KNJIGA 2 -1 Q6spos.info/images/uploaded/file/SAVREMENI PRINCIPI...Urednik: es!nfe. Rodoqub @ivadinovi} SAVREMENI PRINCIPI P^ELAREWA 2.deo IZBOR PRIKAZA PREVODA NAJBOQIH ^LANAKA IZ

SSAAAAVVVVRRRREEMMMMEENNNNIIII

PPPPRRRRIIIINNNNCCCCIIIIPPPPIIIIPPPP^̂̂̂EEEELLLLAAAARRRREEEEWWWWAAAA

2222

UUrreeddnniiiikk::eess!!!!nnffee.... RRRRooddooqquubb @@iiiivvaaddiiiinnoovviiii}}

Izdava~es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

18210 @itkovac, ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12telefoni: (018) 84-67-34 (064) 14-14-184

F.nbjm;!spepmkvc{ @@ quu/zv

Urednikes!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Kompjuterska obrada teksta i dizajnes!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Priprema za {tampues!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

Pomo} u pripremi za {tampuMilan Terzi}

Prevod sa nema~koges!nfe. Teodora Boò

Prevod sa engleskog, ruskog i makedonskog es!nfe/ Rodoqub @ivadinovi}

IlustratorAleksandar Stani{i}

Urednik:es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}

S A V R E M E N IP R I N C I P I

P ^ E L A R E W A2.deo

I Z B O R P R I K A Z A P R E V O D AN A J B O Q I H ^ L A N A K A I Z

P ^ E L A R S K E N A U K E I P R A K S EP O S L E D W I H G O D I N A

S A K O M E N T A R I M A

@ i t k o v a c , 2 0 0 1 .

S A D R @ A JS A D R @ A J

MRE@ASTE PODWAÊ - DDA....................................................................11Lfo!Ipbsf

U ovom ~lanku moète pro~itati puno detaqnih i

korisnih informacija o dokazanim prednostima i man-

ama mreàstih podwa~a, kako u borbi protiv varoe,

tako i u ostalim segmentima savremenog p~elarewa

ISTINA O PRISILNIM MATICAMA..............................................19A.A. Gunjakin

Prisilne matice dobijene u bezmati~nom dru{tvu i

bez kontrole se obi~no progla{avaju nekvalitetnima.

To i jeste ta~no! Me|utim, postoji krajwe jednostavan

na~in dobijawa izuzetnih, ~ak vrhunskih prisilnih

matica. A.A.Gunjakin }e Vam ve} objasniti kako!

KONTROLA ZALETAWA PÊLA............................................................17Tufwf!Ubcfs

Evo i nekoliko saveta iz prakse kako efikasno

spre~iti zaletawe p~ela jednostavnim apitehni~kim

zahvatima. Sva re{ewa su u skladu sa savremenim

trendom u p~elarstvu - {to jeftinijom proizvodwom

ZALETAWE PÊLA......................................................................................15Sphfs!B/!Npstf

Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice nije nimalo naivan,

redak ili bezazlen problem, kako se to obi~no smatra.

Ovde moète pro~itati sve o zaletawu p~ela iz pera

jednog od svetski poznatih nau~nika i p~elara

AMERIKANCI OPET PRONALAZE AMERIKU..............................14Ministarstvo poqoprivrede SAD-a

Ministarstvo poqoprivrede SAD-a je nedavno i

zvani~no predloìlo uvo|ewe mreàste podwa~e u

{iru upotrebu. Interesantni su razlozi za tako ne{to

[TA KA@E LEBEDEV.................................................................................21Vje~eslav Ivanov Lebedev

Lebedev nas iznena|uje po ko zna koji put. Detaqno

opisuje postupak p~ela pri odgajawu i odabiru najboqe

matice. Tako demantuje sve tvrdwe koje su ukazivale

na to da matica koja prva iza|e iz mati~waka ubija sve

ostale u drugim mati~wacima. To je, kako kaè

Lebedev, duboka zabluda, jer u praksi sve proti~e

sasvim druga~ije. Kako? Pro~itajte sami!

IZVITOPERENI STATUS PÊLIWEG ZDRAVQA.......................39Tufwf!Ubcfs

Sasvim novi pogledi na p~eliwe bolesti, naro~ito na

ameri~ku kugu. [to pre usvojimo ove principe, pre

}emo se ukqu~iti u savremene trendove p~elarstva

OSNOVE UZGOJA PÊLA OTPORNIH NA VAROU.........................35Gsjfesjdi!Svuuofs

Profesor Svuuofs detaqno obja{wava mogu}nosti iosnove uzgoja p~ela otpornih na varou. Vredi ga

saslu{ati i promeniti svoje razmi{qawe

SAVREMENO ROJEWE................................................................................28êdomir Jovanovi}

Obavezno pro~itajte dati ~lanak neosporne prakti~ne

vrednosti. Ako budete rojili na ovaj na~in, otvori}e

Vam se sasvim nove perspektive p~elarewa. Urednik je

siguran da }ete autoru ~lanka biti ve~no zahvalni

EFIKASNO ^̂UVAWE PRAZNOG SA]A..............................................27Jovan Miti}

Pogledajte kako se moè ~uvati rezervno prazno sa}e

na jedan krajwe jednostavan na~in, koji je primewivao

autorov otac daleke 1942. godine, {to moète videti

na fotografiji, ali i mnogo godina ranije

NOVE METODE ZA POVE]AWE MASE MATICA I TRUTOVA......25

Epibrasinolid kao prirodna supstanca pokazuje i evi-

dentne prednosti ako se nalazi u ishrani larvi matica

i trutova, jer omogu}uje dobijawe istih sa mnogo

boqim morfolo{kim osobinama

PÊLE BIRAJU NAJBOQU MATICU...................................................22Milan ]irovi}

Autor obja{wava kako je priroda re{ila odabir

najboqe matice, prepu{taju}i p~elama da puste

maticu samo iz mati~waka

koji one smatraju najkvalitetnijim

EPIBRASINOLID II RAZVI]E DRU[TAVA...................................23

Iz ovog napisa moète saznati sve o realnoj

prednosti prirodne hrane u odnosu na ve{ta~ku.

Priroda je obogatila nektar vi{e nego korisnim

materijama za p~eliwu zajednicu

L.I. Bojcenyk, S.V. Antimirov

L.I. Bojcenyk, N.V. Malinovskij

UTICAJ ORGANSKIH KISELINA I ETERI^NIH UQA NAUKUS MEDA.....................................................................................................42

Tufgbo!Cphebopw-!Wfsfob!Ljmdifonboo-!Vstvmb!Cvimfs-!Qfufs!Gmvsj-Qjfssf!Mbwbodiz

Le~ewe p~ela organskim kiselinama i eteri~nim

uqima moè negativno da uti~e na ukus meda, ako ne

po{tujemo uputstva o primeni leka. Stru~waci

Federalnog istraìva~kog instituta za p~elarstvo iz

Libefilda u [vajcarskoj pi{u o tome detaqno

DETEKCIJA VAROE....................................................................................46Sphfs!B/!Npstf

Autor opisuje najpogodnije na~ine za utvr|ivawe

zaraènosti dru{tava varoom. Zbog nepoznavawa ovih

metoda p~ele ~esto tretiramo uzalud i tro{imo novac

KISELINE NISU BAUK - LLEÊWE VAROE BEZ ZAGA\EWAMEDA..................................................................................................................50

Aleksandar Mihajlovski

Autor iznosi nema~ke metode tretirawa protiv varoe

pomo}u mravqe, oksalne i mle~ne kiseline, koje je

video obilaze}i Institut za p~elarstvo u Nema~koj

OPTIMALNI ROK JESEWEG PRIHRAWIVAWA...........................53V.I. Lebedev, V.P. Lebedeva, M.P. Solovova

Najnovije istraìvawe o prihrawivawu p~ela autori

detaqno prikazuju ~itaocima. Utvrdili su optimalne

rokove prihrane koji ne iscrpquju p~ele

SVE METODE DODAVAWA MATICA...................................................57U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

Ovaj ~lanak zapo~iwe seriju izvanrednih napisa o

dodavawu matica. Svo iskustvo velikana p~elarstva iz

protekla dva veka preto~eno je u tekst velike

prakti~ne vrednosti. U~ite se na tu|im gre{kama!

