Ivan Nastovi LetNjI saN IsIdore sekuLI

i drugi eseji

Biblioteka PSIHOTERAPIJSKE STUDIJE

Urednik Zoran Kolundija

Fotografija na prednjoj strani korica Isidora Sekuli za radnim stolom

Ivan Nastovi

Letnji san IsIdore sekulI

dubinsko-psiholoki eseji

PROMETEJ Novi Sad

umetnost je u svojoj sutini psiholoka delatnost, a ukoliko ona to jeste, onda ona moe i treba da bude podvrgnuta psiholokom razmatranju.

K. G. Jung

Ima dakle neko prokletstvo da nita voljeno ne moe ostati. Proleti kakva tica, svetla kao raspr-snuta zvezda, pa je nikad vie nema. Prne kakav leptir, aren kao da je kroz dugu proleteo, pa ka nikad vie nema.

eto, tamo negde na jugu, nasred sone liva-de pune arenog cvea i arenih buba, ima jedan usamljen i gromom opaljen jablan od koga leptiri bee i ptice se plae, a ja, u samoi i u daljini, plaem za njim kao za dobrim drugom iz najlepih dana.

u toj truloj kolibici sam nauila da volim ono to ne vidim, ono to nemam, i ono to mora da proe.

Isidora Sekuli

kojoj posveujem ovu knjigu u znak zahvalnosti i odanosti.

9

sAdrAJ

Predgovor 11

I Letnji san Isidore Sekuli 23

II Samoa, saputnik Isidore Sekuli, u svetlu dubinske psihologije 51

III Molitve u Topiderskoj crkvi Isidore Sekuli u svetlu dubinske psihologije 65

IV Snovi Laze Kostia i njihov znaaj 113

V Jelena, ena koje nema Ive Andria u svetlu dubinske psihologije 135

VI Pet snova Ive Andria i njihovo tumaenje 151

VII Sedam nesanica Ive Andria i njihovo tumaenje 203

VIII etiri sna o Ivi Andriu 221

IX Seobe Miloa Crnjanskog u svetlu snova Vuka Isakovia 243

X San o crnom psu Desanke Maksimovi u svetlu dubinske psihologije 293

XI Pet snova Margerit Jursenar i njihovo tumaenje 309

XII Linost Sirana de Bereraka iz drame Edmona Rostana u svetlu dubinske psihologije 369

XIII San o klovnu 399

XIV Tamne i tajne strane Frojda i frojdizma 411

XV Seanja Frojdove sluavke Paule Fihtl 431

XVI Bela golubica Nikole Tesle u svetlu dubinske psihologije 457

XVII Nikola Tesle na psihijatrijskom kauu Vladete Jerotia 471

XVIII Sondijevo uenje o familijarnom nesvesnom 497

XIX Kriminalac iz nesvesnog oseanja krivice 531

XX Samoubistvo Anice Savi-Rebac u svetlu dubinske psihologije 545

O autoru 567

PReDGOVOR

13

Misliti znai nauiti se novom vienju.

Alber Kami

Ova knjiga dubinsko-psiholokih eseja, pod kojima se podrazumeva tumaenje u svetlu dubinske psihologije1, tanije u svetlu analitike psihologije Karla Gustava Jun-ga, koja je dovela do sasvim novog vienja knjiievnih dela i njihovih stvaraoca, nastala je kao rezultat mog vie-decenijskog interesovanja za odnos dubinske psihologije i knjievnosti, interesovanja koje je, izmeu ostalog, bilo podstaknuto i mojim snovima o Ivi Andriu, koji e biti izloeni i u ovoj knjizi.

