

Napi{i pravilno ove re~enice.

Ove re~enice su odgovori na pitawa koja treba da postavi{.

Ove godine nisam dobila kwigu za ro|endan.

Jesam, ju~e sam gledao taj film.

Ne znam, nisam gledao vremensku prognozu.

Ne ~itam,

ne pi{em,

ne igram se,

ne spavam.

Izuzetka

~etiri znam:

nemam, ne}u,

nemoj, nisam.

41

Pro~itaj dijalog. Na linijama ispod teksta pravilno prepi{i pogre{no napisane re~i.

Ana: Tintiline, dali zna{ gde mi je kwiga?

Tintilin: Neznam, negde sam je video, ali nese}am se gde.

Ana: A dali mo`e{ da mi pozajmi{ tvoju kwigu?

Tintilin: Nemogu, treba meni.

Ana: A zna{ li ti, Marko, gde je moja kwiga?

Marko: @ao mi je, neznam. Ja ne mam svoju kwigu. Mislim da je neko ne pa`qiv.

Dovr{i re~enice.

Ovaj automobil je ispravan, a onaj je neispravan.

Na{a ekipa je slo`na, a wihova je .

Mamina jela su slana, a bakina su .

Ma{a je skromna, a Tamara je .

Napi{i pravilno ove re~enice.

Nejedemiseovojelozato{tojeneukusno.

Nisamre{ioovajzadatakzato{tojenejasan.

42

RE^I SA UMAWENIM I UVE]ANIM ZNA^EWEM ‡ UMAWENICE I UVE]ANICE

Zaokru`i re~i koje ozna~avaju ne{to umaweno.

stolica polica pti~ica gumica kutijica

detli} fesi} ~eki} nosi} cari}

Ravnom linijom podvuci re~i sa umawenim zna~ewem, a talasastom one sa uve}anim.

Popuni prazna mesta.

glavurda obla~i} ribetina sne`i} sobetina

nosina ka{i~etina kravica ku~ence sto~i}

[ta je malo, a {ta veliko

Mali zec je , veliki je .

Mali medved je , veliki je .

Mala ku}a je , velika je .

Mala kapa je , velika je .

imenica umaweno zna~ewe uve}ano zna~ewe

no`urda

ru~ica

nos

ku}ica

kwi`urina

43

[umska modna revija

Obuci ove manekene u

zanimqivu ode}u.

Opi{i model ode}e: kakav je, od ~ega je,

za koju je sezonu itd.

44

SKRA]ENICE

Napi{i skra}enice za slede}e re~i:

Re{i ukr{tenicu sa skra}enicama.

broj

mno`ina

profesor

doktor

metar

santimetar

litar

kilogram

Napi{i {ta ozna~avaju slede}e skra}enice:

Prepi{i re~enicu koriste}i

skra}enice umesto imenica koje

se obi~no skra}uju.

UN

g|a

tj.

npr.

in`.

str.

PTT

RTS

1.

7.

god.

2.g|a

3.itd.

4.m

5.r.

6.razr.

7.dr

1.

3.

2.

4.

5.

6.

Profesor doktor Petar Markovi}, visok metar i

osamdeset {est santimetara, oti{ao je u posetu kod

gospo|e Jelene @ivkovi}, ~iji mu` in`ewer radi u

Radio-televiziji Srbije.

45

6. [TA JE SME[NO

Ve`bamo:

‡ }irilica i latinica ‡ azbuka i abeceda

‡ pisawe dve ta~ke i zareza

‡ re~i koje odre|uju vreme, mesto i na~in vr{ewa

radwe

Tvoj zadatak }e biti:

‡ da re{i{ rebus

‡ da napravi{ azbu~ni i abecedni re~nik

‡ da napi{e{ recept za pala~inke

‡ da napi{e{ basnu

‡ da napi{e{ dijalog

‡ da re{i{ ukr{tenicu i rebuse

Ovi parovi imaju ista imena (vidi rebuse), ali se razli~ito pi{u.

46

Pomozi Ani da napravi azbu~ni i abecedni re~nik.

Ako ne mo`e{ da se seti{ neke re~i, potra`i je u re~niku srpskog jezika.

