Ivan Nastovi: TUMAENJE SNOVAIZVAN SANOVNIKA

[Feljton novosadskog Dnevnika, objavljen u periodu od 25. juna do 14. jula 2008.]

O autoruIvan Nastovi doktor je psiholokih nauka i psihoterapeut, specijalista za kliniku i dubinsku psihologiju i za tumaenje snova. Knjiga 127 protumaenih snova nastavak je Nastovieve opsene knjige Psihologija snova i njihovo tumaenje. Ove, psihoterapijske studije znaajne su ne samo zbog potrebne analize Jungove metode tumaenja snova ve i zbog toga to je kompletno protumaeno 127 snova i time pokazano kako se u svakodnevnoj praksi snovi tumae bez potrebe da se posee za sanovnicima. Nastovi je i autor vie knjiga, meu kojima: Arhetipski svet Desanke Maksimovi, Anima Laze Kostia, Zapisi o nesanici Ive Andria u svetlu dubinske psihologije i Seobe Miloa Crnjanskog u svetlu Vuka Isakovia. Isto se dogodilo i kada se pojavila Sondijeva ikzal-analiza, koja je most izmeu Frojdove psihoanalize i Jungove analitike psihologije. Ona je proirila oblast dubinske psihologije na istraivanje familijarnog nesvesnog, koje s individualnim i kolektivnim nesvesnim gradi jednu celinu. Snovi nas vode u najdublje tajne snevaa, tako da se, po Jungovim reima, u rukama tumaa snova nalazi instrument od neprocenjive vrednosti, koji moe biti od velike koristi, ali i od jo vee tete, ako se nae u rukama netalentovane i neobuene osobe. Jer, analiza snova je profesija koja iziskuje umee profesionalca. On treba da poseduje ne samo specijalnu obuku ve i specijalnu nadarenost. Otuda je sve u svemu, tumaenje snova vetina, kao i dijagnostika, hirurgija i terapija uopte, komplikovana, ali koju mogu savladati samo oni koji su za to sposobni i predodreeni (Jung). Oni, osim specijalne obuke, moraju posedovati i intuiciju i empatiju, odnosno sposobnost uivljavanja i doivljavanja tuih emocija, to je od posebnog znaaja za razumevanje snevaa i njegovih snova. Svaki ovek svake noi sanja u proseku dva sata, pa je oko 25 odsto spavanja proeto snovima. Svaki pojedinac tako godinje usni oko hiljadu snova, to je mnogo vie nego to se ranije, na osnovu izjava snevaa, pretpostavljalo. Jer, mnogi ljudi ne pamte svoje snove, bilo zato to ih potiskuju, bilo zato to ne obraaju panju na njih. Nauna istraivanja su pokazala da snovi, ak i kada ih ne pamtimo i ne razumemo, omoguavaju veu efikasnost u uenju i intelektualnom funkcionisanju. Ako je tako, onda znaaj snova mora biti daleko vei kada razumemo njihove poruke. Da snovi psiholoki i egzistencijalno nisu neophodni oveku, oni bi tokom njegovog razvoja i evolucije svakako bili odstranjeni, kao to je to bio sluaj s nekim organima i njihovim funkcijama koje su postale suvine, pa ih je evolutivni razvoj eliminisao ili znaajno redukovao. Ali, sa snovima se to nije dogodilo, jer su oni oveku oigledno i dalje potrebni, kao i bajke i mitovi. Interesovanje za snove koje su imali nai daleki preci, bavei se njima i bivajui fascinirani njihovim sadrajima, traje i danas, to takoe potvruje da su snovi oveku bili i ostali ne samo znaajni ve i neophodni.

1

Otpor prema mudrijem delu sebeSnovi prate na ivot od roenja do smrti, bez obzira na to da li ih pamtimo i razumemo. Veina ljudi odrasta u uverenju da su snovi nevani i sporedni u ivotu, kao i da su ljudi koje snovi interesuju donekle udni. Malo je onih koji razumeju svoje snove, a jo manje onih koji razumeju njihov kontinuitet. A upravo je kontinuitet snova od velikog znaaja za sticanje uvida u serije snova, kroz koje se san najee manifestuje. Ovo je uslovljeno time to smo zaboravili univerzalni jezik snova, pa neretko imamo i otpor prema nesvesnom, mudrijem delu sebe i snovima koji su njegov specifini izraz. Otuda From s pravom apeluje da ponovo nauimo zaboravljeni jezik snova, koji, po miljenju Ane Tajlard, predstavlja prajezik iz kojeg su nastali svi jezici sveta. Jezik snova je neto sasvim prirodno, dato svim ljudima, bez obzira na njihovu rasu, klasu, pol ili uzrast. Jung san posmatra kao prirodni fenomen i nenamernu pojavu, koja ne zavisi od volje, elje, namere ili postavljenih ciljeva svesnog dela nae linosti. Nesvesni sadraji su oveku potrebni radi dopune svesnih sadraja, jer se, kako istie Jung, svest moe dresirati, ali nesvesno nikada. Otuda se i sveti Avgustin radovao to pred Bogom nije odgovoran za svoje snove. Snovi nemaju samo funkciju leenja ve nas i poduavaju, dopunjuju, usmeravaju, inspiriu, ukazuju nam na to gde greimo i gde smo neprilagoeni i, konano, daju nam odgovore na pitanja i reenja za probleme s kojima svesni deo nae linosti ne moe da izae na kraj, budui da svest, za razliku od nesvesnog, nikada ne vidi celinu. Zato se u eri naunog tumaenja snova, odnosno nakon pojave Frojdove knjige Tumaenje snova (1900. godine), san koristi kao izveta nesvesnog, koji otkriva tajne skrivene od svesti i to ini sa zaprepaujuom potpunou (Jung). Pojavom Jungove analitike psihologije, posebno njegovim otkriem kolektivnog nesvesnog, Frojdova teorija i metoda tumaenja snova su izgubile svoj prvobitni, univerzalni znaaj. Jer, Jung je sagledao znaaj i funkciju snova, kao i njihovo tumaenje, u svetlu kolektivnog nesvesnog, iz ega je proistekla nova teorija snova i sasvim nov metod njihovog tumaenja.

Kraljevski put u nesvesnoFrojd je prvi istakao da su snovi kraljevski put u nesvesno, to je njihova veoma vana funkcija. Oni su najbolji skriveni izvori, koji nam daruju informacije o drugom, nonom 2

delu nae linosti. Jer, putem snova psiha tka mogua razreenja ivotnih problema, onih koji su u nama, ali i izvan nas. Otuda nemamo boljih prijatelja od svojih snova. Jedan od Jungovih uenika, Franc Alt, zato i kae da se svako vee kada ide na spavanje raduje svojim prijateljima, svojim snovima. Savete svojih snova treba da sluamo dok nije kasno, jer nas snovi sigurno nikada nee obmanuti, budui da oni, za razliku od svesti, nikada ne lau. Istina, mi moemo pogreno razumeti njihove poruke, ali to nije greka koju treba pripisati snu, ve nama samima, odnosno naem nerazumevanju dobijene poruke. Najvanija psiholoka funkcija sna nalazi se u mehanizmu kompenzacije, odnosno uspostavljanju psiholoke samoregulacije, na emu poiva Jungova teorija snova. Nesvesno, a time i snovi, nalaze se u kompenzatornom odnosu prema sadrajima svesti, to ima lekoviti efekat kojem se Jung, po sopstvenim reima, uvek iznova divio kao udu. Imajui u vidu kompenzatorni odnos koji postoji izmeu svesnog i nesvesnog dela linosti, pri tumaenju snova uvek se moramo pitati ta nesvesno eli da kompenzuje, odnosno da koriguje. Tako, na primer, ako neka osoba esto sanja da je na ruku kod kralja, to moe ukazivati na postojanje oseanja manje vrednosti kod nje, to nesvesno pokuava da kompenzuje takvim snovima. Ili, pak, neko ko je malog rasta moe esto sanjati da je veoma visok i snaan, kao to je to bio sluaj s jednim mojim pacijentom. Osim kompenzatorne, Jung govori o jo jednoj funkciji sna koja se ne sme prevideti. On je naziva negativnokompenzatorna, odnosno reduktivna funkcija sna. Sreemo je kod ljudi iji svesni stavovi i rezultati prilagoavanja prevazilaze individualne mogunosti, pa ti ljudi izgledaju bolji i vredniji nego to jesu. Meutim, njihovi snovi svedoe da oni intimno nisu dorasli svojoj spoljanjoj visini, pa nesvesno kod njih vri negativnokompenzatornu, to jest reduktivnu funkciju. Redukcija, ili obezvreivanje, pod ovim uslovima je takoe kompenzatorna, opet u smislu samoregulacije. Istina, reduktivni san rastavlja, rastvara, obezvreuje, ak i razara i rui, ali to ne znai da asimilovanje reduktivnih sadraja sna mora imati destruktivno dejstvo na individuu kao celinu. Naprotiv, dejstvo ovih snova je esto lekovito, naravno, ukoliko je pogoen samo stav, a ne cela linost. Klasian primer reduktivnog sna jeste san Navuhodonosora kada je bio na vrhuncu svoje moi. Ovaj san se nalazi u etvrtom poglavlju knjige proroka Danila. Njegov smisao je upravo u pokuaju kompenzacije sumanutosti veliine, koja je kod ovog snevaa prela u pravi duevni poremeaj.

3

Slian sluaj sam imao i u svojoj praksi, kada je ovek srednjih godina, koji je bez stvarnog pokria imao previsoko miljenje o sebi i potpuno se identifikovao s funkcijom koju je obavljao, esto, usled svoje nedoraslosti, sanjao udan san da je portir u velikoj ustanovi, u kojoj je zapravo bio direktor. Jer, svaka prividna i lana veliina, po Jungovim reima, raspada se pod dejstvom reduktivne slike sna, odnosno pod njenom nemilosrdnom kritikom. Tako je sneva konfrontiran s onim to u sutini svog bia zapravo jeste. Sledea funkcija sna je prospektivna funkcija. Po Jungovom miljenju, ona nastaje u nesvesnom, anticipacijom buduih svesnih delatnosti, tako da je simboliki sadraj prospektivnih snova kao prigodna skica reenja konflikta. Mada ne moemo osporiti postojanje prospektivnih snova, Jung upozorava na to da je neopravdano nazivati te snove prorokim. Jer, iako je ova funkcija sna nadreena svesnim kombinacijama, ona zapravo predstavlja kombinaciju svih opaanja, misli i oseanja, koja su, zbog slabe naglaenosti, nae mogue nepanje ili, pak, povrnosti, izmakli svesti. Zato je san, po Jungovim reima, prilikom postavljanja prognoze obino u znatno povoljnijem poloaju nego svest, jer nesvesno esto zna i vie, i bolje od svesti. U nesvesnom postoji neto kao apriorno znanje ili bolje prisustvo dogaaja, koje je lieno svake kauzalne osnove, odnosno znanje koje se ne moe kauzalno objasniti. Mada je prospektivna funkcija bitno svojstvo sna, ipak je dobro, kako istie Jung, ne precenjivati je, budui da ovek lako prihvata da je san neka vrsta psihopompa, koji je u stanju da na osnovu nadmonog znanja prui ivotu nepogreivi pravac. Za prospektivnu funkciju sna u navesti dva primera s kojima sam se neposredno susreo. Naime, u vozu za Ljubljanu upoznao sam jednu gospou koja mi je ispriala da je znatno pre nego to joj se sin razboleo sanjala njegovu bolest, pa ak i datum i taan sat kada e umreti. Nakon to joj se sin zaista razboleo, ispriala je njegovim lekarima svoj san, ali su oni smatrali da s njom neto nije u redu. Meutim, kad se san u potpunosti ostvario, lekari su samo nemono slegali ramenima. Drugi sluaj je slian prvome. Jedna gospoa je mnogo pre bolesti svog mua sanjala njegovu bolest i taan datum smrti, to ju je, kako sama kae, pripremilo da lake podnese sve ono to e potom doiveti.

