Islamska Sustina Albanskog Secesionizma

7/27/2019 Islamska Sustina Albanskog Secesionizma

http://slidepdf.com/reader/full/islamska-sustina-albanskog-secesionizma 1/22

231

УДК 323.173(=18):28+930.85(=163.41)](497.115)

Прегледни рад

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС

NATIONAL INTEREST

Година X, vol. 17

Број 2/2013.

стр. 231-252

231

* Уредник часописа Политкологи ја

Ми ро љуб Јевтић*

ИСЛАМСКА СУШТИНА

АЛБАНСКОГ СЕЦЕСИОНИЗМА ИКУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБА

Сажетак

Албански сецесиони зам ко ји угрожава српску културнубаштину на КиМ је по сво јој идео лошкој суштини исламски. Како ислам дог матски захтева не равноправност не мусли- мана, по дефиници ји се српско културно благо на ла зи на уда- ру. Та чињеница да иза албанског сецесиони зма лежи ислам је код нас потпуно зане ма рена. Проблем се представља каоде ловање секу ларног и анти ре лигио зног албанског национа- ли зма, што је нетачно. Због свега тога не схвата се каквасудбина чека српску баштину на КиМ. Нигде у исламскомокружењу не мусли манске енклаве нису успе ле да опстану ипо лако неста ју. Албански проблем ко ји је од увек био ислам-ски сада се све више радика ли зу је и претва ра и у антиалбан-ски, у ме ри у ко јој се албанско питање представља као се-ку ларно. Са мим тим јасно је каква судбина може да задеси

српско културно благо и за једницу. Кључне речи: Српско културно благо, албански сецесиони-

зам, исламска суштина, претња, по литико ло-ги ја ре лиги је



Ми ро љуб Јевтић ИСЛАМСКА СУ ШТИ НА АЛ БАНСКОГ ...

232

Сваки политички проблем, исто као и свака болест,могу се решити или излечити само ако је правилно од ређен

узрок болести, односно ди јагноза. Како је албански сецесио-низам на КиМ главни узрок угрожавања српске културне ба-штине на том просто ру, јасно је да се она може заштити, самоако се сецесионистички процес спречи. Да би се тај покретспречио потребно је разумети његове узроке, јер тек када сесхвате узроци проблема могу се применити успешне ме ре за решавање проблема. Исто као што се у медицини прво мо- ра од редити тачна ди јагноза да би се после преписали правилекови.

Са те тачке гледишта види се да целокупна српска на-ука, публицистика и политика, ско ро без изузетка, о албан-ском сецесионизму гово ре следеће. Гово ре да се тамо ради оиз разито секуларном и анти религиозном националистичкомпокрету ко ји тежи да уједни све Албанце у једну државу. Ре-зултат такве политике би се по логици ства ри завршио награницама такозване Велике Албани је и самим тим би пре-стао албански сецесионистички покрет и непри јатељске ак-тивности ко је он спроводи. Географска граница такве ВеликеАлбани је се завршава негде између Ниша и Прокупља на се-

ве ру и негде источно од Лесковца, ко ји поста је део те државе.Или у још оптимистички јем виђењу албанског националногпокрета то се ипак завршава негде између Ниша и Алексин-ца, а даље на север не иде.1 То значи да би остатак Срби јепосле тога био остављен на ми ру.

Истовремено то би значило, да ако је у питању национа-листички из разито анти религиозни покрет, како нам гово ренаши стручњаци за албанско питање, да би тај покрет треба-ло да буде против уништавања српских цркава и манасти рана КиМ. Зато што су они из разити приме ри средњевековне

црквене уметности, а како у држави Албани ји живи и 20%прaвославних Албанца, онда би те цркве као споменици пра-вославне култу ре могли да буду узети као албански, исто каошто се џами је ко је су градиле Османли је узима ју као при-мерци ал банске исламске уметности.

1 http://search.yahoo.com/search;_ylt=Avaay9k5k.TxXvv.wVafEdubvZx4?fr=yfp-t-900-s&toggle=1&cop=mss&ei=UTF-8&p=great%20al bania%20map (Доступно1.8.2013)



НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 2/2013, год. X vol. 17 стр. 231-252

233

Међутим, сваки минут видимо да ни је тако. Мада Ал-банци, када гово ре о Дечанима, Грачаници,2 итд. истичу како

су то биле цркве ко је су њихови преци градили, а Срби самопреу редили, сваког дана напада ју и уништава ју те објекте нако је се позива ју као сво је. У исто време никада нису напалинити уништили ни једну џами ју. Нису то урадили ни у вре-ме најдебљег формалног атеизма у СФРЈ, када су се све њи-хове парти је називале марксистичко- лењинистичким. Кадасу се представљали као продужена рука комунистичке пар-ти је Албани је ко ја је прогонила религи ју. Напротив, сво товреме представља ју се као комунисти ко ји осуђу ју религи је,живели су као муслимани. Хранили се као муслимани, об ре-зивали се и сахрањивали по верским об редима. О томе нам је инте ресантан запис оставио Западњак Хартмут Алберт,ко ји је посетивши Космет за време посто јања комунистичкеАлбани је, као симпатизер тога политичког про јекта описаокако његов домаћин, ко ји се представљао као следбеник Ен-ве ра Хоџе у сво јој кући живи по исламским обича јима. Каозакључак зашто је то тако он каже да је то резултат љубави заАлбани ју, али да ислам уређу је унутрашње односе, без обзи- ра на причу о атеизму.3

Дакле прича може да буде управо супротна. Јер ако јетачно ово што каже Хартмут Алберт, ако се ради о исламуонда то сасвим мења ствар. Јер ако је у питању исламски про-блем то онда значи да нема иде је Велике Албани је. Односнода је Велика Албани ја само етапа у оства ривању исламскихциљева. А исламски циљеви су планетарни. За њих је свакапо јединачна држава неважна. А самим тим и Велика Алба-ни ја, ко ја је само етапа ка осва јању света. У нашем случа- ју, то значи да давањем Ниша Албанцима ништа не би смоспречили. Јер ће они одатле кренути на Београд, да би са

осталим муслиманима допрли до Беча, Берлина, Лондона,Вашингтона...

Просто је неве роватно како у условима оволике при-че о планетарном исламском политичком про јекту ником, коима озбиљне позици је у власти Срби је и ско ро ни једном на-

2 http://www.pressonline.rs/info/drustvo/267102/al banska-istori ja-visoke-decane- podiglo-al bansko-pleme-.html (Доступно 1.8.2013)

3 Studies on Ko sova, ed Arshi Pi pa et Sami Re pishti, Boulder east Euro pean mono-graphs, Colum bia University Press, New York, 1984.




234

учнику, ни је пало на памет да бaрем размотре ову могућности да ту потраже одговор каква је будућност културне башти-

не Срба на КиМ, али и свугде другде. Али исто тако, каква јебудућност Срба уопште. Него сви упорно понавља ју причу осекуларној и из разито анти религиозној Великој Албани ји.

