Khammai Dhammasami: Meditacija sabranosti u praksi

8/12/2019 Khammai Dhammasami: Meditacija sabranosti u praksi

1/127


2/127

Khammai Dhammasami

MEDIACIJA SABRANOSI U PRAKSI


3/127

Naslov izvornika

Khammai Dhammasami

Mindfulness Meditation Made Easy Oxford Buddha Vihara, 1999.http://www.oxfordbuddhavihara.org.uk

Srpsko izdanje

Teravada budistiko drutvo Srednji put

Novi [email protected]

Copyright za prevod

Branislav Kovaevi 2014


4/127

Khammai Dhammasami

MEDIACIJA SABRANOSI

U PRAKSI

PrevodBranislav Kovaevi


5/127

Knjiga je tampana uz velikodunu pomoovih darodavaca i namenjena je iskljuivo za besplatnudistribuciju, kao dar Dhamme:

Chupun GowanitUmaporn antavichien and familyNonglux Supaibulpipat and family

Arunee - Naiyapong KongboonmaOranuch Pakdeekitcharoen and familyApaporn Piticharoenpun and familyEkavaj - Srisakul AmornvivatPattaree anaboriboon and familySumalee Nimkittikul

Areerat antavichienDalad Srisuk and familyAngoon Chindawech and familySuwaree SunthasupLalana WarawanSupanna TammasriPeansuk Manrakrean

Onpimon Chindawech

Dar Dhamme nadmauje sve druge darove.


6/127

Sadraj

1. Uvod u vipassana meditaciju 7

2. Metta meditacija 16

3. Kako se odnositi prema bolu 28

4. Uputstva za hodajuu meditaciju 42

5. Meditacija o Budi 45

6. Gola panja 59

7. Meditacija o impersonalnosti tela 70

8. Intenzivno vebanje sabranosti 78

9. Meditacija o smrti (maranasati) 92

10 Sabranost u svakodnevnom ivotu 107

11. Zato meditativno povlaenje? 117

O autoru 125


7/127


8/127


9/127

Khammai Dhammasami

8

na kraju isuilo. One ivotinje i lotosi bi uginuli. Zelenilo okojezera bi nestalo. Ljudi vie ne bi imali koristi od njega. Ovde

je kljuna re oticanje, curenje. Ona sugerie da voda odlazibez vaeg znanja. Niste toga svesni, niti potrebe da prekineteto oticanje.

Slino ovome, tokom dana, bez ikakve namere da razmi-ljate, misli se jednostavno pojavljuju u vaem umu i troementalnu energiju. Posle 20-30 minuta uronjenosti u nasu-mine misli se zamorite. I ta onda radite? Okrenete se od njih

i uzdahnete, to je znak vae iscrpljenosti. Nekada ne moeteni da zaspite zbog ovakvog curenja mentalne energije. Frustri-ranost na poslu je curenje. Uznemirenost je curenje. Mentalnaenergija se troi uzalud. A vi toga niste ni svesni.

Briga kao curenje energije

Ako su u oveku briga ili strah, tada je ta briga jedna vrstacurenja koje potroi svu njegovu energiju. On tada postaje is-crpljen. o utie i na njegovo fiziko zdravlje. Vrlo je vanoblokirati to curenje mentalne snage, ba kao to je vano za-titi sve one vodene ivotinje i lotose, kako bi jezero i okolinaostali isti i prijatni za boravak.

Zamislite da na poslu imate nekog ko se ponaa vrlo aro-

gantno. Moda je to va kolega ili klijent. I pretpostavimo dase veoma razbesnite. Bes troi mentalnu energiju. Onog danakad osetite bes biete umorniji nego obinim danima. I to nenuno zbog koliine posla koju imate, ve zbog besa koji vas

je obuzeo. Sledeeg dana doete na posao i moda se opet raz-besnite. Pretpostavimo da vam se to dogaa dan za danom.Nedelju dana kasnije doete kui i vrlo lako se ponovo raz-besnite. Onda krenete da krivite druge, nekad svoju porodi-cu, moda zbog nekog sasvim malog problema. Ponete da seprepirete, gubite oseaj zahvalnosti za ono to vaa porodicaini za vas. I tako iva bia u jezeru poinju da pate. Oni cve-tovi lotosa su lanovi vae porodice. Oni ne mogu biti sreni


10/127

Meditacija sabranosti u praksi

9

ivei sa ovekom koji se tako lako razbesni. Ako bi neko uovoj prostoriji bio tek tuan, ne ni posebno besan, tada niko

ne bi mogao ni da se nasmeje. Curenje mentalne energije imataj efekat na okolinu, poev od vae porodice i prijatelja.Zato je vano znati kako na um radi, zato osetimo bes, za-

to osetimo frustraciju, zato se osetimo nesrenim i, naravno,zato se osetimo srenim. Dakle, da bismo to saznali, mi me-ditiramo. Kada uoimo sopstveni bes, frustraciju, razoarenje,otpor, ogorenje, trebalo bi da pokuamo da ih prihvatimo,

da ih vidimo to jasnije. o e nas onda sigurno voditi i donjihovog razumevanja.

Prihvatanje prve plemenite istine

Postoje etiri plemenite istine: patnja (dukkha saa), uzrokpatnji (samudaya saa), okonanje patnje (nirodha saa) i

put koji vodi do okonanja patnje (magga saa). Prva, ple-menita istina o patnji znai da patnja zaista postoji. Briga jepatnja. Bes, odbojnost, frustracija i razoarenje su patnja. Miove stvari obino ne uzimamo kao patnju. Umesto toga, po-kuavamo da opravdamo svoje emocionalne reakcije kakva jerecimo bes. Pokuavamo da okrivimo druge za svoju uznemi-renost, umesto da pokuamo da je razumemo i prihvatimo.

Patnja je neodvojivi deo ivota.Meutim, kada meditiramo, videemo sve ove stvari. Pri-

hvatiemo patnju i potruditi se da je razumemo. Vipassanameditacija predstavlja pokuaj da se razume prva plemenitaistina, jedno univerzalno iskustvo. Mi to ne radimo zbog Bude,niti zbog bilo koga drugog, ve zbog nas samih. Nemogue jepokloniti drugome rezultat do kojeg dolazimo meditacijom.Ali nepostojanje tog rezultata u nama je prilino oigledno:stanja naeg uma u vezi sa okruenjem u kojem se nalazimoogledae se ili, pre, bie odreena time da li meditiramo ili ne.Otuda jeste vano da krenemo da meditiramo.


11/127

Khammai Dhammasami

10

Meditacija ili bhavana

A sada da kaemo neto o samoj meditaciji. Naa re me-

ditacija ne sadri bilo kakvu posebnu budistiku ideju. Nekiljudi misle da meditacija znai sedeti mirno, sklopljenih oi-

ju i misliti na sve one stvari koje su dobre u naem ivotu, aignorisati one loe, negovati jedan stav optimizma. Neki drugismatraju da je meditacija nekakav dodatni teret, bez ikakve

veze sa naim svakodnevnim ivotom, da je neto samo zamonahe i monahinje, moda za stare ljude koji su u penzijii imaju dovoljno slobodnog vremena. Naalost, ak i mnogikoji su roeni kao budisti, na meditaciju gledaju kao na vebusamo za one koji ele da dostignu nibbnuovde i sada, modakao neka vrsta preice. Ako vas ne zanima nibbna ili to dapostanete arahant, tada vam, po njihovom miljenju, uoptenije potrebna meditacija. U nekim religijama, meditacija zna-

i razmiljanje o neemu to pripada prolosti, neemu to steuinili, bilo da je dobro ili loe.

U naem sluaju, da bismo razumeli meditaciju, moramose vratiti na izvornu re na pli jeziku, a to je bhavana, kojaznai negovanje neke mentalne sposobnosti. Verujemo da,kao ljudska bia, imamo sposobnost da svoj um uinimo sta-bilnim i skoncentrisanim, da ga upotrebimo za razumevanje,miljenje, stvaranje neega to je udesno.

Bilo kako bilo, ta sposobnost u nama je tek seme. Moramoga negovati kako bi ono i proklijalo. Iako posedujemo spo-sobnost da budemo sabrani, da budemo skoncentrisani i darazumemo, slino semenu koje nee postati biljka ako ga nezalivate i hranite, um ostaje nerazvijen bez valjane mentalne

vebe. Veba koju za to koristimo naziva se meditacija. Kadameditiramo, mi istraujemo i nastojimo da otkrijemo na kojinain na um funkcionie. Samu tehniku vebanja je otkrioi poduavao Buda, ali mi sami moramo da vidimo rezultat.Potrebna nam je tehnika da razvijemo svoj um, probudimo


12/127


11

mentalnu energiju, slino kao to moramo znati kako da ra-zvijemo miie svoga tela.

Objekat meditacije

Vebaemo vipassana bhavanu ili meditaciju sabranosti.Zato u prvo opisati tehniku. Objekat meditacije je vrlo vaan.Godine 1995, kada sam posetio aunggyi u an provinciji, uBurmi, sreo sam jednog od mojih uenika koji je ve mediti-rao neko vreme. No, on nije najbolje razumeo pojam objekta

meditacije. Oekivao je od mene da mu kaem koji je najboljiobjekat za njega. Odgovorio sam mu da bilo koji objekat kojise pojavi u sadanjem trenutku jeste dobar objekat meditaci-

je. Ljutnja je objekat meditacije ako ste je svesni. Ljubomoraje objekat meditacije. Napetost je objekat meditacije. Dah jeobjekat meditacije. Kao to je i Buda objekat meditacije. Imao

sam utisak da ipak nije sasvim razumeo ta mu govorim.Ono to sam teorijski, u globalu, govorio jeste da itav svetjeste objekat meditacije. Kada doete na posao kao lekar, sveto vidite i doivite, pacijenti, vae kolege, posao, sve je toobjekat meditacije.

est svetova ula

Kako opaamo stvari? Opaamo ih kroz svoje oi, ui, nos,jezik, telo i um. Iz perspektive meditacije, postoji est svetova;svet slika, svet zvukova, svet mirisa, svet ukusa, svet dodira isvet misli. Prvih pet su fiziki i poslednji je mentalni. Sve toopazite kroz ovih est ula jeste objekat meditacije. ta godda se pojavi u vaem umu je objekat meditacije; ta god daugledate je objekat meditacije. U ovom trenutku sedite i telododiruje pod. aj oseaj dodira je objekat meditacije. ujetemoj glas, to je jo jedan objekat meditacije. Ne postoji bilo tato ne moe postati takvim objektom. I mi svet doivljavamona samo tih est naina.


13/127

Khammai Dhammasami

12

Koncentracija

Na ta emo da se fokusiramo? Imamo samo jedan um, ali

moramo da se nosimo sa est objekata. U ovom trenutku mevidite. I to je objekat ula vida. ujete moj glas objekat ulasluha. akoe razmiljate o onome to govorim mentalniobjekat. elo sedi na podu i taj kontakt je jo jedan objekat sve u svemu etiri razliita objekta. Dakle, na koji od njih etse fokusirati? o je taka na kojoj u pomo priskae tehnika.

Zamislite da je um straar koji mora da pazi na neto, reci-mo na kuu, koja ima estoro vrata vrata oka, vrata uha, vra-ta nosa, vrata jezika, vrata tela i vrata uma. Sami ste u toj kuii ne oseate se bezbednim. Neko moe ui na prednja vrta,neko drugi na zadnja. Kako da ih uhvatite? Jedini nain je dazatvorite petoro vrata, motrite na ona koja su ostala otvorenai tako uoite onoga ko na njih ulazi. o je ono to nazivamo

koncentracijom. Fokusirate se na jednu taku. a sposobnostda um drite na jednim vratima, a ne i na ostalima, naziva sekoncentracija. Ova re se nekad, na svom najviem stupnju,objanjava i kao usredsreenost, kad um drite na samo jed-noj taki.

elite da odete do prodavnice, elite da odete do bibliote-ke ili da posetite prijatelja, elite da pogledati neki video kodkue etiri stvari. Koju od njih ete uraditi? Ukoliko nematesnaan um, neete biti u stanju da uivate u bilo emu. Va ume ii u prodavnicu dok razgovarate sa prijateljem. I ne uiva-te do kraja ni u jednom od to dvoje. Kada imate snaan umi odluite: Sad u da pogledam film, tada ete biti u stanjuda sednete i gledate ga. I dok gledate taj film va um ne ide u

prodavnicu, ne pria sa prijateljem, niti odlazi u biblioteku. oje koncentracija.

