Sta je mit? Mit i rituali u Kini

U Oksfordskom engleskom recniku, mit je definisan kao sinonim za neistinu i laz,

ali ova rec ima dugu istoriju i kroz nju je dobila veliki broj znacenja. U engleski je ova

rec usla iz grckog jezika. U staroj Grckoj mit se suprotstavlja logosu a jedno od

tumacenja reci je i razum, logicki pogled na svet, pa se iz toga mit podvodi pod laznu

pricu, neistinu. Logos se oslanja na culno iskustvo pa je zato u suprotnosti sa mitom koji

je van ljudskog iskustva. Od tada mit postaje haotichan, nestvaran, iluzoran, nerealan.

Ishodishte trazimo u ranim neolitskim kulturama.

Da je mitolosko misljenje univerzalno kod mnogih naroda pokazuje neobicna slicnost

tema, mitskih slika, strukture prica, mitskog jezika u razlicitim narodima, dobima...

Vecina mitologija sadrze u sebi prikaz stvaranja sveta i njegovih stanovnika, ljudi i

zivotinja uz pojedina objasnjenja o prirodi koja ih okruzuje. U Kini su bogovi uglavnom

bili polubozanstva, imali su ljudsku stranu i ljudske osobine ali su se bavili velikim

pitanjima za covecanstvo, pomagali su unapredjenje zivota, dok su besmrtnost morali da

zasluze znanjem i mudroscu. Oni su narodu podarili znanje, koje je bilo vanvremensko,

univerzalno, kljucno za opstanak ljudi i zato su ih slavili kao bogove.

Najsnazniju mitsku sliku imaju sve one nase primarne potrebe, kada su ugrozene i

nezadovoljene.

Mit-mithos oznacava govor, povest, u sebi sadrzi price o nastanku sveta, herojima,

bogovima, o dogadjajima van ljudskog iskustva.

Sadrze kreaciju, stvaranje, red, poredak- govore o identitetu.

Mit su Kinezi preveli kao shengshua (duh govori) -sveto, bozansko, prica, govor,

cudesno.

Mit je vise od bajke, jer se za bajke sa sigurnoscu zna da su neistinite, dok mit svi

pripadnci odredjene zajednice u nekom delu sveta, u nekom vremenu, koji imaju

zajednicki kulturni identitet, smatraju istinom.

Mitovi se razlikuju od istorije jer istorijsko pripovedanje govori o dogadjajima

koji su se dogodili u proslosti i ciji su ucesnici iskljucivo ljudi. Mitovi prepricavaju

drevene dogadjaje kojma niko nije prisustvovao, i ciji su junaci bogovi i razna cudesna

bica.

Razlikuju se od legendi jer su one zasnovane na poznatim likovima i dogadjajima.

Definicije mita

Mnogi teoreticari 19. i 20. veka, kao sto su na primer Jung i Frojd, su koristili

mitove kao dokaze njihovih univerzalnih istina.

Edvard Tejlor-ptrimitivna filozofija Mit je neka vrsta pretece nauke.

Bronislav Malinovski- socioloshko pismo Mit sluzi da objasni i ohrabri pogled na svet i

pokrene drustvo

Sigmund Frojd - mit je refleksija nesvesnih strahova i zelja Ponekad su mitovi javni

snovi koji se kao i licni, javljaju iz nesvesnih misli

Gustav Jung- mit je izraz kolektivnog, nesvesnog, razvijen arheotipski tip fil. simbola.

Pokushao je da predstavi svet mita kroz jezik simbola. Mitovi otkrivaju arhetipove

kolektivnog nesvesnog

Eliade je spojio drevnu proshlost i modernu realnost Mitovi su price o poreklu, o tome

kako je svet i sve u njemu nastalo. Religiozni mitovi su svete istorije. On primecuje da su

rituali bili smatrani bitnima jer su bili zasnovani na mitskim bogovima i herojima.

Fridrih Sheling - mit ima svoju autonomiju, i mora biti shvacen na svoj sopstveni nacin

ishodishte trazimo u ranim neolitskim kulturama.

Franc Boas- autobiografska etnografija

Boas i Sheling su koristili deduktivne metode za izucavanje mitova

Levi Shtraus - pismo za drustvenu akciju, ali sadrzi strkuturu uma i drustva u nekom

drustvu-strukturalizam je njegova skola,mitologija se na osnovu strukture deli na vrste

Jezik kojim se koristi mit je uglavnom metafora, hiperbola, poezija, apsurd- ne

moze da se izrazi obicnim jezikom. Bitno se razlikuje od drugih prica koje nemaju

njegovu snagu jer ze vezuje za dogadjaje van ljudskog iskustva, govori o pravoj situaciji

u odnosu na iskustvo. Vezan je za korene, identitet svakog pojedinca i naroda i u tom

pogledu povezuje citavu ljudsku rasu i svako doba covecanstva. Preplice se za religijom.

Njegova univerzalnost spaja razne domene kulture, religije, knjizevnosti, umetnosti.

jacina mita nije samo u simbolizmu koji nosi sama rec mit –njegovu snagu i danas

osecamo u trenutcima velikih nevolja i tada se obicno okrecemo mitu. Mit zadrzava svoje

izvorno znacenje, ali se prilagodjava zahtevima vremena u kom se nalazi. U najopstijem

znacenju mit je sveta prica koja govori o dogadjajima vezanim za delovanje bozanskih i

polubozanskih bica u vremenu koje je neodredjeno i koje se shvata kao nesto sto postoji

izvan ljudkog iskustva.

karakteristike mita:

1. Prica - knjizevna forma

2. Uputstvo svakom od nas kako se ophodi sa bogovima

3. Upucuje na izvorno, prvo

4. Greska, primitivna nauka

5. Tekst rituala, objashnjava ih

6. Mit govori o univerzalnoj apsolutnoj istini

7. Daje ideje moguce stvarnosti; ukazuje na kolektivne vrednosti

8. Tkivo od kojeg je izatkano nase duhovno, ili zivotno(psihichko iskustvo)

9. Likovi uglavnom nisu ljudska bica

4 glavne funkcije mita su metafizicka, kosmoliska, socioloska i psiholoska.

Ako hocemo da udjemo u svet mita mi moramo da se ogradimo prica.

Mit i ritual

Uopsteno odredjenje pojma religije: religija je svako verovanje u apsolutnu i

misticnu moc.

Obredi prate sve religije. Oni predstavljaju rituale i uhodane vidove ponasanja

koji vezuju coveka za njegovu religiju, ali i za druge ljude s kojima stupa u kontakt pri

obredima.

Rituali i kult su posebne vrste obrednih radnji.

Ritual je skup obreda koji se izvode i skladu sa verovanjem u odredjenim

stuacijama i po uhodanom redosledu, s ciljem da vernici iskazu i drze svoju versku

tradiciju i uverenja. To je svecani trenutak koji se odvija u praksi i vezuje se za secanje

na prvobitne dogadjaje, ljude, bogove.

Kult je obredni vid ponasanja u kome se na simbolican nacin iskazuje obozavanje

ili postovanje odredjene stvari ili licnosti, kojima se pridaju misticne moci i vrednosti.

Dva kulta su najuticajnija u svim verovanjima.

Kult prirode koji se odnosi na kulturni obred posvecen predmetima ili bicima iz

prirode.

Kult predaka se odnosi na kosti ili mosti umrlih, na relikvije ili grobove predaka,

kao i obozavanje dusa predaka. Kod Kineza.

Ritualni cin je bio bitan toliko da bez njega ljudi nisu imali smisao u zivotu.

Ritualna radnja nije bila obicna, ritual podrazumeva kolektivno a ne licno-gubi smisao

ako je vezana za jednu osobu.

Ako mit nije obicna prica, onda ni ritual nije obican dogadjaj. Mitsko i ritualno

upucuje ne kreaciju (nastanak) i ticu se bozanskog, svetog.

I rituali i mit se ticu iskonskog, svetog, bozanskog, kreativnog.

Mitovi i rituali su kosmicki modeli za nase ponasanje, utemeljuju drustvo tako sto

povezuju drustveni sa iskonskim dogadjajima koji su od bitnog znacaja. Tako se radjaju

kultovi...

Mitsko-ritualni svet daje smisao nashem postojanju. Taj svet u stvari ne postoji jer

je on TU i mi ga zivimo- paradox!!!

Svi ucestvuju u ritualnom igrokazu .

Veza izmedju mikro(ljudi) i makro kosmosa je neminovna u ritualno-mitoloskom

svetu, bez nje ne bi postojalo nista!

Mit i religija

Mit moze bez religije ali religija bez mita ne, jer religija uzima mitsku naraciju

upravo zbog njene snage cija se verodostojnost ne preispituje. Upravo zbog toga sto se

vezuje za korene, identitet pojedinca i naroda, religija ga uzima za osnovu da bi ga lakse

priblizila narodu.

Mozemo zakljuciti da religija uzima za svoju osnovu mitsku naraciju zbog snage mita

i njegove ukorenjenosti u sve aspekte zivota ljudi ali isto tako i zbog toga sto i religija i

mit imaju iste teme kojima se bave- to su teme o nastanku sveta, prirodi, o snazi onog

viseg, prirode u odnosu na coveka. Mit se razlikuje od svih ostalih prica po tome sto se

smatra vrhovnim autoritetom u odredjenom drustvu i u tom pogledu se moze smatrati

vaznim elementom religije.

MITOLOGIJA

Mit-laz, izmishljotina, neistiniti prikaz dogadjaja

Mit- mithos, govor, povest, pricha o nastanku sveta, legende heroja

Ishodishte trazimo u ranim neolitskim kulturama. on se nalazi u svim domenima

kulture.mit je toliko slozen i kompleksan da je svaki govor o njemu parcijalan.

Nemoguce ga je zahvatiti u celini jer ga ima u svim dimenzijama kulture, religije,

knjizevnosti, umetnosti, i zadrzava svoje izvorno znachenje ali je specifichno shto se

prilagodjava specifichnim situacijama i istorijskim dogadjajima.

Mit- sveta pricha, lazna pricha, pricha.

U staroj Grchkoj mit se suprotstavlja logosu ( naziv za neshto shto sabira raznolikosti

sveta). Od tada mit postaje haotichan, nestvaran, iluzoran, nerealan. Mit- sveta pricha o

dogadjajima vezana za polubozanska i bozanska bica u vremenu van ljudskog iskustva.

Preplice se sa religijom. mitoloshka naracija na religijskom iskustvu nalaze da se ne

preispituje vernost!

Jezik mitova je uglavnom metafora, poezija, hiperbola, apsurd. Govori o pravoj

situaciji u odnosu na iskustvo. Zato se bitno razlikuje od drugih pricha (nemaju snagu

koje ima mit). Vezan je za korene, identitet pojedinca i naroda. Za neke je mit nuznost.

Bilo je razlichitih interpretacija za razumevanje i podelu mita . postoje najmanje 4 f-jje :

Metafizichka, kosmoloshka, socioloshka, psiholoshka

Niche- " doba u kome je sve dozvoljeno, jer bogovi su mrtvi"

Zbog ove podele teshko se mit moze opistai kao laz. Kreacija, stvaranje, red,

poredak- govore o identitetu.

