VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: ELEKTRONSKO POSLOVANJE

INOVACIJA ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Mentor: Student:Prof. dr Aleksandra Lukavac Broj indeksa 220-084-09

Beograd, decembar, 2010. godine

Sadržaj

I UVOD 2

1. INOVACIJE 2

1.1. Definicija inovacija 3

1.2. Podela inovacija 4

1.3. Obeležja inovacija 5

2. ELEKTRONSKO POSLOVANJE 6

3. ELEKTRONSKO BANKARSTVO 8

4. INTERNET BANKARSTVO 13

4.1. Elektronska samoposluga 16

4.2. Elektronski tržni centar 17

I I ZAKLJUČAK 11

I I I LITERATURA 12

1

I UVOD

„Modernizacija poslovanja mora se usmeriti prema inovacijama jer najveću količinu

efekata donose inovacije procesa, inovacije postojećih proizvoda i inovacije organizacije.

Prof. Dr. Sc. Slavko Vidović1

Svesni smo da je pojam inovacija i inoviranja postao veoma značajan u savremenom

društvu. U većini misija i vizija savremenih kompanija korišćenje ove reči postalo je obaveza.

Mnogi vodeći svetski poslovni teoretičari (i praktičari), smatraju da ovaj pojam po važnosti

postaje jednako važan pojmovima kao što su marketing, pozicioniranje, brending.

Pre pedeset godina kompanijama koje su težile uspehu na tržištu ponuđen je

marketing. Sedamdesetih godina prošlog veka krenulo se agresivno sa potpunom poslovnom

orijentacijom ka kupcu, osamdesetih lek je bilo pozicioniranje, a devedesetih brending. Da bi

se opstalo na globalnom tržištu, svima je jasno da se bez svega ovoga ne može. Kako se onda

razlikovati od ostalih, kako postati (i opstati) najbolji? Kako svoju organizaciju napraviti

konkurentnom na tržištu koje je postalo superkonkurentno? Reč koja se danas svuda čuje je

inoviranje. Prvo što nam padne na pamet kada pomislimo o inovacijama i inoviranju je, kad je

kompanija u pitanju, da se tu radi o nečem novom u poslovnoj filozofiji ili načinu rada. U

našem jeziku reč inovacija je sinonim reči novina.

Šta se podrazumeva pod pojmom inoviranja? Po Wikipediji (www.wikipedia.org)

inoviranje je „uvođenje novih ideja, dobara, usluga ili prakse sa namerom da budu korisni”. U

poslovnom smislu, definicija je čak strožija, pod inovacijom se smatra uvođenje i primena

novih ideja koje kao rezultat imaju povećanje vrednosti (profita, kvaliteta, međuljudskih

odnosa…). Najkraće rečeno, to je uvođenje isplativih novina.

1. INOVACIJE

Spominjanje inovacija najčešće navodi na pomisao da je to nešto što je povezano sa

fundamentalnim naukama, da je to pitanje nauke i istraživanja ili državne podrške. Sledeće što

se pomisli je da su inovacije samo pronalasci, nešto što je povezano usko sa intelektualnom

svojinom pri čemu se pod tim najčešće podrazumeva da to mora obavezno da bude patent.

1.1. Definicija inovacija

1 www.vibilia.co.yu

2

Međutim, inovacije su više od pukog naučnog otkrića, jer ne postoje industrije niske

tehnologije, već samo preduzeća niske tehnologije. Najuniverzalnija definicija inovacija bi

glasila da inovacija podrazumeva obnavljanje i širenje dijapazona proizvoda, usluga i njihovih

tržišta; uspostavljanje novih načina proizvodnje, nabavke i distribucije; uvođenje promena u

način upravljanja, organizaciju rada, uslove za rad i veštine radne snage.

Jasnija i kraća definicija bi bila da su inovacije transformacija ideja u nove ili

unapređene tehnološke procese ili proizvode sa izlaskom na tržište, nove organizacione

sisteme ili nov pristup uslugama. Još jedna dilema se javlja kod onih koji bi da pozitivno

razmišljaju o inovacijama. Da li nešto što je novo za firmu, region ili čak i za Srbiju može da

bude inovacija. Odgovor je logično potvrdan. Jer inovacija podrazumeva uspešno

eksploatisanje novih ideja: sopstvenih ili tuđih, osmišljenih u sopstvenoj radionici ili

preslikanih iz drugih sredina. Svakako da treba voditi računa da niti je poželjno niti je moguće

uvek inovaciju bukvalno preneti-preslikati. Mora se voditi računa da li je ona primenljiva za

uslove ambijenta u kome se privređuje i da li se prenošenjem inovacije ne povređuje nečije

pravo,npr. patentno ili autorsko pravo.

Nove ideje mogu da podrazumevaju i da se odnose na neki novi ili poboljšani proizvod

odnosno uslugu, ali takođe i na način na koji se proizvod odnosno usluga isporučuju.

Preduzeće koje sebe smatra inovativnim nastoji da poveća svoju konkurentnost konstantnim

usavršavanjem svojih proizvoda, procesa i usluga, kao i svoje organizacije, metoda i struktura.

Postalo je očigledno da ključni faktor sposobnosti zemalja da održe privredni rast i

konkurentnost leži u tome da aktiviraju inovacije i učenje. Inovacije predstavljaju izazov za

svaki biznis i svaki sektor, pogotovo za one koji su izloženi međunarodnoj konkurenciji na

domaćim i izvoznim tržištima.

Inovacije konkretno mogu podrazumevati: da one budu stvar marketinga već

postojećeg proizvoda ili promene poslovnog modela. Korisno je takođe napraviti razliku

između inkrementalne inovacije kod koje se ono što se radi može raditi bolje i radikalne

inovacije kada se želi uvesti potpuno novo u svetu. Održati konkurentnu prednost je postao

zajednički imenitelj za sva preduzeća širom sveta, pa je bez obzira na nivo tehnološke

sofisticiranosti, ovo postao imperativ opstanka i prosperiteta.