Primarni i sekundarni objekat

Meu svim ovim objektima, odabraemo jedan kao pri-marni objekat ili kao inicijalni objekat i toga emo se drati.


14/127


13

Kako se pojavljuju, posmatraemo takoe i druge objekte. Re-gistrovaemo ih, ali oni su sekundarni objekti. Ako ste i rani-

je meditirali i dobili ste neki objekat meditacije kao primarniobjekat, moete ga zadrati. U ostalim sluajevima, odabra-emo udah i izdah kao na inicijalni objekat. Kad udahnete,u sebi ete rei udah i kad izdahnete u sebi kaite izdah;udah... izdah... udah... izdah. o je va primarni objekat. Me-utim, taj primarni objekat nije jedini objekat meditacije. Nezatvarate sebe sasvim za sve druge objekte. o nije ni mogue.

Kako se pojave u svesti, kakav god da je objekat, uoiete ga,to znai da ete ga registrovati u umu.

Uputstva za sedei poloaj

Sada u poeti sa instrukcijama. Udobno sedite. Prvo urei neto o poloaju tela. Kada sedite, nemojte ukrstiti noge,

sem ako ve niste navikli i nemate bilo kakav problem sa tim.Bolje je ako samo lee na podu jedna pored druge. Ako suukrtene, mogu se pojaviti toplota i bol, a kasnije i napetost irastresenost. Ako su jedna pored druge, moete ih i nesvesnopomerati kako vremenom pritisak raste u njima. Ne bi treba-lo da ih pomerate odmah ili esto, mada ete pre ili kasnijedoi do take kada to morate da uradite. Na taj nain razvijate

strpljivost i odlunost. Drite kimu pravom i gledajte pravoispred sebe.

to se tie ruku, ne stavljajte dlan na dlan, jer e to izazvatitoplotu, znojenje i smetnju. Razmaknite malo ake, tako daprsti jedne ake lee na prstima druge ili ih ukrstite. Ako vam

je telo pravo, to e biti osnova itavog poloaja. Ako osetite daste se povili, pokuajte da ispravite kimu, ali uinite to laganoi s panjom.

Oi drite zatvorene, ne vrsto, ali ih sklopite. Ako su kapcivrsto stisnuti, to e navesti um da luta. Neka samo dodiruju

jedan drugog.


15/127

Khammai Dhammasami

14

Disanje

Fokusirajte um na nozdrve. Ponite da diete sasvim nor-

malno. Kad udahnete, recite u sebi: Udah. o znai da ime-nujete objekat. Kad izdahnete, recite u sebi: Izdah. Udah...izdah... udah... izdah. Ako, dok budete tako disali, um negdeodluta, recimo ode do bolnice i na svom mentalnom ekranu

je ugledate, tada i to registrujte: Slika... slika... slika, tri ilietiri puta i potom vratite panju na dah. Ponovo ponite:Udah... izdah. Ako se setite neega to vam se dogodilo, tadai to briljivo registrujte: Misao... misao... misao, tri ili eti-ri puta i potom vratite panju na svoj primarni objekat, a to

je dah. Ako ujete kucanje sata, fokusirajte se u tom pravcu isvesrdno registrujte: Zvuk... zvuk, tri ili etiri puta i vratitese na dah. Ako ga ponovo ujete, moete se vratiti na taj zvuk,registrovati: Zvuk... zvuk... zvuk.

Bol

Kada osetite bol u nekom delu tela, recimo u kolenu, preba-cite svu svoju panju na to koleno. Registrujte u umu: Bol...bol... bol tri ili etiri puta. Onda ga napustite i vratite se nadisanje. aj bol e se moda smanjiti ili poveati. Ako se bolpoveava, vratite mu se i sa punom panjom uoite: Bol...bol... bol tri ili etiri puta. Potom, ostavite ga tu gde jeste iidite nazad na dah.

Ako bol i dalje raste, ponovo mu se posvetite, ostanite sanjim i posmatrajte ga intenzivno due vreme. Pokuajte damirno posmatrate utrnulost to je mogue due i registrujete:Utrnulost... utrnulost... utrnulost. Zatim je napustite i usme-

rite panju na dah. Ako bol jaa, vratite mu se, ostanite krajnjega i paljivo ga posmatrajte due vreme. Ako vas bol uininestrpljivim, registrujte: Nestrpljivost... nestrpljivost... nestr-pljivost ili Nemir... nemir... nemir i vratite se na dah.

Ako vam je hladno, uoite: Hladnoa... hladnoa... hlad-


16/127


15

noa. Ako osetite bol ili utrnulost, ne menjajte poloaj istogmomenta. Pokuajte da ostanete sa tim oseajem to je god

due mogue i registrujete: Utrnulost... utrnulost... utrnu-lost, da biste se potom ponovo okrenuli disanju. Ako taj oseajpostane jai, vratite mu se i osvestite: Utrnulost... utrnulost...utrnulost jo jednom. Ako potom ponete da razmiljate taste radili danas ili ta ete raditi sutra, jednostavno i to uoite:Misao... misao... misao, da biste je potom napustili i vratilise dahu.


17/127

16

Deo 2METTA MEDITACIJA

Podravajua meditacija

Postoje etiri vrste meditacije koje su nam potrebne kakobismo podrali vipassanameditaciju. o su mettameditacija,

meditacija o kvalitetima Bude, meditacija o bez linosti tela imeditacija o smrti. e etiri, ako se vebaju redovno i isprav-no, pomau razvoj vipassanaprakse. I obrnuto, vipassana me-ditacija pomae nam da dostignemo duboko razumevanje teetiri meditativne prakse. Dakle, one se uzajamno potvruju ipomau, te se otuda ove etiri vebe nazivaju podravajuim

meditacijama.One u velikoj meri pripadaju refleksivnom tipu meditaci-je. o znai da umesto pokuaja da posmatramo senzacije imisli iz trenutka u trenutak, kao to to radimo u vipassani,ove meditacije pomau umu da se fokusira. Kada ih jednomdo kraja razvijemo, obino utiu i na na nain razmiljanja.ri od njih metta, meditacija o bezlinosti tela i meditacija

o smrti direktno nam pomau da razvijemo ispravnu misaokao elemenat plemenitog osmostrukog puta, jer njihova osno-

va su dobronamernost, nenasilje i nevezivanje.

Mettameditacija

Pre praktikovanja mette, voleo bih da prodiskutujemo taje to metta. Vebanje mettameditacije (meditacije prijateljskeljubavi) nije neto novo za budiste u Burmi, ajlandu i na riLanki. Zapravo, na mnogim mestima, ljudi e pod meditaci-

jom podrazumevati upravo mettameditaciju.Mettameditacija nam dolazi kao paket, jer se sastoji od etiri

komponente: metta, karuna(saoseanje), mudita(radost zbog


18/127


17

sree drugih) i upekkha(uravnoteen um). Na burmanskom ilitajlandskom, upekkhaznai biti indiferentan prema nekome ili

neemu. Otuda se re upekkhaesto pogreno tumai, iako jeona deo mette. U stvari, upekkhanije stav ignorisanja ili indi-ferentnosti prema neemu, ve pre spokojan, uravnoteen um,koji se ne koleba, niti je pod uticajem patnje koju posmatra ka-runa, niti sree koju posmatra mudita. On uvek zadrava duhmette, koja je i sama temelj njegovog postojanja. Zato, kadakaemo metta, tu su sadrana i ostala tri elementa. Meutim, u

praksi, svi etvoro ne mogu se praktikovati u isto vreme. rebada ponemo sa mettom. o da li emo prei na ostala tri ele-menta ili neemo zavisi od toga kako napredujemo sa mettameditacijom. Ne moemo krenuti od karune, muditeili upekk-he, poto svaki od tih elemenata u stvari predstavlja specijali-zovanu primenu mette. ako praksa uvek poinje mettom, koja

se vremenom razvija u kvalitet srca kakav je recimo karunaiona je klju daljeg razvijanja tih kvaliteta.

ta je metta?

elja da vidite mir i uspeh u svom ivotu jeste metta. e-lja da budete poteeni povreivanja jeste metta. akvu do-bru nameru treba razvijati i proirivati i na lanove porodice i

prijatelje. Kako se ona razvija, treba je postepeno iriti na svabia na ovome svetu, ukljuujui i svoje neprijatelje. elja daih vidite kako i njima ide dobro i sreni su jeste duh mette.

elite da vidite sebe kako napredujete socijalno, ekonom-ski i duhovno. o je metta. Kada sebi elimo dobro zdravlje iprosperitet, razvijamo i svesnost te dobronamernosti premasamima sebi promoviemo ljubav prema sebi i izbegavamoopasnost povreivanja i neprijateljstva.

Ne poinjite odmah sa celim svetom

Mettajeste dobronamernost kroz koju elite da vidite sop-stveno blagostanje i dobrobit. U ovome svetu, svako ivo bie


19/127

Khammai Dhammasami

18

voli sebe i trebalo bi da bude svesno tog oseaja. Potom bi tre-balo da ga proiri na one koji su mu najblii: roditelje, lano-

ve porodice, sinove, keri, brau, sestre i uitelje. o je nainda ponemo da irimo i produbljujemo mettu. Ima onih kojikau ovako: Neka sva bia na istoku budu mirna i srena.Neki praktikuju mettu samo sa celim svetom kao objektommeditacije, previajui ljude koji su im najblii i najdrai. Bu-dui da nisu u stanju da do kraja razviju mettuprema samimasebi i svojim prijateljima, kako mogu oekivati da je proire

na ceo svet? u nema logike. Sve to se lako moe ispostavitikao jalov posao, a nekada tek samo kao predstava za okolinu.

Univerzalna dimenzija mette

Kako je mettapo svojoj prirodi univerzalna, kao to je vereeno, nuno je da imamo blagonaklon oseaj ne samo prema

sebi, ve isto tako za druge ljude. U suprotnom, mettamoeizgubiti svoju istinsku prirodu i savladae je njeni nevidljivineprijatelji: vezivanje i sebinost. ada vie nema rei o metti.

Mettapo svom karakteru tei postepenom slabljenju gra-nice izmeu nas i nae porodice, prijatelja i stranaca, izmeunas i naeg neprijatelja. Predubeenja, pristrasnost i strah jesumanifestacije oponenata mette. Oni stvaraju mentalnu bari-

jeru izmeu onih koje volimo i onih koje ne volimo. Mettanastoji da umanji i eliminie takve predrasude i razlikovanja.Metta daje univerzalnu dimenziju nainu na koji mislimo idelamo. Sa mettomdolaze vrline kao to su privrenost i po-tenje. Onaj ko je dovoljno razvio mettu jeste izuzetno pro-miljen, brian i blag. On je strpljiv i spreman da saslua tuemiljenje.1Metta nastoji da transformie karakter osobe, nu-dei joj mir i pogled na ivot koji odie samopuzdanjem.

Postoje ljudi koji ne oseaju naklonost ak ni prema sami-ma sebi. Oni ne nastoje da sebe popravljaju, a mogu sebe ak

1Suvao je jedan od kvaliteta pomenutih u Metta sutti.


20/127


19

i da povrede ili dovedu u opasnost. Zato, oni koji ele da napravi nain preurede svoj ivot i izbegnu nesreu, trebalo bi

da praktikuju svesnost mette barem prema sebi. Posle toga,neophodna im je samo dobra poduka da je proire i premadrugima.

Nevidljivi i vidljivi neprijatelji mette

Praktikovanje mettemoe vrlo lako krenuti stranputicom,naroito u odsustvu sabranosti. Dobronamernost kao sutina

mettemoe se promeniti u vezanost i poudu, a to dvoje de-luju kao magnet. Oni su nevidljive prepreke ka mettii vrlo jeteko boriti se sa njima.