Iz destrukcije nastaje kreacija!

MIT BEZ RELIGIJE MOZE ALI RELIGIJA BEZ MITA NE!!!

Mit su Kinezi preveli kao shengshuo(duh govori) -sveto, bozansko, bog,

nepojavno, pricha, govor, pripovest

sveto, tajno, chudesno

Edvard Tejlor-ptrimitivna filozofija

Franc Boas- autobiografska etnografija

Bronislav Malinovski- socioloshko pismo

Levi Shtraus - pismo za drushtvenu akciju, ali sadrzi strkuturu uma i drustva u nekom

drustvu-strukturalizam je njegova shkola,mitologija se na osnovu strukture deli na vrste

Sigmund Frojd - mit je refleksija nesvesnih strahova i zelja

Gustav Jung- mit je izraz kolektivnog, nesvesnog, razvijen arheotipski tip fil. simbola.

Pokushao je da predstavi svet mita kroz jezik simbola.

Eliade je spojio drevnu proshlost i modernu realnost- Napisao je "shamanizam",

"Kovachi alhemichari"-

Fridrih Sheling - mit ima svoju autonomiju, i mora biti shvacen na svoj sopstveni nachin

Da bi preshli iz sveta haosa u svet reda - mora biti vere i priche. Dovodjenje u red

podrazumeva da sve ima svoje mesto

Binarna logika - dovodjenje u red ( toplo-hladno, malo- veliko... ) i nije se

razlikovalo od jina i janga. svet je postao uredjen kad je dobio 2

Haos- 1 - sve je u jednom pomeshano!

-mit o stvaranju sveta-

1. Nuva

2. mit o Pan Gu

3. Hun Tun- kao bisaga- vrsta ptice-meshavina svega-haos! Nema lice, ima samo otvor

(usta), ali peva i igra. Zive u dolini vrucih izvora, i svet je kreiran kada je Hun Tun umro.

Neshto nastaje tek kad ono pre nestane.

Jaje je haos i nije bilo ni neba ni zemlje i odatle je rodjen Pang. Kada je jaje

puklo, teshki delovi su pali (nastala je zemlja) a laki su se uzdigli(nebo). U osnovi je 2

Gore-dole, teshko-lako.

Mithos i logos- jedno u drugom, nepostojano bez jednog elementa. Kada

prichamo govorimo o onome shto smo izgubili. A kada se u mitu zivi onda se o njemu ne

pricha.

Rechima hvatamo misli, kad je uhvatimo mi nemamo shta da prichamo. Ako

ocemo da udjemo u svet mita mi moramo da se otkachimo pricha- kada udjemo u njega

pricha nestaje!

Haos (red, svet, yin yang, Pangu)

Stvaranje je cin dovodjenja haosa u stanje reda. Veza izmedju haosa i nastanka

sveta nam preko mnogo mitova pokazuje da nista nije nastalo ni iz cega i da je uslov

nastanka necega destrukcija prethodnog. Tako se smatra da je svet nastao uredjenjem

haosa. Jedan od mitova o stvaranju sveta je prica o Pan gu-u koji se rodio iz jajeta, to jaje

je bio haos, a tada nisu postojali ni nebo ni zemlja. Iz tog jajeta je rodjen Pan gu,

njegovim rodjenjem delovi jajeta su se razdvojili i od teskih elemenata je nastala zemlja

Yin a od lakih i cistih nebo Yang. Gore-dole, lako tesko-prve slike kosmickog principa

yin yang za kineze. Nebo i zemlja su se udaljavali vremenom, a Pan gu je rastao, i na

kraju umire a od njegovih delova tela nastaje sve na zemlji (planine, mora vetrovi,

planete..ljudi) ovim mitom se prikazuje da haos mora nestati da bi nastao svet. Nesto

novo moze nastati samo ako staro nestane, svaka kreacija podrazumeva destrukciju.

Nastankom sveta koji se sastoji iz Yina i Yanga se javlja dualizam, dok se haos uvek

navodi kao jedan. Da bi se stvari dovele u red mora da postoji 2. a yin i Yang su stvoreni

sami iz sebe, jedan oblik preobracen u drugi, haos doveden u red. Stvaranje ne znaci

stvaranje ni iz cega vec prveodjenje jednog stanja u drugo. Pan-ljuska jajeta gu-cvrstina.

Onog momenta kada postoje dva, postoji mogucnost izbora sto dovodi do neke

uredjenosti-potreba da idemo ka svetu koji pruza mogucnost izbora, koji je uredjen.

Nuwa i Fuxi

U starim izvorima Nuwa se najcesce pojavljuje sama a kasnije se uvek povezuje

sa Fuxi-em koji se navodi kao njen muz (odnosno brat). Nuwa je njegova mladja sestra, a

posto je izmislila brak i zena ( njena uloga i sestre i supruge nije kontradiktorna, jer neki

mitovi govore o tome kako je svet unisten poplavom da bi se ljudski rod ponovo stvorio,

odnosom izmedju brata i sestre). Bili s predstavljeni sa zmijskim repovima (ta slika je

podsecala na dnk i zato nuwu smatraju boginjom plodnosti), ona je drzala sestar a on

uglomer. Sestar je predstavljao nebo a uglomer zemlju. Sto nas opet dovodi do odnosa

yin yang, nuwa-fuxi, zemlja-nebo. Uglomer i sestar zajedno simbolisu red i dolicno

ponasanje odnosno yin yang, uredjeni svet.

Jednako vazna prica vezana za Nuwa je prica o ponovnom uspostavljanju reda

posle napada Gonggonga na planinu Buzhou.

Veza shennong, fuxi, huang di

Shennong

Je naslednik boginje Nuwa, on je izmislio plug i ljude poducio osnovama

poljoprivrede, prvobitno se navodio kao bog goruceg vetra, sto se povezivalo sa

tehnikom krcenja i ciscenja rastinja vatrom, kako bi se u obogaceno tlo moglo baciti

seme. Veza izmedju Nuwa i njega je u uredjenju sveta, stavljanja stvari u odredjeni red i

moci stvaranja.

Sheng Nong - poljoprivreda, uzgajanje zitarica, sam je probao sva svojstva svih

biljki i smatra se tvorcem kineske farmakopeje. Prva zibrka je napisana na kineskom

kako od trava doci do lekova. to se prepisuje njemu! kazu da je on otkrio chaj, tvorac

akupunkture. Bio je dosta blizak sa Zutim Carem.

Zuti car

Tvorac tradicionalne medicine, njegova zena je uchila da pravi svilu od svilenih buba,

izmislio kompas, nj. uchitelj napisao prve karaktere!!

Predvideo je peshchanu oluju. On je zajedno sa Fu Xijem i Sheng Nongom

uchestvovao u stvaranju guqinga(muz instrument). Napisao prvi kalendar. Smatran je

prvim uchiteljem, bozanstvom, prenosio je bitno saznanje choveku! Oni su prenosili bitna

saznanja coveku, unapredili su zivot, postavili su temenje nacina za prezivljavanje,

ucestvovali su u uredjenju sveta.

Fuxi

Prvi od 3 cara. Naucio je ljude da kuvaju, love ribu i koriste celicno oruzije za

lov...osnovao brak. Desivrovao mape reke, ljudima protumacio knjigu promena, uputio

ljude na kaligrafski ispis, uveo ljude u kultivisani zivot, osmislio je zakone, izmislio

zrtveni obred.

Mit i ritual

Ritualni chin je bio bitan toliko da bez njega ljudi nisu imali smisao u zivotu.

Ritualna radnja nije bila obicna, ritual podrazumeva kolektivno a ne licno-gubi smisao

ako je vezana za jednu osobu.

Ako mit nije obicna prica, onda ni ritual nije obican dogadjaj. Mitsko i ritualno

upucuje ne kreaciju (nastanak) i ticu se bozanskog, svetog.

mit bez rituala i rituali bez mita ne mogu! I rituali i mit se ticu iskonskog, svetog,

bozanskog, kreativnog.

Ritual - svechani trenutak koji se odvija u praksi vezuje se za secanje na prvobitne

dogadjaje, ljude, bogove. Mitovi i rituali su kosmichki modeli za nashe ponashanje,

utemeljuju drushtvo tako shto povezuju drushtveni sa iskonskim dogadjajima koji su od

bitnog znachaja. Tako se radjaju kultovi...

Kinezi- kutl predaka!

Mitsko-ritualni svet daje smisao nashem postojanju. Taj svet u stvari ne postoji jer

je on TU i mi ga zivimo- paradox!!!

Pagani su skloni ritualnim radnjama, mitskim prichima, u nameri da se nosimo sa

sadashnjim problemima. to zapravo znachi da mi verujemo u to sve.

Kalendar govori o kosmichkom, svetom, ciklichnom vremenskom deshavanju

koja nas uvek vracaju na pochetak, izvor, pochelo kreativnosti.

Svi uchestvuju u ritualnom igrokazu .

Veza izmedju mikro(ljudi) i makro kosmosa je neminovna u ritualno-

mitoloshkom svetu, bez nje ne bi postojalo nishta!

Boginje rata, milosrdja i plodnosti

Tiannu-nebeska zena

Xuannu-tajanstvena zena

Xuanwu

Nuwa

Xiwangmu-carica, majka zapada, plodnost, rat milosrdje

Tajanstvena zena-glava zene, oblik vrane, taj mit se javio kasno u kineskoj

istoriji. u dinastiji Han i Wei bili su popularni opisi krilatog coveka yuren, krilatog borca

yushen, krilatog gosta yuke, obdaren krilima yuhua.

Ljudi sa odecom od krila-taoizam preuzima tu mitsku sliku i te opise veze za

besmrtnike. Pozadina toga- opis tajanstvene zene-sigurno je i ona nebeskog porekla

(nebesko bozanstvo) postavlja se pitanje o starosti i poreklu ovih mitskih slika.

Tajanstvena zena 9. meseca,poteklo iz mita o borbi Che Youa i Huangdi-a, ona je bila

bozanstvo koje je Huang di zamolio za pomoc. Iz toga proistice da je ona po hijerarhiji

bila iznad Huang di-a. Ova slika seze daleko u proslost u doba matrijarhata (neolit)

Nebeska zena- drugo ime za boginju sushe.

Nuwa

玄 - crno, tamno, prikriveno, tajanstveno, ni jednim culom se ne moze prozreti.

Tom opisu je dodata 女 . U starim filozofskim spisima tekst koji na puno mesta koristi

oba karaktera. U znacenju pocela- od kad je sve pocelo. Govori o taou na nacin koji je

bio blizak zeni, zanskom polnom organu- vrata od kojih je sve pocelo xuanmen. Lao zi je

bio pod uticajem mita o tajanstvenoj zeni. Ona je pramajka koja je kreirala sva bica.

Starokinesko bozanstvo koje je kroz istoriju ponelo razlicita imena tako da su xuannu,

nuwa i xiwangmu razlicita imena istog bozanstva.

Nuwa- boginja koja je stvorila ljude iz gline, stvorila ljudski rod, taj. Zena-

vestina, savetnik u ratu huangdi-a, umece vodjenja lubavi (zbog kreacije zivota)

Ptica- medijum izmedju bozanskog i ljudskog, ljudska dusa se uvek pokazuje kroz

pticu.