Аутор ових редова, је на жалост једини изузетак ко ји јеод почетка сво је научне ка ри је ре покушавао да покаже да јеприча ко ју је изнео Хартмут Алберт тачна и у томе мисли-мо да смо урадили сасвим довољно за једног човека. Што јепосебно важно имали смо заиста велики простор да те иде јеизложимо и да позовемо јавност да их узме у разматрање.4

Али упркос томе резултати су, данас после 27 година напо раништавни. Мислимо да је веома важно да об јаснимо отку-да је потекло такво наше опредељење. Аутор ових редова јеод растао у Прокупљу, граду близу КиМ. У време нашег де-тињства сви смо се гре јали на дрва. С јесени, када би се дрвакупила, градом су шпартали неки чудни људи ко је до таданисмо сретали. Ми смо до тада знали конфекцијски обученеграђане и сељаке у сукненим или пртеним оделима са шај-качама ко ји су послом силазили у град. Ови сезонци ко ји суникли ни откуда били су нешто сасвим супротно. На главама

су носили беле округле капе и око њих уви јене чалме. А на раменима су носили справе за сечење дрва и улазили у дво- ришта нудећи сво је услуге. Ми дечаци, ко ји још нисмо ишлиу школу, нисмо могли да одолимо да не питамо сво ју ста ри ју

4 На пример први велики јавни наступ имали смо у некада веома читаној реви ји„Дуга’’, ко ја се штампала у више од 100.000 приме рака и читала ши ром Југо-слави је. Аутор ових редова је ушао у јав ност преко Дуге сво јим првим јавнимнаступом у томе листу у форми Интервјуа 3.5.1986. На, за тадашња схватањао атеизму Албанаца, скандалозно питање: „има ли ислам утицај на албанскисецесионизам’’ одгово рили смо отприлике да кад се из албанског сецесиони-зма извуче ислам да ће остати ко рице, као када се из уџбеника физике извучематематика. Затим смо об јавили велико истраживање рађено за Министарствонауке. Наслов истраживања је био „Ислам у идеологи ји албанског национали-зма’’. Tо истраживање је ишло 16 дана у Политици као фељтон од 30.12.1988.до 14.1.1989. Политика је тада имала ти раж од више стотина хиљада приме-

рака. Дакле тај фељтон рађен најозбиљни јом научном методологи јом видео јесвако. И он је по ручио да је цела слика о албанском сепа ратизму погрешана,

јер искључу је ислам. О томе се фељтону веома позитивно из разио блаженопо-чивши патри јарх Герман у „Новостима’’, ко је је опет читала читава Југослави-

ја. И ништа ни је вредело. Слика се ни до данас ни за јоту ни је променила. Затошто су сви остали аналитича ри и даље тврдили а и сада 2013. тврде да се радио покрету ко ји је из разито секула ран.




235

браћу и сестре ко ји су ти, од наших комши ја и сељака тако различити људи. Одговор је био: „То су Шипта ри’’. Следеће

питање било је: „Ко су то Шипта ри?’’. Одговор ста ри је браћесе сводио на: Шиптар купу је жену, не пи је раки ју и не једесвињетину. И на томе се завршило. Нико ни је спомињао даони гово ре други језик, да су друга наци ја итд. И време јепрошло а таква слика о Албанцима је остала. А све те осо-бине ко је су те „Шипта ре’’ разликовале од нас, касни је самсазнао, нису имале никакву везу са наци јом. Све те особинебиле су особине муслимана. Сваког муслимана без обзи рагде живи у Призрену или у Каи ру. Дакле ни за кога, то што суони посебна лингвистичка и етничка група ни је било важно.Све оно што је било важно и што их је у битним ства римаделило од нас било је везано за ислам. Али ни ми деца, нитиста ри ји, то нисмо умели да разлучимо. Па смо назива јући ихетничким именом у ства ри о њима гово рили као о муслима-нима.5

Када се касни је албанско питање подигло на ниво ва-жног политичког проблема и када се почело гово рити о њего-вим ко ренима, сви они ко ји су важили за научне и политичкеауто ритете су истицили, да када се о религи ји ради, да она у

албанском бунту не посто ји. Аутор ових редова је одмах ви-део да то ни је тачно, јер ни је могуће. Зато што све оно штоАлбанце дели од Срба јесте традици ја заснована на исламуили ислам као ве ра. Јер они, кад год би били у српској сре-дини, гово рили су српски, значи језичка ба ри је ра је нестала,али обича ји су били ди јаметрално супротни и искључива-ли су се па нису дозвољавали са радњу. Тако се голим окомвидело да је то главни извор незадовољства Албанаца. Јерони сво ју исламску култу ру у једној секуларној и доминант-но хришћанској за једници нису могли да испоље. Замислите

психологи ју човека коме се свињско месо гади, кад се нађе увојсци или мо ра да једе у ресто рану где је све или спреманоод свињског меса или је ко ришћена свињска маст или је по-

5 Били смо четврти или трећи раз ред основне школе. У некој новини се по- јавио текст о фотографу из Би јељине ко ји је снимао вестерн филмове. Фо-тограф је имао неко типично муслиманско име.Презиме се завршавало на ић.Мој друг, ко ји је то прочитао, ми је рекао „гледај овај босански Шиптар правикаубојске филмове’’. Дакле нама се урезало у главу да је сваки муслиманШиптар.




236

суђе претходно ко ришћено за свињетину. Замислите некогкоме се стално повраћа од хране ко ју мо ра да једе. А мо ра јер

ће умрети од глади. Чак и кад купи пилећу саламу у продав-ници, нож ко јим је она сечена претходно је секао шунку. Апоготову замислите неког ко је на ислам прешао да буде го-сподар хришћанима, како их ислам учи. А сада мо ра он да сеприлагођава условима живота у ко јима је равноправан, алиму та равноправност смета. Јер не жели да буде равноправаннего доминантан.

