Integracioni i Trgovinski Blokovi u Evropi

UNIVERZITET U KRAGUJEVCVU EKONOMSKI FAKULTET U KRAGUJEVCU

SEMINARSKI RADTema: Integracioni i trgovinski blokovi u Evropi

Mentori: Prof. dr Miroslav orevi Doc. dr Vladimir Mii

Student: Stefan Vukoti 2007/53

Kragujevac, 2011.

Sadraj

1. Uvod .............................................................................................................. 3 2. Evropska unija i njena spoljnotrgovinska politika .......................................... 5 2.1. Razvoj i transformacija Evropske ekonomske zajednice.......................... 5 2.2. Struktura, pravna priroda i organi Evropske unije.................................. 11 2.3. Spoljnotrgovinska politika Evropske unije ............................................ 15 2.4. Spoljnotrgovlnska politika EU prema pridruenim zemljama ................ 17 2.5. Opta ema preferencijala EU za zemlje u razvoju (ZUR) ..................... 21 2.6. Trgovinski sporazum EU i Zajednice Nezavisnih Drava ...................... 22 2.7. Sporazumi EU sa ostalim grupama zemalja i pojedinim dravama ........ 23 3. Ostale integracione i trgovinske grupacije na podruju Evrope .................... 24 3.1. Evropsko udruenje slobodne trgovine (EFTA)..................................... 24 3.2. Centralno-evropska zona slobodne trgovine (CEFTA) .......................... 26 3.3. Zona slobodne trgovine tri baltike zemlje (BAFTA) ............................ 28 3.4. Zajednica Nezavisnih Drava (ZND)..................................................... 29 4. Zakljuak ..................................................................................................... 30 5. Literatura...................................................................................................... 31

2

1. UvodEvropska ekonomska integracija predstavlja najvee dostignue u 50 godina dugoj istoriji EU. U tih 50 godina Unija je svakako najvei napredak ostvarila upravo u ekonomskoj sferi. Meutim, to nije bio prvenstveni cilj poetkom 50-ih godina XX veka. Tvorci Evropske unije su na ekonomsku integraciju gledali kao na sredstvo za ostvarivanje primarnog cilja: mira, stabilnosti i saradnje meu evropskim dravama, a posebno izmeu Francuskc i Nemake. Odmah po zavretku Drugog svetskog rata poelo se sve glasnije razmiljati o politikom ujedinjenju zemalja zapadne Evrope, vrlo verovatno i kao posledica straha od najezde komunizma sa istoka. uveni govor na ovu temu odrao je i britanski dravnik Vinston eril u Cirihu, kada je pozvao na osnivanje "Sjedinjenih drava Evrope". U prilog sve jaoj tenji za integracijom evropskih drava ide i injenica da je na Hakom kongresu 1948. godine vie od 1000 predstavnika iz 20 evropskih zemalja zahtevalo nove forme saradnje u Evropi i osnivanje Saveta Evrope, koji je i osnovan naredne godine. Nakon rata na globalnu pozornicu stupile su dve vojno-politike supersile - SAD i SSSR. Uz to, SSSR je vrlo brzo preuzeo kontrolu nad istonoevropskim zemljama u kojima uvodi svoj socijalistiki sistem privreivanja, sa centralizovanim upravljanjem proizvodnjom i monopolom u spoljnoj trgovini. Tako nastaje Istoni blok. Nasuprot njima, zemlje zapadne Evrope, iscrpljene i razorene ratom, sve vie prihvataju gore navedene ideje o saradnji i uspostavljanju bliskih odnosa medu sobom. U tome ih svesrdno podravaju i SAD kroz tzv. "Maralov plan". Kako bi se ovaj plan pomoci SAD-a Evropi realizovao, formirana je (1948. godine) Evropska organizacija za ekonomsku saradnju1. Ova organizacija se kasnije angauje na liberalizaciji trgovine izmedu zemalja lanica i stvaranju uslova za uspostavljanje zone slobodne trgovine. Prvi konkretan oblik integracije neke privredne aktivnosti bio je formiranje Evropske zajednice za ugalj i elik (Pariskim ugovorom iz 1951. godine). Nju su inile Francuska, Nemaka, Italija i zemlje Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg), a ugovor je potpisan na ak 50 godina. Primarni cilj ovog sporazuma bio je ukljuivanje Nemake u posleratne ekonomske tokove u Evropi i njeno pomirenje sa vekovnim neprijateljem Francuskom.

1

Ova organizacija se kasnije transformie u Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD)

3

Ovom dogovoru prethodio je i poznati govor Robera umana (9. maja, 1950. godine2), tadanjeg ministra inostranih poslova Francuske, u kome je on upravo tako neto i predloio. Inicijatori ovog dogovora bili su dakle francuski dvojac - an Mone i Rober uman, a to je prihvatio i tadanji kancelar SR Nemake, Konrad Adenauer. Stvaranjem ove institucije njene lanice su izgubile slobodu da samostalno vode proizvodnu i spoljnotrgovinsku politiku u ovom sektoru, ime je omoguen monitoring i implicitno postignuta sigurnost da se nee proizvoditi naoruanje. est godina kasnije istih est zemalja osniva jo dve zajednice evropskog karaktera. Tada je tzv. Rimskim ugovorima iz 1957. godine izmeu ovih zemalja zakljuen sporazum o formiranju Evropske zajednice za atomsku energiju (EUROATOM) i Evropske ekonomske zajednice (EEZ).

2

U spomen na ovaj govor, 9. maj se obeleava kao Dan Evrope

4

2. Evropska unija i njena spoljnotrgovinska politika2.1. Razvoj i transformacija Evropske ekonomske zajednice

Tokom 1965. godine objedinjeni su izvrni organi tri evropske zajednice: Zajednice za ugalj i elik, Evroatoma i EEZ. One i dalje postoje kao prevni subjekti ali su sada pod ingerencijom zajednikih tela - Komisije, Saveta ministara, Suda pravde i Parlamenta. Prethodno je dve godine ranije (1963.), tadanji predsednik Francuske general de Gol stavio veto na prijem Velike Britanije u EEZ. EEZ je zamiljena kao carinska unija ali je ona to i formalno postala tek 1968. godine kada je uvedena zajednika carina za industrijske proizvode, dok je ista za poljoprivredne i ostale proizvode uvedena dve godine kasnije (1970. godine). Stvaranjem carinske unije nastao je ekonomski prostor u kojem su ukinute carine na svu robu proizvedenu unutar EEZ. Istovremeno, sve zemlje su prihvatile iste, objedinjene carinske tarife na uvoz robe iz zemalja izvan EEZ. Svaka nova dlanica EEZ, a kasnije EU, automatski je prihvatala carinske tarife koje su bile na snazi u trenutku pristupanja, s tim to su imale odreeni vremenski period da prilagode sopstvene carine carinskim propisima koji vae u EEZ. Efekti stvaranja carinske unije bili su veoma povoljni. Dok se u periodu 1958-1972. godine trgovina EEZ sa svetom uvecala est puta, trgovina unutar EEZ se, zahvaljujui ukidanju carina, uveala dak devet puta. Ovaj uveani obim trgovine znatno je doprineo poveanju stope ekonomskog rasta u Zajednici. Mogunost ostvarivanja ekonomije obima na veem tritu i poveano poslovno poverenje doveli su do veih investicija unutar EEZ, a te vee investicije su dovele do veeg privrednog rasta i, posledino, do vieg ivotnog standarda. Na kraju cele prie o carinskoj uniji, potroai u EEZ su ti koji su najvie dobili. Konkurencija koja je stvorena ukidanjem carinskih barijera dovela je ne samo do vee i raznovrsnije ponude ve i do niih cena. Nakon esnaest godina od osnivanja. Evropska ekonomska zajednica prvi put se iri 1973, godine ukljuivanjem V. Britanije, Danske, Irske i Norveke. Meutim, iste godme u septembru Norveani se na referendumu izjanjavaju protiv pristupanja EEZ, tako da ova zemlja ni danas nije lanica EU. Sve se to dogaa u vreme velike nestabilnosti na svetskom tritu izazvane naftnim krizama 1973. i 1979. godine i velikih promena u svetskom

