Isip Master - Plc Tcp_ip Modul

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SADOdsek: Elektrotehnika i raunarstvo Smer: Energetika, elektronika i telekomunikacije Usmerenje: Energetska elektronika i elektrine maine

DIPLOMSKI MASTER RAD

Kandidat: Miroslav Miklo Broj indeksa: 10269

Tema rada:

Primena savremenih mrenih komunikacija u industrijskom okruenju

Mentor rada: Prof. dr Darko Mareti Novi Sad, Novembar 2009.

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 6

KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJARedni broj, RBR: Identifikacioni broj, IBR: Tip dokumentacije, TD: Tip zapisa, TZ: Vrsta rada, VR: Autor, AU: Mentor, MN: Naslov rada, NR: Jezik publikacije, JP: Jezik izvoda, I: Zemlja publikovanja, ZP: Ue geografsko podruje, UGP: Godina, GO: Izdava, IZ: Mesto i adresa, : Fiziki opis rada, FO: (poglavlja/strana/citata/tabela/slika/grafi ka/priloga) Nauna oblast, NO: Nauna disciplina, ND: Predmetna odrednica/Kljune rei, PO: UDK uva se, U: Vana napomena, VN: Izvod, IZ:

Monografska dokumentacija Tekstualni tampani materijal Diplomski-Master rad Miroslav Miklo prof. dr Darko Mareti Primena savremenih mrenih komunikacija u industrijskom okruenju Srpski Srpski Srbija Vojvodina 2009 Autorski reprint 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 6 (9/70/0/6/47/0/0) Energetika Primena mikroprocesora u elektro energetici Siemens, CP 243-1 IT, S7-200, Ethernet Biblioteka Fakulteta Tehnikih Nauka 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 6 Nema Rad opisuje primenu komunikacionog procesora CP 2431 IT za povezivanje PLC-a Siemens S7-200 sa Internetom. Pored toga opisan je postupak izrade HTML stranice koja je prebaena na sam moduo koji vri funkciju HTTP servera.

Datum prihvatanja teme, DP: Datum odbrane, DO: lanovi komisije, KO: Predsednik: lan lan, mentor:

27. 11. 2009. prof. dr uro Oros prof. dr Filip Kuli Potpis mentora prof. dr Darko Mareti

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 6

KEY WORDS DOCUMENTATIONAccession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: Type of record, : Contents code, CC: Author, U: Mentor, N: Title, TI: Language of text:, LT: Language of abstract, LA: Country of publication, CP: Locality of publication, LP: Publication year, PY: Publisher, PB: Publication place, PP: Physical description, PD: (chapters/ pages/ ref. / tables/ pictures/ graphs/ appendixes) Scientific field, SF: Scientific discipline, SD: Subject/ Key words, S/KW:

Monographic publication Textual material, printed Graduate-Master thesis Miroslav Miklo dr Darko Mareti Application of Modern Web Communications in Industrial Enviroment Serbian Serbian Serbia Vojvodina 2009 Authors reprint 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 6 (9/70/0/6/47/0/0) Power Engineering Microprocessor Application in Electric Power Engineering Siemens CP 243-1 IT, S7-200, Ethernet Library of Faculty of Technical Sciences 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 6 None Paper describes the implementation of communication processor CP 243-1 IT for connecting PLC Siemens S7-200 to the Internet. Also in this paper is described a procedure of making the HTML page which is transferred on CP 243-1 IT who performs the function of the HTTP server.

UCHolding data, HD: Note, N: Abstract, AB:

Accepted by the Scientific Board on, ASB: Defended on, DE: Defended board, DB: President: Member: Member: Member, Mentor:

27. 11. 2009. Ph.D.E.E uro Oros Ph.D.E.E Filip Kuli / Ph.D.E.E Darko Mareti

Mentors sign

SADRAJ

SADRAJUVODNA RE..............................................................................................................................6 PLC (Programmable Logic Controller)..........................................................................................7 1. OSNOVE PLC-a..........................................................................................................................8 1.1 Princip rad PLC-a..........................................................................................................9 1.2 Sastavni delovi PLC-a.................................................................................................10 1.2.1 Centralno procesorska jedinica-CPU............................................................10 1.2.2 Ulazi u PLC..................................................................................................11 1.2.3 Ulazni prilagodni stepen...............................................................................11 1.2.4 Izlazi iz PLC-a..............................................................................................12 1.2.5 Izlazni prilagodni stepen...............................................................................12 1.2.6 Memorija.......................................................................................................12 1.2.7 Memorijska mapa PLC-a..............................................................................13 2. PLC S7-200 CPU 224XP DC/DC/DC Siemens........................................................................14 2.1 Hardverske karakteristike............................................................................................14 2.1.1 Analogni ulazi i izlazi...................................................................................15 2.1.2 Digitalni ulazi i izlazi....................................................................................16 2.1.3 Napajanje PLC-a...........................................................................................17 2.1.4 Komunikacija raunar-PLC..........................................................................18 2.2 Softverske karakteristike..............................................................................................20 2.2.1 Instalacija i podeavanje programa i komunikacije......................................20 2.2.2 Leder dijagram..............................................................................................22 2.2.3 Pisanje programa...........................................................................................24 2.2.4 Komponente projekta....................................................................................25 2.2.5 Uitavanje programa u PLC, modovi rada i monitoring..............................26 CP 243-1 IT (komunikacioni procesor serije 200).......................................................................28 3. Osnove CP 243-1 IT-a...............................................................................................................29 3.1 Funkcije i mogunosti.................................................................................................29 3.1.1 File system....................................................................................................31 3.2 Komunikacija putem Etherneta...................................................................................31 3.3 IT komunikacija...........................................................................................................32 3.3.1 E-mail............................................................................................................33 3.3.2 FTP Server....................................................................................................34 3.3.3 FTP Klijent...................................................................................................34 3.3.4 HTTP Server.................................................................................................36 3.4 Konekcije i indikacija..................................................................................................36 4. INSTALACIJA I KONFIGURACIJA CP-243-1 IT-a..............................................................38 4.1 Instalacija i prikljuivanje CP 243-1 IT i S7-200 sistema...........................................38 4.2 Konfiguracija CP 243-1 IT uz pomo Internet wizarda STEP 7 Micro/Win programa............................................................................................................................39 4.2.1 Wizard za osnovnu konfiguraciju.................................................................40 4.2.2 Wizard za konfiguraciju korisnike administracije......................................41 Diplomski rad 4

SADRAJ4.2.3 E-mail wizard................................................................................................42 4.2.4 FTP wizard....................................................................................................43 4.2.5 Zakljuak o konfiguraciji..............................................................................44 5. KREIRANJE KORISNIKOG PREGRAMA U LEDER DIJAGRAMU STEP 7 Micro/Win 32 PROGRAMA............................................................................................................................47 5.1 Osnove o kreiranju programa......................................................................................47 5.1.1 ETHx_CTRL................................................................................................47 5.1.2 ETHx_CFG...................................................................................................48 5.1.3 ETHx_XFR...................................................................................................48 5.1.4 ETHx_EMAIL..............................................................................................49 5.1.5 ETHx_FTPC.................................................................................................50 5.2 FTP server na PC raunaru..........................................................................................51 5.3 Primer korisnikog programa u leder dijagramu.........................................................52 6. KREIRANJE HTML STRANICE.............................................................................................54 6.1 Osnove HTML-a..........................................................................................................54 6.2 HTML editor................................................................................................................54 6.3 Kreiranje HTML stranice.............................................................................................56 6.3.1 Java applets...................................................................................................56 6.3.2 Primer HTML koda......................................................................................58 6.4 Prebacivanje HTML strane na HTTP server...............................................................63 7. WinCC SCADA........................................................................................................................65 7.1 Osnove o WinCC SCADA sistemu.............................................................................65 7.2 Povezivanje WinCC-a sa S7-200 sistemom putem TCP/IP-a.....................................65 7.3 Kreiranje korisnikog programa u WinCC-u...............................................................66 8. ZAKLJUAK............................................................................................................................69 9. LITERATURA..........................................................................................................................70

Diplomski rad

5

UVODNA RE21. vek je poznat kao informatiko doba. Nakon industrijskog doba nastupilo je doba informacija. Digitalna revolucija ja nastupila usled posledice pada cena digitalnih komunikacionih ureaja, 70-ih godina 20. veka, izumom mikroprocesora, dok njen vrhunac zapoinje 90-ih smetanjem Interneta u privatnu sferu. Informaciona i komunikaciona tehnologija (ICT) obuhvata raunare, komunikacionu opremu i sa njima povezane usluge. Digitalna i ICT revolucija odvijale su se paralelno. U poslednjoj dekadi svi smo svedoci ubrzanog razvoja Interneta i razvoj komunikacionih tehnologija. 21. vek je vreme u kojem informacije imaju najvei znaaj. Zadatak ovog diplomskog rada jeste formiranje laboratorijskih vebi na Fakultetu Tehnikih Nauka iz predmeta Industrijski sistemi i protokoli. Sve je radjeno sa ciljem da studenti uoe osnovne karakteristike, prednosti i mane, uslove, nain i svrhu korienja komunikacionih ureaja.

PLC-Programmable Logic Controllers-

(sa posebnim osvrtom na PLC S7-200 CPU 224XP DC/DC/DC Siemens)

Osnove PLC-a

PLC

1. OSNOVE PLC-aProgramabilni logiki kontroler (Programmable Logic Controller) je mikrokontrolerski sistem u kome su hardver i softver specifino adaptirani industrijskom okruenju. Savremeni PLC kontroleri mogu da se nose sa izrazito sloenim sistemima upravljanja. Oni se povezuju sa ureajima kao to su senzori, tasteri, prekidai, video sistemi, (ulazni ureaji), motori, roboti, aktuatori, invertori, elektromagnetni ventili, releji, kontaktori, solenoidi, indikatori, operatorski paneli, svetlosna i zvuna signalizacija (izlazni ureaji ili objekti upravljanja). U automatizovanom sistemu PLC je obino centar sistema upravljanja. Izvravanjem programa smetenog u programskoj memoriji, PLC neprekidno posmatra stanje sistema preko ulaznih ureaja (senzora). Na osnovu logike implementirane u programu PLC odreuje koje akcije treba da se izvre na izlaznim ureajima. Za upravljanje sloenim procesima mogue je povezati vie PLC-ova preko posebno razvijenih komunikacionih modula u mreu i sa centralnim raunarom. Prednosti sistema upravljanja sa PLC kontrolerom: U poreenju sa konvencionalnim upravljakim sistemom potrebno je manje provodnika, mnogo manje fizikog prostora i znatno manji broj rezervnih delova. Softverska podrka za programiranje izuzetno kompleksnih upravljakih funkcija. Dijagnostike funkcije PLC-a i softvera omoguavaju brzo, pravovremeno i efikasno otkrivanje greaka. Izmena u sekvenci upravljanja (reprogramiranje) moe se jednostavno i brzo izvriti uz pomo raunara ili runog programatora bez zaustavljanja samog procesa (on line) i bez potrebe za izmenama u oienju (osim u sluaju kada se zahteva dodavanje novog ulaznog ili izlaznog ureaja). Takoe je mogue i tzv. off line programiranje . Mnogo je jeftiniji u poreenju sa konvencionalnim upravljakim sistemom, naroito u sluajevima gde je potreban veliki broj U/I ureaja i kada su upravljake funkcije sloene. Pouzdanost PLC-ova je vea od pouzdanosti elektro-mehanikih releja i tajmera.

