ISTORIJSKI PREGLED IZUČAVANJA

SOCIOPSIHOLOŠKIH FENOMENA

• Socijalna psihologija, kao zasebna naučna disciplina, javlja se relativno skoro ali njene korene možemo naći još kod antičkih mislilaca u obliku svojevrsne socijalne misli.

2/26/2013 Socijalizacija Nebojša Petrović 2

Tri perioda u razvoju socijalne psihologije

1. Antički period-polovina XIX veka Socijalna psihologija ne postoji kao posebna ni teorijska, ni

empirijska naučna disciplina; socijalno-psihološki problemi se razmatraju u okviru filozofije

2. Druga polovina XIX veka-1920. Socijalna psihologija postoji kao teorijska, ali ne i kao empirijska

disciplina; problemi socijalne psihologije se razmatraju posebno, ali nema empirijskih istraživanja

3. Početak XX veka Konstruisanje socijalne psihologije kao posebne empirijske

nauke, sa predmetom, metodama i tehnikama

2/26/2013 Socijalizacija Nebojša Petrović 3

Filozofska razmatranja

• Dva najvažnija pitanja: 1. Koji psihološki momenti podstiču ljude da

žive u društvu? 2. Da li se ljudi menjaju usled delovanja

društvenih uslova?

2/26/2013 Socijalizacija Nebojša Petrović 4

Platon (427.p.n.e.-347.p.n.e)

2/26/2013 Socijalizacija Nebojša Petrović 5

• Zašto ljudi formiraju društvo? Društvo je neophodno za opstanak ljudi

• Kakva će biti država (dobra/loša) zavisi od toga kakvi su ljudi u njoj, tj. kakvi su pre svega oni koji njom upravljaju

• Treba da vladaju najbolji među ljudima-filozofi, oni kod kojih je visoko razvijena sposobnost razuma i težnja za saznanjem. Ostale klase su ratnici i seljaci

• Ljude je moguće vaspitavati i menjati • Detaljan plan za vaspitanje građana • idealne države

Aristotel (384.p.n.e.-322.p.n.e.) • Uzrok postojanja društva: Društvo je neophodno za

održanje ljudi, ljudsku prirodu odlikuje težnja za društvenim životom. Ljudi su društvena bića.

• Većina ljudi je po prirodi glupa i lenja, robovi po prirodi

• Društvom treba da upravljaju najsposobniji, oni koji su u stanju da koristeći razum predviđaju ono što će biti

• Sve ljude je moguće i potrebno vaspitavati za društveni život, ali razne ljude za različite dužnosti

• Sve ljude treba učiti da poštuju zakone i red

2/26/2013 Socijalizacija Nebojša Petrović 6

• Doprinos razvoju socijalne misli u Rimu je pružio Ciceron, koji je istakao da se ljudske vrline stiču isključivo socijalnom participacijom. Cilj vaspitanja u Rimu je bio stvaranje dobrog građanina, koji se

razume u zakone, politička i državna pitanja. U starom Rimu je veliki značaj u životu ljudi imala porodica, koja je bila centar sile i prava koja u carskom periodu gubi na važnosti.

2/26/2013 7 Socijalizacija Nebojša Petrović

• Razvoj socijalne misli tokom srednjeg veka počinje da stagnira, ali je tada arapska civilizacija je napredovala, posebno u razvoju socijane misli, za šta je izuzetno značajan Ibn Haldun (1332-1406), najveći arapski istoričar. On je isticao značaj fizičke i socijalne sredine na formiranje ličnosti, a takođe je zastupao i ideju socijalne solidarnosti, koja predstavlja osećaj identičnosti

sa drugim ljudima. Njegova najvažnija socijalno-psihološka misao je bila da razlike između pojedinih ljudi nastaju iz razlika među njihovim zanimanjima. 2/26/2013 8 Socijalizacija Nebojša Petrović