DODAVAWE NEOPLO\ENIH MATICA.............................................61U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

I neoplo|ene matice se ~esto moraju dodati nekom

dru{tvu. Izgleda jednostavno, ali da li je ba{ tako?

Iskustva drugih nam svakako mogu pomo}i

DIREKTNE METODE DODAVAWA MATICA....................................63U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

Sve efikasne direktne metode dodavawa matica i

uobi~ajene nedoumice p~elara u vezi sa wihovom pri-

menom, detaqno su opisane u ovom ~lanku. Naro~ito je

interesantna Siminsova kombinovana metoda

INDIREKTNE METODE DODAVAWA MATICA..............................68U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

Prosto je neverovatan utisak koji ovaj serijal ostavqa

na ~itaoca. Kada pro~itate kakve su nedoumice imali

velikani svetskog p~elarstva proteklih decenija,

su{tina problema dodavawa matica Vam postaje sasvim

jasna i neshvatqivo jednostavna

TRANSPORTNI KAVEZI I OSTALE INDIREKTNE METODEDODAVAWAMATICA.................................................................................72

Vekovi su pro{li od konstrukcije prvog kaveza za

matice do danas, kada se ta~no zna kakve zahteve treba

da zadovoqava svaki dobar kavez, koji preferira da

stekne glas najuspe{nijeg

OSNOVNI PRINCIPI DODAVAWA MATICA..............................76U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

Su{tina uspe{nog dodavawa matica je zasnovana na

osobenostima p~eliwe zajednice, na wenim

biolo{kim porivima, koje treba poznavati i

efikasno ih zaobi}i ili iskoristiti za svoje

potrebe shodno svom znawu. Zna~i, opet do izraàja

dolazi {iroko znawe p~elara,

od biologije do prakse

PÊLARSKA PRIÂ ZA PÊLARSKU DU[U..................................82Milan Mati}

Profesionalni p~elar Milan Mati} iz [apca

nesebi~no je podelio sa nama svoje znawe i iskustvo,

kroz jedan poeti~an ~lanak pun qubavi prema p~elama.

Pa`qivim i{~itavawem ovog ~lanka moè se mnogo

toga nau~iti. Uvek je najjeftinije ukrasti tu|e

iskustvo, naro~ito ako se to ~ini uz dozvolu autora

Novo o mreàstim podwa~ama - 1 1 -

SSAAVVRREEMMEENNII

PPRRIINNCCIIPPII

PP^̂EELLAARREEWWAA

22

MRE@ASTE PODWAÊ

Konstrukcija mreàstih

podwa~a je veoma jednos-

tavna. ^vrst ram dimenzija

ko{nice koji je prepokriven mreòm

zamewuje standardnu podwa~u. Ova

podwa~a omogu}uje sitnim otpacima i

varoi da ispadnu van ko{nice, ali i

spre~ava invaziju neèqenih organizama.

Iznad mreè je neophodan otvor za prolaz

p~ela.

Budu}i da mreà

omogu}uje ppoovvee}}aannuu vveenn-

ttiillaacciijjuu ko{nice,

dovoqan je samo

mali ulaz/leto za

p~ele, ~ime se

rr ee dd uu kk uu jj ee

mm oo gg uu }} nn oo ss tt

pp oo jj aa vv ee

ggrraabbee`̀ii. Na

p o d u n e m a

otpadaka, te

i m a m n o g o

mmaawwee sskkrroovvii-

tt ii hh mm ee ss tt aa

ppooggooddnniihh zzaa

vv oo ss kk oo vv oo gg

mm oo qq cc aa . O s i m

ako nemate takve

zime kakve su na

Aqaski, tokom hlad-

n i h p e r i o d a n e m a

potrebe za brigom pri kori{}ewu ovih

podwa~a. Potrebno je samo da postoji

debela izolacija dobrog kvaliteta od min-

imum 5 dn izme|u poklopne daske i pok-lopca ko{nice, ~ime se u hladnim

podru~jima redukuje kondenzacija vlage na

poklopnoj dasci (Radi se o principu dadebqina gorwe izolacije, ra~unaju}i idebqinu poklopne daske, prelazi debqinuzida ko{nice, ~ime se onemogu}ava danajhladniji deo ko{nice, gde po zakonimafizike treba da se vr{i kondenzacijavodene pare, bude prostor neposrednoispod poklopne daske, kao i sama poklop-na daska - primedba urednika).

Naravno da se moè veoma lako

podmetnuti uloàk ispod mreè, za

utvr|ivawe stawa zaraènosti varoom,

ako je to potrebno.

Helmut Horn zapo~iwe svoj

~lanak ~iwenicom da je stawe dru{tava u

fazi zimovawa, kriti~no za wihov razvoj

u prole}e. Na prezimqavawe uti~e mnogo

faktora, u koje ulaze obezbe|ivawe odgo-

varaju}e lokacije p~eliwaka, rano

prihrawivawe naro~ito slabijih zajedni-

ca, velike rezerve hrane (med i polen),

za{tita od mi{eva i drugih {teto~ina i

dovoqna ventilacija. Na posledwi fak-

tor moè u velikoj meri da se uti~e grad-

wom posebnih podwa~a. Citirajmo gospod-

ina Horna: „^̂aakk ssee ii ddaannaass uu pp~~eellaarrsskkiimm

Autor:Lfo!Ipbsf

)cfft@lfomjb/foub/ofu*

DAPred Vama se nalazijedno razmi{qawe autora,otelotvoreno u pismu upu}enompoznatom Tomu Sanfordu. Tekst je zas-novan najve}im delom na ~lanku HelmutaHorna: „Ispitivawe prezimqavawa p~eliwihdru{tava sa mreàstim i zatvorenim podwa~ama“(objavqen u BEJ[-u novembra 1987. i Cff!Dsbgu-u jula 1990.godine).

Nacrte i druge detaqne informacijeo mreàstim podwa~ama na}i }ete u

kwizi: „MRE@ASTE PODWAÊ ZAVAROU“, (Wbsspb!Nfti!Gmppst), ~iji je

izdava~ Opsuifso!Cff!Cpplt-!VojufeLjohepn

„Primenamreàstihpodwa~a imavi{e prednosti.Uz wu moèmokoristiti {irokspektar neotrovnihsredstava koja neubijaju varou ve} jesamo omamquju zaizvesno vreme. Varoapada kroz mreù ivi{e nije u kontak-tu sa p~elom da bise opet popela nawu.“

AleksandarMihajlovski,

urednikMelitagore

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora 10-11/1999.

kkrruuggoovviimmaa iizznnoossii mmii{{qqeewwee

ddaa nnaa ddoobbrroo pprreezziimmqqaavvaawwee

ddrruu{{ttaavvaa uu vveelliikkoojj mmeerrii uuttii~~ee

uuttooppqqaavvaawwee,, ttjj.. iizzoollaacciijjaa pprroottiivv

hhllaaddnnoo}}ee ttookkoomm zziimmee“. Takva navika, duboko ukorewena

kod p~elara, da se dru{tva

utopqavaju tokom neaktivnog hladnog

perioda, ne moè se lako promeniti. Zbog

takvog stava, suàvaju se i leta, ~ime se

~esto onemogu}ava dovoqan priliv sveèg

vazduha do p~ela. Opasnosti od slabe ven-

tilacije su mawe tokom hladnog zimskog

perioda jer su p~ele ~vrsto zaklubqene,

pa zbog minimalne fizi~ke aktivnosti

imaju mawe potrebe za kiseonikom. Ali,

moè do}i do ozbiqnih problema na

prole}e, u vreme prvih pro~isnih izleta,

kada mrtve p~ele, ~ak i pri niskom ste-

penu mortaliteta, mogu da naru{e venti-

laciju zatvarawem leta svojim telima.