1.1 Princip rada PLC-aOsnovni princip rada kontrolera je kontinualno skeniranje programa. Pod skeniranjem se podrazumeva prolaz kroz sve uslove u nekom garantovanom vremenu. Proces skeniranja se sastoji iz tri osnovna koraka: Provera statusa ulaza. Mikrokontroler (CPU) u ovom koraku proverava svaki od digitalnih ulaza sa namerom da utvrdi njihov status (ON/OFF). Tako odreuje da li je senzor ili prekida povezan sa ulazom aktivan ili ne. Podaci o stanju ulaza se upisuju u odgovarajue registre u korisnikom delu memorije. Izvrenje programa. CPU u ovom koraku izvrava program, instrukciju po instrukciju. Na osnovu programa i na osnovu poznavanja stanja odreenog ulaza iz prethodnog koraka, sprovodi se odgovarajua akcija. Ona moe biti definisana kao aktiviranje nekog izlaza ili se rezultati privremeno smetaju u memoriju, da bi kasnije bili iskorieni. Diplomski - master rad 8

Osnove PLC-a

PLC

Provera i izmena statusa izlaza. U ovom koraku CPU proverava status digitalnih izlaza i po potrebi ih menja. Promena se vri na osnovu stanja ulaza iz prvog koraka i na osnovu rezultata izvrenja programa iz drugog koraka. Posle izvrenja treeg koraka procesor se vraa na prvi korak i neprekidno ponavlja ovaj ciklus. Vreme skeniranja je vreme potrebno za jedan prolazak kroz ovaj ciklus i veoma je vana karakteristika PLC kontrolera. CPU ne moe automatski aurirati analogne ulaze i izlaze (u odgovarajue registre) u procesu skeniranja. Analognim ulazima i izlazima se mora pristupiti direktno iz programa. Tokom ciklusa skeniranja CPU obrauje zahteve koji eventualno stiu na komunikacijski port PLC-a. U istom ciklusu CPU izvrava dijagnostiku (samotestiranje) svog hardvera, memorije i U/I linija. Serija zadataka koja se izvrava tokom ciklusa skeniranja zavisi od statusa moda CPU (STOP/RUN), o emu e biti rei kasnije.

.

Slika 1.1.1 Jedan ciklus skeniranja

Diplomski - master rad

9

Osnove PLC-a

PLC

1.2 Sastavni delovi PLC-aBlok ema tipinih komponenti od kojih je sainjen PLC je prikazan na slici:

Slika 1.2.1 Osnovni elementi PLC kontrolera Posebno treba panju obratiti na ulaz i izlaz jer se u tim blokovima nalaze i zatite neophodne za izolovanje CPU bloka od tetnih uticaja koje industrijsko okruenje moe preko ulaznih linija preneti na CPU. Programska jedinica je obino raunar koji se koristi za pisanje programa, najee u leder dijagramu.

1.2.1 Centralno procesorska jedinica-CPUCentralno procesorska jedinica (Central Procesing Unit CPU) je mozak PLC kontrolera. Sam CPU je obino neki od mikrokontrolera, ranije su to bili 8-bitni mikrokontroleri poput 8051 a sada su to 16-to i 32bitni mikrokontroleri. CPU se takoe brine o komunikaciji, meusobnoj povezanosti ostalih delova PLC kontrolera, izvravanju programa, upravljanju memorijom, nadgledanju ulaza i postavljanjem izlaza. Uopte gledano CPU jedinica vri veliki broj provera samog PLC kontrolera kako bi se eventualne greke uoile na vreme.


10

Osnove PLC-a

PLC

1.2.2 Ulazi u PLCIntaligencija automatizovanog sistema veoma zavisi od mogunosti PLC kontrolera da ita signale sa razliitih tipova senzora i ulaznih ureaja. Tasteri, tastature i dvopoloajni prekidai ine osnovnu vezu ovek-maina. Sa druge strane, za detekciju radnog komada, posmatranje mehanizma u kretanju, proveru pritiska ili nivoa tenosti potrebni su specifini automatski ureaji kao to su senzori brzine, granini prekidai, fotoelektrini senzori, senzori nivoa itd. Prema tome ulazni signali mogu biti logiki (on/off) ili analogni. Manji PLC kontroleri obino poseduju samo digitalne ulazne linije dok vei mogu prihvatiti i analogne ulaze preko posebnih jedinica koje se prikljuuju na PLC kontroler. Jedan od najeih analognih signala su strujni signal od 4 do 20 mA i milivoltni naponski signal koga generiu razni senzori. Senzori se obino koriste kao ulaz u PLC.

1.2.3 Ulazni prilagodni stepenIzmeu ulaznih linija i CPU jedinice se postavlja prilagodni stepen koji se esto naziva interfejs. Namena prilagodnog stepena je da titi CPU od nesrazmernih signala spoljnog sveta. Ulazni prilagodni modul pretvara nivo stvarne logike u nivo logike koji odgovara CPU (npr. ulaz iz nekog senzora koji radi na 24 VDC mora biti pretvoren u signal od 5 VDC da bi ga CPU mogao obraditi). Ovo se tipino obavlja putem opto-izolacije iji nain rada se vidi na slici:

Slika 1.2.3.1 Ulazni interfejs Termin opto-izolacija znai da nema elektrine veze izmeu spoljnog sveta i CPU jedinice. Oni su odvojeni optiki tj. signal se prenosi svetlou. Spoljni ureaj dovodi signal koji ukljuuje LED diodu ija svetlost pobuuje foto tranzistor koji poinje da provodi to CPU vidi kao logiku nulu. Po prestanku delovanja ulaznog signala LED dioda se gasi, tranzistor prestaje da provodi, napon na kolektoru raste i CPU dobija logiku jedinicu kao informaciju.


11

Osnove PLC-a

PLC

1.2.4 Izlazi iz PLCNeki od najeih ureaja kojima se upravlja su motori, solenoidi, releji, indikatori, zvuna signalizacija i slino. Izlaz moe biti analognog ili digitalnog tipa. Digitalni izlazni signal radi kao prekida, spaja liniju koja je prekinuta preko njega ili je rastavlja. Analogni izlaz se koristi za generisanje analognog signala (npr. motor ija brzina se kontrolie naponom koji odgovara eljenoj brzini).

1.2.5 Izlazni prilagodni stepenIzlazni interfejs je slian ulaznom. CPU dovodi signal na LED diodu i ukljuuje je. Svetlost pobuuje foto tranzistor koji poinje da provodi ime napon izmeu njegovog kolektora i emitora pada na 0,7 V to ureaj prikljuen na taj izlaz vidi kao logiku nulu. Obrnuto znai da signal na izlazu postoji i tumai se kao logika jedinica. Foto tranzistor nije direktno vezan za izlaz PLC kontrolera. Izmeu njega i izlaza obino se nalazi relej ili jai tranzistor sposoban da vri prekidanje jaih signala.

Slika 1.2.5.1 Izlazni interfejs

1.2.6 MemorijaSistemska memorija se koristi od strane PLC-a za operativni sistem. U njoj se jo nalazi i korisniki program preveden iz leder dijagrama u binarni oblik. Korisnika memorija je podeljena na blokove koji imaju posebne funkcije. Neki delovi memorije se koriste za uvanje ulaza i izlaza. Svaki ulaz ili izlaz ima jedan odgovarajui bit u memoriji. Drugi delovi memorije se koriste za uvanje sadraja promenljivih (vrednost tajmera ili brojaa) koje se koriste u korisnikom programu.


12

Osnove PLC-a

PLC

1.2.7 Memorijska mapa PLC-aMemorija PLC-a je adresibilna do svakog bita. Biti su organizovani u 16-bitne rei. Vie rei ine pojedinane oblasti, a vie oblasti ini celokupnu memoriju PLC-a. Ovo se zove memorijska mapa PLC-a.


13

S7-200

PLC

2. PLC S7-200 CPU 224XP DC/DC/DC Siemens2.1 Hardverske karakteristikeZnaenje gore navedenih oznaka: S7-200 predstavlja seriju pomenutog PLC-a. CPU 224XP je oznaka za centralnu procesorsku jedinicu koja je upotrebljena u ovom ureaju. DC/DC/DC: napajanje PLC-a jednosmernim naponom / izvor jednosmernog napona koji je potrebno obezbediti sa strane digitalnih ulaza (prema emi koja e kasnije biti prikazana) / izvor jednosmernog napona koji je potrebno obezbediti sa strane digitalnih izlaza (takoe prema emi koja e kasnije biti prikazana), respektivno. Izgled PLC-a S7-200 CPU224XP DC/DC/DC dat je na sledeoj slici:

Slika 2.1.1 Izgled PLC-a S7-200 CPU224XP DC/DC/DC (pogled odozgo) Oznake na slici su sledee: AIO analogni ulazi i izlazi DO digitalni izlazi DI digitalni ulazi PE, M, L+ napajanje PLC-a: zatitni (uzemljenje), - i + kraj jednosmernog naponskog izvora, respektivno Diplomski - master rad 14

S7-200

PLC

SF/DIAG LED dioda za signalizaciju u sluaju sistemske (nepravilnog povezivanja i sl.) greke RUN LED dioda za signalizaciju u sluaju da je PLC u radnom reimu (ran mod) STOP LED dioda za signalizaciju u sluaju da PLC nije u radnom reimu (stop mod) K konektor za nadogradnju ureaja (memorijskim kertridom, tajmerima, baterijama...) S prekida za biranje eljenog radnog reima ureaja AP potenciometri za regulaciju raspoloivog internog analognog signala (2 kom.) EP port za povezivanje sa ostalim PLC-ovima P0,P1 portovi za povezivanje sa raunarom (u sluaju programiranja), tekst displejom ili ta panelom PSFS jednosmerni naponski izvor od 24V, za napajanje senzora

2.1.1 Analogni ulazi i izlaziPrilikom prijema analognog signala vri se analogno-digitalna konverzija pri kojoj se analogni signal (koji se u ovom sluaju kree u granicama 10V) konvertuje u digitalni (zapisan u obliku nula i jedinica u registre od 16 bit-a, pri emu bit najvee teine nosi informaciju o znaku, a ostali o samom obliku i vrednosti signala koji u dekadnom zapisu ima opseg 32000). Prilikom digitalno-analogne konverzije proces je slian (samo obrnut), ali je opseg znatno manji nego kod A/D konverzije. Postoje 2 naponska analogna ulaza i po jedan strujni i naponski analogni izlaz. Oznake na ureaju su prikazane na slici:

Slika 2.1.1.1 Oznake analognih ulaza i izlaza Simboli nose sledea znaenja: M masa, tj. - kraj analognog (strujnog i naponskog) izlaza i analognih (naponskih) ulaza I + kraj analognog strujnog izlaza V + kraj analognog naponskog izlaza A+ + kraj analognog naponskog ulaza B+ + kraj analognog naponskog ulaza Napomene: Analogni ulazi: dozvoljen naponski opseg je 10V, pri tome je zapis u dekadnom sistemu 32000 (bitno pri programiranju) koji ureaj upie u odgovarajue registre nakon A/D konverzije. Diplomski - master rad 15

S7-200 Analogni izlazi:

PLC

naponski: opseg dozvoljenog napona je 0 10 V (u dekadnom sistemu pre D/A konverzije je 032000). Minimalna dozvoljena otpornost je 5000 . strujni: opseg dozvoljene struje je 0 20 mA (u dekadnom sistemu pre D/A konverzije je 032000). Maksimalna dozvoljena otpornost je 500 .

2.1.2 Digitalni ulazi i izlaziDigitalni ulazi: Ukupan broj: 14 Oznake (vidljive na kuitu ureaja): I0.0, I0.1, I0.2, I0.3, I0.4, I0.5, I0.6, I0.7, I1.1, I1.2, I1.3, I1.4, I1.5. Napon : 24VDC pri 4mA (tipino) Logika 1(minimalno): 15VDC pri 2.5mA (I0.0I0.2 i I0.6I1.5) 4VDC pri 8mA (I0.3I0.5) Logika 0 (maksimalno): 5VDC pri 1mA (I0.0I0.2 i I0.6I1.5) 1DC pri 1mA (I0.3I0.5) Digitalni izlazi: Ukupan broj: 10 Oznake (vidljive na kuitu ureaja): Q0.0, Q0.1, Q0.2, Q0.3, Q0.4, Q0.5, Q0.6, Q0.7, Q1.1, Q1.2. Napon: 24VDC Naponski opseg: 5 28,8 VDC (Q0.0Q0.4) 20,4 28,8 VDC (Q0.5Q1.1) Dozvoljeni pik struje: 8A u vremenskom intervalu od 100ms Logika 1(minimalno): L+ minus 0,4Vpri maksimalnoj struji Logika 0 (maksimalno): 0,1VDC uz optereenje od 10 k Raspored ulaznih i izlaznih konektora je prikazan na slici 2.1.2.1:


16

S7-200

PLC

Slika 2.1.2.1 Raspored ulaznih i izlaznih konektora

2.1.3 Napajanje PLC-aNapajanje se vri pomou izvora jednosmernog napona od 24 V i to na taj nain to se ovaj izvor dovede na konektore PLC-a koji su prikazani na sledeoj slici:

Slika 2.1.3.1 Napajanje PLC-a


17

S7-200

PLC

2.1.4 Komunikacija raunar - PLCDa bi se izvrila komunikacija raunar-PLC potrebno je imati RS-232/PPI Multi-Master kabel kojim se podaci poslati iz raunara mogu na adekvatan nain proslediti do PLC-a i obrnuto. Izgled i dimenzije tog kabla su dati na narednoj slici:

Slika 2.1.4.1 RS-232/PPI Multi-Master kabel Na sredinjem delu kabela postoji grupa prekidaa (ukupno 8). Da bi se ostvarila eljena komunikacija potrebno je podesiti prekidae prema slici 2.1.4.2:

Slika 2.1.4.2 Podeavanje prekidaa na RS-232/PPI Multi-Master kablu Ukljuivanjem drugog prekidaa omoguili smo protok podataka od 9,6 kbps (kilobaud-a po sekundi), a ukljuivanjem petog obezbedili smo PPI vrstu protokola. ta je PPI protokol? PPI (point-to-point interface) protokol je master-slave protokol: master (glavni) ureaj (ili vie njih) alje zahtev slave (slejv, potinjeni) ureaju, koji on potom izvrava. Primer je dat na sledeoj slici:


18

S7-200

PLC

Slika 2.1.4.3 Primer PPI protokola Napomena: Pored PPI protokola postoje i neke druge vrste kao to su MPI (multi-point interface,master1-master2 i master1-slave komunikacija) i PROFIBUS (master-slave1, masterslave2...). Komunikacija raunar-PLC se izvrava na taj nain to se kraj RS-232/PPI Multi-Master kabla oznaen sa PC (ili RS-232) povee na jedan od serijskih portova raunara (COM1 ili COM2), a kraj oznaen sa PPI (ili RS-485) na jedan od portova PLC-a (P0 ili P1).