5

monetarnom sistemu (zbog odluke SAD da ukinu konvertibilitet dolara prema zlatu). Liderima zajednice postaje sve jasnije da je uspostavljanje novih i bliih odnosa uslov za razvoj u svetskim okvirima, to je iznedrilo ideju o monetarnoj uniji. Tako su 1979. godine od strane devet zemalja lanica Evropske ekonomske zajednice prihvaeni Evropski monetarni sistem (EMS) i Evropska monetarna jedinica (EMU). Iste godine odrani su i prvi izbori za mesta u Evropskom parlamentu. Od prvog dana 1981. godine Grka postaje deseta zemlja lanica Evropske ekonomske zajednice, a pet godina kasnije (1986.) to postaju panija i Portugal, U meuvremenu, carinska unija postaje prevazien, ili bolje rei dostignut cilj, pa se sva panja usmerava na jo jae ekonomsko pribliavanje zemalja na ovom prostoru, u vidu formiranja zajednikog trita. Ovo opet nije samo po sebi cilj ve samo etapa ka ostvarivanju daleko viih i kompleksnijih ekonomskih i politikih ciljeva. Carinska unija jeste donosila velike koristi zemljama lanicama EEZ, ali su na snazi i dalje bile brojne necarinske barijere i potekoe koje su sputavale dalju ekonomsku integraciju, pa time i bri ekonomski razvoj. Sredinom osamdesetih stiu se uslovi za dalji napredak u integracijama. Fundamentalni cilj definisan Rimskim ugovorima 1957. godine u kome se kae: "Zajednica e imati kao svoj cilj da, stvaranjem zajednikog trita i postepenim ali sve veim pribliavanjem ekonomskih politika zemalja lanica, irom Zajednice podstakne harmonian ekonomski razvoj, stalan i uravnoteen razvoj, poveanje ekonomske stabilnosti, stalni rast ivotnog standarda i sve blie odnose izmeu drava lanica Zajednice", postaje realno ostvariv. S tim u vezi je 1985. godine Komisija EZ-e, na ijem je elu tada bio bivi francuski ministar finansija ak Delor, dostavila Savetu EEZ tzv. "Belu knjigu" koja je zapravo predstavljala plan o realizaciji jedinstvenog unutranjeg trita zakljuno sa 1992. godinom. "Bela knjiga" je predstavljala celovit program kako da se za samo sedam godina uklone sve fizike, tehnike i fiskalne prepreke i omogui potpuno slobodno cirkulisanje ljudi, kapitala, robe i usluga u ekonomskom prostoru EEZ. Cilj ovog projekta bio je da se povea konkurentnost robe, usluga i faktora proizvodnje iz EEZ, prvenstveno u odnosu na japanske i amerike konkurente. Da bi se sve ovo sprovelo u delo bilo je potrebno sprovesti institucionalne reforme kojima bi se dopunio i izmenio sporazum iz 1957. godine, pa se 1987. godine usvaja tzv. Jedinstveni evropski akt.3 Vano je ukazati na jednu krupnu promenu koja se odigrala tokom ovog procesa stvaranja zajednikog trita. Naime, poto su rokovi za stvaranje zajednikog trita bili

3

Crnobrnja M., Konferencija Evropska unija 50 godina posle, FEFA Institut Beograd, Beograd, 2005. str.65.

6

ambiciozni, bilo je nerealno oekivati da se oni ispotuju ukoliko bi se nastavilo sa dotadanjom praksom odluivanja. Zato su se zemlje lanice dogovorile da u postupku usvajanja zakonskih promena, koje su trebale da omogue formiranje zajednikog trita, napuste do tada neprikosnoveni sistem jednoglasnosti (konsenzusa) i preu na odluivanje kvalifikovanom veinom. U tom, za Zajednicu sudbonosnom trenutku, zemlje lanice su ocenile da je stvaranje zajednikog trita vanije i korisnije za svakog pojedinano. i za sve zajedno, nego insistiranje na suverenosti i posebnosti time to e se koristiti pravo veta. Naravno, ovo ustupanje suvereniteta ticalo se samo ekonomske sfere, tj. odluka koje doprinose stvaranju zajednikog trita. Zemlje lanice su zadrale svoj glasovni suverenitet u gotovo svim drugim oblastima. Tako je i dan-danas. Krajem 1991. i poetkom 1992. godine u Mastrihtu je zakljuen Ugovor o osnivanju Evropske unije ime sa normativni akti o stvaranju zajednikog trita konano i stupili na snagu. Ugovorom su postavljeni jasni ciljevi: stvaranje ekonomske i monetarne unije, uvoenje jedinstvene valute, zajednika spoljna i bezbednosna politika, zajednika odbrambena politika, uvoenje graanstva EU i saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova. I pre nego to je zavrena i zaokruena faza formiranja zajednikog trita pokrenuta je nova inicijativa i otvoreno novo poglavlje u ekonomskim integracijama ekonomska i monetama unija. Stvaranje ekonomske i monetarne unije (EMU) zamiljeno je kao jedinstven proces ali je ona u praksi zaivela kroz tri faze koje su pri tom bile vremenski oroene: U prvoj fazi (od 1. jula 1990. do kraja 1993.) izvrena je potpuna liberalizacija kretanja kapitala unutar EU, prihvaeni su mehanizmi koordinacije ekonomske politike a produbljena je i saradnja izmeu centralnih banaka zemalja lanica. U drugoj fazi (od poetka 1994. do kraja 1998.) intenzivno se radi na uklanjanju vancarinskih prepreka u meusobnoj trgovini, a posebno na uvoenju jedinstvenih standarda u proizvodnji, pruanju usluga, bankarstvu, zdravstvu, kolstvu i sl. U tom periodu poinje sa radom i Evropski monetarni institut (koji e kasnije biti zamenjen Centralnom evropskom bankom). Zanimljivo je da je u ovoj fazi dolo do podele zemalja lanica na dve grupe: na one koje ele da nastave put monetarnog ujedinjavanja i stvaranja jedinstvene valute, i one koje to ne ele (ili u sluaju vedske nisu mogle). Velika veina lanica opredelila se za nastavak i treu fazu, dok su Velika Britanija, Danska i vedska odluile da ne uestvuju u daljoj integraciji.

7

Poetkom 1995. godine lanke EU postaju i Austrija, Finska i vedska. U martu iste godine stupa na snagu tzv. engenski sporazum ime se ukidaju pasoke kontrole na unutranjim granicama Unije. Sredinom 1997. godine prihvaena je revizija Ugovora o Evropskoj uniji (tzv. "Ugovor iz Amsterdama") kojim je trasiran put ka ukljuivanju zemalja centralne i istone Evrope u Evropsku uniju. Ovim Ugovorom se takoe reguliu zajednika i spoljna bezbednosna politika, saradnja u oblasti unutranjih poslova i pravosua i sl. Poslednja (trea) faza zapoinje 1.1.1999. godine. Bilo je predvieno fiksiranje deviznih kurseva i uvoenje jedinstvene valute u elektronskim plaanjima i na deviznim tritima, a zatim i putanje u opticaj evro novanica i kovanica. To je i usledilo 1. januara 2002. godine kada je 12 od 15 zemalja lanica Evropske unije svoje dotadanje nacionalne valute zamenilo novom zajednikom - evrom (). Samo tri drave lanice nisu usvojile zajedniku valutu: Velika Britanija, Danska i vedska (koja nije zadovoljavala sve kriterijume u pogledu nezavisnosti njene centralne banke), Evro je od tada jedina valuta za vie od 350 miliona Evropljana.4 Dve godine kasnije, 1. maja 2004. godine, EU dobija deset novih lanica - Kipar, Malta, Estonija, Letonija, Litvanija, eka, Slovaka, Maarska, Poljska i Slovenija postaju punopravne lanice. Prethodno je bilo potrebno sprovesti neke institucionalne reforme koje su bile predviene Ugovorom iz Nice (potpisan februara 2001. godine), kako bi se Unija proirila na istok odnosno jug Evrope. Tokom 2005. godine zapoinje proces izjanjavanja oko Evropskog ustava, iji je tekst bio zavren jo u julu 2003. A onda je usledio ledeni tu: Francuzi, rodonaelnici ideje o evropskom ujedinjenju, na referendumu glasaju protiv predloga Ustava. Neto kasnije to isto ine i Holanani. Evroskeptici likuju, dok oni umereniji to doivljavaju kao jo jedan od prolaznih zastoja na velikom putu. Sudei po dosadanjem iskustvu, ova kriza e se pre ili kasnije prevazii i pria e se nastaviti. U meuvremenu, od poetka 2007. godine Bugarska i Rumunija postaju punopravne lanice Unije, tako da ona danas broji 27 zemalja. Evropska unija je po mnogim pokazateljima najmonija, dinovska integraciona celina. Sa povrinom od oko 4,3 miliona km2 i brojem stanovnika od oko 495 miliona ubraja se u najvea svetska trita po ovim pokazateljima. Ve sada je Evropska unija najvei ekonomsko-proizvodni blok na svetu. Bruto drutveni proizvod Evropske unije procenjen je na gotovo 11.000 milijardi evra u 2006. godini i bio je za 800 milijardi evra vei od bruto

4

http://www.europa.eu

8

drutvenog proizvoda SAD-a. Njen znaaj je jo i vei ako uzmemo u obzir vrednost izvoza i uvoza robe i usluga koji su u 2006. godini iznosili 4532,5 milijardi dolara (plus 1277 milijardi dolara vredan izvoz komercijalnih usluga), odnosno 4749 milijardi dolara (plus 1157 milijardi dolara vredan uvoz komercijalnih usluga) respektivno. To procentualno izgleda ovako: 39,15% uea u svetskom izvozu proizvoda i usluga i 39,2% uea u svetskom uvozu roba i komercijalnih usluga u 2006. godini . 5Tabela br.1 Spoljnotrgovinska razmena EU(25) u periodu 2000-2006. godineVrednost po godinama (u milijardama $) 2000. Robni izvoz -intra izvoz -ostali izvoz Robni uvoz - intra uvoz - intra izvoz 2003. 2006. 2000. Struktura (u %) 2003. 2006.