Ispitivawa da dru{tva sa slabom venti-

lacijom tokom letwe nektarske pa{e

pokazuju nenormalno pona{awe, u

pore|ewu sa dru{tvima koja imaju adek-

vatnu ventilaciju, uticala su na to da

gospodin Horn zameni klasi~ne podwa~e

mreàstim na velikom broju eksperimen-

talnih ko{nica. Brzo je video da se

pona{awe p~ela promenilo posle samo

nekoliko minuta. Dok su dru{tva sa

klasi~nim podwa~ama bila upo{qena

napornim ventilirawem ko{nice, zajed-

nice sa mreàstim podwa~ama su nor-

malno sakupqale

nektar.

SS tt uu dd ii jj aa

gospodina Horna se

odnosi na dve grupe od

po 6 dru{tava, gde je

svaka bila opremqena

i klasi~nim i

mreàstim podwa~ama.

IIssttrraa`̀iivvaawwee jjee ttrraajjaalloo

ppeett ggooddiinnaa.

Rezultati su

pokazali:

1) DDrruu{{ttvvaa uu

kkoo{{nniiccaammaa ssaa mmrree`̀aassttiimm

ppooddwwaa~~aammaa ssuu rraanniijjee

pprreekkiiddaallaa ssaa ooddggaajjaawweemm lleeggllaa uu jjeesseenn, od

onih sa klasi~nim podwa~ama;

2) DDrruu{{ttvvaa uu kkoo{{nniiccaammaa ssaa

mmrree`̀aassttiimm ppooddwwaa~~aammaa ssuu ssaa ooddggaajjaawweemm

lleeggllaa uu pprroollee}}ee ppoo~~iiwwaallaa kkaassnniijjee od

dru{tava sa klasi~nim podwa~ama.

Ovi zakqu~ci koreliraju sa

mmaawwiimm zziimmsskkiimm gguubbiicciimmaa kod zajednica sa

mreàstim podwa~ama. Sve ovo rezultuje

time da takve p~ele neguju samo malu

koli~inu legla u kriti~nim trenucima,

{to omogu}uje mawi stres i duì ìvot.

RRaannii jjeesseewwii pprreekkiidd lleeggllaa sspprree~~aavvaa

ddrruu{{ttvvoo ddaa hhrraannii lleegglloo ddoo kkaassnnoo uu jjeesseenn,,

{{ttoo iinnaa~~ee ddaajjee iissccrrppqqeennee pp~~eellee ssaa kkrraa}}iimm

`̀iivvoottoomm.

Prerani po~etak gajewa legla u

prole}e izaziva reaktivirawe `lezdi

zimskih p~ela i prisiqava ih na poja~anu

aktivnost da bi se odràla neophodna

temperatura u gnezdu za odgajawe legla.

Ovo pak prisiqava p~ele na ranije

sakupqa~ke aktivnosti, i naro~ito ako

preovladavaju nenakloweni vremenski

uslovi, sve vodi u te{ke prerane gubitke

izletnica.

Po re~ima gospodina Horna,

takva dru{tva ostaju „ggoollaa“, {to rezultu-je velikim povr{inama legla, sa malo

starih p~ela. Ovakvi uslovi postaju veoma

va`ni u podru~jima sa promenqivim vre-

menom gde je uobi~ajena mogu}nost pojave

hladnih, posle dugih toplih perioda. Zbog

sveukupnog slabqewa dru{tva usled pre-

ranog odgajawa legla,

endemska bolest noze-

moza moè lako da

postane akutna. I

prouzrokova~i drugih

bolesti mogu da nane-

su ozbiqne {tete.

PPoodd oodd `̀ii~~aannee

mmrree`̀ee ggaarraannttuujjee kkoonn-

ssttaannttnnuu cciirrkkuullaacciijjuu

vvaazzdduuhhaa,, ppaa ttoopplliinnaa

nnaassttaallaa ddiirreekkttnniimm

ddeejjssttvvoomm ssuunn~~eevviihh

zzrraakkaa nnaa zziiddoovvee

kkoo{{nniiccee,, nnee}}ee ddaa

rreezzuullttuujjee pprreerraann-

iimm ppoo~~eettkkoomm ggaajjeewwaa lleeggllaa. Najranije

odgajawe legla kre}e tek onda kada otopli

u duìm vremenskim periodima.

Blagodare}i enormnom kapacitetu zale-

- 1 2 - Savremeni principi p~elarewa 2

15% MAWE

VAROE SA

MRE@ASTOM

PODWAÔM

Prema ispitivawima Xefa

Petisa iz SAD-a, upotrebom

mreàstih podwa~a se broj

varoa u zajednicama smawu-

je za 15% tokom aktivne

sezone. Time se redukuje broj

tretirawa hemikalijama!

gawa kvalitetnih matica, i velikom broju

p~ela iza{lih iz zime, deficit legla u

odnosu na dru{tva sa klasi~nim

podwa~ama, brzo se kompenzuje, u veoma

kratkom periodu, a zatim i prema{uje

stawe u takvim dru{tvima.

Zbog toga, ova dru{tva su sposob-

na da iskoriste i rane nektarske pa{e na

optimalan na~in.

Dru{tva koja prez-

imqavaju sa mreàstim

podwa~ama, prema Hornu,

nude jo{ jednu prednost

kada se uporede sa zajedni-

cama koje zimuju na klasi~nim

podwa~ama. ZZbboogg kkoonnssttaannttnnee cciirrkkuullaacciijjee

vvaazzdduuhhaa sskkoorroo ddaa nnee ddoollaazzii ddoo kkoonnddeennzzaaccii-

jjee vvooddeennee ppaarree. Tako se ne formira bu|.

Ventilacija je tako|e va`na za

onemogu}avawe rasta mikroorganizma u

podru~jima gde dominira velika toplota i

vlaga.

P~elarewe sa mreàstim

podwa~ama ima i letwih prednosti. Takva

podwa~a zamewuje mreù za selidbu, koja

se obi~no postavqa na ulaz ko{nice.

TTookkoomm sseelliiddbbee,, nneemmaa ppoottrreebbee zzaa ddooppuunn-

sskkoomm vveennttiillaacciijjoomm, jer je razmena vazduha

podwa~om sasvim dovoqna.

îwenica da dru{tva sa

mreàstim podwa~ama ranije u jesen

prekidaju sa gajewem legla, nudi nove

mogu}nosti u borbi protiv varoe.

Eksperimenti gospodina Horna su pokaza-

li da moè da se izazove kompletan

prekid legla duìm prihrawivawem kon-

centrovanim {e}ernim sirupom u jesen.

Ovo rezultuje mawom koli~inom legla

koje je parazitirano varoom preko zime.

Na prole}e se nude

sli~ni pozitivni efek-

ti. Odloèno prole}no

odgajawe legla ogleda se

u gubitku maweg broja

dragocenih zimskih p~ela, a

dru{tva kasnije imaju boqe izvore

polena. Eksploatisawem ovog prirodnog

unosa polena p~elar moè efektivnije da

zapo~ne sa ve{ta~kom nektarskom pa{om,

prihrawuju}i {e}ernim sirupom, ~ime se

ohrabruje ranije odgajawe trutova. Zbog

ve}e privla~nosti trutovskog legla za

varou, i istovremene mawe dostupnosti

radili~kog legla, mnogo varoe biva

zarobqeno u trutovskom leglu, i rano se

odstrawuje iz dru{tva, po~etkom sezone.

DDoobbrraa ssttrraatteeggiijjaa zzaa mmaakk-

ssiimmiizziirraawwee oovvoogg eeffeekkttaa jjeessttee ddaa ssee jjoo{{

pprreetthhooddnnee jjeesseennii uu ggnneezzddoo uummeettnnee rraamm ssaa

ttrruuttoovvsskkiimm }}eelliijjaammaa.