То се најбоље види на приме ру Турске. Турски мини-стар иностраних послова Ахмет Давутоглу је из јавио: „Ви-ше је Албанаца ко ји живе у Турској, него у Албани ји!’’6 Што је посебно важно ти Албанци су ме рено правима мањинанајобесправљени ја албанска мањина било где у свету. И ту је централна тачка проблема. Албанци су у великом бро јупримили ислам, како ислам не позна је по јам наци је у модер-ном смислу те речи него гради политичку за једницу на ве ри,то су Албанци са при јемом ислама поста јали браћа у ве риТурцима. Тако да су се у потпуности уклопили у некадашњеосманско, а сада у турско друштво. За њих је то отаџ бинаиако се у Турској постепено топе и неста ју. И нико се од њих

не буни због тога.Дакле немогуће је да на род, у овом случа ју албански,

на род ко ји је импрегни ран исламом, исламом ко ји је битнополитичка религи ја у свему оста је муслимански, само у по-литици не! А сви су такозвани научници гово рили да је тотако и то људи, ко је нам годинама представља ју као врхун-ске стручњаке за ислам. Тако је на пример у најпресудни- јим тренуцима, пред распад СФРЈ, када је требало дати правеинформаци је, следеће об јашњење дао Дарко Танасковић когапредставља ју као највећег стручњака за ислам у Срби ји. Он

је у ауторском тексту за, тада, веома угледни НИН, дакле безмогућности да су му новина ри нешто додали или да су гапогрешно интерпрети рали написао следећу ствар о албан-ском политичком покрету: „Да ју ли нам чињенице, ако ихсвестрано и објективно одме римо, право да југословенствонаших муслимана прогласимо за неку врсту кетмана, из ко-

6 http://www.nspm.rs/prenosimo/obnovicemo-otomanski-bal kan.html?alpha bet=l(Доступно 1.8.2013)




237

јег они сада, проценивши да је куцнуо час, излазе отво ренои ступа ју у борбу на Алаховом путу и то опет на Косову?

Потписник ових редова убеђен је да не и такво сво је убеђење је сваком погодном приликом истицао...’’.7 Како видимо несамо да неће да учеству ју у борби на Алаховом путу - џиха-ду него се не може сумњати ни у њихово југословенство. Притоме се из наслова види да се ради баш о односу „Ислама иКосова’’.

Са друге стране ми, како се види, полазимо од сасвимсупротне позици је да је проблем КиМ битно исламски. Са-мим тиме се то важно питање премеће у питање односа ре-лиги је и политике, а тим се предметом бави политикологи ја религи је као једна од најмлађих дисциплина у систему поли-тичких наука.8 Питање ко је би се могло поставити је следе-ће: како је могуће да се чињеница да је албанско питање су-штински исламско не види од стране практично свих нашиханалитича ра. Одговор на њега ни је посебно тежак. Ради се отоме да су наши аналитича ри здраво за готово прихватилислику о Албанцима и њиховим политичким про јектима ко јуо себи ши ре сами Албанци.

Та прича се састо ји у следећем. Албанци гово ре да су

јединствен на род, ко ји не дели ништа када су за једничко по- рекло и језик у питању. Чињеница да припада ју трима разли-читим ве рама, ко је догматски искључу ју једна другу је ути-цала да Албанци како сами кажу, будући да су им по реклои језик најважни ји, одбаце религи ју и да малтене постануатеисти. Јер је верска индифе рентност услов да разлике ко- је намеће ве ра буду превазиђене. Дакле Албанци кажу да субудући свесни снаге свога по рекла и снаге свога језика одба-цили религи ју у име националног јединства. А то је посебнудимензи ју добило у време Енве ра Хоџе када је религи ја била

забрањена.9

7 Дарко Танасковић, „Наша тема ислам и Косово - Радикали против Југослави- је“ , НИН , 8.4.1990, стр. 10-14

8 Ми рољуб Јевтић, „Political Science and Religion”, По литико логи ја ре лиги је, бр.1/2007.

9 Више о томе у Ми рољуб Јевтић, Албанско питање и ре лиги ја, Центар за проу-чавање религи је и верску толе ранци ју, Београд, 2011. стр.15. Ова мо нографи ја

је настала из поменутог истраживања и једна је од два једина наслова на срп-ском језику ко ји албански проблем трети ра ју као религијски. А оба је написаоаутор ових редова. Други наслов је Шипта ри и ислам, а то је само мање раз-




238

Ту причу ко ју су Албанци о себи ши рили, српски ана-литича ри су прихватили здраво за готово и то је трајна чи-

њеница. На њу је насео и Вук Ка раџић. Он каже: ”Арнаути суу овој ства ри за нас још ближи и прилични ји примјер негои Мађа ри и Ни јемци: њих (Арнаута) има и Римског (а можебити гдјешто и Грчкога) закона, па се сви зову Арнаути, Ида речемо да се између себе мало мрзе, али према други јемна родима живе као браћа, И као да су сви једнога закона, И један би од њих Турскога закона убио десет прави јех Ту ра-ка за једног Арнаутина макар кога Хришћанског закона, каошто би Арнаутин Римскога закона убио десет Тали јанаца за једнога Арнаутина Турскога закона”.10 Чињеница да су свиалбански гово рећи људи имали осећање да припада ју једнојнаци ји је, по албанским причама, родила национални покрету 19. веку ко ји је кренуо у борбу за ства рање етничке ВеликеАлбани је. И ово што видимо сада требало би да буде завр-шница те приче.

Дакле, албанска прича каже, ство рила се у 19. веку ал-банска наци ја ко ја је родила албански национализам. Наци јако ја окупља све Албанце без обзи ра на ве ру. Стварност јеу ства ри потпуно друкчи ја. Албанска етничка секуларно и

анти религиозно профили рана наци ја, а само таква може дабуде, не посто ји ни данас а камоли у 19. веку. Али шта посто- ји у вези са наци јом. Посто ји албански национални и нацио-

ви јена форма претходне. Дакле ради се у основи о истом тексту. Само што јеовај први проши рен новим информаци јама.

10 Овде цити рано према Вук Стеф. Ка раџић, Етнографски списи, Просвета, Бе-оград, 1972, стр. 32. Из поменутог цитата се види да Вук вели да су Албанциисламске и римокатоличке ве роисповести и да има понешто православних. Незнамо да ли су Вуку у моменту писања тога текста фалили подаци, али право-славаца међу албанским хришћанима има два пута више него римокатолика.То казу ју сви пописи и процене и ста ре и нове. Од нових видети нпр. 2005 The

New York Times Almanac. Тамо сто ји да су верске пропорци је у Албани ји сле-деће: 70% муслимана; 20% православних; 10% римокатолика. Или је мождаВук био добро обавештен? Јер се национална структу ра тих православнихи данас тешко да утврдити и омеђити ко су међу њима Ал банци, ко Грци ако Цин ца ри? Утолико је то било теже у првој половини 19-тог века, када суправославни становници данашње Албани је здушно подржавали грчки наци-онални устанак, учествовали у ње му и дали Грчкој велики број хе ро ја и др-жавника. Некада веома познати француски исто ричар Пинон Рене је писао да

је, чак и чувени Теодо рис Колокотронис чи ји споменик краси један атинскитрг, и чи ја је фотографи ја била на грчкој новчаници од, чини нам се, 5000драхми,био Албанац. О томе видети у Pinon Rene, L’Euro pe et la jeune Turquie,Paris, 1911, стр. 308.




239

налистички дискурс, ко ји ши ре интелектуалци и политичкаелита. Националистички дискурс ко ји ши роке масе не при-

хвата ју, али су је прихватали ско ро сви српски аналитича рии политича ри. И поставили су потпуно погрешну ди јагнозу.Самим тим су од редили погрешне лекове. А резултат видимоданас.