Carica majka zapada zivi na planini Kunluo, na njoj su ziveli i drugi besmrtnici

ali ona upravlja svima njima, imala je vrt besmrtnosti, stablo besmrtnosti, stablo breskve,

potsecalo je na rajski vrt (ova mitska slika potseca na sliku iz biblije) samo najmudriji

mogu uci u vrt i kusaju plodove, da bi ovaj plod sazreo potrebno je 6000 god.(potrebno je

mnogo vremena da bi se doslo do mudrosti) pokusala je da ljude usmeri ka mudrosti i

samilosti da ih uputi u vestine da sacuvaju vecno mlada tela, bozanstvo koje je moglo da

prolazi kroz sve svetove. Svako od ovog bozanstva nosi nesto sto stoji u prirodi samog

coveka zelja, nada, teznja, umece, vestina. Mudrosti i inicijacija vode ka tome. U 3

slucaju igra koja nas uvodi u takvo stanje

Taj. Zena i nuwa igraju citav spektar razlicitih uloga-supruge, sestre, ljubavnice,

ratnice, negovateljice, milosrdne, okrutne..

Shengqi- secanje na nuwa-na svaku kreaciju. Tada se stvara kosmicki dah- proces

besa, ljutnje. Svaki cin radjanja u sebi nosi smeh, plac, bol i srecu.

Za nuwa se vezuje fuxi-glava muskarca i zene a tela su im zmijski repovi koji su

upleteni kao dnk (kasnije se vezuju za yin i yang) kreacija, radjanje, stvaranje- ishodiste

muski i zenski princip u skladu, ako se harmonija narusi nema kreacije

Sve tri boginje su boginje rata, plodnosti i milosrdja.

Milosrdja jer daruju svetu zivot, mudrost, spokojan zivot i ljubav (sve sto je

najbitnije)

Kreativni cin se ne moze ponoviti-i kreacija i destrukcija su neponovljivi

Prevazilazi ljudske zivote, spada u svet besmrtnosti-mitske slike.

Mitske slike i moderno doba

-politika umetnost, moderno doba

-Mitska snaga ne postiji bez nas

-mitska slika se ne moze razloziti i racionalno objasniti

-u teskim situacijama se osecaju mitske snage

-tek kada izgubimo nesto shvatamo njegovu vrednost

-rodjenje i danas ima jaku mitsku snagu (u svim civilizacijama) Rodjenje- nastaje zivot,

svet! to je mitska slika

- mit i mitska slika podrazumevaju kreativnost

- mi smo vise oni koji imitiraju a ne kreiraju

- primarne potrebe svih nas imaju mitsku snagu

-Mitske slike u svuda oko nas, voda, vetar, kamen...

-Ono kljuchno za nash opstanak ima mitsku sliku!!

-saosecanje, povezanost sa drugim svetovima i ljudima- to su bile mitske slike starih

naroda

-mitski svet je ciklichan kroz koji moramo da prodjemo!!

Mitoloske skole:

1. suanye- sunce i nebeska tela se slobodno krecu po nebu

2. huntian-svet kao kokosije jaje na dugoj vertikalnoj osi – pan gu

3. tiangai-zhoubei – najstarije ideje, zemlja je cetvorostrana piramida ili ravna

povrsina, a nebo okruglo (nuwa, fuxi-novcici)

hun dun-pan gu

fuxi,nuwa-tian long, di ya

8 besmrtnika

1. cao guojiu

2. tieguai li

3. lan caihe

4. lu dongbin

5. han xiang

6. han zhangli

7. zhang guolao

8. he xiangu

Mit, kineski mit, moderan mit

Mit-mithos oznacava govor, povest, u sebi sadrzi price o nastanku sveta,

herojima, bogovima, o dogadjajima van ljudskog iskustva.

Nemoguce ga je zahvatiti u celini jer ga ima u svim domenima kulture, religije,

knjizevnosti, umetnosti...i zadrzava svoje izvorno znacenje, ali se prilagodjava zahtevima

vremena u kom se nalazi. Jezik mita je uglavnom metafora, poezija, hiperbola, apsurd.

Govori o pravoj situaciji u odnosu na iskustvo. Zato se bitno razlikuju od drugih prica-

nemaju snagu koju ima mit. Mit je vezan za korene, identitet pojedinca. 4 glavne f-je mita

su metafizicka, kosmoliska, socioloska i psiholoska.

Vecina mitologija sadrze u sebi prikaz stvaranja sveta i njegovih stanovnika, ljudi

i zivotinja uz pojedina objasnjenja o prirodi koja ih okruzuje. U kini su bogovi uglavnom

bili polubozanstva, imali su ljudsku stranu i ljudske osobine ali su se bavili velikim

pitanjima za covecanstvo, pagali su unapredjenje zivota, dok su besmrtnost morali da

zasluze znanjem i mudroscu. Zapravo mozemo da kazemo da su to bili ljudi koji su

narodu podarili znanje, koje je bilo vanvremensko, univerzalno, kljucno za opstanak

ljudi i stoga su ih slavili kao bogove.

U staroj grckoj mit se suprotstavlja logosu- jedno od tumacenja reci je i razum,

logicki pogled na svet, pa se iz toga mit podvodi pod laznu pricu, neistinu. Logos se

oslanja na culno, empirijsko iskustvo pa je zato u suprotnosti sa mitom koji je van

ljudskog iskustva. Najsnazniju mitsku sliku imaju sve one nase primarne potrebe, kada su

ugrozene i nezadovoljene. (voda) takodje mitsku snagu u svim vremenima i kulturama

ima cin rodjenja- najsnaznija slika kreacije.

Univerzalnost mitskog govora

Jezik kojim se koristi mit je uglavnom metafora, hiperbola, poezija, apsurd- ne

moze da se izrazi obicnim jezikom. Bitno se razlikuje od drugih prica jer ze vezuje za

dogadjaje van ljudskok iskustva, govori o pravoj situaciji u odnosu na iskustvo. Vezan je

za korene, identitet svakog pojedinca i naroda i u tom pogledu povezuje citavu ljudsku

rasu i svako doba covecanstva. Preplice se za religijom. Njegovaa univerzalnost spaja

razne domene kulture, religije, knjizevnosti, umetnosti. jacina mita nije samo u

simbolizmu koji nosi sama rec mit –njegovu snagu i danas osecamo u trenucima velikih

nevolja i tada se obicno okrecemo mitu. Mitoloske price ne pripadaju samo najranijem

razdoblju kineske istorije, cak se i danas izmisljaju price ili se postojece price

prilagodjavaju stavovima koje danas prepoznajemo kao drustveno pozelje stavove.

U najopstijem znacenju mit je sveta prica koja govori o dogadjajima vezanim za

delovanje bozanskih i polubozanskih bica u vremenu koje je neodredjeno i koje se shvata

kao nesto sto postoji izvanj ljudkog iskustva.

Da je mitolosko misljenje univerzalno kod mnogih naroda pokazuje neobicna slicnost

tema, mitskih slika, strukture prica, mitskog jezika u razlicitim narodima, dobima...

Mit i religija

Mit moze bez religije ali religija bez mita ne, jer religija uzima mitsku naraciju

upravo zbog njene snage cija se verodostojnost ne preispituje. Upravo zbog toga sto se

vezuje za korene, identitet pojedinca i naroda, religija ga uzima za osnovu da bi ga lakse

priblizila narodu.

Mozemo zakljuciti da religija uzima za svoju osnovu mitsku naraciju zbog snage

mita i njegove ukorenjenosti u sve aspekte zivota ljudi ali isto tako i zbog toma sto i

religija i mit imaju iste teme kojima se bave- to su teme o nastanku sveta, prirodi, o snazi

onog viseg, prirode u odnosu na coveka. Mit se razlikuje od svih ostalih prica po tome sto

se smatra vrhovnim autoritetom u odredjenom drustvu i u tom pogledu se moze smatrati

vaznim elementom religije.

Mitovi i njihovo izvoriste

Iako cesto sadrze znatnu kolicinu starije gradje, tekstovi uglavnom poticu iz

vremena dinastije Han. Ove kompilacije su obicno dela ucenih ljudi, koji su materijal,

smatran starim i tradicionalnim, koristili da njime potkrepe sopstvene stavove,

pribavljajuci im tako izgled istorijskog legitimiteta.

Li Si i spaljivanje knjiga

Ministar Li Si 213. p.n.e. podnosi predlog Qin Shi Huang Diu da se spale sve

knjige osim tehnickih i drugih prirucnika. Car je prihvatio predlog pa nasa neadekvatna

snabdevenost ranim kineskim mitovima i legendama je delom posledica i ove akcije.

Dozvoljeno je da se zadrze samo knjige koje se bave medicinom, proricanjem,

zemljoradnjom i uzgojem suma. 460 ucenjaka je ubijeno zbog optuzbe da su skrivali

knjige. Ovim ucenjacima treba zahvaliti sto je sacuvan veliki broj Konfucijanskih

tekstova.

Propast dinastije Qin

Ako je dekret onemogucio nade u restauraciju feudalnog sistema, doveo je i do

propasti Qina. Ucenjaci i seljaci bili su ujedinjeni u mrznji prema vojnim gospodarima

Qina, cije su ugnjetavanje podnosili teze od ugnjetavanja feudalnih gospodara u proslosti.

Chen She, pucanin i vojnik iz drzave Chu, inicijator je prve pobune protiv Qin Shi Huang

Dievog naslednika. Taj ustanak je bio ugusen, ali su sledili mnogi drugi. Svaka grupa

ustanika je isticala svog kralja. Istakla su se dva, pucanin Liu Bang, buduci osnivac Hana,

i aristokrata i nasledni general Chua, Xiang You. Borbe su se na kraju svele na borbe

izmedju Liu Banga i Xiang Youa i trajale su 5 godina. Konacno je pobedio Liu Bang koji

je glavni grad osnovao u Xianu (shaanxi), a kao car 202. p.n.e uzeo je ime Gaozu.

Iznova pisano konfucijanstvo

Knjige unistene za vladavine Shi Huang Dia sada su rekonstruisane i iznova

tumacene- obnavlja ih dinastija Han. Iako nije bio na snazi od propasti din, Qin 191. p.n.e

opozvan je dekret temeljen na Li Sievim predlozima. Ucenjaci Hana pocinju da

rekonstruisu unistene tekstove, a buduci da su uglavnom bili sledbenici Konfucija,

najvecu paznju su poklanjali mudracevim delima i delima ljudi za koje se verovalo da su

pripadali njegovoj skoli. To su knjige koje navodimo kao klasicne.

Shu jing- knjiga istorije (sadrzi govore, proklamacije i besede o raznim istorijskim

dogadjajima)

Shi jing-knjiga pesama, antologija drevne poezije

Yi jing- knjiga promena, prirucnik za proricanje iz dva dela

Li ji-knjiga obreda (oko 50. p.n.e je sastavio Dai mladji, ali ima elemenata koji poticu iz

Konf. Analekata 450. p.n.e)

Zhou li je smatran knjigom obrednih propisa iako je zapravo sastavljen u 3. p.n.e. kada je

moc Zhoua vec oslabila.