Strah od samoeSnovi su od velikog terapijskog, dijagnostikog, prognostikog i etiolokog znaaja. Oni nam mogu ukazati na to odakle treba zapoeti psihoterapiju jer otkrivaju nesvesnu anamnezu, odnosno ono to pacijent ne zna o sebi. Osim toga, kada u toku psihoterapije 4

doemo do take koju oznaavamo s ne ide dalje, koja se javlja i u mnogim bajkama i mitovima, Jung savetuje da se glavna panja usmeri na snove, koji e otkriti put razreenja. To potvruje sluaj jedne moje pacijentkinje s histerinim slepilom, kod koje nisam mogao da otkrijem smisao tog simptoma sve dok nisam preao na analizu njenih snova. Naime, posle uzaludnog rada na analizi svesnih sadraja, odnosno uzimanja svesne anamneze, to jest podataka koje pacijentkinja svesno zna o sebi, preao sam na analizu nesvesnih sadraja putem snova, odnosno poeo sam da uzimam nesvesnu anamnezu, dakle, da saznajem ono to pacijentkinja o sebi ne zna. Kada sam je pitao ta sanja, odgovorila je da je ve dugo mui jedan straan san, koji joj se esto ponavlja, pa se nakon njega budi u paninom strahu i dugo ne moe da se smiri i ponovo zaspi. Naime, sanja da se nalazi u potpuno praznoj sobi, bez vrata i prozora, pri emu se osea do bola usamljeno i uplaeno. Doziva pomo, ali je niko ne uje. Ovaj san joj se ponavljao u potpuno istom obliku. Kada bi ga se tokom dana setila, izazivao je u njoj gotovo identian strah kao u snu, odnosno neposredno nakon buenja. Upravo mi je sadraj ovog sna pomogao da otkrijem smisao histerinog slepila, koje se kod pacijentkinje pojavilo onog dana kada su joj erka i zet saoptili da su dobili stan u koji e se preseliti za nedelju dana. To je znailo da e ona ostati sama u svom stanu, budui da je bila udovica i imala samo tu erku. Ovo je za nju, kao to se vidi na osnovu sna, bilo nezamislivo i neprihvatljivo, pa je stoga nesvesno aranirala histerino slepilo i indirektno, jezikom simptoma, saoptila erki i zetu da ne moe ostati sama u stanu. Jer, nemogue je ostaviti slepu osobu da ivi sama, ali ne i nekog kome je, recimo, oduzeta ruka ili noga. U radu na ovom snu pacijentkinja je vrlo brzo shvatila poruku i pouku sna. Dogovorili smo se da porazgovaram i s njenom erkom i zetom, koji su odmah pristali da stanove zamene za jedan vei. Ta odluka je na moju pacijentkinju delovala lekovito. Kao u nekoj bajci ili pri udotvornom izleenju, ona je progledala, jer je zapravo razreen problem zbog kojeg je morala da oslepi, odnosno da pribegne slepilu kao najefikasnijem mehanizmu zatite od opasnosti da ostane sama. A samou bi doivela upravo onako kako ju je doivela u svom komarnom snu. Tako je i suprug jedne lanice grupe za analizu snova, koji je bio neodluan da li da imaju dete ili ne, sanjao sledei arhetipski san: Veoma prijatna no. Nalazim se u bati prepunoj tropskog zelenila. Ispred mene je kuica sa etiri mramorna, bela stuba, koja lii na pagodu. Iznenada, s leve strane, iznad moje glave, pojavljuje se veliki krug ispunjen svetlou, u obliku meseca, ali koji ne osvetljava pagodu. U okviru tog kruga poinje da se, odozgo nadole, ispisuje veoma interesantan heksagram, dok neki duboki muki glas to tumai, pri

5

emu ja sve to razumem. Budim se ushien, mada sam potpuno zaboravio kako izgleda heksagram i koje je njegovo tumaenje. Samo se seam prve linije, koja je bila isprekidana. Uoi ovog sna sneva je konsultovao Ji-ing i postavio mu pitanje da li supruga i on treba da imaju dete. Dobio je nerazumljiv odgovor, koji ga nije zadovoljio, pa je pre odlaska na spavanje odluio da isto upita svoj san, koji e mu sigurno dati jasan i pravi odgovor. To je bio okida, koji je istovremeno i temelj za razumevanje ovog arhetipskog sna. Mada je sneva zaboravio tumaenje heksagrama i njegov izgled, cela atmosfera, struktura i veoma snani arhetipski simboli, kao i emocije u snu i nakon buenja dali su potvrdan odgovor na postavljeno pitanje. To su i sneva i njegova supruga shvatili i prihvatili, tako da sada imaju veoma inteligentnu i lepu erku. U kontekstu izlaganja o funkciji i znaaju snova hteo bih da ukaem i na znaaj snova u stvaralakom radu. Tako je slavni ruski hemiar Mendeljejev, zahvaljujui jednom svom snu, reio tajnu periodinog sistema elemenata, dok je Jung do gotovo svih naunih otkria doao putem snova. To se nedvosmisleno vidi iz njegove autobiografije Seanja, snovi, razmiljanja, u kojoj na samom poetku istie da njegov ivot predstavlja priu o samoostvarenju nesvesnog, koje je energetsko jezgro i njegovog stvaralatva. Ocenivi da snovi predstavljaju najvaniji izvor obavetenja u vezi s nesvesnim procesima, Frojd je ljudskoj vrsti vratio orue koje je izgledalo nepovratno izgubljeno (Jung). Ovo je dubinsko-psiholoki i shvatljivo i prihvatljivo, jer iskustvo steeno putem samo jednog sna za oveka neretko moe biti od neprocenjive vrednosti. U tom kontekstu Jung naglaava da, ako shvatimo smisao takvog sna, on moe postati doivljaj, vredniji od svih bogatstava sveta. Potvrdu za to nalazimo i u snovima koji su protumaeni u ovoj monografiji. Nakon svega to je reeno o znaaju i funkciji snova treba naglasiti da ako neko, zbog oskudnog iskustva i znanja o snovima, smatra da su oni besmisleni, slobodno ga treba pustiti da tako misli (Jung). Jer, sigurno se ni fiziari ne bi ljutili kada bi neko, usled oskudnog znanja i oskudnog iskustva, izrazio sumnju u Ajntajnovu teoriju relativiteta. S tim to onaj ko sumnja u snove, odnosno negira nesvesni, mudriji deo svoje linosti, ima mnogo vie tete od toga nego onaj ko sumnja u teoriju relativiteta.

Seksualnost Frojdovih simbolaFrojd ne pravi razliku izmeu znaka i simbola, pa ih meusobno zamenjuje. To svoenje simbola na znak velikim delom je uslovilo da se bezmalo svi simboli u snu posmatraju kao

6

seksualni. Ovo je dovelo do pojednostavljenog tumaenja snova i pristupa koji je postao gotovo nalik na pristup prisutan u sanovnicima, ega se Frojd stalno pribojavao a onoga ega se pribojavamo najee nam se i dogodi. To je, ujedno, nanelo veliku tetu psihoanalizi, kako u okviru nje same, tako i izvan nje. Frojd simbole u snovima, za koje smatra da ne pripadaju snu kao njegova svojina, vezuje primarno za seksualnost, odnosno tretira ih prvenstveno kao seksualne. Tako sve izduene predmete u snu smatra falusnim simbolima, a sve okrugle ili uplje zamenom za enske genitalije. to se vie bavim tumaenjem snova, utoliko dragovoljnije moram priznati da veina snova odraslih ljudi obrauje seksualni materijal i izraava seksualnu elju, kae Frojd, dodajui na drugom mestu da simboli izvan sna nikad nisu samo seksualni, za razliku od simbola u snu, kada se upotrebljavaju skoro iskljuivo za izraavanje seksualnog objekta ili odnosa (podvukao I. N.). Ali, zato, recimo, kravata u snu ne bi bila samo kravata, odnosno ono to jeste, a stepenice samo stepenice, a ne iskljuivo i jedino seksualni simboli, posebno ako su kravatu i stepenice sanjale osobe koje ih u realnosti prave? Kad god je razmatrano njegovo uenje o individualnom nesvesnom, seksualnoj teoriji, Edipovom kompleksu ili metodi slobodnih asocijacija, Frojd je bio nesposoban da prihvati drugaiji stav i miljenje. On je jednostrano i iskljuivo tvrdio da sve proistie iz individualnog nesvesnog, da je sve seksualno, a posebno sve u snovima, kao i da se svi sadraji nesvesnog mogu otkriti metodom slobodnih asocijacija. Za razliku od Frojda, Jung je imao sasvim drugaije shvatanje simbola uopte, a posebno simbola u snovima. Ne samo da ih nije, poput Frojda, redukovao na nivo obinog znaka ve je simbole posmatrao kao sastavni i neotuivi deo nesvesnog ivota uopte, a time i snova, koji predstavljaju onaj humus iz kojeg samoniklo raste najvie simbola. Jung ak istie da se nesvesno moe dosegnuti i izraziti jedino kroz simbole, jer simboli su, s jedne strane, primitivni izraz nesvesnog, a s druge, ideje koje odgovaraju najvioj slutnji svesti. Otuda snovi daju silno zanimljiva obavetenja onima koji se trude da shvate njihove simbole (Jung). Ako bismo hteli da Jungovo shvatanje simbola samemo u jednu reenicu, rekli bismo da je simbol najbolja mogua formulacija jo uvek nepoznatih i nesvesnih psihikih injenica, koje se ne mogu drugaije predstaviti (Jung). Zato simbol nije znak, ve psiholoka maina koja oslobaa energiju, tako da rupa u zemlji Viendija, na primer, nije znak za enske genitalije, ve simbol koji upuuje na ideju ene-zemlje koju treba oploditi. Budui da je falus bio est gost u Frojdovim interpretacijama simbola sna, Jung je tu injenicu iskoristio i na primeru falusa pokazao razliku izmeu znaka i simbola. Ako falus u snu

7

oznaava penis, to je znak i nita vie; ali ako je re o simbolu falusa, on, po Jungovim reima, moe znaiti kreativnu Manu, snagu izleenja ili plodnost, pa zavisno od konteksta, falus moe imati razliita znaenja. Meutim, da bismo objasnili prirodu simbola i njihovo znaenje, moramo razlikovati tri vrste slika sna, odnosno utvrditi da li se konkretna slika odnosi na lino, kolektivno, odnosno arhetipsko, ili, pak, na familijarno iskustvo. Ovo je za Frojda bila zagonetka, jer je tada zapravo dolazio do elemenata sna pred kojima je otkazivala njegova metoda slobodnih asocijacija, budui da se radilo o arhetipskim elementima ili elementima iz familijarnog nesvesnog. Po Jungovom miljenju, pravi simboli se javljaju samo kad postoji potreba da se izrazi ono to misao ne moe misliti, ili to se samo sluti i osea. Zato se za trivijalne probleme u nama i izvan nas nikada nee aktivirati arhetipski simboli. Shodno tome, arhetipski snovi se javljaju samo u prelaznim situacijama naeg ivota i u izrazito kritinim trenucima, kada arhetipska mudrost treba da pomogne tamo gde individualna otkazuje, to emo videti na nekim primerima protumaenih snova u okviru ove monografije. Jung savetuje da o simbolima uimo to je mogue vie, ali da, kada preemo na tumaenje sna, sve to smo nauili zaboravimo. Ovaj savet je toliko vaan za praktian rad na snovima, a time i sa simbolima, da ga je Jung pretvorio u pravilo. Jer, kada nastojimo da protumaimo simbole sna druge osobe, gotovo uvek smo skloni tome da neizbene praznine u svom razumevanju popunimo projekcijom, to jest da pretpostavimo da je ono to mi zapaamo ili mislimo jednako onome to zapaa i misli sneva. To moe dovesti, a najee i dovodi, do pogrenog tumaenja sna, a time i simbola koji su njegov sastavni deo. Kao i snovi, simboli su za Junga neto potpuno prirodno. Oni nita ne skrivaju, samo nam je potrebna umenost da bismo uzeli ono to nam simboli nude. Jer, priroda svoje darove nikada ne daje dabe. Zato je potrebno savladati umetnost tumaenja snova i simbola kako bismo dokuili njihov smisao. Prilikom tumaenja nekog simbola najpre treba poi od linih asocijacija snevaa, odnosno saznati ta taj simbol znai za osobu koja ga je sanjala. Jer, vie osoba moe sanjati isti simbol, na primer ito ili goluba, a da to ima sasvim razliito znaenje, primereno njihovom konkretnom iskustvu s tim pojavama. Ako je potrebno, nakon toga se trae paralele u bajkama, legendama i mitovima, ime se otkriva arhetipski smisao datog simbola. Ipak, samim shvatanjem smisla simbola, san jo uvek nije protumaen, jer je on izuzetno kompleksne strukture, pa se tumaenje sna ne moe svesti samo na shvatanje simbola.