1.2. Podela inovacija

3

Pojavni oblik preduzetništva su inovacije. Po društvenoj dimenziji one se definišu kao

društvene, društveno-tehničke i čisto tehničke inovacije. Po stepenu inovativnosti (promena)

dele se na radikalne, revolucionarne, evolutivne, trivijalne i periferne. Sve su sa svoga aspekta

značajne, jer predstavljaju novine u procesu, proizvodu ili proizvodnom rešenju. I kod

definisanja pojma inovacije postoje određene teškoće. Često nije jasno da li neku novinu

smatrati inovacijom zbog malog ili beznačajnog stepena promene koju je izazvala. Nekada,

pak, pod inovacijama se podrazumeva invencija, nekada sama imaginacija, a često i otkriće,

što je, mora se priznati, sasvim različito od inovacija.

Invencija je jedinstvena ideja, koja je samo ideja i do čije je komercijalizacije vrlo dug

put. Mnoge ideje nikada neće odmaknuti od dosetljivosti svoga autora, jer su prerane,

prekasne ili neshvaćene. Ako, pak ideja nađe svoj komercijalni put i izazove novinu u procesu,

proizvodu ili rešenju, i ostvari značajnije ekonomske rezultate, onda je reč o inovaciji.

Imaginacija čak nije ni ideja, već samo promišljanje, svojevrstan proces duhovnog

stvaralaštva. Imaginacija je proces stvaranja umetničkih dela, koja svakako uvećavaju

društveno bogatstvo jedne nacije, ali direktno ne doprinose njenom ekonomskom razvoju.

Otkriće je proces pronalaženja nečega što odavno postoji. Kolumbo nije izmislio

Ameriku, već je samo učinio to veliko istorijsko otkriće. Inovacija nije otkriće, nikada nigde

nije postojala u tom obliku, ona je originalni akt pojedinca.

Na osnovu svega izloženog, može se pod inovacijom podrazumevati ,,novost koja se

umeće u postojeće stanje. Po karakteru i opsegu ta se novost može ispoljiti kao zamena i kao

obnova (dopuna). U svakom slučaju radi se o promeni dotadašnjeg i uvođenju novog, čime

budućnost prekriva postojeću stvarnost2. Inovacije su, dakle: izumi, tehnička unapređenja i

unapređenja organizacije i rada. Nema preduzetništva bez inovacija. U iverzibilnim

društvenim kretanjima često se inovacije i preduzetništvo međusobno izjednačavaju. To je

svakako moguće, pod uslovom da je nosilac, finansijer i realizator inovacija vlasnik kapitala,

koji svojm imovinom snosi rizik za donete poslovne odluke. Inovacije se mogu podeliti i na3:

a) materijalne i b) nematerijalne. Shodno marksističkom shvatanju sveta, materijalne inovacije

se vezuju za proizvodnu sferu, za oblast proizvodnje materijalnih dobara potrebnih za

2 Ožanić, M. (1989): Inventivno stvaralaštvo - bez pravog zamaha, "Poslovna politika", Beograd, strana 21.

3 Rkalović, S. (2001): Kreativnost i inovacija, "Kvalitet", Beograd, str 126.

4

obezbeđenje egzistencije ljudi. Kako i proizvodna sfera društvenog života može da sadrži

pored novina u pogledu materijalnih dobara, i novine u pogledu ljudskih ideja, ponašanja i sl.,

kad se govori o materijalnim inovacijama, pod tim se podrazumevaju gotovo isključivo

opipljive inovacije, stvari i postupci. Šta prouzrokuje pojavu ili oseku inovacija? Odgovor na

to pitanje duboko je skriven u društvenim kretanjima. P. Drucker sve uzroke pojave inovacija

svrstava u sedam grupa4: neočekivani: uspeh, promašaj i spoljni događaj, nepodudarnost

između sadašnje i normativne stvarnosti, potreba uzrokovana nekim procesom, promene: u

strukturi privrede ili tržišta, demografska kretanja, promene: u opažanjima, raspoloženjima i

značenjima i nova: naučna i nenaučna saznanja.

1.3. Obeležja inovacija

Obeležja inovacija nikada nisu istraživana sama za sebe, već uvek u vezi sa kvalitetom,

efikasnošću i rasprostranjenošću- difzujom inovacija. To je i razumljivo kada se ima u vidu

činjenica da proces difzuje inovacija - njegov kvalitet i brzina, obim i uspešnost direktno

zavisi od karaktera, kvaliteta i efikasnosti inovacija. S obzirom na to, jasno je što se jedne

inovacije vrlo brzo i veoma široko rasprostiru, zahvatajući mnoge društvene sredine, dok

druge umiru u svojoj kolevci. Pojedini autori različito definišu inovacije i navode njihova

različita obeležja.

Najveći broj autora kao osnovna obeležja inovacija navodi: oblik, funkciju, karakter i

efikasnost. Efikasnost je, nema sumnje, najvažnije obeležje inovacija. To, uglavnom, nije

sporno. Sporno je shvatanje pojma efikasnosti, od koje naročito zavisi difzuja inovacija.

Različiti autori to različito shvataju i formulišu. Rodžers5 je prvi autor koji je pokušao da

operaciono odredi osnovna obeležja koja sadrži pojam efikasnosti. Na osnovu analize rezultata

empirijskih istraživanja, svojih i mnogih drugih autora, on izdvaja pet obeležja inovacija:

korisnost, kompatibilnost, složenost, proverljivost; uočljivost i komunikabilnost. Korisnost

inovacije predstavlja odnos između ukupnih ulaganja u njeno stvaranje, usvajanje i korišćenje,

s jedne strane, i njenih efekata, s druge strane.

2. ELEKTRONSKO POSLOVANJE

4 Drucker, P. F. (1991): Inovacije i preduzetništvo, "Privredni pregled", Beograd, strana 62.5 Rkalović, S. (2001): Kreativnost i inovacija, "Kvalitet", Beograd, strana 77

5

U današnjem svetu povećane globalizacije tržišta i ekonomske regionalizacije

poslovanje ne može biti uspešno bez upotrebe moderne informacione tehnologije.