Kori{}ewe podwa~e sa ì~anom

mreòm, po gospodinu Hornu, ima jedan

Novo o mreàstim podwa~ama - 1 3 -

Za

dodatne informacije

o mreàstim podwa~ama

moète konsultovati i

~asopis P~elar

Foto: Ivan Brndu{i}, Bor Matica sa svitom

PPPPrraavviillnnaa uuppppoottrreebbaammrree`̀aassttiihh ppppooddwwwwaa~~aa pppprriijjaapppp~~eellaammaa

M i n i s t a r s t v o

p o q o p r i v r e d e

SAD-a je promovisalo novo (zar?)pomo}no sredstvo za p~elare. îni se da je

dovoqno jednostavna wegova izrada,

kori{}ewe i primena u bilo ~ijem siste-

mu p~elarewa. O ~emu se radi? (O ne~emveoma korisnom - primedba urednika)

Prosta modifikacija podwa~e je

testirana kao nehemijski metod za kon-

trolu varoe. Metalnom mreòm je

zamewen ve}i deo klasi~ne

podwa~e, ~ime se omogu}uje da

varoa pada kroz mreù bez

mogu}nosti da se ponovo

vrati u p~eliwu zajednicu.

U trideset dru{tava

nije izvr{en nikakav hemijs-

ki tretman. Zajednice su pod-

eqene u tri grupe opremqene

sa mreàstim podwa~ama, lep-

qivim ulo{cima i klasi~nim

podwa~ama. Mese~no je utvr|ivano

padawe varoe.

Otkriveno je za pribli`no 1144%%

(u mesecu junu) i 2288 %% (u mesecu julu) mawe

padawe varoe prilikom kontrolnih tre-

tirawa BBqqjjttuubboo trakama, kod dve modi-fikovane podwa~e u odnosu na normalnu

podwa~u.

IIppaakk,, uu sseepptteemmbbrruu,, uu ssvvee ttrrii ggrruuppee

zzaajjeeddnniiccaa,, ppooppuullaacciijjaa vvaarrooee jjee ddoossttiiggllaa

{{tteettaann nniivvoo! Tako su mmooddiiffiikkoovvaannee

nedostatak. PPoottrroo{{wwaa hhrraannee jjee vvee}}aa zzaa 1100-

1155%%. Razlog ovome jeste pove}ano

gubqewe toplote preko mreè. Ipak, i

pored pove}ane potro{we hrane i visokog

stepena metabolizma, Hornove zajednice

p~ela nisu trpele negativne efekte. [to

je jo{ indikativnije, pprreezziimmqqaavvaallee ssuu

mmnnooggoo uussppee{{nniijjee nneeggoo ddrruu{{ttvvaa ssaa

kkllaassii~~nniimm ppooddwwaa~~aammaa. Razlog za ovo Horn

nalazi u razli~itim obrascima odgajawa

legla tokom zimskog perioda, gde dru{tva

sa klasi~nim podwa~ama mogu da odgajaju

leglo i tokom pasivnog perioda tj. mnogo

kasnije u jesen, dok zajednice sa

mreàstim podwa~ama uu`̀iivvaajjuu bbllaaggooddeettii

pprroodduu`̀eennoogg ppeerriiooddaa bbeezz lleeggllaa!

Iako je za mnoge p~elare kod

ì~anih podwa~a fokus preba~en na

izuzetno laku kontrolu varoe, rad gospod-

ina Horna je vaàn jer nagla{ava dop-

unske aspekte rada sa dru{tvima koji mogu

da budu deo integralnog postupka za kon-

trolu {teto~ina (varoe) u saglasnosti sa

drugim p~elarevim intervencijama.


ppooddwwaa~~ee usporile stepen rasta populacije

varoe, ali ssaammee zzaa sseebbee, one nniissuu bbiillee

ddoovvooqqnnee! Kao {to je re~eno, proces invaz-

ije varoe je ispitivan kontrolom sa letvi-

cama BBqqjjttuubboo-a u tri dru{tva, i u avgustu iseptembru je zabeleèno padawe od preko

100 varoa u periodu od tri dana.

Ovaj nivo prisutnosti varoe je

sigurno doprineo slabqewu dru{tava.

Modifikovana podwa~a koja varoi

omogu}ava da padne kroz mreù, ali ne i

da se ponovo prihvati za p~elu se

pokazala korisnom u

istraìvawima o tome kako

usporiti razmnoàvawe

varoe, i predlaè se kao

laka kontrola stawa u

dru{tvima.

Dodatno je utvr|eno da je

u dru{tvima sa mreàstom

podwa~om bilo zznnaa~~aajjnnoo vvii{{eezzaattvvoorreennoogg lleeggllaa u pore|ewu sa

dru{tvima na normalnim podwa~ama,

{to je jo{ jedna korist od upotrebe

ovakvih modifikovanih podwa~a.

Upotrebom zamreènih podwa~a

zajedno sa gajewem p~ela tolerantnijih na

varou, dimqewem neotrovnim sredstvima,

zapra{ivawem i upotrebom drugih kon-

trolnih sredstava, bi trebalo da se

obezbedi integralniji pristup kontroli

varoe, ~ime se moè redukovati broj

neophodnih hemijskih tretmana.

AAMMEERRIKANCI OPETIKANCI OPETPRONALAZEPRONALAZE AMAMEERRIIKKUU

O, zar se i to moè?

Objavqeno uBnfsjdbo!Cff

Kpvsobm-u za maj1999. godine.

Akoli~no ispitujete

padawe varoe, znajte ito da varoe i same umiru, anajve}e padawe se zapaà uavgustu i septembru, kada

po~ev od 29. nedeqe u godiniizumiru starije jedinke

(Sjuufs!X. i Svuuofs!Gs.) -(primedba uredni-

ka)

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 7-8/1999.

pojavu, i ona se ipak doga|a, potrebno je

preduzeti mere predostro`nosti da

redukujemo zaletawe matica u tihoj smeni,

ma koliko se retko to doga|alo.

Posetio sam nekoliko odgajiva~a

matica koji koriste nukleuse za oplodwu.

Nukleusi/oplodwaci su mala dru{tva od

kojih svako ima oko hiqadu p~ela. Jednom

sam bio na p~eliwaku za oplodwu matica

gde je oko 2000 ovakvih nukleusa bilo

postavqeno na rastojawu od jednog metra.

Kada sam primetio da tu mora da

postoji veliko zaletawe matica, odgaji-

va~ se saglasio.

Ali, da su nukleusi bili na rasto-

jawu od dva metra jedan od drugog, p~eli-

wak bi pokrivao ~etiri puta ve}u

povr{inu zemqi{ta, i on je smatrao da bi

kretawe p~eliwakom bilo predugo i da bi

se tro{ilo mnogo vremena, pa je on na

po~etku pprriihhvvaattiioo ooddrree||eennee gguubbiittkkee.

Sa druge strane mi je saop{teno

da postoji p~elar koji zamewuje matice u

svojim dru{tvima (ne nukleusima)

mati~wacima. On svoje ko{nice postavqa

na rastojawe jedna od druge od dva metra na

kraju velikog poqa. Wegovi ciqevi su

svojevrsni, te on ne èli da ima zaletawe

matica tj. gubitke matica. Podaci koje je

taj p~elar prikupio pokazuju da postoji

vveelliikkoo zzaalleettaawwee mmaattiiccaa koje izle}u na

oplodwu onda kkaaddaa ssuu ddrruu{{ttvvaa nnaa ppaalleettaa-

mmaa nnaa kkoojjiimmaa iimmaa mmeessttaa zzaa ~~eettiirrii kkoo{{nniiccee

tj. nukleusa (zna~i, treba izbegavatipostavqawe ko{nica po ~etiri u redu).

Nedavno sam pro~itao rad o

zaletawu p~ela u tu|e ko{nice,

koji je bio veoma lo{e koncipi-

ran i nedokumentovan. Istaknuto je i da

zaletawe p~ela moè da dovede do smawe-

wa prinosa.