8

ta se moe nauiti od zmije?Simboli sna se nikad ne mogu odvojiti od pojedinca koji ih je sanjao. A zmija, kao i svi simboli u snovima, nema fiksno znaenje. Uz to, trebalo bi da se upitamo ta moemo nauiti od zmije iz naeg sna Ako, recimo, sanjamo zmiju, ne treba odmah u reniku simbola traiti ta znai zmija, ve, osim tanog opisa zmije, sa svim njenim karakteristikama, prvo treba dati line asocijacije na osnovu kojih emo doi do toga ta zmija koju smo sanjali znai nama. Jer, simboli sna se nikad ne mogu odvojiti od pojedinca koji ih je sanjao. A zmija, kao i svi simboli u snovima, nema fiksno znaenje. Uz to, trebalo bi da se upitamo ta moemo nauiti od zmije iz naeg sna. Jer, ona nas moe ugroziti, zato to poseduje mudrost i hladnokrvnost, to nama najverovatnije nedostaje. Tek potom poseemo za optom, arhetipskom simbolikom zmije, odnosno metodom objektivne amplifikacije traimo paralele ovog simbola u bajkama, mitovima i legendama. To nije uvek neophodno, budui da individualno znaenje simbola u jednom snu moe potpuno iskazati poruku i pouku sna, tako da dublja, arhetipska interpretacija simbola nekada moe imati ak negativno dejstvo na snevaa. Jer, ona moe otkriti dublji smisao simbola, za koji sneva nije spreman. Materijal prikupljen individualnom, odnosno linom, i objektivnom, odnosno arhetipskom amplifikacijom relativno je bezvredan ako ga ne stavimo u kontekst celog sna i ivotne situacije snevaa, ukljuujui tu i snove koji su deo iste serije. Jer, amplifikacija je samo pripremna faza za tumaenje snova, a amplificirani materijal dobija svoj puni i pravi smisao tek u kontekstu strukture i dinamike konkretnog sna. Ukoliko se u snu jave sloeni simboli, poput, recimo, zmije s glavom lisice, potrebno je svaki deo simbola tumaiti posebno i potom integrisati. Tako je jedna lanica moje grupe za analizu snova sanjala zmiju s glavom lisice, koja je simbolizovala njenu majku. S obzirom na krajnje specifian i negativan odnos prema figuri majke, nesvesno ove snevaice nije se zadovoljilo time da majku prikae kao hladnu zmiju, ve je istaklo i njeno lisije obeleje. Upravo bi kod ovog sna bila neprimerena i kontraproduktivna dublja, arhetipska interpretacija simbola zmije i lisice, jer je ve njihovo individualno znaenje prevazilo integrativne mogunosti snevaice, to je pokazala njena burna emocionalna reakcija tokom tumaenja sna i injenica da je nakon interpretacije, zasnovane iskljuivo na individualnom nivou, jo dugo bila veoma uznemirena. Jer, ako se suvie jasno osvetli neki simbol sna, sneva moe osetiti teskobu ili, pak, zapasti u krizu. Zato otrov uvida pri tumaenju snova, kako kae Jung, treba davati u malim dozama, to vai i za simbole, ali i za snove koji imaju svoje poreklo iskljuivo u individualnom nesvesnom. Jer, ono to nismo dobili tokom interpretacije nekog sna ili simbola dobiemo kasnije, interpretacijom serije 9

snova i simbola u njima, odnosno interpretacijom snova koji e uslediti nakon inicijalnog sna neke serije. Jung je esto traio od svojih pacijenata da nacrtaju ili naslikaju svoje snove, a posebno sloene simbole iz tih snova, to je i sam inio. To mu je prualo dodatne asocijacije na san i njegove simbole. Ova Jungova metoda se pokazala kao veoma korisna i u mom radu na snovima. Sve do sada reeno ukazuje na ogroman znaaj i vanost simbola u snovima. Jer, upravo simboli tvore jezik snova i nalaze se u njihovom sreditu. Svesni deo nae linosti taj jezik ne razume, pa simboli iziskuju tumaenje. Zato nam san postaje jasan tek nakon to otkrijemo smisao simbola. Sneva i tuma sna su jedini pravi uesnici drame koju nazivamo tumaenje, a koja predstavlja dijalektiki razgovor dva ravnopravna partnera (Jung). Naime, ovde je re o dijalektikom procesu koji se odvija izmeu dve linosti s jedne strane je sneva, a s druge tuma sna. Od kvaliteta njihovog odnosa velikim delom zavisi kvalitet tumaenja. Nijedan san ne moe biti prikladno i temeljno protumaen bez saradnje snevaa. Otuda Frojd naglaava da mi uglavnom nismo u stanju da protumaimo san drugog oveka ako on nee da nam iznese nesvesne misli koje se nalaze iza sadraja sna, odnosno ako nam ne daje slobodne asocijacije na elemente svog sna, ime je praktina upotrebljivost nae metode tumaenja teko oteena. Mnogi ljudi imaju pogrenu predstavu da psihoterapeut ili tuma uopte, na osnovu svog strunog znanja, pri tumaenju sna samo treba da obavi prevoenje slika sna, kao to to ini prevodilac pomou znanja stranog jezika. Oni potpuno zanemaruju injenicu da san moe biti zadovoljavajue protumaen iskljuivo uz saradnju snevaa i njegovu saglasnost sa zajednikom interpretacijom. Jer, san se ne moe tumaiti bez onoga iji je, odnosno bez njegovog aktivnog uea. Otuda se snovi ne mogu i ne smeju tumaiti ako tuma ne zna pol, godine, profesiju, ivotnu situaciju i sadraje svesti snevaa, ukljuujui, naravno, i njegove asocijacije, kao i da li je sneva introvertirana ili ekstrovertirana osoba, odnosno kojem stavu i tipu linosti, prema Jungovoj klasifikaciji, pripada. Ukoliko o svemu tome ne vodimo rauna, san e najverovatnije biti protumaen potpuno pogreno. Frojd je prvi moderni tuma koji je ukazao na to da se tumaenje sna ne moe obaviti bez onoga iji je, odnosno bez snevaa i njegovih asocijacija, kao i bez poznavanja snevaeve ivotne situacije. Ali, ukoliko bolje poznajemo snevaa, utoliko e i tumaenje njegovog sna

10

biti uspenije Ako su sve navedene injenice zanemarene, onda to vie nije struno tumaenje snova, ve gatanje, poput gledanja u olju ili tumaenja sna putem sanovnika. Sada u navesti svojstava koja tuma treba da poseduje da bi mogao kompetentno i struno da analizira snove. To je i teak, i delikatan, i odgovoran posao, koji iziskuje i specijalnu nadarenost i specijalnu obuku. U rukama tumaa snova je instrument od ogromne vanosti, koji moe biti veoma koristan, ali isto tako i veoma tetan, ako se nae u rukama neobuene osobe.

Lano oseanje sigurnostiIntuicija je veoma vana i nuna pri tumaenju snova, jer esto moe uiniti da odmah shvatimo san, odnosno da uhvatimo njegov smisao. Ali, potrebno je posebno naglasiti da pri tumaenju snova intuicija nosi i neke opasnosti Za svako struno tumaenje snova neophodne su specijalna obuka i specijalna nadarenost, solidno poznavanje dubinske psihologije, psihologije primitivnih naroda, uporedne mitologije i uporedne religije, ukljuujui i poznavanje sveta i oveka. Ali sve to jo uvek nije dovoljno za struno tumaenje snova. Naime, potrebno je i poznavanje samog sebe, odnosno sopstvene linosti, posebno njenog nesvesnog dela, kako bi se izbeglo, ili svelo na minimum, projektovanje linih nesvesnih sadraja na osobu iji san tumaimo. Jer, projekcijom drugima pripisujemo svoje nesvesne sadraje, svoja ubeenja i predubeenja, koja esto nemaju nikakve veze sa snom koji tumaimo, to dovodi do pogrenog tumaenja, a time i do zatvaranja i povlaenja snevaa. Posedovanje izraene intuicije, koja je, po Jungovom miljenju, jedna od osnovnih funkcija psihe i predstavlja opaanje mogunosti koje se kriju u odreenoj situaciji ili sadraju, pa je stoga Jung poistoveuje s nesvesnom percepcijom. Intuicija je veoma vana i nuna pri tumaenju snova, jer esto moe uiniti da odmah shvatimo san, odnosno da uhvatimo njegov smisao. Ali, potrebno je posebno naglasiti da pri tumaenju snova intuicija nosi i neke opasnosti. Jer, ona moe kod tumaa izazvati lano oseanje sigurnosti, koje se moe izbei ako je intuicija svedena na tano poznavanje injenica i njihovih logikih veza (Jung). Izraena empatija, pored intuicije i transfera, igra sredinju ulogu u psihoterapijskom procesu, a time i u procesu tumaenja snova, a pod njom se u irem smislu podrazumeva sposobnost unoenja sebe u miljenja, oseanja i delanja drugog (Dajmond), a u uem, analitikom smislu, sposobnost doivljavanja oseanja druge osobe. Otuda Frojd istie da je empatija proces koji omoguava da opaamo ono to je u sutini

11

tue naem vlastitom Ja, to ini da shvatimo drugu osobu i njene probleme, iako nam ona nije slina. Tako neka interpretacija sna kao psiholoka konstatacija po sebi moe biti potpuno tana, ali terapijski pogrena, posebno ako zakae empatija tumaa. Jer, uspena interpretacija je samo ona koja snevau daje materijal i sredstvo kojim moe neto zapoeti, a ne ona koja poiva na ispraznoj verbalizaciji u smislu priam ti priu. Osim toga, oseaj za nivo na kojem se pacijent nalazi, odnosno za koliinu istine koju moe podneti, vaan je preduslov svakog uspenog tumaenja snova. Biti terapeut znai shvatiti ta je prava mera, jer psihoterapija nije samo umetnost ekanja (Benedeti) ve se ona u prvom redu sastoji u otkrivanju i oseanju unutranjeg smisla rei, koje u psihoterapiji imaju daleko iri spektar znaenja nego u svakodnevnoj komunikaciji. Budui da prava mera pre svega zavisi od empatije, sve navedeno vai i za tumaa snova, koji treba da oseti stvarni nivo na kojem se sneva nalazi, kao i da s pravom merom dozira otrov uvida (Jung). Ovo posebno vai za snevaa sa slabim Ja, kog Jung, prema navodu Mari-Luize fon Franc, poredi sa ovekom koji plovi morem nesvesnog, u svom neto boljem ili neto loijem amcu, u koji ubacuje ulovljene ribe, odnosno sadraje nesvesnog. Ali, on u amac ne sme uzeti vie ribe nego to doputa struktura amca, jer, ukoliko uzme previe, odnosno ako ne uspe da integrie nesvesne sadraje, moe potonuti. Tada e, zapravo, doi do dezintegracije linosti, jer je sneva predoziran otrovom uvida koji njegovo Ja nije bilo u stanju da integrie. U ovom kontekstu treba istai da onaj ko hoe da tumai neki san, mora priblino i sam biti na nivou tog sna, jer ne moemo videti vie nego to sami imamo u sebi (Jung). Zato je Jungovim uenicima i bilo teko da tumae njegove snove, koji su esto anticipirali sasvim nova otkria, odnosno u kojima su bili sadrani predlozi za otkrivanje novih ideja, koje su, naravno, prevazilazile nivo tumaa. Jung istie da je u psihoterapijskom procesu najbitnije da se prema pacijentu postavimo kao ovek prema oveku. Jer, analiza predstavlja dijalog dva ravnopravna partnera, tako da analitiar i pacijent sede jedan naspram drugog, licem u lice, pri emu i terapeut i pacijent imaju ta da saopte svom sagovorniku. Sve ovo je u potpunosti primenljivo i na proces tumaenja snova, pri emu je od najvee vanosti da se ne ozledi ili uniti bilo koja stvarna vrednost svesne linosti (Jung). Stoga Jung podsea na to da se ne moe i ne sme pretpostaviti da je analitiar, a time i tuma snova, natovek koji je iznad pacijenta ili snevaa, i to samo jer je savladao 12

psiholoku teoriju i odgovarajuu tehniku. Psiholoko iskustvo i znanje nisu nita vie od puke prednosti na analitiarevoj, odnosno tumaevoj strani. Ono to je daleko bitnije u tom krajnje delikatnom i krajnje specifinom odnosu, jeste da su sneva i tuma ravnopravni uesnici u procesu tumaenja sna. Tuma neprestano mora imati na umu da san na kojem radi nije njegov. Jer, sneva je scenarista sna, ali i njegov reiser, glumac, publika, pa i kritika. Kada tuma to shvati i prihvati, moi e mnogo lake da radi na snovima, posebno ako ima razvijenu intuiciju i empatiju dva svojstva koja su u samom sreditu svakog uspenog tumaenja snova. Jer, intuicija omoguava da shvatimo ono do ega ne dopire svesno razmiljanje, dok empatija obezbeuje da ono do ega smo doli intuicijom, i emocionalno razumemo. Pre nego to preem na izlaganje o tehnici, odnosno metodologiji tumaenja snova, potrebno je da se ukratko osvrnem na dnevnik snova, koji predstavlja sastavni i neophodni deo svakog ozbiljnog rada na vlastitim snovima, bilo da smo u psihoterapiji, edukaciji ili jednostavno elimo da kroz svoje snove steknemo bolji uvid u sebe, to je sluaj sa lanovima mojih iskustvenih grupa za analizu snova. Dnevnik snova je pisani dokument o ivotu koji ivimo u snovima, odnosno o nonoj strani psihikog, za razliku od dnevnika koji vodimo o dogaajima i doivljajima na javi, odnosno o dnevnoj strani psihikog. Oni zajedno ine dinamiku i komplementarnu celinu, pa je ve stoga dnevnik snova posebno znaajan. Putem njega stiemo uvid u sadraje, ali i u kontinuitet svojih snova, to nam omoguava da pratimo sopstveni proces sazrevanja, odnosno proces individuacije.

ovek ima i svoju senkuSvaki lik prisutan u snu personifikuje neki aspekt nae linosti, a Jung je opisao i blie odredio pet osnovnih snenih likova: Senka, Persona, Anima, Animus i Sopstvo. ovek nema samo dobre i svetle strane, nego i svoju Senku, pod kojom Jung podrazumeva sve tamne karakterne crte i mrane aspekte neke linosti. To nisu samo sitne slabosti ve svi inferiorni delovi linosti koji su potisnuti, pa ih najee nismo ni svesni, usled ega ih uglavnom i projektujemo na druge. Svaki ovek ima Senku, ali je za susret s njom, odnosno za suoavanje s onim to je u nama najgore, potrebno imati i hrabrosti, i mudrosti. Jer, susret sa samim sobom, kao to kae Jung, spada meu one neprijatne stvari koje ovek tei da izbegne, sve dok je u stanju da ono to je negativno u sebi samom projektuje na svoju okolinu. Ako je ovek u stanju da gleda sopstvenu Senku i podnese saznanje o njoj, onda je ve dosta uinio na putu samospoznaje.