Umrežavanje preduzeća i javne administracije i razvoj Interneta doveli su do velikih promena

u načinu i efikasnosti rada poslovnih sistema. Omogućena je jednostavna i brza komunikacija,

gotovo trenutno prenošenje velikih količina podataka na velike udaljenosti, jednostavno

objavljivanje i ažuriranje multimedijalnih dokumenata i njihova kontinuirana globalna

dostupnost, digitalna isporuka dobara i usluga, direktno plaćanje putem Interneta, stvaranje

virtuelnih organizacija itd. Sve to predstavlja elemente novog oblika poslovanja, tzv.

elektronsko poslovanje (electronic business). Elektronsko poslovanje je opšti koncept koji

obuhvata sve oblike poslovnih transakcija ili razmene informacija koje se izvode korišćenjem

informacione i komunikacione tehnologije i to:6

- između preduzeća,

- između preduzeća i njihovih kupaca, ili

- između preduzeća i javne administracije.

Elektronsko poslovanje uključuje i elektronsko trgovanje dobrima i uslugama.

Elektronsko poslovanje može se posmatrati sa više stanovišta. Sa aspekta komunikacija

elektronsko poslovanje je elektronska isporuka informacija, proizvoda i u usluga i elektronsko

plaćanje korišćenjem računarskih i drugih komunikacijskih mreza. Sa poslovnog aspekta to je

primena tehnologije u svrhu automatizacije poslovnih transakcija i poslovanja. Sa stanovišta

usluga to je alat koji omogućuje smanjenje troškova poslovanja uz istovremeno povećanje

kvaliteta i brzine pružanja usluga.

Elektronsko poslovanje ima korene u sedamdesetim godinama proslog veka,

nastankom elektronskog prenosa gotovine (EFT, Electronic fund transfer) koji se odvija

izmedu banaka putem sigurnih privatnih mreža. Osamdesetih godina razvijena su dva nova

oblika elektronskog poslovanja: elektronska razmena podataka (Electronic data interchange -

EDI) i elektronska pošta. Obe tehnologije su doprinele znatnom smanjenju količine papira u

upotrebi i povećanju automatizacije poslovanja. Elektronska razmena podataka omogućila je

preduzećima slanje i prijem poslovnih dokumenata u standardnom elektronskom obliku, i to

putem sigurnih privatnih mreža. Medutim, EDI je skupa tehnologija i nju uglavnom koriste

6 Rkalović, S. (2001): Kreativnost i inovacija, "Kvalitet", Beograd, strana 145

6

velika preduzeća. Mala i srednja preduzeća su umesto privatnih mreža koristila on-line servise

mreža sa dodatom vrednošću (value added networks, VAN), koje poseduju programe koji

omogućavaju elektronsku razmenu podataka. Tokom devedesetih godina, pojavom World

Wide Web-a u okviru Interneta, prvi put je omogućen jednostavan rad na mreži i jednostavno i

jeftino objavljivanje i širenje informacija. Omogućeni su raznovrsni oblici poslovanja, a samo

poslovanje je postalo jeftinije, pa su i mala preduzeća dobila mogućnost korišćenja

elektronskog poslovanja. Demokratizacija poslovanja priblizila je globalno tržište malim i

srednjim preduzećima. Korišćenje računara i mreža nije vise privilegija velikih i bogatih

preduzeća, već se u trku na globalnom tržištu mogu uključiti i najmanja preduzeća. Rizik

neblagovremenog uključivanja u savremeno poslovanje je zaostajanje i gubljenje pozicija na

tržištu.

Pojam elektronskog poslovanja prvi je definisao IBM, opisujući ga kao delatnost koja

omogućava izgradnju i primenu poslovnog modela u kome su promene katalizator rasta, a

organizaciona struktura se menja zavisno od poslova. Model odlikuju dinamički,

kompjuterizovani odnosi sa partnerima, elektronska vremena reagovanja, virtuelne strukture i

visok nivo automatizacije, što sve doprinosi optimizovanju poslovnih procesa i sticanju

prednosti nad konkurencijom. Elektronsko poslovanje zasniva se na primeni Interneta,

intraneta i aplikacija za grupni rad. Često se susreće i pojam Internet ekonomije, čija se suština

određuje u iskorišćenju novih pogodnosti otvorenih komunikacija. Omogućene su interaktivne

veze proizvođača tj. dobavljača i kupaca uz povećanje produktivnosti i smanjenje troškova.

Model umreženog globalnog poslovanja omogućije je preduzećima koja ga koriste: rast

prihoda i proizvodnje, rast zaposlenosti, uštede u troškovima poslovanja, zadovoljne kupce,

smanjenje vremena isporuke robe i smanjenje broja reklamacija, poboljšanje podrške

korisnicima, uštede u troškovima distribucije. Prednosti elektronskog poslovanja proizilaze iz

kombinacije ekonomskih i tehnoloških razloga. Medu ekonomskim razlozima su: smanjenje

troškova poslovanja, smanjenje grešaka kod elektronskih transakcija, jeftino globalno

publikovanje transakcija, mogućnost zamene skupih kancelarija.

Upotreba elektronskog poslovanja omogućuje konkurentnije poslovanje i povećava

šansu opstanka na tržištu. Elektronsko poslovanje omogućava unutrašnju i spoljnu integraciju

preduzeća. Unutrašnja integracija obuhvata elektronsko slanje raznih vrsta poslovnih

dokumenata u sve delove preduzeća. Informacije o poslovanju stoje na raspolaganju svima u

7

preduzeću i mogu se efikasno pretraživati.Elektronsko poslovanje omogućava i spoljnu

integraciju tj. integraciju sa poslovnim partnerima, vladinim agencijama i slicno, koja ubrzava,

pojednostavljuje i pojeftinjuje medusobne transakcije.