Tomas Hobs (1588-1679) • Društvo neophodno za održanje ljudi, ali

društveni život NE proizilazi iz prirode čoveka • Društveni život je nasilje nad ljudima • Čovek je po prirodi samoživ, sebičan, odlikuje ga

želja za moći kako bi zadovoljio svoju sebičnost • Ljudi su u stalnom međusobnom ratu (Čovek je

čoveku vuk) • Kako taj rat protiv svih ne bi doveo do propasti

svih ljudi, ljudi se udružuju i stvaraju državu

2/26/2013 Socijalizacija Nebojša Petrović 9

Žan Žak Ruso (1712-1778)

• Društveni život nije prirodan za čoveka, spoljni uzroci (oskudica, napadi neprijatelja) navode ljude na život u društvu

• Ljudi sklapaju društveni ugovor-ugovor da će živeti u društvu da bi zajednički lakše savladali teškoće

• Čovek po svojoj prirodi nije rđav 2/26/2013 Socijalizacija Nebojša Petrović 10

• Žan Žak Ruso • Pre stvaranja države svi ljudi su ravnopravni,

slobodni, ne znaju šta je dobro, a šta zlo • Tek u društvu stvaraju se moralne norme, stiču se

osobine koje se mogu označiti kao dobre/rđave • Društveni život menja čoveka • Rđava priroda čoveka društvene teškoće već: rđavo društvo (društvena nejednakost)

rđave osobine ljudi • Ne treba vaspitavati ljude da bi društveni

sistem bolje funkcionisao, već treba menjati društveni sistem a time će se menjati i ljudi

2/26/2013 Socijalizacija Nebojša Petrović 11

Ruso je bio jedan od najekscentričnijih mislilaca u istoriji filozofije

• Dižonska akademija je raspisala konkurs za nagradu, pri čemu je nagradno pitanje glasilo: Je li napredak nauka i veština doprineo poboljšanju morala?Akademici su, naravno, u duhu prosvjetiteljstva, očekivali himne oduševljenja progresu kulturnih tekovina. Rousseau je, nasuprot tome, radikalno osporavao taj napredak. Progres nauka i umetnosti za njega je bio samo propast čovečanstva.

• Veliki teoretičar vaspitanja je svoje petoro dece odveo u dom za nahodčad jer su “pravili isuviše buke i velike troškove”

2/26/2013 Socijalizacija Nebojša Petrović 12

Hedonizam

• Džeremi Bentam (1748-1832) • Osnovna karakteristika individualnog i socijalnog

ponašanja čoveka je sebičnost • Osnovna pokretačka snaga čoveka je težnja za

postizanjem zadovoljstva i nastojanje da se izbegne bol

• Društvo počiva na istom principu: najbolje je ono društvo u kome postoji najveće moguće zadovoljstvo za najveći mogući broj ljudi

2/26/2013 Socijalizacija Nebojša Petrović 13

Razvoj tokom XIX veka • Uvode se novi koncepti / ili se prerađuju

stari, kojima se pokušava - neempirijski -objasniti društveno ponašanje ljudi.

• U vidu u kome su tada dati ovi koncepti su danas ili odbačeni ili značajno revidirani.

• Ipak značaj im je da su služili kao jedna od odskočnih stepenica za dalji razvoj oblasti.

• Po ugledu na sile fizike: magnetizam, gravitacija, elektromagnetna sila....

2/26/2013 Socijalizacija Nebojša Petrović 14

Nadindividualna svest (1) •Nemački naučnici Lazarus i Štajntal osnivači etnopsihologije (1860)

•Uvode pojam narodnog duha, prikazujući ga kao samostalno biće.

•U službi političkog programa ujedinjenja Nemačke

2/26/2013 15 Socijalizacija Nebojša Petrović

Nadindividualna svest (2)

Emil Dirkem (E. Durkheim, 1859-1919) • Pored individualne svesti, postoji i kolektivna

svest koja održava i reguliše socijalni život. • Kolektivna mentalna stanja mogu se svesti na

mentalna stanja pojedinaca u onoj meri u kojoj se mentalna stanja pojedinaca mogu svesti na fiziološka stanja nezavisnih ćelija mozga.