Slika 2.1.4.4 Komunikacija raunar PLC


19

S7-200

PLC

2.2 Softverske karakteristikeInstalacija i podeavanje programa i komunikacijeZa programiranje Siemens SIMATIC S7-200 generacije PLC kontrolera koristi se programski paket STEP 7- Micro/WIN. U ovom sluaju koriena je verzija programa 4.0. Najnoviji softver za programiranje svih tipova Siemens SIMATIC PLC kontrolera nosi oznaku STEP 7 V5.0. Pre pokretanja instalacije potrebno je u sluaju postojanja neke od starijih verzija ovog programa snimiti sve projekte na diskete ili u direktorijum van samog programa. Zatim zatvoriti sve pokrenute aplikacije. Instalacija se izvodi u Windows 2000 ili Windows XP. Pokrenuti instalacioni CD ROM iz Control Panel/ Add Remove Programs/ Install ili pokrenuti file Setup.exe. Slediti uputstva tokom instalacije. Pri kraju instalacije pojavie se prozor Set PG/PC Interface gde je potrebno izabrati PC/PPI kabl i u Properties brzinu prenosa 9.6 kbps. Promena parametara komunikacije moe se naknadno izvesti i u Control Panel-u, gde je posle instalacije programa smetena ikona Set PG/PC Interface. Pre zavretka instalacije potrebno je restartovati sistem. Posle prvog pokretanja program se otvara kao na sledeoj slici:

Slika 2.2.1 Izgled osnovnog prozora programa Step 7-Micro/WIN V4.0


20

S7-200

PLC

Podeavanje izgleda osnovnog prozora vri se u View meniju. Linija za navigaciju (Navigation Bar), stablo instrukcija (Instruction Tree) i izlazni prozor (Output Window) se po potrebi mogu ukloniti iz osnovnog prozora. Palete sa alatkama (Toolbars), a to su osnovna paleta (Standard), paleta za debagovanje (Debug) i paleta sa instrukcijama (Instruction) se takoe mogu ukloniti. Za poetak se preporuuje da na radnom prostoru budu osnovna paleta sa alatkama i stablo instrukcija. Generalne opcije programa podeavaju se u meniju Tools/ Options/ General. Na ovoj kartici zadaje se osnovni programski editor. Ovaj softver raspolae sa tri editora programa: 1. Leder dijagram (Ladder Logic Editor LAD) omoguava kreiranje programa preko simbolikih blokova koji predstavljaju elemente elektrinih kola. PLC kontroleri se najee programiraju u leder dijagramu. 2. Funkcijski blok dijagram (Function Block Diagram Editor FBD) predstavlja instrukcije programa preko veza izmeu logikih blokova. 3. Lista iskaza (Statement List Editor STL). U ovom editoru program se kreira unoenjem mnemonikog seta instrukcija u asembleru. Ovo je najkvalitetniji i najtei nain programiranja. Na kartici General potrebno je izvriti podeavanje kao na sledeoj slici:

Slika 2.2.2 Podeavanje kartice General Provera ili promena parametara komunikacije raunara i PLC-a vri se duplim klikom na Communication na stablu instrukcija, ili iz menija View/Communications, ili pak otvaranjem ikonice Communications u liniji za navigaciju. Otvara se prozor Communications Setup gde se


21

S7-200

PLC

vide tekui parametri komunikacije. Duplim klikom na ikonicu komunikacijskog porta oni se mogu promeniti.

2.2.1 Leder dijagramLeder (lestviasti, relejni) dijagram je najpopularniji i najjednostavniji nain za komunikaciju korisnika sa PLC kontrolerom. Zbog toga emo ovde pokazati osnovni princip izrade ovog dijagrama, to se vrlo jednostavno prenosi u program preko LAD editora (Ladder Logic Editor). Leder dijagram se sastoji od jedne vertikalne linije (bus bar) koja se nalazi na levoj strani, i linija koje se granaju na desno (linije instrukcija). Du linija instrukcija smeteni su uslovi koji vode do instrukcija pozicioniranih na desnom kraju dijagrama. Logika kombinacija ovih uslova odreuje kada i na koji nain se instrukcija na desnoj strani izvrava. Osnovni elementi leder dijagrama vide se na narednoj slici:

Slika 2.2.1.1 Osnovni elementi leder dijagrama Svaki uslov u leder dijagramu ima vrednost ON (stanje logike jedinice) ili OFF (stanje logike nule), zavisno od statusa bita koji mu je dodeljen. U ovom sluaju taj bit je i fiziki pristupaan preko ulazne linije u PLC. Ako prikljuimo prekida na ulaznu liniju koja mu odgovara, mogue je menjati stanje bita iz stanja logike nule u stanje logike jedinice i obrnuto. U programiranju leder dijagramom logika kombinacija ON i OFF uslova postavljenih ispred instrukcije odreuje konani uslov pod kojim e instrukcija biti izvrena ili ne. Najvei broj instrukcija zahteva korienje najmanje jednog operanda, a esto i vie njih. Operand moe biti neka memorijska lokacija (bit ili re), ili neka numerika vrednost (broj). Primer jednostavne instrukcije je aktiviranje nekog bita u memorijskoj lokaciji. Taj bit takoe moe biti fiziki pristupaan preko izlazne linije PLC kontrolera. Ako prikljuimo npr. relej na izlaznu liniju koja odgovara tom bitu, primer sa slike 2.2.1.1 moemo shvatiti na sledei nain:samo u sluaju da su


22

S7-200

PLC

oba uslova zadovoljena (odnosno oba prekidaa istovremeno aktiviraju odgovarajui bit uslova 1 i uslova 2), CPU e aktivirati bit koji odgovara izlaznoj liniji na koji je prikljuen relej. Najvanije grupe elemenata koji se koriste za formiranje leder dijagrama su: Kontakti (reprezentuju uslove logikog ulaza, analogno stanju prekidaa, tastera i veine senzora). Mogu biti normalno otvoreni ili normalno zatvoreni. Normalno otvoren kontakt ne provodi struju dok se ne aktivira. Sa druge strane, normalno zatvoren kontakt e provoditi struju sve dok se ne aktivira. Izlazi (reprezentuju logiki izlaz odnosno stanje izlaznih ureaja). Izlazni ureaj takoe moe biti sa normalno otvorenim ili normalno zatvorenim prikljucima. Blokovi (reprezentuju funkcije, npr. tajmere, brojae, matematike operacije itd.) Sve grupe elemenata (instrukcije) dostupne u LAD editoru (preko stabla instrukcija), date su na sledeoj slici. Klikom na znak + ispred direktorijuma sa odreenom grupom instrukcija otvara se njegov sadraj.

Slika 2.2.1.2 Instrukcije i simboli u leder editoru Ono to odreuje uslov izvrenja instrukcije, jeste status pridruenog bita na liniji instrukcije. Normalno otvoren uslov je ON ako njegov operand bit ima status ON, odnosno uslov je OFF ako je takav i njegov operand bit. Normalno zatvoren uslov je ON kada njegov operand bit ima status OFF, odnosno uslov je OFF ako njegov operand bit ima status ON.


23

S7-200

PLC

2.2.2 Pisanje programaNakon to se definiu ulazi i izlazi, prelazi se na programiranje, odnosno izradu projekta. Glavni deo projekta je leder dijagram (programski blok), ali on sadri i neke pomone komponente. Otvaranje novog projekta vri se iz menija File/ New, ili klikom na ikonu New Project iz osnovne palete (Standard). Zatim se u prozoru File/ Save As daje ime projektu i odreuje direktorijum u koji e on biti snimljen (ovi fajlovi imaju ekstenziju .mwp Micro/WIN project). Poeljno je osnovne informacije o projektu uneti u okviru View/ Properties. Posle toga se vri izbor tipa PLC kontrolera koji programiramo i podeavanje odgovarajuih parametara komunikacije (voditi rauna o brzini prenosa podataka koju podrava odreeni tip CPU): Iz menija PLC izabrati Type. U okviru PLC type izabrati eljeni tip kontrolera (CPU224XP). Kliknuti na dugme Communications. Proveriti parametre komunikacije (PC/PPI cable, 9.6 kbps). Pri izboru tipa kontrolera, moe se desiti da pojedini elementi leder dijagrama (sa stabla instrukcija) budu oznaeni crvenim krstiem. To znai da taj tip kontrolera ne podrava tu instrukciju (CPU224XP podrava sve instrukcije). Osnovna funkcionalana celina jednog programa jeste Network (mrea) - vidi sliku 2.2.3. Program se sastoji od vie Network-a koji se nalaze jedan ispod drugog. Radi se o sekvenci programa koja sadri jednu ili vie izvrnih instrukcija. Svaki Network mora zapoeti sa elementom iz grupe kontakata (normalno otvoren ili normalno zatvoren). Network ne moe da se zavri sa kontaktom. On se obino zavrava sa instrukcijom izlaza. Desni klik na Network otvara meni u kom su dostupne funkcije editovanja (brisanje, kopiranje, premetanje, insertovanje itd.). Poeljno je uneti nazive (uloge) pojedinih Network-a zbog preglednosti projekta. Dupli klik na Network Title otvara okvir u koji je mogue upisati naziv i komentar. Postupak unoenja instrukcije u Network (leder dijagram): 1. Izabrana instrukcija se sa stabla instrukcija prevue (standardnom tehnikom drag and drop prevlaenja miem) na eljenu lokaciju (eliju). Kursor automatski pokazuje da li je lokacija dozvoljena ili ne. 2. Iznad instrukcije ostaju 3 (ili 4) crvena znaka pitanja. Klikom na njih neophodno je uneti odgovarajuu adresu bita (ili rei) u memoriji, odgovarajui broj (konstantu) ili neke druge parametre koje zahteva ta instrukcija. Ovaj postupak je ilustrovan na sledeoj slici:


24

S7-200

PLC

Slika 2.2.2.1 Unoenje instrukcije u leder dijagram U sluaju da se napravi bilo kakva greka u sintaksi (u postupku unoenja adrese ili parametara instrukcije), program na tom mestu automatski ostavlja crveni ili zeleni trag (tekst ili liniju). Ovo je izuzetno korisna funkcija programa koja nam omoguava da blagovremeno uoimo i ispravimo greke. Kada zavrimo sa pisanjem programa, moemo izvriti njegovu generalnu proveru na sve tipove greaka. Ovo se izvodi izborom funkcije Compile iz menija PLC. U izlaznom prozoru (Output Window) se vidi broj eventualnih greaka kao i njihov kod. Tada je mogue iskoristiti Help meni u kome je za svaki kod greke dat detaljan opis. Editovanje instrukcija, elija i adresa vri se na isti nain kao i za Network (desni klik na objekat otvara kontekstni meni). Program se snima iz menija File/ Save, ili preko ikone Save Project na osnovnoj paleti (Standard).