Дакле, нема јединствене албанске наци је, самим тим непосто ји ни албански национализам. Албанци су подељени натри верске за једнице, па чак и на чети ри ако се ши ре гледа.Прво се деле на хришћане и муслимане. Затим се хришћаниделе на православце и римокатолике, а муслимани на сунитеи припаднике дервишких редова. У самој држави Албани- ји се процењу је да је однос сунита и припадника дервишкебектешијске исламске за једнице 2:1. Дакле цени се да је бројбектеша чак једна трећина свих муслимана у држави Алба-ни ји.11 Значи да би се начинила јединствена албанска наци- ја потребно је да све три верске за једнице, односно чети ри,предност да ју етничком над религијским. Како је религи јатолико поделила на род да су они чинили три засебне целине,па чак и чети ри ако узмемо бектеше, ваљало је наћи нештошто би им било истоветно и што би их ујединило. Колико

је религи ја поделила на род најбоље се види из вапа ја, ко ји јесвоме верски подељеном на роду упућивао један од делатни-ка на пољу национализма, бектеш Наим Фраше ри ко ји гово- ри: „Сви смо ми браћа исте крви и језика. Не реците: Турции Ђау ри (кјафир, невјерник) не реците то никад’’.12 Већ изтога произилази да Вук ни је био добро информисан и да суалбански хришћани итекако називали Турцима, сво је мусли-манске суна роднике. Због тога један други делатник на пољунационалне ренесансе, римокатолик Васа Пашко каже: „Необраћајте пажњу на цркве и џами је, јер вје ра Албанаца јесте

Албанство’’.13 Још један детаљ ће помоћи да се схвати заштосу српски аналитича ри, када гово ре о Албанцима, узимализдраво за готово да је Албанцима наци ја важни ја од ве ре. То је национално име. Сетимо се цитата Вука Ка раџића о нази-ву Арнаути, ко ји ко ристе сви Албанци.

11 Исто.

12 Корм Жорж, Мултиконфесионалне за једнице, Свјетлост, Са ра јево, 1977, стр.273.

13 Исто.




240

Кад се рецимо ради о Србима, велика већина средње-вековних Срба је задржала православну ве ру, самим тим и

етничко име - Србин. Они Срби ко ји су променили ве ру ипоста јали муслимани, су желећи да затру везу са српским ко- ренима бежали као ђаво од крста од српског имена. На рукуим је ишло то што османска држава, као исламска, ни је билазаинте ресована за наци ју, па је по јам Турчин имао значењемуслиман. Они су били муслимани па су могли бити тако иТурци. Иста је прича са онима ко ји су прелазили у римока-толицизам, они су се претапали у верски идентичне Хрватеи Мађа ре. Код Албанаца је ситуаци ја била обратна. Тамо јемаса прешла на ислам. На севе ру Албани је су концентри-сани ско ро сви римокатолици, а у време османског царстваКосмет и Западна Македони ја су чинили јединствени поли-тички простор са данашњом Албани јом. Тамо римокатолицинису представљали више од 5% становника. Тако да је 95%Албанаца било исламске ве ре. Значи рећи да си Албанац зна-чило је да си муслиман. Зато су римокатолици мада и самиАлбанци бежали од имена Албанац и представљали се про-сто као римокатолици, да не би као Албанци били поисто-већени са муслиманима. Ка ракте ристичан је у томе смислу

запис Албанца римокатоличког скопског надбискупа Мати јеМаса река (1758-1807.): „Данас, наставља надбискуп 1767, сва-ки је закутак препун ‘проклетих потурчених Арбанаса, раз-бојника и убица, ко ји се међу собом крве и католицима чиненасиље’. Ни је давно, каже, како су Арбанаси ради пљачке по-били више од 30 католика’’.14

Дакле један врхунски албански интелектуалац нам ја-сно каже да су само потурчени Арбанаси Албанци. Не за-то што римокатолици то нису, него зато што сви под појмомАрбанас под разумева ју муслимана. Како су и римокатолици

Албанци, али не желе да буду поистовећени са муслиманимаони се просто представља ју као римокатолици. Зато је за сва-ког Албанца тада назив Шиптар, Арнаут, Арбанас или Алба-нац било једнако муслиман. Дакле овај етноним се везиваопре свега за муслимане. Колико је то раши рена по јава, до да-нас, види се из извешта ја ко ји је после борби за ослобођење

14 Јован Радонић, Римска ку ри ја и јужнословенске зе мље 16-19 века, Бео-град,1950. стр. 658-660. Овде преузето од Димитри је Богдановић, Књига о Ко-сову, САНУ, Београд, 1986, стр. 90-91.




241

Ђаковице писао у Другом светском рату, формални комуни-ста а суштински албaнски националиста, високи функцио-

нер СКЈ Фадиљ Хоџа. Дакле он ко ји се бо ри за, од ве ре осло-бођену и изнад ве ре форми рану, албанску наци ју, опису јући резултате борбе за Ђаковицу каже: „У овој борби ... је из-гинуло много шиптарских милиционе ра и пуно католичкихцивила’’.15 Шта се може закључити? За њега, анти религио-зног националисту, римокатолици нису Албанци, односноШипта ри, како их он назива, већ само римокатолици. А штасу „шиптарски милиционе ри’’ по ве ри него муслимани. Да-кле и за њега муслимана, исто као и за римокатолика Мати- ју Маса река, Шиптар односно Албанац једнако је муслиман,а римокатолици очигледо нису Албанци иако не могу битиништа друго. И ту су српски истраживачи начинили грешку.Исту онакву какву су учинили кад су средњовековни по јамТурчин поистоветили са етничком припадношћу. Тако су ам-нести рали босанске муслимане за злочине над Србима, јерсу их називали Турцима, па су ти зулуми приписивани Тур-цима у етничком смислу. А зулуме су како смо рекли чинилиуправо „Турци’’ из Босне и Рашке области ко ји не зна ју ника-кав други језик него ли српски.

Дакле, по јам Албанац ко ји формално јесте националнии ко ји одва ја ве ру од наци је је у овом случа ју био управо су-протно томе. Он је у себе обавезно укључивао ве ру тј. ислам.Тако да кад год су Албанци гово рили о сво јој наци ји они суукључивали ислам. Чак и кад су били комунисти као ЕнверХоџа. Јер ислам ни је само теологи ја већ и исто ри ја и тради-ци ја. Дакле Албанци када би гово рили о сво јој наци ји ко ри-стећи секуларне симболе мислили су и на ислам. А Срби ко јису то прихватали, не видевши ди ректно помињање ислама,су ове пој мове узимали као секуларне па чак и као анти рели-

гиозне. И тако се форми рала слика о Албанцима и албанскомпокрету као анти религиозном. Са друге стране прокламова-њем муслиманске наци је у Босни се о босанским муслима-нима, и кад су атеисти, гово рило као о муслиманима, и то јехтели или не укључивало религи ју. Тако се десио па радокс.Кад год би се неко трудио да схвати како ислам функциони-

15 Зборник НОР 1/19, документ бр. 62, овде цити рано према Борба, Београд,26.2.1988, стр. 7.