2/26/2013 16 Socijalizacija Nebojša Petrović

Nadindividualna svest (3)

• Osnivač psihologije • Razlikovao fiziološku psihologiju i psihologiju

naroda. • U periodu od 1900-1920 objavio 10 tomova

“Psihologije naroda”. • Isticao da postoji samostalna narodna duša koja

se manifestuje kroz jezik, običaje i mitove.

Vilhelm Vunt (W. Wundt, 1832-1921)

2/26/2013 17 Socijalizacija Nebojša Petrović

2/26/2013 18 Socijalizacija Nebojša Petrović

Nadindividualna svest (4)

• "The Group Mind" (1920): visoko organizovane grupe kakve su nacije imaju grupni duh koji on definiše kao organizovani sistem mentalnih ili psihiičkih sila u međusobnoj interakciji.

• Kolektivni um, po njemu, misli, oseća, dejstvuje. • Dozvoljava mogućnost da takve grupe poseduju i

kolektivnu svest, ali smatra da za sada nema osnova da se ta hipoteza prihvati.

MekDugal (William McDougall)

2/26/2013 19 Socijalizacija Nebojša Petrović

Imitacija • Gabrijel Tard (G. Tarde, 1843-

1904), francuski sociolog • “Imitacija je ključ za misteriju

društva.” “Društvo je imitacija.” • “Les lois de l’imitation” (1890) • Zakoni imitacije:

– zakon geometrijske progresije – zakon silaska – zakon unutrašnjeg koje se preferira

spoljašnjem

– http://monoskop.org/images/6/66/Tarde_Gabriel_Socijalni_zakoni_skica_za_jednu_sociologiju.pdf 2/26/2013 20 Socijalizacija Nebojša Petrović

Sugestija • koreni u Mesmerovom (1779)

učenju o animalnom magnetizmu.

• Braid (1843) uvodi termin hipnotizam

• Liebeault (1866) uvodi koncept sugestije i koristi ga u lečenju. Bernheim (1884) je dalje razvio njegove ideje.

2/26/2013 21 Socijalizacija Nebojša Petrović

Sugestija • Pariska škola: Šarko (Jean Martin Charcot, 1888-

1894) • tvrdio da samo histerične ličnosti mogu biti

hipnotisane.

2/26/2013 22 Socijalizacija Nebojša Petrović

Sugestija • R. L. Stevenson 1886.

piše "The Strange Case of Dr Jekyll and Mr Hyde", gde ovekovečuje Šarkoovo gledište.

2/26/2013 23 Socijalizacija Nebojša Petrović

Sugestija • Šarkoov učenik Morton Prince pokrenuo je

1908. "Journal of Abnormal Psychology", a 1922. ga je preimenovao u "Journal of Abnormal and Social Psychology" (tako je ostalo do 1965).

• To je milje iz kojeg niče i psihoanaliza. Frojd je išao u Pariz na studije kod Šarkoa.

2/26/2013 24 Socijalizacija Nebojša Petrović

Sugestija • Gustav LeBon (G. Lebon, 1841-1931) • 1895. “Psihologija gomile” • "Period u koji ulazimo je vreme gomila". • Osećanja i ideje šire se u masi putem “mentalne zaraze”. • “Čovekova podsvesna priroda je životinjska i kriminalna.

Progres je gotovo isključivo zasluga intelektualne elite. Svaka rasa poseduje izvesne psihičke karakteristike. Uzaludan je pokušaj da se revolucionarnom ili nekom drugom veštačkom transformacijom institucija izmene ove fundamentalne psihičke karakteristike.”