2.2.3 Komponente projektaU programskom paketu STEP 7-Micro/WIN, pojedine komponente projekta obezbeuju izuzetno kvalitetnu realizaciju samog programa, dok druge omoguavaju efikasan monitoring i debagovanje programa posle uitavanja u PLC, uz pristup svim potrebnim informacijama. Jedan projekat je sastavljen od sledeih fundamentalnih komponenti: Programski blok sastoji se od izvrnog koda i komentara. Izvrni kod ine glavni program (Main) i eventualno subrutine (SBR) ili interapt rutine (INT). Izvrni kod se kompajlira i uitava u PLC.


25

S7-200

PLC

Blok podataka sastoji se od podataka (poetne memorijske vrednosti, konstante) i komentara. Podaci se kompajliraju i uitavaju u PLC (komentari naravno ne). Sistemski blok ine informacije o konfiguraciji sistema kao to su parametri komunikacije, lozinka za pristup kontroleru itd. Ove informacije se takoe uitavaju u PLC. Simbolika tabela izuzetno korisno sredstvo za programiranje jer omoguava simboliko adresiranje. Dok piemo program, mnogo je praktinije koristiti nazive ulaznih i izlaznih ureaja (npr. senzor1, motor1), nego njihove stvarne adrese u memoriji (npr. I0.0, Q0.5). Simbolika tabela se otvara iz menija View/ Symbol Table ili sa stabla instrukcija (USR1). U simbolikoj tabeli se jednostavno ulaznim i izlaznim ureajima u koloni Name dodele pogodni nazivi (maksimalno 23 karaktera), a u koloni Address odgovarajue adrese u memoriji (komentar od maksimalno 79 karaktera moe se uneti u koloni Comment). Ako vam je potrebno vie od 5 vrsta (sa koliko se tabela otvara), desni klik na poslednju vrstu otvara meni Insert iz kog birate Row. Posle se u programu (leder dijagramu) isti ti simboli upisuju umesto adresa (simboliko adresiranje). Ovaj postupak znatno poveava preglednost i olakava praenje logike programa. Kompajler pri uitavanju programa u PLC konvertuje simbole u njihove stvarne adrese. Prilikom programiranja u asembleru koriste se direktno i indirektno adresiranje. Statusna karta omoguava da pratite status (tekue vrednosti) svih operanada dok se program izvrava u PLC kontroleru. Statusna karta se koristi za monitoring i debagovanje programa nakon to je on uitan u PLC. Reference ova komponenta projekta je data u vidu tabele u kojoj moemo videti i proveriti sve elemente (operande) programa, njihove adrese, lokacije u programu, sadraj i dr. Da bi lista referenci bila dostupna program se mora prvo kompajlirati. Kompletan projekat je mogue dokumentovati. Ceo projekat ili neke njegove komponente se mogu odtampati. Podeavanje opcija tampanja je u meniju File/ Print/ Options i File/ Page Setup. Segmenti programa (npr. Network, simbolika tabela itd.) se mogu kopirati ili premetati iz jednog projekta u drugi. Na selektovani segment se primenjuju standardne funkcije Edit menija (Cut, Copy i Paste).

2.2.4 Uitavanje programa u PLC, modovi rada i monitoringPostupak uitavanja programa u PLC se izvodi na sledei nain: 1. Povezati raunar i PLC (najsigurnije je da su pri tome iskljueni) 2. Postaviti prebaciva moda PLC-a, koji se nalazi ispod gornjeg poklopca na STOP i ukljuiti napajanje. Indikator za STOP mod mora da svetli. 3. Ukljuiti raunar (podii operativni sistem), pokrenuti softver STEP 7-Micro/WIN i otvoriti program (projekat) koji treba da se uita u PLC. Program se otvara iz menija File/ Open. 4. Provera komunikacije se vri duplim klikom na Communications na stablu instrukcija. Otvara se prozor Communications Setup. Duplim klikom na oznaeno mesto (plave strelice), uspostavlja se komunikacija. Raunar mora da registruje PLC kontroler i njegovu povratnu adresu. Ako to ne uspe, savet je da pokuate jo par puta pre nego to proverite parametre komunikacije. U sluaju greke dobija se odgovarajua poruka. Diplomski - master rad 26

S7-200

PLC

5. Sada je sve spremno za transfer programa u PLC. Uitavanje programa startujemo iz menija File/ Download ili pritiskom na ikonu Download na osnovnoj paleti. Otvara se okvir za dijalog u kom se definie koje komponente projekta e se uitavati u PLC (programski blok, blok podataka i sistemski blok). Selektujte sva tri bloka. Klikom na OK zapoinje uitavanje. Kada se uitavanje zavri dobijamo poruku ("Download Successful"). Napomena: Kada uitavate programski blok, blok podataka ili sistemski blok sa raunara u PLC, njihov sadraj se prepisuje preko odgovarajuih blokova programa koji ve postoje u memoriji PLC-a. Zbog toga morate biti sigurni da elite prebrisati tekui program pre nego to pokrenete uitavanje novog. Postoji mogunost da tekui program prebacite iz memorije PLC kontrolera u raunar (File/ Upload ), kao i da onemoguite pristup drugim korisnicima PLC-u pomou lozinke (Password). STEP 7-Micro/WIN softver ima mogunost da direktno (iz programa) kontrolie radni mod (STOP/RUN) dok je raunar u vezi sa PLC kontrolerom. Da bi to bilo mogue prebaciva moda na PLC-u mora biti postavljen na TERM ili RUN. Tada je radni mod mogue menjati iz menija PLC/ RUN ili STOP, ili preko ikona u paleti Debug. Postavljanjem prebacivaa moda na TERM (terminal) ne menja se tekui radni mod PLC-a, ali se dozvoljava korisniku da softverski menja mod. Posle uitavanja programa u PLC pogodno je postaviti prebaciva moda na TERM, da bi se kontrolerom moglo jednostavno upravljati iz samog programa. Ovo je naroito korisno u ovoj fazi kada se program testira, vri monitoring i otklanjanje greaka. Indikator na kuitu uvek signalizira u kom se modu trenutno nalazi PLC. U STOP modu PLC ne izvrava program. Ovaj mod se koristi za uitavanje programa u PLC. Pored toga u STOP modu se program moe kreirati, editovati i mogu se primeniti odreeni alati za monitoring i otklanjanje greaka. Ako PLC registruje fatalnu greku u svom operativnom sistemu automatski prebacuje mod na STOP. RUN mod se moe koristiti za kreiranje i editovanje programa (to se direktno odraava na program), monitoring (odnosno praenje statusa operanada dok se program izvrava) i otklanjanje greaka (debagovanje). Prebacivanjem iz RUN moda u STOP mod prekida se izvravanje programa i obrnuto. Mod PLC kontrolera odreuje koje tipove monitoringa i debagovanja moemo izvriti. Ovo je posebna problematika, naroito ako se radi u RUN modu.


27

CP 243-1 IT

CP 243-1 IT(Komunikacioni procesor, serije 200, firme Siemens)

Diplomski- master rad

28

CP 243-1 IT

3. OSNOVE CP 243-1 IT-aCP 243-1 IT komunikacioni procesor je napravljen za upotrebu sa Simensovim PLC-om S7-200. On omoguuje S7-200 sistemu da bude povezan sa Industrijskim Ethernetom (IE) ili Internetom (Slika 3.1). Uz pomo STEP 7 Micro/WIN 32 programa, S7-200 sistem moe biti konfigurisan programiran i nadgledan preko Etherneta, ak i na geografskoj udaljenosti. Uz pomo CP 243-1 IT, S7-200 CPU moe komunicirati preko Etherneta sa drugim S7-200, S7-300 ili S7-400 kontrolerima.

Slika 3.1 Povezivanje PLC-a S7-200 sa Ethernetom uz pomo CP 243-1 IT modula IT funkcije CP 243-1 IT-a su u osnovi funkcije za nadgledanje i ukoliko je neophodno, manipulaciju automatizovanih sistema putem Web pretraivaa. Takoe je mogue slati, prethodno definisane e-mail-ove. Uz pomo IT funkcija veoma je lako razmenjivati cele fajlove sa drugim raunarima i kontrolerima. Memorija na File System-u CP 243-1 IT-a ima dovoljno kapaciteta da se pored, prethodno definisane HTML stranice, na tu memoriju prebaci, uz pomo FTP-a, uputstvo za upotrebu samog uredjaja ili neki drugi dokumenti koji mogu zatrebati tokom rada sa modulom. Pisanje HTML stranice daje mogunost vizuelizacije procesa u Web pretraivau, adaptirane konkretnom pogonu. Takoe daje mogunost za numeriku ili grafiku prezentaciju procesnih podataka, zatim prikaz statusa promenljivih na displeju kao i promenu vrednosti digitalnih izlaza samog PLC-a. HTTP server je integrisan u CP 243-1 IT i dozvoljava korisniku da, uz pomo FTP klijenta, prebaci formiranu HTML stranicu, kojoj zatim korisnik pristupa putem Web pretraivaa.

3.1 Funkcije i mogunostiCP 243-1 IT nudi sledee funkcije i mogunosti: S7 komunikacija 29


CP 243-1 IT Prenos podataka i komunikacija preko industrijskog Etherneta i Interneta. Komunikacija je zanosvana na TCP/IP-u; Pristup Internetu uz pomo RJ45 kabla; Laka konekcija S7-200 sistema uz pomo S7-200 bus-a; Dozvoljava fleksibilnu i distributivnu automatizacionu strukturu sistema; Osnovu za jednostavno procesuiranje i arhiviranje procesnih podataka; Dozvoljava simultanu komunikaciju sa maksimalno osam S7 komunikacionih partnera; Nudi vezu sa S7 OPC-om; Jednostavna mrena administracija; S7 komunikacione usluge XPUT/XGET kao klijent i kao server; S7 komunikacione usluge READ/WRITE kao server; IT komunikacija File system za stalno uvanje Web i konfiguracionih podataka na CP 243-1 IT-u; SMTP klijent za slanje E-mail-ova. Dodatno, istoj tekstualnoj poruci je mogue dodati usaene promenljive. Trenutna vrednost takve promenljive nije odreena do samog slanja e-mail-a; Konfiguracija do 32 rezliita e-mail-a sa do 1024 karaktera u svakom; FTP server za pristup File system-u CP 243-1 IT-a; FTP klijent za razmenu podataka sa FTP serverom; Konfiguracija do 32 FTP klijent operacije; FTP klijent funkcija podrava naredbe: READ, WRITE i DELETE; Pristup FTP klijenta FTP serveru CP 243-1 IT-a; HTTP server za read i write pristup procesnim i statusnim podacima S7-200 sistema sa do etiri Web pretraivaa u isto vreme; Obezbeene HTML stranice za dijagnozu S7-200 sistema i pristup procesnim promenljivama; Slanje test e-mail-a preko, za to predviene, HTML stranice; uvanje sopstvenih HTML stranica i Java Applet-a u File system-u CP 243-1 ITa; Obezbeeni Java Applet-i i Beans-i za rezvoj korisniki-specificiranih HTML stranica i Java Applet-a; Korisnika administracija sa do 8 moguih korisnika sa korisniko-specificiranim privilegijama pristupa fajlovima, statusnim informacijama i procesnim promenljivama; Konfiguracija Programiranje, konfiguracija i dijagnoza S7-200 sistema sa geografske udaljenosti (na primer download ili upload programa ili statusnih indikatora) preko industrijskog Etherneta i STEP 7 Mikro/WIN 32 programa; Promena modula je mogua bez potrebe ponovnog programiranja/konfigurisanja Ethernet funkcija (Plug&Play). Kako je konfiguracija IT funkcija sauvana na samom CP 243-1 IT-u, ona treba ponovo biti uitana modulu kada je CP 243-1 IT zamenjen; Watchdog tajmer CP 243-1 IT je opremljen sa watchdog kolom. Watchdog se startuje svaki put kada CP 243-1 IT boot-uje. Watchdog nadgledanje je uobiajeno na svakih 5 sekundi. Tolerancija zbog komponenata moe poveati ovo vreme na 7 sekundi. Ukoliko watchdog trigeruje, CP 243-1 IT se automatski resetuje. Ovo resetuje CP 243-1 IT. Za to vreme CP 243-1 IT prijavljuje Parity Error procesoru S7-200. Mogunosti adresiranja dodeljene MAC adrese (48 bitna vrednost) 30


CP 243-1 IT MAC adresa je dodeljena svakom CP 243-1 IT-u prilikom proizvodnje. MAC adresa je locirana na nalepnici ispod gornjih prednjih vrata. IP adresa moe biti dodeljena CP 2431 IT-u preko prisutne MAC adrese uz pomo BOOTP-a

3.1.1 File systemFile system je dostupan na CP 243-1 IT-u za stalno uvanje Web i konfiguracionih fajlova. File system koristi tehnoligiju fle memorije i nudi kapacitet memorije od 8 mega bajta minus memorija neophodna za administraciju. File system-u je mogue pristupiti jedino preko FTP servera CP 243-1 IT-a. File system ne uoava razliku izmeu malih i velikih slova. File system CP 243-1 IT-a koristi internu optimizacionu rutinu za uniformnu dodelu svih raspoloivih lokacija na fle memoriji. Kada individualna memorijska lokacija otkae zbog starosti, ove lokacije se detektuju i interno oznaavaju kao nekorisne. Uprkos ovome, veoma uestane write ili delete pristupe File system-u CP 243-1 IT-a treba izbegavati.

