Kineska Ekonomija Seminarski Rad

U N I V E R Z I T E T M E G A T R E N DFAKULTET ZA MEĐUNARODNU EKONOMIJU

PROGRAM MASTER STUDIJAGEOEKONOMSKE I REGIONALNE STUDIJE

KINESKA EKONOMIJAPRIVREDNO ČUDO SVETA

SEMINARSKI RAD

PREDMET:MAKROEKONOMSKA ANALIZAProf. Dr. Dejan Miljković

STUDENT:Đurđija Vlajić

broj indeksa: 08/12

Beograd, februar 2013.

Kineska ekonomija privredno čudo sveta – seminarski rad

S A D R Ž A J :

Uvod.........................................................................................................................3

Istorija Kine..............................................................................................................4

Osnovni podaci o Kini.............................................................................................5

Ekonomija Kine.......................................................................................................5

Kina danas..............................................................................................................16

Kineski model ekonomske diplomatije..................................................................17

Odnos Kine i SAD.................................................................................................18

Odnos Kine i Republike Srbije..............................................................................18

Zaključak................................................................................................................19

Literatura................................................................................................................20

2


UVOD

Pre reforme Kina je bila najvažniji svetski oponent globalizaciji. Njena ekonomija je bila autarhična. Ona se suprostavljala svetskom ekonomskom poretku. Ometala je i svetski politički poredak i važne institucije poput MMF-a i Svetske Banke. Verovala je u globalni nered, a pod vlašću Mao Cedunga aktivno je podržavala nerede širom sveta, podsticajem pobuna u većini susednih zemalja, u velikom delu Afrike i Latinske Amerike. Nezadovoljstvo zbog spoljne politike praćeno domaćim kulturnim nezadovoljstvom, bilo je u razmerama koje je svet retko iskusio. Tokom Kulturne revolucije, u periodu od 1966. do 1976. godine, kineski studenti i drugi, vođeni Mao Cedungovom seljačkom partijom koja je propagirala kinezizaciju Kine i okolnih zemalja, diskreditovali su većinu državnih službenika i partijskih vođa, napali većinu obrazovnih, socijalnih i političkih institucija, uništili dobar deo kineskog kulturnog nasleđa i, u suštini, pokušali da obore državni poredak. Tokom dva veka Kinezi su oprobali mnogo različitih puteva – socijalizam, kapitalizam, carstvo, republiku, diktature, religijski fundamentalizam i drugo. Sve je bilo neuspešno. Otuđenje je bilo toliko snažno, da je pored studenata i veći deo zemlje prihvatio da su svetski ekonomski i politički poredak, kao i kineski, bili u tolikoj meri upereni protiv njih da je bilo koji put do uspeha morao započeti uništavanjem postojećeg. Kina je jedna od najstarijih ljudskih civilizacija na planeti Zemlji. Najmnogoljudnija zemlja je i površinom među najvećima. Najveći deo kulturnih, naučnih i tehničkih otkrića ljudskog roda, koje savremeni čovek koristi u svome svakodnevnom životu, ostvaren je na kineskom kulturnom i etničkom prostoru, da bi se tokom veka proširili na druge delove sveta. Kina je spoj raznih naroda, vera, jezika i kultura, koji su međusobnim stoletnim ratovima prisiljeni na međusobnu saradnju i suživot. Tokom milenijuma zajedničkog života prihvatili su međusobni suživot kao istorijsku neminovnost. Taj i takav suživot dao je značajne naučne, kulturne i tehničke koristi po sveukupni ljudski rod.

Tema ovog seminarskog rada je ekonomski privredni rast Narodne Republike Kine, koja je jedna od tri najveće svetske sile. U početnom delu tema je bazirana na istoriji Kine, kao i njeni osnovne podatke. Drugi deo sadrži podatke o ekonomiji Kine, o mnogim prednostima ali i problemima sa kojima se Kina suočavala u prošlosti i sa kojima se danas suočava. U trećem delu slede poslovne karakteristike ili poslovni običaji kineskog naroda i na kraju, odnosi Kine sa pojedinim državama. kao odnosi sa Republikom Srbijom.

3


ISTORIJA KINE

Kineska civilizacija traje neprekidno više od 5000 godina. Prvo središnje carstvo osnovao je Qin Shi Huang ( 221-206 p.n.e.). Od ranih početaka kinesko dinastičko uređenje temeljilo se na jakoj državnoj administraciji, što je kinesku civilizaciju učinilo superiornom u regiji, čak i kada su bili pokoreni od strane severnih nomadskih plemena. Poslednja dinastija je ustanovljena 1644., kada su Mandžuri svrgnuli sa vlasti hansku dinastiju Ming. Do kraja 17. vijeka, dinastija Qing širi granice carstva.

Tokom 19. veka zapadne sile ulaze u Kinu, iznudivši niz takozvane teritorijalne koncesije (Hong Kong je ugovorom iz Nankinga prepušten Ujedinjenom Kraljevstvu 1842, nakon kineskog poraza u Prvom opijumskom ratu, a nakon toga je vraćen matičnoj zemlji 1997)Dinastički period je trajao oko 2000 godina, do 1911. godine, kada je revolucijom zbačena dinastija Qing.

Nakon toga sledi haotičan period u kojem je Kina razdeljena od strane lokalnih moćnika, da bi se krajem 20-ih godina, pod vođstvom Kineske nacionalne narodne stranke, relativno stabilizovala.

Društvene i ekonomske prilike pogoduju rastu snažne Komunističke partije Kine, koja je potisnuta na sever i na selo. 1931-1945. godine Kinu je okupirao Japan, i tada je bilo perioda kada su ove dve kineske stranke sarađivale. Nakon kapitulacije Japana, izbija građanski rat, u kojem pobeđuje Komunistička partija Kine, dok Kineska nacionalna narodna stranka prelazi na Tajvan.

Mao Zedong proglašava 1. oktobra 1949. Narodnu Republiku Kinu u Pekingu na glavnom trgu Tian An Men. Uvodi se politički model sovjetskog tipa, sa jakom centralnom vlašću i partijskom kontrolom. Do osamdesetih godina, česte frakcijske borbe i političke kampanje obeležavaju pojedine periode. Nakon Mao-ve smrti u septembru 1976., reformsko rukovodstvo sa Deng Xiaping-om preuzima vlast i Kina započinje proces ubrzanih reformi, razvoja i otvaranja prema svetu. Septembar 1987. godine se računa kao početak sadašnje moderne Kine.

U 2008-oj godini Narodna Republika Kina je obeležila svoju 30-tu godišnjicu svoje uspešne politike otvaranja, a Peking je bio domaćin Olimpijskih igara. U 2009-oj godini Kina je proslavila svoj 60-ti rođendan.

4


OSNOVNI PODACI O KINI

Narodna Republika Kina, poznatija kao Kina ili kontinentalna Kina je država Istočne Azije. Narodna republika Kina ima obalu 14.500 km i graniči se sa Vijetnamom, Laosom, Mjanmarom, Indijom, Butanom, Nepalom, Pakistanom, Afganistanom, Tadžikistanom, Kirgizijom, Kazahstanom, Rusijom, Mongolijom i Sjevernom Korejom.