1 Pojam dubinske psihologije potie od slavnog vajcarskog psihijatra Eu-gena Blojlera (18851939), koji ga upotrebljava kao sinonim za psihoanalizu. Frojd preutno prihvata ovaj termin, ali nigde ne navodi da ga je uveo Blojler, ve samo istie da se pod dubinskom psihologijom ne podrazumeva nita drugo do psihoanaliza. Shodno tome, Frojd psihoanalizu proklamuje kao uenje o du-bokim, svesti ne direktno pristupanim nesvesnim procesima i sadrajima, pod kojima se podrazumeva sve ono to znamo da je psihiki realno, a ega, ipak, nismo svesni. Upravo se tim, nesvesnim procesima i sadrajima bavi dubinska psihologija, koju zato moemo oznaiti kao psihologiju nesvesnog.

Meutim, Jungovim otkriem kolektivnog nesvesnog (1917. godine), iji su sadraji arhetipovi, i Sondijevim otkriem familijarnog nesvesnog (1937. godine), iji su sadraji latentni recesivni geni, proiren je pojam dubinske psihologije, pa njen predmet istraivanja nisu vie samo sadraji individual-nog, ve i sadraji kolektivnog i familijarnog nesvesnog. Ovo je shvatljivo i prihvatljivo kada znamo da se dubinska psihologija bavi istraivanjem nesve-snog dela psihe, koji sa svesnim delom linosti gradi dinamiku celinu.

14

Prva monografija u kojoj sam primenio dubinsku psihologiju bila je arhetipski svet desanke Maksimovi (2003), a potom su usledile: anima Laze kostia (2004), Zapisi o nesanici Ive andria u svetlu dubinske psihologi-je (2005), seobe Miloa Crnjanskog u svetlu snova Vuka Isakovia (2007), snovi Margerit jursenar u svetlu psiho-logije k. G. junga (2009), kao i monografija arhetipski svet Nikole tesle (2010), u kojoj sam pokazao to je to bilo arhetipsko u Teslinoj linosti i stvaralatvu.

Neka od poglavlja iz navedenih monografija priklju-ena su i ovoj knjizi, jer su ona, tako izolovana, ak pri-stupanija itaocima koji su malo ili nikako upoznati sa dubinskom psihologijom2, a takvih je mnogo vei broj

2 Na ovo me je, izmeu ostalog, podstaklo i izlaganje Mila Lompara na promociji moje monografije Seobe Miloa Crnjanskog u svetlu snova Vuka Isakovia na Kolarevom narodnom univerzitetu, izlaganje koje je ostavilo muan utisak, posebno na poznavaoce dubinske psihologije, jer, za razliku od Miroslava Egeria koji je takoe uestvovao na ovoj promociji, Lompar kao da uopte nije proitao knjigu o kojoj je govorio, ili, to je verovatnije, nije je razumeo, budui da ne poznaje jezik dubinske psihologije, a posebno ne poznaje jezik psihologije snova, kojim je ta knjiga, uz jedno novo vie-nje napisana. Budui da je takvo vienje oigledno strano i nepoznato Milu Lomparu, bilo je korektnije i profesionalno potenije da se nije ni prihvatio da govori o knjizi iji jezik ne razume.

Stoga je Lompar u svojoj diskusiji, ne uviajui da je re o prvoj mo-nografiji koja govori o dubinskoj psihologiji Seoba i njihovog autora, od-nosno o onome to je transpersonalno, arhetipsko u njima, a insistirajui na formi i time ne uviajui sutinu, glavni akcenat stavio na to da prva i druga knjiga Seoba predstavljaju dva romana, kao i da Crnjanski na jednom mestu u Seobama ipak spominje majku jednog od svojih junaka, a to ja u svojoj monografiji nisam naveo. Time Lompar ostaje u svom sterilnom knjievno-kritikom okviru, ne shvatajui da je to potpuno irelevantno za dubinsko-psi-holoko razumevanje Seoba i njihovog autora, Miloa Crnjanskog.

Jer, dubinsko-psiholoki pristup nam omoguava da razgraniimo veliko umetniko delo, koje je stvarno, bezlino i duboko potresno (Jung), a ije su dubine bezmerne, budui da potie iz kolektivnog nesvesnog, to je sluaj i sa Seobama, od umetnikog dela koje svoje izvorite ima samo u linom

15

nego to se i pretpostavlja. Jer, o dubinskoj psihologiji se, ne samo u naoj sredini ve i u celom regionu, relativno malo zna, a posebno se ona malo praktino primenjuje.