242

ше у СФРЈ увек су га упућивали на БиХ а никад на Космет. Аправи и дубоки ислам је увек био на Космету. Сами босански

муслимани без размишљања призна ју да је ислам међу Ал-банцима увек био јачи него међу њима.

Полазћи од ста ре на родне „с ким си такав си’’ логично је да су највећи муслимани међу муслиманима српског језикаони ко ји живе са нај религиозни јим муслиманима - Албанци-ма. Али гово рећи ко је више религиозан председник СДА заКосмет Нуман Балић вели: „Мислим да Косово има нештовећу исламску сви јест (него остале средине) код сједења, по-нашања, сунет’’.16 Или рецимо Адил Зулфикарпашић, некадапотпредседник Али је Изетбеговића: „Они су наша браћа увје ри (Албанци прим М.Ј.) Они су велики вјерници. Они сутако сачували структу ру по родице, да јесте права исламскапо родица’’.17 Дакле и за њега је Албанац једнако муслиман.То је дакле у другој половини 20. века. А многи српски науч-ници ве ру ју Албанцима кад гово ре да су форми рали наци јувећ у 19. веку и да је Призренска лига националистичка ор-ганизаци ја.

Али то је била празна прича ко ја ни је праћена поли-тичком праксом. Било је тада албанских интелектуалаца, ко-

је смо већ споменули, ко ји су гово рили о потреби ства рањанаци је, али на род то ни је прихватио. Зато нема масовних ал-банских покрета за борбу против османске власти какви су

рођени у Срби ји, Црној Го ри, Бугарској и Грчкој. Нема та-квих покрета јер је већина Албанаца муслиманске ве роиспо-вести. За њих је османско царство отаџбина. Јер као мусли-мани има ју верски задатак да воле ту земљу и да је прихватекао сво ју. Јер она ни је турска, она је исламска држава и при-пада свим муслиманима. То је време када нема ни Ту рака уетничком смислу. Сва популаци ја муслиманске ве ре без об-

зи ра кога је по рекла ту државу прихвата као сво ју. Када бисе против ње побунили напали би Алаха, напали би на Му-хамеда. „Прва Призренска лига’’ је управо супротно од оногшто се о њој гово ри . То је панисламска организаци ја. Она је антиалбанска организаци ја. Јер има за циљ да никада недозволи да се Албанци отцепе од султана. Баш тако антиал-

16 Мусли мански глас, 12. јули 1991

17 Arabia, The Islamic World Review, Islamic press Agency ofce, Crown house,Crownelane East Burnham.N.R Slough Buck, England, br. 32.




243

банска органи заци ја. Она тежи очувању царства. Њен статут„Ка рарнаме’’ управо то и каже у члану 2: „Наша најискрени-

ја наме ра јесте да се очува ју импе ри јална права нашег госпо-да ра и недодирљивост његовог величанства султана’’.18 Али је тачно и то да данас, сви ко ји гово ре о ал банским правиматраже да вила јети ко је је тада, од балканских савезника, тра-жила „Призренска лига’’ чине основ Велике Албани је. АлиЛига тада ни је тражила независност тих кра јева, већ је хтелавечити опстанак османског султаната. То је поента.

Елем ни је дошло до ства рања албанске наци је, а самимтим ни до национализма, што је у принципу први ко рак канационалној држави. Овде се десила обрнута ствар. Уследстица ја међуна родних околности ко ји су крунисани балкан-ским ратовима, Албанцима је била пресечана веза са султа-ном и халифом. А велике силе, пре свега Аустроугарска иНемачка, ко је нису хтеле да се Срби ја и Грчка проши ре, сунаправиле Албани ју. Тако је ство рена држава ко ја је требалода буде национална, али без наци је. Муслимани су хтели дасе врате под власт Истанбула. Видела се та, за сваку наци јунезамислива ситуаци ја. Независна Албани ја посто ји 2 годи-не. И уместо да су срећни што су се ослободили окупаци је,

муслимани из централне Албани је дижу масовни устанак1915. године. „И како сами албански исто рича ри Путо и По-ло веле претва ра ју тај устанак у устанак исламских верскихфанатика. Као основни циљ за ко ји гину, побуњеници истичужељу да се од рекну националне независности и да се опетврате под власт свога верског вође - халифа, ко ји је истовре-мено османски султан. Та је одлука донета на скупу у градуКру ји поменуте 1915. године’’.19 На челу устанка налази сешејх (поглавар) дервишког реда мелами ја Хаџи Ћамил. Садруге стране православци би да се уједине са Грчком. Била

је ство рена и влада Северни Епир.20 Римокатолици окруженимуслиманима су једини хтели независну католичку државу.

18 http://www.web citation.org/query?url=http%3A%2F%2Fwww.al banianhistory.net%2Ftexts19%2FAH1878_2.html&date=2011-02-19 (Доступно 3.8.2013)

19 Pollo Stefanak, Ar ben Puto, Hi stoire d’Albanie des ori gines à nos jours, Roanne,1974, стр.187. Овде цити рано према, Ми рољуб Јевтић, Пробле ми по литико ло-ги је ре лиги је, Центар за проучавање религи је и верску толе ранци ју, Београд,2012. стр. 160.

20 Pollo Stefanak, Ar ben Puto, Hi stoire d’Albanie des ori gines à nos jours, Roanne,1974. стр. 185.




244

Став католика према албанској наци ји види се из чињеницеда су они хтели да се отцепе од државе ко ја се звала Алба-

ни ја. Дакле не од Турске него од Албани је. Зато су прогла-сили „Републику Мирдита’’. Тиме су показали какав им јестав према јединственој Албани ји и албанској наци ји, ко ју судоживљавали као муслиманску и непри јатељску. Али они субили мали и немоћни да то реализу ју. Покушај Ђона Маркуа(1861-1925) вође римокатоличког племена Мирдити да про-гласи независну државу је тра јао од 17. јула до 20. новембра1921. године кад је била срушена нападом албанске владе.21

Тада, после првог светског рата, када је ство рена држа-ва ко ја је требало да припада албанској наци ји, где ве ра ни јеважна, почиње по први пут да се озбиљни је ради на ства рањуалбанског национализма. Тек тада се по јављу ју праве иде јеВелике Албани је. Зато што је много албанофона остало изванграница нове државе. Али су они ско ро сви били муслимани.Османска ца ревина је пропала, халифат као репрезент исламукинут, Турска је постала секуларна и антиисламска на некиначин. Тако да је било какав покушај уједињења са Турцимабио осуђен на неуспех јер то сами Турци тада нису хтели.Албани ја је била примо рана да сама настави посебан живот.