Što se tiče veličine teritorije, Kina se nalazi na trećem mestu, sa površinom preko 9,6 miliona km². Ujedno je i najmnogoljudnija zemlja na svetu sa oko 1,3 milijarde stanovnika, što je oko 20% od ukupnog broja stanovnika na svetu.

Etnički sastav Kine: postoje 56 različitih grupa, od kojih su najbrojniji Han Kinezi ( 91,9 % ), a slede Zhuangi ( 16 miliona ), Mandžurci ( 10 miliona ), Hui ( 9 miliona ), Miaoi ( 8 miliona ), i dr.

Vezano za veroispovest, oko 60% Kineza se izjašnjava da su ateisti, jedna trećina sledi tradicionalna verovanja, odnosno mešavinu konfučijanizma i taoizma, 8% Kineza su aktivni budisti, čime budizam predstavlja najveću organizovanu religiju u Kini. Što se tiče obrazovanja, u Kini je obavezno devetogodišnje školovanje, a stopa pismenosti iznosi 93,3 %.

Najveći gradovi su: Chungqing – 30,9 miliona; Šangaj – 16,7 miliona; Peking – 13,8 miliona, koji je ujedno i glavni grad.

Što se tiče zaštite okoline, Kina ima jako velike probleme. Skupo plaća uspeh ekonomskog razvoja, predvođenog industrijalizacijom i urbanizacijom. Problemi su zagađenje vazduha, vode i zemlje. Gotovo sve reke su zagađene, dok je 90% urbanih voda jako zagađeno. Procena je da oko 1/5 gradova nema zdravu pitku vodu, kao i preko 300 miliona ruralnog stanovništva. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, među deset gradova sa najvećim stepenom onečišćenja vazduha, sedam je kineskih. Kina je izostavljena iz Kyoto protokola u pogledu karbonskih emisija i među najvećim je izvorima onečišćenja.

EKONOMIJA KINE

Od kraja 1987. kinesko vođstvo je započelo sa ekonomskim reformama. Dotad je ekonomija Kine bila planska ekonomija sovjetskog tipa. Reformisana je u mešovitu ekonomiju, što je mnogo bliže tržišnoj ekonomiji, ali još uvijek pod političkim okvirima. Kolektivizacija u poljoprivredi je zamijenjena privatizacijom zemlje. Povećana je odgovornost lokalnih vlasti i direktora fabrika. Dozvoljeno je otvaranje velikog broja manjih privatnih firmi, a strane investicije su ohrabrene brojnim ekonomskim i političkim mjerama. Ono što je rezultovalo tim promjenama jeste to da je kineska ekonomija postala mešovita, a 2001. godine Kina je primljena u Svjetsku trgovinsku organizaciju.

U 5 specijalnih ekonomskih zona, zakoni o investiranju su mnogo povoljniji sa ciljem da se u te zone privuče strani kapital. Od 1990 – ih specijalne ekonomske zone su se proširile i na veće kineske gradove uključujući Peking i Šangaj. Zbog toga je Kina povećala čak za šest puta bruto domaći proizvod od 1978. godine.

5


Kina ima jednu od najbržih ekonomskih stopa rasta, s tim da je prosečni godišnji rast BDP – a 9,4% u zadnjih 25 godina.

Krajem 2009. godine, Kina je postala druga ekonomija sveta po ukupnom BDP – u i druga u svetu po BDP – u izračunatom po paritetu kupovne moći.Kina je uglavnom postala proizvođač sa niskim troškovima. Troškovi proizvodnje u Kini su mnogo manji nego troškovi u Aziji ili u Latinskoj Americi.Postoji ogromna razlika u bogatstvu između obalnog područja Kine i unutrašnjosti, što predstavlja problem koji može destabilizovati zemlju, pa je vlada Kine zadnjih godina počela sa nizom inicijativa, kojima bi se pomoglo unutrašnjosti Kine da dostigne, odnosno da sustigne ekonomski razvoj naprednog područja. Kao rezultat velikog ekonomskog razvoja, standard života u Kini je bitno veći a broj siromašnih je postao malen.

Kao što je već pomenuto, ekonomija Narodne Republike Kine je druga ekonomija u svetu, sa proizvodom od 9,8 miliona $. Ona je i najbrže rastuća svetska ekonomija, sa prosečnim godišnjim rastom od 10% u poslednjih 30 godina. Nominalni BDP po glavi stanovnika iznosi 7400 $, što je i dalje nisko za svetske standarde, ali ubrzano raste. 70% BDP – a Kine potiče iz privatnog sektora.

U Kini postoji 812,7 miliona radno sposobnih stanovnika. Od toga u poljoprivredi radi 39,5%, industriji 33,2%, i sektoru usluga 27,2% zaposlenih. Stopa nezaposlenosti iznosi 4,2 %, a stopa inflacije 3,3%.

Istorija razvoja

Od 1978. godine vlada Narodne Republike Kine reformiše ekonomiju praveći od šablonizirane, centralistički planirane više tržišno orijentisanu ekonomiju, ali i sa dalje jakim uticajem kontrole Komunističke Partije Kine. Ovaj sistem je tip kombinovane ekonomije.Reforme koje traju od 1987. su ekonomski ojačale Kineze i izdigle ih iznad granice siromaštva.Od početka reformi, vlasti su reformisale poljoprivredu. Od velikih kolektivnih imanja su napravljeni mali privatni posedi, sa pratećim malim preduzećima koja bi potpomogla razvoju poljoprivrede. Podržano je i otvaranje agencija koje su povezivale kineske zemljoradnike sa stranim agentima. Dozvoljene su strane investicije i zapošljavanje stranih obrazovanih rukovodilaca koji su sa sobom donosili iskustva sa zapada. Stvoren je novi sistem koji je omogućio porast kupovne moći, životnog standarda i produktivnosti. Vlada se okreće međunarodnoj trgovini kao snažnom pokretaču ekonomskog rasta. Većina stručnjaka smatra da je kineski ekonomski rast uhvatio zamah u periodu od 1989. do 2000. godine, kada su se teškim fabričkim postrojenjima pridružila mala i srednja porodična preduzeća.

6


Kineski nominalni BDP trend od 1952. do 2005. godine

Ukupan industrijski proizvod Kine 1952. godine je dostizao 34,900 miliona juana u današnjoj novčanoj vrednosti. To je činilo skoro 3% svetske ekonomije i tada je bio 1,5 puta manji od proizvoda Japana ili Indije.

Šezdesetih godina bruto domaći proizvod Kine je beznačajno porastao za 17%, sedamdesetih za 70%, kada i prestiže Indiju, a u osamdesetim 63% i konačno, u devedesetim, kada je dostigla vrhunac razvoja, čak 175%.

Kao što je već pomenuto, prisutan je bio problem, a to je da se Kina razvijala samo u svom priobalnom pojasu i južnim provincijama. Napori koji su uloženi proteklih godina u stimulisanje razvoja unutrašnjih provincija i industrijskog severa su propali ili su dali jako slabe rezultate.U osamdesetim godinama prošlog veka pokušano je kombinovanje centralističke planirane privrede sa reformskom tržišno orjentisanom privredom, kako bi se podigla produktivnost, životni standard i nivo tehnologije, a kako bi se spustila inflacija, nezaposlenost i budžetski deficit.