Elektronsko poslovanje omogućava takode mikromarketing tj. marketing koji se

obraća ciljnim segmentima trzista. Kupcima se pruža bolja podrska i usluga posle kupovine,

uspostavlja se bolja povezanost sa njima i tako se razvija njihova lojalnost. Korišćenjem

Interneta omogućava se jeftini globalni marketing sa ogromnom bazom potencijalnih kupaca.

Proizvodna preduzeća mogu svoje proizvode nuditi direktno, a i distribuirati bez posrednika i

na taj način zadržati nadzor nad proizvodima sve do njihove prodaje. Analizom podataka o

posetiocima svojih kataloga proizvoda na Web-u preduzeća mogu upoznati potrebe svojih

kupaca.

Tehnoloski razlozi za prihvatanje elektronskog poslovanja vezani su za mogućnost

digitalizacije različitih medija, kao što su tekst, slike, zvuk i video. Postoje i određene barijere

elektronskom poslovanju, za čije će otklanjanje biti potrebni veliki napori i duži vremenski

period. Najveći problem je pitanje bezbednosti rada tj. zaštita podataka od neovlašćenog

pristupa i promena, i zaštita kreditnih kartica prilikom kupovine preko mreže i sl. To je

problem koji zahteva veće tehničke i organizacione inovacije, kako bi se u što većoj meri

sprečile zloupotrebe. Medu najvažnijim razlozima za optimistička predviđanja brzog razvoja

elektronskog poslovanja su: izvanredno brz tehnološki razvoj, razvoj novih servisa i poslovnih

modela, razvoj nacionalnih i međunarodnih standarda i vodiča za elektronsko poslovanje.

3. ELEKTRONSKO BANKARSTVO

Razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije stvorio je uslove za globalizaciju

poslovanja. Glavni cilj je postao da se bez obzira na geografske distance što brže i efikasnije

povežu klijenti i tokovi informacija. U uslovima vrlo jake konkurencije gde postepeno nestaju

razlike između banaka, investicionih banaka, brokerskih firmi i osiguravajućih kompanija,

finansijske organizacije su pod stalnim pritiskom da zadrže korisnike svojih usluga, smanje

troškove, upravljaju rizikom i koriste tehnologiju kao izvor konkurentske prednosti. Model

globalne organizacije i jake konkurencije zahtijeva novu koncepciju pristupa banaka u

8

njihovom poslovanju, o čemu svedoče sve veća ulaganja u specijalizovanu i prema klijentu

orijentisanu tehnologiju. Internet je jedna od tih tehnologija.

Banke su prvobitno imale odbojnost prema inovacijama koje donosi poslovanje na

Internetu, ali su tokom vremena uvidele da to nije prolazni fenomen nego sve više deo

poslovne stvarnosti sa još većom perspektivom u budućnosti. Danas postoji preko 1000

svetskih banaka koje nude klijentima mogućnost obavljanja bankarskih transakcija direktno iz

kuće, posredstvom Interneta.

Elektronsko bankarstvo, kao specifičan deo elektronskog poslovanja, ima mnoge

prednosti u odnosu na klasično poslovanje: Smanjenje troškova transakcija; Brži obrt

sredstava; Siguran i bezbedan platni promet; Ušteda vremena; Mogućnost obavljanja

transakcija sa radnog mesta; Stalni uvid u stanje na računu i promet.

Primarni cilj uvođenja sistema elektronskih plaćanja bio je rješavanje problema

sistema plaćanja zasnovanih na papiru, korišćenjem potencijalnih prednosti primene

informacione tehnologije. Praksa je kasnije pokazala da ovi procesi znače mnogo više od

zamene papirnih dokumenata i njihovog fizičkog prenosa elektronskim putem, odnosno da

efikasno i ekonomično korišćenje ove tehnologije zahtijeva reinženjering poslovnih procesa i

međuodnosa učesnika. Pojava elektronskog novca nametnula je potpuno novu filozofiju u

bankarstvu koja se zasniva na elektronskoj razmeni podataka i sredstava (EFT-Electronic

Funds Transfer), koja je pojmovno određena kao elektronsko bankarstvo. Sa porastom potreba

korisnika bankarskih usluga, raste i očekivani kvalitet usluge. Dobra strana automatizacije

bankarskog poslovanja je što je omogućeno korišćenje usluga 24 časa dnevno. Očekivani

kvalitet usluge uključuje i različite dimenzije usluga. U poslednje vrijeme se javljaju

korisnički zahtevi za boljom kontrolom i upravljanjem finansijama. Internet je omogućio

masovni protok informacija i natjerao banke da se više pozabave kvalitetom i dostupnošću

informacija.

Procenjuje se da će u SAD, u narednim godinama, gotovo 30% profita sektora

stanovništva biti ostvareno korišćenjem Internet bankarstva. U Francuskoj je, na primer,

država učestvovala u finansiranju razvoja informatičke infrastrukture, pa je i širenje on-line

bankarstva išlo veoma brzo, što je rezultiralo u većem broju elektronskih usluga koje nude

banke: Informacije o računu: kupovine kreditnim/debitnim karticama, stanje na računu,

korišćenje kreditnih linija, obračuni. Tekući i štedni ulozi: prezentiranje računa i plaćanja,

9

kretanje sredstava. Hartije od vrednosti: preporuke u vezi kupovine/prodaje, cijene akcija,

osnovne informacije o hartijama od vrednosti, cijene fondova, informacije o kupovini/prodaji

za prethodnu godinu, informacije o primljenim dividendama i kuponima, kupovine i otkupi

fondova.Razvojem elektronskog prenosa sredstava, znatno se mijenjaju finansijski instrumenti

i tehnologija poslovanja. Finansijske transakcije mogu da se prenesu na neograničenu

udaljenost u minimalnom vremenskom razmaku putem postojećih komunikacionih mreža u

zemlji i inostranstvu, bez tradicionalnog pripremanja naloga i ostale prateće dokumentacije.

EFT transfer omogućava transfer sredstava u momentu plaćanja sa računa dužnika na račun

korisnika. Ovim načinom plaćanja eliminiše se plaćanje čekovima i drugim oblicima

bezgotovinskog plaćanja.

