Strana 1 od 96

I GRUPA

1. Specifinosti iskoriavanja uma 1) uma je radilite na otvorenom (pod vedrim nebom) 2) glavni predmet rada stablo voluminozan i teak 3) drvo kao materijal je heterogeno po grai i svojstvima 4) raznolike su mu dimenzije i distribucija u prostoru 5) rad u umi je teak i opasan 6) oteana je podela rada 7) sloena je tipizacija i normiranje 8) nizak nivo mehanizovanosti 9) specifinosti radne snage (-nestaica i nepovoljna struktura) 10) stalna potreba za optom i strunom kontrolom radnika 11) potreba transporta 12) zavrna je faza proizvodnje drveta, a poetna prerade 13) iskoriavanje je istovremeno i sredstvo i cilj 14) obim iskoriavanja se poveava sa vremenom

2. Drvo kao sirovina, znaaj, umsko bogatstvo - drvo je sirovina za preradu drveta, graevinarstvo, rudarstvo..., a finalni proizvod je ogrevno drvo - pozitivna svojstva drveta

1) relativno niska cena 2) mala zapreminska masa 3) lako se obrauje, spaja, polira 4) moe da se upotrebljava u svako godinje doba 5) velike je vrstoe u odnosu na zapreminsku masu 6) ima mali koeficijent toplotnog irenja 7) dobar izolator 8) elastino je, amortizuje udarce i potrese 9) relativno postojano na kiseline i sl. 10) Pogodno za upotrebu kao gorivo i u najteim uslovima

- loa svojstva: 1) anizotropnost grae i svojstava 2) raznolikost u izgledu i dimenzijama 3) higroskopnost i promene dimenzija 4) vitoperenje 5) relativno mala trajnost

- karakteristike uma kao resursa: 1) obnovljivost 2) trajnost produkcije 3) mogunost akumulacije na dui rok 4) mogunost uskladitenja 5) izvesna mogunost teritorijalne dislokacije i proirenja kapaciteta 6) mogunost prethvata 7) jednostavan i siguran nain primene 8) iroka upotrebljivost drveta

Strana 2 od 96

9) viestepena upotreba 10) kod sagorevanja ne zagauje sredinu 11) trend poveanja umskih na raun poljoprivrednih zemljita

umsko bogatstvo - najvanije vrste drveta u Srbiji su bukva, hrast, smra, jela, topola, a neto manje jasen, brest, javor, orah, grab, bagrem, vrba, vokarice, pitomi kesten. - svetska umovitost je oko 34%, evropska oko 31%, a srpska 27% - prema povrinama koje se koriste za biljnu proizvodnju: 47%;40%;40% - proizvodnja drveta je po obimu odmah iza uglja, a ispred nafte, itarica... - ume u Srbiji: P=2.313.867 ha V=235.003.200 m3 iv=6.180.500 m3 V/ha=101,6 m3 %iv=2,6 %

3. Popreno rezanje elementarnim seivom - rezanje (seenje) je jedan od osnovnih vidova obrade drveta. - rezanjem se bavi tzv. teorija rezanja -rezanje presecanje po ravni koja sa pravcem protezanja vlakanaca zaklapa ugao od 3o do 90o - tesanje od 0o do 3o - cepanje 0o - radi prouavanja, ustanovljen je pojam elementarnog seiva:

a) ima oblik klina, a on ima svoju prednju i zadnju stranu (ravan) i ima idealnu otricu, koja se nalazi u preseku prednje i zadnje strane seiva

b) rezanjem se odvaja relativno tanak sloj ivera c) irina seiva (duina otrice) jednaka je ili vea od irine ivera d) ne postoji trenje izmeu seiva i drveta

- - ugao otrenja ugao koji zaklapaju prednja i zadnja ravan seiva pri formiranju otrice - - ugao nagiba seiva izmeu zadnje strane seiva i ravni rezanja - - ugao rezanja izmeu prednje strane seiva i ravni rezanja - ravan rezanja ravan po kojoj se kree otrica prilikom rezanja i po kojoj se odvaja iver - prema tome kako otrica preseca vlakanca drveta razlikujemo:

a) popreno rezanje presecanje popreno na vlakanca b) uzduno seivo prodire paralelno sa pravcem vlakanaca c) tangencijalno tangentno na godinje prstenove prirasta

- drvo se prilikom rezanja suprotstavlja prodiranju seiva, a tu reakciju nazivamo sila otpora rezanju. - otpor zavisi od vida rezanja, vrste drveta, vlanosti drveta, zatupljenosti otrice, ugla rezanja i debljine ivera. - Svaki od ovih uticaja se izraava kroz njegov koeficijent (ko, ks, kc, kp, k, kh), a ukupan njihov uticaj izraava koeficijent k, koji nazivamo opti specifini otpor rezanju, a koji teoretski iznosi:

hpcso kkkkkkk = - kada seivo prodre u drvo na njega deluje sila otpora F. Otpor se moe predstaviti rezultujuom silom koja je upravna na prednju stranu seiva i ija je napadna taka na 1/3 onog dela seiva koje se nalazi u drvetu, raunajui od otrice. - ovu silu moemo razloiti na horizontalnu komponentu (F1), koja deluje paralelno sa ravni rezanja, tj. u pravcu kretanja seiva, i vertikalnu komponentu (F2) koja deluje upravno na pravac kretanja seiva. - komponenta F2 je proporcionalna povrini poprenog preseka odvojenog ivera ( bh ) i specifinom otporu drveta na popreno rezanje:

Strana 3 od 96

[ ]NkhbF =2 - sila F2 teorijski ne zavisi od ugla rezanja - silu F1 moemo dobiti preko sile F2:

[ ]NtgkhbFtgFF

=

=

1

21

- sila F1 zavisi od ugla rezanja, i to je ugao manji i ta sila je manja - sila F1 se menja dok seivo prodire u drvo, poinje od nule, a u momentu odvajanja ivera je maksimalna, da bi u tom istom momentu opet opala na nulu (pa sve iz poetka) - rad potreban za odvajanje jednog ivera dobijamo na osnovu prosene sile ( 211 FF s = ) i duine ivera a (tj. puta koji je prelo seivo pri odvajanju jednog ivera)

a

tgkhbA

aFA s

=

=

2

1

za jedan vid rezanja (k konstantno), jedan ugao rezanja (tg konstantno) izraz 2tgk je konstantan i

moemo ga zameniti sa K, pa gornju jednainu moemo zapisati: KahbA = a poto je ahb u stvari zapremina jednog ivera (Q), to je onda KQA = - Snaga potrebna za rezanje se moe raunati preko maksimalne ili preko prosene sile. Prvi sluaj koristimo kada nam treba snaga vezana za izbor mehanizma za rad, a drugi kada raunamo utroak energije - u optem sluaju snaga je rad u jedinici vremena, pa ovde vai:

t

Kahb

t

AP

==

poto je ta brzina kretanja seiva brzina rezanja V, onda je: VKhbP = ili:

a

VAP =

- sila F1 raunata po gornjoj formuli bi bila maksimalna pri = 90 , a ko bi znailo da je rezanje pri tom uglu nemogue, to stvarno nije sluaj. Dokazano je da gornja formula vai samo za uglove rezanja do 90o, a za vee vai sledee: - po profesoru Deevoju, sila F1 proporcionalna je otporu rezanja drveta u ravni rezanja (otpor na vrhu otrice) i otporu od sabijanja drvne mase. Otpor sabijanju drvne mase je daleko vei (naroito kod idealne otrice), i proporcionalan je povrini kojom je seivo prodrlo u drvo (na poprenom preseku), a koeficijent poroporcionaliteta je Ksk, tj koeficijent otpora drveta na cepanje: - prvi sluaj, kada je ugao rezanja manji od 90o, a klin seiva nije preao gornju ivicu ivera, tada je

povrina sabijenog drveta oblika trougla iznosi: ( )

tgatgaa

=

22

2

odavde je sila otpora:

skKtga

F = 2

2

1

Strana 4 od 96

- drugi sluaj, kada je ugao rezanja manji od 90o, a klin seiva pree gornju ivicu ivera, tada je

povrina oblika trapezoida, i iznosi: htg

hah

tg

haa

=

+

22

)(:

skKhtgh

aF

=

21

- trei sluaj, kada je ugao rezanja 90o, pritisnuta povrina je ha , a sila skKhaF =1 - iz ovoga proizilazi da sila F1 kod ugla rezanja od 90o nije beskonana, tj. da se i tada moe rezati

4. Otpor drveta prodiranju elementarnog seiva: rezultanta, komponente, napadna taka, uglovi, tangencijalno rezanje

- rezanje (seenje) je jedan od osnovnih vidova obrade drveta. - rezanjem se bavi tzv. teorija rezanja -rezanje presecanje po ravni koja sa pravcem protezanja vlakanaca zaklapa ugao od 3o do 90o - tesanje od 0o do 3o - cepanje 0o - radi prouavanja, ustanovljen je pojam elementarnog seiva:

e) ima oblik klina, a on ima svoju prednju i zadnju stranu (ravan) f) ima idealnu otricu, koja se nalazi u preseku prednje i zadnje strane seiva g) rezanjem se odvaja relativno tanak sloj ivera h) irina seiva (duina otrice) jednaka je ili vea od irine ivera i) ne postoji trenje izmeu seiva i drveta

- - ugao otrenja ugao koji zaklapaju prednja i zadnja ravan seiva pri formiranju otrice - - ugao nagiba seiva izmeu zadnje strane seiva i ravni rezanja - - ugao rezanja izmeu prednje strane seiva i ravni rezanja - ravan rezanja ravan po kojoj se kree otrica prilikom rezanja i po kojoj se odvaja iver - prema tome kako otrica preseca vlakanca drveta razlikujemo:

d) popreno rezanje presecanje popreno na vlakanca e) uzduno seivo prodire paralelno sa pravcem vlakanaca f) tangencijalno tangentno na godinje prstenove prirasta

- drvo se prilikom rezanja suprotstavlja prodiranju seiva, a tu reakciju nazivamo sila otpora rezanju. - otpor zavisi od vida rezanja, vrste drveta, vlanosti drveta, zatupljenosti otrice, ugla rezanja i debljine ivera. - Svaki od ovih uticaja se izraava kroz njegov koeficijent (ko, ks, kc, kp, k, kh), a ukupan njihov uticaj izraava koeficijent k, koji nazivamo opti specifini otpor rezanju, a koji teoretski iznosi:

hpcso kkkkkkk = - koeficijenti otpora su dati u daN/mm2

- kada kada seivo prodre u drvo na njega deluje sila otpora F. Otpor se moe predstaviti retultujuom silom koja je upravna na prednju stranu seiva i ija je napadna taka na 1/3 onog dela seiva koje se nalazi u drvetu, raunajui od otrice. - ovu silu moemo razloiti na horizontalnu komponentu (F1), koja deluje paralelno sa ravni rezanja, tj. u pravcu kretanja seiva, i vertikalnu komponentu (F2) koja deluje upravno na pravac kretanja seiva.