Zlovolja i bes su suprotnost dobronamernosti i prijateljskojljubavi. Imaju razornu snagu kako u nama, tako i izvan nas. osu dobro poznati i lako vidljivi neprijatelji mette. Sve preprekeka metti, vidljive i nevidljive, jesu one direktne emocionalnereakcije koje dolaze iz nas i zahtevaju sabranost i koncentraci-

ju kako bismo ih detektovali i stavili pod kontrolu.U stvari, mettameditacija nije u stanju da napreduje ako

nema sabranosti. Buda je jasno ukazao da je treba uvrstitikako bismo odrali mettu. Neophodna nam je svesnost (sati),ali zapravo i svih sedam elemenata probuenja (bohanga)

da bismo razvili mettu.Buda je takoe savetovao svakoga da pomae svom roakuili prijatelju i, ako mu je zaista stalo do njega, da veba medita-ciju sabranosti (satipatthana). Praktikovanje mettei sabrano-sti se esto poduava zajedno.

Ne puko recitovanje rei

Mettameditacija nije puko recitovanjeMetta sutte, Govorao prijateljskoj ljubavi. Radi se o stvaranju i razvijanju svesnostiinjenice da volimo sebe. Ne elimo sebi bilo kakvo zlo. Uzto, radi se o proirivanju ovakvih dobrih misli i na druge. Istotako, re je o evoluciji kvaliteta srca koje smo ve ranije po-


21/127

Khammai Dhammasami

20

minjali. Da bismo to postigli, neophodan je ispravan napor.Pa ipak, bez sabranosti, verovatno neemo znati gde i kada da

ulaemo taj napor. ako opet dolazimo do sabranosti.Mettameditacija nije ni puko recitovanje delova budisti-kog kanona. Mnogo je takvih standardnih formula prevede-nih direktno sa plija ili zasnovanih na nekoj dobro poznatojformuli kao to je: Neka ja budem srean.1 Nije dovoljnosamo memorisati neku formulu ili stih kao da se radi o man-tri. Stvari ne funkcioniu na taj nain. Neophodna je sabra-

nost i promiljanje o takvim stvarima kao to su srea i patnja,o osobi koju uzimamo kao objekat meditacije.

Neposredni rezultat mette

Razvijanje mettejeste, u stvari, klju prevladavanja frustra-cije unutar samoga sebe. Ovo postepeno smirivanje frustracije

prva je korist koju anjemo od redovnog praktikovanja mettameditacije.Kako postajemo veseliji i sa vie nade, tada smo i drai dru-

gima. Averzija, iritiranost, nemir i bes e biti uveliko smanjenikako praksa napreduje. Arogantan stav kojim nipodatavamodruge e takoe nestati. S druge strane, u nedostatku one aurekoju oko nas stvara metta, prezir i ba me briga stav mogu

nadvladati dobru nameru. Svakodnevni ivot je esto tegoban,razoaravajui i komplikovan. Ako je naa praksa mettedo-

voljno uznapredovala, potraiemo jednostavan i miran ivotispunjen zadovoljenou.

Neophodna nam je introspekcija, kako bismo ustanoviliposedujemo li ijedan od tih kvaliteta. A za to je, opet, nunoda vebamo vipassana meditaciju. Ako kroz nju otkrijemo danam nedostaje neki kvalitet, tada treba da primenimo ispra-

1 U monakoj zajednici se najee koristi pli formula kao to je Ahamavero homi, avyapao homi, anigho homi, sukhi attanam pariharami itd.Potrebno je da znamo znaenje tih rei i koristimo energiju refleksije,promiljanja dok ih recitujemo.


22/127


21

van napor. Nuno je da promiljamo pojedine rei u okviruMetta sutte, Govora o prijateljskoj ljubavi, i procenjujemo da

li i sami posedujemo te kvalitete. o je jo jedan nain prakti-kovanja mette.

Karuna i mudita

Od samog poetka treba da ponemo da usvajamo saose-anje (karuna) i radost (mudita). U mettameditaciji neopho-dan nam je i objekat meditacije. Prvi objekat nije niko drugi

do mi sami. Drugi objekat jesu ljudi koji su nam bliski. Nijebitno koga smo odabrali za objekat meditacije, ali svi objektise generalno mogu svrstati u dve kategorije: onaj koji pati ionaj koji je srean. Na primer, odabrao sam majku kao objekatsvoje mette. Ako ona pati od glavobolje, elim joj da se oslo-bodi patnje, dakle glavobolje. Da bih imao tu dobru nameru,

neophodna je metta(prijateljska ljubav) kao osnova. Kako seuivljavam u njezinu patnju, tako se raa saoseanje. Zato toje ona objekat patnje.

Kada je srena, elim da moja mettapodri njezinu sreu.Poto mi je veoma stalo da ona bude srena, u meni se javljaradost. Isti objekat, moja majka, raa u meni i saoseanje i ra-dost. o je zbog injenice da poinjem praktikovanjem mette,

koja poseduje dimenziju dovoljno iroku da obuhvati i pod-stakne i saoseanje i radost. injenica glavobolje je vana dabi se razvila paljivost. o je injenica koja je prisutna u momumu u ovom trenutku.

Kada je zabrinuta, rekao bih: Neka se oslobodi briga i bu-de srena. Moja elja da se oslobodi brige jeste jedan obliksaoseanja koji izvire iz mette, dok ova druga, elja da budesrena, jeste nuno radosna, takoe vrsto ukorenjena u metti.Dakle, mettapoinje da razvija karunui muditu.

U mettameditaciji, ulogu igraju oba oseanja, i saoseanjei radost. Kada gledamo kakva je glad u Sudanu i vidimo ljudei decu kako umiru od gladi, tada posmatramo jedan objekat


23/127

Khammai Dhammasami

22

patnje. Ukoliko je mettave postala deo vas, istog trena se uvama razvija karuna. Osoba koja praktikuje mettameditaciju

na objekat patnje razvija saoseanje. Drugim reima, mettasetransformie u saoseanje. Kada ujete da je neka grupa ljudiugnjetavana, ukoliko je mettave razvijena, ponete da razvi-

jate i saoseanje. Naravno, bez sabranosti, ova mettamoe vo-diti do besa prema ugnjetavau i moda i reagujete u skladusa tim. Ovde moete videti vanost sabranosti, koja e pomoida se umiri bes.

Kada ujemo za neiji uspeh recimo u koli, oseamo sesrenim. U tom sluaju, oseaj koji se razvija je mudita, ra-dostan oseaj. Sreni ste kad vidite da neko postie uspeh. Uovom svetu, obino je prilino lako osetiti saoseanje, zato tosu objekti patnje takvi da nas lako pokrenu. Vrlo su moni.Posmatrajte samo kako cela zemlja ostane u oku kada recimo

neka poznata osoba nastrada, recimo u saobraajnoj nesre-i. Mnogi, koji je do tada moda i nisu naroito voleli, bivajuobuzeti tugom. Ali je mnogo tee radovati se neijem linomuspehu. o nas nekako ne dodiruje toliko snano.

Teko je osetiti se radosnim zbog drugih

Komunizam je nastao kao odgovor na ugnjetavanje radni-

ke klase. Sa budistikog filozofskog stanovita, ovo ugnjeta-vanje i siromatvo vodili su do oseanja karune, a ono je opetsa svoje strane vodilo do formiranja sistema koji je trebalo daukine to ugnjetavanje i eksploataciju. Ideja komunizma je oi-gledno bila izgraena na saoseanju. Meutim, ljudi koji susledili komunizam nisu se oseali srenim kad bi videli boga-te ljude. Oni, a naroito komunistiki lideri, nisu u sebi imalioseaj radosti. Da su oseali muditu, moda ne bi nacionali-zovali ili konfiskovali fabrike koje su stvorene na poten naini tako bi moda izbegli svojevremeni ekonomski i politikikolaps cele Istone Evrope. Moda bi se ti lideri i do danasodrali na vlasti.


24/127


23

Otuda, kada razvijamo mettu, trebalo bi sebe da posmatra-mo i vidimo sadri li ona neophodan kvalitet koji je osnova za

nastanak saoseanja i radosti.

Uloga koju ima sati

Ve smo razmatrali ulogu sabranosti u praktikovanju mette.Pa ipak, ponovo bih je ovde pomenuo. Kada vidite objekatpatnje, to vas dirne. Kad vidite da nekome ide dobro, to vasusrei. Postanete radosti zbog mudite. Emocionalno, to dvoje,

saoseanje (karuna) i radost (mudita) jesu suprotnosti. Zato,kada se susretnemo sa obe ove emocije u razliito vreme, mo-gue je da nas izbace iz emocionalne ravnotee. Moda nasprivue karunai postanemo vrlo tuni. Slino ovome, modanas ponese mudita i odvede nas do pohlepe (lobha) ili gor-dosti (mana). Zaista vam je potrebno neto to e uspostaviti

balans izmeu te dve dijametralno suprotne emocije. o jestesati (sabranost), koja unosi neophodni balans. Zbog toga jenuno da uz mettupraktikujemo i vipassana meditaciju.

Kada smo stigli do te faze, sabranost pomae da se razvijekoncentracija (samadhi). aj korak je kljuan, jer bez snanekoncentracije um lako moe izgubiti balans. Prosto govorei,upekkha, poslednja komponenta mette, ne moe se negovati

sve dok i koncentracija nije razvijena. Meutim, sama kon-centracija, bez mette, karune i mudite, ne dovodi do upekk-he. U uenju Abhidhamme, kao i kod elemenata zadubljenja(hana), vrlo napredna koncentracija se povezuje sa upekk-hom i naziva fokusiranou ili ekaggata na pliju. Fokusira-nost kao jedan od aspekata koncentracije pomae umu da samsebe dri u balansu.

Kada postoji sabranost, um se odrava u ravnotei. ako,kad sretnemo osobu koja pati, moemo joj pomoi tako tonas tuga nee ophrvati. U stanju smo da sebe drimo podkontrolom. Kada isto tako sretnemo srenu osobu, osetimo sesrenim, ali ne moramo da osetimo pohlepu ili udnju. Ljudi


25/127

Khammai Dhammasami

24

esto osete zavist u takvim okolnostima. Ako smo u stanju daosetimo patnju bez besa i radost bez zavisti, onda je to ono to

se naziva upekkha, spokojstvo. o je neto sasvim razliito odburmanske ili tajlandske rei upekkha, koja oznaava ignori-sanje. Stav ignorisanja ne moe biti produkt brine mette. Pliupekkha je, kao to smo ve objasnili, u vezi sa samadhijem(koncentracijom) i razvija se paralelno sa njim. Osoba kojojnedostaje samadhi, ali koja tvrdi da praktikuje upekkhu, vero-

vatno samo pokuava da ignorie stvari.

Zato nam je potreban balans? Reju, zbog meusobnesuprotstavljenosti dve emocije: karune i mudite. U fazi ue-nja, sabranost balansira karunu i muditu, te tako pomae dase razvije upekkha, dok u refleksivnoj fazi, svesnost uzroka iposledice doprinosi praktikovanju upekkhe.

Da ovo jo malo objasnimo. Faza uenja tie se razvoja i

potom korienja sabranosti/satida bi se odnegovala upekkha.reba rei da je prva stvar koju moramo uiniti radi balansi-ranja izmeu dve suprotne emocije (tj. karunei mudite) jesteda koristimo sabranost/satiza stvaranje i odravanje balansa.Kako putem gole panje postajemo svesni neprijatelja i karu-nei muditei kako se njima bavimo na jedan nekonfliktan na-in, stvara se izvesna vrsta stabilnosti. U naprednijoj fazi, koju

ovde nazivam refleksivnom, sabranost je ve izgradila izvestanoblik razumevanja. Najrelevantnije razumevanje ovde jesterazumevanje dukkhe i njezinih uzroka; ovo se takoe moenazvati mudrou. No ja ga predstavljam kao svesnost uzrokai posledice. Jednostavno, u fazi uenja postajemo emocional-no stabilni tako to se oslanjamo na neprekidno odravanjesvesnosti, dok u refleksivnoj fazi postajemo emocionalno bez-bedni zahvaljujui razumevanju ivota kao celine, u kontek-stu uzroka i posledice. U tom sluaju svesnost biva ojaanarazumevanjem. Zbog ova dva neodvojiva kvaliteta (svesnostkoja ne kritikuje i mudrost), probueno bie poput arahanta u


26/127


25

stanju je da oseti na pravi nain bol i radost drugih, a da u istovreme bude potpuno svesno patnje i uzroka patnje. Obino,

kada neprobueno bie oseti muditu, ono za razliku od Budene razmilja nuno i o dukkhi. ako, refleksivna faza svaka-ko predstavlja jedan poodmakli napredak na putu. Ovim samukratko objasnio ta su to metta, karuna, muditai upekkha.