EU(25)

2437 1048 792 2660 1840 920

3124 2125 999 3179 2115 1064

4533 3051 1482 4749 3051 1698

100% 67,5% 32,5% 100% 64% 36%

100% 68% 32% 100% 66,5% 33,5%

100% 67,3% 32,7% 100% 64,2% 35,8%

Izvor: WTO, International Trade Statistics 2007

EU je u poreenju sa drugim integracijama i trgovinskim blokovima, ostvarila najvii nivo integracije, to podkrepljuju i podaci o intraintegracijskoj trgovini iz prethodne tabele. Iako u ovom periodu vidimo neke oscilacije u ueu intraintegracijske robne razmene, njeno uee i dalje ostaje veoma visoko - kod izvoza ono iznosi 67,3% a kod uvoza 64,2% od ukupnog robnog izvoza odnosno uvoza u 2006. godini, respektivno. Ovaj procenat je znatno vii u poreenju sa drugim velikim integracionim grupacijama i trgovinskim blokovima. Nakon najnovijeg proirenja 2007. godine kada su punopravne lanice Unije postale Bugarska i Rumunija, iako su se svi trgovinski pokazatelji izmenili u apsolutnom iznosu (to je i normalno), sutinski se nita nije promenilo. Evropska unija ostaje u samom vrhu to se tie agregatnih pokazatelja spoljnotrgovinske razmene. Tako je ona, ne raunajui trgovinu unutar granica samog udruenja (intra-integracijsku trgovinu) prva na listi izvoznika, a zauzima drugu poziciju kada govorimo o uvozu robe (ispred nje su SAD). U kategoriji usluga ona je na vodeoj poziciji i to se tie uvoza i kada govorimo o izvozu komercijalnih

5

Ovi podaci se odnose na EU(25)

9

usluga. O njenoj moi najbolje nam govori sledea tabela u kojoj je pored vrednosti trgovinske razmene sa svetom obuhvaena i analiza njenog uea u svetskim trgovinskim tokovima.

Tabela br.2 Spoljnotrgovinska razmena EU(27), nakon najnovijeg proirenja Vrednost trgovine 2007. (u milijardama $)Robna razmena Ukupan izvoz Eksterni-izvoz* Ukupan uvoz Eksterni-uvoz* 5320 1698 5574 1952 Trgovina komercijalnim uslugama Ukupan izvoz Eksterni-izvoz* Ukupan uvoz Eksterni-uvoz* 1550 667 1361 545 47,1% 20,3% 44,1% 17,7% 38,1% 12,2% 39,1% 13,7% Uee u svetskom... ...izvozu (u %) ...uvozu (u %)

EU(27)

6

Izvor: WTO, International Trade Statistics 2007

*napomena: eksterni-izvoz (uvoz) predstavlja razliku izmeu ukupnog izvova (uvoza) i tzv. intra-izvoza (uvoza) koji podrazumeva izvoz (uvoz) realizovan na sopstvenoj teritoriji neke drave tj. grupacije (integracione celine)

6

10

2.2. Struktura, pravna priroda i organi Evropske unijeUgovorom o osnivanju Evropske unije iz Mastrihta 1992, definisana su tzv. tri stuba na kojima poiva EU. To su: Evropske zajednice, zajednika spoljna i bezebednosna politika i na kraju saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova, Osnov prvog stuba ine Jedinstveno trite, Carinska uniija i Ekonomska i monetarna unija. Ove Evropske zajednice imaju za cilj da omogue: ekonomski razvoj, visok nivo zaposlenosti, socijalnu zatitu, jednakost mukaraca i ena, konkurentnost, zatitu ivotne sredine, podizanje ivotnog standarda i ekonomsku i socijalnu saradnju meu lanicama. Zajednika spoljna i bezbednosna politika ima meuvladin karakter. Neki od ciljeva ove politike jesu ouvanje zajednikih vrednosti i osnovnih interesa unije, obezbeivanje sigurnosti za sve njene graane, ouvanje mira i doprinos stabilnosti na globalnom nivou, zalaganje za meunarodnu saradnju, ouvanje ljudskih prava, razvijanje demokratije i vladavine prava i sl. Saradnja u oblasti pravosua i unutranjih poslova podrazomeva ve sfere saradnje: sudsku saradnju izmeu zemalja lanica EU u civilnim i krivinim predmetima i carinsku i policijsku saradnju Ciljevi ove saradnje jesu uspostavljanje bezbednosti na teritoriji EU kao i borba protiv rasizma i netrpeljivosti prema strancima, terorizma, trgovine ljudima, krivinih dela protiv dece, trgovine drogom i orujem, korupcije i prevare. Kako bi itav ovaj sistem donoenja odluka efikasno funkcionisao, bio uspeno koordiniran i kontrolisan potrebno je zajedniko zalaganje svih zemalja lanica kroz nadnacionalne institucije. Postoje etiri kljuna organa koji objedinjuju rad u gore pomenutim sferama, a koje ine stubove EU i to su: Evropski parlament Savet ministara Evropske unije Evropski savet Evropska komisija

lanovi Evropskog parlamenta direktno se biraju u svim zemljama lanicama Unije i to na mandat od 5 godina. Izbor se vri po principu proporcionalnosti (broj biraa u zemlji lanici srazmeran je broju njenih predstavnika u Parlamentu), s tim da najmanje zemlje

11

moraju imati svoja zagarantovana mesta. Raspored lanova u samom Parlamentu zasniva se na politikoj (npr.demokrate, socijalisti, laburisti.,.), a ne na nacionalnoj osnovi. Danas njega ini 786 lanova. Njegove osnovne funkcije su zakonodavstvo, usvajanje budeta i nadzor nad izvrnim organima Unije. U poetku je njegova uloga bila savetodavna dok je vremenom postala znaajnija. Uvoenjem novih procedura u donoenju zakona, kao to su principi saradnje i saglasnosti (uvedeni Jedinstvenim evropskim aktom) pa onda i principa saodluivanja (definisan Ugovorom iz Mastrihta 1992. pa unapreen Ugovorima iz Amsterdama 1997., odnosno Nice 2001. godine) - Parlament postaje nezaobilazno, suzakonodavno telo. To u praksi znai da svaki predlog zakona mora da proe kroz njegovu skuptinsku proceduru. On takode odluuje i o proirenju Unije, biva konsultovan kada EU eli da zakljui ekonomski sporazum sa nekom treom zemljom ili integracionim odnosno trgovinskim blokom, postavlja i razreava lanove Komisije, bira njenog predsednika, imenuje ombudsmana zaduenog da prima pritube graana Unije na rad organa Zajednice, a ima i pravo da postavlja pitanja lanovima Komisije i Saveta ministara itd. Zajedno sa Savetom ima poslednju re kada se radi o budetu Unije i odobravanju trokova. Predsednik Parlamenta bira se na dve i po godine. Njegova dunost je da zakazuje i predsedava sednicama koje se po pravilu odravaju na mesenom nivou, obino u Strazburu, Administrativno sedite je u Briselu i Luksemburgu. Savet (ministara) Evropske unije (ili samo Savet) predstavlja zakonodavno telo Evropske unije. Savet je predstavniko telo drava lanica i sastancima Saveta prisustvuje po jedan ministar iz svake nacionalne vlade. On nema stalne lanove, ve ga ine ministri drava lanica iz one oblasti za koju se donose konkretne odluke. Ovo telo usvaja, samostalno ili sa Parlamentom, evropske zakone i budet, koordinira ekonomske politike drava lanica, zakljuuje meunarodne sporazume, vodi rauna o zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, kao i policijskoj i pravosudnoj saradnji. Savetu u radu pomau Komitet stalnih predstavnika (COREPER), razliite radne grupe (koje ine eksperti iz zemalja lanica) i njegov Generalni sekretarijat. Predsedavajui Saveta se menja svakih est meseci po utvrenom redosledu. On, zajedno sa Komesarom za spoljne poslove i Visokim predstavnikom za spoljnu i bezbednosnu politiku (tu funkciju vri generalni sekretar), ini (evropsku) Trojku. Sednice Saveta se zakazuju na inicijativu predsedavajueg, drave lanice ili Komisije. Zasedanja su u Briselu i Luksemburgu, a sednice nisu otvorene za javnost. Njegove odluke obavezujue su za sve lanice. Za pojedine njegove odluke potrebna je jednoglasnost (kao npr. po pitanjima zajednike spoljne i bezbednosne politike ili policijske i pravosudne saradnje), a za druge tzv. kvalifikovana veina. 12