Ne raspolaèm podacima koji bi

ovoj posledwoj tvrdwi direktno i{li u

prilog, ali mi je pomenuti rad dao ideju da

je vreme da se ova tema razradi, te da se i

pregledaju ~iwenice.

Ovaj ~lanak }e Vam pokazati da

zbog izvesnih razloga treba redukovati

zaletawe p~ela.

NNEEEE KKKK IIII OOOO DDDD RRRRAAAAZZZZLLLLOOOOGGGGAAAA ZZZZ AAAA

SSSSPPPPRRRREEEE^̂̂̂AAAAVVVVAAAAWWWWEEEE

ZZZZAAAALLLLEEEETTTTAAAAWWWWAAAA

Jedan od ja~ih razloga je svakako

uussppoorraavvaawwee iillii sspprree~~aavvaawwee {{iirreewwaa

bboolleessttii. Ovakva tvrdwa poti~e od

istraìvawa p~elarskih inspektora koji

konstantno pi{u i govore mi da je

zzaalleettaawwee pp~~eellaa nnaajjuuoobbii~~aajjeenniijjii nnaa~~iinn

kkoojjiimm ssee {{iirrii aammeerrii~~kkaa kkuuggaa.

Ispitivano je i zakqu~eno da je

najve}a verovatno}a pojavqivawa

ameri~ke kuge upravo u dru{tvima koja se

nalaze pored ve} zaraènih zajednica.

Drugi razlog za suzbijawe

zaletawa p~ela jeste taj {to postoji

mogu}nost da matice iz dru{tava u kojima

se odigrava tiha smena mogu da zalutaju u

susednu ko{nicu prilikom vra}awa sa

oplodwe.

Stepen pojave tihe smene zavisi

od sistema p~elarewa koji se primewuje.

Po{to niko ne moè da elimini{e wenu

Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice - 1 5 -

Autor ~lanka:

SSSSPHFSSPHFSS B/!!NB/!!NPSSTFPSSTF

DDPSOFMMPSOFMM VVOJWFSTJUZOJWFSTJUZ

3241!!D3241!!DPNTUPDLPNTUPDL IIBMMBMM

OZ!25964-!VTBOZ!25964-!VTB

(umro 11.maja 2000.)

ZZZZAAAALLEEEETTAAWWWWEEEEPPPP

^̂̂̂ EE LL AAAA

NIMALON A I V A NPROBLEM!

Objavqeno u , jun 1999.

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 10-11/1999.

DDAAAA LLLL IIII ZZZZAAAALLLLEEEETTTTAAAAWWWWEEEE SSSSMMMMAAAAWWWWUUUUJJJJEEEE

PPPPRRRROOOOIIIIZZZZVVVVOOOODDDDWWWWUUUU MMMM EEEE DDDD AAAA

U p~elarskoj literaturi se po

ovom pitawu moè na}i mnogo razmatrawa

i razmi{qawa, ali ne i podataka koji

konkretno dokazuju da zaletawe p~ela

smawuje ili pove}ava ukupan prinos

jednog p~eliwaka.

P~elari su primetili da ako su

ko{nice pore|ane u jednom redu, bi}e

mnogo zaletawa p~ela u ko{nice na oba

kraja reda, i te zajednice }e proizvesti

mnogo meda. Kada su dru{tva pore|ana u

dva reda, postoji tendencija zaletawa

p~ela iz drugog reda u

zajednice prvog reda.

Postoji rad koji je citi-

rao DD//SS// SSjjccccbbooeett 1934.godine u svojoj kwizi iz

1 9 5 3 . s a n a s l o v o m :

„PPoonnaa{{aawwee ii ssoocciijjaallnnii`̀iivvoott mmeeddoonnoossnnee pp~~eellee“koji isti~e da p~ele ~e{}e

ule}u u ko{nice koje su obo-

jene tamnijim bojama i da

takve ko{nice proizvedu

vi{e meda. Ipak, nijedna od

ovih informacija ne zna~i

da }e ukupna proizvodwa

jednog p~eliwaka biti

smawena zbog zaletawa

p~ela.

Komercijalni

p~elari sa kojima sam

govorio o zaletawu p~ela

su, sleù}i ramenima, poru~ivali da ih ne

brine takva pojava, sve dok p~ele nose med

i to u jednu od wihovih ko{nica!

IIMMMM AAAA LLLL IIII BBBB OOOO RRRR BBBB EEEE IIII ZZZZ MMMM EEEE \\\\ UUUU

PPPP ^̂̂̂EEEE LLLL AAAA PPPPRRRRIIIILLLLIIIIKKKKOOOOMMMM

ZZZZAAAALLLLEEEETTTTAAAAWWWWAAAA

Nema sumwe da p~ele mogu da raz-

likuju ~lanove svoje zajednice od onih iz

drugih dru{tava. Jer, ovog prole}a sam

~ak ispitivao i prikupqao podatke o

borbi izme|u p~ela iz dva dru{tva koja su

trebala da se izroje, a èlela su da

zaposednu istu ko{nicu-mamac (pogleda-jte prvi deo ove kwige - primedba uredni-ka). Poznato je da skoro i nema borbe

izme|u p~ela prilikom zaletawa kada je u

toku dobra nektarska ili polenska pa{a.

Ali, zato postoji ozbiqna borba pri-

likom su{e. Ipak, tada je i sam let p~ela

redukovan, pa i borbi ima mawe.

KKAAAA KKKK OOOO SSSSMMMMAAAAWWWWIIIITTTTIIII

ZZZZAAAALLLLEEEETTTTAAAAWWWWEEEE

Postoji nekoliko izvanrednih

studija na ovu temu, naro~ito od sada ve}

penzionisanih, doktora Xon Fria iz

Engleske i Kemeron Xeja iz Kanade. Oni

su zakqu~ili da se moè puno toga

u~initi na suzbijawu zaletawa p~ela.

Dru{tva moète da razmaknete jedno od

drugog na ve}e rasto-

jawe, da ko{nice

bojite raznim bojama

ili da na wima crtate

raznovrsne oblike, da

izbegavate postavqawe

dru{tava u pravim

redovima, da zasadite

drve}e ili konstrui{ete

druga obele`ja na p~eli-

waku.

Prvo istraìvawe o tome

kako p~ele vide razli~ite

boje je uradio eess!!LLbbssmm!!SSjjuuuuffsswwppoo!! GGssjjttddii. Preporu~ujemsvakom p~elaru da pro~ita

wegovo delo: GGoovvoorr pplleessaaii oorriijjeennttaacciijjaa pp~~eellaa,

koje je izdato 1967.

(C f m l o b q ! Q s f t t -

Ibswbse! VojwfstjuzQsftt). On je sa svojim

studentima otkrio da p~ele razlikuju

samo, ve} poznate, ~etiri boje, a jedna od

wih je i za nas nevidqiva, ultra-

qubi~asta. Medonosne p~ele ne vide

crveni kraj spektra, tj. vide ga kao crnu

boju. Zato je bojewe medi{ta, poklopaca i

podwa~a jedan od na~ina suzbijawa

zaletawa p~ela, {to nije ni preterano

skupo niti komplikovano.

Isti autor je ispitivao i oblike

koje p~ele mogu da vide i razlikuju.

Otkrio je da p~ele, recimo, ne mogu da

prave razliku izme|u potpuno obojenog

kruga pre~nika 5 dn i kvadrata sa pre-

sekom od 5 dn. Ali, zato razlikuju punuliniju i krug.


U PRIRODI NEMA ZALETAWA

KONTROLA ZALETAWAJ

edna zalutala p~ela bi po definiciji

bila p~ela iz jedne ko{nice koja

ulazi u drugu i ìvi u woj kao da je

wena. Ova pojava postaje problem kada je

masovna i kada se konstantno ponavqa.