Vlada je ohrabrivala agrarne i neagrarne aktivnosti, kao što su seoske kompanije u ruralnim predjelima i promovisala veći stepen samoupravljanja u državnim preduzećima, istovremeno podižući konkurenciju na tržištu i olakšavala direktan kontakt između domaćih kineskih trgovinskih i stranih konsalting preduzeća.

Ove reforme su prosečni godišnji rast popele na 10% u poljoprivredi i industriji. U unutrašnjosti, prihodi su se udvostručili. Industrijski rast postaje sve veći, posebno u obalnim delovima blizu Hong Konga i Tajvana, gdje su strane investicije podstakle proizvodnju roba za široku potrošnju u Kini i za izvoz, tako da je proizvodnja namirivala potrošnju. Počinje zapošljavanje velikog broja radno sposobnog stanovništva. Broj grana lake industrije i robe za

7


široku potrošnju je porastao. Tada započinju reforme i u fiskalnim, finansijskim, bankarskim granama, kontrola cena i sl.

Sa druge strane, ovaj sistem pokazuje najgore strane socijalizma i kapitalizma, a to su korupcija, nestašice električne energije, nafte i naftnih derivata, nepoštovanje privatne svojine, inflacija, nagla bankrotstva, propadanja preduzeća i slično tome.

Zbog toga, Peking je morao da čini određene kompromise, pojačava i smanjuje kontrolu poslovanja, izdaje naloge bankama za davanje ultrapovoljnih kredita velikim kompanijama i dr.Krajem 1988. godine, kao reakcija pod naletom inflacije uzrokovanom lošom reformom cenovnog sistema, vlast predstavlja novi program koji se bazira na štednji, manjoj javnoj potrošnji i većoj odgovornosti.

Ponovni uzlet kineska ekonomija doživljava početkom devedesetih. Tokom 1993. godine, proizvodnja je rasla, a strane investicije su punile državni budžet. Priliv stranog kapitala učinio je Specijalne ekonomske zone veoma funkcionalnim, efikasnim i realno korisnim. Specijalnim dekretima iz 1993., 1994. i 1995. godine stvaraju se nove institucije koje su se bavile jačanjem tržišne ekonomije i centralne kontrole finansijskog sistema: državne kompanije nastavljaju dominaciju u mnogim privrednim granama, ali konkurencija postaje sve ozbiljnija. Inflacija ponovo postaje veliki problem. Da bi je oborila, Vlada podiže interesne stope kamata i revidira javne inveticione projekte. To je oborilo inflaciju sa 17% u 1995. na 8% u 1996. godini. Ali izaziva i negativne efekte. Ekonomski rast krajem devedesetih iz ovih razloga počinje da pada. Polet ponovo počinje početkom dvadesetog veka, dostižući 2003. 9,1%, 2005. 9,9%, 2006. 10,2%.

Centralni Komitet Komunističke partije krajem 2005. godine odobrava jedanaesti po redu petogodišnji plan razvoja za period 2006 – 2010., kojim se predviđa rast BDP – a od 45% i smanjenje potrošnje energenata za 20%. Petogodišnji plan predviđa i stimulativni rast BDP – a od 7,5 % i rast društvenog proizvoda sa 18,2 biliona juana na 26,1 bilion. Ekonomski rast za 2010. godinu iznosi 10,3%.

Izazovi

U periodu od 1995–1999. inflacija je padala, reflektujući jaču monetaru politiku Narodne banke i jaču kontrolu cena hrane. U to vreme, Vlada vodi ozbiljne borbe za:- naplatu poreza u dalekim provincijama i naplatu poreza velikim stranim kompanijama- smanji stepen korupcije i privrednog kapitala- održi konkurentnim velike državne kompanije i oživi firme koje su u konkurenciji sa inostranim, mešovitim i jakim domaćim privatnim kompanijama oslabile i nisu u stanju da servisiraju dugove i isplaćuju zarade.

Između 50 i 100 miliona radnika iz ruralnih oblasti je prekobrojno, pa oni stoga traže svoju šansu kroz zaposlenje na kratkoročnim slabo plaćenim poslovima. Populaciona politika Vlade Narodne Republike Kine je ozbiljno ugrožena jer oblasti u unutrašnjim provincijama sve su slabije podložne kontroli i lokalni zvaničnici nisu u stanju da se bore sa stanovništvom, zbog korupcije ali i ponižavanja ugleda i autoriteta institucija. Noviji dugoročni problem, koji je sve uočljiviji je zagađenost vode i vazduha. Kina nastavlja i nekontrolisano da gubi obradivo zemljište zbog erozije.

8


Pregrejanost ekonomije

Još jedna pretnja kineskoj ekonomiji je i mogućnost da zbog rekordnog i rapidnog rasta u poslednjoj deceniji krene ka stvaranju prevelikih kapaciteta i preforsiranju infrastrukture i inflaciji, koje uvećavaju spoljni dug i podižu nezaposlenost.

Kineski zvaničnici odbijaju da u celini priznaju problem, ali ne mogu da poreknu da se u nekim oblastima privreda ozbiljno zagrejava, što sigurno vodi ka eksploziji, jer te oblasti nisu sposobne, tj. nemaju dovoljno razvijenu infrastrukturu da izdrže intenzitet razvoja.Poreski sistem takođe koči stabilizaciju ekonomije. Vlada, zbog toga planira poreske olakšice kako bi sprečila nejednakost u razvoju ruralnih i urbanih oblasti i kako bi ohrabrila državne kompanije da se takmiče sa inostranim.

Nedostatak radnika

U 2008. godini je bilo znakova jačih zahteva za radnom snagom. Reforma je omogućila da radnici sami biraju gde će se zaposliti, pa su tako, logikom, odlazili na radna mesta u kompanije koje su im nudile veće plate i bolje uslove rada. To je dovelo do neverovatnog broja upražnjenih radnih mesta u teškoj industriji. Nedostatak radne snage uzrokovan je i demografskim trendovima populacione politike.

2008. godine cena rada u Kini raste, a nedostatak obrazovanog kadra je narastao na više od milion upražnjenih mesta. Fabrike čija se delatnost zasniva na jeftinoj nekvalifikovanoj radnoj snazi premeštaju se iz udaljenih provincija u okoline gradova ili češće u okolne zemlje. Mnogi mladi se radije odlučuju za školovanje nego za rad uz minimalne zakonom propisane plate. Kao meru odbrane, Vlada stimuliše one radnike koji se odluče na takvu vrstu posla.

Novčani disparitet

Iako se mora naglasiti da je životni standard svima drastično porastao u odnosu na prereformsku eru, u Kini je veoma izražena razlika u bogatstvu. Mnogi strani i domaći istraživači optužuju nedostatak političkih reformi, kao glavnog krivca za rasprostranjenu korupciju u Kini, zbog čega se novac akumulira samo u jednom sloju društva. Kina je, krajem devedesetih bila druga zemlja sveta po uzraženosti novčanog dispariteta, da bi sredinom 2000. godine „zauzela“ prvo mesto. Do kraja 2000. godine, disparitet je dostigao postotak od 41,7%, što je iznad krajnje granice opasnosti od 40%. Na sve to, svega 3,5% Kineza je zarađivalo više od 2500$ godišnje, dok je više od 50% zarađivalo samo 25$.