Тада Албанци муслимани почињу гово рити о угроженимправима њихове наци је ко ја је подељена и јавља ју се анекси-онистичке тежње од стране Албани је и сецесионистичке одстране Албанаца у краљевинама СХС и Грчкој. Али и једнаи друга тежња су искључиви захтеви муслимана. Нормалноима ту увек и по ко ји православац или римокатолик, јер ал-банска прича посто ји. Али огромна маса хришћана је противтога. Они су против тога јер су свесни да би са уједињењем саАлбанцима муслиманима из краљевина СХС и Грчке од тре-ћине спали на 10-15%, дакле били безначајна мањина. Али

Албанци муслимани гу ра ју ту политику гово рећи о наци ји,ко ја формално мисли на све Албанце без обзи ра на ве ру, асрпски аналитича ри те податке узима ју здраво за готово искроз занема ру ју ислам као озбиљну чињеницу. Да ли је овотачно или ни је, најбоље показу је шта сами Албанци римока-толици мисле о Албани ји у садашњим границама а још вишешта би мислили о великој. Албански исто ричар Ви рон Кока

21 http://www.gjonmarkagjonifund.org/markagjoni.html (Доступно 3.8.2013)




245

анализи ра јући ставове римокатоличких свештеника преманаци ји, у пе риоду између два светска рата, каже: „Католици

су сматрали муслимане хордом примитивних Ази јата лише-них националног осећања и недостојних да буду обухваћениалбанском наци јом’’.22 Као резултат тога католички теологЂерђ Фишта је предложио да се Албани ја подели на Севернукатоличку, централну муслиманску и јужну православну.23 Дакле не само да нема Велике јединствене Албани је у римо-католичким плановима него нема ни јединствене Албани јеуопште.

Дакле тада се заиста мисли на неку Велику Албани- ју, али муслиманску Велику Албани ју, јер нема јединственогисламског света. Али ни тада се то не прихвата као трајначињеница. Верни муслимани не могу никада прихватити даих је Алах забо равио и ве ру ју да ће се једног дана ство ри-ти претпоставке за уједињење исламског света. То се јасновидело у току Другог светског рата када је ство рена „Другапризренска лига’’. Дакле тада Косметом и Албани јом вла-да ју Немци и Итали јани, нема Турске а Албанци форми ра ју„Другу призренску лигу’’ за ко ју Албанац Синан Хасани ве-ли да је верски покрет муслимана чи ји је основни циљ ствра-

ње верске државе.24

Нормално формално је руководство Лигегово рило о Албанизму, али је скривени циљ, како вели Хаса-ни, била исламска држава. А она је по дефиници ји одгова ра-ла и Турцима и Арапима, али не и Албанцима хришћанима.

Колико је про јекат Велике Албани је неодво јив од исла-ма најбоље се види на основу исто ри је Албани је после Дру-гог светског рата. Енвер Хоџа по свему судећи радикалниатеиста, али не из марксистичких већ националистичких по-буда, како вели немачки аналитичар Бернард Тенес,25 је уки-нуо религи ју. Али он је укинуо верске за једнице и ве ронауку,

али ни је укинуо исто ри ју везану за религи ју. Напротив каодоминантна али ретуши рана Албани јом је владала култу ра

22 Кока Viron, „L’Ideologie reactionaire du clerge dans l’annees 30 du XX sciècle »,Studia Albanica, br. 1/1969. Tirana.

23 Исто

24 Хасани Синан , Косово, истине и заблуде, Загреб. Кока Viron, L’Ideologie re-actionaire du clerge dans l’années 30 du XX sciecle, Studia Albanica, br. 1/1969.Tirana, 1986, стр. 113.

25 Ма ровић М, „Ко рени национализма у Албанској парти ји рада и њена опседну-тост југословенским синдромом“, Иде је, 5-6/1987. Београд.




246

албанских муслимана, хришћани су били само икебана. Ко-мунистичку парти ју Албани је су форми рали хришћани, али

су сви они, ликвиди рани и парти ју су преузели муслимани.Да би се очувао привид равноправности на од ређена контро-лисана места довођени су хришћани. Али су они били самоукрас без знача ја.26 Када се радило о борби за оства ривањенационалистичких циљева Енвер Хоџа, ко ји је у Албани јизабранио практиковање ве ре се у СФРЈ ослањао на дервишке редове.27

Да иза свега сто ји ислам у овој или оној форми показа-ло се после рушења комунизма у Албани ји. Религи ја и вер-ске за једнице су обновљене. У Срби ји и Македони ји је бук-нуо сецесионистички покрет. Дошло је до рата 1999. године.А иза албанске побуне на КиМ стали су само муслимани.28 Причали су о правима Албанаца али су се бо рили само заАлбанце муслимане. Зато су Албанци хришћани, на рочи-то православци одбили да ту борбу прихвате као сво ју. У товреме Албани јом је владала соци јалистичка парти ја ко јом судомини рали православци. Какав је њен однос према рату наКиМ 1999. године био најбоље показу је став једне францускеаналитичарке: „За Соци јалистичку парти ју, јужњачку и пра-

вославну, рат на Косову ни је њихов рат. То је рат муслиманако ји они не разуме ју’’.29

Ствар је посебно ескали рала разво јем слободе рели-ги је. Међу Албанце почињу да проди ру вахабити30 и то уогромном бро ју. Према тврдњи бечког листа „Стандард’’,ове 2013. године се број конзервативних муслимана цени наоко 50.000.31 А то су две и по нацистичке дивизи је. Јер су на-цистичке дивизи је бро јале око 20.000 људи. При томе требаимати у виду да се ту мисли само на од расле. А сви из њихо-вих бројних фамили ја су са њима. Ови муслимани наступа ју

26 Јевтић Ми рољуб, Албанско питање и ре лиги ја, исто.

27 Хасани, исто, стр. 160.

28 Драган Новаковић, „Исламска за једница у функци ји оства ривања албанскихнационалних инте реса“, По литико логи ја ре лиги је, бр. 1/2007.

29 Xavier Bougarel et Nathalie Clayer, Le Nouvel Islam balkanique:Les mu sulmans,acteurs du post-communi sme 1990-2000, Paris, 2001. стр. 172.

30 Оливер Потежица, „Вахабити придошлице на Балкану“, По литико логи ја ре- лиги је, бр. 1/2007.