]IRILICA I LATINICA ‡ AZBUKA I ABECEDA

azbu~ni re~nik

zajedni~kih imenica

A

B bosiqak

V vi{wa

G

Q

[

azbu~ni re~nik

opisnih prideva

A aqkav

B

V

W wiskav

[

abecedni re~nik

glagola

A anketirati

B brati

C cepati

^ ~upati

47

Anin i tvoj re~nik

azbuka:

abeceda:

Pomozi Ani da zavr{i azbuku i abecedu.

Kada re|a{ i nabraja{, zarezima ti odvaja{.

Ispred toga stavi zna~ke od dve ta~ke.

Pala~inke recept za

: namirnice potrebne

mleko bra{no tigaw

jaja so uqe kutla~a

xem i

: pribor, potrebne posude i

{erpa ka{ika viqu{ka {e}er

DVE TA^KE I ZAREZ

A B \ [G

A C E

Tintilin je pogre{no napisao

{ta je sve potrebno za pala~inke.

Napi{i pravilno {ta je sve potrebno

za pala~inke.

Ovde napi{i kako se prave pala~inke.

48

Moj naslov: Zec i korwa~a

Tvoj naslov:

(izmisli)

Napi{i basnu prema slikama.

Izmisli sme{na

imena za zeca:

Izmisli sme{na

imena za korwa~u:

Napi{i kako se zec ose}ao posle trke.

O ~emu je razmi{qao? Kakvu je izjavu dao?

Kako se posle trke ose}ala korwa~a?

O ~emu je razmi{qala? Kakvu je izjavu dala?

49

RE^I KOJE ODRE\UJU VREME, MESTO I NA^IN VR[EWA RADWE

subjekat

Zunzara zuji zimi zanimqivo iza zavese.

Ma~ka

Kow

Pile

To~ak

predikat vreme na~in

re~i koje odre|uju

mesto

Ne{to se dogodilo, ne{to se zbilo; kada, kako i gde je to bilo?

Pu`eva pri~a Zunzarina pri~a (izmisli)

‡ Po{tovana publiko, po~uj!

‡ Pa {ta, pa {ta?

‡ Pu` Pera pu`e!

‡ Pa gde, pa gde?

‡ Po puti}u, po pruti}u.

‡ Pa kako, pa kako?

‡ Pa`qivo, polako.

‡ Pa kada, pa kada?

‡ Pre podne, posle podne,

predve~e, pa i sada.

‡ Pa, pobogu, pri~ajte, po`urite!

‡ Pa, po{tovani, nije pristojno

po`urivati pu`a.

S. M.

50

Smisli nove zagonetke i re{i ukr{tenicu.

Re{i rebuse.

11.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

1.

Ide patka

s Patkingrada,

nosi usta

puna zlata.

5.

Navrh ku}e

suk}e, buk}e,

plete ga}e,

putova}e.

9.

Na jedna vrata u|oh,

na druga iza|oh.

3.

Iz planine micala,

pa u more ticala.

7.

Riknu krava na Moravi ‡

~u se tele na Brzavi.

11.Bele p~ele na tlo sele ‡

ogaw pade, wih nestade.

2. 4.

6.

8.

10.

51

7. SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE

Ve`bamo:

‡ pisawe suglasnika j

‡ pisawe velikog slova

‡ pisawe brojeva slovima

‡ pisawe datuma

Tvoj zadatak }e biti:

‡ da sastavi{ zagonetku

‡ da napi{e{ dva dijaloga

‡ da nacrta{ zastavu i bex svoje zami{qene grupe

ili ekipe, kao i da napi{e{ himnu

‡ da smisli{ reklame

‡ da nacrta{ lik iz svoje omiqene kwige

^as se di`e,

~as se spu{ta.

(ak{aquq)

Re~i koje su u jednini prebaci u mno`inu.

Moja zagonetka Tvoja zagonetka

‡ Ide{ li sa mnom?

‡ Idem.

‡ Boji{ li se?

‡ Ne bojim se.

‡ Ni{ta se ne boj.

‡ Ti se ne pla{i{?

‡ A za{to bih se pla{io?

Idete li s nama?

52

Dijalozi

Ona:

On:

Ti:

On ne vidi, a ona ne ~uje dobro. Napi{i o ~emu oni razgovaraju.

Zamisli da si sreo decu iz drugih zemaqa. O ~emu biste razgovarali?

53

PISAWE SUGLASNIKA J

Prepi{i dijalog i ispravi sve pogre{no napisane re~i.