Postoje odre|ene situacije u

p~elarewu, bilo hobista bilo profesion-

alnih p~elara, kada je neophodno reduko-

vati zaletawe p~ela na minimum, a ako je

mogu}e i izbe}i ga u potpunosti. Dve

situacije su naj~e{}e. Recimo, èlite da

odaberete maticu koja }e biti

rodona~elnik za proizvodwu matica, i

èlite da sve p~ele u wenom dru{tvu budu

wene (kako bi postignuti rezultati teko{nice bili realni, tj. poticali upravood te matice - primedba urednika). U dru-

goj situaciji vi proizvodite matice, tako

{to mati~wake sme{tate u oplodwake, iz

kojih matice izle}u na oplodwu, i vi nar-

avno èlite da se one vrate u oplodwak iz

kog su i izletele.

Slaèm se da mnogo puta nije

va`no da li p~ele zalete u susednu

ko{nicu ili ne, ako vas interesuje samo

ukupan rezultat, kao {to je koli~ina meda

koja }e se na kraju sezone na}i u va{im

buradima, ili prihod od iznajmqivawa i

odno{ewa p~ela na opra{ivawe izvesnih

biqnih kultura.

Ovaj ~lanak }e se pozabaviti

onim {to vi moète da promenite u

okolini ko{nica ~ime bi ste

obeshrabrili, eliminisali ili samo

redukovali zaletawe matica i p~ela.

P~ele imaju sposobnost da vide i

razlikuju pojedine boje i oblike. Ali ih

one ne vide kao {to to ~inimo mi, jer se

na{e i wihove o~i zna~ajno razlikuju, ali

to nije ni va`no za razmatrawe problema.

Va`na je poenta koje treba da se podseti-

mo i o kojoj treba da razmi{qamo, da

razne boje proizvode razli~ite efekte na

zaletawe p~ela, kao {to to ~ine i

razli~iti oblici.

KKOOOO JJJJ AAAA SSSS UUUU RRRR EEEE [[[[ EEEE WWWW AAAA

PPPPRRRROOOOBBBBLLLLEEEEMMMMAAAA

Danas je moderno postavqati

p~ele na mesta lako dostupna za kamione i

druga vozila, mesta daleko od qudi, a

p~eliwa dru{tva se ~esto postavqaju buk-

valno jedno preko drugog ili zalepqena

jedno za drugo. To je dobro za p~elare, ali

i uàsno za p~ele koje se trude da prona|u

svoju ko{nicu.

Stari na~in da se izbegne masovno

zaletawe p~ela jeste postavqawe p~eli-

waka na izolovano mesto gusto obraslo

`bunovima i sitnim rastiwem, sa ve}im

me|usobnim rastojawem dru{tava i sa

nadom da do zaletawa ne}e do}i. To je

metod dr Farara koji je bio prili~no

uspe{an, ali je problem nastajao kada su

radnici trebali da prenose raznu opremu

na rukama i da iznose te{ka medi{ta puna

meda. To je bilo u redu jer je Farar imao

ekipu sna`nih mladih qudi koji su sve to

radili za male nadnice, ili ~ak bez nad-

nica. Naravno, ovaj metod iskqu~uje mnoge

qude koji bi vam mogli biti od pomo}i,

ali nisu fizi~ki dorasli tako napornom

poslu.

Danas je va`no iskoristiti pred-

nosti mehani~ke opreme, {to zahteva

ravan teren i dru{tva koja su bliè jedna

Zaletawe p~ela u tu|e ko{nice - 1 7 -

Autor:-Tufwf!!Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enikaprofesora D/M/Gbssbs-a, pisac najzapaènijih ~lanaka uBnfsjdbo!!Cff!!Kpvsobm-u-^lanak je objavqen u Bnfsjddbo!!Cff!!Kpvvsobmm-u januara 1996.

PÊLA

^lanak je objavqen i u ~asopisu Melitagora br. 5/1998.

drugima. Ono {to nam je u takvoj situaci-

ji krajwe potrebno jeste u praksi primen-

qivo istraìvawe o metodama kojima

}emo spre~iti zaletawe p~ela i matica.

Pitawe je kako znati da moje

p~ele ne zale}u iz dru{tva A u dru{tvo B.

Postoji vi{e metoda koje mogu dati odgov-

or. Ako vam je po voqi da na va{em p~eli-

waku gajite ùte

italijanske p~ele,

p o s t a v i t e j e d n o

dru{tvo krawskih

p~ela tamnije boje i

traìte tamne p~ele

u zajednicama itali-

janki i obrnuto. Ako

ipak èlite da vam

sve p~ele budu iste

boje, moète izves-

t a n b r o j d a

obeleìte nekom

b o j o m , p a d a i h

aktivno traìte u

drugim ko{nicama.

Da bi brzo

obeleìli mnogo

p~ela moète da

upotrebite sprej/auto lak u boji, pa da

brzo wime prelazite po povr{ini sa}a i

p~elama koje se nalaze na wemu. Ovaj

metod je prvobitno upotrebio eess

CCvvee!! DDbbmmff iz Ebebou'Tpot-Jod/ premnogo godina, kada je obeleàvao

trutove jedne genetske linije pre

nego {to ih je pu{tao da lete iz

kaveza van ko{nice. Ovakvo

obeleàvawe je brzo i ekono-

mi~no i ubrzo }ete znati situaci-

ju na svom p~eliwaku.

N i j e l a k z a d a t a k

spre~iti zaletawe p~ela. Ako vam

je to krajwe bitno, mora}ete da

izolujete dru{tvo uz neki grm, na

udaqenosti od najmawe 1,5-2 metra

od najbliè zajednice. Vrlo je

efektivno i ono {to sam sam

primewivao a to je da se ispred

ulaza u ko{nicu postave svo-

jevrsne prepreke preko kojih }e p~ele

morati da prelaze, a koje }e biti

razli~itih boja i oblika. Veoma je prak-

ti~no i nije skupo, koristiti stare palete

koje }e se uspraviti ispred ko{nice i

~ije }e daske biti obojene raznim bojama.

U posledwih 15 godina bio sam u

mogu}nosti da sakupim palete koliko mi

je trebalo i koliko sam god èleo. Kada

sam ìveo u Vekavilu u Kaliforniji,

lokalni list je svakog jutra ogla{avao da

se mogu nabaviti besplatne palete, koje su

ve} upotrebqavane. To su

bile dobre, ~vrste palete

koje su dugo trajale.

Siguran sam da je

zaletawe p~ela genetski

odre|eno i da je razli~ito

kod raznih rasa i sojeva

p~ela. Ovo je isticano od

strane mnogo autora, ali

nigde nisam na{ao konkre-

tan dokumentovan dokaz.

Zato, ako ste ukqu~eni u

program odgajawa matica gde

prvo vr{ite selekciju

rodona~elnice po nekim

karakteristikama kao {to je

proizvodwa meda ili dobro

prezimqavawe, morate biti

aappssoolluuttnnoo ssiigguurrnnii ddaa ssuu ssvvee

pp~~eellee uu ddoottii~~nnoomm ddrruu{{ttvvuu ppoorreekklloomm oodd

mmaattiiccee iizz iissttoogg ddrruu{{ttvvaa,, aa ddaa nniissuu ttuu

ddoossppeellee nnee`̀eeqqeenniimm zzaalleettaawweemm,, ii ttaakkoo

ddrruu{{ttvvoo uu~~iinniillee

pprroodduukkttiivvnniijjiimm

nneeggoo {{ttoo jjeessttee.

Sa druge

strane, ako kod

v a { i h p ~ e l a

testirate reci-

mo, higijensko

p o n a { a w e ,

zaletawe p~ela

ne predstavqa

veliki problem,

zato {to izlet-

n i c e n i s u

z n a ~ a j n o

u k q u ~ e n e u

~i{}ewe ramo-

va.


Razli~iti oblici za boqu

orijentaciju p~ela, i

spre~avawe zaletawa !