13

Osveivanje Senke nije vano samo u poetnoj fazi analitike psihoterapije ve je to bitan zadatak svakog oveka koji eli da spozna svoje negativne aspekte, koji su sastavni deo svake linosti. Zato se Jung pita kako moemo biti sutastveni, a da ne bacamo Senku. Jer, i mrani aspekti su deo nae celokupnosti, pa postajui svesni svoje Senke, ponovo doseemo do seanja da smo ljudi kao i svi drugi, a ne nepogreivi sveci. Uostalom, i sveci imaju svoju Senku, pa i sam Bog ima Senku, olienu u Sotoni, koga je sam stvorio. Tako je i pravedni Jov ispod svoje svete prirode krio veliku Senku, a sveti Avgustin se radovao to pred Bogom nije odgovoran za svoje snove, u kojima su se pojavljivali negativni aspekti njegove linosti. Otuda Mari-Luiz fon Franc istie da smo potiskujui Senku tek polovine linosti. Senka je potrebna, jer nam omoguava da ostanemo s dve noge na zemlji, podsea nas na nau nedovrenost i upotpunjuje nas komplementarnim crtama. Ukoliko bismo bili samo ono to mislimo o sebi, bili bismo zapravo ubogi. to neko vie misli o sebi kao o ispravnoj osobi i nikada ne ivi sopstvenu Senku, to e je vie projektovati na druge ljude. U ovu grupu spadaju ljudi koji misle da su idealni i da nikada ne gree. Stoga ne moemo posmatrati Senku kao neto iskljuivo negativno. Jer, ona esto vri najkorisniju drutvenu funkciju, budui da nas, po reima Fon Francove, integrie u grupu kojoj pripadamo. Dobre osobine nas uzdiu iznad grupe, dok nam Senka omoguava da budemo ovek meu ljudima i ljudska, suvie ljudska bia. Zato i nema svetla bez senke, ni duevne celovitosti bez nesavrenstva. Da bi se upotpunio, ivot ne trai savrenstvo ve potpunost. Tu spada i trn u telu, trpljenje manjkavosti, bez koje nema napretka, ni uzdignua (Jung). Osim line, postoje i familijarna i kolektivna Senka, odnosno nepriznata, inkompatibilna i inferiorna strana familije, grupe, rase i nacije. S obzirom na to da Senka i lina, i familijarna, i kolektivna, s izvoritem u individualnom, kolektivnom i familijarnom nesvesnom sadri sve one strane psihe koje svest ne eli da prizna, odnosno da ih shvati i prihvati, ona se obino projektuje na druge. Tako imamo slepu mrlju za projekciju, koja je, uz potiskivanje, jedan od sredinjih mehanizama odbrane, i koja ini da u tuem oku vidimo trn, a u svom ne vidimo balvan. Ali, naalost, ovek bez Senke je statistiki najrasprostranjeniji ljudski tip. On u drugima vidi sopstvene, nepriznate greke. Izvanredan primer za to Jung pronalazi u svim linim polemikama, kao i polemikama izmeu razliitih politikih partija i njihovih lidera, posebno u predizbornim kampanjama, koje uglavnom traju od izbora do izbora. Tada se neutralne i racionalne osobe ude ta sve ovek moe videti u drugom oveku, a da pri tom i ne sluti da se prljavtina koju vidi u svom protivniku nalazi upravo u njemu samom.

14

Senka se esto pojavljuje u snovima i uglavnom je istog pola kao i sneva. Ona poprima oblije lopova, opasnih neprijatelja ili, pak, odraz grozne figure u ogledalu, pri emu ogledalo u snovima esto simbolizuje mo nesvesnog da odrazi pojedinca objektivno, pruajui mu priliku da sebe vidi kako se nikada pre toga moda nije video. Tako je, na primer, jedna lanica grupe za analizu snova sanjala sopstveni odraz u ogledalu, koji je bio uasno grozan i ruan. Pri tome je razbila ogledalo i otila do naredna tri, ali su sva odrazila istu sliku. U snu je i njih razbila, nakon ega se probudila s veoma munim oseanjem. Jer, u ogledalima je videla sopstvenu Senku, s kojom se prvi put tada susrela i suoila. Senka se manifestuje i u svakodnevnom ivotu, posebno kada smo premoreni ili imamo neki problem. Tada je u prvom planu naa priroda koja je drugaija od one uobiajene postajemo netolerantni, razdraljivi, egocentrini, neodgovorni, ne drimo se dogovora, odnosno onakvi smo kakve nas naa okolina ne poznaje. Kada se ponovo integriemo, ta senovita linost se povlai. Da li e Senka postati na prijatelj ili na neprijatelj, kao to istie Mari-Luiz fon Franc, najvie zavisi od nas samih. Ona postaje na neprijatelj samo kada je zanemarena ili neshvaena, odnosno kada svoje nedostatke, koje Senka otkriva, radije projektujemo na druge, na primer na prijatelje i poznanike, neprijatelje ili politike protivnike. Jer, svaki susret sa sopstvenom Senkom je melanholian, to je jedan od osnovnih razloga da veina ljudi taj susret uporno izbegava. Na kraju treba istai da, ako smo svesni svoje Senke, postaje nam jasno: Ma ta da je u svetu naopako, to se isto tako nalazi i u nama samima, pa ako uspemo da izaemo na kraj s vlastitom Senkom, onda smo zaista ve neto uinili za svet (Jung), i, naravno, za sebe same. Sve to nam smeta kod drugih moe nas dovesti do boljeg razumevanja nas samih, kae Jung. Jer, to to nam smeta najee je projekcija onoga to se nalazi u nama, a to nam se ne dopada. Prema Jungovoj AnimaAnimus teoriji, u svakom oveku ivi njegov suprotni pol u mukarcu ivi ensko (Anima), dok u svakoj eni ivi muko (Animus). Otuda se ensko ne moe i ne treba ograniavati iskljuivo na enu, kao ni muko iskljuivo na mukarca. Celovitost ljudskog bia podrazumeva prisustvo oba pola, tako da bavljenje enskim istovremeno znai i bavljenje mukim. Kao to je nae telo preteno muko ili ensko, a ipak u sebi sadri i suprotne elemente, tako je i naa psiha dominantno muka ili enska, dok istovremeno sadri i suprotan aspekat. Meutim, Ester Harding podsea na to da neretko ujemo tvrdnju da nema sutinske razlike izmeu mukarca i ene, odnosno da je razlika samo bioloka. Mnoge ene su

15

prihvatile ovo stanovite i same dosta uinile da ga podupru. Postale su mukarci u suknji i tako izgubile vezu sa enskim naelom u sebi. Moda je ovo razlog dananje nesree i emotivne nestabilnosti. Jer, ako ena nije u vezi sa enskim naelom koje upravlja zakonima uspostavljanja odnosa, onda ne moe gospodariti onim to je, u krajnjoj liniji, ensko podruje podruje meuljudskih odnosa. Sve dok ena bude tako postupala, nema mnogo nade da e na toj strani ivota biti uspostavljen red. Mnoge ene, nastavlja Hardingova, u svom linom ivotu ozbiljno pate zbog zapostavljanja enskog naela. Neke od njih su nesposobne da uspostave zadovoljavajue odnose, pa ak zbog nedovoljnosti razvoja u tom, najbitnijem pravcu, zapadaju u neurozu ili bolest. Stoga je enina veza sa enskim naelom u sebi od velike vanosti za nju lino, iako to nije samo lini nego i opti, pa i univerzalni problem svih ena, odnosno enskog, a time i ljudskog roda. Ali, i mukarcima je neophodna veza sa enskim naelom, ne samo da bi bolje razumeli ene nego i zato to njihovom vezom sa sopstvenim unutranjim i duhovnim svetom ne upravljaju muki, ve enski zakoni. O tome je pisao Jung u Dva ogleda o analitikoj psihologiji, kao i u drugim svojim delima. ene su tajanstvene onim mukarcima koji uporno pokuavaju da ih shvate intelektualno. Meutim, ene sebe ne razumeju svesno i stoga su sasvim nesposobne da sebe objasne mukarcu. Jung definie Animu kao imago, ili arhetip, ili skup svih iskustava koje mukarac ima sa enom. Majka je prvi nosilac slike Anime. Sasvim jednostavno reeno, Anima je ena u mukarcu, to jest enski aspekt muke psihe. Ona je olienje svih enskih psiholokih tenji u mukarevoj psihi, reprezentuje i personifikuje nesvesno uopte i pospeuje proces individuacije. Tako nesvesno mukarca ima enski predznak. Mari-Luiz fon Franc istie da osoba koja vrlo malo ili gotovo nita ne zna o psihologiji tei ka tome da Animu shvati samo kao projekciju stvarne ene od krvi i mesa, pa je doivljava kao neto to postoji iskljuivo spolja. Ali, Anima je mnogo vie od toga. Nju mukarac nosi u sebi, budui da je ona unutranja slika idealnog enskog bia. Otuda, da bi se izbegli nesporazumi, moramo razlikovati unutranju od spoljanje Anime, na koju se unutranja projektuje. Anima je u najirem smislu fenomen ivota u psihi mukarca (Jung), pa je otuda faktor od najvee vanosti i vrednosti u njegovoj psihologiji. Ona je arhetip ivota i kreacije, kao to je Animus faktor od najvee vanosti u psihologiji ene. Jer, oni su dopune nae celovitosti, koja je neophodna za odgovarajue psihiko funkcionisanje. Anima i Animus su

16

parovi suprotnosti od kojih je sazdana psiha, a suprotnosti su neiskorenljiv i neophodan preduslov svakog psihikog ivota (Jung). Anima i Animus su, kao to je stalno isticao Jung, arhetipovi. To nisu apstraktni, ve iskustveni pojmovi, koji se ne ispoljavaju samo kroz izbor branog i ljubavnog partnera ve i u snovima, vizijama, fantazmima, bajkama, mitovima i legendama, kao i u knjievnim delima. enska strana mukarca u svakodnevnom ivotu se ispoljava putem tipinih enskih obeleja. U negativnom smislu to su pasivnost, udljivost, tatina, preosetljivost i mrzovolja, a u pozitivnom vidu enskost koja mukarcu omoguava da bude receptivan, ili, recimo, sposoban da slua i eka, umesto da odmah kae ta misli i pree u neodlonu akciju. Anima se u mukarcu najee razvija u etiri stupnja. Najpre se javlja u prirodnim stanjima, na primer, u primitivnim ili seksualno izazovnim enama. Sledei stepen su erotski veoma privlane ene, povezane s romantinim sanjarenjem i idealizovanom lepotom, a potom produhovljene ene, poput Deve Marije. etvrti stepen Anime predstavljaju ene koje su proglaene boanstvom, na primer Atena, boginja mudrosti, ili neka proroica koja u snu saoptava vanu poruku. Nepoznata ena u snovima je Anima, a nepoznati mukarac je Animus, to emo videti u narednom poglavlju, u kojem je protumaen veliki broj snova s ovim motivima. Meutim, za razliku od osveivanja Senke, osveivanje Anime, kao i Animusa i Sopstva, veoma je sloen proces.