Re{i rebuse.

Neke re~i su napisane pravilno, a neke pogre{no.

Podvuci one koje su napisane pogre{no, a zatim ih prepi{i pravilno.

Tintilin: Zdravo, Ana.

Ana: Tintiline, zdravo, za{to danas nisi bijo

u {koli?

Tintilin: Bolelo me je grlo, pa me je tata vodijo

kod doktora. Ka`e da sam pijo hladnu vodu.

Da li ste u~ili ne{to novo?

Ana: U~ili smo novu lekciju iz srpskog, o tome

kada treba, a kada ne treba pisati suglasnik j.

Tintilin: Ja sam mislijo da sam to ve} nau~ijo.

Ana: Tintiline, mislim da i ti i ja to tek treba

da nau~imo!

kai{ Kajiro radio avijon kamijon pio vodio

radijonica fioka studijo Azia Violeta pion

54

Napi{i pravilno slede}i tekst. Pazi na veliko slovo i na znake . ? !

Re{i rebuse.

se vratila Ana {kole iz

‡ novo ima {ta ‡ pita Tintilin je

‡ u~iteqica udala lana se

novo dobila prezime je

se zove sada svetlana luki} mari}

u jelenom klupi sedim sa

doselila iz kod nas ona sarajeva se

stanuje cerskoj ulici u

subotu u ro|endan slavi

pokloni}u dositeja basne obradovi}a joj

novog |aka imamo jednog

je kopaonika on sa sela bla`eva iz

rekla jelena sme{no mu govori da je

nazvao ju debela on je

plakala toga je zbog ona

‡ ne jede slatki{a mawe {to

‡ oh, ih mnogo voli

55

PISAWE BROJEVA SLOVIMA

PISAWE DATUMA

Napi{i slovima slede}e brojeve:

14

21

50

137

200

600

19

37

60

158

400

1000

Datumi se mogu pisati na vi{e na~ina:

1. 4. 2005. 1. IV 2005. 1. april 2005.

Prepi{i re~enicu pi{u}i datume brojevima.

Ja sam ro|en trinaestog septembra hiqadu devetsto devedeset {este godine, a moja sestra dvadeset

{estog juna dvehiqadite. Moja mama je ro|ena osamnaestog maja hiqadu devetsto sedamdesete, a tata

osmog februara hiqadu devetsto {ezdeset osme.

Datum: Datum:

56

Moja

Ime grupe:

Nacrtaj va{u

zastavu.

Napi{i himnu koju pevate.

(dru`ina, grupa, tim)

Nacrtaj va{u

zna~ku (bex).

Grupni crte` ili slika

Zamisli da ima{ svoju muzi~ku grupu, sportsku ekipu, dru`inu planinara, istra`iva~a i sl.

Ovde opi{i nekoliko doga|aja koji su za vas bili va`ni.

57

Petao izdaje novu

kwigu pesama.

Pas je otvorio

prodavnicu hrane.

Lisica proizvodi

nevidqiva odela.

Izmisli reklamu za

neki svoj proizvod.

Pomozi petlu, lisici i psu da nacrtaju i napi{u reklame.

58

oko

prst

le|a

glava

jezik imati duga~ak jezik,

Nacrtaj lik iz svoje omiqene pri~e. Napi{i kako izgleda i {ta voli,

a {ta ne voli da radi. Pazi na veliko slovo i na navodnike.

Lik se zove

On(a) je iz kwige

Prona|i u re~niku srpskog jezika izraze u kojima se pojavquju imenice:

poeni ocena

0‡5 nedovoqan

6‡9 dovoqan

10‡13 dobar

14‡17 vrlo dobar

18‡20 odli~an

U P U T S T V O

?

? ?

?

?

?

?

?

?

?

???

?

?

?

60

PRVA PROVERA ZNAWA

anaslaviro|endanpozvalajejelenumarkalukuduwuitintilinadali}ejojsvi

do}ipitaseonapripremilajekola~esokovesendvi~eitortuauhkakvatorta

1

3

Napi{i pravilno slede}i tekst.

Kad zavr{i{, imenice podvuci crvenom bojom, a glagole plavom.

Napi{i o Aninom ro|endanu tri re~enice.