Postoje i drugi izvori, a medju njima istorija drzave Lu od 722.-481.p.n.e, Chunqiu, Anali

proleca i jeseni-Zuo Zhuan ukljucuje kratke komentare na Chunqiu, pruza daleko zivlji

prikaz istorije feudalnog doba (zuo Shiu sastavio oko 330. p.n.e.)

Ostale skole

Legalisticka- Shang jun shu, ciji je autor clan princevske kuce Wei, koja dozivljava svoj

procvat sredinom 4. v.p.n.e. (drugi je predstavnik Han Feizi iz 3. veka p.n.e.

Zhuang Zeovo delo o znanju

Mit i kineski šamanizam

Šamanizam je u Kini prisutan od najranijih vremena. Kineske legende, folklor i

mitsko naselđe upućuju na veoma bogate sadržaje šamnizma. Šaman je bio spona,

posrednik između sveta ljudi i bogova, između Zemlje i Vasione. Drevni Kinezi su

verovali da je on u sebi imao božanski duh, mudrost i neobjašnjivu snagu da „zna“,

„razume“ tajne bogova. Sveti ritualni predmeti, instrumenti i posebna odeća razlikovali

su ih do drugih. Šamanske tehnike ekstaze na iscrpljuju sva raznolika ekstatička iskustva

utvrđena u istoriji religija i religioznoj etnlogiji; ne može se dakle, ma koji zanesenjak

smatrati šamanom; ovaj je specijalista za jedan trans tokom kojeg njegova duša napušta

telo i putem „magijskog leta“ preduzima uspenje na Nebo ili silazi u Donji svet. Klasična

kineska književnost je puna priča o bogovima, duhovima, demonima, a najviše njih

objedinjeno je u pričama Pu Sunglinga.

Šamanska ekstatička iskustva uticala su snažno na ideologiju, na mitologiju, na

obred. Ali ni ideologija, ni mitologija, ni obredi nisu tvorevine šamana. Svi ti elementi

stariji su od šamanizma, ili su bar paralelni s njime, u smislu da su proizvod opšteg

religioznog iskustva, a ne izvesne klase ekstatičkih bića. Naprotiv, često ćemo se setati s

time da šaman ulaže veliki napor da se izrazi posredstvom ideologije koja mu nije uvijek

naklonjena.

Ono što je važno je da su prilikom inicijacije šamani prolazili kroz dva tipa

obuke:

1) obuka ekstatičke prirode (snovi, transovi...)

2) obuka u pogledu predanja (šamanske tehnike, tajni jezik, mitologija)

Tu vidimo da su, pre nego šo bi postali šamani, morali da se upoznaju sa drevnim

mitovima i predanjima, i vidi se koliko je mitologija bitna za šamanizam.

Skoro je izvesno da se bar deo magijsko-religioznih verovanja sačuvao u

potonjim religioznim i mitološkim shvatanjima. Ali podjednako je verovatno da je to

duhovno nasleđe iz najranijih razdoblja neprekidno trpelo izmene nakon brojnih kulturnih

dodria između pre- i protoistorijskih populacija. Tako nigde u istroiji nemamo posla sa

„izvornim fenomenima“ jer je istroija prošla svuda, menjajući, obogaćujući i

osiromašujući rel. shvatanja, mitske tvorevine, obrede. Poznato je kakvim su sve

obradama, tumačenjima i filtriranjima kineski učenjaci tokom 2000 godina podvrgavali

arhajska predanja (konfucijanci istorizovali, u komentarima starih dela dodavani novi

elementi...).

„Magijski let“, „Uspinjanje“ i „Silazak“ se pronalaze pretočeni u brojnim

mitovima. Pomagala koja su šamani koristila u svojim obredima kao ptice, posebno orao

koji se u nekim kultura smatra ocem šamana, zatim koža životinja, crteži i prikazi po telu,

bubnjevi, kosti, skeleti ptica, svi odišu mitološkim nasleđem.

Šamansko poreklo magijskog leta nedvosmislneo je potvrđeno. „Uspeti se na

nebo leteći“ u Kini se kaže ovako: „pomoću ptičjeg perja preobražen je i odnesen na nebo

kao besmrtnik.“ Znamo da je ptičje perje jedno do najčešćih simbola šamanskog leta. Sva

ta mitska predanja imaju polazište u izvesnoj ideologiji i tehnici ekstaze koja

podrazumeva „putovanje u duhu“, jednako magijski let kao i silazak duha. U celini u Kini

se zapažaju gotovo svi sastavni elementi šamanizma: uspenje na nebo, dozivanje duše i

potraga za njom, inkorporacija duhova, gospodarenje vatrom i druge fakirske veštine. Što

se tiče silaska u Donji svet imamo par varijanti mita o Orfeju. Sv. Mulien je imao majku

koja je za života bila grešna, zanemarivala je post. Pošto je u Donjem svetu patila od

gladi, on je sišao da je spase i uzeo je na leđa i izneo na Nebo. U drugom mitu jedan

čovek silazi u Donji svet da spase svoju preminulu suprugu. Našao je, ali ga je žena

molila da se vrati jer je ona postala duh. Međutim muž ostaje neko vreme u carstvu senki.

Nakon nekog vremena dvoje supružnika ipak beže. Kad su izašli na zemlju, odmah su

ušli u jednu kuću, međutim u tom trenutku njegova žena je nestala. U istom trenutku

gospodarica te kuće rodila je ćerku. Kada je ta devojčica porasla, ovaj čovek je u njoj

prepoznao svoju suprugu i ponovo se oženimo njome.

Odnosi između šamana i životinja i mitologija koja se odnosi na životnje imali su

veliki doprinos nastaku kineskog šamanizma. Ju Veliki se oblačio u medveđu kožu i

otelotvoravao duh medveda, a kasnije nailazimo na još mnogo primera koji se vezuju za

medveđu kožu. Dokazano je da je stara Kina osećala vezu šamanskog plesa i životinje

koja u sebi nosi vrlo složen kosmološki i inicijatički simbolizam. Odnosi šamana sa

životinjama su duhovne prirode i takvog mističkog intenziteta kakv je modernom

deskraliziovanom mantalitetu teško zamisliti. Oblačenje u kožu ulovljene životinje za

čoveka u neolitu bilo je isto što i postati ta životinja, osetiti se preobraženim u nju. Videli

smo da su šamani još i danas svesni da se mogu preobraziti u životinju. Ne bi ničemu

služilo reći da naprosto oblače krzna divljih zveri. Bitno je ono što oni osećaju kad se

preobuku u životinje. Podražavajući hod neke životnje ili oblačeći njenu kožu šaman je

sticao nadljudski način postojanja. Tu nije u pitanju regresija na čisti životnjski život;

životnja s kojom se šaman poistovećivao već je nosila izvesnu mitologiju, bila je mitska

životnja. Postajući ta mitska životnja, čovek je postajao nešto mnogo veličanstvenije i

moćnije nego što je on sam.

Iz ovoga svega vidimo da simbolizam i mitologija magijskog leta prevazilaze

šamanizam i prethode mu; oni pripadaju ideologiji univerzalne magije i igraju značajnu

ulogu u mnogim magijsko-religijskim kompleksima. Pa ipak se vidi objašnjenje zašto se

uklapaju sve te mitologije u šamanizam. One ističu i osvetljavaju nadljudsku sudbinu

šamana i njihovu slobodu da se nekažnjeno kreću kroz tri kosmička područja i da

beskonačno prelaze iz života u smrt i obrnuto, otkrivajući nezavisnost i pobedu nad

smrću.

Mitske slike stare Kine

Mit je veoma kompleksan, mozemo ga posmatrati sa razlicitih aspekata. Mit

predstavlja kompoziciju igre, muzike, zivota, svetog, umetnosti, vere i price.

Svi smo mi mitske slike, kako kaze profesor, ali ovde su opisani neki stari kineski

piktografi i njihovo znacenje, tako da sam ja na osnovu toga shvatila da su ti piktografi

mitske slike o.O No nema veze.

Wen, tri Wu I Qi

Wen znaci slikati

Wu znaci: 1) Nista,prazno; 2) Ples; 3) Saman.

Qi Je energija, dah, gas.

Wen

Prvobitno znacenje karaktera Wen je ‘sara,sarati, ukrasavati’. Piktograf je

predsatvljao coveka sa isaranim, bojadisanim telom u ritualnom plesu. Wen kao mitski

utemeljena slika, bila je kosmicka sara.

Postoje zapisi koji kazu da su samani ukrasavali tela dok su izvodili ritualni ples,

otuda I prvobitno znacenje karaktera. Takodje, u nekim zapisima tvrde da su se koristile

plava I crvena boja jer su upucivale na posvecenje bozanskom I tajanstvenim silama

prirode I kosmosa.

Govori se i o nebeskom Wen, tj. Wen-u vasione (tianwen) koje ukazuje da je ceo

univerzum ‘isaran’ svetlim I osencenim delovima temeljnih kosmickih pocela ‘yin’ i

‘yang’. Stari Kinezi su verovali da je sara yin-yang nastala kao proizvod kosmicke igre,

tj. Elementarnim delovanjem kosmickih sila.

U pocetku (Knjiga pesama) yin i yang su koristeni za opisivanje prirodnih

fenomena, npr za svetlu I osencenu stranu planine, za severnu i juznu stranu reke, za

suncane i oblacne dane. Yang je tumacen kao aktivan vid nekog stanje, a yin kao pasivan.

Yang-ono sto radja, podstice, razvija, menja i preobrazava. Uvek se krece. On je spoj

destrukcije I kreacije. Mora doci do nekog unistenja-promene neke strukture da bi nastala

nova.

Yin je rezultat akcija yanga, to je sakupljena letina svega sta smo za zivota

posejali.

Bez svetla I tame vasione nije moguce zamisliti nijednu saru, sto znaci da bez

yina I yanga nema wen-a.

Wu

Temeljne kategorije kineske civilizacije su tri wu.

A prvobitni piktograf za sva tri bio je isti-covek koji rasirenih ruku, drzeci nesto u

njima igra. Ova igra nije obicna igra vec kosmicka. To je igra samana.

Objasnjenje reci Saman u prvom etimoloskom recniku Kine:

‘Saman, to je onaj/ona koji’ opsti sa bogovima (duhovima, demonima) pomocu

igre, plesa; (i) tako je u stanju da ono bezoblicno (nepojavno) dovede do javljanja’

Veza izmedju igre I samana ogleda se u ovoj definiciji.

Plesovi iz knjige Rituali dinastije Zhou li:

1. igra ples sa oruzjem

2. igra ples sa perjem ptica

3. igra ples sa peruskama I petobojnim platnom

4. igra ples sa perjanicama I perjanim ogrtacem

5. Igra ples sa repom bika

6. igra ples praznih ruku

Prva cetiri plesa su imala ritualno-obrednu ulogu I uz njih se prinosila zrtva

planinama I rekama, bogovima koji su boravili na sve cetiri strane sveta I bogovima koji

daruju kisu.

Mesto samana bilo je uz samog cara, a koren reci znacio je ‘znati/razumeti’.

Pripisivane su im mnoge nesvakidasnje sposobnosti. Koristili su razne predmete u

ritualne svrhe I kasnije su ti predmeti nazivani ling wu-oduhovljeni predmeti.