Eros manje razvijen kod mukaracaBudui da je Anima arhetip koji se javlja kod mukarca, Jung je pretpostavio da i kod ene postoji ekvivalent ove pojave. Jer, kao to je mukarac kompenzovan enskim aspektom, tako i ena mora biti kompenzovana mukim aspektom u sebi, pa njeno nesvesno ima muki predznak. U poreenju s mukarcem to predstavlja znatnu razliku. Kao to je Anima faktor od najvee vanosti i vrednosti u psihologiji mukarca, tako je Animus re koja znai razum ili duh faktor od najvee vanosti i vrednosti u psihologiji ene. Oboje ine dopunu nae celovitosti, koja je neophodna za psihiko funkcionisanje oveka. Animus predstavlja princip logosa u nesvesnom ene, odnosno saznanje, sud, mogunost rezonovanja i razum. Kao to Anima odgovara majinskom erosu, Animus odgovara

17

oinskom logosu. Jer, kod mukarca je eros, po pravilu, manje razvijen nego logos, dok je kod ene suprotno, odnosno eros je izraz njene prave prirode. Kao to Anima mukarca nosi peat njegovog iskustva s majkom, Animus je odreen uticajima oca i drugih mukih uzora. Osim toga, Animus je i samostalni princip kod ene, koji Jung naziva unutranjim vodiem due, posrednikom izmeu svesti i nesvesnog i personifikacijom nesvesnog. Animus, ba kao i Anima, prolazi kroz etiri razvojna stupnja. Najpre je olienje puke fizike snage, telesno snanog junaka, poput Tarzana ili nekog atletskog ampiona. Sledei stepen je romantini mukarac, na koga mnoge ene projektuju svog nesvesnog Animusa, da bi potom, na sledeem stupnju, poprimio oblik osobe svetih uverenja. etvrti stepen Animusa je mudri mukarac ili Mudri starac arhetipska slika mudrosti, odnosno ovaploenje smisla; onaj koji ivotu daje novi smisao i podsticaj. On eni prua duhovnu vrstinu, nevidljivi unutranji oslonac koji je nadoknada za njenu spoljanju krhkost. Animus ovaplouje eninu sposobnost da bude hrabra, produhovljena, istinoljubiva i povezuje je s vrelom njene line kreativnosti, kao to istie Mari-Luiz fon Franc. Meutim, u svojoj negativnoj formi Animus je parazit, ba kao to je i Anima krvopija u mukarcu. Negativni Animus je olienje grubosti, hladnoe, tvrdoglavosti i, kao takav, paralie enin rast. Njegov preobraaj povlai za sobom neizmernu patnju, slino kao i preobraaj Anime, jer ti procesi podrazumevaju odricanje od starog identiteta, zarad novog, to svakako zahteva veliku hrabrost. Animus se esto pojavljuje u snovima ena, u pozitivnoj ili negativnoj ulozi, zavisno od toga da li se radi o pozitivnom ili negativnom Animusu. Kada je ena opsednuta Animusom, moe biti veoma neugodna, agresivna, a kada joj se mukarac grubo suprotstavi, postaje posluna devojica. Sopstvo je sredinji arhetip koji obuhvata i svesni i nesvesni deo linosti. Ono je cilj naeg ivota i najpotpuniji izraz onoga to nazivamo individualnou. Zato Jung istie da Sopstvo oznaava sveukupnost psihikih fenomena u oveku, odnosno izraava jedinstvo i celokupnost kompletne linosti. Drugim reima, Sopstvo obuhvata ono saznato, ali i jo nesaznato, neiskueno. Sopstvo se u snovima, mitovima i bajkama javlja u vidu nadreene linosti (kralja, heroja, proroka, spasitelja) ili u formi simbola celovitosti (kruga, etvorougla, kvadrature kruga, krsta). Ono se moe oznaiti i kao Bog u nama, s obzirom na numinoznu celovitost ovog arhetipa, koji je nedvosmisleno povezan sa slikom Boga i unutranjim Hristom. Sopstvo je imago Dei u oveku, pod kojim se podrazumeva i integracija zla, budui da bez integracije zla nema celovitosti (Jung). Osim Budinog lika, Hrist je najrazvijeniji i

18

najizolovaniji simbol Sopstva, to potvruje sadraj, ali i veliki broj izreka o Hristu, koje u visokom stepenu odgovaraju psihologiji funkcionisanja Sopstva, mada ne obuhvataju sve vidove ovog arhetipa. Sopstvo je slika celine koju tokom procesa individuacije proizvodi nesvesno. Ono je sredite sna, odnosno i sneva, i poiljalac, i tuma snova, a mi smo, po reima Fon Francove, samo pajaci koji prisustvuju dogaaju. Po Jungovim reima, Sopstvo je nadreeno, skrovito, nepoznato, boansko sredite psihe, koje moramo istraivati itavog ivota. Niko od nas ne zna ta je Sopstvo u nama, niti ta ono hoe. Da bismo to saznali, kae Fon Francova, potrebni su nam snovi, odnosno pisma koja nam Sopstvo pie svake noi, kako bi nas navelo da se angaujemo malo vie u ovome ili malo manje u onome, ili da bi nas, pak, uputilo da krenemo pravo, levo ili desno, jer ono kao da ima neki plan za nas. Kada ovek ne ivi u skladu sa svojim Sopstvom, postaje neurotian, pa ak moe postati i psihotian. U ovom kontekstu je interesantno navesti jedan Jungov san u kojem se susreo sa svojim Sopstvom u obliju jogija. Naime, sanjao je da ide puteljkom koji vodi do neke kapelice. Uao je u nju i, iznenaen, opazio da na oltaru nema kipa Bogorodice, niti Raspea, ve je tu samo jedan prelepi cvetni aranman. Tada je primetio da na podu, ispred oltara, sedi jogi u poloaju lotosa, u dubokoj meditaciji. Uasnut, Jung je shvatio da taj jogi zamilja njega, Junga; da ga u svojoj ekstazi nekoj vrsti aktivne imaginacije sanja, zamiljajui njegov ivot. Pri tome Jung u snu zna da kada se jogi probudi, njega, Junga, vie nee biti. Obian smrtnik, Jung, bio je san tog monog unutranjeg lika. Ovaj paradoks je slian snu uang Cea, koji je sanjao da je leptir. Od tada se stalno pitao da li je on ovek koji je sanjao da je leptir ili je leptir koji je sanjao da je ovek. A leptir je simbol Sopstva. Da li smo mi san Sopstva ili je, pak, Sopstvo na san? Ne znamo. Jer, kako istie Mari-Luiz fon Franc, ovek nije u stanju da shvati ovaj paradoks.

Buenje uz strahovit krikJung navodi primer mlade ene koja se noima budila iz munog sna, uz krik koji je ledio sr u kostima, nakon ega nije mogla da se smiri. Grevito se pripijala uz supruga i preklinjala ga da je ne naputa, odnosno traila da joj ponavlja da je voli. Slian problem imala je i jedna moja pacijentkinja, udata, majka dvoje maloletne dece, koja je dolazila na kliniku zbog opirnih, dugotrajnih i veoma estih komarnih snova, ispunjenih paninim

19

strahom da e se njenoj deci i suprugu desiti neto strano, pri emu se budila vritei i ustajala da proveri da li je s njima sve u redu. Tokom rada s ovom pacijentkinjom pokazalo se da su njeni komarni snovi zasnovani na iracionalnom strahu od odlaska dece od kue, mada su ona jo uvek maloletna. Putem takvih snova ona je na jedan neodgovarajui nain pokuavala da vrsto vee za sebe i decu, i supruga. To isto je inila i ini snevaicina majka, koja je simbiotski vezana za erku, usled ega svim silama pokuava da je razvede od supruga i navede da se s decom preseli kod nje, uprkos injenici da je zet odlian otac i suprug. Otuda je kod ove pacijentkinje istovremeno bio prisutan i strah da e je suprug ostaviti, odnosno da e mu jednog dana pui film, pa e ona zaista biti prinuena na to da ivi sa svojom majkom, to nije mogla ni da zamisli. Ovakve aranmane i deranmane, kreirane pomou komarnih snova, neretko sreemo kod dece, to ilustruje sluaj jednog veoma razmaenog osmogodinjaka, koji je uvek kada bi se osetio ugroeno ili neprihvaeno, odnosno kada je hteo neto da ostvari, aranirao klietirani komarni san. Time je eleo da pridobije majinu panju i ljubav, budui da ga je ona povremeno zanemarivala, to mu je i polazilo za rukom. Tako su komarni snovi postali vrsta njegovog ivotnog stila, to je sluaj i sa snovima dve prethodno pomenute osobe. Posmatrano sa stanovita Adlerove individualne psihologije, cilj ovih snova je priprema puta do nadmoi, da bi se manipulisalo okolinom. Sada u navesti jedan komarni, arhetipski san estogodinje devojice, koji ju je muio celoga ivota, a koji je kao odrasla osoba ispriala Jungu tokom psihoterapijskog tretmana. San glasi: Stojim na pustom mestu, okruena iskljuivo mnogobrojnim kraterima. U jednom krateru, koji je dosta udaljen od mene, nalazi se moj otac i moli me za pomo. Budim se u paninom strahu. Ovaj arhetipski, komarni san iz ranog detinjstva, kojeg se pacijentkinja seala itavog ivota, Jung je protumaio kao nagovetaj predstojee katastrofe. Jer, u strukturi i sadraju ovog jezivog sna nema reenja za opisnu situaciju, koja je posebno zastraujua malom detetu. Jer, otac, za koga je devojica bila veoma vezana, nalazi se u krateru i trai pomo od erke, dok je ona potpuno nemona, to u njoj izaziva panini strah, kao i fiksaciju za traumu. San govori o nemoi oca i nemogunosti erke da mu pomogne, ali i da nae oslonac u ocu, to je devojici bilo neophodno tokom odrastanja, budui da je rano ostala bez majke. Zato je oeva katastrofa istovremeno i njena. To se, naalost, i potvrdilo, jer je pacijentkinja, ubrzo nakon to je Jungu ispriala ovaj san, zapala u psihozu, to je Jung i predvideo.

20

Uostalom, na neminovnost katastrofe su ukazivali ambijent, odnosno pusto, beivotno mesto i mnogobrojni krateri koji okruuju snevaicu, bespomonost oca, koji se nalazi u jednom od udaljenih kratera, kao i nemogunost devojice da mu pomogne. Goa na jednoj od mojih grupa za analizu snova, u srednjim godinama, neudata, koja ivi potpuno sama, redovno odlazi u crkvu i potpuno je posveena humanitarnom radu, jednostrana i iskljuiva u svojim prenaglaenim moralnim stavovima, veoma esto je sanjala kako silazi u neki ogroman i mraan podrum, duboko pod zemlju. Ne zna kojim je povodom tu, kad u daljini iznenada primeuje ogromnu senku koja se kree ka njoj. Dok joj se senka pribliava, prepoznaje da je to zapravo neka vetica, pri emu se u paninom strahu budi i vie ne sme da zaspi. Snevaica se udila ovom snu koji ju je esto proganjao, i isticala da ga nije zasluila, jer, kako je rekla na osnovu onoga to inim, pre bi trebalo da sam u drutvu anela. Pokuao sam da joj objasnim da svaki ovek ima svetli, ali i tamni deo linosti, koji ne sme zanemarivati, a ako to ini, on ga kroz snove podsea na svoje prisustvo. Ali, ona je to kategorino odbila i rekla da za nju to ne vai. Naravno, budui da je bila goa na grupi, pogreio bih da sam pokuao da radim na ovom snu i da je konfrontiram s njenom Senkom, koja je bila u konfliktu sa snevaicinom Personom, tim pre to je Persona imala svetako obeleje, i, naravno, samo simulirala individualnost. Uostalom, ta je istina ako postoji iluzija, i ta bi naa goa bez svoje iluzije o sopstvenom savrenstvu, kada je ta iluzija jedino to ima? Ovaj san spada u vrstu snova koje snevau ne treba tumaiti, jer bi mu tumaenje oduzelo i ono malo to ima, odnosno njegovu najveu zabludu i najvaniju iluziju.

Komari kao samokanjavanjeJedna veoma simpatina i komunikativna studentkinja, gotovo svake noi, bezmalo godinu dana, sanjala je naglaeno komarne snove, posle kojih se plaila da ponovo zaspi. U radu na iskustvenoj grupi za analizu snova, dola je do uvida da je majka vetim manipulisanjem uspela potpuno da je odvoji od oca, za koga je snevaica bila veoma vezana. Kao posledica tog odvajanja, kod nje se javilo izraeno oseanje krivice, koje je potiskivala, to je rezultiralo pojavom brojnih i veoma sadrajnih komarnih snova, koji su imali funkciju samokanjavanja. Zbog tih snova bila je kod vie psihijatara. Oni su joj davali medikamente, ali se komari nisu ni smirivali, ni povlaili, pa su roditelji planirali da je vode u Be. Meutim, u to vreme se ukljuila u jednu od mojih grupa za analizu snova i 21

radom na tim snovima, odnosno na sebi, shvatila dubinsko-psiholoki smisao snova koji su je muili. Tek kada je ponovo uspostavila prisan kontakt s ocem, komari su se potpuno povukli. Na kraju u izloiti jedan moj komarni san, koji mi se ponavljao nekoliko puta nedeljno, bezmalo pola godine, posle ega sam se budio u paninom strahu. Naime, u razliitim varijantama sam sanjao da me iz pitolja ubija jedna osoba, desetak godina starija od mene. Dugo nisam mogao da shvatim poruku i pouku ovih snova, sve dok mi osoba u snu nije odsekla glavu. Tada sam shvatio da odseena glava upuuje na neophodnost promene glave, odnosno da moram poeti da razmiljam na novi nain u vezi s jednom krajnje neprijatnom situacijom u kojoj sam bio. Naime, na Klinici sam prihvatio da budem na elu komisije za unutranju kontrolu, koja je ozbiljno shvatila svoj posao i time poela da gura tap u osinjak, ime sam sebe doveo u nezavidnu situaciju. Ali, nakon to sam zajedno s ostalim lanovima te komisije dao ostavku, komarni snovi su se odmah sasvim povukli, jer je nestao i uzrok njihovog pojavljivanja. Starija osoba iz sna, koja me ubija, simbolizuje mudriji i zreliji aspekt moje linosti, to nisam shvatao sve dok mi konano nije odseena glava, i to na surov i brutalan nain. Komarni snovi su punovaan fenomen sna, odnosno poseduju bitne karakteristike koje ih odvajaju od budnog miljenja, pa ih moemo tumaiti na nivou objekta, odnosno bukvalno, ali daleko ee na nivou subjekta, odnosno metaforino. Pri tome treba istai da se komarni snovi vrlo retko mogu tumaiti na nivou objekta, izuzev posttraumatskih snova, u kojima se dosledno ponavlja traumatska situacija. Oni su bili esti tokom nedavnog rata na prostorima bive Jugoslavije, kada je dolazilo do fiksacije za traumu. Tada osoba kroz snove nastavlja da ponavlja traumatsku situaciju koju je doivela na frontu ili, recimo, tokom bombardovanja Beograda. U tom smislu je reit primer jednog mog pacijenta koji je na ratitu bio teko ranjen, zarobljen i u zarobljenitvu surovo zlostavljan, a koji i dalje neretko sanja komarne snove koji ga podseaju na sve to je doiveo i preiveo. Ovi snovi, zapravo, pokuavaju da ga ojaaju i pomognu mu da prevazie fiksaciju za traumu, odnosno da ga osposobe i pripreme za novi, kvalitetniji ivot, kao i da preraste ono to mu se dogodilo. Mada su komarni snovi po svom sadraju najee nediferencirani i potpuno nejasni, pa se zato i nazivaju komari, u otkrivanju njihovog smisla nam moe pomoi, kao i kod ostalih snova, njihovo stavljanje u kontekst serije snova, odnosno snova koji su se javili pre i nakon komarnog sna. Tako je, na primer, komar jedne lanice grupe za analizu snova, koji je po sebi bio veoma nejasan, dobio pravi i puni smisao u kontekstu njena naredna tri sna, koji nisu bili komarni.