Slede}e re~enice prepi{i uz upotrebu re~eni~nih znaka . „“ ,

Zatim re~enice prebaci iz potvrdnog oblika u odri~ni.

4

2

obave{tajnu:

upitnu:

zapovednu:

Sre}na sam rekla je Ana

Lepo smo se zabavqali i dobila sam divne poklone

3

3

Dobijeno poena:

zajedni~ke imenice vlastite imenice

brod

61

4

6

5

Zamisli da putuje{ brodom preko mora i da dolazi{ na neko pusto ostrvo.

Napi{i kratak sastav o svom putovawu.

(naslov)

4

Napi{i zajedni~ke i vlastite imenice koje ozna~avaju ono {to ti je bilo va`no

na putovawu.

3

Razgovaraj sa ~udnim bi}em koje si sreo na ostrvu.

Ti:

3

62

DRUGA PROVERA ZNAWA

Ana priprema zabavu. Pomozi joj da

napravi spisak potrebnih namirnica i

svega {to joj je potrebno za proslavu.

Odredi rod imenicama koje si naveo.1

Pomozi Ani da napi{e pozivnicu za ro|endan.2

Napi{i ko {ta radi na Aninom ro|endanu. Dovr{i tabelu.

3

mu{ki rod `enski rod sredwi rod

sok

3

Pozivnica

3

Dobijeno poena:

subjekat (ko radi?) predikat ({ta radi?)

Marko igra.

4

b a s n e

a

s u b j e k a t

p r e d i k a t

z a r e z

63

4

Objasni {ta zna~e izrazi o srcu koji su pomenuti

u razgovoru na Aninom ro|endanu.

5

Napi{i jednu {alu koju bi ispri~ao na Aninom ro|endanu. [alu zatim prepi{i,

prebacuju}i sve imenice koje su u jednini u mno`inu, i obratno.

6Napi{i pitawa za ukr{tenicu i re{i pitawe broj 2.

1. on ima veliko srce

2. on je tvrda srca

3. sad mi je srce na mestu

4. kad to ~ujem, srce mi se sledi

5. si{lo mi je srce u pete

4

6.

1.

2.

3.

4.

5.4

1.

2. razgovor dva lica

3.

4.

5.

6.

2

64

TRE]A PROVERA ZNAWA (1) Dobijeno poena:

Tvoje odeqewe treba da ide na izlet. Ti si vo|a puta. Napi{i obave{tewe

o izletu. Koristi glagole: sastati se, po}i, poneti i sl. Ne zaboravi da navede{

vreme polaska.

1

Izmisli i napi{i {aqive i lepe poruke o pona{awu u prirodi.2

Napi{i pravilnik o ~uvawu {uma i voda.3

Obave{tewe

4

3

~lan 1

~lan 2

~lan 3

~lan 4

kaznene mere:

3

65

4Napi{i glagole sa sli~nim zna~ewem.

5Napi{i kako u prirodi:

6Napi{i jednu {aqivu pitalicu.

3

duva vetar pada ki{a te~e poto~i}

Moja pitalica:

Tvoja pitalica:

Kako mo`e{ da pojede{ jaje, a da mu ne razbije{ qusku?

Zamoli nekoga da je razbije umesto tebe.

3

Kako mo`e da se gleda:

`mirkati, zuriti,

Kako mo`e da se govori:

Kako mo`e da se jede:

4

2

Napi{i razli~ite oblike glagola gledati.

jednina mno`ina

sada{we

vreme

pro{lo

vreme

budu}e

vreme

ja gledam

ti

on

ona

ono

sada{we

vreme

pro{lo

vreme

budu}e

vreme

mi

vi

oni

one

ona

4

66

TRE]A PROVERA ZNAWA (2) Dobijeno poena:

1

Napi{i {ta si radio u

pro{losti (kad si bio mali).

[ta radi{ sada?

[ta }e{ raditi u budu}nosti

(kad poraste{)?

Vozio sam tricikl. Vozim bicikl. Vozi}u auto.

3

3

Napi{i druge glagole kao {to je zapo~eto.

3

gledatipisati

za po

67

4

Napi{i vremenske izve{taje.

Napi{i glagole sa sli~nim zna~ewem:

6

Napi{i jednom medvedi}u u {umi ~estitku za Dan prole}a.

vremenski izve{taj za ju~e vreme danas prognoza za sutra

4

Kako pas laje: , , , , ,

, , , , .