Strana 5 od 96

- komponenta F2 je proporcionalna povrini poprenog preseka odvojenog ivera ( bh ) i specifinom otporu drveta na dati vid rezanja: [ ]NkhbF =2 - sila F2 teorijski ne zavisi od ugla rezanja - silu F1 moemo dobiti preko sile F2:

[ ]NtgkhbFtgFF

=

=

1

21

- tangencionalno rezanje predstavlja rezanje u ravni koja tangira godinje prstenove prirasta i po pravcu koji ih takoe tangira. - tok odvajanja jednog ivera kod tangencionalnog rezanja: -seivo prodire u drvo i otpor rezanju se poveava od nule -kada seivo dospe do odreene dubine, dolazi do otcepljivanja o odvajanja ivera na duini koja je jednaka dvostrukoj do trostrukoj debljini ivera -neposredno pre otcepljivanja sila je maksimalna, a neposredno posle pada na nulu -sledee rastojanje x do mesta preloma ivera seivo prelazi bez otpora, a od tog mesta ciklus se ponavlja

5. Elementarno seivo, ugao rezanja, ugao otrenja, ugao nagiba, ravan rezanja, iver, uzduno rezanje

- elementarno seivo je teorijski pojam za koji vae sledee pretpostavke: a) ima oblik klina b) ima idealnu otricu c) pri rezanju odvaja relativno tanak sloj drveta iver d) duina otrice je vea ili jednaka irini ivera e) ne postoji trenje izmeu seiva i drveta

- ravan rezanja ravan po kojoj se kree otrica seiva i po kojoj se iver odvaja od ostatka drveta - prednja strana seiva ravan klina okrenuta ka iveru i u smeru kretanja seiva - zadnja strana seiva ravan klina suprotna od prednje strane, tj, okrenuta drvetu

- - ugao otrenja seiva ugao koji zaklapaju prednja i zadnja ravan seiva obrazujui otricu - - ugao rezanja ugao izmeu prednje strane seiva i ravni rezanja - - ugao nagiba seiva ugao izmeu zadnje strane seiva i ravni rezanja

- za ove uglove vai: += - iver je relativno tanak sloj drveta koji se prilikom rezanja odvaja od ostale mase drveta; iver ima svoje dimenzije: a duina ivera u smeru kretanja seiva h debljina ivera raspon izmeu ravni rezanja i gornje povrine drveta b irina ivera jednaka je ili manja od duine otrice - uzduno rezanje je rezanje po ravni koja je paralelna toku vlakanaca - uzduno rezanje jednog ivera ima sledei tok: - u trenutku prodiranja seiva u drvo sila otpora rezanju se od nule polako linearno poveava, zavisno od dubine prodiranja seiva - u jednom trenutku dolazi do otcepljivanja ivera na duini koja je priblino jednaka petostrukoj debljini ivera; neposredno pred otcepljivanje sila F1 dostie svoj maksimum, a neposredno posle otcepljivanja ona opada na jednu malu vrednost

Strana 6 od 96

- kako se seivo dalje kree, primarni procep se produava, a sila F1 polako raste sve dok se iver ne odlomi; tada se vrh seiva nalazi na rastojanju x od mesta loma, i lom je nastao usled momenta kojim je sila F1 delovala na rastojanju x - rastojanje x seivo prelazi bez otpora sila F1=0, i ne vri se rad - kada doe do mesta loma ivera, ciklus se ponavlja

6. Snaga potrebna za rezanje elementarnim seivom - Moe se raunati preko prosene sile, tj. preko rada utroenog na odvajanje jednog ivera ta vrednost snage se u praksi koristi kod odreivanja utroaka energije - u optem sluaju snaga je rad u jedinici vremena, pa ovde vai:

t

Kahb

t

AP

==

poto je ta brzina kretanja seiva brzina rezanja V, onda je: VKhbP = ili:

a

VAP =

- Moe se raunati na osnovu maksimalne sile, a ovako dobijena snaga se u praksi koristi kod izbora mehanizama:

tgkVhbPt

tgkahbP

=

=

- moe se raunati na osnovu specifinog rada, koji je brojno jednak specifinom otporu, a jedinica mere mu je daNm/cm3:

[ ]

[ ]

=

=

=

qt

QkW

qkP

kWt

QkP

r

r

100

100

7. Drvarska orua Sva sredstva koja se koriste za seu sabala i izradu umskih sortimenata svrstana su pod zajedniki naziv drvarska orua. 1) Sekire - za seenje - za tesanje - za cepanje

2) Testere - jednorune/dvorune/vierune - sa razliitim oblikom zuba - sa razliitim izgledom nazuba...

3) klinovi 4) orua za koranje - runa: guljai, maklje - mehanizovana

5) kosir 6) poluge za obaranje stabala, klinovi, maljevi 7) orua za manipulaciju umskim sortimentima - kuke - kljeta za privlaenje

Strana 7 od 96

- obrtai - capini

8) motorne testere

8. Sekire, tehnike karakteristike, osnovi konstrukcije - jedno od najstarijih orua koje koristi ovek - i dalje je veoma znaajna kao sredstvo za rad u sei i izradi - sa mehanikog aspekta, sekira je spoj klina i poluge; klin je metalni, a poluga (dralica) je drvena - tehnike karakteristike:

visina sekire (H) duina otrice (O) strelica luka otrice (s) irina uice (u) visina uice (v) duina kape sekire (b) irina kape sekire (k) debljina kape sekire (c) ugao otrenja () ugao usada sekire () masa sekire

- prema nameni sekire delimo na: o sekire za seenje ugao otrenja 20o-30o, simetrian klin, treba da savladaju tvrdou,

ilavost i elastinost drvnih vlakanaca, trenje izmeu sekire i drveta, a da pri tom zadravaju eljenu ravan seenja, i da umaranje radnika bude to manje

o sekire za tesanje ugao otrenja 4o-14o, mogu biti simetrine i asimetrine; postoje bradvilj, bradva i krajarica

o sekire za cepanje ugao otrenja 35o, simetrina, ali izrazito klinasta, vee visine, a krae otrice, sa ojaanom kapom

- masa sekire je od 0,3 do 3kg, a u sei i izradi i najee 0,6 do 1,8 kg; tamo gde se drvo ne cepa koriste se lake sekire (0,6kg) - dralice se razlikuju po obliku i duini; treba da amortizuje udare i da se ne okree u rukama radnika; prema obliku postoje zakrivljene (jednostruko i dvostruko) i prave (kod sekira za cepanje uglavnom su prave); rade se od jasena, bukve, breze, najee od trupia od pridanka; bradvilj i krajarica imaju simetrine dralice, a bradva asimetrinu.

9. Rune testere - rune testere se mogu koristiti kod obaranja stabla, i kod izrade umskih sortimenata - moemo ih podeliti na razne naine:

o prema broju radnika jednorune, dvorune, vierune o prema smeru dejstva jednosmerne i obosmerne

-tehnike karakteristike testera: ukupna duina duina nazubljenog dela irina debljina masa poluprenik linije vrhova zuba

- karakteristike nazuba tip nazuba (prost - samo jedna vrsta zuba ili sloen - vie vrsta)

Strana 8 od 96

oblik linije vrhova zuba (prava ili kruni luk) pazuh zuba oblik i veliina korak zuba

- oblik zuba testere i nazuba moe biti razliit : AU, AV, A2V1U, NV, MU, BU, 4YM, 4AX, 2AX, Z - testere sa ravastim zubima se koriste za liare, a sa kopljastim za etinare -elementi otrenja zuba rezaa:

ugao otrenja seiva - vrni ugao zuba - bone otrice kratka otrica razlika u visini izmeu zuba rezaa i zuba strugaa - h razmet zuba Rz ravni otrenja zuba

-elementi otrenja zuba strugaa: ugao otrenja ugao seenja

- prorez je ljeb koji nastaje prilikom prerezivanja testerom - dno proreza formiranju zubi strugai, a zidove zubi rezai - kod poprenog prerezivanja zubi rezai presecaju vlakanca popreno rezanje, a zubi strugai formiraju dno proreza tangencijalno rezanje - kod testera sa prostim nazubom dno proreza formira kratka otrica - irina proreza jednaka je zbiru debljine testere i dvostrukog razmeta: zRds += 2 Otrenje runih testera - obuhvata sledee radne operacije:

poravnavanje zuba rezaa sniavanje zuba strugaa otrenje zuba rezaa otrenje zuba strugaa razmetanje zuba rezaa bruenje zuba strugaa

-otrenje se vri turpijama, a i turpije se mogu otriti -kvalitetno otrenje svi zubi naotreni pod istim uglom, a svi zubi treba da imaju istu visinu i razmet - efekat rezanja izraava se prerezanom povrinom u jedinici vremena (cm2/s), zavisi od vrste i debljine drveta, doba see, duine testere, broja zuba, vrste zuba, razmeta, visinske razlike zuba, ugla otrenja, stepena naotrenosti, kvaliteta elika...; kod dvorunih testera se kree 10-20cm2/s

10. Tehniki opis i konstrukcija motornih testera - primena motornih testera potpuno je izbacila iz upotrebe dvorune testere u tzv. redovnim seama - primenom motorne testere znaajno je poveana produktivnost rada - meutim, rad je primenom motorne testere samo uslovno mehanizovan, jer aparat ovek dri u ruci za vreme rada i njime manuelno manipulie - zbog buke i vibracija rad motornim testerama je prouzrokovao poveanje invaliditeta rukovaoca svi proizvoai se danas truse da smanje ovaj problem - kod nas se koriste vedske testere Husquarna i Jonsereds i nemake Stihl - tehnike karakteristike:

Strana 9 od 96

masa prema masi mogu biti: o lake do 5,5kg o srednje 5,6 do 8kg o teke preko 8kg

snaga prema snazi mogu biti: o male snage do 2kW o srednje snage 2,1 do 3kW o jake preko 3kW

broj obrtaja motora zapremina cilindra hod klipa prenik cilindra zapremina rezervoara za gorivo i mazivo duina vodilice korak i tip lanca brzina kretanja lanca podaci o jaini zvuka i vibracijama vrsta goriva i maziva...

- Motorna testera se sastoji od: a) pogonskog sklopa b) prenosnog mehanizma - kvaila c) radnog sklopa d) ostalih delova i opreme

11. Ureaj za prenos snage, lanac motorne testere, ureaj za zatezanje lanca; elementi otrenja zuba lanca motorne testere

- ureaj za prenos snage zove se drugaije kvailo - slui da prenese obrtni moment sa radilice na lanac motorne testere - kvailo kod motornih testera je frikciono centrifugalno - delovi kvaila:

- segmenti - nosa segmenata - opruga - aura kvaila

- segmenti se nalaze na nosau segmenata, a povezani su oprugama - obod segmenata je od fero-azbestne ili sinter obloge, koje slue da poveaju trenje izmeu segmenata i aure kvaila - kada se broj obrtaja povea dovoljno (oko 1300-2000 obrtaja/min), centrifugalna sila postane dovoljno jaka da savlada silu opruga, segmenti dodirnu auru, i poteraju je da se kree zajedno sa njima, a aura dalje pokree lananik, a lananik lanac motorne testere Lanac motorne testere - sastoji se od zuba lanca i pogonskih lanaka - oni su meusobno spojeni spojnicama, a povezani su u celinu beskonani niz, pomou osovinica (zakovica) - postoje razliiti tipovi lanaca, zavisno od namene i proizvoaa:

- standardni - micro bit manje debljine i oble zadnje ravni seiva - micro guard spojnice ne dozvoljavaju propadanje grana u prostor izmeu zuba - chisel profil zuba je pod uglom od 90o

Strana 10 od 96

- lanac za ubodni rez - oilomatik zadrava ulje...

- osnovni delovi lanca su: o zub za rezanje o pogonski lanak o spojnica spojni lanak o zakovica

-osnovne tehnike karakteristike lanca su: korak polovina zbira rastojanja od centra bilo koje zakovice do centra prve desno i prve

levo od nje; izraava se u mm ili u colima, i mora biti jednak koraku lananika debljina pogonskog lanka mora biti u skladu sa irinom ljeba vodilice

Ureaj za zatezanje lanca - lanac se zatee pomou specijalnog zavrtnja koji ima maticu sa valjiem na sebi - rotaciono kretanje zavrtnja se pretvara u transverzalno kretanje matice - kada se zavrtanj uvre valji na matici zapne za vodilicu i natee je od motora, ime zatee lanac - lanac je zategnut ako se na sredini vodilice sa dva prsta moe bez mnogo napora odii za 1-1,5cm - kod vodilica koje imaju obrtnu zvezdu ili kotur, lanac je zategnut kada se moe odii za 0,5cm Elementi otrenja zuba motorne testere - zub reza lanca motorne testere ima tri dela otrice:

a) vertikalna ugao otrenja=ugao koji osa turpije zaklapa sa pravom koja je upravna na pravac kretanja lanca (=30-35o)

b) prelazna ugao otrenja odreen je posredno i ne definie se posebno c) horizontalna ( za tvrdo drvo 55-60o; za meko 50-55o) ugao otrenja je odreen

nadvienjem turpije nad otricom, a stepen konkavnosti je odreen prenikom turpije:

r

hr =cos (r poluprenik turpije, h nadvienje nad otricom)

ako je h dato u relativnom iznosu od poluprenika ( rzh = ): z=1cos

- pravilno otrenje lanca podrazumeva da su svi zubi naotreni pod istim uglom i kada je ograniava dubine prodiranja zuba u drvo odgovarajue visine (0,7-1,2mm) - lanci se otre u otranici

12. Radni sklop motorne testere vodilica, lananik, osloni nazub, ureaj za podmazivanje lanca

- radni sklop motorne testere ine: lanac vodilica rezna garnitura lananik ureaj za zatezanje lanca ureaj za podmazivanje lanca osloni nazub konica lanca

- vodilica (ina) pravi se od elika sa poboljanim svojstvima (vrstoa i elastinost). Po obodu ima ljeb kroz koji prolaze pogonski lanci lanca.