Ono što je začudilo stručnjake jeste to da 1,5% kineskih porodica drži preko 70% kineskog kapitala u svojim rukama. Novčani disparitet je 15 puta izraženiji nego na Zapadu.Problem ekstremnog novčanog dispariteta se nameće kao veliki problem ekonomskog razvoja Kine. Međutim, većina stanovništva Kine, uprkos svemu ovome, i dalje čvrsto ostaje rešena da istraju u daljim reformama i prednost daju slobodnom tržištu.

9


Rad

Jedna od osobina kineske socijalističke ekonomije je bilo obećanje sigurnog zaposlenja svim sposobnim i voljnim za rad i sigurnost radnog mesta tokom čitavog života. Neuspešne reforme iz sedamdesetih godina zbog obećanja potpuno su destimulisale Kineze za rad.

1979–1980, reformisana državna preduzeća su davala povišice zaposlenima, što se odmah odrazilo na inflaciju koja je porasla do 7%. Što znači da iako su radnici dobili veće plate, njihova kupovna moć je opala, jer su za više novca mogli da kupe manje nego pre, što ih je učinilo siromašnijim. Država je ovaj problem pokušavala da reši tako što je radnicima podelila bonove, državne obveznice i razne donacije.

2006. godine je predložen novi Zakon o radu i dat je na javnu raspravu. Novi Zakon dopušta kolektivne ugovore po formi i rešenjima slične onima sa Zapada, iako će i dalje biti dozvoljen rad samo jednom sindikatu koji je direktno pod upravom Komunističke Partije Kine. Zakon podržavaju radnici, ali je ipak u neskladu sa standardima Američke privredne komore ili Evropske komore za rad.

Poljoprivreda

Glavni poljoprivredni proizvodi su: pirinač, žito, krompir, kikiriki, čaj, ječam, uljarice, pamuk, svinjsko meso, riba.

Kina je najveći svetski proizvođač poljoprivrednih dobara na svetu. Nešto ispod 50% kineskog radno sposobnog stanovništva zaposleno je u poljoprivredi, iako je samo 15,4% zemljišta pogodno za obradnju. U Kini ima 329 miliona farmera koji uglavnom rade na malim komadima zemlje slično farmerima u SAD–u. Gotovo sva obradiva zemlja se obrađuje u prehrambene svrhe, pa je tako Kina u vrhu svetskih proizvođača pirinča, krompira, ječma, čaja, trske. Glavne nejestive industrijske biljke koje Kini obezbeđuju ogromnu dobit u spoljnoj trgovini su pamuk i uljarice. Izvoz poljoprivrednih dobara, povrća i voća, riba i školjki, mesa, žitarica dobrim delom je usmeren ka Hong Kongu. Prinosi su veliki, ali se Kina nada još većim, jer se ulažu veliki napori u unapređivanje tehnologije i organizovanja proizvodnje.

Industrija

Kina se rangira kao treća zemlja sveta po fabričkom proizvodu. Glavni industrijski aduti Kine su: čelik i gvožđe, ugalj, mašinska industrija, tekstilna i modna uopšte, petrolejska, cementna, hemijske, automobila, bele tehnike, telekomunikacionih i informacionih tehnologija.

Enegetika

Tokom protekle decenije, Kina je uspela da zadrži rast potrošnje energije na pola u odnosu na stopu rasta BDP–a. Iako je potrošnja energije pala, pretpostavlja se da će se potrošnja do 2020 godine udvostručiti. Do 2020 godine, Kina ima nameru da pređe sa trenutnog načina snadbevanja na naftu, prirodni gas, obnovljive izvore energije i nuklearne energije. U poslednjih nekoliko godina, Kina je zatvorila preko 30.000 rudnika uglja, kako bi sprečila preveliku proizvodnju. Ovo je smanjilo proizvodnju uglja za 25%. Kina je zainteresovana i za uvoz nafte iz Centralne Azije, pa je uložila značajna sredstva u naftna polja u Kazahstanu. Planira i povećanje proizvodnje prirodnog gasa.

10


Peking namerava i da nastavi sa poboljšanjem energetske efikasnosti i promocijom čistog korišćenja uglja. Samo 1/5 novih elektrana na ugalj ima ugrađen filter i opremu za desulfatizaciju. Interesovanje za obnovljive izvore raste, osim za hidroenergiju, gde se očekuje da će udeo ovog vida u ukupnom snabdevanju Kine porasti za svega 1–2%.Kineski energetski sektor nastavlja da se susreće sa teškoćama u pronalaženju finansijskih sredstava za restruktuiranje. Nesloga lokalnih političara zadržava i sprečava da se grade veća i značajnija postrojenja što dovodi do daljih neslaganja.

Usluge

Kina se na svetu rangira kao deveta u proizvodu usluga. I ovom sektoru dugoročno se predviđa siguran rast. Kineska ukupna trgovinska razmena u 2004. godini premašila je 1 bilion $, što je više nego duplo u odnosu na 2001. godinu. Krajem 2004. godine Kina je postala treća najveća trgovačka sila na svetu, iza SAD–a i Nemačke. Suficit ostvaren trgovinom, iznosi svega 30 milijardi $, što je manje nego 1998, ali više nego 2003.

Kineski najveći spoljnotrgovinski partneri su Japan, SAD, Južna Koreja, Nemačka, Singapur, Malezija, Rusija i Holandija. U razmeni sa SAD, 2006 godine, Kina je ostvarila suficit od 170 milijardi $. Najveći izvoznik iz SAD–a u Kinu je Volmart, čija saradnja po obimu malo zaostaje za saradnjom Ujedinjenog Kraljevstva i Kine. Od pet najprometnijih svetskih luka, tri su u Kini.

SAD su jedna od glavnih kineskih dobavljača avio opremom, različitom opremom za energetiku, kompjuterima, industrijskim mašinama, sirovinama. I pored toga, saradnja SAD–a i Kine nije na najvišem nivou zbog mera restrikcija SAD–a prema Kini i obrnuto. Krađa i nepoštovanje intelektualne svojine u Kini na Zapadu, prvenstveno u Evropi i SAD–u izaziva osudu, pa neke kompanije odustaju od otvaranja svojih fabrika na dalekom istoku. Međutim, EU i SAD su nemoćne pred jeftinim falsifikatima, pogotovo što kineske vlasti ne čine ništa kako bi ovo sprečile. Zbog toga su SAD, kao kontrameru, usvojile niz protekcionitičkih i restruktivnih mera, pa je tako uvedena i vrlo visoka stopa poreza na veliki broj proizvoda iz Kine od čak 27,5%.

Obim trgovine Kine i Rusije je dostigao 29,1 milijardu $ u 2005. godini. Kina u Rusiju izvozi mašine i elektroniku, hi–tech opremu i garderobu. Rusija je Kini osmi najveći trgovinski partner, dok je Kina Rusiji četvrti partner po obimu trgovine. U Rusiji je trenutno aktivno preko 750 kineskih firmi.Internet se u Kini razvija velikom brzinom. U 2006. godini prijavljeno je 37.504.000 internet priključaka i preko 70% ADSL priključaka za internet.

Državne kompanije

Reforma državnih preduzeća i modernizacija bankarskog sektora i dalje ostaje glavni problem. Više od polovine kineskih državnih kompanija posluje sa gubitkom. 2000. godine, predsednik je ozvaničio plan po kojem bi većina velikih državnih firmi bila privatizovana, spajana, restruktuirana ili zatvarana.Slabašni bankarski sistem je najveća žrtva lošeg poslovanja velikih državnih kompanija, zato što banke moraju po direktnom nalogu Vlade da nastave sa davanjem po nijh same veoma nepovoljne pozajmice kako bi velike državne kompanije opstale. Vlada Narodne Republike Kine se plaši da bi u slučaju neisplaćivanja zarada izbile masovne demonstracije.