31 http://derstandard.at/1358304927258/Radikaler-Islam-als-tickende-Bom be-im-Kosovo#forumstart




247

из разито антиалбански. Они агресивно напада ју све Албан-це хришћане. „Током Рамазана, радикални косовски имам

Шефкет Краснићи одржао је проповед на скопском стадиону‘Чаир’, привукавши неколико хиљада људи. Он је шоки раоземљу сво јом осудом Мајке Те резе, ко ја је рођена на под руч јуСкопља и ко ју многи сматра ју светицом. ‘Њој је место у средпакла, зато што ни је ве ровала у Алаха, про рока и Ку ран ... Чак и ако је ве ровала у Бога, њено ве ровање је било непотпу-но са недостацима. Бог не прихвата такво ве ровање“.32 Ваљда је сада свима јасно какав је став муслимана Албанаца премакатолицима исте на родности? Муслимански Албанци су сеоб рушили и на икону албанског национализма Скендер-бе-

га. Један албански муслимански писац каже за Скендер-бегада је сумњивог албанског по рекла, односно да ни је сигурнода је уопште Албанац.33 То све због тога јер је Скендербегнапустио ислам, што је највеће светогрђе у исламу. Го ре негоневерништво.

Однос овог дела Албанаца према другим Албанци-ма најбоље је описао ал бански исламски писац Зеке ри јаИдризи. Текст се по јавио у веома угледном дневном листуиз Приштине, ко ји се зове „Коха Дито ре’’. Редакци ја ауто рапредставља као исламског коментато ра. То нас обавезу је даобратимо пажњу на то што он, као Албанац и стручни по-знавалац ислама, каже о вахабизму у једном од најутицајни- јих дневних листова на Косову. Идризи каже: „Оклевао самда дотакнем феномен нашег албанског вахабизма и вахабита(ако они могу бити на звани Албанци ма) ко ји су у прошлих20 година пустили ко рење у наше илирско-дарданске-албан-ске земље. Оклевао сам због простог разлога јер сам мислиода Вашингтон, да Бушова администраци ја, об рађу ју тај про-блем. Али феномен вахабизма је добио ши роке и аларманте разме ре у свим албанским земљама и у албанској ди јаспо рина Западу. Они су видљиви свуда са сво јим ексцентричнимдугим брадама, азијским облачењем, кратким панталонама,женама покривеним црнином (што подсећа на словенске пра-вославне монахиње) и са екстремно вулгарним речником.’’34

32 Тренд “вехаби ја” повећава забринутост у Македони ји: http://www.setimes.com/ cocoon/setimes/xhtml/sr_Latn/features/setimes/features/2010/09/22/feature-02,22/09/2010

33 http://www.zeriislam.com/artikulli.php?id=996

34 Idrizi Zekeria, „Danger! ‘Wahha bis’ on the march in the Al banian lands“, Koha




248

Ови вахабити су се об рушили на исламске споменике и рушесвуда ста ру исламску архитекту ру проглашава јући је анти-

исламском. Тако су у Ђаковици срушили ста ре споменике.35 Ако се на Западу све то зна, поставља се питање колико суму наме ре поштене када здушно сто ји иза про јекта косов-ске независности, зна јући да се тамо руше све евро-аме ричкевредности.36

За сам крај може се поставити питање каква је судби-на намењена српској културној баштини на КиМ? Одговор је више него јасан. Ако се прети исламским споменицимако ји су рађени према ханефијским крите ри јумима за времеОсманли ја, онда је јасно шта чека српске споменике култу-

ре. Сви споменици ће бити уништени и ништа их не можеспасити ако на КиМ остане албанска власт. Исто тако ће би-ти разо рене и све српске енклаве ко је се налазе под управомновопризнате државе Косово. То значи да су све па ре ко је судаване за одржавање српске за једнице на КиМ биле баченекроз прозор. Јер ће Срби отуда бити проте рани. Погледајмошта се дешава у исламском свету. Сада се чисте последње ен-клаве у Ираку, у Си ри ји ако Асад падне биће исто. А сличнасудбина чека и Копте у Египту. Због свега тога у свету многиозбиљни људи поставља ју питање основаности независностиКосмета.37 Нажалост у Срби ји нема спремности да се о томегово ри. Сво јевремено је ауто ру ових редова бивши министарза КиМ Слободан Самарџић у мани ру свих осталих рекао,како се у покра јини ради о национализму и да са исламом тонема везе. А и кад би имало, да би поква рило наше односе саисламским светом, кад бисмо о томе гово рили.

Прво, наши односи са исламским светом су сасвим до-бри с обзи ром на поста јање Републике Српске.Све ислам-ске земље желе престанак посто јања Републике Српске

и унитарну БиХ.Друго, све важне исламске земље ионакоподржава ју независно Косово. Признала га је најважни ја Са-удијска Араби ја, најважни ја арапска земља Египат, УАЕ са

Ditore, 15.11.2005. http://www.islamic pluralism.org/896/danger-wahha bis-on-the-march-in-the-al banian-lands, (Доступно 18.5.2013)

35 http://www.cafedost.com/bbs/discussion.cgi?forum=2&discussion=576

36 Gregory R. Co pley, „The Road to Peace in the Balkans is Paved with Bad Intenti-ons“, По литико логи ја ре лиги је, 2/2007.

37 Gregory R. Co pley, „Meeting the Burden of Statehoods: Is Kosovo Ready”, По ли-тико логи ја ре лиги је, бр. 1/2007.




249

ко јима разви јамо јаке привредне везе38, исламска нуклеарнасила Пакистан и још двадесетак земаља чланица ОИС (Орга-

низаци је исламске са радње). Једина важна земља исламскогсвета ко ја то ни је учинила јесте Иран. Кад кажемо важна ми-слимо важна у смислу да се наглашени је бо ри за исламскеидеале. Јер Индонези ја је важна због сво јих габа рита, али онакао исламска земља ни је много истакнута у борби за ислам-ски имиџ. Са друге стране Иран је све време подржавао иподржава исламизаци ју Космета. А то што га не призна је,ни је зато што Иранци не зна ју да се ради о муслиманима, не-го због тога што признање повлачи могућност да сутра некопризна евентуално бунтовне делове те земље.

И посебно важно. Када би се сутра поставило питањеотцепљења Прешева, Бу јановца и Медвеђе и приса једињењеКосмету или право на отцепљење Рашке области и прикљу-чење муслиманској Босни, све ове земље би признале овеакте. Исто тако би доносили инвестици је, као што је дошаоЕтихад, ако од тога има ју профит. Чак и кад би се поставио,сада незамислив захтев о ексте рито ри јалности београдскеџами је и то би признали. То је тако и то је, са исламске тачке,сасвим логично. Јер се ради о земљама ко је воле сво ју рели-

ги ју и бо ре се за њу. И то је сасвим легитимно и при родно сатачке гледишта ислама. А то, што се такозване хришћанскеземље понаша ју друкчи је и против сво јих при родних инте- реса, за то нису криви муслимани. Њима је то само доказ,да је једина истинска ве ра ислам. То је за муслимане знак да је само њихова ве ра исправна, јер се иначе то не би дешава-ло. Зато што се све збива по бож јој вољи, дубоко ве ру ју му-слимани. Дакле муслимани се уопште не би љутили кад бипроблем био представљен као у овом тексту. Само са једном разликом. Нису се албански муслимани побунили да би оте-