Strana 11 od 96

Vodilica - vodilica na jednom kraju ima otvor za montau/demontau, otvor za podmazivanje lanca i otvor za ureaj za zatezanje lanca; otvor za montau se nalaz na sredini, a druga dva su postavljena obostrano i simetrino, da bi vodilica mogla da se obrne za 180o, radi ravnomernijeg habanja - moe imati obrtnu zvezdu ili kotur na vrhu ili bez njih - vodilice sa obrtnom zvezdom imaju smanjeno trenje jer je trenje klizanja pretvoreno u trenje kotrljanja - vodilice bez zvezde ili kotura na vrhu imaju specijalno ojaan vrh, da bi izdrale naprezanja Lananik - lananik direktno pokree lanac, tj. prenosi obrtni moment sa aure kvaila na lanac. - ima 5-8 zuba, prenika je oko 4cm - postoje dve vrste lananika: oblika zupanika i pogonski prsten. - u novije vreme vie se upotrebljava pogonski prsten prenos snage je mirniji kod njega, a manje su anse da lanac iskoi iz njega - lananik se izrauje od kvalitetnog elika, a po povrini se tvrdo kali - zbog velikog naprezanja neminovna su oteenja dodirnih povrina lananika i pogonskih lanaka lanca, pa je potrebno koristiti 2 lanca naizmenino, a kada se potroi lananik, promeniti i lance, i obrnuto (naroito ne treba koristiti nov lanac na istroenom lananiku) Osloni nazub - osloni nazub ima viestruku funkciju:

omoguava izvoenje lepezastog reza prenosi vibracije i trzaje sa testere na drvo zatita radnika

- vuna sila motorne testere je oko 30 daN, pa korienjem oslonog nazuba drastino rastereujemo ruke i izbegavamo mogue povrede Ureaj za podmazivanje lanca - ureaj za podmazivanje lanca to je automatska pumpa koja dobija pogon od radilice motora ili od aure kvaila, pa koliina ubrizganog ulja zavisi od broja okretaja motora - pumpa je obino klipna - ulje se upumpava kroz otvor za podmazivanje direktno u ljeb vodilice, a tu ga zahvataju pogonski lanci i raznose ga po celoj vodilici - funkcija mu je da u toku rada motorne testere obezbedi podmazivanje taruih povrina radnog sklopa (lanac dok prolazi kroz leb vodilice i kontakt lananik-lanac) - ulje treba koristiti prema preporukama proizvoaa, a trebalo bi da bude biorazgradivo

13. Priprema motorne testere, putanje motorne testere u pogon. - priprema motorne testere za rad obuhvata:

priprema i sipanje goriva i maziva podmazivanje kotura vodilice i drugih delova montaa vodilice i lanca zatezanje lanca pravilno je zategnut ako se na sredini vodilice sa dva prsta moe odii za 1-

1,5cm (za vodilice sa koturom 0,5cm) podeavanje karburatora pomou tri vijka (H za veliki gas, L za mali gas, a treim se

regulie slobodan hod); dve faze osnovno (oba vijka se uviju do kraja, pa se vijak H odvije za 1 pun okret, a L za ) i dopunsko (kada je motor zagrejan vijci se okreu za 1/8 okreta)

razrada novog lanca motor se pusti da radi dok ne proradi ureaj za podmazivanje lanca, a onda se odree nekoliko koturova pri normalnom optereenju, pa se lanac po potrebi dotegne

Strana 12 od 96

proveravanje ureaja za podmazivanje lanca ako je ureaj ispravan centrifugalna sila baca kapljice ulja sa vrha vodilice, to se moe videti na nekoj svetloj podlozi

14. Odravanje i popravljanje motorne testere - dnevno odravanje:

- ienje preistaa za vazduh od praine i drugih neistoa - najmanje jedanput oistiti ljeb vodilice - tarne povrine podmazati prema uputstvu - prekontrolisati elektrode na sveici - kontakte prekidaa kontrolisati i po potrebi oistiti

- periodino - preista vazduha oprati u istom benzinu - kvailo s vremena na vreme oprati u istom benzinu - rezervoar za gorivo povremeno oistiti od vode i prljavtine - jednom nedeljno oistiti filter za ulje - jednom meseno proveriti ureaj za putanje motora u pogon i prema potrebi zameniti ue - svaka dva meseca nositi testeru u servis na pregled - odravati u ispravnom stanju konicu lanca

- traenje i otklanjanje kvara:

- proveriti da li ima goriva - da li je oduak otvoren - da li je ist filter za vazduh - da li je sveica ispravna - da li radi ureaj za paljenje - proveriti karburator

15. Tehnika rezanja motornom testerom (vrste rezanja i njihov znaaj u vezi sa vibracijama)

- ravan rez svaki naredni poloaj vodilice je paralelan sa prethodnim; primenjuje se kada nije mogue izvesti lepezasti rez - lepezasti rez postie se oslanjanjem oslonog nazuba testere na drvo; poto vrh vodilice rotira oko oslona, nastaje povrina reza u vidu lepeze; najpovoljniji nain prerezivanja s obzirom na vibracije i naprezanje radnika - ubodni rez prvo vrhom vodilice probijamo kroz drvo; izvodi se kada treba spreiti ukljetenje lanca - kombinovani rez najee se izvodi, i kombinacija je prethodna tri; - koju emo tehniku primeniti zavisi od prenika stabla i duine vodilice, kao i od terenskih prilika

16. Kinematika rezanja motornom testerom - V brzina rezanja brzina kojom se seivo (zub seka) kree kroz drvo zavisi od prenika lananika (d [m]) i broja obrtaja motora, tj lananika (n [o/min]):

60

ndV

=

[m/s]

- v brzina pomera brzina kojom se vodilica kree kroz drvo zavisi od debljine jednog ivera (h [m]), broja zuba koji pri jednom okretu lananika prodru u drvo (z) i broja okretaja lananika (motora) (n [o/min]):

Strana 13 od 96

60

nhzv

=

- z broj zuba koji pri jednom okretu lananika prodru u drvo i zahvate po jedan sloj ivera debljine h, je u stvari jednak broju zuba koji se mogu namotati oko celog obima lananika, pa dakle zavisi od obima lananika i koraka zuba lanca (t [m]):

t

dz

=

odavde je:

t

nhdv

=60

- odnos brzine rezanja i brzine pomera:

h

t

v

Vt

nhd

nd

v

V

=

=

60

60

- treba razlikovati broj obrtaja lanaca i broj obrtaja lananika: kada se lananik obrne za jedan obrtaj,

periferna taka na njemu pree put jednak obimu, tj. d , a to je dL

deo obrtaja koji pree taka

na lancu da bi lanac napravio ceo obrt treba L

d obrtaja lananika

- Odnos obrtaja lanca i lananika:

L

dnn

=' tj:

=d

Lnn

' tj:

dL

n

n=

(obrtaji lanca:obrtaji lananika=duina lanca:obim lananika)

- brzina pomera se moe raunati i iz vremena T koje je potrebno da se preree drvo prenika D:

T

Dv =

17. Snaga motorne testere i efekat rezanja (proraun) - zavisi od:

-irine proreza -debljine ivera -koeficijenta otpora -brzine rezanja -broja zuba koji istovremeno reu

- snaga se mora raunati prema maksimalnom otporu po jednom zubu, tj. tgkK = ; odavde je maksimalna sila otpora po jednom zubu: KhbF = - maksimalni broj zuba koji odjednom reu:

t

Dz =

- potrebna snaga motorne testere bie:

Strana 14 od 96

t

DVKhbN

zT

aKhb

T

AN

=

==

za v

V

t

h= :

vDKbN

V

vVDKbN

=

= , s obzirom da je K dato u daN/mm2, b i D treba dati u mm

- efekat rezanja [ ]( )scmE /2 - povrina prereza u jedinici vremena - za kruni presek bi bilo:

T

D

T

D

E

==4

42

2

- teorijski, efekat rezanja se moe raunati po dve pretpostavke: 1. reu svi zubi koji prolaze kroz drvo 2. u jednom trenutku ree samo jedan zub

- stvarna situacija je uvek izmeu ova dva ekstrema I sluaj:

- da bi se prerezalo drvo prenika D treba odvojiti h

D ivera

- pri jednom okretu lanca prou svi zubi, i svi zahvate po jedan sloj ivera, a njih je :t

L

- znai, za prerezivanje drveta treba sledei broj obrtaja lanca:

hL

tDx

h

D

t

Lx

=

=

- Za jedan okret lanca treba dL

obrtaja lananika, dakle, potreban broj obrtaja lananika je:

=

=

dhL

LtDn

d

Lxn

p

p

- poto znamo broj obrtaja lananika u minuti [ ]( )min/on , kada podelimo broj potrebnih obrtaja za prerez debla i dati broj obrtaja u minuti, dobiemo vreme trajanja prerezivanja u minutima, a ako to podelimo sa 60, dobiemo vreme trajanja u sekundama:

ndh

tD

ndh

tD

n

nT p

=

==

6060

60

- ako ovo vreme zamenimo u jednaini za efekat rezanja:

Strana 15 od 96

t

ndhDE

tD

ndhD

ndh

tDD

E

=

=

=

240

240604

2

22

18. Buka i vibracije motorne testere - buka i vibracije se javljaju kao faktori koji utiu na zdravlje radnika sekaa, i mogu izazvati i invaliditet Buka - buku proizvodi rad motora, a donekle i radni delovi - ona esto prelazi tolerantne granice - oteuje sluh i izaziva druge tekoe - pod bukom podrazumevamo neharmoninu meavinu srazmerno jakih zvukova raznih frekvencija (kada je ta meavina zvuka tiha, nazivamo je um) - zvuk je po svojoj prirodi oscilatorno kretanje koje se u vidu talasa kree kroz elastinu materijalnu sredinu - prema frekvenciji (f) razlikujemo:

- infrazvuk ispod 20Hz - zvuk 20 do 20000 Hz - ultrazvuk preko 20000 Hz

- osnovne fizike karakteristike zvuka su: perioda (T) najmanji period vremena posle koga dolazi do ponavljanja trenutnih vrednosti brzina zvuka (c) brzina prostiranja zvunih oscilacija u prostoru duina zvunog talasa () najmanje rastojanje po pravcu prostiranja talasa izmeu dve

take koje se nalaze u istom zvunom reimu u istom trenutku ( )fc /= zvuni pritisak (p) razlika izmeu trenutnih vrednosti neprestano promenljivog pritiska u

zvunom talasu i stalnog atmosferskog pritiska koji vlada u toj taki kada zvuka nema oscilatorno pomeranje (x) udaljenje materijalne take od ravnotenog poloaja pod

dejstvom zvunog talasa jaina (intenzitet) zvuka (J) - koliina zvune energije koja u jedinici vremena proe kroz

jedinicu povrine, upravno na pravac prostiranja talasa: 20

2

log10p

pJ = (p konkretan

pritisak; p0 pritisak na pragu ujnosti 0,002 bar) - ljudsko uvo uje zvuke od 16 do 20000 Hz - u zvunom nivou iznad 60 dB poveanje od 10 dB ljudsko uvo osea priblino kao duplo poveanje jaine - minimalna promena intenziteta zvuka koje uvo moe da primeti je oko 1 dB - glasnost zvuka zavisi od intenziteta, a donekle i od uestalosti - glasnost se izraava u fonima, i brojno je jednaka nivou jaine zvuka za uestalost od 1000 Hz - buka je sloeni zvuni proces sastoji se iz vie prostih zvukova - buka motora nastaje kao posledica rada klipova, njegova frekvencija je odreena brojem cilindara i brojem obrtaja radilice u minuti:

120

inf

=

- zvuk jaine preko 120 fona smatra se pragom bola - motorne testere snage 2-4 kW proizvode buku jaine 100 dB i vie

Strana 16 od 96

- pri normalnom optereenju buka je manja za 3-4 dB, nego pri punom gasu kada testera ne ree - po ISO maksimum buke za 8 sati rada je 85 dB - za krae izloenosti granica dozvoljene buke je via Vibracije - vibracije su oscilatorna kretanja tela koje se deavaju pod dejstvom jedne ili vie sila - mogu biti priguene ili slobodne - vanije osobine vibracija:

frekvencija 100 do 140 Hz kad ne ree, 35 do 95 kada ree amplituda ubrzanje 0.7 do 2,7g sila koja se prenosi na oveka 5 do 32 kN; preko 30 kN rad nije dozvoljen vreme izloenosti

- radnici se od vibracije motornih testera mogu zatititi na sledei nain: a) izbor motorne testere (jae i tee imaju jae vibracije) b) tehnika rada (korienje oslonog nazuba) c) organizacione mere

- najdrastiniji vid bolesti izazvane vibracijama je bolest beli prsti - povremeno prestajanje cirkulacije u prstima i aci - uopte je najtetnije dejstvo na krvotok

19. Pripremni radovi u sei i izradi (doznaka, procena drvne zapremine, prorauni potrebnog broja radnika i sredstava za rad i dr.)