Evropski savet ili samit EU je pojam za redovne sastanke efova drava ili vlada lanica Evropske unije. Sastaje se bar dva puta godinje (sastanak na vrhu), a sastancima prisustvuje i predsednik Evropske komisije kao punopravni lan. Evropski savet raspravlja o prioritetima Unije i daje politike smernice i uputstva ostalim organima Unije. Evropska komisija je izvrni organ Unije i predstavlja jednu od njenih kljunih institucija, svojevrsnu Vladu Evropske unije. Njene osnovne aktivnosti su da predlae propise, nadgleda njihovo sprovoenje i sprovodi politiku EU. Svaka drava lanica daje po jednog komesara, koji se biraju na mandat od pet godina. Komesari se biraju na osnovu dogovora meu dravama lanicama i postavlja ih Parlament Unije. Komisija u svom radu ima potpunu politiku nezavisnost. Kako je njena uloga da titi interes EU kao celine, ona ne sme biti pod uticajem ni jedne drave lanice. Komisija je u velikoj meri i finansijski samostalna, to joj omoguava dodatnu nezavisnost u delovanju. U pripremanju predloga mera ona je obavezna da prethodno obavi konsultacije sa vladama drava lanica, sindikatima, graanskim udruenjima, ekspertima i sl. Kao izvni organ, Komisija mora da obezbedi sprovoenje propisa i direktiva koje su doneli Savet i Parlament (kontrolna uloga). Ukoliko utvrdi da se ne primenjuju ili kre propisi EU, ona je ovlaena da preduzme zakonske mere protiv drava lanica, organizacija, kompanija ili fizikih lica. Ona, takoe, moe da se u bilo kom trenutku i na bilo kom nivou ukljui u rad Saveta ili Parlamenta. Konano, Komisija predstavlja Uniju prema spolja, posebno u oblasti spoljne trgovine gde jedino ona moe biti predstavnik EU. Pregovara o zakljuenju meunarodnih ugovora sa treim dravama i meunarodnim organizacijama. Velika ovlaenja ima i u pogledu sprovoenja politike konkurencije. Komisija je neposredno odgovorna Parlamentu koji je postavlja i koji ima mo da joj izglasa nepoverenje. Komisija odluke donosi prostom veinom, a sednice su po pravilu zatvorene za javnost. Njeni administrativni organi nalaze se u Briselu i Luksemburgu.7 Pored ovih, reklo bi se najvanijih institucija EU, postoji jo mnogo drugih (ne manje bitnih) bez kojih se itav institucionalni mehanizam ne bi mogao zamisliti. Sud pravde ine po jedan sudija iz svake drave lanice plus osam nezavisnih sudija. Sudije imenuju zemlje lanice na period od est godina. Sudije su, po pravilu, ugledni pravnici, zavidne strunosti i to je posebno vano, garantovane nezavisnosti. Sudije potom izmeu sebe biraju predsednika Suda sa trogodinjim mandatom. Njima u radu pomae i odreeni broj pravobranilaca koji se takoe postavljaju na mandat od est godina. Sud zaseda

7

http://www.ec.europa.eu

13

u manjim veima (tri do pet sudija) i po potrebi u punom sastavu (plenumu). Odluke se donose prostom veinom glasova. Sednice su zatvorene za javnost. Za razliku od Prvostepenog suda, koji prima tube fizikih i pravnih lica, Sud pravde se bavi sluajevima krenja ugovora kao i neposrednim tubama protiv organa zajednice i drava lanica. Njegove osnovne funkcije su: (a) utvrivanje zakonitosti akata donetih ili predloenih od strane organa Unije, kada to neka drava lanica, pravno ili fiziko lice to od njega zahteva; (b) da konstatuje da li neka drava lanica ispunjava svoje obaveze u skladu sa zakonima EU i (c) da obezbedi jedinstveno tumaenje pravnih propisa i reenja EU. Valjalo bi spomenuti i Evropski oditorski (revizioni) sud u ijem sastavu se mora nai bar po jedan dravljanin svake zemlje lanice (po ugovoru iz Nice). lanove imenuje Savet uz prethodno konsultovanje i odobrenje Parlamenta, a mandat im traje est godina. Ova institucija je zaduena da prati i kontrolie prihode i rashode u budetu Unije, odnosno da utvrdi da li su oni u skladu sa regulativom i usvojenim planovima. Ugovorima iz Amsterdama i Nice njegova ovlaenja su proirena pa ovaj Sud danas ima pravo da obavesti Savet i Parlament o svakoj nepravilnosti ali i da nadzire troenje sredstava kojima upravljaju spoljna tela i Evropska investiciona banka. Evropska centralna banka (kao naslednica Evropskog monetarnog instituta) predstavlja nezavisni finansijski organ koji ureuje i sprovodi monetarnu politiku Unije. Banka je osnovana sredinom 1998. godine da bi uvela evro i upravljala njim. Od 1. januara 1999. preuzela je zadatak sprovoenja evropske monetarne politike koju definie Evropski sistem centralnih banaka. Banka ima zadatak da obezbedi nesmetano odvijanje platnog prometa, upravlja zvaninim rezervama zemalja evro zone i emisijom novanica. Pored toga ona ima zadatak da odrava inflaciju ispod 2% u evrozoni, a takoe odreuje i visinu kamatne stope. Njeno sedite je u Frankfurtu, a ine je: Izvrni odbor (6 lanova koji se biraju dogovorom izmeu efova vlada drava zemalja lanica evrozone), zatim Upravni Savet (lanovi Izvrnog odbora i guverneri centralnih banaka zemalja evrozone; 6+13=19 lanova) i Generalni Savet (predsednik i potpredsednik ECB i guverneri centralnih banaka svih zemalja lanica EU; 2+27=29 lanova). 8 Evropska investiciona banka ustanovljena je Rimskim ugovorima daleke 1957. godine. Njena osnovna uloga je kreditiranje kapitalnih investicija, kako u EU, tako i u stotinak zemalja van nje. Takoe ona finansijski podrava predpristupne fondove namenjene zemljama koje tee lanstvu u Uniji i prua garancije kada je to potrebno. Bankom upravlja

8

http://www.ebrd.com

14

Odbor guvernera koji ine ministri finansija zemalja euro-zone. Cilj njenog angaovanja je da se kroz znaajna ulaganja postigne uravnoteen privredni razvoj, da se razvije preduzetnitvo kroz otvaranje malih i srednjih preduzea i pokrenu nove privredne aktivnosti. 9

2.3. Spoljnotrgovinska politika Evropske unijeU prvom ugovoru o Evropskoj zajednici bila je predviena zajednika trgovinska politika prema treim zemljama, odnosno uvoenje zajednike carinske tarife. Ovim ugovorom takoe se predvia usklaivanje zatitnih mera koje preduzimaju zemlje lanice ija je privredna situacija eventualno ugroena zbog primene zajednike spoljnotrgovinske politike. Prilikom pregovora o formiranju jedinstvenog unutranjeg trita, Komisija EZ je predloila da se u budui Ugovor iz Mastrihta unese posebno poglavlje "zajednika spoljna politika" u okviru koga bi se naao i deo koji bi se odnosio na "spoljnoekonomsku politiku", koja bi, pored trgovine, obuhvatila i spoljnu trgovinu uslugama, izvoz i uvoz kapitala, intelektualne svojine, politiku investiranja, osnivanje preduzea, pitanje konkurencije, kreditiranje izvoza i ostale spoljnotrgovinske transakcije. Ipak, u ovaj ugovor unete su samo neznatne izmene lanova iz Ugovora o EZ to se tie spoljnotrgovinske politike. Tako umesto termina "spoljnotrgovinska politika" sada je u upotrebi "zajednika spoljnotrgovinska politika". Ugovorom iz Mastrihta pojaana je uloga Komisije EZ u pogledu davanja odobrenja za preduzimanje hitnih zatitnih mera, pre svega kvantitativnih ogranienja uvoza, od strane neke zemlje lanice. Pojam "zajednika spoljnotrgovinska politika" u sutini znai da se ova politika formulie i sprovodi od strane organa EU i da je ona u njihovoj iskljuivoj nadlenosti. To znai da jedino Zajednica moe da prihvata i sprovodi ugovorne obaveze prema treim zemljama. U sferi spoljne trgovine, zemlje lanice mogu da donose mere nacionalnog karaktera samo izuzetno i to na bazi izriitog odobrenja i ovlacnja Zajednice. Komisija EZ u mere zajednike trgovinske politike svrstava sve one mere koje "kao specifini instrumenti reguliu meunarodnu trgovinu". Sud pravde istie da je zajednika spoljnotrgovinska politika dinamian proces iji elementi nisu dati jednom za svagda ve oni evoluiraju pa stoga nije svrsishodno navesti sve elemente ove politike jer bi se

9

Grupa autora, Evropojmovnik, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2005. str.67.

15

time onemoguilo njeno irenje i uvoenje novih elemenata u budunosti koje je korisno uvesti s obzirom na razvoj ekonomskih odnosa sa inostranstvom. 10 Zajednica ima iskljuivu nadlenost kada se radi o zakljuivanju multilateralnih sporazuma o trgovini robom, ali su Zajednica i njene lanice zajedniki nadlene kada se radi o Optem .sporazumu o trgovini uslugama i Sporazumu o trgovinskim aspektima intelektualne svojine. S obzirom da su EU i sve njene lanice pojedinano potpisale sporazum o osnivanju WTO koja je poela da funkcionie 1.1.1995. godine, osnovna naela ove organizacije postala su obavezujua i za Evropsku uniju u domenu njene spoljnotrgovinske politike. Meutim, kada se radi o spoljnotrgovinskoj politici EU, ima i nekih izuzetaka od naela nediskriminacije. Naime GATT je predvideo da se ve odobrene povlastice nekoj grupi zemalja ne moraju automatski preneti i na druge zemlje van te grupe. Tako Unija i dalje ime tradicionalne povlastice u razmeni sa bivim fiancuskim kolonijama i zemljama Komonvelta, povlastice za zemlje u razvoju, povlastice pri stvaranju carinskih unija i zona slobodne trgovine i sl. Zajednika spoljnotrgovinska politika Evropske unije se sastoji od: autonomnih mera koje nadleni organi EU donose potpuno samostalno i mera koje su u skladu sa zakljuenim ugovorima EU.