Kako ~ovek govori: , , , , ,

, , , , .

Kako se ma~ka umiqava: , , , ,

, , , .

4

kev}e

brbqa

2

5

68

^ETVRTA PROVERA ZNAWA Dobijeno poena:

1 Napi{i oglase ‡ mogu biti i {aqivi.

2 Napi{i prideve uz imenice.

3 Napi{i prideve koji odgovaraju pore|ewu.

4 Napi{i {ta sve mo`e biti:

Izgubqeno Na|eno

3

list:

dan:

sok:

devoj~ica:

kwiga:

zemqa:

oko:

more:

selo:

kao sunce:

kao no}:

kao zec:

kao oblak:

3

2

sjajan,

zeleno:

plavo:

hrapavo:

dobro:

trava, li{}e,

2

69

5 Napi{i prideve sa suprotnim zna~ewem.

hrapav:

mek:

ne`an:

bistar:

hitar:

sit:

1

6 Od imenica napravi prideve.

vatra:

cvet:

brdo:

sumwa:

la`:

~ovek:

1

7 Od glagola napravi prideve.

8 Smisli zagonetku za `abu.

9 Nastavi daqe ovu naopaku pri~u.

laje:

govori:

ska~e:

leluja:

peva:

cvrku}e:

1

2

Ujutru je sjajan prozor provirio kroz {iroko sunce.

Pospani krevet ustade iz mekog Ace...

5

vatren

lajav

70

PETA PROVERA ZNAWA Dobijeno poena:

Napi{i dijalog izme|u automobila i bicikla.1

Napi{i basnu latinicom.2

Automobil treba da postavqa pitawa (vodi ra~una o pisawu re~ce li),

a bicikl treba da odgovara odri~no (vodi ra~una o pisawu re~ce ne).

5

Auto:

Bicikl:

Auto:

Bicikl:

Auto:

Bicikl:

Auto:

Bicikl:

Moj naslov:

Tvoj naslov:

Lav i lisica

5

71

Popuni prazna mesta kao {to je nazna~eno.3

Proveri da li zna{ skra}enice. Re{i ukr{tenicu.4

Obuci Anu i Pe|u u neke zanimqive modele ode}e. Opi{i ih.5

imenica umaweno zna~ewe uve}ano zna~ewe

deda

~okolada lutkica

{e{iri}

sandala3

1.

8.

br. 2.km

3.itd.

4.u~.

5.i sl.

6.O[

8.jedn.

7.kg

1.

3.

2.

4.

5.

6.

7.4

3

72

[ESTA PROVERA ZNAWA Dobijeno poena:

1Opi{i ku}u i zgradu: posebnosti i zajedni~ke osobine.

2Napravi spisak stvari koje su ti neophodne za {kolu. Koristi zareze u nabrajawu.

Navedene imenice najpre pore|aj po azbu~nom, a zatim po abecednom redu.

posebnosti zajedni~ke osobine posebnosti

5

spisak azbu~ni red abecedni red

5

73

Popuni tabelu ‡ zavr{i re~enice:

Zamisli da si na odmoru, negde na planini ili na moru.

Napi{i pismo nekom svom prijatequ o tome {ta radi{ i kako se ose}a{.

subjekat

Pas

predikat

5

5

3

4

vreme na~in

re~i koje odre|uju

mesto

74

1

Odgovori na {aqiv na~in.

2

Dopuni re~enice.

Ovako je pesnik Dragomir \or|evi} opisao more.

Na {aqiv na~in poku{aj da odgovori{ na pitawa:

More je rupa

Prepuna vode

[apnu mi talas

I mirno ode

[ta je brod?

[ta je ostrvo?

[ta je {koqka?

[ta je {kola?

[ta je oblak?

[ta je ki{a?

Kad neko nije siguran, ka`e se da je .

Kad ne{to nije bitno, ka`e se da je .

Kad ne{to nije vidqivo, ka`e se da je .

Kad neko nije pa`qiv, ka`e se da je .

SEDMA PROVERA ZNAWA Dobijeno poena:

4

3

3

Prebaci re~enice iz potvrdnog u odri~ni oblik.

Sutra idemo u pozori{te.

Ana u~estvuje na priredbi.

Za{to radi{ doma}i?

Dobio sam poklon.

