1. KLASIČNE TEORIJE MEĐUNARODNE TRGOVINE

Jedan od deset osnovnih principa ekonomike – Ten principles of Economics (Mankiw, 1997) da trgovina može biti korisna za sve one koji u njoj učestvuju.

Razlozi zbog kojih države učestvuju u meunarodnoj trgovini: prvo, države se međusobno razlikuju po mnogim obeležjima i mogu te razlike iskorstiti za specijalizaciju u onim aktivnostima koje relativno najuspešnije obavljaju.Ključni faktor koji na početku XXI veka ima uticaj je tehnologija. Drugo, države trguju radi postizanja efekta ekonomije obima u proizvodnji. Ako neka država proizvodi samo određen broj proizvoda ona ih može proizvoditi u većem obimu nego ako pokušava da proizvede sve ono što je potrebno njenim stanovnicima.

Ukoliko država ima zatvorenu privredu, tj. nema trgovinesa ostalim delom sveeta, output je jednak dohotku. Sav nacionalni dohodak se raspoređuje na domaću privatnu i javnu potrošnju i investicije.Jedna imovina (aktiva) koja postoji u bilansu stanja su zalihe (stok) proizvodnih inputa. Način merenja outputa je na nivou države utvrđen Sistemom nacionalnih računa Ujedinjenih nacija (UN SNA) koji predstavlja konzistentan, koherentan i integrisan skup makroekonomskih računa i tabela zasnovan na usaglašenim konceptima, definicijama, konvencijama, klasifikacijama i procedurama. Veliki nedostatak sistema društvenog računovodstva koji proističe iz SNA je da nije uspeo da na odgovarajući način računovodstveno i bilansno odraziti značaj koji znanje i nevidljiva imovina imaju u savremenoj privrednoj aktivnosti.

Output na nivou države se iskazuje putem dva agregata: Bruto domaći proizvod i Bruto nacionalni dohodak.

Bruto domaći proizvod (Gross Domestic Product – GDP)je finalni rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne države i čini ga ukupna vrednost dobara i usluga proizvedenih na teritoriji jedne države u toku jedne godine.Može se dobiti ne nekoliko načina:

1. sabiranjem bruto dodatne vrednosti svih privrednih jedinica rezidenata2. zbrajanjem svih dohodaka u tekućoj proizvodnji (zarade zaposlenih, poslovni višak, amortizacija osnovnih sredstava) i posrednih poreza umanjenih za

subvencije3. sabiranjem vrednosti finalnih potrošnih dobara i usluga obraačunatih po nabavnim cnama i umanjenih za vrednost uvoza dobara i usluga

GDPpredstavlja output koji je proizveden unutar granica date države u određenom vremenskom periodu i u zatvorenoj privredi jednak je GNP.

Bruto nacionalni dohodak (Gross National Product – GNP) je jednak zbiru GDP i netodohotka koji je ostvaren iz ostalog dela sveta.

 

Izvoz je prodaja u inostranstvu dobara i usluga proizvedenih u domaćoj državi, a uvoz prodaja na teritoriji domaće države proizvoda i usluga proizvedenih u inostranstvu.

U otvorenoj privredi postoje dva potencijalna izvora dobara i usluga: lokalna proizvodnja i uvoz, a četiri potencijalne upotrebe proizvoda i usluga: privatna potrošnja, javna potrošnja, investicije i izvoz.

Razvo teorije međunarodne trgovine

Apsolutne prednosti (Adam Smith – "Bogatstvo naroda") - Država treba da se specijalizuje za proizvodnju i izvoz proizvoda kod kojih ima najniže troškove radne snage. Apsolutne prednosti služe za upoređenje pojedinaca, firmi i država koji učestvuju u proizvodnji određenog proizvoda. Proizvođač koji troši manje inputa, tj. ima niže troškove za proizvodnju nekog proizvoda, ima apsolutne prednosti u proizvodnji tog proizvoda.

Komparativne prednosti (David Ricardo – Principles of Political Economy and Taxation 1817.) - Država treba da se specijalizuje za proizvodnju i izvoz proizvoda kod kojih ima najniže relativne troškove, odnosno kod kojih ima komparativne prednosti u odnosu na ostale učesnike u međunarodnoj razmeni. Izbor da se proizvodi određeni proizvod znači smanjenje raspoloživih resursa za proizvodnju drugih proizvoda. Oportunitetni trošak jednog proizvoda je, dakle, količina proizvodnje nekog proizvoda od čije je proizvodnje potrebno odustati da bi se oslobodili resursi potrebni za proizvodnju dodatne jedinice nekog drugog proizvoda. Država ima komparativne prednosti u proizvodnji određenog proizvoda ako je oportunitetni trošak tog proizvoda u odnosu na ostale proizvode niži u toj nego u ostalim državama.  Kriva proizvodnih mogućnosti ilustruje različite kombinacije proizvoda koje data privreda može proizvoditi. Granica proizvodnih mogućnosti pokazuje maksimalnu količinu jednog proizvoda koja se može proizvesti pri bilo kojoj datoj količini drugog proizvoda. Marginalna stopa transformacije predstavlja količinu proizvoda od čije proizvodnje treba odustati da bi se proizvodnja drugog proizvoda povećala za jedinicu.