3.2 Komunikacija putem EthernetaCP 243-1 IT podrava maksimalno osam S7 komunikacionih kanala prema klijentima ili serverima. CP 243-1 IT radi prema principu klijent/server za svaki kanal. Samo jedan zahtev po kanalu moe biti prihvaen, procesuiran i odgovoren sa pozitivnim ili negativnim odgovorom u isto vreme. Sve dok odgovor na prethodni zahtev nije poslat CP 243-1 IT ne prihvata novi zahtev. Ako CP 243-1 IT prihvati nekoliko zahteva na kanalu konfigurisanom kao server, samo prvi zahtev e biti procesuiran, ostali zahtevi e biti ignorisani sve do kraja transakcije (npr dok nije poslat odgovor). CP 243-1 IT nema administraciju za specifinost zahteva kanalu i ne baferuje zahteve. PC moe pristupiti procesoru S7-200 putem PPI interfejsa. Takoe je mogue postii ovu konekciju preko Etherneta uz pomo CP 243-1 IT-a. Sledee stvari moraju biti ispunjene da bi ova komunikacija bila mogua: Ethernet kartica je instalirana i konfigurisana na PC-u i Ethernet i TCP/IP konekcija prema CP 243-1 IT postoje (preko rutera, firewall-a itd.). STEP 7Micro/WIN (poev od verzije 3.2.2.) je instaliran na PC-u. CP 243-1 IT poseduje validnu IP adresu. Ova adresa moe biti dodeljena u konfiguratoru ili dobijena iz BOOTP servera. CPU 22X sa CP 243-1 IT moe komunicirati sa drugim S7-200, S7-300 i S7-400 sistemima i sa OPC serverom. Maksimalno 8 konekcija (sl.3.2.1) je mogue ostvarati, ne raunajui STEP 7 Micro/WIN konekciju.


31

CP 243-1 IT

Slika 3.2.1 Komunikacioni partneri CP 243-1 IT-a

3.3 IT komunikacijaPored S7 komunikacije preko etherneta CP 243-1 IT takoe podrava servise XPUT/XGET i READ/WRITE, simultano sa razliitim IT funkcijama. Tu ubrajamo prenos podataka preko FTP-a, slanje e-mail poruka i sposobnost pristupa do etiri Web pretraivaa procesnim podacima i statusnim informacijama S7-200 sistema (slika 3.3.1). Slanje e-mail-a ili aktivan pristup podacima preko FTP-a je inicijalizovan od strane S7200 korisnikog programa. Samo jedan zahtev, od ove dve funkcije, moe biti aktivan u isto vreme. Korisnik ne moe poeti novi posao sve dok CP 243-1 IT nije pozitivno ili negativno odgovorio na trenutno aktivni zahtev. Pored ve navedenih S7 tipova komunikacije, CP 243-1 IT nudi etiri tipa IT komunikacije koji mogu biti korieni zasebno ili kombinovano. 1. Komunikacija sa e-mail serverom; 2. Komunikacija sa FTP klijentom; 3. Komunikacija sa FTP serverom. Takoe je mogue povezivanje sa FTP serverom koji radi na CP 243-1 IT-u lokalnog S7-200 sistema; 4. Komunikacija sa do etiri Web pretraivaa.


32

CP 243-1 IT

Slika 3.3.1 IT komunikacija

3.3.1 E-mailSMTP protokol kontrolie slanje e-mail-ova. E-mail se sastoji od mesta za jednu ili dve adrese, prostora za naslov (subject) i prostora za tekstualnu poruku. Tekstualna poruka se sastoji od ASCII karaktera. Tekst moze da sadri i prostor za usaene promenljive, koje su definisane u S7-200 sistemu. Kada je e-mail poslat, CP 243-1 IT ita svaku usaenu promenljivu iz S7-200 procesora i ubacuje ju, u prethodno definisanom formatu, na definisanu lokaciju u poruci. CP 243-1 IT omoguava slanje e-mail-ova, konfigurisanih od strane korisnika, sa korisnikim programom, e-mail serveru koji je ve definisan preko IP adrese i porta tokom faze konfiguracije. E-mail server zatim alje e-mail primaocu, definisanom u adresnom polju samog e-mail-a. E-mail sever definisan tokom konfiguracije sa IP adresom i brojem porta, mora biti lociran u subnetwork-u samog CP 243-1 IT-a ili mora biti mogu pristup serveru preko gatewaya. Ukoliko e-mail serveru nije mogue pristupiti, e-mail se alje drugom e-mail serveru koji je takoe definisan prilikom konfiguracije CP 243-1 IT-a. Ukoliko ni ovaj e-mail server nije dostupan, odgovarajua poruka o greci (Error) je generisana. Konfiguracija e-mail-ova i adresnih parametara e-mail servera je obavljena uz pomo Internet wizard-a STEP7Micro/WIN 32 programa. Mogue je konfigurisati 32 razliita e-mail-a. Svaki tekstualni e-mail moe da sadri do 1024 karaktera. Struktura svakog od e-mail-ova je definisana sa: Broj e-mail-a Ovaj broj se koristi kao referentni broj konfigurisanog e-mail-a i tako je pozivan od strane korisnikog programa S7-200 sistema. Adresa primaoca E-mail adresa primaoca. Adresa mora uvek biti navedena. Dodatna adresa primaoca E-mail adresa primaoca koji prima kopiju e-mail-a. Ova adresa ne mora biti navedena. Naslov (Subject) Kratak opis e-mail-a. Naslov mora uvek biti definisan. Diplomski- master rad 33

CP 243-1 IT E-mail tekst ukljuujui i mesta za usaene promenljive i formate istih Informacija koju je potrebno poslati je locirana ovde. Vreme reakcije slanja e-mail-a zavisi od konfiguracije i ne moe biti generalno predvien. to je vei broj simultanih S7 konekcija i koliina podataka koja se alje preko ovih konekcija, to je due vreme procesuiranja i slanja e-mail poruka.

3.3.2 FTP ServerFTP server CP 243-1 IT-a moe da ita i pie Web fajlove i konfiguracione fajlove, od strane daljinskih FTP klijenta preko Etherneta, u File system CP 243-1 IT-a. FTP klijent uvek inicijalizuje prenos podataka. Sam FTP server nikada ne inicijalizuje prenos. Svi tipovi fajlova mogu biti prebaeni na File system CP 243-1 IT. Relevantnost ovih fajlova na rad CP 243-1 IT-a se ne proveravana. FTP je protokol koji od korisnika trai autorizacija pre dozvole pristupa FTP server. Ovo zahteva korisniko ime (user name) i lozinku (password) koji su vaei za server. Nakon to je konekcija izmeu FTP klijenta i FTP servera CP 243-1 IT ostvarena, korisniko ime i lozinka moraju biti uneeni. Nakon uspene autorizacije, korisnik moe pristupiti File system-u CP 2431 IT-a. Mogue je kretati se kroz stablo direktorijuma, prebacivati fajlove i upravljati direktorijumima. Maksimalno osam korisnika i administrator mogu biti konfigurisani za pristup CP 243-1 IT-u. Administrator se razlikuje od ostalih korisnika sa specijalnim pravima pristupa i pravom pristupa memorijskoj lokaciji gde se nalaze korisnika imena i lozinke za pristup korisnika. Korisnika imena i lozinke su konfigurisane sa Internet wizard-om STEP 7 Micro/WIN 32 programom. Simultani pristup nekoliko FTP klijenata jednom FTP serveru CP 243-1 IT nije dozvoljen. FTP server je opremljen sa auto logout procedurom da bi spreio neeljeno zaboravljanje diskonekcije FTP klijenta, koja blokira ostale korisnike. Ukoliko je FTP server, koji je lociran na CP 243-1 IT-u, konektovan sa FTP klijentom i drigi FTP klijent eli da ostvari konekciju sa FTP serverom, server proverava da li je postojala FTP komunikacija izmeu servera i prvog FTP klijenta u poslednjih 60 sekundi. Ukoliko nije, konekcija prema prvom klijentu je prekinuta i zahtev drugog FTP klijenta da se konektuje je prihvaen. U suprotnom, konekcija sa prvim FTP klijentom se odrava a zahtev drugog FTP klijenta da se konektuje je odbijen. FTP komunikacija je podreena S7 komunikaciji. Ovo znai da vreme reakcije FTP komunikacije zavisi od specifinosti svake konfiguracije i ne moe biti generalno definisan za sve sluajeve. Svi FTP klijenti koji komuniciraju preko Etherneta i koji su kompatibilni sa RFC959 standardom se uvek mogu smatrati potencijalnim komunikacionim partnerima FTP servera. Ovo znai da komunikacija nije mogua samo sa PC-based FTP klijentima ve takoe i sa FTP klijentima koji rade na, na primer S7-200, S7-300 i S7-400 sistemima.

3.3.3 FTP KlijentFTP klijent CP 243-1 IT-a moe biti korien da prebaci sadraj delova V-memorije iz S7-200 u File system drugog FTP servera, ili sadraj fajla moe biti kopiran u V-memoriju S7Diplomski- master rad 34

CP 243-1 IT 200 sistema. FTP klijent moe da brie definisane fajlove u File system-u FTP servera lokalnog S7-200 sistema. Mogue je napraviti razliku da li elimo da izvrimo transfer celog fajla ili samo jednog njegovog dela. Broj koliko bajta elimo da prebacimo moe biti naveden u zahtevu za itanje ili pisanje u memoriju. Ukoliko je 0 broj bajta za transfer, koji smo naveli pri zahtevu za pisanje, kreirae se prazan fajl sa imenom koje smo specificirali prilikom zahteva za pisanje, a u File system-u adresiranog FTP servera. Ukoliko je duina 0 definisana u zahtevu za itanje znai da e naznaeni fajl u potpunosti biti prebaen, poev od adrese V-memorije na lokalnom S7-200 sistemu, ukoliko na istom ima dovoljno memorije. Ukoliko je broj bajta koje elimo da itamo definisan u zahtevu za itanje, on mora da se poklapa sa duinom fajla koji elimo da itamo. Ukoliko to nije sluaj CP 243-1 IT prijavljuje greku kada je zahtev za itanje izvren. Tokom FTP transfera, fajlovi nad kojima se vri transfer nisu modifikovani i podaci u njima nisu konvertovani. Svi podaci nad kojima se vri transfer se tretiraju kao da su u bajt formatu. FTP klijent CP 243-1 IT-a uvek zahteva transfer fajlova, koji je iniciran korisnikim programom S7-200. FTP server ne generie zahtev za FTP transfer. CP 243-1 IT prihvata zahtev, generisan iz S7-200 korisnikog programa, od samo jednog FTP klijenta u isto vreme. im je taj zahtev kompletno procesuiran, CP 243-1 IT vraa pozitivan ili negativan odgovor. Korisniki program ne moe da izda novi zahtev za FTP klijent funkciju sve dok trenutni zahtev nije izvren. FTP server, koji je definisan prilikom konfiguracije sa IP adresom, mora biti lociran u subnetwork-u CP 243-1 IT-a ili mu mora biti dostupan putem gateway-a. FTP zahtevi su konfigurisani putem Internet wizard-a STEP 7Micro/WIN 32 programa. Konfiguracioni podaci koji su uneeni ovde se stalno uvaju na Fille system-u CP 243-1 IT-a. Prenos ovih podataka iz STEP7 Micro/WIN 32 programa u CP 243-1 IT se vri putem FTP-a. Maksimalno 32 zahteva za FTP mogu biti definisana, gde svaki zahtev moe da prebaci jedan fajl. Za svaki od tih zahteva je neophodno uneti sledee podatke: Broj FTP zahteva Ovaj broj se koristi kao referentni broj, preko kojeg je svaki od zahteva pozivan iz korisnikog programa. IP adresa FTP servera IP adresa od sistema ijem File system-u se pristupa. Korisniko ime FTP servera Logovanje FTP servera se vri pod ovim korisnikim imenom. To znai da ime definisano ovde mora imati pravo pristupa adresiranom FTP serveru. Lozinka FTP servera ifrovana lozinka navedena gore se koristi za logovanje na FTP server. Ime putanje korienog fajla Ime fajla sa kompletnom putanjom mora biti definisano ovde. Tip zahteva koji treba biti izvren. Mogui tipovi zahteva su: o Pii u File system FTP servera. o itaj iz File system-a FTP serevera. o Brii fajlove iz File system-a FTP servera. Poetna adresa i duina podataka u bloku sa podacima Ovde se navodi poetna adresa sa koje e podaci koji se itaju biti sauvani u S7-200 sistemu, ili poetna adresa podataka koji se upisuju i trebaju se poslati FTP serveru. Koliko bajta je neophodno transferovati je takoe navedeno. Svi FTP klijenti koji komuniciraju preko Etherneta i koji su kompatibilni sa RFC959 standardom se uvek mogu smatrati potencijalnim komunikacionim partnerima FTP klijenta. Ovo


35

CP 243-1 IT znai da komunikacija nije mogua samo sa PC-baziranim FTP serverima ve takoe i sa FTP serverima koji rade na, na primer S7-200, S7-300 i S7-400 sistemima.