Odreeni i neodreeni objekti

Kada odabiramo objekat za mettameditaciju, postoje dve

vrste: odreeni i neodreeni. Odreeni objekat moe biti oda-brana osoba, odreenog imena i izgleda. Pokuajte da vizu-alizujete tu osobu kada usmeravate mettuka njoj i elite jojdobro zdravlje i sreu.

Bez odreivanja bilo koje konkretne osobe, ako samo kae-mo: Neka sva bia na istoku ili na itavom svetu budu zdrava

i srena, to je neodreen objekat mette. akvo irenje mettenajedan neodreen objekat jedino je mogue i efikasno ako garadi osoba koja je ve dostigla i razvila visok stupanj mettesaodreenim objektom. Inae, ova veba nee imati efekat.

Uputstva za mettameditaciju (osnovna tehnika)

Identifikovanje negativnih i pozitivnih stanjaMolim vas da se sada setite dva negativna stanja u kojima

ne elite da se nalazite i dva pozitivna koja biste eleli. Drugimreima, pomislite na poeljne i nepoeljne stvari u svom ivo-tu. Poeemo vebanje odatle. Dau vam primer. Ja imam irna elucu, zbog kojem se budim u sred noi zbog bola. Otudapatim od nedovoljne ispavanosti. Nekada kad me nezareenisledbenici pozovu kui na ruak, hrana koju ponude je mnogozainjena. ako na kraju jedem samo pirina i jogurt. Dakle,

ja se sreem sa takvim potekoama. Vremenom sam nauioda odravam svesnost u odnosu na te potekoe i sa oseajem


27/127


28/127


27

ako su jo uvek ivi, zatim na ostale lanove porodice i potombliske prijatelje. Usmeravamo svoju metu ka svakom od njih,

pojedinano.

rei korak

Zatim treba da odaberemo neutralnu osobu. Ona moe bitineko sa posla ili neko koga sreete svakodnevno. Poznata vam

je, ali prema njoj niste jo uvek formirali bilo kakvu vrstu na-klonosti ili odbojnosti. a osoba je za vas potpuno neutralna

i prema njoj usmeravamo mettuba kao to smo to inili i uprethodnim sluajevima.

Ljudi koji jo uvek nisu objekti meditacije

Za sada treba da zaboravimo na ljude sa kojima smo u kon-fliktu ili smo sa njima imali neke nesporazume. ek kada bu-

demo odmakli sa svojom mettameditacijom, tek tada treba injih da ukljuimo. Neki kau da su jednostavno stisli zube inegovali mettuprema ljudima sa kojima su se posvaali. Nemogu da zamislim kakva vrsta metteje bila usmeravana pre-ma njima. o prosto nije mogue. Prvo treba da eliminietegranicu izmeu vaih poznanika i neutralne osobe, pre negoste u stanju da na pravi nain negujete mettuprema svom ne-

prijatelju. akoe, ne poinjemo sa osobom suprotnog pola,jer to moe da izazove poudu. Niti poinjemo sa osobamakoje su preminule, jer to moe u nama da uskomea tugu.


29/127

28

Deo 3KAKO SE NOSITI SA BOLOM

Kod sedee meditacije, posle izvesnog vremena, obino sepojave bol i peckanje. Ostale senzacije su svrab, ukoenost,napetost i oseaj lakoe ili teine u nekim delovima tela. Svaki

od ovih oseaja (vedana) smatra se objektom meditacije. Bur-manska i tajlandska re vedanaje izvedena iz pli rei vedana,koja oznaava sve razliite tipove senzacija, i prijatnih i nepri-

jatnih, kao i one neutralne. Meutim, burmanska re weda-na i tajlandska re wethana ne obuhvata sve vrste senzacija.Umesto toga, ona znai samo loe oseaje ili bol, svrab, utr-nulost. Ponekad ona oznaava i mentalni bol. Dakle, vano je

da razumemo originalnu definiciju vedanekakva je u suttama.Danas, raspravljaemo kako da se prema njima postavimo.

Vedana

Boj je jedna vrsta vedane, oseaja ili senzacije. Meutim,postoje razliite vrste oseaja; prijatni, neprijatni i neutralni.

Bol znai neprijatan oseaj. Oseaj, vedana, postoji kao deojednog procesa u neprekidnom sledu psihofizikih fenomena.Moe nastati iz kontakta kroz oi, ui, nos, jezik, telo i um,pod uslovom da postoji odgovarajui objekat ula, Jedno-stavno govorei, oseate kroz est kanala: gledanje. sluanje,mirisanje, kuanje, dodirivanje i miljenje. Vedana, bilo da jeu pitanju prijatna, neprijatan ili neutralna, jeste iskustvo koje

vas ini svesnim neega. Psiholoki govorei, ona je deo ko-gnitivnog procesa. Ona je vie nego stanje nekog ula.

Ne poinjemo meditiranje na prijatan i neutralni oseaj,jer u veini sluajeva oni nisu tako jasni kao bol. Ne poinje-mo manje jasnim objektom. U poreenju sa bolom, prijatan


30/127


29

oseaj je manje upeatljiv, a za poetnika je najtee da uoineutralan oseaj. Zbog toga govorimo o bolu, sa kojim se su-

oavamo tokom skoro svakog meditativnog sedenja. Upravozato govorimo o onom bolu sa kojim se sreemo meditirajui.o kako se bavimo tenzijom, utrnulou i drugim neprijat-nim oseajima, ak i onim neutralnim, objasniemo u ovompoglavlju.

Kada se pojavi, bol ima vrlo vanu poruku za nas. Akosmo primili i razumeli namenjenu poruku kakva zaista jeste,

moemo da postanemo mudriji. U suprotnom, obino posta-nemo nestrpljivi i pokuavamo da taj bol odmah odbacimo.Nemamo dovoljno hrabrosti da ga posmatramo, a jo manjeda istraujemo njegovu prirodu.

Poistoveivanje sa bolom

Bilo da se radi o fizikom ili mentalnom bolu, on uvek umaneki uzrok. Sve to se dogaa deo je jednog procesa. Kadasedimo, bol moemo osetiti u nogama, leima, ramenima i

vratu. Kada se javi, obino se identifikujemo sa tim bolom. Iznavike, ponemo da razmiljamo ili pre da sebe kritikujemo:kaemo boli me, umesto postoji bol. Poto to smo naviklida reagujemo na takav nain, takvo stanovite smatramo savr-

eno normalnim i opravdanim. No, prvi iskaz boli me jestesubjektivan i proizvod je zamuenog i iskrivljenog gledanja.Drugi iskaz postoji bol odraava stvari objektivnije. Mnogo

je tanije rei da postoji bol. Jer ne postoji sopstvo, sa kojimbi se mogao poistovetiti taj bol. U tvrdnjama kao to su ubolovima sam, boli me rame, boli me glava mi ve persona-lizujemo taj bol.

Prolog novembra bila je konferencija Kako se nositi sabolom u bolnici za najtee bolesnike u Londonu. Pozvali sume da odrim kratko izlaganje. U njemu sam ustvrdio da sebol pojaava kada sebe poistovetimo sa njim. Prisutni nisu


31/127

Khammai Dhammasami

30

mogli da razumeju takvo gledite. Neko od njih je rekao dabol jeste lino iskustvo. Kada ja osetim bol, rekao je, vi ga ne

osetite. On je lian. Sa iskustvene take, on jeste lian. Imamproblem sa elucem i oseam bol. Vi ga ne oseate. I u tomsmislu on jeste moja lina stvar.

Meutim, bol oseaju sva iva bia. Otuda nema mnogosmisla personalizovati ga. Na isti nain, ljudska prava pripada-

ju svima i ne moemo ih identifikovati tako da pripadaju samoodreenoj osobi ili grupi. Gledajui ivot u celini, postoji li

neko sopstvo sa kojim bi se on mogao identifikovati? Identitetje neto to je stvoreno u umu kroz percepciju. o je nain nakoji mi opaamo sebe i stvari oko nas. a percepcija se i samamenja i otuda je kontradiktorna u odnosu na pojam trajnogsopstva. Da bismo sebe odvojili od bola, potrebno je istraiva-ti i razumeti tu injenicu nepostojanja trajnog sopstva.

Pet sastojaka

Buda je itav ivot analizirao kroz dva fenomena, fiziki imentalni. Samo ta dva: fiziko stanje koje nema sposobnost daosea ili doivljava neto i mentalno stanje koje je ima. Kadasebe analizirate od vrha glave do stopala, to su jedina dva sta-nja koja postoje. Ona se mogu dalje podeliti na pet sastojaka,

pri emu se mentalni fenomen deli na etiri: oseaj, opaaj,svest i drugi mentalni sastojci (njih oko pedeset). Osoba koja

je na konvencionalnom nivou dr Leo Kyaw Tinn ima istih petatributa kao i osoba znana kao potovani Khammai Dhamma-sami. Ova slinost postae jasnija kada sutra budemo razma-trali tehniku meditacije o impersonalnosti tela.

o znai da oseaj nastaje na osnovu izvesnih uzroka i kadati uzroci nestanu nestaje i taj oseaj. Bol se javlja zato to se-dimo dugo ili stojimo dugo ili zato to je cirkulacija delimi-no blokirana. On dolazi u paketu. Zato kaemo khandha, tooznaava sastojak koji ukazuje da su stvari povezane. Iz tog


32/127


31

paketa vi biste moda eleli da uklonite bol,; eleli biste damoete da birate, da ostavite samo prijatne stvari. o je pro-

tiv prirode stvari. Postoje razliite vrste bola izazvane raznimuzrocima kao to su prekomeran rad, mentalni pritisak, po-vreda ili ak kamma. Buda je u Udani rekao da prolazei sve-sno kroz bol, uz pomo meditacije sabranosti, uklanja odree-nu koliinu loe kamme.

Razvijanje sopstva i ega

Mi stvaramo sopstvo od tih pet sastojaka. Stvaramo iluzi-ju stvarnosti. A oseaj je samo oseaj, on nije ja, niti je moje,ba kao to je potovani Dhammasami tek ime, koje je datoprema konvenciji. Kada sam bio deak, zvali su me Sai KhamMai. Sada je to ime nestalo. Ako dobijem novo ime, tada e isadanje ime potovani Dhammasami nestati. Ako ta imena

postoje u stvarnosti, zato bi nestala? Kako se identifikacijasa potovanim Dhammasamijem razvija, tako se razvija i ego ja, mene, moje. Stvaramo sopstvo, jedan identitet sainjenod pet sastojaka. Ono to postoji jesu tih pet sastojaka, ono tone postoji je ja. o ja je tek konvencionalni naziv za tih petagregata.

Naalost, te konvencije nas uslovljavaju. Zato kad god se

javi bol, umesto da prihvatimo taj oseaj kao bol, identifiku-jemo se sa njim. ako se bol umnoava na osnovu ega. Kadaosetimo svrab na licu, naa spontana reakcija jeste iritiranost.a nas iritiranost ini uznemirenim.

Ako svoj um vebamo koristei vipassana meditaciju, mo-emo nauiti da posmatramo taj svrab kao samo jedan oseajsvraba, ne personalizujui ga: Svrbi me. Kada smo sebe jed-nom istrenirali na taj nain, onaj svrab postaje podnoljiv; boltakoe postaje podnoljiv. Poto smo jedno vreme praktikova-li meditaciju, intenzitet bola e moda spontano da se smanji.Ili ako ostane isti i mi ga prihvatimo takvog kakav jeste, ume-


33/127

Khammai Dhammasami

32

sto da ga prisvojimo, bol se ne pogorava ostaje takav kakavjeste. Ne umnoavamo ga.

Produavanje bola

Na pliju, uveavanje bola se nazivapapaa, to doslovnoznai produavanje patnje. Kada tih pet sastojaka ili fenomena

vidite kao sopstvo (ditthi pogreno gledite), postajete ve-zani za njih (tanha vezanost). akav pogrean stav i vezanostutiu na produavanje patnje, koja je u ovom sluaju bol.