3

Datum:

75

Prepi{i ne{to iz dnevnika sa nekog svog putovawa.

4

Pravilno prepi{i poslovice.

5

Datum:

4

3

Ko lopova krie, ni on boqi nie.

Niko se nie nau~en rodijo.

Prepi{i poslovicu, a sve glagole prebaci iz jednine u mno`inu.

6

3

Ne ka`i sve {to zna{,

ne ~ini sve {to mo`e{,

ne veruj sve {to ~uje{,

ne daj sve {to ima{,

ne `eli sve {to nema{.

76

77

SADR@AJ

Predstavi se ‡ napi{i ne{to o sebi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2

1. NIGDE NIJE KÔ KOD KU]E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

Vrste re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

Obave{tajne, upitne, zapovedne i uzvi~ne re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

Potvrdne i odri~ne re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

Vi{ezna~nost re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

Gra|ewe re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6

Imenice ‡ zajedni~ke i vlastite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

Zamisli da si slavni pisac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8

Upravni i neupravni govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

Ovo sam ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10

2. DRUG ]E DRUGU DA UBLA@I TUGU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

Do`ivqaj u pe}ini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12

Rod imenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

Broj imenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

Tvoj ro|endan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

Prosta re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

Subjekat i predikat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

Pesma o nosu i o zanosu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

Pisawe stripa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

3. LEPA RE^ I GVOZDENA VRATA OTVARA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

Re~i koje imaju razli~ite oblike, a isto ili sli~no zna~ewe . . . . . . . . . . . . . . .20

Re~i koje imaju isti oblik, a razli~ito zna~ewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

Glagoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22

Glagolska lica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26

Jednina i mno`ina glagola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28

Glagolska vremena ‡ pro{lo, sada{we i budu}e vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29

Pisawe vesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

78

4. KO SE VOLI TAJ SE PI[E . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31

Pridevi ‡ opisni i prisvojni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32

Rod i broj prideva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34

Posle utakmice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37

5. TAJNE SVETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

Pisawe re~ce ne uz glagole, imenice i prideve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40

Pisawe re~ce li . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40

Re~i sa umawenim i uve}anim zna~ewem ‡ umawenice i uve}anice . . . . . . . . . . .42

[umska modna revija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43

Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44

6. [TA JE SME[NO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45

]irilica i latinica ‡ azbuka i abeceda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46

Dve ta~ke i zarez . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47

Re~i koje odre|uju vreme, mesto i na~in vr{ewa radwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

7. SVE [TO RASTE HTELO BI DA RASTE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51

Dijalozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52

Pisawe suglasnika j . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53

Pisawe brojeva slovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55

Pisawe datuma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55

PROVERA ZNAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59

Prva provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

Druga provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62

Tre}a provera znawa (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64

Tre}a provera znawa (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66

^etvrta provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68

Peta provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70

[esta provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72

Sedma provera znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74

79

ZABAVNA GRAMATIKAza tre}i razred osnovne {koleprvo izdawe

autor

ilustrovao

recenzenti

lektor

likovni urednik

priprema za {tampu

izdava~

urednik

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

Dr Simeon Marinkovi}

Miroqub Milutinovi} Brada

Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu

Ana Milosavqevi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu

Mr Sla|ana Ili}, profesor

Mr Aleksandra Markovi}

Du{an Pavli}

Neboj{a Miti}

Kreativni centar

Gradi{tanska 8

Beograd

Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Mr Aleksandra Markovi}

Mr Qiqana Marinkovi}

Publikum

Ÿ Kreativni centar, 2005

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u tre}em razredu osnovne {kole

za {kolsku 2005/06. godinu re{ewem broj 6-00-00185/2005-06 od 25. aprila 2005. godine.

CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:811.163.41(075.2)

MARINKOVI], Simeon

Zabavna gramatika 3 : [za tre}i razred

osnovne {kole] / [autor Simeon Marinkovi} ;

ilustrovao Miroqub Milutinovi} Brada]. - 1.

izd. - Beograd : Kreativni centar, 2005

(Beograd : Publikum). - 80 str. : ilustr.

; 22 h 24 cm

Podatak o autoru preuzet iz kolofona. -

Tira` 10.000.

ISBN 86-7781-365-9

1. Gl. stv. nasl.

COBISS.SR-ID 123184140