Elektronski sistem plaćanja (Electronic Payment System-EPS), sve je dominantnija

alternativa plaćanju čekom. Pojedine zemlje razvile su posebne sisteme usluga

interbankarskog transfera sredstava, u okviru mreže unutrašnjeg platnog prometa. Pored toga

razvijen je: Bezgotovinski transfer na mikro nivou i, Elektronski transfer sredstava na mestu

prodaje. U razvoju je, a u znatnoj meri i primeni, niz novih bankarskih tehnologija, kao što je:

Elektronska trgovina, Samouslužno (self-service) bankarstvo, Kućno i kancelarijsko

bankarstvo, Pozivni centri, Kartičarstvo.

Bankomati ili samouslužni šalteri, koriste se od strane banaka sa ciljem da povećaju

kvalitet svojih usluga, orijentisanih prema klijentima, koje se uglavnom odnose na rutinske

bankarske operacije. Bankomati nude vlasnicima platnih kartica sledeće usluge: podizanje

gotovine (cash dispenser), polaganje depozita, transfer sredstava sa računa na račun, uplate na

račune, naručivanje i primanje izveštaja.

Elektronski transfer sredstava na mestu prodaje kao bezgotovinski sistem plaćanja,

ostvaruje se preko trgovačkih, uslužnih i ostalih organizacija. Terminali ili registar kase, u

ovim organizacijama povezani su sa bankarskom kompjuterskom mrežom. Korisnici ovakvog

sistema transfera sredstava su u mogućnosti da na mestu kupovine, ili korišćenjem usluga vrše

plaćanje prenosom iznosa, sa svog računa na račun poslodavca, preko terminala, gde se

obavlja trgovina ili koristi usluga.

Elektronska trgovina omogućava klijentu kupovinu i plaćanje preko kućnog PC-a.

Porudžbina se obavlja preko Interneta, a prilikom plaćanja klijent se poziva na svoju platnu

10

karticu. Za kupce, trgovine i banke, elektronska trgovina je pogodna i efikasna zbog relativno

niskih troškova održavanja istih.

Samouslužno bankarstvo, kao poseban vid inovacija, omogućuje korisnicima

automatsku uslugu u ekspozituri, bez ljudske intervencije. Za ovakav vid usluge ekspoziture

treba da su opremljene "self service terminalima". Ovi terminali su povezani sa informacionim

sistemima banke, tako da zamenjuju šalterske službenike.

Kućno i kancelarijsko bankarstvo (telebanking), kao vrsta samouslužnog bankarstva,

razvijeno je nakon razvoja i primene samouslužnih šaltera i prodajnih terminala. Ova vrsta

samouslužnog bankarstva nastala je sa željom da se komitenti iz svojih stanova direktno

uključe u elektronski transfer sredstava, poznat kao kućno bankarstvo (home banking),

odnosno da se privrednom sektoru omogući obavljanje finansijskih usluga iz svojih poslovnih

prostorija poznat kao sistem kancelarijskog bankarstva.

Pozivni centar kao nova tehnologija u bankarstvu, pruža komitentu mogućnost da

pozivanjem banke, dobije niz informacija telefonom, bez kontakta sa službenicima banke.

Platne kartice, kao savremeni instrumenti bezgotovinskog plaćanja, koriste se za

identifikaciju izdavaoca i korisnika kartice, na aparatima za izvođenje finansijskih transakcija,

u cilju obezbeđenja unosa podataka za te transakcije. Dve su vrste platnih kartica - debitne i

kreditne. Vrlo često se misli na debitnu karticu kada se pomene platna, ili obrnuto. Međutim,

razlika je jasna. Dok je platna kartica sredstvo plaćanja (ili jednostavnije-to je mala plastična

kartica kojom se mogu plaćati roba i usluge), debitna i kreditna kartica su njene podvrste. U

zavisnosti od toga za koju se platnu karticu klijent banke opredijeli, na raspolaganju će mu biti

prateći programi i važiće potpuno različiti propisi njenog korišćenja. Kada se koristite

debitnim karticama po pravilu morate na računu imati novac koji želite da potrošite. Kod

kreditne kartice je potpuno suprotno-po pravilu nemate novac koji trošite, već na kraju meseca

(ili nekog drugog perioda plaćanja koji banka odredi) plaćate iznos koji ste potrošili u

potpunosti ili delimično. Kreditna kartica sigurno zvuči bolje, ali je isto potrebno reći da

kreditnu karticu ne može dobiti svako. U inostranstvu koje je daleko odmaklo kada je u pitanju

ovaj način plaćanja, praćenjem kreditnog ponašanja pojedinaca bave se kreditni biroi. Oni, na

zahtev banaka koje su primile molbe od potencijalnih klijenata, sastavljaju izveštaj o tome

kako se određena osoba ponašala prethodnih godina u smislu finansijske odgovornosti-da li je

plaćao račune na vrijeme, da li je imao stabilan posao, posjeduje li ili iznajmljuje kuću/stan,

11

ima li mobilni telefon i slično. Ako banka smatra da je klijent dovoljno pouzdan, izdaće mu

kreditnu karticu i dozvoliti mu da troši njen novac (što će kasnije platiti), jer je rizik

prihvatljiv. U suprotnom, ponudiće mu debitnu karticu.

Kartica se definiše kao mali komad kartona ili plastike koji sadrši neko sredstvo za

indetifikaciju, sto omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret

svog računa. Prvu univerzalnu karticu izdao je Diners Club 1950 godine. Kasnije su se pojavili

bankarski sistemi kreditnih kartica u kojima banka odobrava racun trgovcu odmah po prijemu

racuna o prodatoj robi, prikuplajuci racune koji ce biti zaracunati vlasniku kartice nakon

dogovorenog vremenskog perioda.