Kineski samani su u drevnim kineskim spisima opisani kao oni koji: znaju, vide,

cuju, tumace i osecaju bozanske poruke.

Izmedju 40 i 10 hiljada godina pne veoma je bila rasprostranjena praksa samana.

Covek sa iscrtanim i bojadisanim telom slika je i metafora igre sveta.

Qi

Vazduh, dah, energija, gas. Piktograf je predstavljao zagrejani vazduh koji se dize

sa zemlje i kondenzuje u oblak (to je ono qi od qiche, tj ranija verzija toga).

Kasnije je ovom piktografu dodat piktograf za pirinac pa je tumacenje bilo

drugacije- para iz krcaga sa zrtvenom hranom koja se uzdizala ka nebu. ‘qi-nasa

najdragocenija hrana’.

Qi je energija koja svojim sakupljanjem dovodi do oblikovanja stvari, a

rasipanjem ih vraca u prvobitno stanje. U zivim organizmima qi se javlja kao duh ili krv,

zavisi od gustine. Pripisuje mu se znacenje kosmickog duha. Usled njegovog ubrzanog

sirenja doslo je do razdvajanje galaksija, sabijanja gasa I nastanka novih galaksija. Pojava

sveta je pojava galaksija I medjugalaktickog prostora, naravno ovo je samo jedno

tumacenje. Po njemu je dakle sve nastalo kovitljanjem qi-a.

Kinezi su na bica gledali kao na nesto sto cine qi (dah), shen (duh) i xing (lik) pa

je smrt samo razlaganje ova tri cinioca I nista se znacajno ne gubi smrcu jer ce qi opet

svojim kovitlanjem I stapanjem sa shenom da oformi lik-dobije oblik. Qi se stalno krece

kao energija sveta kojoj nema kraja, stalno se stvara I rastvara.

Kinezi su u drevno vreme smatrali da je ceo svet satkan od qi-a, a takvo

posmatranje izjednacava ono sto mi nazivamo ‘zivim’ i ‘nezivim’, brise granice izmedju

njih I zapravo nam ne dopusta da koristimo ove termine jer je sve isto. Sve je zivo ili

nezivo ili nesto trece.

МИТСКЕ СЛИКЕ У КОНФУЦИЈАНИЗМУ, БУДИЗМУ И ТАОИЗМУ

КОНФУЦИЈАНИЗАМ (РИТУАЛ, МУЗИКА, ЉУБАВ)

Карактер за љубав је仁(ren), ранији карактер је био слика два човека која се

клањају један другом, указујући поштовање, што би значило да човек не може да

воли док нема другог поред себе. Па се овај карактер преводи и као човекољубље(и

то човекољубље такође представља обнављање-повратак ритуалима јер је за

ритуале потребно више људи и свако има своју улогу-што је поента

конфуцијанства).

Конфуције ставља љубав у средиште свих човекових деловања, тј.узајамно

помагање, исправно деловање бла бла и то се назива лепо деловање. Али за

потпуно остварење лепог, човек мора деловати из духа-љубави. То сво деловање

говори о односу два човека и лепо делање се налази на индивидуалном и

друштвеном аспекту. Лепо деловање на друштвеном аспекту се открива као добро,

и у том тренутку се изједначавају добро и лепо. Стога, човекољубље-љубав

одређује човеково биће, то је етичка категорија, идеал човека, највиша,

најјединственија, најобухватнија врлина. Све врлине које човек може да има

садрже се у љубави(тако мисли Фенг Јулан).

Ако човек не обухвата љубав, како може следити ритуале, ако не обухвата

љубав, како може разумети љубав.(Пушићева реченица)

Ритуали(ли) су двојако одређени. Први су ти који су обредни, а други они

који прате правила понашања. Друштво сличи ритуалној структури где свако има

своју улогу, и то подразумева разумевање и упражњавање те улоге која је човеку

додељена. Значи ако свако буде доследан својој друштвеној улози, Небо ће бити

задовољно. Веровало се да се жртвом одржава свет, тј. конкретно постаје

апстрактно, па је тако и са друштвом.

Поредак ствари у универзуму је конституисан од креативне моћи даоа, а

човек је преносилац те моћи и морао је прикладно да се понаша, у складу са

ритуалима ако је желео добар живот, тј. да очува хармонију са космосом. Ритуали

подразумевају довођење у ред и смиривање ћиа.(овде је главна разлика са

даоистима, који су сматрали да је неприхватљиво СВЕ што онемогућава моћ даоа).

Хармонија се наравно осликава у томе што Син Неба прима налоге неба,

који се зову минг, и те налоге управља ка народу.

Оно што одржава у хармонији човека и природу поред ритуала и љубави је

музика. Та музика је била ритуална, која изражава космичке хармоније(а ритуали

изражавају космички поредак). Јуе је најтешња веза између Земље и Неба,

представља исконски почетак, и има моћ да најсакривеније истине и лепо доводи у

присуство. Представља глас бића и има моћ да хармонизује човека и свет а то се

дешава када су пет тонова у сагласју. Тих пет тонова су:

Гонг који одговара племенитом господину

Шанг-поданику владара

Ђао-народу

Веи-догађајима у свету

Си-бићима света

Наравно, да би се музика довела у присуство, мора се слушати душом,

умом и духом.

Непрекидно у кретању је Небо(космос), непрекидно у мировању је

Земља(природа), час непокретно, а час мирно су ритуали и музка. То је као

поигравање бића. У музици се осликавају јин и јанг.

Иначе, човек следи Земљу, Земља Небо, Небо следи дао, а дао своју

природу. Ова реченица хоће да каже да је само човек способан да схвати, чује итд

љубав, ритуале, музику,дао јер може да чује, дела итд из душе, ума и духа. То је

моје мишљење на основу сећања на то што сам читала, углавном, реченица се чини

важном, па је нека.

БУДИЗАМ (КАРМА, ПАТЊА)

Карма је везана свим могућим везама за Точак рађања и смрти(Самсара).

Карма представља акцију, делање, говор, мисао(било који облик акције духа, душе,

тела, ума..) која узрокује Точак. А Самсара је главни извор патње разумних бића.

Патња произилази из појединчевог непознавања природе ствари. Све ствари у

свету су манифестација духа, те су илузорне и пролазне, а појединаци их се у свом

незнању грчевито држи(жудња за животом) па је тако везан за Точак са кога не

може побећи.

Е, онда, једино бекство са тог точка је у замењивању незнања

просветљеношћу. У току многих рађања и смрти, човек може да сакупи карму која

не жуди за стварима, нити их се грчевито држи, већ их избегава и то може довести

до ослобођења од Точка и доласка у Нирвану.

Сазнање је заправо схватање и разумевање четири истине, а то су:

1) ИСТИНА О ПАТЊИ

2) ИСТИНА О НАСТАНКУ ПАТЊЕ

3) ИСТИНА О ПРЕСТАНКУ ПАТЊЕ

4) ИСТИНА О ОСМОСТРУКОМ ПУТУ КОЈИ ВОДИ ДО ПРЕСТАНКА

ПАТЊЕ

Рођење је патња, јер кад се родиш, мораш и думреш немоћ је патња,

тј.старост јер ти се ближи смрт па је човеку жао, смрт је патња, јадиковање због

губитка је патња, туга, очајање све је патња, што смо установили на часу. Ово је

истина о патњи.

Истина о пореклу је да где год постоји задовољство, тамо се жеља укорењује

и за њега се везује, па се ствара похлепа тј. приврженост за егзистенцију, а то

подразумева акцију, а акција карму, карма будуће рођење, рођење смрт, и тако

патњи нема краја док човек не схвати пут да је се ослободи.

Е, а то је осмоструки пут који мора ићи овако 1.исправно схватање

2.исправна мисао 3.исправни говор 4.исправно понашање 5.исправан начин живота

6.исправан напор 7.исправна пажња 8.исправна концентрација. Овако, прве две

ставке, када их човек савлада стиче мудрост, ставке 3,4,5 пдразумева морална

делања, а ставке 6,7,8 су медитација.

Не могу навести шта све спада под ове ставке, али отприлике је то да не

убијају ниједан облик живота, да немају незаконите сексуалне односе са људима,

да се ослободе покварених мисли. Говор и понашање су у буквалном смислу, да не

говоре свашта и да се понашају лепо, затим да усмере напор, пажњу и концетрацију

ка ослобођењу ужасног живота хаха

Ево чисто да напишем нешто о Буди. Био је просветљени зналац, поучавао

је законе ослобођења од патње, затим пут умерености као савршени пут који води

ка унутрашњем миру. Реч буда на индијском је назив за пробуђеног, и то је име за

духовног учитеља који је живео 566-486п.н.е. у Индији, Сидарата Гаутама.

Довољно.

ТАОИЗАМ (ЖЕНА, ДЕТЕ)

Таоисти кажу: да би створио еликсир бесмртности човек мора у себи да

постигне хармонско сједињење Воде(бубрези) и Ватре(срце). Тај сусрет треба да се

одвија у оквиру ширег сучељавања Неба(главе ) и Земље(ноге). Сучељавање се

дешава у средини физичког тела, у тајанственој шупљини-празнини-утроби

тајанствене жене. Празнина скривене жене има свој ритам отварања и затварања

небеске капије који одређује удисај и издисај. И за остварење бесмртности треба

бити као дете(ембрион) који дише у утроби. То се досеже регулисањем ТЕЛА,

ДИСАЊА И СРЦА. Тело се регулише физичким вежбама, дисање се регулиђе

техникама дисања, а регулисање срца подразумева концентрацију и самоконтролу.

Поређење је овако: дао је као мистериозна утроба, мајка свих бића, а свет је

као ембрион, дете. (карактер за чудесно је жена и мало-нешто мало скривено у

жени)

Схвативши жену(мајку) знате и децу, знајући децу придржавајте се мајке и

никада нећете бити угрожени(парафразирано са нета). Дао даје живот, такође даје и

бесмртност ако га спознамо и будемо у њему. Дете има најјачу животну енергију,

јер је младо, не познаје поделе на мушко и женско и због тога је витално. Његова

енергија се не претвара у семен, па је оно савршено. И онда, човек треба да вежба

семе да се врати у ћи, ћи да се врати у дух, а дух у празнину. Када си у празнини

илити даоу, бесмртан си.

Boginje rata, plodnosti i milosrdja

Xuannu-Tajanstvena žena

Nuwa

Xi Wang Mu- Kraljica majka Zapada

Ove tri boginje su boginje plodnosti,rata I milosrđa. Kažemo da su boginje

milosrđa jer svetu daruju život, mudrost, ljubav I sve ono što je najbitnije. Tajanstvena

žena ima glavu žene a telo vrane. U dinastiji Han I Wei bili su popularni opisi krilatog

čoveka yuren,krilatog borca-yushen,krilatog gosta- yuke,obdarenog krilima-yuhua. Mit o

Xuannu potie iz mita o borbi Che You-ai Huang di-a,ona je bila božanstvo koje je

Huangdi zamolio za pomoć. Iz toga proističe da je ona po hijerarhijskoj strukturi bila

iznad Huangdi-a. Smatralo se da je ona odgovorna za molitve usmerene na oporavak

bolesnih žena I beba.