3.3.4 HTTP ServerFunkcija HTTP (Hyper Text Transfer Protocol) servera integrisanog u CP 243-1 IT dozvoljava korisniku da pristupi S7-200 sistemu, uz pomo popularnih Web pretraivaa, i ita statusne informacije ili ita/pie procesne vrednosti. Prethodno definisane HTML (Hyper Text Markup Language) stranice i Java Applet-i se nalaze sauvani na File system-u CP 243-1 IT-a i dostupne su korisnicima. Korisnik takoe moe sam napraviti svoju HTML stranicu ili Java Applet-e i prebaciti ih u File system CP 243-1 IT-a uz pomo eksternog FTP klijenta. Java Applet-i su mali aplikacioni programi napisani u programskom jeziku Java. Na zahtev pretraivaa, takvi Applet-i se uobiajeno prebacuju sa HTTP servera na Web pretraiva i izvravaju se u njemu. Java Beans su softverske komponente sa standardizovanim interfejsom pisanim u programskom jeziku Java. Lako je povezati Beans-e u konvencionalnim Java razvojnim okruenjima i povezati ih uz pomo grafikih alata za kompletne Java aplikacije ili Java Applete. Kreiranje Java Appleta uz pomo Beans-a se preporuuje iskusnim programerima, pa njihova detaljnija analiza nije raena u ovom radu. Pozivanje HTML stranice, koja se nalazi na File system-u CP 243-1 IT-a, preko Web pretraivaa, ne zahteva zatitu pristupa. Takva zatita se ne aktivira sve dok se ne pristupa statusnim ili procesnim promenljivama preko Web pretraivaa ili prilikom pokuaja slanja test e-mail-a preko za to podeene HTML stranice. U tom sluaju korisnik mora da se autorizuje sa svojim korisnikim imenom i lozinkom dodeljenom tom korisniku. Pristup HTTP serveru CP 243-1 IT se tada dozoljava ili odbija u zavisnosti od prava pristupa prijavljenog korisnika, dodeljenih od strane administratora. File system sadri ve definisane HTML stranice na Engleskom koje daju statusne i dijagnostike informacije, preko ve integrisanih Java Applet-a. Ove HTML stranice mogu biti editovane ili dalje procesuirane uz pomo nekog od mnogobrojnih HTML editora. Svi HTTP klijenti mogu biti smatrani kao potencijalni komunikacioni partneri. HTTP server na CP 243-1 IT-u podrava simultani pristup do etiri Web pretraivaa u isto vreme. Ako zahtev za pristup HTTP serveru stigne u trenutku kada su sva etiri postojea komunikaciona kanala zauzeta, zahtev se dobija. Na CP 243-1 IT-u HTTP komunikacija je podreena S7 komunikaciji. Vreme reakcije varira u zavisnosti od konkretne konfiguracije i generalno ne moe biti predvien unapred.

3.4 Konekcije i indikacijaCP 243-1 IT je opremljen sa sledeim konekcijama: Terminalni blok za napajanje 24 V DC i konekcija za uzemljenje. 8-pin RJ45 socket za Ethernet konektor. Pin plug konektor za S7-200 bus. Integrisani gumeni kabel sa socket-om za S7-200 bus konekciju. Konektori su locirani ispod prednjih vrata, prikazanih na slici 3.4.1


36

CP 243-1 IT

Slika 3.4.1 Pogled od napred na CP 243-1 IT Posotji 5 LED indikatora na prednjoj strani. U tablici 3.4.1 je navedeno znaenje tih LED indikatora. LED indikator SF Boja Crvena, stalno ukljuena Znaenje

LINK RX/TX

RUN CFG

System error: Ukljueno kada se pojavi greka. Crvena trepe System error: Trepe (otprilike jednom u sekundi) kada je konfiguracija neispravna ili BOOTP server ne moe biti pronaen. Zelena, konstantno Konekcija preko RJ45 interfejsa: ukljuena Ethernet konekcija je ostvarena. Zelena, treperi Aktivnost Etherneta: Podaci se primaju ili alju preko Etherneta. Napomena: Paket podataka moda nije namenjen CP 243-1 IT-u. CP 243-1 IT prihvata svaki paket poslat preko Etherneta i onda proverava da li je taj paket namenjen njemu. RX/TX treperi, ak i kada je Ethernet kabel diskonektovan, kada CP 243-1 IT pokuava da poalje paket. Zelena, konstantno Spreman za rad: ukljuena CP 243-1 IT je spreman za komunikaciju. uta, konstantno ukljuena Konfiguracija: Ukljueno kada STEP 7 Micro/WIN 32 aktivno odrava konekciju sa S7-200 sistemom putem CP 243-1 IT-a. Tabela 3.4.1

Tokom startup faze CP 243-1 IT-a, SF LED zasvetli dva puta. LINK i RX LED zatim zasvetle nekoliko puta. im se RUN LED ukljui startup CP 243-1 IT-a je zavren. Diplomski- master rad 37

CP 243-1 IT

4. INSTALACIJA I KONFIGURACIJA CP 243-1 IT-a4.1 Instalacija i prikljuivanje CP 243-1 IT i S7-200 sistemaMogue je instalirati ureaje iz S7-200 familije i na operacionom panelu i na DIN rail-u. Mogue je organizovati module horizontalno ili vertikalno. Zbog hlaenja neophodno je ostaviti najmanje 25mm slobodnog prostora iznad i ispod ureaja, kako bi toplota mogla slobodno da se odvodi (sl. 4.1.1).

Slika 4.1.1 Izgled ugradnje od napred i sa strane Da bi smo poeli sa radom i instalirali korisnike programe CP 243-1 IT-u uz pomo STEP 7 Micro/WIN 32 programa, neophodno je: Povezati S7-200 PLC i CP 243-1 IT pomou integrisanog gumenog kabla sa S7-200 bus konekcijom (sl.4.1.2). Povezati S7-200 i CP 243-1 IT-a sa napajanjem (24V DC). Povezati CP 243-1 IT, uz pomo 8-pin RJ45 socket-a za Ethernet konekciju, sa Ethernet kablom. Povezati PC sa STEP 7 Micro/WIN 32 programom i S7-200 PLC uz pomo PPI kabla.

Slika 4.1.2 S7-200 i CP 243-1 IT


38

CP 243-1 IT Nakon izvrene instalacije i povezivanja, S7-200 sistema i CP 243-1 IT-a, potrebno je ukljuiti napajanje i saekati par trenutaka da se startup izvri. Nakon toga je neophodno na PCu, koji je povezan sa S7-200 sistemom preko PPI kabla, pokrenuti STEP 7 Micro/WIN 32 program. U samom programu je neophodno definisati sam CP 243-1 IT. Kada otvorimo STEP 7 Micro/WIN 32, neophodno je podesiti komunikaciju preko PPI kabla, da bi smo dodelili IP adresu CP 243-1 IT-u. To radimo tako to u Navigation Bar-u, koji se nalazi na levoj strani prozora, kliknemo na prozor Communication ili otovrimo isti prozor: View/Component/Communication. U novo otvorenom prozoru kliknuti na dugme Set PG/PC Interface, koje nam otvara novi prozor u ijoj padajucoj listi treba kliknuti na PC/PPI cable (PPI)(sl.4.1.3). Nakon selektovanja PPI komunikacije kliknuti OK, to nas vraa u Communication prozor u kojem takoe treba kliknuti na OK. Time smo definisali komunikaciju izmeu S7-200 sistema i PC-a sa STEP 7 Micro/WIN 32 programom.

Slika 4.1.3 Communication prozor STEP 7 Micro/WIN 32 programa

4.2 Konfiguracija CP 243-1 IT uz pomo Internet wizarda STEP 7 Micro/WIN 32 programaNakon to je sve povezano i instalirano kako je objanjeno u prethodnoj glavi, potrebno je konfigurisati CP 243-1 IT. To radimo uz pomo STEP 7 Micro/WIN 32 programa, instaliranim na PC-u koji je povezan sa S7-200 sistemom. Konfiguracija se vri uz pomo Internet wizarda koji je lociran u Tools/Internet wizard, ili takoe u Navigation bar-u kada kliknemo na dugme Tools, izae paleta na kojoj se nalazi Internet wizard. Mogue je uneti sve relevantne podatke, neophodne za konfiguraciju, u par prozora. Internet wizard se sastoji od etiri interna wizarda koja se koriste za definisanje raznih IT servisa. Prvo se otvara wizard za osnovnu konfiguraciju, gde se definiu osnovni podaci o sistemu (kao na primer IP adresa). Nakon toga je mogue zavriti konfiguraciju ili prei na FTP wizard, e-mail wizard ili wizard za konfiguraciju korisnike administracije.


39

CP 243-1 IT

4.2.1 Wizard za osnovnu konfiguracijuOdmah nakon otvaranja Internet wizard-a dobijamo wizard za osnovnu konfiguraciju. Sve podatke koje unesemo ovde se uvaju na procesor S7-200 PLC-a. Introduction dialog je prvi prozor koji se otvara, koji nam daje osnovne informacije o samom wizardu. Nakon kliktanja na dugme Next> prelazimo na sledei prozor u konfiguracionom wizard-u. U sledeem prozoru definiemo poziciju modula u S7-200 sistemu. Ako je verzija S7-200 sistema 1.20 ili via, CP 243-1 IT moe biti postavljen na bilo kojoj od 7 moguih pozicija. Za verzije nie od 1.20, CP 243-1 IT mora biti lociran na 0 poziciji, osim kada je ta pozicija zauzeta. U tom sluaju CP 243-1 IT se instalira na poziciju 1. U drugom prozoru, poziciju modula moemo specificirati manuelno, ili moemo pustiti wizard da sam potrai CP 243-1 IT u S7-200 sistemu. Ukoliko ga pronae S7-200 sistem automatski identifikuje njegovu poziciju. Duplim klikom na indetifikovanu lokaciju CP 243-1 IT-a ona se prihvata u konfiguraciji. U narednom prozoru wizard-a (sl.4.2.1.1) definiemo osnovne TCP/IP parametre kao i tip prenosa podataka. Postoje dva naina za unos TCP/IP parametara: 1. Unos parametara manuelno u za to predvien prostor 2. Aktiviranje pristupa BOOTP servera. U tom sluaju CP 243-1 IT dobija TCP/IP parametre iz BOOTP servera tokom startup faze. Ukoliko CP 243-1 IT nije u stanju da pronae BOOTP server u sopstvenoj TCP/IP mrei, on inicira reset, resetuje se i ponovo pokuava da ostvari kontakt sa BOOTP serverom. CP 243-1 IT ovo radi sve dok ne pronae BOOTP server u sopetvenoj mrei.