Iz grupe autonomnih mera najvanija je zajednika carinska tarifa. Carine se u principu obraunavaju ad valorem, i tim da su nie za robu koja potie iz zemlje koja ima status najpovlaenije nacije. Posebne carine obraunavaju se i za zemlje u razvoju (one su predviene tzv. Optom emom preferencijala EU za zemlje u razvoju), zatim za zemlje sa kojima EU ima posebne sporazume o stvaranju zona slobodne trgovine ili carinske unije, Pri uvozu specifinih proizvoda i grupa proizvoda, EU primenjuje i sledee specifine carine i takse: promenljive i kombinovane carine, pri emu se do odreenog iznosa one odreuju fiksno a zatim ad valorem (za voe i povre, duvan, satove, tepihe, staklo i si.) specifine takse, pri emu se naplauje fiksni iznos po jedinici robe (npr. vina, estoka pia, ugalj i si.) sezonske carine, koje se primenjuju za voe i povre prelevmani11, pri emu se posebno optereuju poljoprivredni proizvodi.

10 11

Kovaevi M., Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2002. str.387. Posebna taksa koja ima svrhu poskupljenja jeftinije uvozne robe do nivoa domaih cena

16

Uz sve navedene mere, EU praktikuje i tzv. carinske kontingente, pri emu se do odreene fiksne koliine primenjuje nia carina, a po njenom iscrpljenju poinje se primenjivati puna carina. Na kraju, treba rei i to da Evropska unija praktikuje i neke vanredne mere uvozne zatite pri emu ima na raspolaganju itav niz netrgovinskih mera kao to su standardi, tehnika pravila, sanitarne i fotosanitame mere i sl. Uz to, Evropska unija ima i poseban reim uvoza tekstila i poljoprivrednih proizvoda. Niz preferencijalnih ekonomskih i trgovinskih odnosa koje ima EU sa pojedinim grupama zemalja, rezultat su ugovora koje je EU sklopila sa ovim zemljama. Najznaajniji su: sporazum o pridruivanju, sporazum sa zemljama Zajednice nezavisnih drava, sporazum sa dve zemlje Evropske zone slobodne trgovine (Norveka i Island) i sporazumi sa ostalim grupama zemalja i pojedinim dravama.

2.4. Spoljnotrgovlnska politika EU prema pridruenim zemljama

Status "pridruenosti" se moe definisati kao "najvii oblik saradnje" koji ne uspostavlja izmeu drave nelanice sa jedne i Evropske zajednice sa druge strane, Pridruivanjem se ne stvara nikakav odnos pripadnosti Zajednici, ve se ostvaruje "najvii stepen saradnje" izmeu pridruene drave i EZ. Krajnji cilj ovakvog pridruivanja, i ono to je zajedniko svim Sporazumima o pridruivanju, jeste uspostavljanje zone slobodne trgovine izmeu pridruene drave i EZ. Osnov procesa pridruivanja predstavlja Sporazum o pridruivanju koji se zakljuuje izmeu zemlje nelanice sa jedne strane i Evropske zajednice i svih njenih lanica ponaosob sa druge strane. Sa pravnog stanovita to je meunarodni ugovor koji podrazumeva meusobna prava i obaveze ugovornih strana posebno u domenu liberalizacije trgovine i drugih oblasti saradnje. Sporazumi o pridruivanju mogu se podeliti u vie kategorija. To mogu biti:

17

sporazumi sa zemljama koje su kandidati za punopravno lanstvo u EU a koji se popularno nazivaju "evropski sporazumi" (npr. sa zemljama centralne Evrope pre njihovog pristupanja EU),

tzv. "sporazumi o saradnji" sa zemljama Mediterana, sporazumi sa zemljama Afrike, Kariba i Pacifika, i ve pomenuti sporazumi sa ciljem da iz njih proizau sporazumi o zoni slobodne trgovine Sa stanovita intenziteta ekonomske saradnje izmeu pridruenih zemalja i EU,

sporazumi se mogu podeliti na: one kojima se stvaraju zone slobodne trgovine, one sporazume kojima se stvaraju carinske zone i one koji podrazumevaju ekonomsku saradnju pod uobiajenim recipronim uslovima razmene EEZ je jo 1972. godine sklopila bilateralni sporazum sa tadanjih sedam zemalja Evropskog udruenja slobodne trgovine (EFTA). Iz ovog i drugih sporazuma tokom godina proizaao je tzv. Sporazum o evropskom ekonomskom prostoru (European economic Area EEA) koji je zakljuen izmeu EEZ i tadanje etiri lanice EFTA (vajcarska i Lihtentajn su posle neuspelih referenduma odustale od Sporazuma). Sporazum je zakljuen 1992. a stupio je na snagu 1.1.1994. godine. Njime je predvieno slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi izmeu zemalja Evropske unije, Norveke i Islanda. Osnovni motiv stvaranja ovog prostora bio je proirenje jedinstvenog unutranjeg trita, ali bez ukljuivanja ove dve drave u EU. Njime nije bilo predvieno stvaranje ekonomske, monetarne ili carinske unije. Ovim sporazumom ukinute su carinske i vanearinske barijere na meusobnu razmenu industrijskih proizvoda poreklom iz EU, Norveke i Islanda, a njegovom doslednom primenom ostvaren je visok stepen integrisanosti privreda ovih zemalja. 12 Sto se tie mediteranskih zemalja, EEZ je ve par godina po osnivanju potpisala ovakve sporazume sa Grkom i Turskom, a neto kasnije i sa Maltom i Kiprom. Tzv. "globalna mediteranska politika" uvek je bila prisutna kao ideja, jo od poetka 70-ih naovamo. Po istom osnovu EEZ je zakljuila sporazum o saradnji i sa tadanjom SFRJ 1980. godine. Na bazi ovih sporazuma EEZ je odobrila liberalni reim uvoza industrijskih proizvoda i odobrila koncesije pri uvozu poljoprivrednih proizvoda iz ovih zemalja. Na tzv. Evromediteranskoj konferenciji u Barseloni 1995. godine usvojena je Deklaracija koja bi, pored ostalog, trebala da dovede i do "evro-mediteranskih sporazuma o pridruivanju" sa ciljem12

Op.cit., str. 395.

18

stvaranja zone slobodne trgovine izmeu EU i zemalja Mediterana do 2010. godine. Cilj ovih sporazuma nije priprema za lanstvo mediteranskih zemalja u EU, ve unapreenje odnosa izmeu tih zemalja i EU. I ovom Deklaracijom iz Barselone zadrana je liberalizacija uvoza industrijskih proizvoda koji potiu iz zemalja Mediterana, koje su se zauzvrat obavezale da postepeno u narednom periodu eliminiu sve carinske i necarinske barijere na uvoz iz Evropske unije. Za poljoprivredne proizvode nije predviena slobodna razmena, ve samo mogunost odobravanja koncesija na osnovu reciprociteta. Sporazumi sa zemljama centralne i istone Evrope su dosta kasno nastali. S obzirom da je dobar deo tih zemalja bio pod uticajem biveg SSSR-a jasno je koji su to razlozi bili prepreka ka sklapanju sporazuma o saradnjji i trgovini izmeu ovih zemalja i EEZ. Nakon drutvenih promena koje su se odigrale u tim zemljama u procesu tranzicije, dolazi do sklapala bilateralnih sporazuma izmeu EZ i zemalja centralne i jugoistone Evrope. Ti sporazumi se nazivaju "Evropski sporazumi o pridruivanju" ili "Evropski ugovori" i oni se poinju zakljuivati od 1992. godine sa pojedinanim zemljama centralne i istone Evrope (misli se na tri baltike zemlje). Sve ove zemlje su podnele zahtev za prijem u EU. S druge strane EU je utvrdila niz mera koje ove zemlje moraju preduzeti kako bi se ravnopravno ukljuile u unutranje trite Unije. Ovi sporazumi (ili ugovori) su zamiljeni kao priprema pomenutih drava za lanstvo u EU.13 Sa stanovita ekonomskih i spoljnotrgovinskih odnosa znaajna su sledea pitanja: liberalizacija kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala kao i stvaranje zone slobodne trgovine momentalno prihvatanje od strane EU nacionalnog tretmana za preduzea iz pridruenih zemalja (bilo da su osnovana ili rade na podruju EU), dok se pridruenim zemljama ostavlja rok od deset godina da prue isti tretman firmama iz EU unapreerge ekonomske saradnje u oblastima od zajednikog interesa, kao to su industrija, turizam, standardizacija, nauka i tehnologija, poljoprivreda, energetika, transport i telekomunikacije, investiranje, bankarstvo i si. Po osnovu "evropskih sporazuma" EU se obavezala da ukine sve kontingente na uvoz i izvoz svih industrijskih proizvoda (osim proizvoda crne metalurgije i tekstila), zatim daCrnobrnja M., Konferencija Evropska unija 50 godina posle, FEFA Institut Beograd, Beograd, 2005. str.114.13