• Konzervativno aristokratsko opravdavanje socijalnog poretka

2/26/2013 25 Socijalizacija Nebojša Petrović

Sugestija Edvard Ros (E. A. Ross, 1866-1907) • Američki sociolog • 1908. mu je objavljujen udžbenik “Social

Psychology” • do vrhunca razvija postavke zasnovane na

principima imitacije i sugestije. • Naslovi poglavlja: sugestibilnost, um gomile,

moda, konvencionalnost, imitiranje običaja...

2/26/2013 26 Socijalizacija Nebojša Petrović

Saosećanje (briga o drugima) • “All you need is love!”

• Ruso, Kropotkin, Darwin...

• Ljudi saosećaju jedni s drugima, ispomažu se, brinu, empatišu, stalo im je jednima do drugih, vole se...

• Radi li se o posrednom načinu postizanja vlastitog zadovoljstva i nezadovoljstva?

• Adam Smit: „Ne očekujemo mi večeru od dobrodušnosti mesara, pivara i pekara već od njihove brige o vlastitom interesu“.

• Adam Smit: “Koji je cilj pohlepe i častoljublja, težnje za bogatstvom, za vlašću i prvenstvom?…

• Biti primećen, biti uslužen, biti prihvaćen sa simatijom, dopadati se i biti uvažavan, to su sve prednosti koje iz toga možemo izvući. Ono što nas interesuje jeste taština, a ne udobnost ili zadovoljstvo”

2/26/2013 27 Socijalizacija Nebojša Petrović

Altruizam • Osnova društvenog života je spremnost za

saradnju sa drugima i društvenost, a ne sebičnost i težnja za moći

• Darvin: simpatija i društvenost • Bakunjin: urođena težnja za solidarnošću • Kropotkin: uzajamno pomaganje ljudi zasnovano

na urođenoj težnji ka solidarnosti • Ribo: saosećanje, simpatija za druge • Šeler: 8 vrsta saosećanja

2/26/2013 Socijalizacija Nebojša Petrović 28

Evolucionizam • Čarls Darvin (Ch. Darwin, 1809-

1882) • 1859.: “O poreklu vrsta”, 1871:

“Poreklo čoveka” • Evolucija: stalna adaptacija putem

prirodne selekcije • Čovek, poput svih drugih živih bića, u

dugotrajnom procesu prirodne selekcije, nasleđuje one osobine koje su najkorisnije u borbi za opstanak.

• Ističe važnost instinkata.

2/26/2013 29 Socijalizacija Nebojša Petrović

Instinktivistička shvatanja Viljem Mek Dugal (W. McDougall, 1871-1938) • 1908. “Uvod u socijalnu psihologiju” • Postulirao 12 instinkata, 1932. proširio listu

na 18

Instinkt je "nasleđena ili urođena psihofizička dispozicija koja navodi jedinku da opaža i obraća pažnju na objekte određene vrste, da doživljava emocionalno uzbuđenje određenog kvaliteta pri opažanju takvog objekta, i da dela u skladu sa tim na određeni način ili barem da oseća impuls za takvim delanjem."

2/26/2013 30 Socijalizacija Nebojša Petrović

• Prvi koji je pokušao da ustanovi opštu teoriju u socijalnoj psihologiji bio je Vilijem MekDugal 1908. godine. Kao profesor sa Kembridža on je prešao na Harvard te su tako njegove ideje odmah prihvaćene u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je socijalna psihologija bila u zamahu razvitka .

• MekDugal je, pod Frojdovim uticajem kao i pod uticajem teorija Darvina i Džejmsa, svoju teoriju zasnovao na instinktima. Smatrao je da je društveno ponašanje nagonsko, te da su instinkti ti koje treba proučavati. Tako je nastanak religije objašnjavao strahom i potčinjavanjem a nastanak velikih gradova ,,gregarnim’’ nagonom; po njemu akumulacija kapitala je rezultat instinkta isticanja.

