Prirodni hazard KLIZITApredava: Dr Boris Vakanjac
Koluvijalni proces
Koluvijalni proces je geomorfoloki proces koji nastaje pod
neposrednim dejstvom gravitacije. Padine i kosine nalaze se u
stanju prirodne ravnotee. Kada doe do naruavanja ravnotee iz bilo
kog razloga, gravitacinom silom dolazi do pokretanja stenskih masa
pri emu nastaje koluvijalni proces. Uzroci naruavanja prirodne
ravnotee padina i kosina mogu biti endogenog ili egzogenog
porekla.
Najei endogeni uzroci su zemljotresi i vulkanske erupcije.
Egzogene uzroke ini razvoj praktino svih geomorfolokih procesa.
Koluvijalni proces
Pri naruavanju stabilnosti padina i kosina poseban znaaj ima
ljudska delatnost. Optereenje padine izgradnjom objekata, ili
uvoenjem otpadnih voda, zasecanja i podsecanja padina i sline
aktivnosti veoma su est uzrok naruavanja prirodne ravnotee i
pokreta stenske mase pod neposrednim dejstvom gravitacije, tj.
nastanka koluvijalnog procesa.
Koluvijalni proces
Gravitaciona kretanja stenske mase mogu biti
spora, ili delapsiona i brza, ili kolapsiona.
Svaki vid kretanja materijala, brzog ili sporog, stvara odreene
oblike. U zavisnosti kojim tipom kretanja je nastao oblik reljefa
imamo i razliite nazive. Tako na primer klizanjem nastaju klizita,
puzanjem puzita, teenje tecita, osipanjem sipari, odronjavanjem
odroni, Najznaajniji i relativno est oblik su klizita dok su sipari
najei oblici koji se javljaju u prirodi.
Koluvijalni procesKlizanje Teenje
Odronjavanje
Prevrtanje
Koluvijalni proces
teenjemasa u pokretu je relativno koherentna i kree se du jedne
ili vie dobro definirsanih ploa
klizanje
tonjenje
odronimaterijal slobodno pada, odronjava se ili se kotrlja niz
stenu
masa se kree po ploi koja je priblino paralelna povrini
preuzeto iz: Plummer, Ch.C., McGeary, D. (1993): Physical
Geology
Klienje
Klienje predstavlja sporo, smiue (translatorno) kretanje
pojedinanih estica ili krupnih blokova po jasno definisanim povrima
kretanja. Postoji, dakle, otra granina povr izmeu pokrenutog i
nepokrenutog materijala.
Klienje
Klienjem moe biti zahvaen samo povrinski raspadnut sloj i tada
je dubina klienja mala, metarskog reda veliina. Prilikom padavina
voda se proceuje kroz rastresiti sloj materijala. Najfinije estice,
krupnoe gline, kreu se nanie, do vrste podloge, stvarajui
sekundarni sloj zaglinjavanja. Taj sloj predstavlja povr klienja.
Po njemu, kao vodonepropusnom sloju, kreu se vode proceene sa
povrine, potpomaui klienje. Klienjem je, meutim, esto zahvaena i
matina stena, naroito kada je izgraena od povoljnih materijala, kao
to su gline i laporci.
Klienje
Za pojavu klienja nisu potrebni veliki nagibi padina, odnosno
kosina. U zavisnosti od litolokog sastava tla, klienja se mogu
zapaziti i na padinama sa padnim uglom i manjim od 10. Materijal se
kree dok se ne uspostavi nova, najee labilna, ravnotea. Njenim
naruavanjem klienje se reaktivira. Put koji materijal zahvaen
klienjem pree redovno je veoma kratak
Klizita
Klizita se u morfologiji padina manifestuju izrazito talasastim
reljefom, s pojavom manjih odseka i naglim promenama nagiba, i to
posmatrano i niz padinu i paralelno padini. U okviru klizita
razlikuju se: oiljak, uvala, telo klizita, trbuh, noica, klizna
povrina i krila klizita.
Oiljak je mesto otkidanja i pokretanja materijala. Izraen je
strmim pa i vertikalnim odsekom. Uvala predstavlja depresiju
nastalu odmah ispod oiljka. Iz uvale je materijal pokrenut i
transportovan u telo klizita. Pokrenuti materijal dakle formira
telo klizita a morfoloki je izraen kao breuljak metarskih, ree i
vie.