19

ukine carine na uvoz svih proizvoda (osim tzv. "osetljivih") iz zemalja centralne i istone Evrope, a za te "osetljive" najkasnije za pet godina a na kraju se sloila i da odobri pridruenim zemljama izvesne povlastice pri njihovom izvozu poljoprivrednih proizvoda. S druge strane, pridruene zemlje iz centralne i istone Evrope su se po ovom osnovu obavezale da najkasnije za deset godina ostvare reciprocitet u trgovini sa EU. One su jedino morale odmah da primene reciprocitet pri uvozu poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije. Ovim sporazumima predviena su i neka odstupanja od dogovorenog spoljnotrgovinskog reima ali samo u vanrednim situacijama kao to su recimo nagli rast uvoza neke zemlje, u sluaju dampinga, subvencioniranog izvoza i sl. a u njima su sadrani i detaljni propisi kada je re o dokazivanju porekla robe, koji se moraju potovati ukoliko se ele ostvariti povlastice. Istorijat razvoja trgovinskih odnosa EEZ/EU sa zemljama Afrike, Kariba i Pacifika prilino je dug. Naime, u momentu osnivanja Zajednice neke od zemalja osnivaa imale su svoje kolonije na pomenutim podrujima. Prekomorske zemlje ili kako se jo nazivaju "Zemlje treeg sveta" su svoje odnose sa nekom od lanica Evropske ekonomske zajednice mogle da institucionallizuju jedino u svojstvu pridruenog lana. Prvi takav sporazum o pridruivanju 18 afrikih zemalja (uglavnom bivih francuskih i belgijskih kolonija) zakljuen je jo davne 1963. godine i poznat je kao Jaunde kovencija. Status pridruenih zemalja Evropske zajednice stekle su 1968. godine i neke druge afrike zemlje, potpisivanjem tzv. Arua konvencije. Ulaskom Velike Britanije u EZ pitanje saradnje sa bivim kolonijama postalo je jo znaajnije budui da se radilo o nekada najmonijoj kolonijalnoj sili, koja je imala specifine odnose sa mnogobrojnim zemljama irom sveta, te su sada traene mogunosti za nastavak ekonomskog uticaja na tim prostorima. Nakon duih pregovora tadanjih devet lanica EZ su poetkom 1975. godine, u glavnom gradu Togoa Lomeu, zakljuile sporazum o pridruivanju Zajednici 46 zemalja Afrike, Pacifika i Kariba. Ovaj sporazum koji je obuhvatio i prethodno pomenute dve konvencije je na jedinstven nain regulisao meusobne odnose ovih zemalja sa Zajednicom, naroito u sferi tehnike, industrijske, finansijske i trgovinske saradnje. Njime je bio predvien slobodan uvoz robe u EEZ/EU sa ovih podruja bez reciprociteta. Danas je ovom konvencijom obuhvaeno 69 (od ukupno 79) zemalja sa ovih podruja. Njome se predvia bescarinski uvoz u EU za oko 99% proizvoda iz tih zemalja . S druge strane, te zemlje su nakon 2000. godine postale obavezne da pri uvozu u EU primenjuju klauzulu najveeg povlaenja u skladu sa novim Sporazumom iz Kotonea (Fidi), koji je zamenio poslednju verziju prethodnog Sporazuma iz Lomea. To je 20

povoljniji tretman od onoga koji zemlje Evropske unije pruaju ostalim zemljama u razvoju iz June Amerike i Azije u okviru Opte eme preferencijala. Tokom 2008. godine bilo je planirano da se pone sa primenom Sporazuma o privrednom partnerstvu izmeu Evropske unije i ovih afrikih, karipskih i pacifikih drava.

2.5. Opta ema preferencijala EU za zemlje u razvoju (ZUR)

Od 1971. godine Evropska ekonomska zajednica je vie puta usvajala i obnavljala tzv, Optu emu preferencijala pri uvozu iz zemalja u razvoju. Poslednjim emama predvieno je smanjenje ili ak potpuno ukidanje carina na uvoz proizvoda iz ovih zemalja. Koliko e smanjenje carina biti i da li e se one potpuno ukinuti, zavisi od tzv. "osjetljivosti proizvoda" u pitanju. Klasifikaciju po "osetljivosti" sainjavaju strune slube EU. Postoje etiri kategorije proizvoda po ovom kriterijumu: 1. veoma osetljivi (uglavnom tekstilni, poljoprivredni proizvodi i neke legure), 2. "osetljivi", 3. "poluosetljivi" i 4. "neosetljivi". Za "veoma osetljive" proizvode carina je zadnjih godina sputena za 15%, tj. sada iznosi 85% od normalne carine. Za "osetljive" ovaj iznos je 30%, odnosno sadanji nivo carina je 70% normalne carine. Za "poluosetljive" proizvode carina iznosi samo 35% normalne carine, a za tzv. "neosetljive proizvode'" carina se potpuno ukida. emom su obuhvaene i izvesne povlastice pri uvozu poljoprivrednih proizvoda. Evropska unija je takoe predvidela i izvesna pravila po kojima se neke zemlje u razvoju mogu iskljuiti sa ove liste. Osnovno pravilo koje zemlja ove kategorije (ZUR) mora da ispunjava jeste da ima niu vrednost nacionalnog dohotka per capita od propisanog maksimuma. Ako se taj dohodak pree, kao to je to svojevremeno bio sluaj sa Tajvanom, Junom Korejom i nekim drugim zemljama, zemlja nema pravo da koristi preferencije predviene emom. Uz to, zemlja se moe suspendovati sa liste povlaenih ako praktikuje prinudni i deji rad, ako ne sarauje sa carinskim slubama EU, tolerie pranje novca i nelojalnu konkurenciju. S druge srane postoje izvesni "podsticaji" za najmanje razvijene zemlje koje se pridravaju meunarodnih standarda i propisa iz oblasti rada, ekologije i sl.

21

2.6. Trgovinski sporazum EU i Zajednice Nezavisnih DravaPut ka saradnji EEZ sa bivim Sovjetskom savezom otpoeo je poetkom osamdesetih kada je Evropska zajednica ukinula izvesna ogranienja pri uvozu koja su dotad bila na snazi. S obzirom da je SSSR bio lannica GATT-a sve do svog raspada, on je u EU uivao status najpovlaenije nacije. Raspadom SSSR-a i formiranjem Zajednice Nezavisnih Drava (ZND), koja je u izvesnoj meri njegova naslednica, tih 12 zemalja se saglasilo da u meusobnim ekonomsko-trgovinskim odnosima primenjuju reenja ranije sklopljenih bilateralnih sporazuma. Poetkom 1993. godine EU je ukljuila lanice ZND- a u Optu emu preferencijala, a sa pojedinim dravama je sklopila tzv. "sporazume o partnerstvu". Ovim sporazumima predvia se uzajamno pruanje statusa najpovlaenije nacije u oblasti trgovine, a takoe je predviena mogunost poetka pregovora o formiranju zone slobodne trgovine izmeu ove dve grupe zemalja.14

14

Kovaevi S., Meunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, Kragujevac, 2000., str.254.

22

2.7. Sporazumi EU sa ostalim grupama zemalja i pojedinim dravamaEvropska zajednica i Evropska unija su zakljuile i niz drugih sporazuma sa pojedinim grupama zemalja i konkretnim zemljama o saradnji i trgovini. Od grupa zemalja pomenuu Andsku zajednicu, Zajedniko centralnoameriko trite i Zajedniko trite etiri junoamerike drave (MERCOSUR). Unija je devedesetih godina zakljuila i bilateralne sporazume o ekonomsko-trgovinskoj saradnji koji imaju reciproni karakter (sa ileom, Meksikom, Brazilom, Urugavjem, Paragvajem). Slini sporazumi sklopljeni su i sa nekim dravama na azijskom kontinentu - Republikom Korejom, Vijetnamom, Laosom i Kambodom. Ovde treba navesti i specifine odnose koje EU ima prema svakoj od zemalja Zapadnog Balkana ponaosob (Albaniji, BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji) kroz tzv. Sporazume o stabilizaciji i pridruivanju. Pouena iskustvom proirenja iz 2004. godine EU je uvela neke nove instrumente (zahteve) koje pomenute drave moraju da ispune kako bi u potpunosti bile spremne za eventualno lanstvo. Ovi zahtevi odnose se na pravne, ekonomske i privredne reforme koje se moraju sprovesti kako bi i sama Unija mogla nesmetano da funkcionie nakon proirenja, a poseban naglasak stavljen je na regionalnu saradnju. to se tie nae zemlje efekti preferencijalnog tretmana koji smo stekli su vie nego pozitivni. Iako su u izvesnim oblastima kvantitativna ogranienja ostala, EU je i dalje na najvei trgovinski partner budui da se od naeg izvoza vie od 53% realizuje na njenom tritu.15

15

Grupa autora, Vodi kroz pridruivanje Evropskoj uniji, ISAC fond, Boegrad, 2007. str.98.