Nuwa: wa-nešto crno,tamno,prikriveno, ni jednim čulom se ne može prozreti. To

opisu pridodat je karakter nu. Ova dva karaktera puno su korištena u starim filozofskim

opisima a označavaju nešto od čega je sve počelo. U jednoj legendi koja se donekle bavi I

stvaranjem ljudi, kao tvorac navodi se boginja Nuwa, ponekad smatrana Fuxijevom

sestrom a ponekad ženom; ona je inače božansko biće koje je pokušalo da popravi štetu

izazvanu Gonggongovim besom. Prema tekstu iz vremen dinastije Han nebo I zemlja su

već bili razdvojeni, ali ljudi još uvek nije bilo. Nuwa se latila stvaranja modelirajući ljude

iz žute zemlje. Posao joj se učinio dosadnim pa je uzela konopac, umočila ga u blato I

povukla tako da su sve kapi padale sa njega. Od ljudi koje je napravila od gline nastali su

mudraci, a od kapljica s blatnjavog konopca obični ljudi, skromnog porekla.

XiWangMu-njeno taoističko ime bilo je YaoChiJinMu u bukvalnom prevodu-

Zlatna majka blistavog jezera. Pisci dinastije Tang zvali su je Kraljica majka ili Amah što

je bio poznati izraz za majku ili baku. U moderno vreme često je zovu Wang

MuNiangNiang. Ona živi na planini Kunluo,na kojoj su živeli I drugi besmrtnici, ali je

ona upravljala svima njma, imala je vrt besmrtnosti koje je podsećao na rajski vrt u koji

su mogli da uđu samo najmudriji. Pokušala je ljude da usmeri ka mudrosti I samilosti, da

ih uputi u veštine da sačuvaju večno mlada tela, božanstvo koje je moglo da prolazi kroz

svetove. Svako od ovih božanstava nosi nešto što stoji u prirodi samog čoveka: želja,

nada, težnja, umeće, veština, a ka tome vode mudrost I inicijacija. Neki drugi mitovi o

zvezdama nude I jedan o tome kako se XiWangMu, koja uz sve ostalo nadgleda I zvezde,

jednom godišnje sastaje sa DongWang Gong-om, Kraljem oca istoka. Neki mitovi kažu

da je ona bila baka mladoj tkalji koja se sišavši sa neba zaljubila u pastira, te je

zapostavila svoje božanske obaveze I za kaznu morala se vratiti na nebo.

Da zaključimo,verovali mi u mitove ili ne, jedno je sigurno: mora postojati neko

od koga je sve počelo. Neko od koga smo naučili koje su prave vrednosti I kako stići do

njih, za Kineze, ta se zasluga, između ostalog, pripisuje upravo boginjama XuanNu,

Nuwa I XiWangMu.

Fuxi

Najraniji mitovi vezuju se za Deset legendarnih kraljeva, koji su pomagali i

usmjeravali ljude tokom praistorijskog perioda (oko 3000-2197 pne). Ti rani vladari bili

su polubogovi, ili pola bog, a pola čovjek. Živjeli su među ljudima i učili ih pravilima

civilizacije. Mogli su da se transformišu u razne životinjske oblike ili da zadrže svoj

polubožanski ili poluživotinjski oblik. Kada obave svoj zadatak na zemlji oni se povlače

na nebo.

Fuxi je bio prvi vladar praistorijskog perioda. Mnogi naučnici vjeruju da je

njegova priča zasnovana na stvarnom vladaru koi je živio negdje između 2953-2736 god

pne. Bez obzira, da li je zasnovana na stvranoj ličnosti ili ne, Fuxi je priznata ličnost u

mitologiju koja je pomagala I podučavala ljude osnovnim vještinama za preživljavanje.

To podrazumijeva upotrebu vatre,lov, ribolov, pisanje I proricanje sudbine. U nekim

pričama, Fuxi je opisan kao da ima ljudsko tijelo, dok u drugim pričama ima ljudsku

glavu, a tijelo zmije. U mnogim pričama povezuje se sa Nuwom kao njen suprug ili brat,

zajedno su predstavaljeni kao nosioci civilizacije.

Prema legendi, Fuxi uvodi trigrame čiji se šablon sastoji od kratkih I dugih

štapića. Ljudi bacaju 6 štapića I tumače šta je oformljeno. U početku, tumačenje trigrama

se prenosilo usmenim putem, a nekoliko vijekova kasnije, između 1059–249 pne,počela

su se zapisivati. Danas, zbirka trigrama je poznata kao “Knjiga promjena”.Čak i u davna

vremena, ova knjiga je smatrana toliko važnom, da je jedan od rijetkih tekstova koji je

pošteđen za vrijeme spaljivanja knjiga 213.godine.

Dva legendrana imena koja se dovode u vezu sa nastankom pisma su Fuxi I Cang

Jie (2500 g.pne). Cang Jie, istoriograf Žutog cara koji je imitirajući tragove ptica I

životinja stvarao karaktere. Neki od najranijih kineskih zapisa sastojali su se od

jednostavnih linija I slika, simbola koji su se mogli lako urezati na kamenu,oklopima

kornjača, životinjskim kostima. Do 1600.godine sistem pisanja je prilično napredovao,

pronađeni su mnogi simboli na bronzanim posudama tog perioda. Tokom dinastije Qin,

pismo je postalo sistematizovano i sofisticirano. Mnogi od simbola iz tog perioda su

blisko povezani sa karakterima koji se koriste danas. Fuxi je posmatrao težak život

ljudi.Ljudi nisu imali natprirodnu moć bogova,snagu tigra, ili brzinu leoparda, zaštitni

oklop kornjače ili gusto krzno lisice. Ljudi su imali tanku kožu, meko meso I kretali su se

prilično sporo. Bili su dobra srca I vesela osmijeha, ali lako ih je uplašiti I obeshrabriti.

Zato je Fuxi odlučio da im pomogne. Prvo, Fuxi je podučio ljude kako da uvijaju biljna

vlakna da bi formirali užad. Pomogao im je da uz pomoć tanjih užadi formiraju ribarsku

mrežu,kako bi lovili ribu. Sa debljim konopcima, pravili su mostove, postavljali su ih

preko visokih ponora, tako da su ljudi mogli prelaziti sa jednog planinskog vrha na drugi

u potrazi za hranom.

Često dešavalo u toku oluja,da grom zapali drveće, ljudi su drhtali od straha I

sakrivali se u pećine. Da bi ih namamio da izađu,Fuxi je uz pomoć dva vrbina štapića

stvorio vatru. Pokazao je ljudima kako je preženo meso I riba mnogo lakše svarljivo I

mnogo ukusnije nego sirovo meso. Ljudi su ubrzo otkrili da ih vatra može spasiti od

raznih zvijeri, kao i da je veoma prijatna tokom hladnih noći.

Fuxi je na vatri mlade grančice preoblikovao u zaobljene lukove. Tako je

napravio luk I strijelu, predvodio je ljude u lovu na srne, divlje svinje I razne ptice. Vodio

ih je u prikupljenje crnih pečurki iz šuma, prikupljanje divljih trava iz ravnica, gorke

potočarke na obalama tokova. Naučio ih je kako da uzgajaju ovce, koze,guske I patke.

Fuxi je upozorio ljude da uzimaju samo ono što im je potrebno, da nikad ne ubijaju

besmisleno.

Fuxi je znao da ne može ostati zauvijek na zemlji da pomaže ljudima kad god bi

se našli u nevolji. Kada nisu znali kojim pute da krenu ili kojim putem da se vrate, on ih

je naučio da pronadju rešenje u proricanju. Prvo, uzeo je kornjačin oklop I oslikao njenih

8 ivica u prašini.Zatim, na svakoj ivici je nacrtao 3 linije, ili trigram.

Na ivici Fuxi je nactao tri prave linije koje predstavljaju nebo:

—————

—————

—————

Na suprotnoj ivici nacrtao je tri isprekidane linije, koje predstavljaju zemlju:

—— ——

—— ——

—— ——

Voda ima jednu punu liniju između dvije isprekidane linije, vatra kao suprotnost,

ima jednu izlomljenu između dvije pune linije:

—— —— —————

————— —— ——

—— —— —————

Izlomljena linija ispod dvije pune linije predstavlja vatru I drvo, a puna linija

ispod dvije isprekidane linije predstavlja oluju I grom:

————— —— ——

————— —— ——

—— —— —————

Dva prelomljena poteza, ipod pune linije označava planinu, dva puna poteza ispod

isprekidane linije predstavlja jezero:

————— —— ——

—— —— —————

—— —— —————

Fuxi je obučio ljude kako da koriste trigrame. Pronašao je hajdučku travu,otkinuo

je n lišće I sićušne žute cvjetove tako da su ostale samo ravne stabljike. Prelomio je

stabljike na kraće I duže dijelove. Pomiješao ih je i bacio 6 puta na zemlju,obrazujući

redove. Kratki dijelovi su se nalazili u isprekidanim redovima, a duži dijelovi u punim

redovima. Fuxi je naučio ljude kako da tumače značenje tih dijelova, odnosno štapića.

Sakupio je stabljike I bacio nove stabljike hajdučke trave, iznova I iznova. Bez

obzira da li se pojavljuje forma dugih ili kratkih štapića, oni uvijek obrazuju dva

trigrama, kao što su zemlja/voda,vjetar/vatra, grom/jezero.Svaki put, Fuxi je objašnjavao

ljudima značenje obrazaca. Neki obrasci označavaju da su ljudi bezbjedni, neki pak

upozoravaju na predstojeću opasnost. Neki obrasci ih savjetuju da se nastane na tom

mjestu, dok neki ih savjetuju da se sele.

Međutim, Fuxi se plašio da bi ljudi mogli postati hvalisavi I sebični. Želio je da

ljudi ostanu skromni I da teže novim znanjima, da pamte svoje uspjehe I neuspjehe

prepričavajući priče. Da pomogne pripovjedačima, da dirne njihovo srce, podario im je

posljednji poklon, muziku. Naučio je ljude kako da prave kinesku lautu, pipa. Pipa može

imitirati zvuk vjetra, vodu koja teče preko stijena i zvuk konjskih kopita u borbi. Naučio

je ljude kako da koriste pipa, da ispričaju nezaboravne priče.

Kada je njegovo vrijeme na zemlji isteklo, prozdravio se sa svojim narodom I

uzneo se na nebo nadajući se da će ljudi dijeliti mudrost jedni sa drugim I nastaviti da

žive u miru.

Shennong

Smatralo se da je Shennong, nasljednik božanstva Nuwa, izmislio plug I poučio

ljude osnovama poljoprivrede; izgleda da je on prvobitni bio bog gorućeg vjetra, što je

povezano uz tehniku krčenja i čišćenja rastinja s polja pomoću vatre, kako bi se u

obogaćeno tlo moglo baciti sjeme. Veza izmedju Nuwa i njega je u uredjenju sveta,

ređanju stvari u određeni red i moći stvaranja.

Shennong - poljoprivreda, uzgajanje zitarica, sam je probao sva svojstva svih

biljaka i smatra se tvorcem kineske farmakopeje. Prva zibrka napisana na kineskom kako

od trava doci do lekova,prepisuje se Shennong-u. Kažu da je on otkrio čaj, tvorac

akupunkture. Bio je dosta blizak sa Zutim carem.