- pripremni radovi obuhvataju sve poslove neophodne za poetak see, izrade i transport umskih sortimenata I doznaka obavezna je pre see - stabla koja treba posei obeleavaju se pri dnu, to nie i po mogunosti na jaoj ili, i u prsnoj visini - stablo se na mestu niske oznake malo zatee da bi se mogao otisnuti umski ig, i eventualno broj ako je obavezan - na prsnoj visini sa suprotne strane stablo se takoe zatee i udari se ig - na nagnutim terenima donja oznaka je na nizbrdnoj strani, a gornja na uzbrdnoj - na ravnim terenima donja oznaka je prema poetku see, a gornja na suprotnoj strani - prilikom doznake u doznanu knjiicu se upisuje: vrsta drveta, prenik u prsnoj visini, duina tehnikog dela drveta i procenjeni prenik na sredini duine, po potrebi ukupna visina drveta; u rubrici napomene se upisuje napomena o zdravstvenom stanju, postojanju preloma, ravi, natrulosti, granatost... - obeleavanje stabala se vri po radnikim parcelama, zbog brigadnog naina rada i obrauna zarada pri obaranju stabala - za 8 sati inenjer i dva radnika mogu da doznae 400 do 800 stabala II procena drvne mase moe se vriti u umi prilikom doznake - potrebno je ustanoviti elemente za raunanje zapremine sortimenata: trupaca i oble grae, po kvalitetnim klasama - ocenjuje se duina sortimenta i prenik na sredini, a ovaj prenik se moe dobiti i iz pada prenika iz tablica - procena drvne mase se moe kombinovati i sa metodom deliminog premera III ustanovljavanje potrebnog broja radnika, maina i koliine goriva i maziva

Strana 17 od 96

- broj radnika i maina zavisi od obima radova, raspoloivih radnih dana, i uinaka po radniku tj. maini - broj radnika:

dsn

n

ssr RN

M

N

M

N

Mn

1...

2

2

1

1

++=

M koliine pojedinih sortimenata Ns odgovarajue norme po radniku na dan Rd broj radnih dana - broj maina traktora:

dn

nt RU

M

U

M

U

Mn

1...

2

2

1

1

++=

U uinak traktora po jedinici sortimenta na dan Broj maina treba uveati za oko 20% na ime rezerve, zbog potencijalnih zastoja, ako to ve nije obuhvaeno brojem radnih dana - koliina goriva/maziva dnnnmndmdm RhgnRhgnRhgnG ++= ...222121111 nm broj angaovanih maina jednog tipa g utroak goriva i maziva te maine na sat rada h broj efektivnih radnih sati na dan Rd broj radnih dana u obraunskom periodu IV izbor sistema see i organizacije rada - sistem see zavisi od naina see: ista, postepena, proredna, kombinovana..., a od naina see zavise i intenzitet see, tehnoloka i transportna ema i uinci - po izboru sistema see definie se metoda see (sortimentna / metoda celih stabala / metoda celih debala / metoda delova debala). - zatim se odreuje organizacija rada

sistem rada: grupni, brigadni ili sistem kompleksnih brigada organizaciona forma tehnoloka ema transportna ema

- ustanove se proseni uinci V izgradnja objekata radnikog naselja VI izgradnja umskih komunikacija VII obeleavanje objekata VIII podela ume na radnike parcele

20. Sea i obaranje stabala prelaz, izbor smera pada stabla, priprema i formiranje prizemnog dela

- pod seom podrazumevamo presecanje stabla neposredno iznad zemlje u cilju njegovog odvajanja od korena i obaranja iz uspravnog poloaja - sea i obaranje stabala podrazumevaju nekoliko sukcesivnih radnih operacija i tehnolokih faza izmeu njih koje se ne mogu izbei I Prelaz od stabla do stabla - grupa radnika (ili sam radnik) obori za dan vie stabala,

Strana 18 od 96

- stabla su meusobno manje ili vie udaljena pa je potrebno vreme za prelaz od stabla do stabla, a takoe je potrebno neto vremena i za pronalaenje sledeeg stabla - ovo vreme se uklapa u radno vreme kao neophodni gubitak - utroeno vreme varira od ulova i iznosi 0,5 do 10 min po stablu - gubitak ovog vremena po jedinici sortimenata (po m3) je vei ukoliko vie radnika radi u grupi, a takoe ako je stablo tanje (manje zapremine) - vreme prelaza se sastoji od:

- vreme uzimanja alata - vreme hodanja - vreme odlaganja alata ...

II izbor smera pada stabla - moe biti:

- opti isti za sva stabla (zavisi od terenskih uslova i smera transporta) - individualan (zavisi od poloaja stabla i mogunosti obaranja konkretnog stabla u optem

smeru - kod prebirne i oplodne see na nagnutom terenu opti smer je uzbrdo, priblino upravno na izohipse tako se stabla, zemljite i podmladak najmanje oteuju - od pravilnog izbora smera pada zavisi uinak u prvoj fazi transporta stabla se moraju obarati u pravcu proseke za privlaenje, prema vlakama ... i to pod odreenim uglom - prilikom doznake stabala esto se vri i obeleavanje smera pada III priprema radnog mesta - sastoji se u

- uklanjanju svih prepreka koje bi smetale pri radu - ienju stabla od zemlje, grube kore i mahovine u predelu prereza - raskrivanje iblja - sklanjanje snega - trajanje je vrlo raznoliko, zavisno od konkretnih uslova IV formiranje prizemnog dela stabla - pridanak se oblikuje tako da ima priblino kruan popreni presek - ovako formirana debla lake se privlae, prevoze, prerauju na pilanama... - sutina je odsei zadebljanja na donjem delu debla pridanku - moe se obaviti pre i posle see - kod dubeeg stabla za svako zadebljanje ide jedan vertikalan i jedn horizontalan rez - kod vertikalnog reza horizontalna otrica zuba lanca preseca vlakanca popreno a tu je otpor rezanju najvei (motorna testera je u sutini predviena za tangencionalni rez)

21. Podsecanje stabla i definitivan prerez - cilj podsecanja je da drvo oborimo na onu stranu na koju elimo - stablo se podseca sa one strane na koju drvo treba da padne - podseca se motornom testerom - prave se dva reza jedan horizontalni i jedan kos - stablo pada po pravcu koji je upravan na presek horizontalne i kose ravni podseka, zbog toga linija preseka horizontalne i kose strane podseka definie smer pada - optimalna dubina podseka je 1/3 do 1/4 prenika stabla na mestu prereza, a visina podseka je 0,6 do 0,8 dubine

Strana 19 od 96

obeleavanje elemenata podseka vri se posebnom napravom tzv. estarom, koji ima dodatak za nianjenje - kod razmeravanja kraci estara treba da se nalaze u ravni upravnoj na osu stabla - tada se take u kojoj kraci estara tangiraju stablo (M i M1) nalaze na jednakom udaljenju od vrha estara - vrni ugao estara je 2 - prava koja povezuje take M i M1 predstavlja dubinu podseka - dubina podseka zavisi od vrnog ugla estara (2 tj. ):

r

ar =sin

r poluprenik debla na mestu prereza a dubina prereza -ako je dubina podseka data u delovima prenika (obino 0,3 do 0,4D), tj: rcaDca == 2 :

)21arcsin(

212

sin

c

cr

rcr

=

=

=

-kada je raspon krajeva estara 1m, tada

cL

cL

cL

=

===

215.0

215.0

21sin5.0

sin

tj. za dubinu podseka od 0,25D, duina krakova je 1m, a vrni ugao 60o (=30o) Znaaj upravnosti podseka na smer pada stabla - zbog velike duine stabla, i kod malih odstupanja upravnosti dolazi do velikog pomera vrha stabla u odnosu na eljenu pravac; to se vidi odavde: sin= LX - poto je L i 25m i vie, za odstupanje od samo 6o javlja se pomer X= 2,2m - ugao odstupanja se moe odrediti preko irine podseka B (u cm) i odstupanja podseka od pravca z (u cm):

B

ztg

tgB

z

22

=

=

- a B se moe odrediti na sledei nain:

2

2222

222

2

444

222

aaDB

aaDDDB

aDDB

=

=

=

Definitivno prerezivanje - stablo se definitivno prerezuje sa suprotne strane podseka, a u nivou 2-5cm iznad horizontalne stranice podseka - ostavlja se samo jedan neprerezani deo koji je irine oko s=0,07D, koji je svuda iste irine, osim kada obaramo bono nagnuto stablo i tada je iri u suprotnom delu od teita stabla - neprerezani deo se lako lomi u smeru pada stabla, a u upavnom pravcu teko

Strana 20 od 96

- tehnika see stabla motornom testerom zavisi od uslova i dimenzija stabla: kod tankih stabala ravnim rezom, kod debljih lepezastim i kombinovanim

22. Obaranje stabla - obaranje stabla kao radna operacija obavlja se u onim sluajevima kada stablo nee da padne na stranu sa podsekom (tj u eljenom smeru) i ako postoji opasnost od ukljetavanja lanca - obaranje se vri pomou klina i malja, dizalice ili poluge - razlikuju se sluaj kada je drvo uspravno teite je tano iznad sredine podseka , i sluaj kada je stablo nagnuto suprotno od smera obaranja teite je na odstojanju Y od sredine podseka - kod uspravnog stabla do ukljetavanja lanca poinje da dolazi kada preemo sredinu preseka, tj kada preemo pravac po kom deluje sila teine stabla, jer tada ta sila deluje na vodilicu momentom sile:

)2

( saD

GM =

- kod nagnutog stabla do ukljetenja dolazi i ranije, jer se ranije pree preko pravca delovanja sile teine stabla, moment je usled veeg rastojanja vei, i do ukljetenja dolazi im taj moment nadvlada silu kojom nepreseeni ostatak dri

)2

( YsaD

GM +=

- da bi spreili ukljetavanje, a i pad stabla u nazad, delujemo na suprotnu stranu od podseka klinovima ili dizalicama - stablo nee pasti u nazad kada je sistem u ravnotei, tj. kada moment sile dizalice i moment sile teine stabla raunati u odnosu na poslednju taku preseka prema podseku budu u ravnotei:

)

2(

)(

saD

GM

saDQM

s

vv

=

=

- uslov ravnotee:

)()(2

22

)2

()(

saD

saDG

saD

saD

GQ

saD

GsaDQ

v

v

++

=

=

=

- ako je s=0,07D:

aD

aDGQv

=

93,043,0

- a ako je a+s=0.37D

2,063,013,0

= GD

DGQv

- za stablo nagnuto unazad za Y:

D

YDGQv 63,0

13,0 +=

23. Obrada stabla kresanje grana, guljenje kore i uspostavljanje umskog reda - pod kresanjem se podrazumeva odsecanje grana u nivou perifernog plata debla i drugih delova stabla - kresanje je jedna od najznaajnijih radnih operacija sa stanovita trajanja