11


Banke su davale kredite sa kamatnim stopama na godišnjem nivou čak ispod 2%. Ovakva politika mera pritisaka na banke je i dalje na snazi, tako da su banke do sada iscrpile 48% svojih novčanih sredstava i mogućnosti.

Spoljnopolitički prioriteti Kine jasno odražavaju njezin status velike sile i sve veći uticaj koji Kina ima na regionalnoj i svetskoj sceni: to su odnosi sa susednim državama, odnosi sa velikim silama, te odnosi sa državama u razvoju.

Pomeranju ekonomskih interesa pripada važna uloga u hijerarhiji kineskih diplomatskih prioriteta, a kao članica Savjeta bezbednosti UN–a, Kina ima sve veću ulogu u multilateralnoj diplomatiji.

Osnovna zadatak Narodne Republike Kine u narednih 20 godina jeste izgradnja dobrostojećeg društva na korist svih slojeva na sveobuhvatan način. Za to je potrebno imati mirno međunarodno okruženje. Na osnovu procene međunarodnih odnosa početkom 80–ih godina, novo reformsko rukovodstvo, zaključilo je da su mir i razvoj osnovne teme savremenog sveta. Tada je definisana nova linija „miroljubive i nezavisne spoljne politike“. Saradnja je postala ključni element međunarodnih odnosa.

Danas se uloga Kine kao treće najveće ekonomije na svetu i druge spoljnotrgovinske sile, sve više ogleda i u sve snažnijoj političkoj prisutnosti na međunarodnoj sceni. Prema tome, primećuje se njena sve aktivnija uloga kako u multilateralnim tako i bilateralnim odnosima.Kina jača i postojeće odnose sa strateškim partnerima poput EU, SAD i Ruske Federacije. Peking postaje jedno od najfrekventnijih diplomatskih središta, gdje je samo 2009. godine zabeleženo preko stotinu i deset poseta visokih delegacija na nivou premijera ili ministara spoljnih poslova, te preko pedeset poseta na nivou državnih šefova.

Prioritetni pravci razvoja

Prema strategiji razvoja i modernizacije kineske privrede i društva u periodu od 2001 do 2050 se planira dalji ekonomski razvoj, poboljšanje uslova života mnogobrojne kineske populacije, kao i sveukupni društveni progres. Osnovni principi ekonomskog razvoja se baziraju na industrijalizaciji i modernizaciji izvozno orjentisane privrede.

Strani kapital

Strani kapital u Kinu ulazi prvenstveno kroz direktne investicije i kredite. Privlačenje stranih direktnih investicija je jedna od glavnih komponenti kineske politike otvaranja prema svetu. Ono omogućava Kini da privuče kapital, i što je još važnije, da unese i primeni naprednu tehnologiju i bogato zapadno iskustvo u menadžmentu. Strana tržišta su dostupnija, a konkurencija raste. Sve to doprinosi privrednom razvoju Kine. Država je uvela olakšice za uvoz investicione opreme omogućavanjem uvoza bez plaćanja carine kada je u pitanju uvoz opreme na bazi najsavremenijih tehnoloških dostignuća. Zahvaljujući stranom kapitalu, osposobljeni su fondovi potrebni za građevinarstvo, unapređenje eksploatacije energetskih izvora, transporta i sistema telekomunikacija, dobijanje sirovina i za industriju polufabrikata, uvođenje visoke tehnologije i opreme i jačanje kapaciteta zemlje u cilju obezbeđivanja deviza na bazi realizovanog izvoza. Zauzvrat, strani investitori su dobili kinesko tržište i došli do načina za ostvarivanje profita. Do kraja 2005. godine, u Kini je otvoreno 465.277 preduzeća sa stranim kapitalom. Deset godina za redom, Kina je bila u samom vrhu na listi zemalja sa

12


najvećim prilivom direktnih stranih investicija, a 2002. godine, po prvi put je prestigla SAD i našla se na prvom mestu.

U prvoj fazi otvaranja Kine prema svetu, započetoj 1970. godine, strane ivesticije su bile ograničene na određene teritorije koje su pružale olakšice. Sa proširivanjem ovakvih teritorija, kineskim ekonomskim razvojem i pristupanjem Kine WTO, oblasti otvorene za strane investicije su počele da gube na nekadašnjoj privlačnosti. Sada se one usmeravaju da maksimalno koriste svoj povoljan geografski položaj, povoljno okruženje za ulaganja, izgrađenu infrastrukturu, kvalifikovanu radnu snagu i dr., radi privlačenja multinacionalnih kompanija da investiraju.

Sa druge strane, provincije i gradovi u unutrašnjosti Kine treba da pokušaju da svojom jeftinom radnom snagom i niskim taksama, privuku investicije manjeg i srednjeg obima. Najveći deo stranih investicija u Kini se uglavnom koncentriše duž obale. U 2002. godini, 87% ukupnih stranih ulaganja u Kini bilo je koncentrisano na 12 priobalnih provincija i regija. Razlog je taj što se kinesko priobalno područje prvo otvorilo za strana ulaganja, uslovi su bolji, industrijska baza je bolja, a ekonomija razvijenija.

U 2005. godini, direktna strana ulaganja su iznosila 72,4 milijarde dolara. U prvoj polovini 2006. godine, u Kini je osnovano 22.772 novih firmi sa stranim kapitalom u vrednosti od 32,7 milijardi dolara. Na proizvode firmi sa stranim kapitalom otpada 57,3% ukupnog kineskog izvoza.

Kineske investicije u inostranstvu iznose preko 60 milijardi dolara. Do 2005. godine u svetu je osnovano 1.067 firmi.

U toku 2007. godine strane investicije nastavile su da se slivaju u Kinu u iznosu od 74,8 milijardi dolara. Time se Kina, poslije SAD – a i Velike Britanije, po obimu stranih investicija, nalazi na trećem mestu u svetu.Strani krediti se dobijaju kao državni krediti zemalja ili ih odobravaju međunarodne finasijske organizacije, kao izvozni krediti stranih banaka i krediti stranih komercijalnih banaka, i kroz izdavanje hartija od vrednosti koje se plasiraju na međunarodnom tržištu. Strani krediti uglavnom se koriste za velike i srednje građevinske projekte. Većina ih je u oblasti energetike, transporta i telekomunikacija, petrohemije, u proizvodnji gvožđa i čelika, lakoj industriji, poljoprivredi, obrazovanju i kulturi i naučnim istraživanjima. Poslovni ljudi iz inostranstva ulažu u Kinu uglavnom kroz razvoj poslova na bazi zajedničkog ulaganja, kroz uspostavljanje saradnje sa kineskim preduzećima i osnivanjem sopstvenih preduzeća.

Carinska tarifa

Carinska tarifa je zasnovana na harmonizovanom sistemu. Minimalne carinske stope se primenjuju na uvoz iz zemalja sa kojima je Kina potpisala sporazume o trgovini ili recipročne sporazume o povlašćenom tretmanu. Za ostale zemlje važe generalne carinske stope. Veći deo carinske tarife je ad valorem baziran na CIF vrednosti (Incoterms 2000).