Broj korisnika koji koriste kreditne kartice naglo raste. U Evropi je krajem 90-ih

postojalo 200 milona vlasnika kreditnih kartica. Prema podacima Londonske konsulntantske

firme Battell, ovaj broj je do kraja 95 porastao na 350 milona. Kompanije koje posluju

kreditnim karticama kao sto su Visa i MasterCard trenutno su najaktivinije u razvoju

bezbjednih platnih sistema za placanje karticama putem interneta.7

Smart kartica je plastična kartica koja po izgledu podsjeća na običnu karticu s tim da

posjeduje jedan detalj koji je odvaja od njih, a to je integrisano kolo ili čip na kojem se nalazi

procesor i memorija. Na čipu se na siguran način mogu čuvati odredeni podaci. Najveća snaga

SmartCard tehnologije jeste u raznovrsnosti mogućih primena. Zahvaljujući inteligenciji

kartice, moguće je razviti raznovrsne aplikacije u oblastima kao što su: zaštita pristupa

računaru ili mreži, indetifikacija, mobilna telefonija, digitalan potpis, kupovina, zaštita

autorskih prava, elekronska kupovina, ...

Naglo širenje interneta u poslednjoj deceniji i njegovo sve veće korišćenje u poslovne

svrhe nametnuli su potrebu za promenama u funkcionisanju svjetske mreže. Sve je veći broj

povjerljivih podataka koji se prenose internetom kao i porast trgovine putem interneta stavili

su u prvi plan problem sigurnosti komunikacije. Naročito aktuelan problem je sigurnosti

komunikaciji je web servera i clienta. Standardni protokoli za komunikaciju ne nude rješenje

za ove probleme. Zato je razvijeno više protokola koji obezbeduju sigurnu komunikaciju prije

svega na internetu. Neki od njih su na aplikativnom nivou poput secure HTTP-a ili Secure

Socket Layera, protokol koji je defakto standard za sigurnu komunikaciju. 8Problem tajnosti u

7 Marija Vidas Bubanja, Elektronsko poslovanje, VPŠ Beograd,2007, strana 187

8 Isto, strana 196

12

računarskim komunikacijama rješava se kriptovanjem podataka na izvoru i dekriptovanjem na

odredištu. Savremene metode kriptovanja zasnivaju se na javno dostupnim algoritmima, a

tajnost podataka je garantovana tajnošću ključa. Elektronsko bankarstvo predstavlja segment

digitalne ekonomije u sferi elektronskog platnog prometa i transfera novčanih sredstava, a u

međuvremenu se razvilo na sve vidove poslovanja banaka, kako unutar njene organizacije

tako i na njene komitente. Institucionalno bankarstvo i finansijska tržišta imaju za poslovno

okruženje sve privredne i poslovno aktivne subjekte, koji su najdirektnije upućeni na

međusobnu poslovnu saradnju. Preko usluga koje bankarski sektor obavlja za svoje komitente

i klijente, i preko finansijskih inovacija koje je neophodno nuditi u tržišnim uslovima, sve više

dolazi do izražaja poslovna saradnja, zasnovana na savremenim informacionim i

telekomunikacionim tehnologijama, što ima za rezultat transformaciju načina rada i poslovne

saradnje ka elektronskom poslovanju i digitalnoj ekonomiji.

4. INTERNET BANKARSTVO

Internet sve značajnije utiče na način savremenog poslovanja i donosi nove izazove

pred današnje banke. Postoji veliki broj zahteva koje treba ispuniti u cilju postizanja uspešnog

poslovanja na Internetu, kao npr. lakoća korišćenja aplikacija, sigurnost ličnih informacija,

integracija sa postojećim sistemima, prihvatanje standarda otvorenih sistema itd. Internet

bankarstvo ili sajber bankarstvo (Cyber Banking) predstavlja obavljanje bankarskog

poslovanja direktno iz kuće, posredstvom Interneta. Pri obavljanju bankarskih transakcija u

Internet bankarstvu:9

- nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladišteni na klijentovom hard

disku, pa je veća sigurnost pri obavljanju transakcija,

- pristup banci i računu je moguć sa bilo kog mesta na svetu, pod uslovom da na tom

mestu postoji računar priključen na Internet,

- banka brine o održavanju sopstvenog hardverskog i softverskog sistema zaštite,

- moguće je i obavljanje on-line transakcija.

Internet nudi bankama veoma mnogo mogućnosti mada se još uvek globalna mreža

uglavnom koristi u promotivne svrhe. Predviđanja su da će se ovaj vid bankarstva razvijati

9 Isto, strana 40

13

velikom brzinom. Internet bankarstvo je najjeftiniji oblik bankarskih usluga, dostupan 24 sata

dnevno, praktično bez prostorne ograničenosti. Glavni ograničavajuci faktori, koji uslovljavaju

pristanak potrošača na ovu vrstu tehnologije, su sigurnost i privatnost. Sa tehničke tačke

gledišta, ovaj problem su neke banke vec rešile, ali ostaje činjenica da je ponašanje potrošača

vođeno pre potrošačkom percepcijom nego tehničkim činjenicama. Neprihvatanje da se

bankarske transakcije obavljaju preko Interneta postoji pre svega iz straha da ključne

finansijske informacije budu otkrivene. Jasno su vidljive razlike izmedu Internet bankarstva i

on-line bankarstva. Osnovna razlika je u ugradnji specijalnih softverskih programa, koji

ograničavaju korisnika na obavljanje usluga isključivo sa računarom u koji je ugraden

odgovarajuci softver. Razlike su i u stepenu sigurnosti pri obavljanju transakcija, zatim u

novcu potrebnom za kupovinu i ugradnju softvera i vremenu potrebnom za obuku korisnika.

Pomenuti razlozi jasno ukazuju da je Internet bankarstvo praktičniji, ekonomičniji i bezbedniji

način obavljanja bankarskog poslovanja direktno iz kuće.

Banke su shvatile da nije dovoljno da imaju samo Internet prezentacije koje dobro

izgledaju. Danas se postavljaju dodatni zahtevi da prezentacije moraju da pruže i nesto više, da

budu interaktivne, multimedijalne i da omogućavaju kompletno poslovanje direktno na

Internetu. Zbog toga su banke u svoje Internet poslovanje uvele niz inovacija (virtuelne

poslovnice, specijalne finansijsko-softverske programme koji brinu o budžetu klijenata,

ulaganjima...). Ipak i pored pomenutih inovacija ponuda bankarskih proizvoda i usluga je

gotovo uniformna. Bankarsko poslovanje na Internetu je brzo, efikasno i ekonomično.