Strana 21 od 96

- trajanje zavisi od stepena granatosti - stepen granatosti se izraava procentualnim ueem duine krune u ukupnoj duini stabla - tehnika kresanja zavisi od vrste drveta i debljine grana - liari grane su im deblje i nepravilno rasporeene; u osnovi grane su zadebljale; odsecanje se vri sa suprotne strane od one na koju je grana nagnuta, zbog ukljetavanja vodilice - etinari grane sitnije, pravilno rasporeene u prljene, kresanje se vri po tri naina: 1) kao kod liara (debele grane), 2) po metodu poluge (za tanja stabla), 3) po metodu razdelne linije - koranje je obavezno za trupce i oblu grau etinara u cilju zatite od potkornjaka - koranje je u toku zime vrlo teko i dugotrajno - obavlja se koraima (runim i mainskim) - trajanje koranja je priblino srazmerno povrini kore, a iz ovoga proizilazi da je po jedinici zapremine sortimenata dugotrajnije za tanja stabla:

[ ]32 /4 mmDV

Pp

s

==

- koranje je povoljno i zbog: - ostaje deo drveta koji se raspada u umi, - smanjuje se masa koja se transportuje, - manja je koliina otpada u industriji - u novije vreme kora se na centralnim stovaritima pomou mehanizovanih koraa - uspostavljanje umskog reda vri se radi spreavanja insekatskih kalamiteta, prvenstveno u etinarskim umama - sastoji se u sakupljanju grana, granica i ostalog drvenog otpada koji ostaje posle see i njihovom slaganju u gomile na senovitim mestima, i to tako da deblji materijal bude dublje - mogue je i rasturanje brzog suenja, a zatim paljenje - sakupljanje grana ima znaaj i za prvu fazu transporta, jer se oslobaaju pravci za privlaenje - obino jedan radnik vri kresanje grana, a drugi uspostavlja umski red

24. Razvrstavanje umskih sortimenata i kategorizacija drvne mase - razvrstavanje drvne mase definisano je standardom JUS - razvrstavanje se vri na razliite naine: - prema delu stabla sa kog potiu:

a) Deblovina drvna masa debla i raalja debljih od 7cm na tanjem kraju bez kore b) Granjevina drvna masa grana debljih od 7cm mereno sa korom c) sitna granjevina drvna masa grana tanjih od 7cm mereno sa korom d) panjevina drvna masa nadzemnog i podzemnog dela panja i dela jaih korena e) nekada se kora posebno rauna

- prema nainu upotrebe: a) drvo za ogrev b) drvo za hemijsko iskoriavanje

a. drvo za celulozu i drvenjau b. taninsko devo c. destilaciono drvo d. drvo za ekstrakciju smole

c) drvo za tehniko iskoriavanje a. cepano tehniko drvo

- tehnike cepanice - duge - vesla

b. tesano drvo - grede

Strana 22 od 96

- gredice - tesani elezniki pragovi

c. oblo tehniko drvo - trupci (rezonantni (R), furnirski (F), za ljutenje (L), za ibice (S), za rezanje

(K,I,II,III), za pragove (P) - obla graa (rudniko drvo, brodska graa, ipovi, jarboli, stubovi za vodove,

stubovi za skele, tunelsko drvo, obla kolarska graa - sitno tehniko drvo (stubovi za hmelj i vinograde, vinogradarsko kolje, kolje za

voke, tehnike oblice, tapovi i ruke, drvo za dumenove, obrui, dralja, prue i tapovi za pletarstvo

- ostalo tehniko drvo (rezonantno drvo, drvo za izradu drvene vune, drvo za izradu duge, etkarskih proizvoda, kolarsko drvo, umetci od drveta za koloseke i skretnice

25. Opte odredbe JUS-a o umskim sortimentima - punodrvnost (Pu) proseni pad prenika poev od prsne visine u % od prsnog prenika (D1,3) punodrvno je drvo liara za Pu

Strana 23 od 96

- obloj grai i trupcima, izuzev F i L, daje se po duini nadmera od 10cm za liare, a za etinare 1-2cm po metru duine, ali ne manje od 6 ni vie od 20cm - kod prostornog drveta duina sloaja se meri po sredini, a visina na vie mesta pa se uzima prosek - na visinu sloaja prostornog drveta dodaje se nadmera od 10% - na kosom terenu duina se moe meriti koso, a visina upravno na teren, ili se duina meri redukovano na horizont, a visina vertikalno - prostorni metar I i II klase ima 0,65-0,73m3

27. Odredbe JUS-a o liarskim trupcima - opte odredbe: duine trupaca su 2m i vie, rastui po 10cm obavezna je punodrvnost za sve klase izuzev za FII i za III klasu trupaca za rezanje kvrice do 5mm se dozvoljavaju neogranieno, a kvrice 6-10mm neogranieno osim u FI - ostale odredbe su date po klasama trupaca i za vrste drvea; izvod iz odredbi za bukvu:

Klasa trupaca Najmanji prenik Dozvoljene greke F

FI FII

L I II III

Prenik Ds [cm] 40/35 40 40 35/30 30/25 25/25 25 Koninost (% od D) 3 3 5 3 4 6 10

Zakrivljenost (% od L) 2 2 3 2 3 4 5 Male kvrge (po m') 1 1 2 Neogr Neogr Neogr neogr Srednje kvrge (po m') - - - 2 - Neogr Neogr

Kvrge prenika u % od Ds - - - - 15 po m' 25 po m' Slepice visine do 4cm - - - - 1 na 2m Neogr Neogr

Slepice visine preko 4cm 1 na m 1 na m Usukanost - - Mala Srednja Mala Srednja Velika

Lano srce (% od Ds) 20 - - 70 - - - Greke srca (% od Ds) 10 - - 10cm 20 25 50 Ovalnost (% od Ds) 20 20 Neogr - Neogr Neogr Neogr

Okruljivost 10 10 - - - - - lebovitost (% od Ds) 5 - - 3 5 10 10 Dvostruko srce (cm) - - 20 - - - -

eone raspukline (duina cm) 10 10 10 10 Ds Ds 2Ds Buotine od velikog crva - - - - 1 na 2m 1 na 1m 5 na 1m

Buotine od muica - - - - 3 na 1m 3 na 1m 5 na 1m Broj dozvoljenih greaka 4 4 6 5 6 6 6

28. Odredbe JUS-a o trupcima etinara

Klasa trupaca Najmanji prenik Dozvoljene greke F

L I II III

Prenik Ds [cm] 35 30 25 20 20 Duina (m) 2 2 4 (3) 4 (2,5) 3 (2) Jedrina Jedri Jedri Jedri -

Koninost (% od D) 3 2 4 6 Zakrivljenost (% od L) 2 - 3 3 Zdrave kvrice (po m') Neogran - Neogran Neogran Trule kvrice (po m') - - Neogran Neogran Male zdrave kvrge 1 po m 1 po m Neogran Neogran

Male trule i nesrasle kvrge - - 3 po m Neogran Srednje zdrave kvrge - - 1 po m Neogran

Strana 24 od 96

Srednje trule kvrge - - - 3 po m Velike zdrave kvrge - - - 1 po m

eone raspukline (u delovima od Ds) do Ds - 1/2d do Ds lebovitost - - 5% Ds dozvoljava Ovalnost - - 20% Ds Neogran Usukanost - Mala Mala Srednja

Greke srca u % od Ds - - 10 - Broj dozvoljenih greaka 3 - 5 neogran

29. Odredbe JUS-a o obloj gri - obla graa sortimenti koji su namenjeni za neposrednu upotrebu:

1) rudniko drvo Ds=12 do 25cm ; L= 1,5 do 7m od hrasta, cera, bagrema, bresta, jasena graba, bukve, i svih etinara; upotrebljava se za podgrade u rudnicima

2) brodska graa a) odupirai za brodove d=14-15cm; L=10m i vie izrauju se od jele i smre b) brodske motke Ds=7-10cm; L=8m i vie izrauju se od jele i smre c) kriva obla graa Ds=20cm; L=2m i vie; s=25cm od hrasta, bresta i duda

3) ipovi Ds=20cm; L=5m i vie od hrasta jele i smre, a od bora po dogovoru; slue za fundiranje zgrada, mostova...

4) jarboli Ds=20cm; d=15cm; L=10m i vie od jele, smre i bora 5) stubovi za vodove na 3cm od tanjeg kraja d=12cm; L 5,5-15m od hrasta, pitomog

kestena, bagrema, jele, smre, belog i crnog bora 6) stubovi za skele Ds=20-24cm, L=8m i vie od jele i smre 7) tunelsko drvo Ds=25-34cm; L=6-8m, a etvrtina isporuke moe biti 3-6m izrauje se

od etinara 8) obla kolarska graa Ds=15-25cm; L= 2m i vie (za brezu 4m i vie) od hrasta, jasena,

bresta, bagrema, breze i bukve

30. Odredbe JUS-a za sitno i ostalo tehniko drvo - sitno tehniko drvo sortimenti namenjeni za neposrednu upotrebu ili za preradu, ali manjih dimenzija:

1) stubovi za hmelj d=8cm; L=5-8m od liara 2) stubovi za vinograde Ds=7-10cm; L=1,5-3m po 10cm rastui od liara i etinara 3) vinogradsko kolje Ds=40mm; d=30mm; L=1,25 1,5 2,20 i 2,50m od liara i etinara 4) kolje za voe Ds=5-10cm; L=1,5-2,5m od liara i etinara 5) tehnike oblice Ds=12cm; L0.5-1.3m od liara 6) tapovi na 30cm od tanjeg kraja d=2-4cm; L=1,1-1,3m od pitomog kestena, hrasta,

jasena, drena, trenje, vinje, leske, bresta, klena, i sviba 7) ruke Ds=12-20mm; L=35-110cm 8) drvo za dumenove Ds=10-12cm; L=6-8m od jele i smre 9) obrui D=3-5cm; L=2m i vie od leske, graba, jasena, kestena i drena 10) dralje Ds=4-6cm; L=0,25-1,5m od drena, jasena, graba, bukve i sviba 11) prue i tapovi za pletarstvo D=2-20mm; L=0,5m i vie 12) bunarske motke D=12cm d=4cm; L=3m i vie od jele i smre

- ostalo tehniko drvo: 1) rezonantno drvo 2) drvo za izradu drvene vune 3) drvo za izradu duge i etkarskih proizvoda 4) kolarsko drvo

Strana 25 od 96

5) umetci od drveta za kolosek i skretnice

31. Odredbe JUS-a za prostorno drvo - s obzirom na vrste drveta, drvo za ogrev se deli na: - drvo tvrdih liara - drvo mekih liara - drvo etinara - prema stepenu vlanosti: - suvo seeno bar 6 meseci pre isporuke - sirovo seeno bar 4 meseca pre isporuke -prema obliku i dimenzijama komada: - cepanice 1m5cm; stranica cepanice 10-25cm - oblice 1m5cm; prenik 7-25cm - seenice 0,9 1,2m; 3-5cm - gule kvrgavi teko cepivi komadi ,5-1.2m, 25-40cm - panjevina komadi nastali cepanjem ili razbijanjem panjeva, 15-40cm - otpaci debljine 0,5-25cm; irina 2-25cm; duina 15-120cm - po kvalitetu, drvo za ogrev i suvu destilaciju se deli na:

- I klasa spadaju oblice i cepanice; do 10% natrulih i do 30% prozuklih, strelica luka do 15cm

- II klasa spadaju oblice, cepanice i gule; do 20% natrulih i do 50% prozuklih; kratice koje dopunjuju duinu do 10%

- seenice do 30% prozuklih i natrulih - panjevina - otpadak

32. umski drvni otpadak; gubici usled zaokruivanja dimenzija, nadmere, netanost obrasca srednjeg preseka i merenja preseka sa korom

- otpadak deo sirovine koji se u tehnolokom procesu ne moe iskoristiti - matematiki to je razlika izmeu koliine preraene sirovine i neto koliine dobijenih proizvoda; - ostatak se esto moe koristiti i za druge svrhe tada to nije otpadak - poto u umarstvu i ono to ostane u umi ima svoju svrhu, adekvatniji je termin ostatak - nekada je ostatak samo raunske prirode usled naina rauna, dodavanja nadmere i sl - prema delu stabla od kog nastaju: od debla, od grana, od kore, od panja - prema mestu gde nastaju: uma, stovarite... - prema dimenzijama - u umarstvu: razlika izmeu bruto i neto mase poseenih stabala - bruto zapremina zapremina krupnog drveta sa korom raunata po tablicama - neto zapremina zapremina sortimenata - razliku bruto i neto zapreminu ine: strugotina, iseak, okrajci, odresci, ovrak, delovi debljih grana koje nemaju duinu, kora oblovine, necepivi krai komadi, stope grana, odresci slepica, neobraunati deo usled zaokruivanja dimenzija, nadmere... Gubici usled zaokruivanja dimenzija - zaokruivanje prenika greka od zaokruivanja na ceo centimetar 0.5cm greka od zaokruivanja aritmetike sredine dva cela broja 0,25cm ukupno 0,75