Roba koju uvoze državne trgovinske organizacije je oslobođena plaćanja carine. Broj proizvoda za koje se plaća carina pri izvozu se konstantno smanjuje. Izvozne carinske stope se kreću u rasponu od 5 do 50%, zasnovane na FOB ceni. Carinske stope za ključne minerale poput olova, cinka i kalaja se određuju godišnje.

13


Da bi se podstakle strane investicije u ključnim sektorima (posebno visoko-tehnološkim sektorima i poljoprivredi), određeni proizvodi prilikom uvoza su oslobođeni plaćanja carine.

Od uključenja u WTO, Kina je snizila prosečnu stopu carine sa 15,6% 2000.godine, na 10,6% u 2004.godini. Tokom 2005.godine, prosečna stopa carine je spuštena na 10,1%. Prosečna carinska stopa za industrijske proizvode je 9,3%, a za poljoprivredne proizvode 15,6%. Carinska stopa za informaciono-tehnološke proizvode, u skladu sa Sporazumom WTO o informacionoj tehnologiji je nula.

Pravila ponašanja u poslovnom svetu u Kini u globalu sve više liče na ona koja važe i u Evropi.Ipak, i dalje postoje neke osobenosti. Na primer, običaj je da se prilikom razmenjivanja vizit kartica one pružaju ili primaju sa obe ruke. Time se ukazuje poštovanje prema drugoj strani. Poželjno je imati vizit kartu sa jednom stranom odštampanom na kineskom jeziku.

Kineski savet za promociju međunarodne trgovine – CCPIT

Kineska komora za međunarodnu trgovinu

Kineska komora za međunarodnu trgovinu je nevladina organizacija, osnovana 1952. godine, priznata od strane kineske Vlade. CCPIT je 28. juna 1988. godine kao drugi naziv prihvatila Kineska komora za međunarodnu trgovinu. Tesno je povezan sa domaćim ekonomskim i tehničkim institucijama i uspostavlja poslovne i prijateljske veze sa oko 100 trgovinskih komora, ekonomskim trgovinskim krugovima, kao i preduzećima širom sveta.CCPIT preduzima razne aktivnosti u cilju promocije ekonomskih i trgovinskih veza Narodne Republike Kine sa drugim zemljama.

Poslovi koje obavlja CCPIT:

Povezuje se sa inostranim ekonomskim i trgovinskim krugovima; dočekuje inostrane privredne i trgovinske delegacije i stručnjake; organizuje i šalje kineske privredne, trgovinske i tehnološke delegacije u inostranstvo u posete i istraživanja;

Jača veze sa inostranim trgovinskim komorama, ekonomskim i trgovinskim asocijacijama; učestvuje u relevantnim aktivnostima međunarodnih ekonomskih i trgovinskih organizacija ili aktivnostima medjunarodnih i trgovinskih organizacija ili aktivnosti čije su one sponzori; povezuje se sa predstavništvima stranih industrijskih i trgovinskih organizacija i stranih trgovinskih komora u Pekingu, i šalje stalne predstavnike ili osniva trgovinska predstavništva u stranim zemljama;

Organizuje i učestvuje na medjunarodnim ekonomskim i trgovinskim konferencijama, uključujući one koje kosponzoriše CCPIT i slične strane organizacije;

Organizuje izložbe u inostranstvu ili učestvuje na međunarodnim sajmovima i pomaže kineskim organizacijama i preduzećima u organizaciji izložbi u inostranstvu ili učestvovanju na međunarodnim sajmovima;

Priređuje inostrane ekonomske, trgovinske i tehničke izložbe u Kini, sponzoriše međunarodne izložbe i sajmove u Kini;

Organizuje i održava tehničku razmenu između Kine i drugih zemalja; brine o prikupljanju, distribuciji i izlaganju literature i uzoraka novih proizvoda, novih raznih stranih naučno-tehnoloških publikacija;

14


U okviru Saveta posluje Međunarodna spoljnotrgovinska arbitraža i Međunarodna pomorska arbitraža.

Bavi se registracijom patenata i zaštitnog znaka u zemlji i inostranstvu; pruža usluge u oblasti industrijske svojine; pomaže u rešavanju sporova i ostalim slučajevima koji se bave razmenom tehnologije ili trgovine;

Sakuplja i objavljuje časopise o privrednim i trgovinskim odnosima Kine s inostranstvom, i druge publikacije; sponzoriše skupove sa temom kineske privrede, namjenjene posetiocima iz inostranstva;

Istražuje i sakuplja privredne informacije, pruža informativne i konsultantske usluge domaćim i stranim preduzećima sa aspekta ekonomije, trgovine i tehničke kooperacije; rukovodi procenjivanjem i izradom fizibiliti studija za kineske projekte sa stranim partnerima, i pruža informativne usluge o kreditiranju;

Vodi poslove lokalnih i industrijskih pod-saveta i rukovodi drugim poslovima u promociji privrednih i trgovinskih aktivnosti.

CCPIT pod sobom ima 49 lokalnih pod-saveta i 18 granskih pod-saveta i sa 60.000 članova praktično pokriva sve delove Kine i celokupnu privredu zemlje.

Međudržavni sporazumi

- Sporazum između NR Kine i SFRJ o kulturnoj saradnji iz 1957. godine; - Sporazum o civilnom vazdušnom saobraćaju između Vlade NR Kine i Vlade SFRJ iz

1972. godine;- Sporazum o saradnji u pomorskom saobraćaju između Vlade NR Kine i Vlade SFRJ iz

1980. godine; - Sporazum o saradnji u oblasti zdravstva, medicinskih nauka i farmacije između Vlade

NR Kine i Saveznog izvršnog veća Skupštine SFRJ iz 1984. godine;- Sporazum o finansijsko-bankarskoj saradnji između Vlade NR Kine i Saveznog

izvršnog vijeća Skupštine SFRJ iz 1985. godine;- Sporazum o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji između Savezne vlade SR Jugoslavije i

Vlade NR Kine iz 1996. godine; - Sporazum o naučnoj i tehničkoj saradnji između Savezne vlade SR Jugoslavije i Vlade

NR Kine iz 1998. godine;- Sporazum između Savezne vlade SR Jugoslavije i Vlade NR Kine o uzajamnom

podsticanju i zaštiti ulaganja;- Ugovor između Savezne vlade SR Jugoslavije i Vlade NR Kine o izbegavanju

dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu;- Sporazum o saradnji u oblasti telekomunikacija i pošta između Savezne vlade SR

Jugoslavije i Vlade NR Kine;

15


KINA DANAS

Kineska ekonomija bi u sledećih 20 godina mogla jačati prosečno 8% godišnje, što bi joj omogućilo da dvostruko premaši obim američke ekonomije.

Kina sada, druga po veličini ekonomija na svetu bi mogla postati dva puta veća od američke, na bazi pokazatelja takozvanog pariteta kupovne moći.

Kineska ekonomija je u poslednjih 10 godina jačala prosečno više od 10% godišnje i tokom tog perioda pretekla ekonomije Japana, Nemačke, Britanije i Francuske.Kina zadržava stabilan kurs juana prema dolaru tokom perioda globalne finansijske krize, što je omogućilo da se izbegne konkurentno sniženje vrednosti kineske valute, što je pružilo „ogroman doprinos“ ekonomskom oporavku.Rizici po ekonomiju Kine, uključuju skok cena hrane, sirovina i goriva koji predstavlja pretnju socijalnoj stabilnosti.