U savremenoj psihologiji, termin narcizam bi bio ekviva-lentan budistikom pojmu papaa(prapaana sanskritu),odnosno faktorima koji produavaju stanje kao to su veza-nost (tanha), gordost (mana) i pogreno gledite (ditthi). Onisu u fokusu druge Budine propovedi. Uz ta tri faktora pro-duavanja, umesto da pet sastojaka bia vidimo objektivno,

kakvi jesu, bez stvaranja sopstva, te sastojke vidimo kao je-dan identitet. Razvili smo pogrenu percepciju. o je pogreanpristup problemu kao to je odnos prema bolu u ivotu.

Uzmite na primer kosu na svojoj glavi. Kad je na vaoj gla-vi, volite je, brinete o njoj. im je odseete i ona padne na pod,vie se ne identifikujete sa njom kao sa svojom kosom. Nijevas vie briga ta e se sa njom dogoditi. U sekundi se vaa

percepcija promenila. Kosa je postala objekat. Iako se prirodasame kose nije promenila. Promenila se jedino vaa percepcijaonoga to ste nazivali moja kosa. Dakle, pogrena percepcija je

jedan od razloga uveavanja patnje koju doivljavamo. Buda iarahanti bol koji doivljavaju smatraju tek objektom, gledajuna njega na objektivan nain. Otuda, iako postoji fiziki bol,nema i mentalnog bola povezanog sa njim. Mentalni bol jeneto to osetimo kada se javi fiziki bol. Nije onda ni udo da

je bol toliko snaan. Povrh fizikog bola dodajemo i mentalni;tako dupliramo ili tripliramo bol. Kada se sluajno spotakne-mo o neto i udarimo stopalo, kaemo: Oh jadno moje stopa-lo kako boli. Umesto da obratimo panju na bol, usmerimo je


34/127


33

na stopalo. Otuda, bol istog trenutka naraste. Dobili smo takobonus, kao kad u radnji platimo jedan artikal, a dobijemo jo

jedan, nekad i vie, besplatno.Zato je izuzetno vano imati pravi stav. Kada meditiramo,bol treba samo da registrujemo kao bol. Samo recite u sebi:Bol, bol, bol a ne: Ja imam bolove. Koristiti frazu Jaimam bolove znai slediti na lano formiran identitet. adase sa bolom nosimo na pogrean nain.

Vezanost za lani identitet koji nazivamo ja jeste udnja

(tanha). Ona takoe proiruje i produbljuje bol. im sebe poi-stovetimo sa tim ja, razvijamo gordost (mana). Ponosni smona identitet koji smo upravo nepromiljeno stvorili. I ondanas zaista povredi ta god da neko kae neto loe o nama.Smatramo da to vrea na ponos, ponos roen iz pogrenepercepcije. Ne uspevamo da vidimo bilo ta objektivno u ono-

me to je reeno o nama. anhai manaumanjuju nau morasuivanja. Pomau da se produi svaka vrsta patnje.Kada meditiramo, pokuavamo neku stvar da posmatramo

kao objekat. Naravno, to se nee dogoditi odmah im sedne-mo. Jo uvek emo na nju gledati onako kako smo uslovljeni.Meutim, trudimo se da stvari vidimo onakvima kakve jesu.ugu vidimo kao tugu, odbojnost kao odbojnost, iritiranost

kao iritiranost, svrab kao svrab, kosu kao kosu. Sve dok kosuna svojoj glavi vidimo drugaije nego kada je odseena i leina podu ili baena u kantu za ubre, percepcija je subjektivna imanipulativna, a ne objektivna. Ulaemo napor da se oslobo-dimo takvih percepcija, koje nas zavode na pogrean put sve

vreme. Da bi nam to uspelo, prvo moramo da samu pogrenupercepciju vidimo kakva jeste. Videti stvari kakve jesu je kraj-nji cilj meditacije.

Pravi stav prema bolu

Bol je ono to nas sve povezuje. On ne pravi razliku premaboji koe, nacionalnosti, polu, drutvenom statusu ili stepenu


35/127

Khammai Dhammasami

34

obrazovanja. On nikoga ne tedi. Bol zaista postoji. On ne me-nja svoju prirodu prolaznosti. On jeste patnja. ako je Buda

poduavao. o je istina o patnji. Bol je deo ivota. Uz pomovipassana meditacije, ono to treba da uradimo jeste da ne be-imo od bola, ve da se sa njim suoimo; da ga ne ignoriemo,

ve da ga registrujemo i prihvatimo.ivot nije nikada daleko od bola. ivot zapoinjemo bo-

lom. im smo izali iz majine materice zaplaemo, jer je zaosetljivu kou novoroeneta ak i dodir babice bolan. Ona

se trudi da bude to nenija, ali to nikada nije dovoljno dobroza bebu koja se prvi put suoava sa spoljanjim svetom. Nemoemo mnogo uiniti do da pustimo dete da se prilagodi si-tuaciji. Mora da raste kako bi moglo da ivi sa tim bolom. Veposle nekoliko sati privikne se na bol i vie zbog toga ne plae.I mi sami moramo sada da rastemo, kako bismo se suoili sa

veim bolom, ak i onim mentalnim.Moramo pronai nain kako da budemo u harmoniji sa ne-kom vrstom bola, nain kako da ga prihvatimo i uimo odnjega. o ne znai da treba utke da ivimo sa svakom vrstombola. Savreno je u redu uzeti sredstvo protiv bolova kako bi-smo umanjili neuobiajen bol. Pa ipak, onaj bol koji je u naj-

veoj meri sastojak svakodnevnog ivota moramo tolerisati,

posmatrati i uiti od njega.Jedan trenutak bola moe vas nainiti jednom od najmu-

drijih osoba na svetu, ako samo postoji dovoljno strpljenja isabranosti da uite direktno od njega. Bilo da meditirate ili ne,ako sedite vie od jednog sata, osetiete neki oblik bola. Naetelo je u stanju da proizvede bol i, potencijalno, moe ostati utakvom stanju sve vreme. Zato je toliko vano ne smatrati bolsmetnjom, ve objektom meditacije. Vipassana meditacija je

jedna sveobuhvatna tehnika, koja ne iskljuuje bilo ta, pa nibol, kao svoj objekat.


36/127


35

Razvijanje strpljenja kroz bol

Rad sa bolom e nam pomoi da razvijemo strpljenje, jo

jedan vitalni kvalitet uma. Unutar vremena odvojenog za me-ditaciju, pripremite svoj um da se suoi sa i ui od bola. Nemenjajte poloaj suvie esto, jer time proputate izvanrednupriliku da nauite neto od bola. Veliki pli komentator po-tovani Buddhaghosa u svom uvenom delu Visuddhimagga,Put proienja, rekao je da bol prikrivamo promenom polo-aja. Budite reeni da nauite sve reakcije na bol, kao to suodbojnost, nestrpljivost, frustracija, bes, nemir, razoarenje ikonfuzija. Samo kroz rad sa nestrpljenjem i njegovim razu-mevanjem moemo razviti strpljenje. Strpljivost i nestrpljivostsu dva mentalna stanja koja iskljuuju jedno drugo. Sabranostpanje na nestrpljivost vodi nas do znanja o nestrpljivosti. Itim znanjem je moemo iskoreniti. Nestrpljivost nije neto to

moete baciti u kantu za ubre onda kad vam se ne dopada.Nju treba prepoznati i razumeti, pre nego to je na efikasannain uklonimo.

Intenzivan bol na jednom od stupnjeva ovog procesa uka-zuje da kontemplacija dobro napreduje. Moemo osetiti otarbol, kao da nam noem probadaju deo tela. im prestanemoda kontempliramo, takve senzacije mogu nestati i ponovo sepojaviti kada nastavimo. U tim trenucima naroito je prepo-ruljivo vebati pod budnim okom iskusnog uitelja, tako dasvaku fazu prodiskutujemo i jasno razumemo. akve senzacijei inae postoje u telu, ali su zamagljene kada kontemplacijanije dovoljno razvijena da bi ih uoila. Nikada se nemojte obe-shrabriti suoeni sa takvim neprijatnim oseajima. Odvano i

sa odlunou nastavite dalje, sve dok ih ne prevladate.Kada su snane reakcije prevladane kroz stalno razvijanjesabranosti, pojavie se manje uoljive senzacije kao to su pri-

jatnost (piti), srea (sukha) i neutralan oseaj (upekkha). Njihdoivljavamo samo na taki kada je um u dobroj meri oslobo-


37/127

Khammai Dhammasami

36

en ulnog kontakta (samisa). Neki e na ovom stupnju reida su prevazili bol (vedana). Snanog bola moda i nema,

ali neka vrsta senzacije je uvek tu. Neko se oseti spokojnim,zato to bol vie nije toliko jak. Sada moe da sedi dugo, a daga ne mue bolovi. Ali i ti prijatni oseaji treba da budu podbudnim okom sabranosti, kako bismo razumeli njihovu pra-

vu prirodu.

Razumevanje tek treba da doe

Sve senzacije, prijatne, neprijatne i neutralne, treba tretiratipodjednako, bez ikakvih kvalifikacija. Ne kvalifikovati senza-cije je jedan od stubova vipassana meditacije. Razumljivo je daelimo da doivljavamo prijatne ili barem one neutralne, aline i neprijatne. Ovo navikom uslovljeno oekivanje spreavaum da posmatra i istrauje neprijatne senzacije kao to su bol

ili napetost. Na taj nain usmeravan je da bude subjektivan ikrut, a ne slobodan i prilagodljiv.Nismo razumeli senzacije dok ne ponemo sve da ih sve

tretiramo na isti nain i na njih gledamo samo kao na jo je-dan objekat panje. Razumevanje senzacije treba doe iz ne-posrednog znanja o nainu na koji ona nastaje. Ako ga nema-mo, nismo shvatili pravu prirodu senzacije, nismo u stanju da

odravamo oseaj radosti. akoe nismo u stanju da spreimoponovno javljanje neprijatnog oseaja. Ovo se dogaa jedno-stavno zato to nismo ovladali senzacijom. Da bi nam to poloza rukom, nuno je da senzaciju registrujemo putem gole pa-nje, ba kao to naunici sakupljaju informacije kako bi razu-meli materiju, bez bilo kakvih unapred izvedenih zakljuaka okrajnjem rezultatu.

Moda smo ve proitali u Kanonu da su senzacije prola-zne. Meutim, ne smemo krenuti da radimo sa bolom kojinastaje u ovom trenutku, usmeravajui um u tom pravcu. Nesmemo pretpostavljati krajnji ishod pre nego to smo ga sami


38/127


37

videli. Svaki unapred doneti zakljuak, ak i ako je taan, mo-e nas spreiti da vidimo celu sliku. On ne pomae umu da

postane prilagodljiv.

Bol u prvoj plemenitoj istini

Monasi, plemenitu istinu o patnji, u ovom sluaju bolu,treba u potpunosti prepoznati, prihvatiti i razumeti. Kada sam

je uvideo, prepoznao, potpuno prihvatio i razumeo, u meni sejavila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila se svetlost u

vezi sa stvarima za koje se do tada nije ulo. Ovako je govorioBuda u svojoj prvoj propovedi.

Potpuno je prihvatio bol takav kakav jeste i postao siguranda je to jedna krajnja istina, bez ikakvog tvorca koji bi iza njestajao. Bol sam prolaza svoj put i niko nam ga ne dosuuje.Ovo je uenje o anatta. Ne moemo narediti bolu da ne bude

bol. Bol je bol i nita vie. Priroda bola jeste muna, bolna ineprijatna. On jeste patnja. Buda ga je video kakav on jeste.Nije vie na njega reagovao kad bi se sa njim suoio.

Nae iskustvo ivota, u ovom sluaju bola, u budizmu sepoduava kao prva plemenita istina. Ne moemo pobei od teistine. Nemogue je umai joj. Nain da je prevaziemo jestebiti je svestan, prepoznati je i razumeti. Kad smo je jednom

razumeli i u stanju smo da je prihvatimo, ini se kao da bolpostaje slabiji. ada smo u stanju da se bolje nosimo sa njim.Na ovom stupnju, bol je postao samo jo jedan od mnogihprikladnih objekata meditacije. Snaan bol e drati golu pa-nju, ali vie nee biti neizdriv. Budistiki nain odnosa pre-ma bolu nije da beimo od njega, ve da se sa njim suoimo.Naravno, fiziki, ako ste u bolovima, Buda nije imao nita pro-tiv da uzmete sredstvo protiv bolova, kao to je to ve reenoranije. No, Buda je pokuavao da vam pomogne tako to e

vas spreiti da zbog bola koji ve oseate stvarate jo vie bola.