Huang Di

Žuti car, prvi od Petorice careva,zaslužan za izum kolskog kotača,lončarskog kola

i kompasa. Kada se njegov ministar Chiyu pobunio,izumivši rat i oružje, HuangDi mu se

suprotstavio uz pomoć spomenutih izuma, te uz pomoć brodova i oklopa koje je takođe

podario ljudskom rodu. Tvorac tradicionalne medicine, njegova žena je učila da pravi

svilu od svilenih buba. Predvideo je peščanu oluju. On je zajedno sa Fu Xi-em I

Shennong-om učestvovao u stvaranju guqinga(muz instrument). Napisao je prvi kalendar.

Smatran je prvim uchiteljem. Oni su prenosili bitna saznanja čovjeku, unapredili su život,

postavili temenje načina za preživljavanje, učestvovali u uređenju svijeta.

PANGU

Priče o nastanku sveta, kao i prvi mitološki motivi se mogu pronaći u klasičnim

kineskim delima- ,,Knjiga Istorije”, ,,Knjiga planina i mora”, ,, Pitanja nebu”

Sa dolaskom daoizma i budizma, mitološka bića poprimaju ljudski oblik, pre toga

su bila isključivo životinjskog oblika,ili poluljudskog

Pangu i kosmicko jaje:

Mit koji je najzastupljeniji u kineskoj svesti o nastanku sveta bi bio mit o Panku-

u. Prvi put se pojavljuje u dinastiji Han. Ovaj mit nas upoznaje sa konceptom yina i

yanga, kao dve suprotstavljene pojave, a ne kao dobro i zlo.

Pre ovog sveta koji poznajemo, postojalo je jedno kosmicko jaje. U tom jajetu su

lutale razne mracne sile, haoticno se kretajuci. U tom jajetu je ziveo i Panku,koji je sve

vreme spavao,ne obracajuci paznju na haos koji ga okruzuje. Međutim, Panku je u snu

rastao, a sa njim je rasla i ljuska jajeta u kom se nalazio .Panku je tako rastao sve dok nije

dostigao 90000 li-a . Kosmičko jaje se i dalje širilo,pokušavajući da održi na skupu

haotične sile koje su se kretale unutar njega, kao i velike dimenzije koje je Panku

zauzimao. Jednog dana, kada su sile unutar jajeta bile izrazito haotične, Panku se

probudio. U početku je bio fasciniran silama koje su se haotično kretale bez ikakvog

poretka, pravila. On je ove sile izbegavao skačući sa jedne strane jajeta na

drugu,međutim,ovo mu je vremenom dosadilo. Jednog dana,kada su sile bile mirnije

nego inače, uzeo je meteor i razbio ga u sredinu jajeta, čime je ovo jaje puklo

oslobađajući sve što se nalazilo unutar njega, i deleći sve to na dva dela. Prve,lakše sile

su se podigle gore, dok su teže,mračnije sile ostale dole, i tako su nastali nebo i zemlja u

ovom obliku u kom ih mi poznajemo. Panku je bio zadovoljan novonastalim svetom, kao

i mirom koji ga je karakterisao. Da bi nebo ostalo na svom mestu, Panku ga je svaki dan

pridržavao, ali pošto je usput i rastao, tako je i nebo bilo sve udaljenije od zemlje. Nebo

je svaki dan raslo 10 li-a, zajedno sa Pankuom. Panku je nebo pridržavao

godinama,mučeći se jer su mu mišići slabili, i nije imao snage kao kad je bio

mlađi,međutim on je sve to junački istrpeo, jer je bio odlučan da sačuva svet,da uvek

bude onakakv kakav se njemu svideo. On je pridržavao nebo sve dok te dve površine,

nebo i zemlja, nisu zaboravile jedna na drugu, i tako se zauvek razdvojivši. Panku se

posle ovoga umoran sručio na zemlju, polako slabeći i umirući. Njegovo telo je počelo da

se smanjuje, dok su mu bore sve više rasle. Kad je umro, njegovo telo je pokrilo celu

zemlju, njegovo meso je postalo plodno zemljište za razne biljke, njegov znoj je postala

rosa koja je negovala te iste biljke, njegova gusta kosa je predstavljala granje na drveću.

Njegovi zubi i kosti su pukli na sitne deliće, stvarajući metale: bakar,zlato,

bronzu. ..Njegova koštana srž je postala jedna od najcenjenijih materija u kineskoj

civilizaciji – žad. Njegova krv je stvorila najveće reke i jezera, a njegov glas je i dalje bio

prisutan u vidu munje i gromova. Njegov dah je stvorio razne vetrove, a njegove

poslednje, samrtničke suze su stvorile okeane koje mi sad imamo. Panku je stvorio

pogodno tlo za nastanak života, tako da su se razni životi stvorili u ovim savršenim

uslovima.

Zašto je Panku u početku bio fasciniran haosom koji ga je okruživao, a kasnije ga

je to umaralo?

Zašto je Panku bio srećan , iako je bio svestan da će umreti?

Uočljiv motiv žrtvovanja(nastanak celog sveta kao posledica velike Pankuove

zrtve) jer bez žrtve nema velikog rezultata. Panku je umro veoma umoran i iscrpljen,

međutim za sobom je ostavio neverovatno dostignuće. Svi mi smo na neki način

minijaturna kosmička jaja,jer se i u nama prepliću tamne i svetle sile, yin i yang. Tako da

je na neki način Panku razbivši veliko kosmičko jaje stvorio mnoštvo manjih.

Dok Panku stvara svet, Nuwa, žensko mitsko biće, stvara ljude:

Nuwa je bila veoma zastupljena u klasičnim kineskim delima, u nekim je

prikazana kao božanstvo sa glavom žene a telom zmije ili zmaja, ili telom neke druge

životinje. Mogla je da menja svoje telo kad god je htela. Modernija kineska dela vole da

je prikazuju kao prelepu ženu. Iako su žene u kineskom društvu na prvi pogled delovale

potlačeno, one su imale bitniju ulogu od muškaraca,one su stvarale,rađale novi život,

brinule o domaćinstvu, a u velikom broju bi nadživele svoje muževe te bi vodile

celokupnu brigu o svojoj kući,tj. svom domaćinstvu. Stoga je Nuwa, iako retka ženska

boginja, bila veoma cenjena i veoma značajna u kineskom društvu. Za vreme Nuwe,

zemlja je bila prekrivena najvelelepnijim životinjama, nebo su prekrivale ptice prelepih

boja, reke su bile bogate raznim ribama, agresivne životinje poput tigrova i nežne

životinje poput srna su zajedno složno živele, zemlja je bila bogata zrelim plodovima

šljiva,dinja,jabuka… Nuwa je u na svom putovanju naletela na ovaj svet, i bila je

opčinjena zvukovima prirode, mirisima raznoraznih cvetova, životinjama koje su

ispunjavale zemljinu površinu,bivajući uključene u neku nevidljivu igru života. Kako je

vreme odmicalo, Nuwa se osecala usamljeno, svet oko nje se činio prazan i bezličan.

Jednog dana, dok je sedela na obali reke, videla je svoj odraz u vodi, i znala je šta fali:

fale ljudi, oni koji razmišljaju kao ona,i mogu da razumeju lepotu sveta kojim je

okružena, te je odlučila da takve ljude napravi. Reka, kao da je razumela Nuwinu

zamisao, ostavila je jedan sloj gline, kojim je Nuwa mogla napraviti stvorenja koja je

zamislila. Nuwa je uzela glinu u ruke, i počela da oblikuje prvo ljudsko biće. Napravila je

gornji deo tela sličan njenom, međutim kad je trebala da napravi udove,nije znala šta da

napravi, da li da to budu peraja, kandže, nije bila sigurna. Pošto je i ona sama često

menjala donji deo tela da bi mogla da pliva,leti itd. Zaključila je da bi najbolje bilo da

ovoj figurici napravi noge,kako bi mogla i šetati ali i plivati. Tako je nastalo prvo ljudsko

biće. Nuwa se igrala sa glinom, pravila je visoke figurice,niske figurice,debele,mršave, sa

malim očima,velikim itd. Bila je oduševljena ovim ljudima da je htela da ih napravi što

više moguće, međutim za to joj je bio potreban brži metod, od prvobitnog. Konačno je

odlučila da odseče jedan deo trske, i koristi ga kao kašiku kojom je kupila određenu

količinu gline i tako pravila preostalu količinu figurica. Međutim, Nuwa je znala da neće

moći večito da brine o ovim stvorenjima, te je neke napravila muške a neke ženske, da bi

mogli dalje da se razmnožavaju. Završivši sa radom,okupila je sve ljude da bi im dala

svoja uputstva kako da žive, da cene brak, decu, da ih odgajaju najbolje što mogu,kao i

mnoge druge životne vrednosti. Ljudi su je pažljivo saslušali. Kad je završila, popela se

na kočiju koju su vukli zmajevi,i otišla na nebo,mesto koje je bilo ljudima nepoznato.

Ljudi su isto tako ponosni na svoju decu, i njihov razvoj,kao što je i Nuwa bila

ponosna na ljude koje je stvorila

Sinolozi smatraju da su već u ovom mitu zastupljene klasne razlike, jer su prvi

ljudi napravljeni od žute gline,a ostali od blata

SiMa Qian Nuwu opisuje kao muškarca

Slike Fuxi-a i Nuwa-e koje ih prikazuju kao ljude sa telima zmaja,datiraju iz

Perioda zaraćenih država

Nuwa se u kineskoj mitologiji smatra tvorcem ljudi,ali i zaštitnicom ljudi, jer

postoji još jedna priča vezana za nju. Naime, ona je popravila nebo. Dva moćna

božanstva su se posvađala i odlučila da svoje razmirice reše dvobojem. Jedan od

njih je glavom razbio planinu Buzhou, koja je držala nebo. Čim je ova planina

nestala, zemlja se okrenula,prema jugoistoku a nebo prema severozapadu. Ovo je

proizvelo mnoge poplave. Nuwa je odsekla džinovskoj kornjači nogu da bi je

stavila na mesto te planine i samim tim popravila štetu nanetu zemlji. Nebo koje

je usled ovih uslova napuklo,zakrpila je koristeći istopljeno kamenje 7 različitih

boja, međutim nije bila u stanju potpuno popraviti nebo. Zbog ovoga sunce,mesec

i zvezde putuju prema severozapadu,a reke u Kini prema jugoistoku.

Hundun : 1. mitsko biće bez lica

2. prvobitni haos

混 hun – pomešati,zbuniti

沌 dun- zbunjen

Hundun ima grafičku varijaciju Hunlun,koja je etimološki povezana sa planinom

Kunlun

U Zuovim komentarima, Hundun se pojavljuje kao nesposobni sin Huang Di-

a,koga su zbog problema koje je stvarao svojom nesposobnošću prozvali Haos

Druga priča vezana za Hundun glasi ovako: Car Južnog mora se zvao Shu, car

Severnog mora Hu,a car centralne regije Hundun. Shu i Hu su se uvek nalazili na

teritoriji Hunduna radi nekih dogovora,i Hundun ih je uvek lepo ugostio. Pošto

Hundun nije imao nijedan otvor, hteli su da mu se oduže tako što će mu svaki dan

probušiti jedan otvor. Sedmog dana je umro.