ли Србима земљу. Јер цела планета припада Алаху. Он је да јељудима, али мо ра ју за узврат да живе по његовим законима.Ако Срби то не желе, онда се Албанци муслимани отцепљу јуод такве Срби је да би спасили сво ју душу. Србима при томе

38 Уосталом УАЕ ко ји су довели Етихад спада ју и у највеће донато ре незави-сног Косова. Према писању приштинског листа „Зе ри’’ УАЕ је за шестмесеци 2012. године на Косово послао преко 25 милиона евра., око 2,7 ми-лиона дошло је из Кувајта,око 900.000 из Ката ра и око 600.000 из СаудијскеАраби је. Овде наведено према По литика,24.8.2013, стр. 6




250

нуде да се поново уједине, али под заставом Алаха. Ако Србито неће, то је њихов избор, у овом тренутку. Али сутра ће му-

слимани доћи и код њих, али не да их тлаче него да их извукуиз греха и обезбеде им рајско блаженство.39

Литература

Arabia, The Islamic World Review, Islamic press Agencyofce, Crown house, Crownelane East Burnham, N.RSlough Buck, England.

Борба, Београд.Viron Кока, «L’Ideologie reactionaire du clerge dans l’an-

nees 30 du XX sciècle», Studia Albanica, br. 1/1969, Ti-rana.

Вук Стеф. Ка раџић, Етнографски списи, Просвета, Бе-оград, 1972.

Gregory R. Co pley, «The Road to Peace in the Balkans isPaved with Bad Intentions», По литико логи ја ре лиги је,бр. 2/2007.

Gregory R. Co pley, «Meeting the Burden of Statehoods: IsKosovo Ready», По литико логи ја ре лиги је, бр. 1/2007.

39 Посебно је важно да та аргументаци ја једино може да прође код Аме рика-наца од ко јих тражимо подршку за проблем КиМ, а ми ко ристимо супротнупричу о анти религиозном ка ракте ру албанског сецесионизма. А она окрећеВашингтон на албанску страну. Аутор ових редова је више пута службено бо-

равио у САД и учествовао у прегово рима на веома високом ни воу. Тамо смобили у својству саветника за спољну политику доско рашњег владике Рашко-призренског, Артеми ја. На састанку у Хадсон институту садашњи ди ректорте, једне од најважни јих аме ричких тинк-танк институци ја, Кен Венштајн је

рекао тадашњем владици да једино аргументаци ја о исламском ка ракте ру ал-банског сецесионизма може да преокрене аме ричку политику у ко рист Срба.Али наш МИП ни је кадровски опремљен за ту причу. Јер његови кадрови истокао и политича ри зна ју да прича ју само причу о националистичком ка ракте-

ру проблема КиМ, ко ји само још више учвршћу је САД у уве рењу да требаподржавати независност Косова. Дакле цела држава и МИП раде у прилогАлбанаца. Нормално ненамерно. Да би се стање преокренуло потребно је зацелокупан састав МИП држати курсеве из политикологи је религи је, ко ја једи-но може да оформи кадрове способне да делу ју у правом сме ру.




251

Драган Новаковић, „Исламска за једница у функци јиоства ривања албанских националних инте реса“, По-

литико логи ја ре лиги је, бр. 1/2007. Дуга, Београд.Жорж Корм, Мултиконфесионалне за једнице, Свјетлост,

Са ра јево, 1977.Zekeria Idrizi, “Danger! ‘Wahha bis’ on the march in the

Al banian lands”, Koha Ditore, 15.11.2005. Пришти-на. http://www.islamic pluralism.org/896/danger-wah-ha bis-on-the-march-in-the-al banian-lands, (Доступно18.5.2013)

Јован Радонић, Римска ку ри ја и јужнословенске зе мље16-19 века, Београд, 1950.

Xavier Bougarel et Nathalie Clayer, Le Nouvel Islam bal-kanique: Les mu sulmans, acteurs du post-communi sme1990-2000, Paris, 2001.

М. Ма ровић, „Ко рени национализма у Албанској парти- ји рада и њена опседнутост југословенским синдро-мом“, Иде је, 5-6/1987. Београд.

Ми рољуб Јевтић, „Political Science and Religion”, По ли-тико логи ја ре лиги је, бр. 1/2007.

Ми рољуб Јевтић, Албанско питање и ре лиги ја, Центарза проучавање религи је и верску толе ранци ју, Бео-град, 2011.

Ми рољуб Јевтић, Пробле ми по литико логи је ре лиги је,Центар за проучавање религи је и верску толе ранци- ју, Београд, 2012.

Ми рољуб Јевтић, Шипта ри и ислам, Графомота јица,Прњавор, 1995.

Мусли мански глас, Са ра јево. НИН , Београд.

Оливер Потежица, „Вахабити придошлице на Балка-ну“, По литико логи ја ре лиги је, бр. 1/2007.

По литика, Београд.Rene Pinon, L’Euro pe et la jeune Turquie, Paris, 1911.Синан Хасани , Косово, истине и заблуде, Загреб, 1986.Stefanak Pollo, Ar ben Puto, Hi stoire d’ Albanie des ori gines

à nos jours, Roanne, 1974.




252

Studies on Ko sova, ed. Arshi Pi pa et Sami Re pishti, Bouldereast Euro pean monographs, Colum bia University Press,

New York, 1984.2005 The New York Times Almanac.

Miroljub Jevtic

ISLA MIC ESSENCE OF AL BA NIANSECESSIO NISM AND CULTU RAL

HE RITAGE OF THE SERBS

Resume

Albanian seces sionism that threatens the Serbian culturalherita ge in Ko sovo is in its es sence ideolo gically Islamic. Ha-

ving in mind, that dogmatically, Islam requires inequality ofnon-Mu slims, the Serbian cultural herita ge in Ko sovo , as Chri- stian, is attacked. In Serbian science and politics, the fact that Islam lies behind Albanian seces sionism, is com pletely ne glected. The problem of Albanian seces sionism is pre sented as a secu-lar and antireli gious activity, which is incorrect. Becau se ofthat Serbian public do not under stand which fate awaits the Ser-bian herita ge in Ko sovo. Everywhere in the Islamic environment,non-Mu slim enclaves have failed to survive and slowly di sap pear.

Albanian problem was always Islamic, but now, turned intoanti-Albanian , to the extent that the Albanian que stion pre sentsit self as secular. Thus it is clear which future may awaits the Ser-bian cultural herita ge and community into inde pendent Ko sovo.

Keywords: Serbian cultural herita ge, Albanian seces sionism, Islamic es sence, threats, Politology of reli gion

Овај рад је примљен 8. јула 2013. године а прихваћен за штампу на састанку редакције 2. септембра 2013. године.

Documents

Islamska Sustina Albanskog Secesionizma