22

I pored toga to komarni snovi ukazuju na to da u snevaevom ivotu postoji neto veoma bolno i veoma pogreno, mojim uenicima na grupnoj analizi snova, kao i pacijentima, esto kaem da neki san moe biti vrlo neugodan, ali je uvek koristan, ukljuujui tu i komarne snove. Jer, upravo nam oni ukazuju na to da u nama ili izvan nas postoji neto to je neophodno da promenimo, a pred ime zatvaramo oi, jer nemamo ni hrabrosti, ni energije da se s tim konfrontiramo i da problem razreimo. Stoga u sada rei neto veoma paradoksalno, ali istinito, jer, kao to istie Jung, u paradoksima se nalazi istina: radujmo se svojim komarnim snovima, kao svojim prijateljima, koji nam saoptavaju neto vrlo neugodno, ali viestruko korisno! Jer, ako ih posluamo i ne gurnemo glavu u pesak, razreiemo problem koji smo potisnuli ili za koji nismo eleli da znamo, odnosno problem za koji smo imali slepu mrlju. Polazei od injenice da nesvesno zna i vie i bolje od svesti, a snovi su specifini izraz nesvesnog, tuma snova i komarne snove treba da tumai pozitivno jer oni snevau ukazuju na to gde grei i ta treba da menja na svom putu individuacije. Potvrdu za to nalazimo i u narednom komarnom snu, koji, kao i svi komarni snovi, u sebi skriva pozitivnu poruku i pouku.

Kako ubiti glupost u sebiJedna od lanica edukativne grupe za analizu snova iz Ljubljane, veoma inteligentna i komunikativna osoba, koja ima oko 40 godina, neudata, sanjala je da se nalazi u stanu u kojem je nekoliko godina ivela sa svojom primarnom porodicom. U snu vidi kako jedna devojica, koja ima oko osam godina, pada iz tog stana kroz prozor. Snevaica razmilja o tome da pozove hitnu pomo, ali odustaje od te namere, oekujui da devojica padne na beton gde je eka sigurna smrt. Meutim, kada devojica doe na pola metra od betona, iznenada se zaustavlja, a potom vraa nagore i odlazi put neba. Ovaj komarni san govori da je snevaica u nesvesnom delu linosti odluila da ubije infantilni deo sebe, koji oliava osmogodinja devojica iz njenog sna. Jer, snevaica se fiksirala za taj aspekat, zbog ega je kroz ivot doivljavala niz neugodnosti i promaaja, kako u izboru ljubavnih partnera, tako i na svom radnom mestu. Ona je i od partnera, i od svojih poslodavaca i kolega oekivala da je prihvate i maze, kao to je to bio sluaj u njenoj primarnoj porodici dok je bila dete. Meutim, devojica ne pada na beton, ve se pre udarca u zemlju vraa put neba.

23

Snevaica, dakle, jo uvek nije potpuno spremna da ubije infantilni deo svoje linosti, koji je bio glavni saboter njenog funkcionisanja u realnosti. Ali, do toga e ipak doi u nekom od narednih snova, to jasno proistie ne samo iz ovog ve i iz drugih snova ove snevaice, koji jasno govore o tome da je spremna da napusti infantilni model funkcionisanja, odnosno ponaanje zatiene i prezatiene devojice. Tano je da je ponekad neugodno prihvatiti realnost, ali je jo neugodnije ako je ne prihvatimo. Ovu istinu je shvatila i prihvatila jedna moja veoma inteligentna, dugogodinja uenica s grupne analize snova a najvie se ui ne samo od inteligentnih pacijenata, kao to kae Frojd, ve i od inteligentnih uenika koja je jednom prilikom sasvim spontano, nakon rada na jednom svom komarnom snu rekla: Ne bih menjala jedan svoj komarni san za deset lepih snova. Ako shvatimo ovu jednostavnu, a veoma mudru istinu, vie neemo na komarne snove gledati kao na neto strano i nepoeljno, ve emo ih prihvatiti kao svoje mudre i dobronamerne prijatelje, koji ive u nesvesnom, mudrijem delu nae linosti, delu koji, kao to kae Jung, zna i vie i bolje od svesti. Jer, svest nikad ne vidi celinu, pa njenu nepotpunost dopunjuju snovi, naravno i oni komarni. To potvruje i Mari-Luiz fon Franc, najpoznatija Jungova uenica, koja je imala ogromno iskustvo u tumaenju snova, ukljuujui i one komarne, a koja kae: None more su snovi od sutinske, vitalne vanosti. One nas bude krikom. To su elektrookovi koje priroda primenjuje kad hoe da nas pokrene... Zavrna scena sna, ona pri kojoj se budimo, predstavlja onaj aspekat koji nesvesno zahteva od nas da na njega obratimo panju. Zato nona mora, odnosno komarni san, postaje prava ok-terapija. Ona nastoji da nas trgne iz duboke, nesvesne sanjivosti u vezi s nekom opasnom situacijom. injenica da imamo none more znai da smo u psiholokoj opasnosti, ali da smo u predubokom snu i da te opasnosti nismo svesni. Otuda je potrebno da nas probudi nona mora, koju odlikuje izvesna hitnost, kao da nesvesno kae: Gledaj ovamo, ovaj problem je neodloan! Sve ovo potvruju navedeni primeri, ukljuujui i moj komarni san, zahvaljujui kojem bih, da sam ga odmah shvatio, izbegao ne samo seenje glave ve bih utedeo i silnu energiju koju sam troio na pogrenom mestu, ispravljajui krivu Drinu, koju jo niko nije ispravio. Danas to ne bih inio, ne samo zato to je oseanje da vas neko noima ubija i na kraju vam see glavu veoma bolno, makar to bilo i u snu, ve, to je daleko bitnije, ovi komarni snovi su bili mala inicijacija, odnosno pomogli su mi da postanem i mudriji, i zreliji, delujui na mene otrenjujue.

24

Jer, kao to kae Mari-Luiz fon Franc, ako sanjamo da smo leteli s orlom, onda to nije fikcija, i mi smo zaista leteli s njim. Kroz taj let smo neto nauili, kao to sam i ja mnogo nauio iz serije svojih komarnih snova, koji su me proganjali bezmalo pola godine i upozoravali na ono to nije bilo dobro u meni i izvan mene. Zato, sanjajmo i ne plaimo se svojih komarnih snova, ve im se radujmo, razmiljajmo o njima i nemojmo ih menjati za one lepe i ugodne, kao to kae moja veoma darovita i inteligentna uenica. Jer, nai ozbiljni i gorui problemi, koji su locirani u nesvesnom, ne mogu biti reeni putem snova u kojima se vozimo po lepom plavom Dunavu, ve je za njihovo reavanje potrebno proi kroz vatru krtenja, kroz koju nas vode upravo komarni snovi. Oni ele da nas probude, kako bismo sagledali ono to ne elimo da vidimo, a to je neretko od ivotnog znaaja. Sve su to razlozi zbog kojih sam u okviru metodologije tumaenja snova podrobno izloio problem komarnih snova, o ijoj se funkciji i smislu, naalost, malo zna, ak i u strunim krugovima, a ono to se i zna najee je povrno i pogreno. To posebno vai za laike, koji strepe od komara, pa kada ih sanjaju, ne smeju ponovo da zaspe, to se vidi iz gorenavedenih primera. Da bi se praktino protumaili, odnosno, potpunije i bolje razumeli snovi, bilo je neophodno podrobno izloiti ne samo Jungovu metodologiju tumaenja snova ve i njegovo objanjenje osnovnih snenih likova: Senke, Persone, Anime, Animusa i Sopstva, koji personifikuju aspekte snevaeve linosti.

Fudbaler na veeri kod kraljaDuko Savi, legenda naeg fudbala, dao mi je saglasnost da ovde otkrijem njegov identitet, to e olakati rad na njegovom veoma originalnom i dubinsko-psiholoki pounom snu. Ovaj san poznatog fudbalera ima svoje izvorite u sva tri sloja nesvesnog, tako da iziskuje trodimenzionalno tumaenje, odnosno tumaenje u svetlu individualnog, kolektivnog i familijarnog nesvesnog: Na veeri sam na dvoru vedskog kralja Gustafa. Prisutno je i mnogo mojih predaka. Meutim, niko sem mene kralju nije doneo poklon. Po zavretku veere, kralj mi se obraa sa ti i od svih prisutnih samo meni uruuje poklon, smeten u jednu kutijicu. Kae mi da poklon ne otvaram sve dok ne izaem iz dvora. Postupam po njegovom uputstvu i otvaram kutijicu napolju, ugledavi u njoj dva prelepa, veoma krupna draga kamena. Budim se radostan, s uzvienim oseanjem i uzbuenjem koje sam imao i u snu.

25

Za potpunije razumevanje ovog sna vano je naglasiti da je sanjan uoi veoma vane utakmice koju je Crvena zvezda igrala protiv splitskog Hajduka. Utakmica je igrana u Splitu, gde Zvezda prethodnih 20 godina nije odnela nijednu pobedu nad Hajdukom. Upravo je to bio okida za ovaj neobian, mudar i primarno arhetipski san Zvezdinog mladog igraa Duka Savia. Pre poetka utakmice, podstaknut porukom sna, koji je intuitivno razumeo, Duko Savi je svojim saigraima rekao da e Crvena zvezda toga dana pobediti, na ta su oni samo odmahnuli rukom, smatrajui to nemoguim. Meutim, pokazalo se da je nemogue postalo mogue, jer je Zvezda zaista pobedila rezultatom 2:1, pri emu su oba gola postignuta asistencijom Duka Savia. Gledano s aspekta individualnog nesvesnog, dva draga kamena, koje je sneva dobio na poklon od vedskog kralja, simbolizuju pomenuta dva gola, koji su bili dragoceni, a iju je realizaciju sneva omoguio, anticipirajui ovim snom pobedu tima za koji je igrao. Meutim, ovo je najpovrniji nivo sna koji pria mnogo ozbiljniju priu, s izvoritem u dubljim slojevima nesvesnog, odnosno s korenima u familijarnom i kolektivnom nesvesnom. Mnogobrojni preci Duka Savia, prisutni na veeri kod vedskog kralja, simbolizuju sadraje snevaevog familijarnog nesvesnog, u kojem ti preci i dalje ive, i to u formi latentnih recesivnih gena. Meutim, niko od njih ne donosi poklon kralju, to ukazuje na njihovu neukost u komunikaciji s nekim ko je na arhetipskom nivou. Uostalom, njima je samo zahvaljujui roaku, odnosno Duku Saviu, ukazana ast i pruena prilika da prisustvuju toj veeri. Svakako da je arhetipski nivo ovoga sna najvaniji, jer upravo on, putem simbola kralja, dvorca i dva draga kamena, pria snevau priu koja ne samo da otkriva ono to je u njemu arhetipsko ve anticipira i budui veliki uspeh Duka Savia kao fudbalera. Jer, onaj ko je na veeri kod kralja, na dvoru, odnosno ko je s kraljem u sebi na ti, pa od njega ak dobija poklon, i to dva draga kamena, svakako je predodreen za veliki uspeh, ne samo na profesionalnom polju ve i u interpersonalnoj komunikaciji. Kralj je simbol snevaevog Sopstva, to jest celovitosti koja obuhvata i svesni i nesvesni deo linosti. Pri tome nije nevano uputstvo koje kralj daje snevau, odnosno zahtev da kutijicu otvori tek nakon to napusti dvor. Ovde je zapravo re o neophodnosti da se darovane dragocenosti iznesu u svet i ivot, jer e tek u realnosti one dobiti svoju upotrebnu vrednost. A sneva je, kao to znamo, bio i te kako sposoban i vian da svoje kraljevske

26

darove viestruko iskoristi i realizuje sebe, naravno uz veliki trud i rad bez kojih bi njegovo drago kamenje postalo obino i bezvredno. Meutim, arhetipsku mudrost koju sneva nosi u sebi najee nisu mogli da shvate i prihvate oni koji su mu bili formalno, ali ne i psiholoki nadreeni, a koji su, zapravo, bili ispod njegovog nivoa. Iz ovog sna, odnosno iz podatka da je sneva predisponiran za uspenu komunikaciju s kraljem, indirektno se moe razumeti odakle potiu njegovi kasniji nesporazumi s okolinom, koja ga esto nije razumela. Izvor tih nesporazuma je u jazu koji uvek postoji izmeu arhetipskog i trivijalnog, odnosno izmeu transpersonalnog i prizemnog naina funkcionisanja. Svakako da nije sluajno to sneva, koji je i scenarista, i reiser sna, bira vedskog, a ne nekog drugog kralja kao darodavca u ovom snu. Jer, Duko Savi je po svom ubeenju i psiholokoj strukturi demokratski orijentisan, pa je i vedski kralj, u ijoj zemlji vladaju red i demokratija, bio najpogodniji da predstavi aspekte samog snevaa, odnosno da simbolizuje njegovo Sopstvo. Tako je ovaj san anticipirao veoma vanu pobedu Crvene zvezde i budui veliki uspeh snevaa, i ukazao na prisustvo skrivenih, arhetipskih vrednosti u njemu, koje su mu u realnosti donele uspeh, ali i nesporazume i razoaranja. Ipak, citirajui Getea i poznavajui Duka Savia, moe se rei da su mu, na sreu, svi napadi protivnika samo pomogli da bolje upozna ljude i njihove slabosti.