Ukoliko se obistine ova predviđanja, značajno će se promeniti globalni odnos snaga. Međunarodni monetarni fond (MMF) je u najnovijem izveštaju objavljenom u Hong Kongu predvidio da će rast kineskog bruto domaćeg proizvoda 2012. godine biti 9.6%, a da će inflacija u Kini ove godine dostići vrhunac, ali da će inflacija u Kini 2013. godine biti između 4% i 4.5%.

Prema predviđanjima MMF-a, pod vođstvom Kine i Indije, privreda u azijsko-pacifičkom području će u naredne dve godine i dalje imati tendenciju brzog razvoja.

Predsednik kineske vlade je izjavio da će budući glavni zadatak vlade Kine biti promena načina privrednog rasta i da će Kina unaprediti i političku i ekonomsku reformu. Kineska vlada će dalje podržavati naučni i tehnički razvoj i podizati kvalitet radne snage. Bez političke reforme, ekonomska reforma ne može biti uspešna. U Kini je trenutno najopasnija pojava korupcije. Za otklanjanje korupcije u osnovi su neophodni reforma političkog sistema i mehanizama, stvaranje uslova i otklanjanje kanala za kontrolu od strane naroda. Cilj kineske vlade je postepeno ostvarenje ravnopravnosti u raspodeli prihoda i smanjenje velike razlike u dohotku. U budućnosti se mora paziti na infaciju, Kina mora da počne postepeno podizati vrednosti svoje valute.

Što se tiče akcija Kine, Kina je pretekla Japan i zauzela drugo mesto po ukupnoj tržišnoj kapitalizaciji kompanija čijim se akcijama trguje na berzama u tim zemljama. Ukupna kapitalizacija kompanija, čije se akcije ugovaraju na berzama u Kini, dostigla je 3,96 biliona $, što je približno 5,3% više od istog pokazatelja u Japanu koji je iznosio 3,76 biliona $.Ekonomisti ukazuju da su uspehu kineskih tržišta akcija umnogome doprineli katastrofalni zemljotres u Japanu i posledice koje su iz njega proistekle, koji su doveli do najvećeg pada osnovnog japanskog indeksa akcija Nikei 225 za više od dve godine - za 6,2 %.Zaostajanje japanskog tržišta akcija će se verovatno povećati narednih meseci, kao posledica daljih rasprodaja na berzama u toj zemlji.

16


KINESKI MODEL EKONOMSKE DIPLOMATIJE

Ekonomska moć Kine menja svetske trgovinske trendove. Ekonomska diplomatija Kine se realizuje kroz Ministarstvo spoljnih poslova. Bivši ambasador Narodne Republike Kine u Srbiji, o značaju ekonomske diplomatije, je rekao:“......prodor kineskih proizvoda i usluga na svetsko tržište zavisi od uspeha naše ekonomske diplomatije...“

Kina svoj ekonomski razvoj zasniva na jasno utvrđenim i definisanim strategijama ekonomskog razvoja. Prema strategiji razvoja i modernizacije privrede i društva u periodu od 2001. do 2050. godine planira se dalji ekonomski razvoj, poboljšanje uslova života mnogobrojne kineske populacije i sveobuhvatni društveni progres. Kineska Vlada je kao svoj primarni zadatak postavila dugoročni cilj prema kojem će Kina nastojati da poveća spoljnotrgovinsku razmenu sa svetom na vrednosti od 2.000 milijardi $.

Svetski analitačari predviđaju da će Kina do 2020. postati najveća trgovinska sila u Aziji.Primarna aktivnost kineske ekonomske diplomatije je usmerena na dobijanje statusa tržišne privrede. Veći broj zemalja priznao je Kini taj status. Međutim, glavni partneri (SAD, EU, Japan i Australija) ovo pitanje i dalje drže otvorenim. EU odbija da prizna status tržišne privrede, navodeći da u kineskoj privredi ne postoji merljiv sistem troškova rada, što kinesku robu čini jeftinijom u odnosu na druge svetske proizvođače.

Kineski proizvodni sistem prolazi kroz transformaciju, ali je evidentno da postoje najniži troškovi proizvodnje zbog obilja radne snage.

Među osnovnim zadacima ekonomske diplomatije je i obezbeđivanje stranih direktnih investicija. Deset godina za redom Kina je bila u samom vrhu na listi zemalja sa najvećim prilivom stranih direktnih investicija, a 2002. po prvi put je prestigla SAD i našla se na prvom mestu.

Poslovne karakteristike kineskog poslovnog sveta

Uspostavljanje poslovnih odnosa sa kineskim poslovnim svetom često je dug proces, koji u velikom broju slučajeva završava neuspehom. Razlog neuspeha je nerazumevanje uloge i suštine kineske kulture. Ono što je potrebno znati, jeste to da Kinezi stavljaju veliki akcenat na poverenje i međusobne veze. Presudan značaj za poslovni uspeh u Kini je stručno znanje. Često se dešava da Kinezi postavljaju pitanja i da klimaju glavom u znak odobravanja ili shvatanja sagovornika, kao i kada žele da sklope dogovor. Ako se desi da poslovni sastanak bude otkazan i ponovo zakazan, ne treba gubiti strpljenje, jer tako Kinezi proveravaju strpljenje stranog poslovnog partnera. Poslovni sastanak se započinje razgovorom o opštim temama, putovanju, porodici i sl. Kada zvanično sastanak treba da počne, kineski domaćin će dati potrebno upozorenje. Isto tako, kada je sastanak završen, domaćin će pokazati da je vreme da gost ode. Kod poslovnih pregovora sa Kinezima važan je reciprocitet. Na primer, ako oni daju koncesiju, onda očekuju nešto za uzvrat. Uobičajeno je da oni usporavaju pregovore da bi koristili prednost želje zapadnjaka da zaključe poslovni aranžman šo je pre moguće. Cilj ovakve taktike je da se izvuku dalje koncesije ili dodatni ustupci od stranog poslovnog partnera.

17


ODNOS KINE I SAD-a

Kina i SAD trenutno nisu u dobrim odnosima, jer Kina ne želi da dozvoli da joj SAD diktiraju političke reforme i bilo kakav pritisak SAD–a vezan za ljudska prava.Kinezi nisu spremni na to da im Amerikanci govore šta da rade. Kina neće prihvatiti zahteve SAD-a i većina Kineza je „ogorčena“ zbog spoljnih pritisaka u vezi ljudskih prava.

Kina je suverena zemlja i nema mogućnosti da se dozvoli Sjedinjenim Američkim Državama da diktiraju njen politički razvoj. Ako SAD nastavi da vrši pritisak na Kinu, to će uticati da ne bude napretka.

Ove dve strane su razmenile hladne poruke u pregovorima koji su se vodili iza zatvorenih vrata.

SAD žele da se koncentrišu na sadašnju kinesku kampanju protiv protivnika vlade, vladavini prava, slobode veroispovesti i prava zaposlenih i manjina.Kinesko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je SAD da ne koriste ljudska prava za mešanje u unutrašnje poslove Kine.