Slika 4.2.1.1 Internet wizard, definiemo TCP/IP parametara i tip prenosa Stiemo do prozora, u konfiguracionom delu internet wizarda, gde definiemo komandni bajt modula i broj S7 Peer-to-Peer konekcija. U ovom prozoru unosimo adresu onih bajta u adresnom podruju S7-200 sistema, preko kojih je mogue pristupiti CP 243-1 IT-u iz S7-200 sistema. U ovom prozoru se takoe odreuje koliko S7 konekcija, od moguih 8, e biti definisano na CP 243-1 IT-u. Novi prozor se otvara za svaku od definisanih S7 konekcija, u kojima konfiguriemo svaku od S7 konekcija. Dolazimo do prozora gde aktiviramo ili deaktiviramo CRC rutinu i definiemo interval nadgledanja. CRC rutina spreava nenamerno presnimavanje konfiguracione memorije S7-200 Diplomski- master rad 40

CP 243-1 IT procesora. Uvek se preporuuje aktiviranje CRC rutine, jer jedino tako CP 243-1 IT moe detektovati da je korisniki program vrio neeljene promene konfiguracionim podacima. U istom prozoru definiemo i interval nadgledanja (Keep Alive time). Vrednost uneena ovde odreuje vreme posle kojeg e CP 243-1 IT prepoznati da je nastao komunikacioni problem. Podeavanja administratora je naredni prozor do kojeg dolazimo u wizardu. U ovom prozoru unosimo korisniko ime i lozinku administratora. Takoe u ovom prozoru definiemo da li e administrator imati pravo pristupa procesnim podacima S7-200 sistema iz Web pretraivaa. Aktiviranje individualnih IT servisa je naredni prozor. Svaku od IT funkcija koju elimo koristiti sa CP 243-1 IT-om mora biti oznaena kao aktivna u za to predvienom prostoru u ovom prozoru. Sve neoznaene funkcije u ovom prozoru nee biti pokrenute prilikom ukljuivanja CP 243-1 IT-a u rad. Jedini izuzetak je FTP server na CP 243-1 IT-u koji je uvek aktivan. Definisanje oblasti u kojoj se uvaju konfiguracioni podaci je naredni prozor u wizardu. Moemo sami odrediti u kojoj oblasti elimo da uvamo ove podatke ili da pustimo da wizard sam odredi ovu lokaciju. U korisnikom programu ne smemo koristiti ovu memoriju. Naredni prozor nam daje informacije o subrutinama koje e wizard da postavi u konfiguraciji, i gde su njihovi konfiguracioni podaci. Zakljuak da je prvi faza konfiguracije zavrena je naredni prozor. Na levoj strani prozora imamo ponuene ikone koje nas vode u dalje wizarde za konfiguraciju pojedinanih IT funkcija. Ukoliko ne elite ni jednu od navedenih IT funkcija kliknite na Finish dugme u donjem desnom uglu prozora, to e zavriti konfiguraciju CP 243-1 IT-a.

4.2.2 Wizard za konfiguraciju korisnike administracijeDa bi ste uli u ovaj wizard (sl.4.2.2.1) neophodno je kliknuti na ikonu User Accounts, koja se nalazi na levoj strani Internet wizard-a.

Slika 4.2.2.1 Izgled wizard-a za konfiguraciju korisnike administracije


41

CP 243-1 IT Uz pomo prozora koji se otvaraju mogue je konfigurisati do 8 korisnika. Za svakog korisnika treba uneti korisniko ime, lozinku i specifina prava pristupa za svakog korisnika. Treba biti siguran da je svaki korisnik jedinstven. Nakon zavrene konfiguracije korisnike administracije treba kliknuti na Next> i ukoliko ne elimo da konfiguriemo ili menjamo konfiguraciju drugih funkcija treba kliknuti na Finish.

4.2.3 E-mail wizardDa bi smo pristupili ovom Wizardu (sl.4.2.3.1) neophodno je kliknuti na ikonu E-mail na levoj strani wizarda. U prvom prozoru e-mail wizard-a, treba dodeliti e-mail adresu vaem S7-200 sistemu. Ta adresa moe biti bilo koja adresa i primalac e-mail-a dobija ovu adresu kao adresu poiljaoca. U istom prozoru treba uneti IP adresu e-mail servera kojem CP 243-1 IT prosleuje e-mail koji treba poslati. Iz sigurnosnih razloga, mogue je uneti jo jedan e-mail server. Kada CP 243-1 IT pokua da poalje e-mail na prvi server moe se desiti da je nemogue pristupiti datom serveru. U tom sluaju CP 243-1 IT alje isti mejl drugom serveru i ukoliko ni njemu ne moe pristupiti CP 243-1 IT generie odgovarajuu error poruku. E-mail serveru se obino pristupa preko porta 25, ali ukoliko e-mail server koristi drugi port, taj port moe biti naknadno uneen. Naredni prozor se koristi za konfiguraciju e-mail-ova. U prozoru za adresu mora biti navedena e-mail adresa primaoca, za svaki konfigurisani mejl. Drugi primalac e-mail-a ne mora biti naveden. Naslov (Subject) se takoe navodi u ovom prozoru, za svaki od konfigurisaih mejlova. U deo za tekst unosimo tekst koji zelimo da bude poslat za svaki od konfigurisanih email-ova. U tekst je mogue ubaciti i usaene promenljive. Kada se e-mail alje, CP 243-1 IT zamenjuje ove promenljive sa trenutnim vrednostima definisanih promenljivih iz memorije S7200 procesora.

Slika 4.2.3.1 Izgled wizard-a za konfiguraciju e-mail funkcije Da bi smo ubacili usaene promenljive u tekst e-mail-a, neophodno je kliknuti na Insert Data dugme unutar datog prozora. U prozoru koji se tada otvara definiemo promenljive koje se


42

CP 243-1 IT usauju u tekst. Definie se adresa podataka unutar S7-200 sistema, kao i format podataka koji e biti u tekstu e-mail-a prilikom slanja. Kada je eljeni broj e-mail-ova konfigurisan neophodno je kliknuti na Next> dugme i ako ne elimo da konfiguriemo ili menjamo konfiguraciju drugih funkcija treba kliknuti na Finish.

4.2.4 FTP wizardDa bi smo pristupili ovom Wizardu neophodno je kliknuti na ikonu FTP na levoj strani wizarda. Uz pomo FTP wizard-a konfiguriemo FTP zahteve, koji trebaju biti poslani od strane S7-200 korisnikog programa, preko FTP klijenta na CP 243-1 IT-u. Na CP 243-1 IT-u FTP server ne treba biti konfigurisan. Ovaj server se automatski pokree prilikom stratup-a CP 243-1 IT-a. Prava pristupa ovom serveru su odreena prilikom konfiguracije korisnike administracije. Da bi smo definisali FTP zahtev neophodno je prvo definisati da li se radi o read, write ili delete zahtevu, kao i FTP server kojem se ti zahtevi alju (sl.4.2.4.1).

Slika 4.2.4.1 Izgled wizard-a za konfiguraciju FTP funkcija Kod write zahteva treba uneti koju memoriju, iz S7-200 CPU, elimo poslati definisanom FTP serveru. Poetna adresa i duina podatka koji aljemo je takoe potrebno uneti. Kod read zahteva je neophodno definisati da li primljene podatke treba uvati u memoriji S7-200 sistema. Takoe se definie koliko bajta treba biti prebaeno. Ukoliko se za duinu podatka upie nula, ceo sadraj definisanog fajla e biti kopiran u memoriju S7-200 sistema, poevi od definisane start adrese. Za svaki FTP zahtev, neophodno je definisati FTP server kojem zahtev treba da se salje. Treba uneti IP adresu FTP servera i ime fajla koji treba prebaciti, kao i zahtevanu informaciju o putanji fajla. Izvrenje FTP zahteva takoe zahteva navoenje identifikacije validnog korisnika, kao i lozinku datog korisnika. Mogue je konfigurisati maksimalno 32 razliita korisnika. Nakon zavrene konfiguracije kliknite na dugme Next> u prozoru i ako ne elimo da konfiguriemo ili menjamo konfiguraciju drugih funkcija CP 243-1 IT-a treba kliknuti na Finish. Diplomski- master rad 43

CP 243-1 IT

4.2.5 Zakljuak o konfiguracijiTokom konfiguracije CP 243-1 IT-a, Internet wizard podeava sve subrutine kako je definisano tokom konfiguracije. Ako neka od funkcija CP 243-1 IT-a nije definisana, u korisnikom programu S7-200 sistema se nee nai data subrutina. Izvrenom konfiguracijom i snimanjem iste na S7-200 CPU putem PPI kabla nismo do kraja konfigurisali CP 243-1 IT. Konfigurisali smo jedino S7-200 PLC, ali ne i sam CP 243-1 IT. CP 243-1 IT je dobio svoju IP adresu ali ne i ostale podatke. Da bi smo proverili da li je dodeljena IP adresa validna i da li je konekcija CP 243-1 IT-a sa Internetom ostvarena moemo otvoriti MS DOS program, na bilo kom raunaru povezanom sa Internetom, i napisati komandu PING i IP adresu CP 243-1 IT-a u novo otvorenom prozoru MS DOS-a. Nakon ove komande na monitoru raunara treba da se pojavi ispis da li je data IP adresa pronadjena na mrei. Ukoliko nije, proveriti da li je konekcija dobra i da li je u konfiguraciji uneen ispravna IP adresa. Da bi smo potpuno konfigurisali CP 243-1 IT neophodno je promeniti komunikaciju PCa sa STEP 7 Micro/WIN programom, u kojem smo konfigurisali S7-200 sistem, na TCP/IP(slika 4.1.3) i zatim ponovo download-ovati korisniki program na CP 243-1 IT. Tom prilikom smo uz pomo FTP-a, prebacili dodatne konfiguracione podatke na CP 243-1 IT. Kada smo prebacili korisniki program preko TCP/IP-a, moemo pogledati web site koji je smesten na HTTP serveru od strane proizvoaa. Da bi smo pristupili ovom sajtu neophodno je da u Web pretraivau ukucamo: http:/// (npr. http://147.91.174.20/). Ova adresa nas vodi na poetnu stranu, sa koje je mogue prelaziti u naredne prozore i oitavati gore navedene vrednosti.

Slika 4.2.5.1 Izgled Rack Status stranice Na slici 4.2.5.1 je dat izgled stranice Rack Status koja se nalazi snimljena na File systemu CP 243-1 IT modula od strane proizvoaa. Na ovoj strani je mogue videti status PLC-ovog


44

CP 243-1 IT procesora i modula CP 243-1 IT ukoliko su te funkcije dozvoljene korisniku koji trai pristup autorizacijom uz korisniko ime i lozinku dodeljenu tom korisnikom imenu. Na levoj strani prozora moemo videti linkove koji nas vode do stranica: Send Testmail (slika 4.2.5.2), IT Information, Global Information i Status Chart (slika 4.2.5.3).

Slika 4.2.5.2 Izgled Send Testmail stranice Send Testmail stranica nam prua mogunost da proverimo da li je SMTP server, koji smo naveli u konfiguraciji, ispravan. Kao i da proverimo ispravnost konfigurisane e-mail konekcije. Za pristup ovoj stranici je takoe neophodna autorizacija i dodeljeno pravo pristupa od strane administratora. IT Information stranica nam daje podatke o mrei i konekciji dok nam stranica Global Information daje uvid u informacije o samom CP 243-1 IT modulu. Na slici 4.2.5.3 je dat izgled stranice Status Chart koja nam daje mogunost itanja vrednosti iz memorije, ulaza i izlaza S7-200 CPU-a. Za pristup ovoj stranici je takoe neophodna autorizacija i dodeljeno pravo pristupa od strane administratora.


45

CP 243-1 IT

Slika 4.2.5.3 Izgled Status Chart stranice


46

CP 243-1 IT

5. KREIRANJE KORISNIKOG PROGRAMA U LEDER DIJAGRAMU STEP 7 Micro/WIN 32 PROGRAMA5.1 Osnove o kreiranju programaDa bi smo kreirali korisniki program moramo imati instaliran STEP 7 Micro/WIN 32 program na PC raunaru. Verzija programa mora biti V3.2.3 ili novija da bi smo mogli koristiti funkcije CP 243-1 IT-a. Nakon izvrene konfiguracije Internet wizardom, ukoliko su sve funkcije konfigurisane, pojavie se pet novih subrutina u stablu instrukcija STEP 7 Micro/WIN 32 programa pod nazivom Subroutine. Te subrutine su: ETHx_CTRL, ETHx_CFG, ETHx_XFR, ETHx_EMAIL i ETHx_FTPC. X predstavlja poziciju slota i moe imati vrednosti: 0, 1,..., 6. U narednom tekstu e svaka od njih biti ukratko objanjena.