• Njegovo biološko i psihološko utemeljenje socijalne psihologije naišlo je na kritike. Jedan od prvih predsednika Američkog psihološkog udruženja, Džon Djui, uputio mu je kritiku tvrdeći da socijalna psihologija treba da izučava navike a ne nagone. 2/26/2013 31 Socijalizacija Nebojša Petrović

Kritike instinktivističkih shvatanja • 1919. Knight Dunlap u "Journal of Abnormal Psychology“ “Are

There Any Instincts?” • Zamerke:

– nema činjeničkih dokaza; svako pravi liste po svom nahođenju;

– sterilnost u teoretisanju – eksperimentalni rezultati da deca i životinje mogu da rade

ono što se fundamentalno razlikuje od onog što obično čine;

– američki socijalni naučnici imaju otpor prema nativizmu, njihovoj intelektualnoj klimi više odgovara environmentalizam.

2/26/2013 32 Socijalizacija Nebojša Petrović

Instinktivistička shvatanja (2)

• Sigmund Frojd (S. Freud, 1856-1939) • Sedište instinkata je Id • Izvor i cilj instinkata ostaju postojani celog

života, a menjaju se objekti i načini zadovoljavanja.

• Instinkti života (Eros) i instinkti smrti (Tanatos)

2/26/2013 33 Socijalizacija Nebojša Petrović

• U vreme svojih početaka veliki zamah socijalna psihologija je doživela u Sjedinjenim Američkim Državama. Taj period početkom XX veka se poklapa se sa procvatom psihoanalize i velikim uticajem koji je Frojd imao na psihološku javnost u SAD-u. Tako nezaobilazno dolazi i do teorija u socijalnoj psihologiji koje su nastale pod uticajem psihoanalize ili kao reakcija na nju. Glavni predstavnici kulturoloških teorija osporavali su Frojdov opis dinamike nagona, smatrajući ga negeneralizabilnim na sva društva budući da je nastao u okviru zapadne civilizacije. Najpoznatiji među njima bili su Adler, Rajh i Jung.

2/26/2013 34 Socijalizacija Nebojša Petrović

Instinktivistička shvatanja (3) • Instinktivistički pristup su

obnovili etolozi (Konrad Lorenz, Nikolas Tinbergen, Karl fon Frish)

• dobili za svoje radove Nobelovu nagradu iz medicine 1973. godine

2/26/2013 35 Socijalizacija Nebojša Petrović

Socijalni darvinizam • principi prirodne selekcije važe i u borbi između

ljudskih društava i unutar društva. • Postoji urođena superiornost rasa i dominantnih

društvenih grupa, time se opravdava društvena nejednakost

• Moderni koncepti: Socijalno-dominantna orijentacija • Zalaganje za eugeničke programe, protiv socijalnih

programa – zato su oštro kritikovani (čak im se zamera da su uticala i na dolazak Hitlera na vlast).

• Zastupnici: Spenser, Sumner, Golton, MekDugal...

2/26/2013 36 Socijalizacija Nebojša Petrović

Sociobiologija • Edward Wilson (1975): “Sociobiology: The

New Synthesis” • Socijalno ponašanje ima biološku, genetsku

osnovu, ali je oblikovano tokom procesa prirodne selekcije.

• Daje biološko objašnjenje religije, etike, ratovanja, kooperacije, konformizma...

• Oštro kritikovani zbog redukcionizma i biodeterminizma.