39/127


40/127


39

hodno, a ne zbog otpora prema bolu.Ako bismo bili u stanju da nareujemo bolu da prestane

ili se pojaava, tada bi uenje o anatta(nepostojanju sopstva)sigurno bilo pogreno. U svojoj drugoj propovedi Buda jerekao: Ne moete menjati prirodu bola. Ne moete menjatiprirodu sree i nesree. o su prirodne pojave i one operiu

jedino prema sopstvenoj prirodi, a ne prema neijim eljama.a injenica se naziva anatta. Dakle, probajte da radite na bolui gledate u bol. Priroda tog bola je poput prirode bilo koje dru-

ge stvari. Kada gledamo u bol, to nam daje uvid i razume-vanje. Smatrajte bol objektom meditacije. Budite reeni da gaposmatrate i istraujete.

Pitanja i odgovori

P:okom meditacije, na kojem stupnju ponete da delujete

ako bol postane neizdriv?O: Ako se posle treeg kruga posmatranja bola i vraa-nja na disanje bol pojaava i postaje neizdrljiv, tada moetepromeniti poloaj. Ali pre nego to to uradite, treba da regi-strujete svoju nameru: Namera... namera... namera i potompomerite deo tela. akoe posmatrate taj pokret u svakoj fazi:Pokret... pokret... pokret... dizanje... dizanje... dizanje... spu-

tanje... sputanje... sputanje... dodir... dodir... dodir itd. Akose na kraju javi oseaj olakanja, molim vas da i njega uoite.Zatim se lagano vratite na disanje. Izvan meditacije, moeteposmatrati bol tako to ete ga osvestiti, a da taj bol ne poisto-

veujete sa sobom. Zatim moete uraditi ono to je neophod-no da sebe oslobodite tog bola.

P:Mogu li dve misli postojati u isto vreme?O: Kada je vaa koncentracija (samadhi) jo uvek slaba,

moe vam se initi kao da dve misli ili dva oseaja postoje uisto vreme. Ali to nije tano.


41/127

Khammai Dhammasami

40

P:Da li je to zbog toga to, ako bi naa koncentracija bilajaka, na um bi bio potpuno uronjen samo u jedan objekat?

O:U meditaciji postoje tri stupnja faza uenja, faza kon-trole i faza oslobaanja. Prvo, moramo nauiti kako je to proikroz bol i nauiti da ga prihvatimo. Uite kako da prihvatate,umesto da odbacujete. Zatim, kada se otvorite za bol, moetepoeti da ga kontroliete. o to ste upravo rekli tie se kontro-le. Prebacujete um na neto drugo.

Kada je stareina Dhammaratana manastira u aunggyi,

an provincija, Burma, trebalo da operie herniju, odbio je damu daju anesteziju. Hirurzi se nisu usuivali da ga operiu bezanestezije. Zato su konsultovali direktora odeljenja za zdravljeu Rangunu ta da urade. On je poznavao stareinu. Zato jerekao hirurzima da ako pacijent potpie izjavu, mogu da gaoperiu bez anestezije. I tako je u analima bolnice Sao Sam

oon u aunggyiju ostalo zapisano da je stareina Dhammara-tana manastira operisan bez anestezije. Mogue je kontrolisatibol uz pomo nekog drugog objekta. Neki ljudi ga kontroliuuz pomo muzike. U vipassani, radije posmatramo bol, ak iako um uroni u njega kao jedini objekat meditacije. Korie-nje moi koncentracije i okretanje uma dalje od bola e vamdoneti veliko olakanje, ali to ne donosi i razumevanje bola.

Vipassana meditacija koristi bol kao instrument u postizanjuslobode od patnje.

Zapamtite, od trenutka kad se rodimo, do momenta smrti,bol e biti uz nas. Pitanje je kada e se pojaviti i hoemo libiti u stanju da ga kontroliemo. Bol je nerazdvojni deo naegivota. Neki meditanti imaju pogrenu percepciju. Pokuavajuda meditiraju na bol kako bi ga se otarasili. Pretpostavka da enas meditacija obavezno osloboditi bola jeste pogrena. Cilj ilirazlog meditacije nije da se reimo bola. Bol jeste Dhamma.On vas poziva da doete i vidite svojim oima kako izgleda.Doi i vidi (ehi passiko) jeste priroda Dhamme.


42/127


41

P:reba li da tragamo za istinom o patnji, dukkha saa,dok meditiramo?

O:Pokuavamo da razumemo istinu. Nema potrebe da zanjom tragamo. Svaki objekat meditacije pripada istini o pat-nji. Ono to jeste potrebno je da je vidimo. Ona je ve tu. Kaoto sam ranije objasnio, to se tie prakse, sabranost (sati) i

jasno razumevanje (sampaaa) jesu cilj. Kada smo sabra-ne panje na bol, to nas vodi do razumevanja. Sem toga, bitisvestan njegovih uzroka vodi do prestanka bola. Dakle, poi-

njete da bolje razumete bol. Razumeete ga kao dukkha saa,istinu o patnji. Jednostavno posmatramo bol i prihvatamo gabez ikakvih kvalifikacija ili spekulacija. Registrujemo ga, gle-damo, posmatramo i potom istraujemo. Ne filozofiramo ta

je to bol, ve ga radije neposredno doivljavamo, kako bismostekli direktno znanje o bolu.


43/127

42

Deo 4UPUTSTVA ZA HODAJUU MEDITACIJU

Vipassana meditacija moe se praktikovati u razliitim po-loajima: stojeem, sedeem, hodajuem, leeem itd. Moe sepraktikovati bilo kada. Najei poloaji su sedenje i hodanje.

Ljudi obino ponu sa sedeim poloajem i onda ga kasnijekombinuju sa hodanjem.Za razliku od sedenja, kod hodajue meditacije oi drite

otvorene. itava ta situacija je blia onome to radimo u sva-kodnevnom ivotu. Ako ovladate hodajuom meditacijom,bie vam lake da je primenite i tokom ostatka dana i tako po-boljate svoju optu sabranost u svakodnevnim aktivnostima.

Slino kao to smo za primarni objekat odabrali udah i iz-dah, tako su kod hodanja primarni objekat pokreti stopala,njihovo podizanje i sputanje. Kontempliranje dizanje dokpodiemo stopalo sa tla i sputanje dok ga sputamo. Meu-tim, ne gledamo u stope. Gledamo pod uglom od 40 stepeni ilitri metra ispred sebe. Ovo nas poteuje obaveze da nainimo

bilo kakav vizuelni kontakt sa drugim ljudima. Ako gledamotano ispred sebe, moe nam se zavrteti u glavi i neemo bitiu stanju da razvijemo koncentraciju (samadhi). Ako gledamosuvie daleko pred sobom, neemo biti u stanju da razvijemokontemplaciju, jer emo naii na mnogo stvari koje nam od-

vlae panju.ake mogu biti sastavljene s prednje ili zadnje strane tela ili

prekrtene na grudima. Nemojte njima mahati sa strane dokhodate.

Hodajte polako, znatno sporije nego to vam je uobiajenabrzina, registrujui podizanje, sputanje, podizanje, sputanje,sve dok ne stignete na kraj staze. Sada se zaustavite, registru-


44/127


43

jui u sebi zaustavljanje... zaustavljanje. Okrenite se: Okret...okret... okret. Zaustavite se za kratko, kako biste registrovali:

Stajanje... stajanje... stajanje. Zatim ponovo krenite da hoda-te, registrujui ponovo svako podizanje i sputanje stopala. Upoetku, rastojanje dve take izmeu kojih hodate ne treba dabude manje od deset koraka, niti vee od trideset. Preporuujese da, ako je mogue, pravite izmeu 20 i 30 koraka u jednomsmeru. Ako je staza prekratka, um e vam lako odlutati i mo-da ete se osetiti frustriranim. Ako je predugaka, imaete

problem da razvijete koncentraciju.Poto ste ovako hodali tamo-amo pet ili est krugova, mo-

ete dok hodate dodati drugi primarni objekat dizanje, gu-ranje, sputanje. Zatim, kad hoete da se okrenute, uoavatenameru da se okrenete: Namera... namera... namera. Samookretanje i zaustavljanje treba da budu registrovani na nain

koji sam ve opisao. Meutim, ovoga puta pre nego to po-dignete stopalo, uoite nameru da to uinite tako to ete usebi rei: Namera... namera... namera i potom nastavite sadizanjem, guranjem i sputanjem. Drugim reima, na ovomstupnju, uz dizanje, guranje, sputanje, trebalo bi da dodatenamera da se okrenem i namera da podignem stopalo. edve namere su mentalni objekti, dok su dizanje, guranje, spu-

tanje fiziki objekti.Ako tokom hodanja zaujete neki zvuk koji je postao toliko

dominantan, zaustavite se i registrujte: Zvuk... zvuk... zvuktri ili etiri puta. Slino tome, ukoliko se pojavi utrnulost ilibol i postanu dominantni, zaustavite se na kratko i registrujtei to tri ili etiri puta. Ako se misao javi u umu i postane do-minantna, zaustavite se u hodu na kratko i uoite: Misao...misao... misao i potom nastavite hodanje. Brzinu podesiteprema sebi. Kroz praksu ete pronai brzinu koja vam najvieodgovara, ba kao to to se trudite da pronaete sa sebe naj-bolji poloaj tela za sedeu meditaciju. Naini na koji posma-


45/127

Khammai Dhammasami

44

tramo oseaje i misli je skoro isti kao i kod sedee meditacije.Meutim, ne kontempliramo ono to vidimo na stazi. Umesto

toga, odravamo golu panju na pokretima stopala kao pri-marnom objektu. Nekima je hodajua meditacija laka. Ljudetreba ohrabrivati da je vie praktikuju, jer je ona prvi korak kapostizanju opte sabranosti u svakodnevnom ivotu. Medita-cija u hodu pomae da se izbalansiraju mnoge stvari, ukljuu-

jui i cirkulaciju i paljivost uma.Kako se koncentracija poboljava, dolazi trenutak kada tre-

ba da ponemo da posmatramo pokrete stopala jo detaljnije.Pa ipak, kako bismo izbegli pritisak bavljenja sa suvie deta-lja pre nego to smo zaista spremni za to, broj pokreta kojedetaljno posmatramo treba poveavati samo u konsultaciji sauiteljem. On e nas posavetovati kada zaista treba da usmeri-mo um sa pukog fokusiranja na hodanje na stvari koje su vie

istraivake po svojoj prirodi.


46/127

45

Deo 5MEDITACIJA O BUDI

Promiljanje o kvalitetima Bude

Meditacija o Budi ili refleksivna meditacija o kvalitetima

Budinim jeste jo jedna vrsta podravajue meditacije. Vesmo govorili o mettameditaciji. Poto je ovo kratko medita-cijsko povlaenje, mogu samo da vam predstavim meditativ-nu tehniku i zamolim da jedan kratak period meditirate. Ova

vrsta refleksivne meditacije se na pliju naziva Buddhnussati,to znai podseanje na Budine kvalitete.

BuddhnussatiAnussati je sloenica od anu = opet ili stalno iznova

i sati = sabranost. Pokuavamo da stalno budemo sabraniili da promiljamo. esto vidimo ljude koji koriste brojanicei recituju arahamstalno iznova dok meditiraju o kvalitetimaBudinim, a da ni nemaju vremena da kontempliraju. Nemate

vremena da promiljate ako stalno ponavljate araham, ara-hamvrlo brzo. Dakle, arahamje postala mantra, iako to ne bitrebalo da bude. Namo tassa bhagavato arahato samma sam-buddhassanije mantra. o je neto o emu treba da promilja-mo, ime treba da budemo inspirisani. Buda je vrlo vana oso-ba. I mi vrlo dobro znamo da Dhamma koju je on poduavaonikada nije bila personalizovana. Meutim, njegova linost

je veoma vana, zato to dokazuje da je najvii cilj dostianljudskom biu. Roen je kao ljudsko bie. Patio je kao to i mipatimo. Ako ne bi jeo, oseao je glad. Ako bi hodao previe,oseao je umor. Meutim, poto je naporno radio, postao jeprobuen sopstvenim trudom i postao je simbol ovekovog


47/127

Khammai Dhammasami

46

proienja, ovekovog napora i mudrosti najvieg dosti-gnua na ovome svetu. I mi emo se sada fokusirati na to.