Elementi klizita
geologija.org/articles/geo.php?t=2
Klienje
Najvia taka na telu klizita predstavlja trbuh klizita, dok
podnoje tela klizita nazivamo noicom. Klizna povrina polazi od
oiljka i zavrava se noicom klizita i ima konkavan oblik. Krila
klizita predstavljaju granicu izmeu pokretnog i nepokretnog dela
padine i to posmatrano u planu. Gledajui od vrha klizita u pravcu
pada padine razlikuju se levo i desno krilo klizita.
Klienje
Koluvijalni proces
Sipari najee nastaju na strmim padinama i odsecima. Na naim
terenima takve odseke grade krenjaci. Kod sipara razlikuju se
sledei morfoloki elementi: toilo, telo sipara i plaz.
Koluvijalni proces
Puzanje se definie kao sporo smiue kretanje pojedinanih estica,
bez jasno definisane povri na kojoj se kretanje obavlja. Puzanjem
je zahvaen samo nevezan, rastresiti materijal, eluvijum ili
deluvijum, izgraen od estica i komada razliite krupnoe. Kretanje je
najbre na povrini, gde je trenje najmanje. Puzanje se, zbog
karakteristinog naina kretanja estica, vrlo esto naziva i suvo
teenje. Duina puta koji materijal pree pri puzanju, po pravilu, je
veoma mala. Na tako kratkom rastojanju, pri maloj brzini kretanja,
ne moe doi do obrade materijala, niti njegove klasifikacije po
krupnoi. Erozija, transport i akumulacija odvijaju se praktino na
istom mestu.
Koluvijalni proces
Teenje predstavlja sporo kretanje niz padinu jako raskvaenog,
kaastog i veoma viskoznog materijala. To je redovno sitniji
materijal, krupnoe praine i/ili peska, jako natopljen vodom. Teenje
se zadrava u rastresitom materijalu koji pokriva matinu stenu.
Brzina pokreta se smanjuje sa dubinom, tako da se kretanje, idui u
dubinu, priguava. Otre granice izmeu pokrenutog i nepokrenutog
materijala nema. Brzina teenja zavisi od viskoznosti natopljene
stenske mase i nagiba padina.
Koluvijalni proces
Pojam teenja materijala se esto nepravilno zamenjuje terminom
soliflukcija. Ovaj termin se originalno odnosi na pojave teenja tla
u periglacijalnim oblastima, po obodima lednika.
Koluvijalni proces
Osipanje je rotaciono kretanje pojedinanih estica i krupnijih
komada niz strmije padine. Pojava osipanja se redovno zapaa na
strmim krenjakim odsecima. Gravitaciono se pokree rastresiti
materijal nastao u procesu eluvijacije. Kotrljajui se niz padinu,
materijal, izgraen od estica i komada ponekad i decimetarskih
dimenzija, biva grubo obraen, ali ne i zaobljen. Cementacijom tih
odlomaka nastaju padinske bree. Pri osipanju dominira rotaciono
kretanje. Mestimino se i povremeno materijal kree i translatorno.
Brzina kretanja pri osipanju zavisi od nagiba padine i debljine
pokrenutog materijala. U principu, brzina osipanja je vea od brzine
kretanja materijala pri klienju i puzanju, i moe iznositi i
desetine metara na dan.
Koluvijalni proces
Brza ili kolapsiona kretanja podrazumevaju nagle pokrete stenske
mase niz strme padine. Brzine ovih pokreta mere se metrima po
sekundi. Kao primer kolapsionih kretanja izdvaja se odronjavanje
stenske mase. Odronjavanje predstavlja otkidanje i naglo
stropotavanje stenske mase niz strme padine. Pojava odronjavanja
manifestuje se i stropotavanjem pojedinanih krupnih blokova. Uzrok
odronjavanja moe biti endogeni ili egzogeni. Odroni se vrlo esto
javljaju prilikom snanih zemljotresa ili vulkanskih erupcija.
Potkopavanje prirodnim procesima (fluvijalni, proluvijalni,
glacijalni, marinski) takoe esto dovodi do odronjavanja.
Klizita
Klizite moe imati sve elemente jasno definisane i kao takve
prepoznatljive na terenu ili neki od elemenata mogu biti nepotpuno
izraeni i/ili delom zamaskirani (npr. preoravanjem njiva). Samo
telo klizita odlikuje se raznim mikroreljefnim oblicima i pojavama
kao to su: ispupenja i ovalne depresije esto ispunjene vodom,
talasi, terasasta zaravnjenja, pukotine izdizanja, smicanja
(stepeniasta) uleganja i dr.