Ispod mosta brodi od zlatalan jedne od grupa za analizu snova, koji ima oko trideset godina, inteligentan i veoma vredan, naavi se u izuzetno sloenoj i ambivalentnoj ivotnoj situaciji, sanja: Drug i ja saznajemo da u jednom malom mestu, ispod nekog mosta, lei potopljen prokleti brodi od zlata. Odlazimo da ga ukrademo, pri emu se ja sve vreme udim da stanovnici tog gradia nisu ve uzeli brodi, posebno to im je bio veoma pristupaan. Silazimo u plitku i bistru reicu, iz koje vadimo potopljeni brod, dugaak oko metar. Meutim, dok ga nosimo, iz njega ispada zlatan krst. Uzimam krst i primeujem da se na njegovoj sredini nalazi umotani pergament. Ne odmotavam ga, tako da ne saznajem ta na pergamentu pie. Verovatno zbog pronaenog krsta, predlaem drugu da vratimo brodi, to i inimo, pri emu krst zadravam za sebe. Iz tog gradia kreem ka Beogradu. Drug vie nije sa mnom. Primeujem da u rukama imam zlatnu ribicu. Razmiljam ta da uradim i shvatam da sam na nekom platou pored groblja. Ispred mene je aht koji otvaram i u njega bacam zlatnu 27

ribicu. Pomislim da je to akvarijum, i shvatam da neko u meuvremenu moe uzeti moju ribicu. Tada se budim. Okida za ovaj veoma interesantan san bila je sloena ivotna situacija u kojoj se sneva naao u vreme kada ga je sanjao. Naime, nakon raskida dvogodinje veze, poeo je da se zabavlja s novom devojkom, ali ga je posle mesec i po dana biva devojka obavestila da je u drugom stanju. To ga je dovelo u dilemu da li da ostane s novom devojkom, koja mu je mnogo vie odgovarala, ili da se vrati staroj. Kao reakcija na opisanu situaciju javio se ovaj san, koji mu je ponudio dva reenja zlatni brodi ili zlatna ribica. Sneva se opredelio za zlatni brodi, to se vidi iz prvog dela sna, u kojem, uz pomo druga, krade prokleti brodi, udei se pri tome kako ga niko do tada nije uzeo, mada je svima bio na dohvat ruke. Ali on previa da je brodi proklet i da ga upravo zato niko ne krade, jer, naravno, nije ni dobro, ni perspektivno ukrasti neto prokleto. Meutim, kada iz brodia ispadne zlatni krst, sneva odluuje da brodi vrati, a da krst zadri. Krst, inae, poseduje bogatu simboliku i nosi veoma vanu poruku, to je u snu dodatno naglaeno injenicom da se na njemu nalazi umotani pergament, koji sneva ne odmotava, pa tako i ne saznaje sadraj poruke. Prvi deo sna se odigrava u gradiu koji snevaa neodoljivo podsea na rodni grad devojke s kojom se zabavljao dve godine, a u kojem ive njeni imuni roditelji. Njihovo bogatstvo, kako sam istie, nalazi se u prisnoj vezi sa zlatnim brodiem iz sna, koji tako, s jedne strane, simbolizuje bogatstvo njenih roditelja (koje nije preveliko, pa se otuda u snu javlja brodi, a ne brod), dok, s druge strane, simbolizuje i samu devojku. Vraanje zlatnog brodia ukazuje na to da e obnovljena veza, za koju se sneva odluio, biti kratkotrajna. On ak eksplicitno kae da brak koji planira najverovatnije nee dugo trajati. Time e, zapravo, njegovo dete imati istu sudbinu kao i on, jer su se njegovi roditelji razveli kada mu je bilo godinu dana. Ali, zato sneva bira simbol zlatnog brodia za svoju buduu suprugu, a ne neki drugi simbol? Zato to opisani brodi, budui da je zlatan, ima vrednost iskljuivo po sebi i za sebe, ali ne i za snevaa. Brod nije samo proklet ve je i neupotrebljiv, ak nalik na neto veu igraku, zbog ega ga sneva i vraa, ali tek kada iz njegove utrobe ispadne zlatni krst. Tanije, on e ga vratiti kada iz utrobe njegove budue supruge, koju brodi simbolizuje, ispadne dete, koje e sneva, kako sam kae, celog ivota nositi kao krst. Dete e mu, dakle, uglavnom biti optereenje i velika obaveza, pa je otuda u snu i izabrana simbolika zlatnog krsta... Sneva je, vie nesvesno nego svesno, prinuen da ponovi model ponaanja preuzet iz svoje primarne porodice, odnosno oev model funkcionisanja. Jer, kako bismo objasnili

28

njegovu odluku da napusti devojku koja mu sasvim odgovara i odlui se za brak koji je unapred osuen na propast, to sam sneva osea i istie? Ovde je nedvosmisleno re o prisilnom ponavljanju oeve sudbine. Drugi deo sna, u kojem se pojavljuje zlatna ribica, simbol nove devojke, s kojom je sneva bio u vezi, a koju baca u aht-akvarijum, i to u blizini groblja, ukazuje na proputenu ansu. Zlatna ribica u bajkama, kao i u ovom snu nosi sasvim jasnu i prozirnu simboliku, koju sneva nee i ne sme da prepozna, jer prisilno ponavlja model ponaanja preuzet iz primarne porodice, odnosno nesvesno se identifikuje s ocem i njegovim funkcionisanjem. A dug toj i takvoj identifikaciji mora biti plaen. Groblje u blizini ahta govori o jalovosti snevaeve nade da se moe vratiti po zlatnu ribicu koju odbacuje. Nju e uzeti neko drugi, to on i pretpostavlja, a to se u realnosti potom i dogodilo. Nije sluajno da sneva za pomonika u krai zlatnog brodia bira druga koji mu je pomonik na poslu, pet godina je stariji od njega, neoenjen i ivi s majkom, pri emu ve dugo nije u bilo kakvoj ljubavnoj vezi. Psiholoki gledano nije mogao odabrati boljeg pomonika za krau zlatnog, ali prokletog brodia, koji tako postaje simbol i pogrenog izbora branog partnera. U ovom kontekstu je interesantno navesti jo jedan, veoma kratak san istog snevaa, sanjan neposredno nakon to mu je tada biva devojka saoptila da je u drugom stanju. Dok na nivou svesti jo uvek nije znao kakvu e odluku doneti, njegovo nesvesno je na dobijenu informaciju reagovalo snom u kojem vidi bebu, i to u utrobi majke, pri emu majku deteta uopte ne vidi. Beba ga pita: Da li da se rodim?, on odgovara: Rodi se, nakon ega se budi. Simbolika ovde razmatranog sna pokazuje da sneva nije mogao da se suprotstavi anticipaciji, mada mu je san sasvim jasno i nedvosmisleno ukazao na to da e pogreiti ako se odlui za prokleti zlatni brodi i odbaci zlatnu ribicu. Pri tome treba naglasiti da je on u potpunosti razumeo znaenje i poruku svojih snova, kao i da je bio sasvim svestan toga da ini pogrean izbor. Na nekim drugim primerima u ovoj monografiji videemo kako su odreeni snevai ne samo shvatili i prihvatili poruke svojih snova, ve su uspeli da ih sprovedu u delo, odnosno da koriguju svoje jednostranosti, zablude, greke ili, pak, izbegnu pogrene izbore, dok se ovde susreemo sa snevaem koji, naalost, to nije uspeo da uini...Ako je tano, a tano je, kao to kae Sondi, da izbor ini sudbinu (u ovom sluaju izbor ljubavnog i branog partnera) i sudbina naeg snevaa je odreena izborom koji je napravio, a koji je determinisan prvenstveno njegovom nesvesnom tenjom da

29

ponovi sudbinu svog oca i na taj nain postigne to potpuniju identifikaciju s njim. Ovome u prilog ide i podatak da se sneva nedavno oenio i da oekuje poroaj supruge.

Komarni snovi princa TomislavaSada u razmotriti jedan komarni san iz detinjstva princa Tomislava Karaorevia, koji on navodi u svojim Memoarima, jer elim da ukaem na veliki znaaj dejih snova, kojima se, naalost, ak i u strunim krugovima ne poklanja dovoljno panje, pa se esto potpuno zanemaruju ili odbacuju kao nevani. Princ Tomislav, u svojim Memoarima, kae: Bilo je to u septembru 1934. godine. Bio sam na Bledu. Jedne noi sam se probudio plaui i vritei. Odmah se tu stvorila naa guvernanta Smatso. Nastojei da me umiri, pitala me je ta mi je, ta se desilo. Ja sam samo netremice gledao kroz prozor. S toga naeg prozora se videlo jezero i bilo je neke sumaglice. Umesto objanjenja, rekao sam joj: Gledaj, tata ide u raj, u nebo, gledaj!. Pomilovala me je po kosi i zapitala o emu to govorim. Obuzet slikom koja mi je bila tako upeatljiva, ponavljao sam joj ta vidim. A kad se ona, uz mene, zagledala u prozor, sav uzbuen sam dodao: Vidi, tata mi mae!. Pitala me je otkuda znam da je to moj tata. Odgovorio sam da prepoznajem njegove cvikere i tap, i da vidim kako mi stalno mae. Desetak dana posle tog mog sna, tata je ubijen u atentatu. Princ Tomislav Karaorevi u Memoarima navodi i okida, odnosno povod za ovaj san, istiui: Kao dete sam oseao da s ocem imam neki nemi ili preutni kontakt. Neki fluid je izmeu nas postojao, neto po emu deca i inae oseaju bliskost ili odbojnost prema izvesnim osobama. Tada sam imao est i po godina. A pre toga, uoi samog njegovog odlaska u Marselj, kao da sam znao da se s toga putovanja nee vratiti. Moda sam, usled takvog predoseanja, i usnio ovaj san na Bledu, to bi se moglo uklopiti u Frojdov sistem tumaenja snova ili njihovih realnih podsticaja. Ne znam. Svakako da ovaj san pripada snovima koji sami sebe tumae, ali i snovima anticipacije, odnosno predvianja buduih dogaaja. Jer, kao to kae Jung, u nesvesnom postoje apriorna znanja koja se ne mogu kauzalno dokazati. To potvruje i ovaj san princa Tomislava Karaorevia, koji u Memoarima kae: I sada sanjam. Pamtim snove i ponekad imam strah od njih. Taj strah je usaen u mene posle sna koji sam usnio kao dete na Bledu. Kasnije, kako sam sazrevao, potiskivao sam strah od snova, ali, katkad, seanje na taj udan san moglo je da me oneraspoloi. Ovde je zapravo dolo do fiksacije za komarni san, koja nikada nije razreena, tako da je princ Tomislav Karaorevi tokom itavog ivota, s vremena na vreme, imao strah od 30