5.1.1 ETHx_CTRLSubrutina ETHx_CTRL inicijalizuje i nadgleda rad CP 243-1 IT-a. Ova subrutina mora biti pozivana u S7-200 korisnikom programu na poetku svakog ciklusa ukoliko elimo da koristiti funkcije CP 243-1 IT-a. Nakon to je nova konfiguracija ili korisniki program prebaen uz pomo STEP 7 Micro/WIN 32 programa na S7 200 CPU i kada je S7 200 CPU ponovo startovan, ova subrutina nareuje CP 243-1 IT-u da proveri ima li promena u konfiguraciji. Ukoliko se pojavi greka na CP 243-1 IT-u, mogue je proitati error poruku preko Error return parametra. Ova poruka je dostupna na izlazu ERR, 60 sekundi nakon nastanka greke. Na slici 5.1.1.1 je dat izgled subrutine u leder dijagramu

Slika 5.1.1.1 Izgled subrutine ETHx-CTRL U narednoj tabeli je dato objanjenje izlaznih parametara sa slike.


47

CP 243-1 ITIme CP_Ready CH_Ready Tip BOOL WORD Znaenje Status CP 243-1 IT-a 0: CP nije spreman 1: CP spreman Status individualnih kanala ili IT servisi: (prvi bajt) Bit 0 odnosi se na kanal 0 Bit 1 odnosi se na kanal 1 Bit 2 odnosi se na kanal 2 Bit 3 odnosi se na kanal 3 Bit 4 odnosi se na kanal 4 Bit 5 odnosi se na kanal 5 Bit 6 odnosi se na kanal 6 Bit 7 odnosi se na kanal 7 (drugi bajt) Bit 0 odnosi se na e-mail servis Bit 1 odnosi se na FTP klijent servis Bit 2 odnosi se na FTP server servis Bit 3 odnosi se na HTTP server servis Bit 4 - 7: rezervisani 0: kanal ili servis nije spreman 1: kanal ili servis je spreman Poruka o greci. U sluaju greke u uputstvu za upotrebu je data tablica u kojoj je opisana greka u sistemu za svaku od moguih greaka

Error

WORD

Tabela 5.1.1.1 Izlazni parametri subrutine ETHx-CTRL

5.1.2 ETHx_CFGPozivanje ove subrutine uzrokuje CP 243-1 IT da ita konfiguracione podatke iz memorije S7-200 CPU. Ova funkcija se koristi kada elimo da konfiguriemo CP 243-1 IT uz pomo specijalnih registara. Na slici 5.1.2.1 se nalazi izgled ovog registra u STEP 7 Micro/WIN 32 programu.

Slika 5.1.2.1 Izgled subrutine ETHx_CFG

5.1.3 ETHx_XFR


48

CP 243-1 IT Pozivanje ove subrutine uzrokuje CP 243-1 IT da vri transfer ili zahteva podatake drugom S7 sistemu. Vrsta pristupa podacima koju koristi CP 243-1 IT je definisana tokom konfiguracije.

Slika 5.1.3.1 Izgled subrutine ETHx_XFR

5.1.4 ETHx_EMAILPozivanje ove subrutine uzrokuje da CP 243-1 IT, prethodno definisan e-mail, poalje email serveru. E-mail kao i e-mail server su prethodno definisani tokom konfiguracije CP 243-1 IT-a. Ukupno 32 razliita e-mail-a mogu biti konfigurisana. Kada pozivamo subrutinu definiemo koji od konfigurisanih e-mail-ova e biti poslat. Samo jedna ETHx_EMAIL subrutina (slika 5.1.4.1) moe biti aktivna u isto vreme. Kako nije mogue slati nekoliko e-mail-ova u isto vreme, preporuuje se povezivanje ulaza START sa izlaznom vrednou subrutine ETHx_EMAIL-a Done redno sa odgovarajuim bitom izlazne vrednosti CH_Ready subrutine ETHx_CTRL. U tabelama 5.1.4.1 i 5.1.4.2 su navedeni ulazni i izlazni parametri ove subrutine.

Slika 5.1.4.1 Izgled subrutine ETHx_EMAILIme START Mail Abort BOOL BYTE BOOL Tip Znaenje Ulazni uslov za trigerovanje e-mail zahteva 0: E-mail zahtev se ne trigeruje 1: E-mail zahtev se trigeruje Broj e-mail-a iz konfiguracije koji odreuje koji od emailova e biti poslat Mogue vrednosti: 0 do 31 Ulazni uslov za otkazivanje slanja e-mail-a 0: ne otkazuje slanje 1: otkazuje slanje

Tabela 5.1.4.1 Ulazni parametri subrutine ETHx_EMAIL


49

CP 243-1 IT

Ime Done BOOL

Tip

Error

BYTE

Znaenje Status poziva subrutine 0: Subrutina jo uvek nije izvrena 1: Subrutina izvrena, e-mail zahtev izvren, subrutina je spremna za novo izvrenje Error kod 16#00: Nema greke U sluaju bilo kog drugog broja u uputstvu za upotrebu postoji definisana ifra za svaku greku i na osnovu izitavanja ove vrednosti moemo definisati greku.

Tabela 5.1.4.2 Izlazni parametri subrutine ETHx_EMAIL

5.1.5 ETHx_FTPCPozivanje ove subrutine uzrokuje da CP 243-1 IT alje podatke FTP serveru, ili da zahteva podatke od takvog servera. Takoe ova subrutina moe biti pozivana da brie fajlove iz File system-a FTP servera. Ukupno 32 FTP zahteva je mogue konfigurisati. Kada se subrutina ETHx_FTPC poziva, definie se koji od konfigurisanih FTP klijent zahteva elite da se izvri. Samo jedna ETHx_FTPC subrutina (slika 5.1.5.1) moe biti aktivna u isto vreme. Kako je nemogue da vie FTP klijent zahteva bude poslato u isto vreme sa CP 243-1 IT-a, preporuuje se povezivanje ulaza start sa izlaznom vrednou ETHx_FTPC subrutine done i odgovarajueg bita izlazne vrednosti ETHx_CTRL subrutine CH_Ready. U tabelama 5.1.5.1 i 5.1.5.2 su navedeni ulazni i izlazni parametri ove subrutine.

Slika 5.1.5.1 Izgled subrutine ETHx_FTPCIme START Op Abort BOOL BYTE BOOL Tip Znaenje Ulazni uslov za treigerovanje read/write/delete zahteva 0: Zahtev se ne trigeruje 1: Zahtev se treigeruje Broj FTP klijent zahteva iz konfiguracije koji definie koji od read/write/delete zahteva da se izvri. Opseg vrednosti: 0 do 31 Ulazni uslov za otkazivanje FTP klijent zahteva. 0: Ne otkazuj FTP klijent zahtev 1: Otkai FTP klijent zahtev

Tabela 5.1.5.1 Ulazni parametri subrutine ETHx_FTPC


50

CP 243-1 ITIme Done Tip BOOL Znaenje Status poziva subrutine. 0: Subrutina jo uvek nije izvrena 1: Subrutina izvrena, read/write/delete zahtev izvren, spreman za novi zahtev Error kod 16#00: Nema greke U sluaju bilo kog drugog broja u uputstvu za upotrebu postoji ifra za svaku greku i na osnovu izitavanja ove vrednosti moemo definisati greku.

Error

BYTE

Tabela 5.1.5.1 Izlazni parametri subrutine ETHx_FTPC

5.2 FTP server na PC raunaruDa bi CP 243-1 IT vrio funkciju FTP klijenta, neophodno je da postoji FTP server sa kojim e razmenjivati fajlove. Na tritu postoji veliki broj razliitih FTP servera, a za ovaj rad je korien FileZilla (sl.5.2.1). FileZilla je besplatan program koji se veoma lako download-uje sa adrese http://filezilla-project.org/ i vri ulogu FTP servera na PC raunaru. Nakon instalacije ovog programa potrebno je pokrenuti server i kliknuti na ikonu FTP server interface. U tom prozoru klikom na ikonicu Users definiemo konekciju sa FTP klijentom koju obavlja na CP 243-1 IT. Prilikom konfiguracije FTP klijent funkcije, u STEP 7 Micro/WIN 32 programu, neophodno je uneti podatke ovog serveram tj. IP adresu PC raunara koji vri funkciju servera i putanju podataka. Kada FTP klijent upisuje podatke na server, on upisuje u tano definisan direktorijum fajl iz sopstvene memorije. Svaki naredni put kada klijent inicira pisanje podataka na server, on prepisuje podatke preko, prethodno upisanog, fajla. Format fajla je string i ukoliko elimo da imamo podatke u integer-u moramo ili u samom leder dijagramu ubaciti blok koji e nam konvertovati podatke u odgovarajui format ili napisati program u Java ili PHP programskom jeziku. Ukoliko elimo da podaci budu upisivani u poseban fajl svaki put kada se vri upisivanje podataka na FTP server od strane klijenta, neophodno je napisati program koji e vriti ovu funkciju. Takoe je mogue napisati program u Java ili PHP programskom jeziku da svaki put kad se izvri upisivanje na server od strane klijenta, taj fajl bude upisan u bazu podataka. U ovom radu se nismo bavili ovom problematikom.


51

CP 243-1 IT

Slika 5.2.1 FileZilla

5.3 Primer korisnikog programa u leder dijagramuKorisniki program, koji kreiramo u ovom poglavlju, je napravljen tako da prikae mogunosti CP 243-1 IT modula. Prilikom izrade ovog primera, CP 243-1 IT je konfigurisan tako da koristi sve ponuene IT funkcije. Primer ovog korisnikog programa je dat na slici 5.3.1. Sa date slike se vidi da je uslov za slanje e-mail-a uzlazna ivica digitalnog izlaza PLC-a Q0.0 i dodatnih uslova koji su opisani u poglavlju 4.3.4 (CP_Ready, odgovarajui bit iz CH_Ready registra sa ETH0_CTRL subrutine i Done sa ETH0_EMAIL subrutine), dok je funkcija FTP klijenta uslovljena uzlaznom ivicom izlaza PLC-a Q0.1 i ostalih uslova opisanih u poglavlju 4.3.5 (odgovarajui bit sa CH_Ready registra ETH0_CTRL subrutine i Done bit sa ETH0_FTPC subrutine). Primer stranice u HTML-u (poglavlje 6.) je tako napravljen da je mogue menjati vrednosti izlaza PLC-a Q0.0 i Q0.1 iz Web pretraivaa i na taj nain ostvarivati uslove za email i FTP funkciju ukoliko su ostali, gore navedeni, uslovi ispunjeni. Takoe se sa leder dijagrama vidi da se vrednosti sa potenciometara i analognog ulaza PLC-a prebacuju na odgovarajue mesto u V memoriji, odakle ga Web pretraiva ita nakon pozivanja kreirane HTML stranice.


52

CP 243-1 IT

Slika 5.3.1 Korisniki program u leder dijagramu


53

CP 243-1 IT

6. KREIRANJE HTML STRANICE6.1 Osnove HTML-aHTML (HyperText Markup Language) je opisni jezik, specijalno namenjen opisu Web stranica. Pomou njega se jednostavno mogu odvojiti elementi kao to su naslovi, paragrafi, citati i slino. Pored toga, u HTML standard su ugraeni elementi koji detaljnije opisuju sam dokument kao to su kratak opis dokumenta, kljune rei, podaci o autoru i slino. Ovi podaci su opte poznati kao meta podaci i jasno su odvojeni od sadraja dokumenta. Osnov HTML-a predstavljaju tagovi i atributi. Pomou tagova se odreeni deo dokumenta odvaja od ostatka i na njega se primenjuju pravila definisana samim tagom.. atributi se nalaze unutar tagova i omoguavaju da se pored samog imena taga i unapred definisanog ponaanja jo blie odredi nain prikaza i ponaanja oznaenog dela dokumenta. Primer: Tekst paragrafa Tekst paragrafa U prvom primeru se odabrani deo oznaava kao paragraf. U drugom sluaju se pored samog oznaavanja govori pregledaniku da se odabrani paragraf poravna nadesno. HTML dokumenti se sastoje iz dva osnovna dela: dela koji opisuje dokument i dela koji predstavlja sadraj dokumenta. Informacije koje opisuju sam dokument se smetaju u head tag, dok se sam sadraj smesta u body tag. Oba ova elementa se nalaze unutar html taga. Naslov dokumenta Primer dokumenta Ovo je primer jednog prostog HTML dokumenta. Da bi smo napisali pravilan HTML dokument neophodno je da znamo pravila i kljune rei HTML koda. Ova pravila moemo nai na nekom od mnogobrojnih sajtova koji govore o kreiranju HTML-a.

6.2 HTML editorMogue je praviti i HTML stranice bez poznavanja samog HTML koda. Uz pomo HTML editora mogu

Documents

Isip Master - Plc Tcp_ip Modul