Test na poređenju produktivnosti i trgovine SAD i Velike Britanije. SAD su imale veću produktivnost (apsolutne prednosti) a VB komparativne prednosti (veći izvoz u mnogim delatnostima).

Značaj: a) razlike u produktivnosti imaju značajnu ulogu u međunarodnoj trgovini i b) komparativne a ne apsolutne prednosti su osnova međunarodne trgovine.

 

Faktorska proporcionalnost (E.F. Heckscher, B. Ohlin) - Država će izvoziti proizvod u kome se intenzivno koristi faktor proizvodnje koji je relativno obilan i jeftin.

Sličnost tražnje (S. B. Linder) – Kompleksnost i diverzifikacija tražnje za proizvodima raste sa rastom nivoa dohotka i utiče na strukturu međunarodne trgovine. Najintenzivnije međusobno trguju države sa sličnim nivoom razvijenosti i približnim nivoom dohotka per capita usled sličnosti tražnje.

Ciklus proizvoda (R. Veron) – Zastarevanje tehnologije koja se koristi u proizvodnji određenog proizvoda utiče na promenu države koja ima komparativne prednosti u proizvodnji datog proizvoda.

Imperfektnost tržišta i ekonomije obima ( P. R. Krugman) - Imperfektnost tržišta faktora proizvodnje i samih proizvoda ima odlučujući uticaj na promene u strukturi proizvodnje i međunarodne trgovine, uključujući i intraindustrijsku razmenu.

Konkurentna prednost država (M. E. Porter) – Kompleksno shvaćena inovaciona aktivnost i tehnologija determinišu konkurentsku prednost država.

 

 

 

 

 

2. HECKSCHER-OHLINOV MODEL

Za razlike komparativnih prednosti između pojedinih zemalja bitne su razlike između raspoloživih proizvodnih resursa, pošto rad nije jedini proizvodni faktor proizvodnje. Da bi se jasnije objasnila uloga raspoloživostti faktora proizvodnje u međunarodnoj trgovini u narednom delu će biti prezentiran model u kome je razlika između resursa jedini uzroktrgovine. Taj model pokazuje da komparativne prednosti zavise od interakcije između resursa kojima država raspolaže (relativno obilje faktora proizvodnje) i tehnologije proizvodnje (koja je određena relativnom intenzivnošću sa kojom se pojedini faktori proizvodnje koriste u proizvodnji različitih proizvoda).

Teorija prema kojoj resursne razlike između država imaju najznačajniji uticaj na međunarodnu trgovinu je jedna od najvažnijih teorija umeđunarodnoj ekonomici. Razvila su je dvojica švedskih ekkonomista E.F. Heckscher i B. Ohlin. Pošto ova teorija pretpostavlja međusobnu vezu i uticaj između proporcija u kojima se različiti faktori proizvodnje raspoloživi u različitim državama i proporcija u kojima se oni koriste u proizvodnji različitih dobara takođe se naziva teorija faktorske proporcionalnosti.

Definicija intenzivnosti zavisi od količnika resursa upotrebljenih u proizvodnji, a ne od količnika resursa prema outputu. Odnos faktorskih cena i cena proizvoda ima snažne distribucione efekte. Prema Stopler-Samuelsonovom efektu (1941) vlasnici faktora proizvodnje koi se intenzivnije koriste u proizvodnji proizvoda čija cena raste imaju dobit, dok ostali imaju gubitak. Shodno tome, u međunarodnoj razmeni u uslovima slobodne konkurencije vlasnici onih faktora proizvodnje kojima država relativno obiluje ostvaruju dobit, a vlasnici relativno oskudnog faktora proizvodnje gubitak.

Resursi i output

U konvencionalnom pristupu analizi alokacije resursa u privredi sa dva faktora koristimo boks dijagram. Alokacija resursa između dve privredne delatnosti može se predstaviti nekom tačkom unutar boksa. Pri datim cenama platna i hrane i uz datu ponudu faktora zemlje i rada moguće je odrediti koju količinu svakog od raspoloživih resursa privreda upotrebljava za proizvodnju svakog proizvoda. Time je determinisan i output svakog proizvoda na nivou privrede.

Sledeće pitanje je kako promene resursa na nivou privrede utiču na promenu outputa. Šta se dešava kada ponuda jednog faktora proizvodnje, zemlje, na nivou privrede raste uz nepromenjene cene proizvoda i ponudu rada.Bitno pitanje u vezi sa prethodnim je kako resursi utiču na proizvodne mogućnosti privrede. Pomeranje krive proizvodnih mogućnosti od TT1 ka TT 2 omogućava veću proizvodnju oba proizvoda nego pre povećanja ponude zemlje. Pomeranje krive je disproporcionalno, odnosno veće je na strani hrane nego platna,. Ovde imamo pristrasnu ili neravnomernu ekspanziju proizvodnih mogućnosti, kad se granica

proizvodnih mogućnosti pomera u jednom smeru više nego u drugom. To podrazumeva pad outputa proizvodnje platna i veliko povećanje outputa proizvodnje hrane. Ova pojava je uočena i objašnjena u radu poljskog ekonomiste Rybczynskog zbog čega se i naziva Rybczynski efekat. Neravnomernost efekta povećanja resursa na proizvodne mogućnosti je osnova za razumevanje kako razlike u raspoloživosti resursa utiču na rast međunarodne trgovine. Privreda će, dakle, biti relativno efikasnija u proizvodnji dobara koja intenzivnije koriste faktore proizvodnje kojima država relativno obiluje.