Strana 26 od 96

greka raunanja zapremine po obrascu srednjeg preseka u tom sluaju je: ( )

10075.05.1

10075.0

2

2

1

2

22

1

+=

+

=

ss

s

ss

ddp

d

ddp

poto je 2275.0

sd zanemarljivo:

sdp

1501 =

zaokruivanje duine zaokruuje se na ceo decimetar (jela i smra trupci za rezanje na 25cm) greka je u proseku 5cm procenat greke:

10005.0

2 = lp

gubitak usled nadmere nadmera iznosi 10cm procenat greke:

1001.0

3 = lp

netanost obrasca srednjeg preseka: daje tane rezultate za paraboloid, a za ostale figure pravi greku: za prevreni konus kod koga je k (D/d)=1,2 i q=2 greka je +25% uee kore u neto zapremini:

( )2

22

4

2

s

ss

d

dkdp

+= , i ako se zanemari 100

42

2

sd

kkao zanemarljivo, 100

4

=

sk d

kp

u praksi se od prenika sa korom odbija 1,2,3,4... cm. ,a radi predostronosti se obino uzima malo vie. Ovim pravimo greku od k=0,5cm proseno, a gubitak na ovoj osnovi iznosi:

ss ddp

100100

25.045 =

=

Strana 27 od 96

II GRUPA

33. Krojenje opti principi - posle obrade stabla (kresanja i koranja) dolazi radna operacija krojenje stabla - krojenje odreivanje i obeleavanje mesta na kojima stablo treba prerezati, pri emu se odreuju kvalitet i dimenzije sortimenata - osnovni princip tenja da se postigne to vee kvalitativno iskorienje, tj. to vie skupljih (vrednijih) sortimenata - naroitu panju treba posvetiti krojenju debljeg kraja debla on nosi najvie zapremine, a po kvalitetu je najbolji i najvredniji - opti principi

1) od pravih delova izraivati due komade 2) od krivih izraivati krae sortimente 3) delove bez vorova odvajati od delova sa vorovima 4) punodrvne odvajati od miorepih 5) prave odvajati od krivih 6) kod kolenastih krivina prerezivati na kolenu 7) izraivati kombinovane sortimente po kvalitetu 8) prerezivati preko vora

- pri krojenju se prvo posmatra presek na debljem kraju ocenjuje se zdravstveno stanje, graa drveta... - zatim se uzdu stabla posmatra punodrvnost, zakrivljenost, granatost - prema odredbama JUS-a se odreuje da li neki deo debla odgovara nekoj klasi kvaliteta

34. Oblik oblovine i njegovo odreivanje - oblovina je deo debla jednakih karakteristika - ima oblik prevrenog konoida (konoidi su geometrijska tela nastala rotacijom neke krive oko x ose - zbog toga se opta jednaina za izvodnicu vretena stabla moe primeniti za oblovinu u celosti, a da se ne napravi velika greka - opta jednaina glasi: qXcy =2 - ova jednaina ima dva parametra i jednu nepoznatu (c, q, y) i reava se sistemom od tri jednaine, tj. interpolacijom krive kroz tri take - to znai da ako merimo prenik na debljem kraju (D), prenik na sredini (Ds) i prenik na tanjem kraju (d), uz odgovarajue duine, i njih uvedemo u jednainu, moemo dobiti parametre c i q:

q

qs

q

aLcd

aLcD

LcD

)(2

)2/(2

2

2

2

2

=

=

=

za rdRDRD ss 222 === : q

qs

aLcr

aLcR

LcR

)(

)2/(2

2

=

=

=

- poto je oblovina prevrena ne moemo odrediti direktno duinu L, pa je ovaj nain u praksi neostvariv - oblik oblovine odreujemo posredno, tj. odredimo koeficijente K i K1:

Strana 28 od 96

R

R

D

DK

r

R

d

DK

ss ==

==

1

- koeficijent K:

( )

)2

(

2

2

2

qn

aL

LK

aL

LK

aLc

Lc

r

R

n

q

q

q

=

=

=

=

- odavde je L:

( )

( )

1

1

=

=

=

=

=

n

n

nn

nn

nn

n

K

KaL

KaKL

KaLLK

KaLKL

KaLL

- Koeficijent K1:

q

n

nq

n

nnq

n

n

q

n

n

q

q

q

q

q

q

K

K

K

KK

Ka

Ka

K

Ka

aK

L

a

L

aL

L

aL

Lc

aLc

K

+=

+

=

=

=

=

=

=

=

21

212

2)1(

1

12

1

21222

21

21

n

n

n

K

KK

/1

1 21

+=

- iz ovakvog prikaza se vidi da postoji direktna zavisnost K, K1 i q (q se sadri u n), a ova zavisnost se moe prikazati grafiki - poto se K i K1 lako odreuju (merenjem tri prenika), koeficijent oblika (q) lako moemo oitati sa grafika

35. Tana zapremina prevrenih konoida - Huberova formula srednjeg preseka daje tane vrednosti samo za paraboloid (q=1), a za konus (q=2) daje manju zapreminu za 25% - za vreteno stabla vai:

Strana 29 od 96

=

=L

dxyV

dxydV

0

2

2

-za qxcy =2 i iz q

q

L

DcLc

D

==

42

22

:

)1(4

14

1

2

12

1

+

=

+

=

+

=

+

+

q

LDV

q

L

L

DV

q

xcV

q

q

q

- za prevreni konoid:

( ) ( )

( )( ))(

14

14)(

14

22

22

aLdLDq

V

q

aLd

q

LDV

p

p

+

=

+

+

=

- ako ovde stavimo dobijeno L: 1

=

n

n

K

KaL

( )

( )

+

+

= 222114

ddDK

K

q

aV

n

n

p

- ova formula je nepraktina, ali slui za izradu grafikona sa kojih lako odreujemo zapreminu na osnovu oblika oblovine, prenika na tanjem i debljem kraju i duine.

36. Izrada jednog sortimenta po principu maksimalnog kvalitativnog iskorienja - izrada jednog sortimenta znaajna je za izradu greda, dasaka, furnira, i uopte za preradu oblovine tehnikom rezanja - pitanje se svodi na iznalaenje optimalne duine sortimenta - maksimalno iskorienje se postie kada je zapremina cilindra upisanog u konoid (vreteno stabla) maksimalna - zapremina tog cilindra bila bi: xyV = 2 - iz opte jednaine konoida: qxLcy )(2 = zapremina bi bila: xxLcV q = )(

( ) xxLcV q = - pri ostalim nepromenjenim vrednostima, zapremina cilindra zavisi od njegove duine Ekstremnu vrednost moemo nai preko prvog izvoda gornje funkcije po x:

Strana 30 od 96

( )( ) ( )

( ) ( )

q

xLx

xLq

xLx

xLxLqx

xLqxxL

xLqxxLc

xLqcxxLc

xLqcxxLcxf

xxLcxf

q

q

qq

qq

qq

qq

qq

q

=

=

=

=

=

=

=

=

1

1

1

1

1

1

)()(

)()(

0)()(

0))()((

0

)(

)(

1

)1(

+=

=+

=+

=

q

Lx

Lqx

Lxqx

xLqx

za paraboloid (q=1), maksimalno iskorienje je kada je duina sortimenta L/2 za konus (q=2) maksimalno iskorienje je kada je duina sortimenta L/3 za najloid (q=3) maksimalno iskorienje je kada je duina sortimenta L/4 za dati obrazac za raunanje L preko K:

( ) ( )11 +

=qK

Kax

n

n

umesto duine, moe se raunati prenik na tanjem kraju:

qxLcd

)(2

21 =

qnL

Dc

q/2

4

2

=

=

n

nDd

/1

1 22

+

= - ovo pokazuje da je za odreivanje mesta preseka dovoljno znati prenik

na debljem kraju i karakteristiku oblika q

37. Podela oblovine na dva dela po principu maksimalnog kvalitativnog iskorienja, uz uslov da se iskoristi cela duina

- duina oblovine a - pitanje je kolika e biti duina kojeg sortimenta da bi bilo maksimalno iskorienje - iskorienje je maksimalno kada je zapremina oba upisana cilindra u zbiru maksimalna:

xyxarV += 22 )( - poto je qxLcy )(2 =

( ) xxLcxarV q += )(2 - maksimum moemo nai preko prvog izvoda

Strana 31 od 96

( ) ( ) ( )12 += qqx xLqxcxLcrf

- kada se rei, dobija se da x zavisi samo od K i od q

38. Prerezivanje pri izradi umskih sortimenata tehnika rada - prerezivanje je sledea radna operacija posle krojenja - povrina prereza treba da je ravna i upravna na uzdunu osu stabla - tehnika prerezivanja zavisi od dimenzija stabla i od toga kako stablo lei na zemlji - kada stablo celom duinom lei na zemlji lanac se ne ukljetava, a ne dolazi ni do raspucavanja; primenjuje se ravan rez (za tanje) ili lepezast rez (za deblje oblice) ili kombinovani - kada je stablo jednim krajem oslonjeno na tlo, a odseca se deo koji ne lei na zemlji postoji opasnost od rascepljivanja; stablo se prvo narezuje odozdo do otprilike 1/3, a zatim se rezanje zavrava odozgo - kada stablo lei na dva oslonca moe se desiti da se lanac ukljeti; on se moe osloboditi pomou klinova, ali to nije uvek mogue; ceo rez treba izvesti odozdo, li stablo narezati odozgo, pa rez zavriti odozdo; kod jako debelih stabala prvo se narezuje odozgo do oko 1/3, zatim se izvede ubodni rez na oko 1/2D, i propili nanie, a zavrava se prerezivanjem navie

39. Cepanje drveta; slaganje prostornog drveta - cepanje drveta kao radna operacija postoji kod izrade prostornog drveta, u izradi duica i krovne daice - predmet cepanja su trupii i oblice duine 1,0m - cepaju se komadi oblog drveta prenika iznad 12cm - efekat cepanja zavisi od pravca prodiranja klina u odnosu na pravac protezanja vlakanaca, i od poloaja prstenova prirasta; najvei efekat se postie kada se cepa po radijusu po pravcu protezanja vlakanaca - u cepanju ce razlikuju dve faze: do pojave primarnog rascepa i od pojave primarnog rascepa - do pojave primarnog rascepa klin savladava otpor sabijanja drvne mase i otpor prodiranju otrice - ukupan otpor prodiranju je sloen, sastoji se od otpora na seivu, otpora sabijanju drveta, i otpora rastavljanja po ravni cepanja - ravan cepanja se pojavljuje po pojavi primarnog rascepa - u momentu pojave primarnog procepa maksimalan je otpor prodiranju - do pojave primarnog procepa napadna taka se nalazi na 1/3 duine stranica klina koja je u drvetu - od pojave primarnog procepa napadna taka je na mestu oslanjanja drveta na klin - sila otpora prodiranju (Q) zavisi od vrste, vlanosti, dimenzija drveta, od grae drveta ... - sila Q je manja to je manji ugao klina, ali mali uglovi ne izazivaju pojavu primarnog rascepa, pa se u praksi ne primenjuju - posle pojave primarnog rascepa sila otpora je 8-10 puta manja nego pre - od pojave primarnog rascepa cepanje je posledica momenta sile - sila otpora prodiranju se moe razloiti na horizontalnu i vertikalnu komponentu - vertikalna komponenta:

2

sin1

=QF , a ukupno je ona dvostruka: 2

sin22 1

= QF

- maksimalna sila 2F1 zavisi i od duine i debljine drveta - kod runog cepanja trenje izmeu klina i drveta je poeljno (da bi klin ostao u drvetu), a kod hidraulinog je nepoeljno slaganje drveta - prostorno drvo se slae u sloajeve (sure, figure) - najmanja duina je 1m