svojih snova, strah koji je pokuavao da potisne. Otuda s dosta verovatnoe moemo pretpostaviti da je ova fiksacija dovela do formiranja funkcionalne autonomije, usled ega je strah od snova kod njega ostao prisutan do kraja ivota, ak i kada je prisustvo tog straha bilo neshvatljivo i neprihvatljivo. Jer, kao to kau Nemci: Angst macht dum, odnosno strah nas ini glupim od onoga od ega imamo strah. U kontekstu prethodnog, dejeg komarnog sna princa Tomislava Karaorevia, naveu i dva komarna sna kralja Aleksandra Obrenovia i kraljice Drage, koji su anticipirali njihov tragini kraj, do kojeg je dolo nekoliko meseci nakon tih snova. Kralj je sanjao, prema navodu Pere Todorovia, da su u njegovoj spavaoj sobi bila tri-etiri mala kueta, s kojima se on u poetku igrao, a naroito mu se dopadalo jedno crno psetance, koje mu je poklonila kraljica. Posle podueg igranja s psima, kralj sedne u spavaoj sobi za sto, da neto napie, a psi poleu po sobi da se odmaraju. Malo posle, kralja trgne od pisanja neko reanje. Pogleda, kad ima ta da vidi. Oni mali kuii svi izrasli u grdne pse, lee po uglovima sobe i ree na njega. Kralj poe vikati na njih, ali oni ga napadnu. Ono maleno crno kraljiino psetance bilo je naraslo u grdna crna rundova, i on je bio najopasniji. Skoio je kralju pravo na prsa. On se od tih pasa branio jednim tapiem, ali su ga oni na mnoga mesta izujedali. San je bio tako iv da se kralj, priajui to kraljici, pipao za ruke. Ovaj san u tumaiti zajedno sa snom kraljice Drage, koja je iste noi kada i kralj Aleksandar, sanjala po svojoj poruci isti san. San kraljice Drage, prema svedoenju Pere Todorovia, glasi: Kraljica se na poetku sna nala negde na irokoj livadi, gde je bilo puno mirisne trave i lepih rodnih voaka. Ona stoji pod jabukom okienom krupnim, crvenim rodom. Stojei tako, ona dri u naruju, uvijeno u ipke, neko malo detence, koje je kao njeno dete i ona ga doji i gleda s radou kako dete pui ustaca i snano vue i sisa mleko. Najedared nestaje i polja, i mirisne trave, i rodne voke, i kraljica se nalazi kao u svojoj sobi, i jo dri dete u naruju. No ono joj postaje suvie teko, ruke je uasno bole, ona se boji da dete ne upusti i osvre se gde bi ga spustila. Ali, gle napasti, to kao vie nije dete, ve crno gadno kue, koje zubima stiska njena prsa i ona osea uasnu bol. Prestravljena, ona gurnu pseto od sebe, ali joj na dojci ostaje red ujeda, gde su probili psei zubi, a iz tih rana curi krv i mleko. Kraljica brie rukom tu krv, ali ona tee sve vie, cedi se niz nju i ak kaplje po patosu. Meutim, ono crno, odbaeno kue najednom je izraslo u itavu ogromnu samsovinu koja napada kraljicu s lea i nanosi joj povrede na potiljku.

31

Ova dva komarna sna, poput sna iz detinjstva princa Tomislava Karaorevia, pripadaju snovima koji usled svoje prozirnosti tumae sami sebe i ujedno anticipiraju budue dogaaje. Ovi snovi su, po reima Pere Todorovia, ostavili na kralja i kraljicu dubok i teak utisak, koji nita nije moglo da izbrie. Meutim, uprkos sasvim jasnom upozorenju koje su dobili, ni kralj ni kraljica, odnosno svesni delovi njihovih linosti, nisu hteli ili smeli da shvate i prihvate poruku i pouku ovih snova. Zavaravali su se da je to samo san, sve dok u noi 29. maja 1903. godine nisu brutalno ubijeni, i to trideset i pet godina nakon ubistva kneza Mihajla Obrenovia, koji je, kao i Aleksandar, za svoju branu partnerku izabrao nerotkinju, to mu je na slian nain iskomplikovalo ivot. Ova dva komarna sna kralja Aleksandra i kraljice Drage, kao i komarni san princa Tomislava Karaorevia, sasvim jasno ukazuju i dokazuju da je neophodno sluati i ozbiljno shvatiti upozorenja svojih snova. Jer, oni predstavljaju specifian izraz nesvesnog, koje zna i vie i bolje od svesti, budui da svest nikada ne vidi celinu. A zanemarivanje te celine, odnosno ignorisanje poruka dobijenih od nesvesnog dela linosti, doprinelo je traginom kraju kraljevskog para Obrenovi.

ta je sanjao Hitler?Snom Adolfa Hitlera, o kojem pie Neris Di u svojoj knjizi Kako razumeti tajni jezik snova, zavriu navoenje primera komarnih snova istorijskih linosti. Hladne novembarske noi 1917. godine u jednom nemakom bunkeru zaspao je jedan iscrpljeni porunik i sanjao zastraujui komarni san u kojem su se komadi kamenja i zemlje stropotavali na njega i guili ga. Odmah se probudio i u paninom strahu istrao iz bunkera, zahvaljujui se Bogu to je to samo san. Meutim, nekoliko sekundi nakon toga, na bunker iz kojeg je upravo izaao, pala je bomba i pobila sve koji su se u njemu zatekli. Shvativi da mu je san spasao ivot porunik se zahvalio Bogu, dodajui pri tome da zna da je sada spasen da bi jednog dana, za uzvrat i u znak zahvalnosti, on spasao svoju otadbinu. Snevaevo ime bilo je Adolf Hitler, i mogao je te hladne novembarske noi biti uklonjen s istorijske pozornice da nije sanjao ovaj komarni san, koji mu je spasao ivot, a unitio milione drugih, nevinih ivota.

32

Hitlerov komarni san, kao i prethodno izloeni, pripada snovima koji sami sebe tumae. Ipak, u ovom kontekstu bih istakao da nije sasvim prihvatljiva teza Neri Di da bi Evropa i svet danas izgledali potpuno drugaije da Hitler nije sanjao navedeni san. Ova tvrdnja bi bila tana samo pod pretpostavkom da ni Evropa ni svet u to vreme nisu bili spremni da prihvate jednog Hitlera. Sasvim je sigurno da je veina nemakog naroda, ali ne samo nemakog, duboko, u arhetipskom delu sebe, ekala svog Hitlera. Ovu pretpostavku sasvim zadovoljavajue moe objasniti arhetipska psihologija Karla Gustava Junga, a vrlo malo psihologija Sigmunda Frojda, koja istrauje individualno nesvesno, odnosno potisnute sadraje proistekle iskljuivo iz linog iskustva. Evo jo jednog sna. Goa na grupi za analizu snova, veoma inteligentna, ekstrovertirana, koja je erka jedinica i dete razvedenih roditelja, neudata, ima oko 30 godina, sanja: S roditeljima sam na izletu u nekoj umi. Silazim u jednu udolinu i tamo se igram. Odjednom mama i tata poinju da me gaaju kameniima. Plaem i molim ih da prestanu, ali oni nastavljaju da me gaaju. Smeju se i uzimaju sve vee kamenje. Na kraju na mene bacaju jedan ogroman kamen. U tom trenutku se u paninom strahu budim. Snevaica je ovaj san sanjala kada joj je bilo pet godina, a sea ga se i danas s uasom i neoprostivim, neprolaznim otporom koji ima u odnosu na roditelje. Ovaj komarni, deiji san anticipirao je ponaanje roditelja koji, kako sama naglaava, nikada nisu imali razumevanje za nju i njene prave potrebe, metaforino se ponaajui kao u ovom snu u kojem je kamenuju. To se, naravno, veoma negativno odrazilo na razvoj snevaicine linosti. Budui da je imala ogroman otpor u odnosu na roditelje i nije pronala odgovarajui objekat identifikacije u svojoj primarnoj porodici, njene partnerske veze su neuspene, pa dosledno pravi pogrene izbore ljubavnih partnera. Ovaj san je samo jedan u nizu dokaza da nesvesno zna i pre, i vie, i bolje od svesti, usled ega moe, ak mnogo godina ranije, da predvidi budue dogaaje. Tako je i nesvesno ove snevaice napravilo rendgenski snimak sopstvenih roditelja, odnosno ukazalo joj na strukturu i dinamiku njihovih linosti kada joj je bilo samo pet godina. A njeni roditelji su, zapravo, predisponirani da se tako ponaaju, to, naalost, nije redak sluaj. Jer, stav da svaki roditelj eli najbolje svom detetu i sve to ini i preduzima ini iskljuivo za dobro deteta, jeste idealizacija i zanemarivanje nekih injenica i istina o ljudskoj prirodi. U svojoj knjizi Ljudi lai Skot Pek navodi primer petnaestogodinjeg

33

deaka kome su roditelji za Boi poklonili puku iz koje se nepunih godinu dana ranije ubio njegov stariji brat. Ali, u pomenutoj knjizi Pek naglaava da zlo nije samo ono to se oigledno vidi i manifestuje, poput nedvosmislene zle prirode roditelja iz navedenog primera, ili, pak, roditelja nae snevaice. Zlo je opozicija ivotu, odnosno potreba da se ubija, ak bezrazlono i onda kada to nije neophodno za bioloki opstanak. Ono se, meutim, kako istie Pek, ogleda i u tenji da se ubije neiji duh ili neki od esencijalnih atributa ivota, poput ulne percepcije, pokretljivosti, svesnosti, autonomije, volje. Sasvim je mogue ubiti jedan ili vie ovih atributa, a da se ne uniti telo. Ubistvo nije i ne mora biti iskljuivo telesno, pa se dete tako moe slomiti, a da mu prividno ne fali ni dlaka s glave. Ovo je bio sluaj i s naom snevaicom, koju roditelji nisu fiziki zlostavljali, ali su je psiholoki, odnosno metaforino, ubijali. elja da se drugi kontrolie i potini, jaanje neije zavisnosti a slabljenje samostalnog odluivanja, unitavanje originalnosti i pokuaj da se osoba ukalupi, takoe su svojevrsna ubistva. Sve ovo, naalost, neretko ine roditelji svojoj deci, to potvruju i neki od snova u ovoj monografiji, pa i ovde navedeni san. Zato se ne smeju zanemariti suptilna, golim okom nevidljiva ubistva, usmerena protiv potencijala, kreativnosti, individualnosti, odnosno duhovnog razvoja drugog oveka, koja veoma esto ine ili pokuavaju da izvre roditelji nad svojom decom. To potvruje i ovaj san, koji ima i svoj arhetipski nivo, vezan za simboliku kamenovanja koja je prisutna, recimo, u Svetom pismu. Meutim, za razumevanje ovog sna, odnosno u ovom kontekstu, arhetipska simbolika nije od posebnog znaaja.

Kako sam sanjao Ivu AndriuRana jesen. Popodne. Divan i miran sunan dan. Ivo Andri sedi na drvenoj klupi ispod jednog velikog, raskonog i razgranatog hrasta. Iza njega je gusta hrastova uma i veoma bistra reka iji se ubor uje. Sedim za svojim radnim stolom, koji postoji i u realnosti, na kojem je, kao i obino, mnogo knjiga. Sto je smeten ispod nadstrenice od vinove loze. Kucam na svojoj pisaoj maini i povremeno pogledam Andria, koji je od mene udaljen dvadesetak metara. uje se zujanje pela, osea miris vinove loze i groa. U meni je duboko i tiho praznino raspoloenje, koje proistie iz onoga to radim i okruenja u kojem radim. Oseam se sreno i celovito. S tim oseanjem se budim.

34

Ovaj san sam sanjao u vreme kada sam poeo veoma intenzivno da razmiljam o tome da vei deo svoje profesionalne aktivnosti posvetim dubinsko-psiholokoj analizi knjievnih dela i njihovih autora. Ta razmiljanja su bila okida, odnosno podsticaj za pojavu ovog sna, u ijem se sreditu nalazi figura, tanije imago, Ive Andria, koji ine energetsko jezgro celog sna. Svakako da Ivu Andria u ovom snu ne moemo i ne treba da tumaimo bukvalno, na nivou objekta, ve metaforino, kao aspekat Mudrog starca u meni, i to kao personifikaciju i vizualizaciju tog arhetipa, projektovanog na Andriev lik ili duh. A Jung istie da duh ima sklonost ka personifikaciji, iako obeleava princip koji stoji nasuprot materiji. Meutim, arhetipska figura Starog mudraca ne pojavljuje se samo u snovima ve i u vizijama, pri emu u oba sluaja on preuzima ulogu gurua. Simbol Sopstva, odnosno Stari mudrac, u snovima i vizijama javlja se kao: mag, lekar, svetenik, uitelj, profesor ili kao bilo koja osoba koja ima veliki i autentian autoritet, kakav je, bez svake sumnje, posedovao Ivo Andri. Zato ga moje nesvesno i bira kao pogodan lik na koji projektuje arhetip Mudrog starca. On je svojim autoritetom i mudrou trebalo da mi pomogne u nameri da se posvetim dubinsko-psiholokoj analizi knjievnih dela i njihovih stvaralaca. Iz ovoga proizlazi da je Ivo Andri za mene daleko vie od obine poetske figure, to potvruje i injenica da njegov lik u svom snu stavljam na nivo arhetipa Mudrog starca i uitelja, kao i da njegovo prisustvo donosi pozitivnu energiju koja je stimulativno i kreativno delovala na moju novu profesionalnu aktivnost. Ali, zato je moje nesvesno izabralo ba Ivu Andria da igra ulogu Mudrog starca u ovom snu? Zato to je on bio najpogodniji za to, ne samo usled mudrosti koju je posedovao ve i zahvaljujui svim onim kvalitetima koji su bili neophodni da pokrenu u meni ono to je postojalo u latentnoj formi i ekalo svog spoljanjeg uitelja