Otvaranje računa u Internet bankama je potpuno besplatno. Provizije za placćanje računa

elektronskim putem su minimalne ili u većini Internet banaka potpuno besplatne. Ostale

provizije za Internet bankarske proizvode i usluge su identične ili manje od provizija u

takozvanom tradicionalnom (filijalnom) bankarstvu. Plaćanje računa preko Interneta

elektronskim novcem ili pametnim karticama (Smart Cards) je nova aktivnost koju Internet

banke omogućavaju svojim klijentima. Internet bankarstvo ima niz prednosti u odnosu na

takozvano tradicionalno (filijalno) poslovanje banaka. Prednosti se uglavnom ogledaju u

vremenskoj i prostornoj neograničenosti, brzini obavljanja transakcija, niskoj ceni i širokom

asortimanu bankarskih proizvoda i usluga.

Osnovna prednost Internet banaka je njihovo neograničeno radno vreme (24 sata

dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godisnje). U tradicionalnom bankarstvu za obavljanje

14

bankarskih usluga non-stop bilo bi potrebno angažovati tri smene ljudi da svakodnevno radi

365 dana u godini i to u široko razgranatoj bankarskoj mreži. Potreban broj ljudi za obavljanje

non-stop poslovanja bio bi veoma veliki, kao i troškovi ovakvog načina poslovanja.

Većina ljudi bira banku zbog blizine. Danas ljudi mogu imati banku unutar svog doma,

bez obzira gde god da žive. Internet bankarstvo je moguće obavljati sa bilo kog mesta na

svetu. Potrebno je da korisnik ima otvoren račun u nekoj banci koja pruža usluge Internet

bankarstva, da na mestu iz kog obavlja poslovanje postoji računar sa pristupom Internetu i da

korisnik zna sve šifre koje su mu potrebne za ulazak u Internet banku i njegov račun. U

klasičnom bankarstvu korisnik je vezan za mesto i zemlju gde postoji filijala banke u kojima

ima otvorene račune. U klasičnom bankarstvu potrebno je utrositi vreme za dolazak i odlazak

u filijalu banke, zatim vreme za čekanje u filijalama, vreme za popunjavanje obrazaca, čekova

i ostalih dokumenata, kao i vreme za obavljanje samih transakcija. Internet bankarstvo je

daleko brži način za obavljanje bankarskog poslovanja. Za poslovanje u Internet banci

potrebno je samo vreme za prijavljivanje u Internet banku i vreme za obavljanje bankarske

transakcije. Nedostaci Internet bankarstva najviše su izraženi u odsustvu sigurnosti pri

obavljanju poslovanja, nepostojanju zakonske regulative, nedostatku privatnosti, otuđenosti i

odbojnosti prema inovacijama i opasnosti od zloupotrebe Internet bankarstva u kriminalne

svrhe.

Sigurnost, odnosno nedostatak sigurnosti i sistemi zaštite na Internetu su krucijalni

faktori rasta i razvoja Interneta. Ti faktori su veoma važni i za funkcionisanje i razvoj Internet

bankarstva. Ipak, potencijalni gubici od prevara na Internetu mnogo su manji nego u slučaju

klasičnih šema prevara i zloupotreba pri korišćenju standardnih načina naplate poput

imprintera ili POS sistema. Samim tim, kada uporedimo tu količinu zloupotreba sa

pojeftinjenjem operative koju donosi e-poslovanje, rizik je praktično minimalan. Takođe je

bitno da i banke i servis provajderi implementiraju softver za ranu detekciju zloupotreba.

Dakle, o zloupotrebama treba razmišljati samo kao o jednom operativnom riziku koji postoji.

Treba uporediti rizik s jedne i korist koja se ima od tog posla s druge strane. Rezultati svuda u

svetu pokazuju da je korist mnogo veća. Mnogo veći rizik za banke je nemogućnost građana

da plate svoje račune, naročito u oblasti kreditnih kartica, nego same zloupotrebe.

4.1. Elektronska samoposluga

15

Elektronska samoposluga (engleski, E-market) je elektronsko izdanje klasične

samoposluge. Ovo podrazumeva prodaju uglavnom prehrambene robe preko Interneta. U tu

svrhu napravljena je posebna komercijalna Internet stranica. Proizvodi se mogu pretraživati,

gledati i odabrati. Odabrani proizvodi se dodaju na listu kupovine i svakog trenutka se lista

može proveriti i revidirati. I u ovom slučaju se plaćanje uglavnom vrši upotrebom elektronske

platne kartice. Na taj način kupci mogu od svoje kuće da naruče proizvode koji su im

potrebni, ali ipak ništa ne može zameniti čulo dodira i mirisa pri ocenjivanju proizvoda.

To elektronska samoposluga ne može da omogući ali to ne znači da to u budućnosti

neće biti moguće. Ovde je našla primenu tehnologija virtuelne realnosti. Ova tehnologija, kao

što sam već napomenula omogućava kreiranje trodimenzionalne Internet stranice, tako da

kupac uz korišćenje odgovarajuće opreme stiče utisak da se nalazi u samoposluzi.

Slika 1 Šema e-marketa

Izvor: Marija Vidas Bubanja, Elektronsko poslovanje, VPŠ Beograd,2007

Predpostavlja se da će ova tehnologija u budućnosti uspeti da dočara upotrebu čula

dodira kao i čula mirisa

4.2. Elektronski tržni centar

16

Elektronski tržni centar (engleski, E-mail) predstavlja komercijalnu prezentaciju na

Internetu najrazličitijih sadržaja. Ovde su obično zastupljeni skoro svi tipovi prodavnica i

nema dupliranja. Često se dešava da se i vlasnici pojedinih sadržaja razlikuju. Na taj način

kupac može naći sve artikle za koje je zainteresovan. Prvo su kompanije iz sektora

informacione tehnologije počele sa okupljanjem ovakvih sadržaja (na primer, Microsoft Plaza

i Netscape Webmail). Jedna od najvažnijih karakteristika ovih centara je objedinjenost

plaćanja i isporuke.