Strana 32 od 96

- uobiajena visina je 1,1m u umi i 2,20 na stovaritima (10% je nadmera) - duina zavisi od koliine drveta - kod veih koliina prostornog drveta slae se sloaj za svako drvo ili za par najbliih - cilj slaganja drveta:

- prikupljanje drveta - ustanovljavanje koliine

- slaganje kao radna operacija ima sledee faze: - prinoenje drveta - izrada i pobijanje kolja i kosnika - slaganje u uem smislu - grubo slaganje nabacivanje u gomile radi prikupljanja - pri slaganju se nastoji da se drvo slae to gue

40. Iskorienje oblovine pri izradi greda maksimalne zapremine od oblovine krunog poprenog preseka; dimenzije greda

- koristi se cela duina oblovine - profil se ucrtava na tanjoj strani oblovine - greda je data dimenzijama x i y a njena povrina je yxP = - dijagonala upisanog pravougaonika je jednaka preniku stabla - odavde je:

22

222

ydx

yxd

=

+=

)(22 yfydyP == - povrina je maksimalna kada je prvi izvod po y jednak nuli, a drugi manji od 0

22

22

02

2)('

22

222

dyx

dy

yd

yydyf

==

=

=

=

- maksimalno iskorienje je kada je greda kvadratnog poprenog preseka stranice 22d

a =

- tada je procenat iskorienja:

1002

424

100

4

22

1002

2

2

2

=

=

= d

d

d

d

P

Pg

- procenat iskorienja ne zavisi od prenika stabla iznosi negde oko 63,7%

41. Iskorienje oblovine pri izradi greda maksimalnog otpornog momenta od oblovine krunog poprenog preseka; dimenzije greda

- Otporni moment :

Strana 33 od 96

6

2yxW

=

- preko dijagonale upisanog pravougaonika jedna stranica je: 222 xdy = - kad ovo ubacimo u jednainu za otporni moment:

)(3222

66)(

xfxxdxdx

W =

=

=

- maksimalni otporni moment dobijamo preko prvog izvoda funkcije:

323

33

03 22)(

=

=

==

dy

dx

xdf x

- odnos stranica 7:52:1: =yx - korienje preseka:

%8,591003

241003

24

100

4

323

33

100 2

2

2 =

=

=

= d

d

d

dd

P

Pg

42. Iskorienje oblovine eliptinog poprenog preseka pri izradi greda maksimalne zapremine (izraunavanje dimenzija grede)

- povrina grede pravougaonog profila: yxPg = 4 - opti oblik jednaine elipse: 222222 bayaxb =+

22

2

222

2

22222 )(

ybb

ax

b

yba

b

yabax

=

=

=

- odavde je:

)(2

24 xfybba

yP ==

- maksimum funkcije je kada je prvi izvod jednak nuli - tada je

22b

y = ; 22a

x =

- procenat iskorienja :

1002

10022

22

4100 =

=ba

ab

P

Pg

43. Iskorienje oblovine eliptinog poprenog preseka pri izradi greda maksimalnog otpornog momenta (izraunavanje dimenzija grede)

- maksimalni otporni moment:

Strana 34 od 96

( )

34

622 22 xyxy

W

=

=

- opti oblik jednaine elipse: 222222 bayaxb =+

2222

2

22222 )(

b

yba

b

yabax

=

=

- odavde je

( )

)(22

2

2

2

222

)(4

33

4

yfybya

Wb

b

ybay

W

==

=

- maksimum je kada je prvi izvod funkcije f(y) jednak nuli 03 22)( == ybf y

33b

y =

3

23=a

x

- odnos stranica 7:52:1: =yx - korienje preseka:

%8,591003

241003

24

100

4

323

33

100 2

2

2 =

=

=

= d

d

d

dd

P

Pg

44. Izraunavanje potrebnih dimenzija greda i oblovine u sirovom stanju ako su poznate dimenzije u prosuenom stanju

- prosueno stanje podrazumeva vlanost od oko 22% - neki sortimenti se izrauju od sirovog drveta (recimo pragovi), pa im treba dodati nadmeru prilikom izrade na ime utezanja - minimalni prenik oblovine u sirovom stanju moe se izvesti iz sledeeg odnosa

aDu

aD

aD pvv

=

410044

22

a duina trupca (uzima se da se nije promenila) u utezanje (zapreminsko) Dv prenik u vlanom stanju Dp prenik u prosuenom stanju

u

DpDv

=

10010

- utezanje u stvarnim uslovima poinje tek kada vlaga padne ispod take zasienosti ice - taka zasienosti ice zavisi od zapreminske mase apsolutno suvog drveta (t0) i od zapreminskog utezanja (V):

0tk V

=

- zapreminska masa apsolutno suvog drveta zavisi od vrste: bukva proseno 0,69; hrast 0,65

Strana 35 od 96

- zapreminsko utezanje od take zasienosti do apsolutno suvog stanja za bukvu je 17,6%, a za hrast 12,6% - kada iz ovih podataka dobijemo k, za bukvu k=36%, a za hrast 32,3% - odavde razlika izmeu zasienosti i prosuenosti za bukvu 14%, a za hrast 10,3% - za 1% vlanosti bukovina se utegne za 17,6/36=0.49% - za 1% vlanosti hrastovina se utegne za 12,6/32,3=0.39% - do prosenog suenja bukovina se utegne za ( ) %85,649,02236 = - do prosenog suenja hrastovina se utegne za ( ) %439,0223,32 = - potrebno je osim prenika oblovine znati i dimenzije grae u sirovom stanju da bi dobili eljene dimenzije u prosuenom stanju - za raun se koristi srednja vrednost izmeu radijalnog i tangencijalnog utezanja - od take zasienosti do prosuenog stanja za bukvu ono iznosi oko 3%, a za hrast oko 2% - do dimenzije u vlanom stanju se moe uopte doi po sledeoj formuli:

u

SS

Su

SS

pv

pvv

=

=

100

100100

Sv dimenzija u vlanom stanju Sp dimenzija u prosuenom stanju u utezanje (proseno radijalno-tangencijalno) za datu razliku u vlazi od take zasienosti do prosuenog stanja

45. elezniki pragovi: vrste drveta, vrste pragova, dimenzije, profili, trajnost, znaaj; izraunavanje zapremine pragova

- elezniki pragovi zajedno sa inama ine gornji stroj eleznikih pruga - slue da prenesu optereenja sa ina na tucaniku podlogu - ine su inskim ekserima spojene sa pragovima u jednu relativno vrstu konstrukciju - pragovi su izloeni velikim optereenjima pa moraju da imaju odreena svojstva:

- dovoljna vrstoa na pritisak - dovoljna tvrdoa - trajnost - mala cepljivost

- prema nameni se dele na: - obine - skretnike - za mostove

- obini se prave od: kitnjaka, lunjaka i sladuna, zatim cera, bukve i pitomog kestena, po sporazumu od crnog i belog bora i od aria - skretniki se ne izrauju od cera i pitomog kestena - trajnost zavisi od vrste drveta i od toga da li su impregnirani - prema vrsti koloseka eleznice se dele na

- normalan kolosek - 1435mm - uzak kolosek 1000, 760, 600mm

- pragovi za normalan kolosek su duine 260cm i 250cm - prema obliku poprenog profila postoji etiri vrste pragova: pravougaonog profila (n=26cm; h=16cm sa dva zarubljena oka (n=26cm; h=16cm; h1=9cm;

Strana 36 od 96

sa jednim zarubljenim okom(n=26cm; h=16; h1=9cm sa jednom zaobljenom stranom(n=26cm; h=16; -dimenzije pragova su date JUS-om za prosueno stanje - pragovi se izrauju od trupaca za pragove, minimalnog prenika 25cm na sredini - prenik na tanjem kraju trupca zavisi od veliine praga i broja pragova koji se izrauju iz jednog trupca, kao i od oblika oblovine - duina trupaca za pragove jednaka je duini pragova raunanje zapremine pragova -zavisno od izgleda profila - u optem obliku povrina poprenog preseka puta duina - povrina tipa I: hnP =

- povrina tipa II: )(2 11

hhnq

hnP +

+=

- povrina tipa III ista kao i za tip II

- povrina tipa IV: hqn

P +

=2

46. Izrada praga samca profila II od oblovine krunog poprenog preseka. Minimalni prenik oblovine na tanjem kraju, procenat iskorienja

- da bi mogli ucrtati profil praga samca na tanjem kraju trupca, potrebno je da on tu ima neki minimalan poluprenik - minimalan prenik moemo dobiti na sledei nain:

( )

222

222

22

22

xnd

xhqd

+

=

+

=

- reavanjem ovih jednaina dobijamo:

h

nhqx

84 222 +

=

22222

84

42

+

+=h

nhqnd

iskorienje pragovske oblovine se rauna po obrascu:

100=o

p

V

Vp

47. Izrada praga dvojca i praga etverca profila II od oblovine krunog poprenog preseka; procenat iskorienja i minimalni prenik na tanjem kraju oblovine

- kada se dva praga ucrtavaju u kruni presek, oni su jedan drugom okrenuti donjim, duim stranama, a izmeu njih postoji prostor od nekoliko milimetara predvien za prorez - krug opisan oko dva preseka praga moe biti definisan prenikom d1 koji dolazi do leve (desne) take na gornjoj stranici praga, ili prenikom d2 koji dolazi do gornje take na vertikalnoj stranici praga. - moraju se raunati oba, a uzima se onaj koji je vei:

Strana 37 od 96

22

1

22

2221

222

222

+

+=

+

+=

nch

d

qch

d

- kada se iz jednog trupca prave etiri praga, onda su oni tipa III - naslanjaju se jedan na drugi jednom bonom stranom i donjom stranom - i ovde se moraju raunati dva prenika, a uzima se vei

2

1

222

2221

222

222

++

+=

++

+=

ch

cn

d

ch

cq

d

procenat iskorienja se rauna po formuli:

1002

=

o

p

V

Vp tj.

o

p

V

Vp

4=

- zapremina praga se rauna kao povrina osnove puta duina - povrina osnove pragova tipa II i III je:

)(2 11

hhnq

hnP +

+=

48. Izrada tri praga od jednog trupca krunog poprenog preseka - dispozicija: dva su donjim stranama okrenuta jedan prema drugom (tip III, a trei je dnom okrenut ka bonim stranama prethodna dva (tip II) - mogu se postaviti dve jednaine:

( )222

221

2

22

)()(2

cxhqd

xnchd

+++

=

++=

- reenjem po x se dobija:

)(2

22

221

2

hn

hq

hn

x+

+=

49. Izrada praga samca profila II od oblovine eliptinog poprenog preseka, procenat iskorienja, izraunavanje min d1 i d2

- u optu jednainu izohipse ubacimo koordinate dve karakteristine take, i tako dobijemo sistem od dve jednaine - njihovim reavanjem dobijemo minimalne poluprenike: 222222 bayaxb =+

- jedna taka M definisana je sa 2q

x = i 21hhy =

- druga taka M1 definisana je sa 21n

x = i 21

1h

y = (centar se po vertikali nalazi na h1/2)

- ove take ubacimo u jednainu elipse:

Strana 38 od 96

222

122

2

22ba

hha

qb =

+

222

122

2

22ba

ha

nb =

+

- reenjem ovih jednaina dobijamo a i b minimalno (to su poluprenici) - procenat iskorienja

50. Cepano tehniko drvo duica - za cepanje se koriste kvalitetni meutrupii prave ice i dobre cepljivosti - u cepano tehniko drvo spadaju duice (duge) za izradu buradi - najpoznatije su francuska, nemaka, bukova i amova duica Francuska duica - izrauje se od hrastovine, i to samo od srike - upotrebljava se za izradu vinskih buradi - pre cepanja dispozicija duica se ucrtava na tanjem elu trupia - od jednog trupca se moe dobiti 1, 2, 3 reda duica, zavisno od poluprenika preseka trupia - cepanje se vri po radijusu - dodaje se nadmera od 6% na ime utezanja po debljini i irini - iskorienje drveta zavisi od prenika trupia i od irine duica - irina duica zavisi od prenika trupia i od broja redova duica - maksimalno iskorienje se postie pri maksimalnoj povrini ela duica - ukupna povrina ela duica= ncsP = s irina duice c- debljina duice n broj duica u prstenu - zbir svih debljina duica je = rcn 2 r rastojanje od centra preseka do poetka duice - irina duice je: rRs = - odavde je povrina: ( ) )(2 rfrrRP == - povrina je maksimalna kada je prvi izvod ove funkcije jednak nuli