Buddhnussati je, kao to je ve reeno, refleksivna medi-tacija. Potrebno je da promiljamo, ne da recitujemo. Kadarecitujemo Namo tassa bhagavato arahato samma sambudd-hassa, to je da bismo sebe podsetili. Kada recitujemo kao gru-pa, to doprinosi jedinstvu grupe. Kada recitujemo, to je suviebrzo, nemamo vremena da promiljamo. Zato je potrebno daprovedete vreme u prouavanju ta arahatoznai i ta samma

sambuddhoznai, da uloite napor u promiljanje tih rei. oje ono to se podrazumeva pod refleksivnom meditacijom,anussati.

Svima nam je neophodno da uimo o Budi kroz knjige, raz-govor ili sluanje govora o Dhammi. ada moemo poeti darazmiljamo. Dve knjige o ovh devet kvaliteta koje bih prepo-

ruio su Aahn Khantipalo: Te Buddha, My Refugei potova-ni B. Ananda Maitreya: Te Nine Qualities of the Buddha. ita-nje ovih knjiga e vau meditaciju uiniti lakom. Proitajte ihi odaberite kvalitet(e) koje ete da kontemplirate. Razmiljateo njima redovno. Razumee bolje svaki od njih ako ih stavite ukontekst svakodnevnog ivota jednog obinog ljudskog bia,kakvo je i Buda bio pre nego to je razvio te kvalitete.

U Burmi, neki ljudi samo vrte brojanicu i ak razvijajuodreeno sujeverje u vezi sa ovom vebom. Meu therava-dinima, Burmanci koriste brojanicu ee nego drugi budisti.o ine za roendane ili posebne dane kao to je, na primer,nedelja, kada odrede da e je odvrteti odreen broj puta, a toe ih iskupiti za svako nedelo koje urade. ako je brojanicasredstvo sujeverja. Ono to ljudi u Burmi i svakoj drugoj budi-stikoj zemlji danas esto rade je takoe da recitovanje koristekao mantru.

U pokrajini an, u Burmi, odakle sam rodom, neki pripad-nici ai-yai naroda ak sebi tetoviraju rei Namo tassa bhaga-


48/127


47

vato arahato samma sambuddhassa. Ali te rei nisu namenjenetetoviranju, ve promiljanju. Ne mogu a da se ovde ne setim

prisilnog tetoviranja starih vojnika ang Kai ekove Kineskenacionalne armije. e vojnike je napustio njihov general, po-to ga je porazio Mao Cetung, te je pobegao na ajvan 1949.Oni su kasnije bili ukljueni u Narodnu oslobodilaku vojsku iposlati u Koreju da se bore. Kad bi tamo bili zarobljeni, nacio-nalisti bi dolazili u logor i ubeivali ih da se ne vraaju u Kinuposle rata. Ako bi ovi to odbili, na silu su im tetovirali slogan

Unititi komunistike bandite. Dakle, poto nisu razumelidoktrinu antikomunizma, antikomunistika parola im je bilatetovirana. Ali to nije izmenilo njihov nain razmiljanja.

Zato bi stihove trebalo da recitujete lagano i razmiljate onjima. o je pravi nain vebanja.

Ono to obino razumemo kao kvalitete Bude opisano je

sledeim stihom u mnogobrojnim govorima ranog budizma:Itipi so bhagava araham, samma-sambuddho, via-aranasampano, sugato, lokavidu, anuttaro purisa dhamma sarathi,sattha deva-manussanam, buddho, bhagava. u je nabrojanodevet vanih kvaliteta Budinih. Na pliju, to su: (1) araham,(2) samma-sambuddho, (3) viaarana-sampanno, (4) suga-to, (5) lokavidu, (6) anuttaro-purisa-dhammasarathi, (7) satt-

ha-deva-manussanam, (8) buddho i (9) bhagava. Na nekimmestima se kae da su Budini kvaliteti bezgranini i da mo-emo ii sve dublje u promiljanju tih kvaliteta. Meutim, svioni ukljueni su u ovih devet. Kako se praksa odvija, iz danau dan postajete svesniji svojih emocionalnih ogranienja, jer

vidite te kvalitete u Budi, ali ne i u sebi. Ali, zaudo, svest otim svojim ogranienjima vas ne ini deprimiranim. Umestotoga, ona uveava vae poverenje u Budu. Sada ste u stanju dabudete sve vie fleksibilni pri definisanju svakog od Budinihkvaliteta, jer odsustvo tih kvaliteta u sebi moete da povee-te sa njihovim prisustvom u Budi. Drugim reima, definicija


49/127


50/127


49

razoaran, niti frustriran. Na ovaj nain moemo promiljati okvalitetima Budinim. Buda nas inspirie tim kvalitetima. Zato

to je uspeo da se oslobodio neistoa, recitujemo araham.Drugo znaenje pojma araham jest onaj koji nema tajni:I Buda ih zaista nije imao, nije imao bilo ta da krije. Bio jepotpuno otvoren prema svakome. Ima jedna pria o etvoriciljudi koji su sedeli zajedno i priali. Posle izvesnog vremena,

jedan ustade i ode. im se to dogodilo, ona trojica stadoe daga ogovaraju., kako je nekada nesposoban. Govorili su mu iza

lea, zato to su eleli da sakriju od njega ono to su o njemumislili. Ubrzo, jo jedan ovek ustade i otide. Preostala dvojicaodmah poee da priaju kako je glup. I kada je na kraju doaotrenutak da se i ta dvojica rastanu, shvatie iznenada da su sve

vreme ogovarali ostala dva prijatelja koj isu ranije otili. Zato,dok su se rastajali, uperie prst jedan u drugog: Kad odem,

nemoj da me ogovara!Svi mi imamo mnoge tajne, ali Buda, zbog istote svog i-vota, nije ih imao. Bio je moralno ist istih dela, istih reii istih misli. ak ni onima koji su kovali zaveru protiv nje-ga nije eleo osvetu. Ako ovek udi da se osveti nekome, aonda ga pitaju da li oprata drugome koji ga je povredio i onkae da samo zato da bi izgledao velikoduniji, tada on tek

sakriva svoje emocije. Nije iskren prema samome sebi. Kadanaiemo na ljude i situacije kao to je ta, treba da razmislimoo kvalitetu Bude koji ga ini arahantom, osobom koja je pre-

vazila potrebu za skrivanjem. Potpuno otvoreno drutvo: toje Buda eleo da vidi. Ne samo demokratsko, ve isto tako pot-puno otvoreno i transparentno. Arahant nema nita protiv dasvoju privatnost otvori za zajednicu. o e pomoi lanovimazajednice da budu otvoreni i meusobno se zblie. Meutim,u naem sluaju moete videti da oseamo veliki otpor da takoneto uinimo.

Dok ponavljate re araham, nastavljate da promiljate tako


51/127

Khammai Dhammasami

50

to u isto vreme uporeujete kvalitet koji Buda ima, a vi ne-mate. Moete koristiti brojanicu, a i ne morate. Brojanica je

tek alatka, pomo da se skoncentriete. Ne vezujemo za njubilo kakvo sujeverje. Vidimo kako ljudi biraju drvo od kojege kuglice biti napravljene, u skladu sa kalkulacijama nekogastrologa. Smatraju da ako je naprave prema tim prorauni-ma, to e pomoi da se dogodi udo. I tako su zaista promailipoentu promiljanja o kvalitetima Budinim.

2. Samma-sambuddhoOvo znai otkriti i do kraja razumeti etiri plemenite istine,

bez ikakve pomoi uitelja. etiri plemenite istine o kojimasmo itali, sluali, razmiljali jo uvek imamo problem da ihdo kraja razumemo. ta je dukkha? ta je samma sati? ta jesamma samadhi? ta je samma aiva? Ljudi pitaju takve stvari

i mi se jo uvek borimo da im ih objasnimo. Nisam ih ni japotpuno razumeo. Kada pomislim na uitelje koji su me podu-avali tim stvarima nebrojeno puta i uprkos tome, ja jo uveknisam siguran da neke od njih dobro razumem, zapanjim senad inteligencijom i mudrou Budinom. Razmiljam o tomekako je Buda sam otkrio sve te stvari, bez pomoi bilo kojeguitelja. Bio je istinski Probueni. Razumeo je etiri plemenite

istine kroz direktno iskustvo. On je najbolji primer osobe kojase sopstvenim naporom probudila i sebe transformisala.

3. Via-arana-sampano

Via-arana-sampanojeste znanje i ponaanje ili teorija ipraksa. Buda ih poseduje oba. Govorio je onako kako je radioi radio onako kako je govorio. U ovome svetu postoje trenucikada kraljevi i voe objave ili kau neke stvari javno, a ondaih ubrzo zatim opovrgnu ili se ne dre sopstvene rei i prekr-e obeanja. Kada vidite tako neto, shvatite kolika je veliinaosobine via-arana-sampanokoju je Buda posedovao i ko-


52/127


51

liko su dragocene druge njegove osobine. Neki ljudi poznajuteoriju, ali ne i praksu. Oni su poput putnika koji stalno pro-

uava mapu, ali se nikada ne odvai na putovanje. Neki drugikrenu na putovanje, a da nisu ni pogledali na mapu, tako dase na kraju izgube. to se tie Bude, on zna mapu, zna put iprevalio ga je. U njega se moe imati potpuno poverenje. Zato

je Buda pozivao ljude da na kritiki nain prouavaju ono toje on rekao, a ne da veruju u to slepo. Otuda za budizam nijebitno da li neko veruje, ve zapravo da li neko vidi sopstvenim

oima.

4. Sugato

Sugatojeste veliki govornik, vet da odabere prave rei, daih izgovori u pravo vreme i na nain koji e biti koristan slu-aocu. Buda je zaista bio majstor u tome. Mi nekada kaemo

stvari u dobroj nameri, ali poto smo odabrali pogrene rei,nae namere budu pogreno shvaene. Ponekad ljudi kaulepe stvari, poput: Vrlo dobro, odlino, divno! ali je njiho-

va iskrenost sumnjiva. Kada god vidimo da re i delo nisu uskladu, moemo kod kue, na poslu ili gdegod da se nalazimorazmisliti o Budinom kvalitetu sugato.

Jo jedno znaenje termina sugatojeste da Buda ide najbo-

ljim putem da dostigne svoj cilj putem koji vodi do slobodeod patnje (dukkha). Kada meditira i bol se pojavi, on posmatrataj bol bez uveavanja dukkhe, dok veina ljudi personalizujebol ili patnju i pogreno ih vidi kroz prizmu vezivanja i gordo-sti (mana). Buda je izbegavao taj put pogrenog konstruisanjastvari i sledio pravi put. Odabrao je da se suoava sa stvarimana nain koji oslobaa patnje. Mi uglavnom biramo potpunosuprotan put, onaj koji dodaje jo patnje. Buda, budui da jesugato, iao je putem slobode i tako sebe oslobodio patnje.


53/127


54/127


55/127

Khammai Dhammasami

54

nikada ne lae, te upita Budu da mu objasni. Na to mu ovajodgovori: Ja sam takoe zemljoradnik. Saddhaili poverenje

je moje seme, moja praksa jeste kia, a moja mudrost je plug;tako ja radim. Buda je seljaku objasnio plemeniti osmostrukiput reima koje on dobro razume, tako da je ovaj ubrzo napu-stio imanje i postao monah, a na kraju i arahant. ako je Budabio sposoban da u najrazliitijim situacijama poduava vrloprecizno i jasno. Otuda se za njega kae da je anuttaro purisadhamma-sarathi nenadmani uitelj u vebanju uma ljudi.