Koluvijalni proces
klizite, Hong Kong 1972.g., 67 poginulih
Klizita - geneza Klizita su odraz neravnotee (nestabilnosti) u
tlu. Kao to svako telo tei da iz stanja labilne ravnotee pree u
stanje stabilne ravnotee, tako i klizite klienjem nanie tei da
zauzme ravnoteni poloaj odnosno da pree u stanje stabilne
ravnotee.
Klizita - geneza
Uslovi za nastanak i razvoj klizita su:geoloki (povoljan
litoloki sastav, slojevitost, stepen litifikacije, pukotine);
geomorfoloki (nagib padine, duina povrine klizanja); hidrogeoloki
(nivo i reim podzemnih voda); klimatski i meteoroloki (koliina
padavina, naglo topljenje snega); vegetacioni; antropogeni uticaji
(zasecanje noice padine pri graevinskim radovima, natapanje
zemljita otpadnim vodama, nasipanje materijala na padinama, sea
uma); drugi uticaji (zemljotres, podlokavanje noice klizita, uticaj
promene nivoa akumulacije, vibracije usled saobraaja i dr).
Podele klizita
1. Prema dubini klizne povrine klizita se dele na:1. povinska
(20m)
Podele klizita
2. Prema koliini pokrenute (klizee) mase klizita se dele na:1.
mala (do nekoliko hiljada m3) 2. srednja (do nekoliko desetina
hiljada m3) 3. velika (do nekoliko stotina hiljada m3) 4. vrlo
velika (do nekoliko miliona m3)
Podele klizita
3. Prema mestu i uzroku nastanka klizita se dele na: 1.
delapsivna - klizite nastaje u noici padine usled podsecanja i
razvija se (navie) uz padinu 2. detruzivna - klizite nastaje u viim
delovima padine, vri pritisak na nie slojeve optereujui ih i
razvija se nanie
Podele klizita
4. Prema vremenu nastanka klizita se dele na: 1. primarna - na
terenima koji nisu ranije bili zahvaeni klizitima 2. sekundarna - u
okviru terena koji je ranije bio zahvaen klizanjem
Podele klizita
5. Prema strukturi i sastavu padine klizita se dele na: 1.
asekventna - u jednorodnim i neslojevitim stenama 2. konsekventna -
pojava klizanja je predisponirana nagibom slojeva ili sistema
pukotina prema nagibu padine 3. insekventna - klizna ravan preseca
slojeve razliitog sastava bez obzira na predisponiranost u sklopu
terena
Podele klizita
6. Prema strukturi i veliini klizita mogu biti: 1. klizita smee
vrstih stena 2. klizajui blokovi 3. klizni potoci 4. povrinska
teenja male dubine pod uticajem padavina i podzemnih voda 5.
povrinsko teenje male dubine pod uticajem samo atmosferskih
padavina 6. manja otkidanja po zahvatu i dubini - blago zatalasane
povrine padina
Podele klizita
7. Podela prema mehanizmu: 1. klizanje 2. teenje 3. sloeno
kretanje
Podele klizita
8. Prema obliku klizne povrine, reljefu i nainu kretanja postoje
sledei tipovi klizita: 1. Slojna 2. Vieslojna 3. Rotaciona 4.
Stepeniasta (kaskadna) 5. Blokovska 6. Potoasta
Podele klizita
9. Po mestu pojavljivanja: 1. nadvodna 2. podvodna klizita
Podele klizita: Geoloka terminologija i nomenklatura VIII-2
Inenjerska geologija, Zavod za regionalnu geologiju i
paleontologiju Rudarsko-geolokog fakulteta, Univerzitet u Beogradu,
Beograd, 1978.
Klizita primeri
pressonline.rs/upload/boxImageData
/2009/10/11/79224/0902-morava-400.jpg
pressonline.rs/upload/boxImageData
/2010/4/31/103933/trgoviste-1.jpg
Sanacija klizita
blic.rs/data/images/2010-07-03/54244_trgovistekliziste-sanacija01-blic-zeljko
safar_f.jpg?ver=1278149009
tinypic.com/view.php?pic=fylpqr&s=3
VajontPoseban, vaan i pouan primer meudelovanja oveka s
prirodnim procesima a vezano za stabilnost padina, je klienje i
odron u dolini Vajont. Ako ne najgora, onda svakako vrlo pouna
nesrea vezana uz klizita dogodila se na akumulaciji brane Vajont u
sjevernoj Italiji i to 9.10.1963. godine. Poginulo je oko 2600
ljudi.