2

042)(R

r

rRrf

=

==

- znai, maksimalno iskorienje povrine poprenog preseka je kada je r=R/2, tj. s=R-R/2 s=R/2 - iskorienje poprenog preseka u tom sluaju je:

%5010021

10022

2100 22 ==

=

=

R

RR

R

ncsp

- ako se izrauje dva reda duica, njihova irina je tada R/3 Nemaka duica

Strana 39 od 96

- izrauje se od srike hrastovine - upotrebljava se za izradu pivske buradi - duice su srazmerno deblje, ue i grublje od francuskih - posle cepanja i tesanja na konane dimenzije, duice se slau u tzv. tavane; tavan ima oblik kvadrata - od duica se izrauje plat, a dno od danarica - za jedno bure su potrebna tri tavana duica i dva tavana danarica - debljina duica je odreena prenikom srike na tanjem kraju trupca - odreuje se na osnovu odnosa

24

124

=

=

dc

c

d

51. Proizvodnja drvenog uglja nemaka metoda (uspravne enice) - drveni ugalj (umur) se dobija pougljavanjem (ugljenisanjem) ili suvom destilacijom drveta - kod ugljenisanja drveni ugalj je jedini proizvod, a kod suve destilacije je jedan od sporednih - ugljenisanje je fiziko-hemijski proces koji se odvija uz ogranieno prisustvo kiseonika, a toplota se dobija deliminim sagorevanjem drveta - kod suve destilacije potpuno je odsustvo kiseonika, a toplota se dovodi spolja - pri ovim procesima drvetu se menjaju fizike osobine, ali i hemijski sastav u nekoj meri - drveni ugalj se moe koristiti u redukciji gvozdene rude, farmaciji, domainstvu... - kao sirovina za dobijanje drvenog uglja mogu posluiti otpaci, iji izvoz iz ume ne bi bio rentabilan - pougljavanje se moe vriti na zemlji (uspravne i leee enice) , u jamama u zemlji ili u gvozdenim retortama nemaka metoda (uspravne enice) - prilikom pougljavanja treba obaviti sledee vanije poslove:

1. skupljanje i izrada drveta svodi se na sakupljanje drvenih ostataka, ili se vri i izrada ako je potrebna

2. privlaenje drveta od mesta sakupljanja do mesta gde e biti enica 3. graenje upine upina je prostor na kom se slae enica; krunog je oblika, neto veeg

prenika od budueg prenika enice; postupak izrade: a. oisti se prostor od kamenja i panjeva b. obelei se krug potrebnog prenika (10-12m) c. naspe se zemlja 30-60cm i nabije, ali ne previe, tako da upina od centra ka periferiji

ima blag pad: 4-6% 4. slaganje enice

a. prvo se podie odak etiri koca (5-7cm) se pobiju na rastojanju 30-40cm u sredini upine

b. postavi se uprija radijalno po zemlji postavljene oblice, i to tako da deblje idu prema periferiji, da bi kompenzovale nagib upine; slue da odmaknu sloeno drvo od zemlje

c. oko odaka slaemo sitnije i suvlje drvo u preniku od 1m (ognjite), a ka periferiji deblje i vlanije; slaganje se vri paralelno sa polaganjem uprije

d. u podnoju enice se ostavi kanal za paljenje, a u odak se nabije suvo sitno granje 5. pokrivanje enice

Strana 40 od 96

a. prvo se pokrije sitnim granjem slui da omogui cirkulaciju vazduha b. preko granja se stavlja paprat i mahovina toplotni izolator c. sve se to pokriva upom sloj debljine 20-30cm, zavisno od visine (nie deblji),

sastavljen od meavine zemlje, pepela i ugljene praine onemoguava prodor spoljnjeg vazduha; nanosi se nakvaen i sabija se

d. pre paljenja se pri dnu enice u upi prave otvori (ravunke - zranice) 6. paljenje enice obavlja se ubacivanjem ara u odak ili kroz kanal za paljenje, traje 6-8

asova, a ugljenisanje poinje kada temperatura dostigne 240-280oC 7. voenje procesa ugljenisanja sastoji se u kontroli dovoenja vazduha, posle paljenja, osim

zranica mestimino se bue i drugi otvori oduke (na poetku i u zoni ugljenisanja) i promake (prema potrebi radi regulacije cirkulisanja vazduha); u toku ugljenisanja otvori se otvaraju i zatvaraju, enica se popunjava na mestima gde se ulee ...; proces traje 2-25 dana

8. vaenje i deponovanje drvenog uglja najpre se ostavi da se enica ohladi, a zatim se ugalj skida u slojevima ili vadi ispod pokrova

- od 1m3 drveta dobije se 170-180kg uglja - zapremina enice se rauna po obrascu za potpuni paraboloid:

8

2 hDV

=

- Visina enice je oko 0,4 prenika

52. Pougljavanje u metalnim, zidanim i enicama u zemlji - drveni ugalj (umur) se dobija pougljavanjem (ugljenisanjem) ili suvom destilacijom drveta - kod ugljenisanja drveni ugalj je jedini proizvod, a kod suve destilacije je jedan od sporednih - ugljenisanje je fiziko-hemijski proces koji se odvija uz ogranieno prisustvo kiseonika, a toplota se dobija deliminim sagorevanjem drveta - kod suve destilacije potpuno je odsustvo kiseonika, a toplota se dovodi spolja - pri ovim procesima drvetu se menjaju fizike osobine, ali i hemijski sastav u nekoj meri - drveni ugalj se moe koristiti u redukciji gvozdene rude, farmaciji, domainstvu... - kao sirovina za dobijanje drvenog uglja mogu posluiti otpaci, iji izvoz iz ume ne bi bio rentabilan - pougljavanje se moe vriti na zemlji (uspravne i leee enice) , u jamama u zemlji ili u gvozdenim retortama enice u zemlji - zapremine su 3,5/7m3 - oblika su prevrnute zaobljene piramide - dve-tri oblice su postavljene po dnu, a u njihovom produetku oblice se stavljaju i na eone kosine ove oblice odmii sloeno drvo od zemlje - pri slaganju se vodi rauna da drvo ne dodirne ni bone kosine (10-15cm) - sa liem paprati i slamom sloeno drvo se prekrije, a sa istim materijalom se popune praznine - enica se pokrije slojem zemlje koja je pomeana sa peskom i ugljenom prainom (oko 15cm) - ostavljaju se dva otvora na suprotnim krajevima jedan za paljenje drugi za odvod gasova - po paljenju loite se zatvori - ugljenisanje je gotovo kada plamen izbije na drugi otvor tada se i taj otvor zatvori - ugljenisanje traje 5-6 dana, i dobija se 200kg uglja od 1m3 drveta Metalne prenosne enice - ima ih vie tipova - obino su cilindrine

Strana 41 od 96

- sastoje se iz segmenata prstenova (5) i poklopca - prenika su 2m, a visine 1,8m - lim je debljine 3mm, sa podunim rebrima radi ojaanja - prstenovi naleu jedan da drugi, a od gore dolazi poklopac - drugi nastavak od dole ima vrata za loenje (30x30cm) - na ostalim segmentima se nalazi po 3 perforirana otvora - na poklopcu je dimnjak visine 30cm i promera 30cm Zidane enice - stacionarne malog i srednjeg kapaciteta - obino su oblika nisko valjka, sa svodom u vidu zarubljenog paraboloida - valjkasti deo je visine oko 1m, ukupna visina je oko 2,5m, a unutranji prenik 3m - debljina zida je jednaka duini cigle - pri dnu imaju vrata 50x50cm - na zavretku valjkastog dela su opasane elinim uetom 14mm - enice imaju i ozidani odak - puni se na otvor sa strane i odozgo; staje 7-8m3 drveta - paljenje se vri odozgo, uz prethodno polivanje benzinom - posle sleganja enica se hrani sa 1,5-3m3 drveta - ugljenisanje traje 7-9 dana - proces vodi jedan radnik - hladi se 2-3 dana - dobija se oko 160kg po 1m3 drveta

53. Krenje panjeva - mogu se kriti stabla i panjevi - panjevi se kre zbog

- mehanike obrade zemljita - krenje kao mera obnove (kod bagrema) - prevoenja zemljita u poljoprivredno - izgradnje (puteva, zgrada...) - korienja drveta panjevine

- na 100m3 nadzemnog drveta dolazi oko 25m3 panjevine - da li e se koristiti drvo panjevine najvie zavisi od ekonomskih i ekolokih aspekata - moe se obavljati:

1. runo raznim oruima i na razne naine; najprostije opkopavanje, opsecanje ila i vaenje polugama; oruima krila i poluge

2. animalima animal okree dobo na koji se namotava ue, za koje je vezan panj 3. mehanizovano pomou traktora (guranjem prednjom daskom, riperovnjem, eljanjem,

vuenjem uetom), vitla i specijalizovanih naprava (opsecanjem ili drobljenjem); 4. eksplozivom uglavnom kod izgradnje umskih puteva; eksploziv se pale kordom i

kapislom; koliina eksploziva: dkK = (12-34g/cm); sastoji se od sledeih radnih operacija: priprema patrona, buenje rupa, ubacivanje patrona, nabijanje zemlje, paljenje, raskrivanje

54. Metode see i izrade uopte o metodama i uslovljenosti i meuzavisnosti metoda gajenja i metoda see i izrade

- iskoriavanje je u isto vreme: - cilj koristimo proizvedenu drvnu masu - sredstvo obnavljamo ili negujemo umu (uzgojni zahvati)

- sea stabala i izrada sortimenata su jedna od glavnih stavki iskoriavanja uma

Strana 42 od 96

I - iskoriavanje uma je u stvari sea kojom se ili stvaraju uslovi za obnovu ili se zavrava neka od faza razvoja mlade sastojine - imajui vidu prethodno, metode see i izrade zavise od naina obnove tj. faze nege ume nisu iste metode stee kod proreda u mladim sastojinama od metoda kod prebiranja, ili metoda kod iste see (ova injenica je spoj sa metodama gajenja) II - umski sortimenti se mogu izraivati u umi ili se izrada sortimenata u razliitom stepenu odvija na stovaritima centralnim ili umskim - posledica ovoga je da metode see i izrade zavise i od mesta i stepena izrade umskih sortimenata III - u iskoriavanju je prisutan razliit stepen mehanizovanosti procesa metode see i izrade zavise i od njega (drugaije se odvija eksploatacija uma testerama ,a drugaije harvesterima) IV - predmet rada u iskoriavanju uma je sastojina deo ume dovoljno homogen, ali toliko razliit od ostatka da zahteva poseban uzgojni postupak ( time i tehnoloki). izbor metoda see i izrade zavisi od sastojinskih prilika:

- terenske prilike - sklop - obrast - dimenzije i kvalitet stabala...

V nain obnove utie na izbor metoda see od njega zavisi intenzitet see, dinamika see, i potreba uvanja preostalih stabala See - postoje see obnove, sanitarne see i prorede - see obnove:

- ista - postepena - prebirna

- sva tri oblika imaju tri karakteristine varijante - na velikoj povrine - na pruge - na krugove

- najjednostavnije je, sa tehnolokog aspekta, iskoriavanje istom seom na velikim povrinama (veliki intenzitet, mogunost mehanizacije, nema zaostalih stabala) i ostale iste see, zatim ide postepena sea sa svojim varijantama, a najzahtevnija je prebirna sea (ematske kombinovane selektivne) (jo su nepovoljnije prorede) - glavni zahtevi u vezi sa tehnologijom iskoriavanja uma su sledei: pri privlaenju ne prelaziti kroz obnovljene delove - obarati stabla u smeru privlaenja - da se to lake formira optimalni tovar po broju i po zapremini - da je mogue privlaenje po sistemu sabirnog ueta - da je intenzitet see to vei prema mestu izrade umskih sortimenata metode see i izrade delimo:

1) klasina (sortimentna) metoda u umi kod panja 1. prostorno drvo

- duine 1m (sa potpunim slaganjem i sa grubim slaganjem) - duine 2m (sa potpunim slaganjem i sa grubim slaganjem)

2. tehniko oblo drvo 2) metod debala na stov