2/26/2013 37 Socijalizacija Nebojša Petrović

• Krajem 19. veka stekli su se odgovarajući društveno – politički uslovi koji su ,,bacili svetlo’’ na problem psihološkog funkcionisanja pojedinca u društvu i uzajamnih uticaja koje pojedinac i društvo imaju. Još jedan od uslova koji pogoduje stvaranju nove nauke jeste razvijanje empirijskih metoda i stavljanje naglaska na egzaktnost u nauci. Potreba koja se javila u sociologiji za psihološkim objašnjenjem socioloških fenomena, kao i stavljanje dotadašnje eksperimentalne psihologije u okvir realnog funkcionisanja, rezultirala je pojavom socijalne psihologije kao zasebne naučne discpline. Neki autori joj daju mesto izmedju individualne psihologije i sociologije, jer istražuje međudejstvo jedinke i grupe (Miler, 2005). 2/26/2013 38 Socijalizacija Nebojša Petrović

• Termin socijalna psihologija prvi su upotrebili Emil Dirkem i engleski psiholog Dž. M. Boldvin krajem XIX veka.

• Već u samim počecima razvoja nauke može se uočiti raznolikost pristupa predmetu istraživanja kao i razlike u tome da li su autori veći značaj pridavali pojedincu ili društvu. Tako možemo reći da je već Dirkem autor kolektivističkog opredeljenja dok Gabrijel Tard, takođe jedan od začetnika socijalne psihologije, pripada individualističkom shvatanju. Tard je, recimo, društvo posmatrao kao ,,zbir bića’’.

2/26/2013 39 Socijalizacija Nebojša Petrović

Treći period u razvoju SP • 20-te godine XX veka: SP postaje i teorijska i

empirijska nauka • Jedan od prvih eksperimenata: Norman Triplett (1897) ispituje fenomen socijalne

facilitacije i inhibicije (boljeg ili lošijeg izvođenja kada su drugi ljudi prisutni)

• Walther Moede: uticaj prisustva drugih • Behtjerev: tačnost individualnih i grupnih sudova • Mur: uticaj sugestije na procene • 1924: Floyd Allport izdaje “Social Psychology”

(“zabluda grupe”) 2/26/2013 40 Socijalizacija Nebojša Petrović

Uzroci brzog razvoja SP

• podsticaj iz opšte psihologije • podsticaj iz drugih društvenih nauka • praktične potrebe društva

2/26/2013 41 Socijalizacija Nebojša Petrović

• Humanizam je u socijalnu psihologiju

uneo Erih From. On se smatra začetnikom

američke kulturalističke škole. From

nastoji da ,,čoveka izučava u svoj njegovoj

složenosti, kao celinu sačinjenu od tela i duha,

osećajnosti i razuma, kao individualno i društveno biće.

Odbija da psihologiju razdvaja od bioloških, ekonomskih i

društvenih problema. From je bio pod uticajem marksizma.

Tvrdio je da kulturne norme, preko porodice, utiču na izgradnju

ličnosti pojedinca.

2/26/2013 42 Socijalizacija Nebojša Petrović

• Po Fromu kultura, u datom istorijskom trenutku oblikuje ličnost zahtevajući od pojedinca da se prilagodi društvu tako što će izgraditi osobine

kao što su disciplina, red i tačnost. From je isticao isprepletenost čoveka i kulture kojoj pripada, navodeći da je čovek istovremeno i tvorac i proizvod kulture. Sve čovekove potrebe, izuzevši fiziološke, vezane su za kulturu i sve što se unutar pojedinca događa proizvod je kulture. Čovek, oslobodivši se zavisnosti od prirode i ovladavši njom, svoje prilagođavanje zasniva na socijalnom učenju

2/26/2013 Socijalizacija Nebojša Petrović 43

•

• Humanistička ideja kod Froma vidljiva je kroz pojam ,,pozitivne slobode’’ kojoj svaki čovek treba da teži a koja podrazumeva oslobađanje od autoriteta i samoostvarivanje. Međutim, po Fromu, većini ljudi apsolutna sloboda predstavlja veliki teret, te se obično odlučuju na lakši put tj. ,,bekstvo od slobode’’ i traženje novih autoriteta kojim bi se priklonili

2/26/2013 44 Socijalizacija Nebojša Petrović

Eksperimentalni pristup kao pojam objektivnosti u nauci nije zaobišao ni socijalnu psihologiju. Flojd