VAJONT
VAJONT1) Nesrea se dogodila u hidroakumulaciji iza tada druge
najvie brane na svetu (265,5 m visoke). 2) To je najvia luna brana,
koja se pokazala graevinski izvanrednom: nije sruena iako je bila
izloena pritisku od 4 miliona tona - usled odronjavanja i time
stvorenog vodnog talasa. Izdrala je daleko vei pritisak od onoga za
koji je bila projektovana.
VAJONT3) Katastrofa bila je uzrokovana klienjem (naglim
odronjavanjem terena dugakog 1,8 x 1,6 km2). 4) Volumen odronjenog
materijala bio je vei od 240 miliona m3 preteno stenske mase.
VAJONT5) Rezervoar je bio kompletno zapunjen u duini od 1,8 km i
visini 150 m iznad nivoa akumulacije u vremenu izmeu 30-60
sekundi.
VAJONT6) Odron je stvorio podrhtavanje tla (potres) koji se
osetio bio registrovan u Beu i Briselu. 7) Naglo klizanje
(odronjavanje) ogromne koliine stena uzrokovalo je uzdizanje
vazduha s kamenjem i vodom na drugoj obali do visine od 240 m. 8)
Vodeni talas (zid) bio je visok 100 m nad krunom brane, a 1 km nie
u uu u Piave bio je visok 70 m. Talas se irio uzvodno (2 km) i
nizvodno.
VAJONT9) Vazduni udar koji je prethodio vodenom talasu uzrokovao
je (dekompresijski) otvaranje svih sigurnosnih pregrada pa je voda
ula i unitila sve instalacije od krune do temeljnog ispusta. 10)
Cela katastrofa dogodila se u ukupno 7 minuta, od poetka
obruavanja/odronjavanja do totalnog unitenja svega uz- i
nizvodno.
VAJONTGeoloki preduslovi: - Uslojeni krenjaci sa proslojcima
laporca i glina- Konformna struktura - glacijalna dolina u
sinklinali Vajont
Reni kanjon se naknadno usekao pa slojevi vise prema kanjonu
VAJONTKatastrofa se dogodila zbog kombinacije nepovoljnih
prirodnih geolokih karakteristika terena u podruju akumulacije i
intervencije oveka. Podizanje nivoa vode temeljnice u i uz
akumulaciju je uslovilo promene u delikatnoj (krhkoj) stabilnosti
stena u strmim bokovima akumulacije.Oba faktora (prirodni i
antropogeni) uzrokovali su progresivno oslabljivanje unutranje
vrstoe stenske mase s vremenom, koje je pak bilo znatno ubrzano
podizanjem nivoa podzemne vode usled jakih kia.
Pouke Vajonta:1. Stenska masa moe izgubiti vrstinu (omekati) u
izmenjenim uslovima u kratkom vremenu (dan, nedelja, mesec) 2.
Unutranja vrstoa (kohezija) stenske mase moe naglo opasti kad pone
puzanje (pozitivna povratna sprega). 3. Pojava aktivnog puzanja je
vano upozorenje koje trai direktnu tehniku procenu, jer je ubrzanje
do odrona mogue u vrlo kratkom periodu. 4. Stenske mase (i na
kopnu) mogu se kretati brzo poput glina (teenja detritusa) tj.
brzinom tenosti.
KlizitaSanacija klizita skup je i dugotrajan proces: dreniranje
(uklanjanje vika vode, jer voda je vaan element u aktiviranju
klizita), uklanjanje nestabilnih delova terena. sidrenje
nestabilnih slojeva (torkretiranje /cementiranje raspucalih stena u
usecima da ne doe do obruavanja)
Sanacije klizista
Sanacije klizita
Primer
, .., , : , , , , . : , ROAD REHABILITATION IN CONDITIONS OF
UNSTABLE AND WEAK FIELDS IN SERBIA Abstract: This paper, through
global analysis of field instability which includes the significant
area in Serbia, points out the complex problems and their
proportions, which concerning these modern processes, i.e., their
appearances, could arise during the rehabilitation on road network
in Serbia. Key words: unstable and weak fields, road
rehabilitation
ematska karta geolokih tvorevina u Srbiji, na povrini,
kartiranih, sa putnom mreom, Vladeta Vujani
ematska karta Srbije sa prikazom stepena razvijenosti procesa
klienja u zavisnosti od geoloke grae terena, Vladeta Vujani
Klizita
Najvie ih je po padinama tercijarnih (neogenih) naslaga, zatim u
flinom i fliolikim tvorevinama, te u dijabaz - ronoj i dijabaz
tufitskoj seriji, a manje i u ostalim geolokim formacijama. U
proteklim decenijama, a posebno 2005 i 2006 g., su bili pogodni
uslovi za aktiviranje brojnih klizita (naroito u umadiji) i odrona.