Zahvaljujui iskustvu koje sam stekao tokom rada na pomenutim monografijama, sada sam dubinsko-psiholo-koj analizi podvrgao i saputnike Isidore Sekuli, odnosno prie Bure i samoa, koje se nalaze u knjizi saputnici, kao i Isidorine Molitve u topiderskoj crkvi, potom Andrievu pripovetku jelena, ene koje nema i pet snova Ive Andria, kao i etiri moja sna o njemu, linost Sirana de Bereraka, samoubistvo Anice Savi-Rebac. Osim toga, u knjigu je ukljuena i analiza jednog sluaja iz moje klinike prakse (re je o kriminalcu iz nesvesnog oseanja krivice), prikaz Sondijevog uenja o familijarnom nesvesnom, kao i moji prikazi knjiga Pola Rouzena o Viktoru Tausku i Detlefa Bertelzena o Frojdovoj sluavci Pauli Fihtl.

Sve ovo, uz dve knjige o snovima i etiri uskostrune knjige u kojima sam podrobno obradio dinamiku psihi-

iskustvu stvaraoca, sadranom u individualnom nesvesnom, iz kog potiu umetnike tvorevine male vrednosti.

Ova paralela jasno upuuje zato veina italaca, kojima se to ak ne moe ni zameriti, ne razume moje monografije, kada ih ne razumeju ak ni oni koji bi shodno svom zvanju, posebno kada se ve odlue na kritiki pri-stup, trebalo da se potrude da makar u osnovnim crtama naue jezik dubinske psihologije. Istina, to je uinio Nikola Miloevi, koji za moju monografiju arhetipski svet desanke Maksimovi kae da je njom po svojoj dubini i au-tentinosti, prevazieno sve ono to je kod nas do danas napisano o psiho-lokoj analizi knjievnih dela i njihovih stvaralaca, kao i Miroslav Egeri, koji u predgovoru mojoj knjizi o Seobama pie da srpska knjievnost duguje piscu ove knjige veliku zahvalnost i vrstu potovanja van konvencija, mi-slei pre svega na dubinsko-psiholoki pristup koji je u njoj primenjen. Jer, i Miloevi i Egeri su shvatili i prihvatili da dubinska psihologija znaajno doprinosi boljem i dubljem razumevanju knjievnosti, to e uostalom potvr-diti i dubinsko-psiholoki eseji u ovoj monografiji, koji donose novo vienje knjievnih dela i njihovih autora.

16

jatriju i psihologiju, predstavlja moj doprinos primenjenoj dubinskoj psihologiji. Jer, kao to kae Vuk Karadi, sasvim je razliito znati o nekom poslu lijepo govoriti, i znati ga dobro i pametno raditi. Ono o emu znamo lepo da govorimo treba da znamo i da primenimo, budui da je tek to istinsko znanje.

Za razliku od psihoanalize, koja se bavi istraivanjem individualnog nesvesnog, odnosno iskljuivo onog to je lino, analitika psihologija K. G. Junga nam omoguava da sagledamo ta se nalazi s one strane personalnog, a to je arhetipsko u odreenoj linosti i njenom stvaralatvu. Jer, velika umetnika dela i znaajna nauna otkria svoje izvorite imaju u kolektivnom nesvesnom, koje, za razliku od individualnog nesvesnog kojim se bavi psihoanaliza, odlazi i dalje i dublje u istraivanju linosti i stvaralatva velikih pojedinaca.

Stoga se pristup takvim pojedincima, zasnovan na linom nivou, pokazao ne samo kao povran ve i kao pogrean, kao to je to, recimo, sluaj sa Frojdovim psiho-analitikim tumaenjem linosti Leonarda da Vinija,