23

3. Ostale integracione i trgovinske grupacije na podruju EvropePored Evropske unije, kao integracione i trgovinske velesile, na podruju Evrope postoje jo etiri grupacije. Posmatrane pojedinano, pa i skupa, one su neuporedivo manjeg znaaja i dosad su ostvarile mnogo manji stepen integrisanosti nego to je to sluaj sa EU. Razliiti su i motivi stvaranja ovih zona. U ovom delu u se u kratkim crtama osvrnuti na nastanak, razvoj i znaaj svake od njih.

3.1. Evropsko udruenje slobodne trgovine (EFTA)Evropsko udruenje slobodne trgovine (European free trade association - EFTA) osnovano je maja 1960. godine u Stokholmu, na inicijativu Velike Britanije, kao odgovor na stvaranje EEZ. Drave koje su ga uz ve pomenutu V.Britaniju osnovale su Austriija, vedska, Danska, Norveka, vajcarska i Portugal. Neto kasnije lanice postaju Finska (koja je imala status pridruenog lana jo od 1961. a punopravna lanica postala je tek 1986. godine), Island i Grka. Ambicije ovog Udruenja bile su dosta manje u odnosu na EEZ i nisu ile dalje od formiranja zone slobodne trgovine i to samo za industrijske proizvode. Dakle, lanice su pristale na ukidanje carina na uvoz industrijskih proizvoda ali su zadrale svoj suverenitet kada je re o nacionalnim carinskim tarifama prema zemljama nelanicama i u spoljnotrgovinskoj politici. Prilikom osnivanja postavljen cilj da se do 1970. godine ukinu sve carine na trgovinu idustrijskim proizvodima bio je ostvaren i pre isteka roka (1966. godine). Ovakav plan nije sluajan budui da je sinhronizovan sa planom smanjenja carina izmeu zemalja lanica EEZ. To nam ukazuje na to da su ve tada poistojale aspiracije da se stvori jedno ire trite za obe grupacije, kao uslov za proces daljih integracija na podruju zapadne Evrope. Poetkom sedamdesetih godina izmeu svake lanice EFTA i EEZ zakljueni su sporazumi o ukidanju carina u meusobnoj trgovini industrijskih proizvoda, ime je stvorena Evropska zona slobodne trgovine za industrijske proizvode ili, kako se esto nazivao. Evropski sistem slobodne trgovine industrijskih proizvoda.16

16


24

Iako prilino heterogena po svom sastavu, kako u pogledu razvijenosti drava lanica tako i njihove geografske lokacije, motiva ulaska, politikog stausa i dr., meusobna trgovina zemalja EFTA je dinamino rasla tokom godina. Uz to, i stepen integrisanosti zemalja EFTA sa EEZ postajao je sve vei budui da se najvei deo spoljnotrgovinske razmene zemalja EFTA obavljao upravo sa EEZ. Zbog svega toga, u periodu od 1973. pa zakljuno sa 1995. godinom, ak sedam zemalja lanica EFTA izlazi iz ovog Udruenja i postaju lanice EEZ/EU (Velika Britanija, Danska, Grka, Portugal, Austrija, Finska i vedska). Danas ovo Udruenje ine samo etiri zemlje: Norveka, vajcarska, Island i Lihtentajn, a doniraju ga samo dve - vajcarska i Norveka. Na njihovom podruju ivi tek neto ispod 13 miliona ljudi, pa iako su Norveka i vajcarska u vrhu liste najjaih svetskih ekonomija sa visokim BDP-om per capita, njihovo uee u svetskom izvozu/uvozu je skromno. Izvoz etiri zemlje EFTA je u 2006. godini iznosio preko 270 milijardi a uvoz preko 210 milijardi $, to je inilo 2,25 % svetskog robnog izvoza i oko 1,7 % svetskog robnog uvoza. Prisutan je trend opadanja uea u svetskom izvozu/uvozu roba i usluga, ali u apsolutnim iznosima ove vrednosti svakako nisu zanemarljive za nacionalne spoljnotrgovinske bilanse ovih drava. Te zemlje su u istoj godini ostvarile izvoz komercijalnih usluga u vrednosti od 85 milijardi (to je oko 3,1 % svetskog izvoza) i oko 62 milijarde $ vredan uvoz ovih usluga (oko 2,3 % svetskog uvoza). Zbog priline geografske udaljenosti, skromne kompatibilnosti privreda i uopte niske integrisanosti, uee meusobne razmene u ukupnoj spoljnoj trgovini ovih zemalja je simbolino - ispod 1 %22. Nakon raspada SSSR-a i naputanjem tzv. socijalistikog privrednog sistema u zemljama centralne i istone Evrope, rodile su se ideje da se neke od ovih zemalja prikljue EFTA i da se tako ukljue i u EU. Meutim, umesto realizacije ovih ideja, stvorene su tri trgovinske grupacije - Centralno-evropska zona slobodne trgovine, Zona slobodne trgovine tri baltike zemlje i ZND.

25

3.2. Centralno-evropska zona slobodne trgovine (CEFTA)

Nakon raspada Saveza za uzajamnu ekonomsku pomo (SEV), privredna i spoljnotrgovinska aktivnost zemalja centralne Evrope je znatno opala. Neke od tih zemalja su s' tim u vezi, postavile kao svoj strateki cilj to bre prikljuivanje Evropskoj uniji. Kao rezultat ovih napora, 1991. godine, u maarskom gradu Viegradu su Maarska, Poljska i tadanja ehoslovaka potpisale "Deklaraciju o saradnji na putu ka evropskoj integraciji". Ova tzv. "Viegradska grupa" je tako osnovala klub sa ciljem unapreenja meusobne saradnje, ali i to breg napredovanja ka lanstvu u EU. i sama Evropska zajednica je kao pripremu za prikljuivanje veoj i kompleksnijoj ekonomskoj integraciji - EU, sugerisala centralnoevropskim zemljama da najpre obrazuju regionalnu integraciju koja bi bila generalna proba za dalje integrisanje. Tako je i uraeno i 1992. godine stvorena je Centralno-evropska zona slobodne trgovine - CEFTA (Central European Free Trade Agreement).17 Poto se ehoslovaka podelila na eku i Slovaku, od 1993. godine CEFTA ima etiri zemlje. One su verovale da e brzo postati lanice EU i u poetku nisu pokazivale interes za irenje ove zone slobodne trgovine. Meutim, ubrzo se pokazalo da e ulazak u Uniju biti sporiji od oekivanog, iako su ove zemlje sa Evropskom unijom zakljuile tzv. "Evropske sporazume o pridruivanju" i po tom osnovu stekle znaajne preferencije u izvozu na podruje EU. I druge zemlje poinju da pokazuju sve vee interesovanje za ukljuivanje u CEFTA, kako bi i one stekle isti status u Uniji i pre postale njene punopravne lanice. Tokom 1995. godine efovi zemalja CEFTA postavili su neke kriterijume i preduslove koje potencijalne zemlje kandidati moraju da ispune kako bi bile primljene u ovu grupaciju; da su lanice Svetske trgovinske organizacije (WTO), da su stekle status kandidata za ulazak u EU, i da moraju da zakljue bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini sa svakom lanicom CEFTA. U kasnijem periodu CEFTA-i su pristupile: Slovenija (1996), Rumunija (1997), Bugarska (1999), a neto kasnije i Hrvatska (2002). U 2000. godini ovih sedam zemalja ostvarilo je izvoz robe u vrednosti od oko 125 milijardi $ a uvezle su robu u vrednosti od neto preko 155 milijardi $ to je inilo neto manje od 2% svetskog robnog izvoza i neto17


26

vie od 2% svetskog robnog uvoza u toj godini. Do danas se sastav CEFTA bitno izmenio s obzirom na dinamiku prijema pojedinih njenih lanica u Evropsku uniju. Tako su ulaskom u Uniju 1. maja 2004. godine udruenje napustile Slovenija, Poljska, eka, Slovaka i Maarska, a poetkom 2007. godine istupile su i dve najmlae lanice EU - Rumunija i Bugarska.18 Sa stanovita ekonomskog povezivanja ovog regiona od znaaja je i to da su i zemlje jugoistone Evrope (popularnog naziva Zapadni Balkan) pokazale veliko interesovanje za ulazak u ovo udruenje. Tome je svakako doprineo i stav EU koja je, poznajui prilike na ovom podruju, elela da ukljui i ostale zemlje regiona jer je smatrala da e one tako lake sprovesti neophodne reforme i stei realnu sliku o tome ta zapravo podrazumeva lanstvo u EU - da to nije samo privilegija ve i veliki izazov za drave lanice. Zbog toga je Unija, u okviru Procesa stabilizacije i pridruivanja, i insistirala na uspostavljanju regionalne saradnje, poevi od trgovine. Poetni korak u liberalizaciji trgovine regiona Zapadnog Balkana predstavljalo je zakljuivanje "Memoranduma o razumevanju, o liberalizaciji i unapreenju trgovinskih uslova". Njega su u Briselu, u julu 2001. zakljuili ministri trgovine Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, tadanje SR Jugoslavije, Hrvatske, Bugarske i Rumunije (uz uee Moldavije) pod okriljem Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope. Ovim memorandumom stvoren je pravni okvir za unapreenje regionalne trgovinske saradnje, a cilj je bio uspostavljanje zone slobodne trgovine na prostoru Jugoistone Evrope. Drave su na sebe preuzele obavezu da e pojednostaviti svoje carinske procedure, usaglasiti nacionalne propise sa propisima, dokumentima i procedurama u EU i, posebno, da e unaprediti saradnju izmeu carinskih slubi. Na osnovu ovog memoranduma stvorena je mrea od preko 30 meusobnih sporazuma o slobodnoj trgovini, koja je unapreena potpisivanjem jedinstvenog CEFTA sporazuma (CEFTA 2006) krajem 2006. godine u Bukuretu. Ovaj sporazum koji su potpisali Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija, Moldavija i UNMIK (u ime Kosova i Metohije) trebalo je da zameni dotadanji komplikovan sistem od preko 30 bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini izmeu zemalja Jugoistone Evrope, sa ciljem da se u regionu olaka trgovina i investiranje. Pored jaanja ekonomskih veza meu lanicama, jedinstveni sporazum treba da doprinese i procesu evropskih integracija, to i jeste cilj svih potpisnica ovog sporazuma.