Velika klizita, nastala pre vie od jednog stoljea, aktivna su i
danas. U prolosti su registrovani takvi periodi: etrdesetih,
ezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka. Dakle, po
pravilu se klienja obnavljaju inetrvalima od deset do dvadeset
godina.
Vladeta Vujani
Klizita na podruju Beograda
Poznata klizita u Srbiji
Poznata klizita veih razmera su: Umka i Duboko na obali Save, u
irem podruiju Beograda (Karaburma, Mirijevo, Vina, Grocka,
Mladenovac i dr.), u Smederevu Plavinac i erdapska (koja se nalaze
na obali Dunava), Klizita du reka: Morave, Drine, Lima i Ibra;
klizita u zoni akomulacija: Zavoj, elije, Rovni. Klizita u zoni
povrinskih kopova Majdanpek, Kolubara, Kostolac. U urbanim seoskim
podrujima: Trstenika - selo Bogdanje, Ljiga, Mionice, Valjeva, Nia,
Novog Pazara i dr. Na prostoru umadije: Begaljica, Kolari, Raanj
(koja se nalaze u zoni puta Beograd - Ni). Klizita u jugoistonoj
Srbiji: Jovac, Grdelica itd.
Vladeta Vujani
Poznata klizita u Srbiji Pregledna karta Srbije zona
nestabilnosti terena, klizita, odrona i siparaVladeta Vujani
Pregledna ematska geoloka karta
Srbijeasak.org.rs/karst/yugeo
Postupci pri proceni rizika
Imajui u vidu navedeni trend obnavljanja procesa klienja, kao i
injenicu, da nas ti procesi (i njihove pojave) stalno iznenauju, a
da bi se one uslovno drale pod kontrolom, tj realno procenio hazard
i rizik od njihovog delovanja, neophodno je, pored ostalog , svu
panju usmeriti prema sledeim aktivnostima: evidentiranju tih
procesa i njihovih tvorevina (monitoring) na ugroenim prostorima
Srbije, njihovo detaljno istraivanje u cilju utvrivanja relevantnih
svojstava, te iznalaenje i preduzimanje odgovarajuih meliorativnih
mjera za njihovu sanaciju.Vladeta Vujani
Postupci, preventiva i sanacija
Kad su u pitanju sanacijske mjere, one se mogu grubo podeliti
na: preventivne, osnovne i sekundarne mere (odravanje postignutog
stanja stabilnosti). Preventivne mere su od velikog znaaja, jer su
njihovi trokovi i do pet puta manji (za priblino postignute
rezultate), nego trokovi sanacionih radova za direktne tete,
izazvane aktiviranjem klizita
Vladeta Vujani
Klizita monitoring i aktivnosti
Kad su u pitanju nestabilni i labilni tereni, tj.. klizita i
odroni za potrebe upravljanja putevima potrebno je formirati bazu
podataka (stvoriti sistem korienja podataka), za ta je potrebno
uraditi sledee: 1. Uraditi program radova sa dinamikom realizacije.
2. Formirati uputstvo za prikupljanje i obradu podataka. 3. Izvriti
rangiranje putnih pravaca po redosledu obrade. 4. Prikupiti podatke
o postojeoj dokumentaciji. 5. Prikupiti podatke o izvedenim
objektima. 6. Obraditi podatke za unos u raunar (grafiki i numeriki
podaci). 7. Uneti podatke u raunski sistem. 8. Uraditi program
povezivanja vie sistema informacija. 9. Rangirati aktivnost klizita
i odrona i oceniti njihove mogue uticaje. 10. Uraditi program
daljnjih aktivnosti na osmatranju klizita i drugih nestabilnih
pojava. 11. Redovno osmatranje klizita
Vladeta Vujani