OPRISILNIM MATICAMA

Prisilne matice ne moraju da budu lo{e - 1 9 -

ISTINAP

rraakkssaa je pokazala da prisilne

matice, izvedene pod adekvatnom

kontrolom p~elara u jakom p~eli-

wem dru{tvu za vreme glavne pa{e, nisu

lo{ije od matica izvedenih presa|ivawem

larvi kao i od rojevih matica.

Stav da su one drugostepenog

kvaliteta je zasnovan na rezultatima

istraìvawa ssvvaakkoojjaakkiihh prisilnih mati-

ca, izvedenih bez ikakve kontrole nakon

odstrawewa matice, ne vode}i ra~una o

ja~ini p~eliweg dru{tva a ~esto ne i o

optimalnom vremenu tokom sezone.

U takvim uslovima p~ele izvode

matice od starijih larvi, te one nemaju

zadovoqavaju}u nosivost. U prirodnim

uslovima, p~ele same biraju larve, pritom

biraju}i najboqe.

Po pravilu, prisilne matice

izvedene u bezmati~nom dru{tvu i bez

kontrole, se upore|uju sa maticama dobi-

jenim ve{ta~kim putem, koje ~ak, saglasno

tehnici proizvodwe, podleù kontroli i

odstrawivawu nekvalitetnih mati~waka

i matica od strane p~elara. Sasvim je nor-

malno da je rezultat takvog pore|ewa na

{tetu prvih matica!

[[TTTT AAAA NNNN AAAA MMMM GGGG OOOO VVVV OOOO RRRR EEEE

IIIISSSSTTTTRRRRAAAA@@@@IIIIVVVVAAAAWWWWAAAA

Jo{ je P.M. Komarov (1955)

oslawaju}i se na odre|ena ispitivawa

pokazao da pri aktivnim intervencijama i

kontroli, p~elari mogu sami da dobiju

visokokvalitetne prisilne matice.

U drugim zemqama izvo|ewe

prisilnih matica i wihovo kori{}ewe

spada u uobi~ajene metode gajewa p~ela.

Radovi G.F.Taranova i H.K.Nikadambaeva

iz 1980. i 1981. godine potvr|uju da ~ak i

bez intervencije p~elara, p~eliwe

dru{tvo bez matice u prisustvu legla

razli~ite starosti, ve}inu mati~waka

(67%) }e izvla~iti nad larvama starosti

izme|u 0,5 i 1 dan. AAkkoo iimm ssee ddaa mmoogguu}}nnoosstt

iizzbboorraa,, pp~~eellee uuvveekk bbiirraajjuu nnaajjbbooqquu mmaattiiccuu

iizzvveeddeennuu oodd mmllaaddee llaarrvvee! Matice odgajene

od starijih larvi se redovno odstrawuju

(„P~elovodstvo“ br.10/1982). U ciqu dobijawa krupnih

mati~waka izvu~enih nad mladim larvama,

p~elar mora da odstrani mati~wake

izgra|ene nad starijim larvama (ukoliko

se takvi ipak pojave). Pri tom, odgajawe

matica predstavqa isto tako kontrolisan

proces.

Upore|ewe prisilnih matica

dobijenih Kemerovskim metodom sa mati-

cama dobijenim ve{ta~kim putem i iz

rojevih mati~waka, koje je obavio

V.G.Ka{kovski (1984), uubbeeddqqiivvoo jjee ppookkaazzaa-

lloo pprreeddnnoosstt pprriissiillnniihh nnaadd vvee{{ttaa~~kkii

pprrooiizzvveeddeenniimm mmaattiiccaammaa,, kkaaoo ii wwiihhoovvuu

pprriibbllii`̀nnuu ssllii~~nnoosstt ssaa rroojjeevviimm mmaattiiccaammaa.

(Kemerovska metoda nosi ime poKemerovskoj oblasti u Rusiji, i pred-stavqa na~in p~elarewa gde je jedna odmera odvajawe matice u nukleus napo~etku glavne pa{e, u ciqu dovo|ewadru{tva u takvo stawe da jednog trenutkau wemu nema legla, te je olak{ano treti-rawe protiv varoe posle pa{e. Tamo sma-traju da se tako pove}ava i prinos, {to jekontroverzno, te da se veliki broj mladihp~ela, po{to nemaju leglo koje bi gajile,preorijenti{e na u~e{}e u sakupqawu ipreradi nektara, kao i odgajawe prisil-nih matica - primedba urednika).

Autor: A.A. GunjakinObjavqeno u ruskom ~asopisu P~elovodstvo broj 7/1991. godine


Budu}i da potreba za maticama

kod p~elara amatera nije velika, uveo sam

neke izmene u Kemerovski metod za odga-

jawe matica, usmerene ka izjedna~avawu

kvaliteta izvedenih matica na ra~un

broja odgajenih mati~waka. Po

Kemerovskom metodu p~ele odgajaju

trideset do pedeset mati~waka u jakom

p~eliwem dru{tvu.

Koriste}i izmewen metod

demarirawa sa odvajawem matice od legla

u gorwem telu (pogledajte prvi deo ovekwige koji je iza{ao iz {tampe septembra2000.godine), uspelo mi je da umawim broj

mati~waka na samo pet do {est. Sve se

odvija u prisustvu matice, i pri tom p~ele

izvla~e mati~wake nad pa`qivo odabran-

im larvama. To su prakti~no sve najmla|e

larve. Ovaj na~in odgajawa prisilnih mat-

ica se koristi i u drugim zemqama

(A.Malaju,1979.). O visokom kvalitetu

matica dobijenih ovim na~inom svedo~e

kako doma}i (ruski), tako i strani autori

(V. Kriàn; E. Makovi~, 1986. ; P.P.

Cibuqski, 1975. ; G.D.

Elfimov, 1985.).

Gradwa mati~waka u

prisustvu stare mat-

ice ima slede}e pred-

nosti : matice se

izleù po~etkom juna

u vreme cvetawa vo}a i

bagrema (u uslovimadela Rusije - primedbaurednika), kada pri

dobrom unosu mogu

dovesti dru{tvo do

maksimalnog razvoja;

mogu}a je kontrola

dvokratnom selekci-

jom mati~waka, kada su

jo{ otvoreni , na

p o ~ e t k u , p r e m a

starosti larvi i

koli~ini mle~a, a

zatim i kada su

zatvoreni, prema formi i veli~ini. Na

ovaj na~in prakti~no se iskqu~uje

izvo|ewe nekvalitetnih matica!

Kod izloènog na~ina, kao i kod

ve{ta~kog odgajawa matica, wihov

kvalitet zavisi od p~elara, a ne od

slu~aja. Bez obzira na mali broj dobijenih

matica (~etiri - pet - {est), za amaterski

p~eliwak od pet do deset dru{tava ova

metoda je primenqiva. Pruà mogu}nost

da se i p~elar po~etnik bavi svojevrsnim

odgajawem matica na svom p~eliwaku, te

da ima, ~esto preko potrebnu, rezervu mat-

ica.

RREEEEZZZZUUUULLLLTTTTAAAATTTTIIII DDDDOOOOBBBBIIIIJJJJEEEENNNNIIII OOOO DDDD

OOOODDDDGGGGAAAAJJJJEEEENNNNIIIIHHHH MMMM AAAATTTT IIII CCCC AAAA

Za osobine i kvalitet ovakvih

matica nave{}u samo jedan primer iz mog

li~nog iskustva. Ko{nice se kod mene sas-

toje iz ~etiri tela. U svakom telu ima po

12 LR ramova sa debqinom satono{e od 10

mm. Tako u ko{nici ima 48 ramova sa ukup-

nom povr{inom sa}a jednakom kao kod 50

standardnih ramova istog tipa. Prisilne

matice stvaraju zajednice koje na jesen

napune gorwa dva tela medom, a posle

vrcawa se te{ko sme{taju u preostala dva

tela, na 24 rama. Rojewa prakti~no nema.

Istovremeno, u istom regionu, p~elari

koji koriste rojeve matice i

uobi~ajenu tehniku p~elare-

wa, dobijaju ne vi{e od 18-20

kg meda.