Elektronska maloprodaja se naglo razvija i glavne karakteristike tog razvoja su:10

- sve veća upotreba elektronskih tehnologija,

- rast učešća maloprodaje bet prodajnih objekata u ukupnoj maloprodaji,

- globalno poslovanje kao dominantna strategija, koja se ispoljava kao

internacionalizacija maloprodajnog poslovanja,

- Internet kao glavni trgovinski kanal elektronske maloprodaje.

Internacionalizacija klasične malooprodaje je i bila uslov globalnog elektronskog

poslovanja u maloprodaji, jer dok se roba naručena elektronski, isporučuje fizički, neophodno

je da firma poseduje veći broj prodavnica ili skladišta u što većem broju zemalja, kako bi

isporuka bila brza i pristupačna za veliki broj mušterija. Ovo je posebno zanačajno za veliki

broj proizvoda koji nemogu da šalju poštom.

Maloprodaja koja posle na principima elektronskog poslovanja, sa dobavljačima

razmenjuje elektronska dokumenta, putem EDI-a. Komunikacija sa bankama radi izvršenja

plaćanja i naplate odvija se putem finansijskog EDI-a.

I I ZAKLJUČAK

10 Marija Vidas Bubanja, Elektronsko poslovanje, VPŠ Beograd,2007, strana 63

17

Kroz čitavu ljudsku istoriju ideje su uvek bile važne, ali nikada nisu bile toliko

potrebne i dragocene kao danas. Američki marketinški stručnjak Bob Foster ideje naziva

točkovima progresa, navodeći da bez njih vlada stagnacija, stoje u današnje vreme ravno

porazu. Informatička era čiji smo savremenici, nametnula je stalni protok novih ideja kao

uslov razvoja potencijala svakog pojedinca, kompanije i čitavog društva. Savremeni

kompjuterski sistemi preuzeli su veliki deo naših svakodnevnih, rutinskih, tehničkih poslova,

ali su sa druge strane oslobodili prostor i povećali zahteve za kreativnim delom posla za koji

oni nisu sposobni.

U današnjem svetu povećane globalizacije tržišta i ekonomske regionalizacije

poslovanje ne može biti uspešno bez upotrebe moderne informacione tehnologije. Umreavanje

preduzeća i javne administracije i razvoj Interneta doveli su do velikih promena u načinu i

efikasnosti rada poslovnih sistema. Omogućena je jednostavna i brza komunikacija, gotovo

trenutno prenošenje velikih količina podataka na velike udaljenosti, jednostavno objavljivanje

i ažuriranje multimedijalnih dokumenata i njihova kontinuirana globalna dostupnost, digitalna

isporuka dobara i usluga, direktno plaćanje putem Interneta, stvaranje virtuelnih organizacija

itd. Sve to predstavlja elemente novog oblika poslovanja, tzv. Elektronsko poslovanje

(electronic business).

U današnje vreme inovacije ne predstavljaju samo nove proizvode. Inovacije su i

osmišljavanje novih procesa i izgradnja novih tržišta koja zadovoljavaju potrebe potrošača.

Kako su Internet i globalizacija proširile more novih ideja, najvažnije je izabrati prave i

sprovesti ih na tržište u rekordnom roku. Devedesetih, inovacija je bila nova tehnologija i

kontrola kvaliteta i cene. Danas, inovacija predstavlja borbu da se organizacija izgradi na

principima efikasnosti, kreativnosti i rasta. Postoji mnogo različitih stvari koje potpadaju pod

rubriku inovacije – od ideje do njenog sprovodenja. Današnji pojam inovacije nema nikave

veze sa tehnologijom. Inovacije se nadovezuju jedna na drugu, i svaki pronalazač i kreator je

dužnik onima koji su bili pre njega. Zaštita intelektualne svojine podstiče ovaj virtuelni ciklus

inovacija i kreacija. Ona obezbeđuje da oni koji unapređuju prethodne radove dobiju nagradu,

a da ove nove ideje mogu zatim da koriste drugi. Ovaj proces leži u osnovi dugoročnog

ekonomskog razvoja.

I I I LITERATURA

18

1. Drucker, P. F. (1991): Inovacije i preduzetništvo, "Privredni pregled", Beograd

2. Kotlica, S. (2000): E-konomija, "Ekonomika preduzetništva", Beograd

3. Milić, S. (1986): Organizacija inovacijske aktivnosti, "Poslovna politika", Beograd

4. Vidas Bubanja Marija, (2007), Elektronsko poslovanje, VPŠ, Beograd

5. Milićević, V. (1989): Preduzetništvo kao faktor poslovne efikasnosti savremenog

preduzeća, "Poslovna politika"

6. Momčilović, V. (2001): Liderstvo u maloj organizaciji, "Kvalitet",Beograd

7. Đorđević, B. (1995): Osnove menadžmenta, "List", Niš

8. Ožanić, M. (1989): Inventivno stvaralaštvo - bez pravog zamaha, "Poslovna politika",

Beograd

9. Rkalović, S. (2001): Kreativnost i inovacija, "Kvalitet", Beograd

10. Radosavljević, Ž. (1989): Preduzetništvo - uslov efikasnosti organizacije,

"Poslovna politika", Beograd

Internet adrese

- http://poslovanje.mojblog.hr/p-elektronsko-bankarstvo/184522.html / ostvaren pristup

06.12./

- http://www.cartidownload.ro/Diverse/571175/

INOVACIJE_U_BANKARSTVU_SRBIJE_USVAJANJE_SAVREMENOG_EVROPS

KOG_NAa_INA_POSLOVANJADragan_20M_1_20tnk3_20008 / ostvaren pristup

06.12./

- www.vibilia.co.yu -ostvaren pristup 06.12./

19