U spisu Liezi se Hundun koristi da bi objasnio stanje u kom qi, xing (forma) i zhi

(materija) počinju da postoje,ali su spojene u jedno

U spisu Shanhaijing, Hundun se opisuje kao mitsko biće koje liči na žute

bisage,grimizne boje, ima 6 nogu i 4 krila. Nema lice niti oči. Peva i pleše

( ukazuje na šamansko transcedentalno stanje)

Shen Yi Jing (Knjiga bozanstava) : Hundun je mitski pas koji je živeo na planini

Kunlun - ,,Ima oči ali ne vidi, hoda a ne kreće se, ima oba uva ali ne čuje; ima

znanje čoveka ali nema 5 osnovnih organa čoveka

Митови деструкције и стварања света; Ју и Ји

,,Човек бира оне митове у које хоће gа верује и који му помажу gа живи”,

Данило Киш (1935-1989).

У многим кинеским причама готово да не постоји граница између оног

митског и оног стварног, између неба и земље, између историјских чињеница и

пуког припведања, између прошлости и садашњости. Иако су у митови похрањена

разна знања и обрађиване различите теме, ипак је један мотив најупечатљивији,

односно, људска борба за преживљавање на овој лепој планети.

У основи приче о Великом Јуу јесте краљ истог имена који владао око 2200.

године пре нове ере и који се сматра оснивачем легендарне династије Сја, пошто је

он први од полу-богова пренео власт на потомке.

Да би се ова прича разумела, мора се прво представити свет који је Велики

Ју покушао да побољша и улепша. У давна времена, владао је Жути цар, који је био

правичан и добар владар, али је имао великих проблема са поплавама, сваке године

поплаве би односиле небројане људске животе, усеве и куће. Међутим, он је

поседовао некакву магичну земљу која је могла да упије сву сувишну воду, али он

није умео да је подели људима. Једног дана, његов унук Гун (Кун) је украо ту

земљу и поделио је сељацима који су њоме покрили своја натопљена поља. Гун је

такође саградио и бране како би људе заштитио од будућих поплава. Нажалост,

Жути цар је за то убрзо чуо и пошто је био веома љут на лопова, послао је Бога

ватре Zu Rong-а да га убије и то је успео на једном глечару, те је Гуново тело

остало заробљено у леду. Након три године, Жути цар је послао Zu Rong-а да обиђе

Гуново тело, а кад је стигао и нашао тело, био је јако изненађен што је било

нетакнут и потпуно сачувано. Пожелео је разбије мачем лед око Гуновог тела, али

док је то радио, пресекао је тело на пола и из њега је излетео огроман змај. Овде

треба напоменуту да кинески змај у бити није лоше биће, већ супротно, обично

помаже људима. Тај змај је заправо био Ју, који је, као и његов отац, јако волео

сељаке и желео да им помогне. Он је ипак, за разлику од свог оца, отишао и

замолио Жутог цара за земљу коју му је он, после мало премишљања, дозволио да

однесе на корњачиним леђима. Ју није само градио бране, он је изучавао путање

река и планирао њихов ток све до мора, а да би их што боље усмерио он је копао

канале помоћу змајевог репа, правио нова језера, тунеле, планине. Такође је

пронашао 233559 великих рупа у земљи из којих је вода за време поплава отицала,

те их је затворио.

Будући да је био полубог, могао је да мења облик, те је био медвед, човек

или змај- Међутим, док је радио са сељацима заједно на пољу, увек је био у

људском облику, али иако је тако био веома ружан (личио је на инсекта, са устима

која су личила на вранин кљун и вратом дугачким као змијино тело), сељаци нису

марили за његов изглед, већ су му били захвални на свом труду и помоћи.

Једном му је сам ФуСи поклонио плочицу од жада која је заправо била

инстумент за мерење неба и земље, те је Ју обишао читав свет мерећи воде,

планине и људе. Такође је измерио и читав свет, који је тада био четвртаст и бројао

је 233500 лија и 75 корака. Затим је свет поделио на 9 делова. Будући да је

пропутовао цео свет, видео и тугу и срећу, напослетку је схавтио је јако усамљен,

те је одлучио да се ожени. По једној причи, Јуа су жена и син брзо напустили, јер

нису делили његову љубав према земљи, те им је сметало што он готово никада

није био ту. Пошто су оно отишли, Ју је све морао сам, односно са корњачом и

змајем као помоћницима. Од толиког копања, руке су му биле грубе и препуне

жуљева, кожа му је била црна и напукла од сунца, али су га ипак сви волели и били

му захвални. По другој причи пак, једног дана док је копао тунел у медвеђем

облику, његова жена је дошла да га посети, али је уместо свог супруга видела

огромног медеведа, па је уплашено кренула да бежи. Он ју је појурио,

заборављајући да је медвед, па се она од стаха преворила у стену. У том тренутку,

Ју је сазнао да је она била трудна, па ју је замолио да му оставио њихово дете.

Стена се у том тренутку распукла и из ње је изашло дете по имену Ћи односно

распуклина. Управо је тај Ћи наследио свог оца на престолу и пошто је то било

први пут да се тако нешо десило, оформила се прва кинеска днастија Сја.

За време владавине те династије, поплава није било, море је било мирно,

уживали су у срећи и благстању и сви људи су славили Великог Јуа, који је

жртвовао сопствену срећу и посветио читав свој живот неком вишем циљу.

Како у западној, тако и у кинеској митологији, ретки су били

смртници који су помагали боговима, јер је обично богови били ти који су пружали

помоћ људима. Ји је управо један од тих смртника.

Прича говори да је Кина некада била окружена морима, док се на истоку

налазио огроман океан иза којег се налазило предивно острво. На том острву било

је разних, шарених биљака, али најлепше међу њима био је дуд Фусанг, који је

досезао све до неба и крошње широке неколико стотинама километара. На том

раскошном дрвету живело је десет сунаца, које су родитељи Диђун, бог Источног

неба и богиња Си Х, запоставили. Богиња Си Х би сваког дана путовала небом у

својим кочијама које су вукли 6 змајева да би угрејала и осветлела. Пролазећи

поред тог дуда, једно од њене деце би увек ускочило у кочију, те би заједно то

радили. Док је оно било одсутно, остала сунца би се безбрижно играла на дрвету.

Временом им је то досадило и зажелели су да више времена проводе играјући се, а

мање радећи, те су одлучили да сви заједно претрче преко неба, надајући се да ће

тако створити довољно топлоте и светлости за неколико дана. Нажалост, топлота

коју су они произвели била је погубна за људе на земљи. Реке су пресушиле, тло је

попуцало, усеви су се осушили, многи људи су мрли од врућине и жеђи. Једино

што је преживело, био је водени спанаћ који им је постао једина храна. Такође,

многа чудовишта и звери су се појавили из воде и са неба и отмали људе из

њихових домова. Када су молитве људи стигле до бога Диђона, он је, веома

изнервиран због лењости и непослушности сопствених синова, позвао најбољег

стрелца међу људима, Јиа и дао му 10 магичних стрела. Рекао му је да научи

памети његове синове. Када се вратио на земљу, видевши сву пустош и смрт око

себе, био је јако тужан. Затим је позвао 10 сунаца и наредио им да престану,

међутим они га нису послушали и само су му се ругали, а кад је Ји запретио да ће

их убити својим магичним стрелама, они су му се још јаче смејали, јер су знали да

су они синови бога, а он да је обичан смртник. Веома љут, Ји је узео једну стрелу и

одапео је погађајући сунце које се највише смејало. Оно је падало са неба, горећи

ужасним сјајем и када је напокон пало на тло, сунце се претворило у троногу врану,

симбол сунца у многим културама, а затим је умрло. На земљи је одмах постало

мало пријатније. Видећи да је Ји озбиљан и да их стварно убити, остала сунца су се

разбежала. Ји их је, полако, једно по једно, налазио и убијао. Сваком смрћу сунца,

на Земљи је бивало све хладније и хладније. Када је остало само једно сунце на

небу, људи су помислили као им тако највише одговара и зажелели су да остане,

али се нико није усудио да оде и то каже Јиу. Међутим, пре но што је успео да

убије последње сунце, један дечак му се прикрао и узео последњу магичну стрелу.

Подстакнут тим храбрим чином, цар Јао је пришао Јиу и рекао му жељу народа. Ји

се сажалио на сељаке, те је оставио то последње сунце у животу. Оно је, препуно

туге за изгубљеном браћом, било осуђено да своје свакодневно путовањ креће

само. Његова мајка је одбила да му да кочију, а змајеви су одбили да га вуку.

Благостање се вратило на земљу, реке су нарасле, усеви су родили, животиње и

људи су били задовољни.

Међутим, Диђун је био веома разочаран и повређен, јер му је Ји убио 9

синова, а само је требало да их мало уплаши. Он то Јиу није могао да опрости те га

је потпуно протерао са Неба и осудио га на живот са смртницима. Ји је затим

посветио свој живот одбрани Кине од зла чинећи многа херојска дела. На једној од

тих мисија упознао је Чанг Е, прелепу кћер бога воде, која му је убрзо постала

жена. Међутим, свестан своје смртности, убрзо је отишао код Краљице мајке

Запада, Си Ванг Му и од ње затражио елексир бесмртности, који је и добио.

Нажалост, није их одмах попио заједно са женом, те их је одложио јер је морао да

оде до цара Јаоа. Чанг Е је, видевши 2 бочице, из радозналости полила обе. У том

трернутку се Ји вратио кући и видео своју жену како се лебдећи успиње ка Месецу

и неуспешно покушао да је заустави. Женин одлазак је Јиа веома промени, од

хероја постао је тиранин. Постао је сујетан и мислио је да је непобедив, па се често

такмичио са својим ученицима. Један од његових ученика, Фенг Менг, је пожелео

да га убије, да би му показао да га је ипак могуће победити. Једног дана у лову, то

је и урадио. Јиев дух се успео на Сунце где је саградио прелепу палату. Тако Ји и

његова супруга Чанг Е представљају јин и јанг, односно Сунце и Месец.

Esejska: Shen Nong, Kraljica majka Zapada, Hundun, Huang Di, pet kosmickih

usmerenja i mitovi.

1) U prorocanskim zapisima srecemo zapise o zrtvama koje se prinose: zemlji, suncu,

oblacima

2) Mitske ptice su:Fenghuang i Ji Guang

3) U grupu mitova koji su kreirali svet pored Nuve imamo i: Pangu, Shennung, Shizen

4) Naucnici veuju da je zapisivanje mitoloskih prica pocelo u Wei i Jin

5) zmaj

6) koje klasicne knjige su uticale na mit

hnvbnzxbcznczxnczbx

7) ko je stvorio ribolov, gajio svilene bube, pripitomio zivotinje (fuxi)

8) Skim je ratovao Huang di -che you

9) Mit o pangu je nastao transformacijom kog mita: Zemlja

10) Za nastanak sveta zasluzni su, odgovor je: Shennong, Suiren i Pangu

11) Mitovi su se prenosili: u filozofskim i istorijskim spisima