7. Satta deva-manussanam

Satta deva-manussanam uitelj, predvodnik i bogova iljudi. Poto ne znamo vie od Bude, a niti barem koliko on,borimo se da razumemo makar deo onoga to je izgovoriou svojim propovedima i to uprkos toga to oko sebe imamo

mnogobrojne uene monahe koji nas poduavaju. Kada smobili mladi, naporno smo uili u elji da poloimo ispit, a nezato da bismo dostigli nibbnu. Nismo dobro razumeli stva-ri. o je kao kad deca ue okasa, okasa, okasa. Uili smotekstove napamet i recitovali ih. Nismo otroumni koliko jeBuda bio. Zato, svog svoje beskrajne i nenadmane mudrosti,on je satta deva-manussanam. Mnogo je onih koji su postali

Budini sledbenici. ak i kada je umro, bilo ih je mnogo kojisu, poput nas, smatrali Budu svojim uiteljem i voom. Mito inimo dobrovoljno, ne zato to smo mi ili nai preci bilipobeeni i prisiljeni da ga slede. On nije traio da bude nauitelj. Mi smo ga odabrali i po svojoj slobodnoj volji postalinjegovi sledbenici.

8. Buddho

Buddhojeste osoba koja zna etiri plemenite istine. Ovo jeslino sa samma sambuddho, koje naglaava injenicu da jeBuda sam otkrio etiri plemenite istine. Buddhosamo nagla-ava tu injenicu da ih on dobro poznaje. On je bio Budni,


56/127


55

neko ko se probudio iz sna neznanja i obmane.

9. Bhagava

Bhagava jeste osoba koja poseduje posebne moi. Zaslugekoje je Buda nagomilao mnogo su vee nego kod drugih i zato

je on nazivan bhagava. Zasluge su deljenje sa drugima, vrlina,strpljenje, obuzdavanje, mudrost, marljivost, istinoljubivost,odlunost, prijateljska ljubav i spokojstvo. On ih je usavriodo najvieg nivoa. U prolim ivotima delio je sa drugima ne

samo materijalne stvari, ve i svoje udove i ivot.Komentari nekad objanjavaju termin bhagava na nain

koji je vie povezan sa sujeverjem. ermin bhagavaima mno-ga znaenja.

Tehnika meditacije o kvalitetima Bude (Buddhnussati)

Sada emo meditirati o kvalitetima Bude. Kao to svi zna-mo, Namo tassa bhagavato arahato samma sambuddhassaznai Iskazujem potovanje Budi, koji ima dva kvaliteta: araha-to i samma-sambuddho.

Arahatoje isto to i araham. Vano je posmatrati nae men-talne neistoe (negativne oseaje i misli) i prihvatiti da ih mi

jo uvek imamo. Kada se osetimo uznemirenim, promiljamo

o tome kako se Buda oslobodio mentalnih tegoba i svih ne-istoa. Poto nismo arahanti, mi emo za razliku od Budemoda patiti od stresa i depresije. I dok razmatramo kvalitetearaham i samma-sambuddho, pokuavamo da vizualizujemoBudu sa tim kvalitetima. Bilo da smo monasi ili nezareeni,

jo uvek oseamo zabrinutost kada treba da napustimo svojdom, makar i na nekoliko dana, a Buda je napustio, ak i po-rodicu, imetak i kraljevstvo. Oslobodio se svakog vezivanja.ako meditiramo o njegovom kvalitetu arahato. Ponekadse premiljamo ak i da li da bacimo staru odeu. U nekimmanastirima nalazimo razne stare stvari po kuhinjama kojenemaju nikakvu upotrebnu vrednost. o je idealno mesto da


57/127

Khammai Dhammasami

56

sednemo i razmislimo o kvalitetu arahato. Jednostavno pomi-slite kako je Buda bio lien pohlepe (lobha) i udnje. rebalo

bi da pokuamo da proirimo svoje razumevanje na koji nainse Buda oslobodio svake neistoe i promislimo o kvalitetuarahato.

Ljudi se naljute. Drave vode ratove i prete jedna drugoj. UBudi nije bilo takvog gneva. Ponekad kad nas kritikuju, uzne-mirimo se. U Budino vreme iveli su roditelji lepe devojke,koji su eleli Budu za njenog mua. Buda je odbio ponudu,

objasnivi im da je on odbacio svetovni ivot i da ne udi zabilo im na ovom svetu. Nastavio je opisujui telo njihovekerke kao prepuno raznih odbojnih tenosti i tvari, tako dase devojka veoma uvredila i naljutila. Kasnije se udala za kraljai postala kraljica. Poto je u sebi gajila mrnju prema Budi,organizovala je grupu ljudi koji su jednom saekali njega i

Anandu kada su ili u proenje hrane i poeli da im dobacuje ivreaju ih: Vi ste laovi. Niste pravi sveci. Vi niste zaista pro-bueni. Potovani Ananda se veoma uznemirio. Reagovao jena uvrede gomile. A onda ree: Potovani gospodine, hajde-mo na neko drugo mesto da prosimo hranu. A zato, Anan-da? upitao je Buda. i ljudi nas vreaju, gospodine, uzvratiAnanda. Na to Buda odgovori: ta emo raditi, Ananda, ako

nas ljudi i na tom drugom mestu budu isto ovako vreali?Otii emo na neko tree mesto, gospodine, ree potova-ni Ananda. A ako i na njemu bude isto? Otii emo dalje,gospodine. Potovani Ananda je imao nameru da stalno bei,zato to ga je kritika pogaala. Meutim, Buda je ostao mirani nije uopte reagovao na rei koje su im bile upuivane.

Kada neko kae neto to vas uznemiruje, samo sebe pod-setite: Ah, ja sam samo obian ovek. Zato sam uznemiren.Ali Buda je bio arahant izuzetno bie. Buda je takoe rekaopotovanom Anandi: Ananda, ne moemo stalno beati odkritike. Prekori ljudi ne mogu trajati due od sedam dana. Istotako ni njihove pohvale ne ive due od sedam dana. Buda je


58/127


59/127

Khammai Dhammasami

58

trenutku razumeete da se sa te etiri istine suoavamo u sva-kodnevnom ivotu. Vidimo patnju, uzrok patnje, prestanak

patnje i put koji vodi do prestanka patnje. o je Buda otkriobez iije pomoi i zato je nazvan samma sambuddho(potpunosamoprobueni)


60/127

59

Deo 6GOLA PANJA

Satipatthana suttakao temelj i glavni elemenat

Danas u razmotriti golu panju u okviru vipassana me-

ditacije. ta pod njom podrazumevamo i kako je primeniti umeditaciji sabranosti. Glavni govor koji objanjava vipassa-na meditaciju je Govor o temeljima sabranosti Satipatthanasutta. Pli re satiznai sabranost. Patthanaznai temelj koji

je neophodno prvo obezbediti. akoe znai vodei ili glavnielemenat koji usmerava, titi i odrava um na putu razvija-nja drugih neophodnih elemenata kao to su koncentracija i

direktno znanje. Patthanaisto tako znai postavljanje. Ovdese misli na usmeravanje sabranosti na pravi nain na nekiobjekat, to vodi nastajanju mudrosti. Sabranost je klju itaveprakse, od poetka do kraja. Nastojimo da uvrstimo sabra-nost. Prvo, treba da se uverimo da nismo sabrani. Na um idetamo-amo i svuda unaokolo. Na um nekada misli kada ne bi

trebalo da mislimo ili kada to ne elimo. Uoavanje injeniceda sabranosti u nama jo uvek nema moe predstavljati dobrupolaznu taku u naporima da je steknemo.

Satiznai sabranost, svesnost postojanja nekog objekta, tagod on bio. Objekte delimo na primarne i sekundarne, iz istotehnikih razloga. Sabranost znai konstantnu budnost u od-nosu na neki objekat, bez prekida. Ona jeste svesnost objekata

koji se pojavljuju jedan za drugim ovde i sada. Ne postoji raz-mak ili pauza izmeu, na primer, daha, otkucaja sata, zvukovakoji dolaze spolja, kontemplacija telesnih oseaja i tako dalje.Svaki objekat moe biti objekat meditacije, a biti ga svestan ukontinuitetu se naziva praktikovanje sabranosti. Ovo je glav-


61/127

Khammai Dhammasami

60

ni zadatak u poetnoj fazi vebanja vipassana meditacije. Onznai biti svestan neega u sadanjem trenutku, biti svestan

sveta u kojem ivimo. On znai jednostavno registrovanjeobjekta koji opaamo direktno kroz bilo koje od estoro vratanaih ula.

Iskustvo i kvalifikovanje

Mi ne ivimo u istom svetu sve vreme. Na primer, neko raz-milja o svom poslu. Za to vreme njegov svet su njegove misli

o poslu. U tom trenutku on ne ivi ni u jednom drugom sve-tu, ve u svetu misli. Svestan je svog posla i ako tada hoe dameditira, posao je objekat njegovog meditativnog uma. Dakle,postoje samo dve stvari meditativni um i objekat meditacije.

Kao to smo ve rekli, postoji est svetova i mi ne ivimo uistom sve vreme. Prof. Oliver Goldsmith iz Einstein Medical

School u Njujorku ispriao je o oveku kojeg su operisali jerje bio slep. Bio je slep jo od svoje pete godine. A sada je imao45 godina. Dakle iveo je slep punih etrdeset godina. Nijese mogao setiti bilo ega to je video tokom prvih pet godinaivota, jer je bio sasvim mali. ako je etiri decenije iveo krozsluanje, dodirivanje, mirisanje, ukuse i razmiljanje. Studirao

je, diplomirao i pronaao posao. ak se i oenio. Njegova ena

je insistirala da se operie. Lekari su isto bili za to, jer su ele-li da isprobaju novu tehnologiju. ako su oba oka operisanai sreom vid mu se povratio. Prvog dana kad su mu skinulibandae, hirurg je stao pred njega bez rei. Bio je u stanju da

vidi hirurga, ali nije mogao sa tim da bilo ta uradi. ek kadaje hirurg poeo da govori, prepoznao ga je i rekao: Ah, to stevi!A sve zato to nije iveo u svetu slika punih etrdeset go-dina. Umesto toga iveo je u svetu zvukova. I logino je da nijerazumeo to to su njegova dva izleena oka videla.

Mi mnogo toga radimo sa onim to vidimo i ujemo. Stva-ramo sreu, kao i nesreu. Stvaramo radost; stvaramo uzne-


62/127


63/127


64/127


65/127

Khammai Dhammasami

64

Sadosam va ittam sadosam ittanti paanati. Niddosam vaittam niddosam ittanti paanati, to znai da um ispunjen

besom i um bez besa, moda ispunjen saoseanjem ili ljubav-lju, ta dva uma jesu isti. Iz etikog ugla posmatrano, um besa ium milosra ne mogu biti isto. Besan um je lo, zato to moeda stvori tenziju. Lo je za vae zdravlje. Stvara mnoge pro-bleme. to se tie etikog aspekta, moemo ak imati razliitepoglede na to je li bes dobar ili lo. Neki kau da vas zbogbesa ljudi shvataju ozbiljnije i otuda je on opravdan. Sve je to

vrlo subjektivno i otvoreno linoj proceni. ako je to kad ovimdvema stanjima uma priete kroz etiku (sla). Ali, Buda je re-kao da kada im priete iz psiholokog ugla, tada morate da seizdignete iznad etike ravni.

Ovde treba naglasiti da ovim nikako ne podcenjujemo ulo-gu morala u negovanju uma, ve pre svega istiemo dva ra-

zliita pristupa, na dva razliita nivoa. A zapravo su oba deopraktikovanja plemenitog osmostrukog puta.

Ne potiskujte

Zapamtite da u vipassani postoje tri faze uenje, kontrolai osloboenje. Morate da prouite besan um pre nego to steu stanju da kontroliete bes. Na drugom stupnju ste u stanju

da kontroliete besan um i, na treem, biete u stanju da svojum oslobodite od besa. Oslobaanje dolazi od neposrednogznanja, a direktna svesnost (sati) vodi do direktnog znanja(sampaaa).

Na prvom stupnju vipassana meditacije razvijamo golu pa-nju. O njoj govorimo danas. Sve to treba da uradite je daposmatrate posmatrate da je ovo besan um ili um u kojemnema besa. Misao o ubistvu i misao o ljubavi su podjednako

vane kao objekti meditacije. Kada se javi misao o ubistvu,registrujete: Ovo je misao o ubistvu, misao o ubistvu, misaoo ubistvu i budite potpuno svesni njezinog postojanja. Doiv-


66/127

Documents

Khammai Dhammasami: Meditacija sabranosti u praksi