Otvorena privreda

Država će izvoziti proizvod u kome je intenzivno korišćen faktor proizvodnje kojim ona relativno obiluje.

Trgovina i distribucija dohotka

Generalni zaključak o uticaju međunarodne trgovine na distribuciju dohotka je da vlasnici faktora kojim država obiluje ostvaruju dobitke od trgovine, a vlasnici faktora koji je oskudan u datoj državi ostvaruju gubitak.

 

Izjednačavanje faktorskih cena

Značajan broj autora je, u rešavanju problema izjednačavanja cena faktora proizvodnje u raznim državama posredstvom mehanizma međunarodne trgovine, koristio Heckscher-Ohlinov model kao metodološku osnovu. Paul Samuelson je upravo u toj oblasti napravio značajnu dopunu Heckscher-Ohlinovog modela. Prema Samuelsonu međunarodna trgovina će dovesti do približnog izjednačavanja relativnih i apsolutnih prihoda homogenih faktora proizvodnje u različitim zemljama.

U stvarnosti svetske faktorske cene nisu izjednačene. Do izjednačavanja faktorskih cena u stvarnosti ne dolazi zbog neostvarivanja ljučnih pretpostavki modela (Krugman, Obstfeld):

Obe zemlje proizvode oba proizvoda – to ne mora biti tačno. Pretpostavka o izjednačavanju faktorskih cena neće se održati ako države imaju različite tehnologije proizvodnje. Pretpostavka o kompletnom izjednačavanju faktorskih cena zavisi od kompletne konvergencije cena proizvoda

Empirijske verifikacije Heckscher-Ohlinovog modela su trebale pokazati da pojedine države izvoze proizvode u čijoj se proizvodnji intenzivno koriste faktori kojima ta država obiluje, a uvoze one proizvode za čiju proizvodnju se intenzivno koriste relativno oskudni faktori te države.

Američka privreda je na vrhu razvijenih država prema količniku kapitala i rada u proizvodnji.Analiza stvarnih podataka nije dala rezultate u skladu sa teorijskim očekivanjima. Izvoz SAD je bio manje kapitalno intenzivan od uvoza.  Taj rezultat je poznat kao paradoks Leontiefa i najznačajniji je empirijski dokaz protiv teorije faktorske proporcionalnosti.Ti pokazatelji ukazuju na SAD kao privredu sa radnom snagom visoke stručne kvalifikacije i komparativnim prednostima u sofisticiranim proizvodima.

Globalna privreda (Bowen, Leamer i Sveikauskas) - Ako je teorija faktorske proporcionalnosti tačna država bi izvozila one faktore proizvodnje kod kojih je faktorsko učešće veće od učešća u dohotku, a uvozila faktore kod kojih je niže. Za dve trećine faktora proizvodnje trgovina se, pema dobijenim rezultatima, odvija u predvidivom pravcu za udeo manji od 70%. To je potvrda Leontief paradoksa na višem nivou. Trgovina se često ne odvija u pravcu koji Heckscher-Ohlino model pretpostavlja.

Trgovina Sever-Jug Pokazatelji koji se odnose na trgovinu između Severa i Juga su bliži pretpostavkama Heckscher-Ohlinovog modela, nego podaci za svet u celini. To potvrđuju podaci o trgovini između SAD i J. Koreje.Heckscher-ohlinov model je bolje prilagođen trgovini između razvijenih i država u razvoju. Trgovina na rlaciji Sever-jug obuhvata tek oko 10% ukupne svetske trgovine.

Izgubljena trgovina – Trefler je u svom radu pošao od prevazilaženja nedostataka koje je uočio kod prethodnih testova. Kada se govori o trgovini proizvodima kao indirektnom načinu trgovine faktorima proizvodnje u vidu se ima pravac i smer a ne samo obim te trgovine. Trgovina faktorima proizvodnje je po pravilu manja nego što to Heckscher-Ohlinov model predviđa. Disparitet se javlja zbog netačne pretpostavke o velikomobimu trgovine radom između bogatih i siromašnih zeemalja.Mnogi savremeni ekonomisti smatraju da se ovaj problem može rešiti samo napuštanjem pretpostavke modela o istovetnim tehnologijama. Računajući relativnu efikasnost proizvodnje u različitim državama Trefler je utvrdio da su tehnološke razlike u stvarnosti veoma velike.Tehnološke razlike su između zemalja često značajnije od same obilnosti ili oskudnosti određenog faktora.