18

Kovaevi M., Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2002., str.398.

27

Iako su se kroz ovaj sporazum sloile o svim bitnim pitanjima koja se tiu liberalizacije meusobne trgovine, uspostavljanje zone slobodne trgovine jo nije na vidiku. Iako je dat rok do 2010. godine (strunjaci smatraju da je on i suvie fleksibilan i daleko od optimalnog), to kao da ne zabrinjava kreatore ekonomske politike na prostoru JIE. Pojavili su se mnogobrojni problemi; od toga gde e biti novo sedite CEFTA (Beograd ili Zagreb) pa do daleko ozbiljnijih ekonomskih i politikih problema. Generalno gledano, do usporavanja procesa integracija dolazi zbog jednostranih poteza i nepotovanja Sporazuma od nekih zemalja (iako je predvieno postojanje arbitranog suda) ili zbog neefikasnosti domae privrede, odnosno dravne protekcije tzv. "gubitaa" od strane konkurencije. Dakle, politika pitanja, pored ekonomskih, bie glavna prepreka na putu stvaranja efikasne regionalne integracije na ovom prostoru, pa stoga nije iskljuena mogunost da retrogradne politike snage esto opstruiraju privrednu saradnju. Meutim, ono to uliva poverenje jeste EU, kao odluujui faktor u stabilizaciji regiona i najvei zagovornik integrisanja. Mehanizam za to bie, balkanskim narodima dobro poznat princip uslovljavanja, pri emu e ulazak u EU biti uslovljen uspostavljanjem efikasne zone slobodne trgovine.

3.3. Zona slobodne trgovine tri baltike zemlje (BAFTA)Estonija, Letonija i Litvanija su do raspada SSSR-a bile deo zajednike drave. Nakon tog raspada suoile su se sa istim problemima kao i ostale drave tzv. Istonog bloka trebalo je proi kroz period tranzicije na kapitalistiki nain privreivanja umesto dotadanjeg socijalistikog privrednog i drutvenog sistema. Stoga su ove zemlje procenile da je u njihovom najboljem interesu da se to je pre mogue ukljue u evropske integracije. To im je poetkom maja 2004. godine i polo za rukom, u dosad najveem krugu proirenja EU. No, pre toga, ove zemlje nisu ekale poziv Unije skrtenih ruku ve su se i same organizovale u carinsku uniju "sa nekim elementima zajednikog trita . Dakle, iz slinih motiva kao i zemlje CEFTA, otprilike u isto vreme, pomenute tri zemlje formiraju Baltiki sporazum o slobodnoj trgovini (Baltic Free Trade Agreement, ili skraeno BAFTA).19 Zbog relativne (ne)razvijenosti i nekomplementamosti privreda ovih zemalja, vrednost njihovog izvoza/uvoza je mala bilo da govorimo o apsolutnim iznosima ili njihovomIli A., Zona slobodne trgovine u Jugoistonoj Evropi (radni dokument), Srpski Ekonomski Forum, Beograd, 2006., str.98.19

28

ueu u globalnim tokovima. Ukupan izvoz ove tri drave je u periodu od 2000. do 2003. porastao od 8,9 na 15,7 milijardi $, dok je u istom periodu uvoz povean sa 12,9 na 23 milijarde $. Istovremeno se njihova meusobna razmena u njihovoj ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni smanjila sa ionako malih 13,7% odnosno 7,4% kada se radi o izvozu odnosno uvozu u 2000. godini; na 13,2% odnosno svega 6,8% kada je re o izvozu odnosno uvozu 2003. godine.

3.4. Zajednica Nezavisnih Drava (ZND)Nakon raspada Sovjetskog Saveza, krajem 1991. godine tri drave - Rusija, Belorusija i Ukrajina potpisale su sporazum kojim je formirana Zajednica Nezavisnih Drava (Sodruestvo Nezavisimih Gosudarstv) koja je u izvesnom smislu bila naslednica nekadanje supersile. Krajem iste godine u Alma Ati, Sporazumu je pridodat Protokol u kome se kae da Azerbejdan, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Moldavija, Ruska Federacija, Tadikistan, Turkmenistan, Uzbekistan i Ukrajina osnivaju Zajednicu Nezavisnih Drava. Neto kasnije (krajem 1993.) ovom udruenju prila je i Gruzija tako da danas ono obuhvata 12 zemalja.20 Naglaeno je da ova Zajednica nije ni dravna niti naddravna tvorevina i da je ona otvorena za sve one zemlje koje prihvataju njene ciljeve i principe. Predvideni su brojni oblici saradnje, kako u sferi privrede, tako i u sferi spoljne politike i vojne problematike. S' tim u vezi stvoreni su i pravni uslovi za formiranje i funkcionisanje organa Zajednice; ona je imala svoj Statut, tzv. Ekonomski sud a njen vrlo znaajan organ bila je Meuparlamentarna skuptina drava lanica. Zajednica je oduvek bila skoncentrisana na stvaranje ekonomske unije. Krajem 1993. godine sve zemlje lanice osim Ukrajine i Gruzije (koja je ula neto kasnije te godine u Zajednicu) potpisale su ugovor kojim je i osnovana ekonomska unija. Ukrajina se opredelila da saraduje sa Ekonomskom unijom u svojstvu pridruenog lana. Iako su lanice ZND-a do raspada SSSR-a inile jedinstveni ekonomski prostor (bez carina i drugih barijera) njihova meusobna razmena u okviru pomenute Ekonomske unije nije impresivna.

20

Kovaevi M., Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2002., str.401.

29

4. Zakljuak

EU je u poreenju sa drugim integracijama i trgovinskim blokovima, ostvarila najvii nivo integracije. Nakon najnovijeg proirenja 2007. godine kada su punopravne lanice Unije postale Bugarska i Rumunija, iako su se svi trgovinski pokazatelji izmenili u apsolutnom iznosu (to je i normalno), sutinski se nita nije promenilo. Evropska unija ostaje u samom vrhu to se tie agregatnih pokazatelja spoljnotrgovinske razmene. Tako je ona, ne raunajui trgovinu unutar granica samog udruenja (intra-integracijsku trgovinu) prva na listi izvoznika, a zauzima drugu poziciju kada govorimo o uvozu robe (ispred nje su SAD). U kategoriji usluga ona je na vodeoj poziciji i to se tie uvoza i kada govorimo o izvozu komercijalnih usluga. O njenoj moi najbolje nam govori sledea tabela u kojoj je pored vrednosti trgovinske razmene sa svetom obuhvaena i analiza njenog uea u svetskim trgovinskim tokovima. Iz svega prethodno navedenog vidimo da je Evropska unija za svojih 50 godina postojanja postala ekonomska integracija bez presedana u istoriji oveanstva. Nikada dosad nije toliki broj zemalja ukinuo meusobne carine, otklonivi sve prepreke zakretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, stvarajui zajedniko trite. Za prvih pedeset godina to je uinilo 27 zemalja, ali tu nije kraj. Kao to svi znamo, postoji lista ekanja, na kojoj je i Srbija, pa e ekonomska i politiko-geografska slika Evropske unije, sasvim sigurno, nastaviti da se menja i dopunjuje. Ona, u velikoj meti, ima obeleja konfederacije, to se vidi iz njene strukture i pravne prirode njenih organa, naina odluivanja i zajednike spoljnotrgovinske politike.

30

5. Literatura

1. Crnobrnja M., Konferencija Evropska unija 50 godina posle, FEFA Institut Beograd, Beograd, 2005.; 2. Grupa autora, Evropojmovnik, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2005.; 3. Grupa autora, Vodi kroz pridruivanje Evropskoj uniji, ISAC fond, Boegrad, 2007.; 4. Ili A., Zona slobodne trgovine u Jugoistonoj Evropi (radni dokument), Srpski Ekonomski Forum, Beograd, 2006.; 5. Kovaevi M., Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2002.; 6. Kovaevi S., Meunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, Kragujevac, 2000.; 7. http://www.europa.eu (portal Evropske unije); 8. http://www.ec.europa.eu (portal Evropske komisije); 9. http://www.ebrd.com (poretal Evropske banke za obnovu i razvoj).

31

Documents

Integracioni i Trgovinski Blokovi u Evropi