ODNOS KINE I SRBIJE

Iako su Kina i Srbija geografski udaljene, postoji tradicionalno prijateljstvo između dve zemlje i dva naroda. Od avgusta prošle godine ove dve zemlje su uspostavile strateško partnerstvo. Od tada kinesko-srpski odnosi su krenuli kolosekom brzog razvoja. Ovogodišnjom julskom uspešnom posetom predsednika Svekineskog narodnog kongresa Vu Banguoa Srbiji, produbljeno je međusobno političko poverenje između dve zemlje, postignuti su veliki napreci u saradnji u ekonomsko-trgovinskoj oblasti, posebno u izgradnji infrastrukturnih objekata. Takođe, na polju kulturne, zdravstvene, prosvetne i sportske oblasti neprestano se postižu pozitivni rezultati. Kineska strana poklanja veliku pažnju razvijanju kinesko-srpskih odnosa, spremna je da dalje održava trend međusobnih poseta na visokom nivou i neprekidno povećava međusobno političko poverenje dve zemlje.

Istovremeno sa brzim razvojem Kine, ljudi sa svih strana pokazuju veliko interesovanje za budući tok razvoja Kine. Kina i dalje odlučno ide putem mirnog razvoja. To podrazumeva kao prvo da se Kina zalaže za korišćenje povoljne međunarodne okoline kako bi ostvarila sopstveni razvoj i svojim razvojem doprinosila očuvanju i podsticanju svetskog mira. Drugo, Kina uglavnom ostvaruje razvoj sopstvenim snagama. Treće, Kina će insistirati na osnovnoj državnoj politici reforme i otvaranje prema svetu, na osnovu ravnopravnosti i uzajamne koristi proširićemo međunarodnu saradnju i maksimalnim korišćenjem domaćeg i međunarodnog tržišta ostvariti međusobnu korist i zajedničku pobedu. U međunarodnim odnosima, Kina sprovodi samostalnu i nezavisnu mirnodopsku diplomatsku politiku, insistira da su sve zemlje jednake, bez obzira velike ili male, jake ili slabe, bogate ili siromašne. Ne meša se u unutrašnje stvari i ne nameće svoju volju drugima. Istovremeno, Kina sprovodi defanzivnu odbrambenu politiku, ne predstavlja vojnu pretnju bilo kojoj zemlji i nikada neće pokušati da dominira svetom. Kina se zaleže za koegzistenciju sa svim zemljama sveta, sa kojim zajedno unapređuje izgradnju harmoničnog sveta mira, razvoja i prosperiteta.

18


Ekonomski i socijalni napredak i poboljšavanje života naroda predstavljaju prvobitni zadatak Kine.

Trenutno u Srbiji radi, školuje se i posluje oko 6.000 Kineza. Oni žive u harmoniji sa srpskim stanovništvom, uložili su neumorne napore i pozitivne doprinose unapređenju međusobnog upoznavanja i prijateljstva između dva naroda i proširivanju ekonomskih i socijalnih osnova prijateljskih odnosa dve zemlje. Poslovne aktivnosti kineskih biznismena u Srbiji predstavljaju važan sastavni deo ekonomsko-trgovinskih aktivnosti između dve zemlje.

Kina i Srbija imaju dobre odnose i jedna i druga strana su spremne da ulože određene napore u zajedničkoj saradnji. Kina je spremna i želi da učestvuje u izgradnji velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji. Tema sastanka bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića i Ministra spoljnih poslova, bili su bilateralni odnosi i jačanje strateškog partnerstva, naročito u privrednoj saradnji. Tadić je rekao da Srbija principijelno podržava politiku Kine i Ministru je zahvalio na podršci Kine očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije.

Posle te posete, nivo odnosa i saradnje Srbije i Kine je veći nego u prošlosti. Srbija je jedini strateški partner Kine u regionu.

Kina i Srbija će u naredno periodu intenzivirati ekonomsku saradnju, bilo je priče i o kulturnoj saradnji, kada su najavili eksperimentalni projekat učenja kineskog jezika u školama u Srbiji kao izbornog predmeta.

Odnosi između ove dve zemlje su veoma dobri i uspešno se razvijaju.Postoji mnogo zajedničkih tačaka za ulaganja i postoji interes kineskih firmi da učestvuju u Republici Srbiji u zajedničkim projektima. (izgradnja mosta Zemun - Borča)Delegacija Vlade Republike Srbije je posetila privredne subjekte u Kini i razmatra se o mogućnosti saradnje u oblasti putne infrastrukture i izgradnje energetskih objekata, kao i mogućnost saradnje u oblasti kulture i svim drugim oblastima.Što se tiče dalje saradnje između RS i Kine, postoji veliki potencijal za saradnju u svim oblastima, bilo na političkom, bilo na ekonomskom planu.

ZAKLJUČAK

Narodna Republika Kina, bez obzira na brojne probleme i prepreke sa kojima se suočavala i suočava, ipak je danas druga ekonomija u svetu. Tome doprinosi velika vrednost ostvarenog izvoza, industrijalizacija i modernizacija privrede, ulazak stranog kapitala kao i ogromno tržište radne snage, koje opet sa druge strane, predstavlja nedostatak jer zbog toga postoje najniži troškovi proizvodnje u Kini. Ekonomija i privreda Kine imaju tendenciju brzog rasta, što se vidi iz priloženih podataka. Ono što je sigurno jeste da ekonomska moć Narodne Republike Kine menja svetske trendove i po svemu sudeći, za nekoliko godina bi mogla prestići ekonomiju SAD i zauzeti prvo mesto.

19


L I T E R A T U R A:

Knjige:

1. Dinić Jordan, Narodna Republika Kina, Institut za međunarodni radnički pokret, Beograd, 1970.

2. Dinić Jordan, Lazić Dušan, Kina unutrašnji razvitak i politika u međunarodnim odnosima, Institut za međunarodni radnički pokret, Beograd, 1970.

3. Grupa autora, 2003. Strategija i politika trgovine Republike Srbije, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu i Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Vlade Republike Srbije, Beograd.

4. Karanović Stojić Edita, Janković Slobodan, Elementi strategije spoljne politike

5. Pieke, Frank N. (2005), “At the margins of the Chinese World System: The Fuzhou Diaspora in Europe”, New Approaches to Migration, Transnational Communities Program, Oxford

6. Međunarodna ekonomija, Godišnji izveštaj glavnog ekomiste, Republika Srbija, 2009

7. Informator 2010, Privredna komora Beograda, Centar za ekonomske odnose sa inostranstvom, Beograd, 2010

8. Novinska agencija FoNet

Internet sajtovi:

www.unwto.org

www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2012/01

http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/c_eko_ino/Detaljnije.aspx?veza=1551 Privredna

komora Beograda

www.mof.gov.cn/index.htm

www.fonet.co.rs

http://www.fxserbia.net/novosti/kina-do-2020.-br.-1-u-svetskoj-ekonomiji.html

www.beogradpress.com/?p=150

http://www.ekathimerini.com/4dcgi/_w_articles_world_1_16/02/2010_114911

http://www.b92.net/eng/news/politics

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=882494

http://www.glassrbije.org/

http://www.ekonomija.org/index.php

20

http://www.unwto.org/

http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/c_eko_ino/Detaljnije.aspx?veza=1551

http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2012/01

Documents

Kineska Ekonomija Seminarski Rad