Olport sa bihejviorističkog stanovišta posmatra uticaj koji grupa ima na ponašanje pojedinca kao i na njegovo rasuđivanje. Međutim on grupu ne posmatra kao ,,celinu’’ već kao skup jedinki koje se uzajamno podstiču i življe reaguju. Društveno ponašanje je posmatrao ne razdvajajući ga od biološkog. Razvio je sopstvenu teoriju o ,,osobinama’’ ličnosti na bihejvioristički način. Osobina je, po Olportu ,,neuro – psihički sistem karakterističan za svakog pojedinca koji ga osposobljava da se prilagodi raznim uslovima sredine. Pojedinac razvija osobine u određenoj situaciji da bi joj se prilagodio’’.

2/26/2013 45 Socijalizacija Nebojša Petrović

• Kurt Levin, zahvaljujući čijim radovima je pojam grupe dobio veoma veliki značaj, prvenstveno se bavio uticajem sredine na pojedinca. Sredina kod Levina ima psihološko značenje i odnosi se na

,,okruženje kojem subjekt pridaje značenje’’ (Miler, 2005). Levin koristi jezik matematike u svojim teorijama. Cilj mu je bio da stvori egzaktnu nauku o društvenim grupama kako bi odgovorio zahtevima pragmatizma u Americi da sve mora imati svoju praktičnu primenu. Njegova teorija društvenog polja trebalo je da rešava praktične probleme radnika i poslodavaca, poveća produktivnost rada itd. Njegov predmet analize je grupa sa svojom grupnom dinamikom a ne pojedinac. ,,Smatrao je da grupa ima svoje atribute i da se ne može posmatrati samo kao prost zbir njenih sastavnih delova’’

2/26/2013 46 Socijalizacija Nebojša Petrović

• Eksperimentalni pravac u socijalnoj psihologiji obeležili su

klasični eksperimenti u strogo kontrolisanim uslovima po

ugledu na prirodne nauke. Jedan od poznatijih koji je uspeo

da objasni pojave iz društvenog života a da ne izazove

kontroverze je Šerifov ogled. Musafer Šerif sa Harvarda je

pokazao da se uticaj grupe na pojedinca vrši već na nivou

opažanja.

•

2/26/2013 47 Socijalizacija Nebojša Petrović

• On je ispitanicima u zamračenoj prostoriji izlagao svetlo koje se uzastopno palilo i gasilo i tako izazivao pojavu autokinetizma. Subjekti su nepokretnu tačku

opažali kao pokretnu. Zadatak im je bio da u razmaku od dve sekunde daju procene oscilacije svetla. Ispitanici su bili sami kada su procenjivali oscilacije. Šerif je utvrdio da se tada njihovi sudovi međusobno veoma razlikuju i nazvao ih je ,,individualne norme’’. Ogled je ponovio ali ovaj put na grupama od dve - tri osobe. Svaki ispitanik je trebalo naglas da kaže svoju procenu, pri čemu su svi mogli da čuju procene drugih.

Šerif je došao do rezultata da su članovi grupe davali procene osobene za tu grupu bez obzira kakve su im bile procene kada su bili sami. U grupi se veoma malo razlikovale.

2/26/2013 Socijalizacija Nebojša Petrović 48

• Zaključak je bio da grupa postepeno stvara ,,grupne norme’’ koje predstavljaju referentnu tačku u odnosu koju se određuju ponašanja i sudovi pripadnika te grupe. Neki smatraju da je Šerif na taj način eksperimentalno dokazao da se društvene norme stvaraju kroz proces društvene interakcije i kako ustvari pojedinci uče da opažaju svet po ugledu na druge (porodicu...) i kako društvene norme postaju deo njihove lične motvacije. Takođe je ovim ogledom potvrdio postojanje društvenog konformizma 2/26/2013 49 Socijalizacija Nebojša Petrović