Postoji jo{ jedan argu-

ment pprroottiivv kori{}ewa

prisilnih matica, a to je

smawewe produktivnosti

odgajiva~ke zajednice za vreme

wihovog gajewa. Ovo moè

biti ta~no kod sredweruske

rase p~ela, ali samo kada zale-

gawe mlade matice pada u

vreme slabog prinosa ili nek-

tara uop{te nema u prirodi.

Karpatske i wima bliske

p~ele krawske rase, izvode}i

prisilne matice, ne umawuju

intenzitet sakupqawa nek-

tara (V.Kriàn, 1976), dok

sredweruske p~ele u uslovima

d o b r o g p r i n o s a p r i

odstrawewu stare matice i tokom po~etka

zalegawa mlade, jo{ i uve}avaju prinos

nektara (P.P. Cibuqski, 1975; V.G.

Ka{kovski, 1984). U to vreme dru{tvo

radi dva puta efektivnije, {to je potvrdi-

la i moja dosada{wa praksa.


Matica proviri iz mati~wakakada je spremna da iz wega iza|e, ali jep~ele ne pu{taju. Tek kada zakqu~e koja jematica najboqa, pp~~eellee je izvode iz

mati~waka, a zatim da ne bi bilonikakve borbe, lliikkvviiddiirraajjuu oossttaallee.

[to se ti~e rojevih mati-ca, p~elari sveta kaù da sunajboqeg kvaliteta, zato {to sep~ele roje kada su jake. Kadadru{tvo dolazi u rojevi nagon,odnos p~ela i legla je 10:1.Takvo stawe normalno nikada ne

biva u dru{tvu, jer postoji velikarezerva besposlenih p~ela. One se

roje kada u prirodi postoji odgovara-ju}a pa{a, pa je nivo ishrane na maksi-

malnom nivou. Rojeve matice p~ele neguju od jaje-

ta. Zna~i matica jaje polaè u mati~wak.Masa tog jajeta je maksimalna, a upravommaassaa ppoolloo`̀eennoogg jjaajjeettaa ooddrree||uujjee kkvvaalliitteettbbuudduu}}ee mmaattiiccee. Zato ne sumwajte u te mat-ice, mada se p~elari spore da li ih trebakoristiti. U ~emu je problem? Matice suodli~ne, a mi èlimo da vr{imo selekci-ju protiv sklonosti ka rojewu. Pokazanoje da su te matice zaista odli~nogkvaliteta. Sem toga, ~iwenica je i da samep~ele tog dru{tva mogu da ocene kvalitetmatice.

Ako se po{tuje nau~ni postupakve{ta~kog odgajawa matica, wihovkvalitet moè ddaa ssee pprriibbllii`̀ii kkvvaalliitteettuurroojjeevviihh mmaattiiccaa.

U mnogim uxbenicima pi{e i dasu prinudne - prisilne matice lo{egkvaliteta. Na to pitawe ne treba takoodgovarati. Me|u prisilnim maticamasigurno je veliki broj lo{eg kvaliteta,ali su nau~nici dokazali da mmoo`̀eemmoo ddaakkoorriissttiimmoo mmaattiiccuu kkoojjuu ssuu pp~~eellee iizzaabbrraallee

i pustile izmati~waka,dok }e sveostale, p~elesame likvidi-

rati!“

Prisilne matice ne moraju da budu lo{e - 2 1 -

Na predavawu u Ni{u 17. i 18. marta

1999.godine, qspg/! es! Vje~eslavIvanov Lebedev je odgovaraju}i na

pitawa posetioca izrekao i slede}ih

nekoliko re~enica, koje }e nam

pomo}i u analizi na{eg razma-

trawa o maticama:

„Nau~nici su dokazalida kada p~ele uzgajaju matice zasebe, dobiju se kako kvalitetne,tako i matice osredweg i lo{egkvaliteta. P~ele su sposobne daocene kvalitet matice, i postojeeksperimenti koji to dokazuju. Udru{tva se umesto odstrawene mat-ice dodaju tri: dobra, lo{a i maticaosredweg kvaliteta. P~ele }e uvek bezgre{ke odabrati najboqu.

@elim da Vam kaèm da mnogiautori u literaturi navode savr{enopogre{ne podatke. DDaajjuu ppooggrree{{nnuu sslliikkuukkaaddaa kkaa`̀uu ddaa pprrvvaa mmaattiiccaa kkoojjaa iizzaa||ee iizzmmaattii~~wwaakkaa uubbiijjaa ssvvee oossttaallee uu ddrruuggiimmmmaattii~~wwaacciimmaa. To je duboka ZABLUDA. Upraksi to proti~e druga~ije. Dru{tvu jepotrebna jedna matica, a ono odneguje zasebe pet, deset, petnaest itd. Sa pozicije~oveka ta neracionalnost nema svrhe. Nato da toliki broj mati~waka sluìp~elama kako bi odabrale najboqu je prviukazao profesor Soèqnik. Poku{a}u daVas ubedim da prva matica koja iza|e neubija sve ostale! Kako proti~e taj proces?

[ta kkaè LLebedev

P~ele znaju kako da odgaje

dobrumaticu

wanog Nikadambajeva. On je naime opitomutvrdio da prvog dana iz prisilnihmati~waka izlazi najve}i broj maticaodgajenih na najmla|im larvama, a znatnomawi broj matica iz mati~waka zasno-vanih na starijim larvama; iz mati~wakazasnovanih na najstarijim larvama (3,5 i 4dana), prvog dana nije iza{la ni jedna mat-ica. Dakle, od svih matica iza{lih prvogdana, velika ve}ina (84,3%) poti~e odlarvi èqene starosti - do jednog dana.

-Drugo, p~ele hraniteqice su ustawu da procene vaqanost lutki umati~wacima, {to p~elar nije u stawu dau~ini, pa i kad bi neka lo{a maticastasala da iza|e iz mati~waka, one jojizlazak ne bi dozvolile. U tom pogledup~ele su skoro nepogre{ivi selekcionarijer dozvoqavaju izlazak samo kvalitetnimmaticama. Dakle, ako se p~elama prepustida same odaberu neku od prisilnih matica,one }e po pravilu, odabrati najboqu. To jeposebno va`no ako je p~eliwe dru{tvo ukojem su odgajani mati~waci slabo, jer seu wemu nalazi veoma mali broj dobrihmati~waka, pa bi svaka gre{ka pri izborumatice bila kobna. Okupqawem okomati~waka p~ele ukazuju p~elaru koji suod wih najboqi: oko najkvalitetnijihmati~waka uvek je najvi{e p~ela.

P~ele su tako|e u stawu danaprave razliku izme|u ve} izvedenihdobrih i lo{ih matica. Ako se maticerazli~itog kvaliteta zatvore u kaveze, aotvori kaveza zatvore voskom, i u voskunapravi 4-5 malih rupa, p~ele }e datiprednost najboqim maticama i teì}e daih oslobode progrizaju}i vosak ipro{iruju}i rupice; tamo gde su maticelo{e, p~ele }e odbiti da ih hrane, a rupena vosku }e zatvarati. P~ele prepoznajukvalitet matica na ovaj na~in, kakoprisilnih, tako i matica odgajenih nadruge na~ine.

OOvvii mmeehhaanniizzmmii ddaajjuu rreezzuullttaatteessaammoo aakkoo ssee pp~~eellaarr nnee uummee{{aa...


Bilo bi logi~no o~ekivati da seprva matica pojavi iz mati~wakazasnovanog na najstarijoj larvi.

Posle izlaska takve, sigurno lo{e mat-ice, svi ostali mati~waci bi}eporu{eni. Na sre}u, priroda se pobrinulada tako ne bude, aktiviraju}i dva ventilasigurnosti.

- Prvo, ukoliko su larve na kojimasu zasnovani mati~waci starije, utolikose uslovi wihovog razvoja (u pogleduishrane) udaqavaju od uslova predvi|enihza dobru maticu, a pribliàvaju uslovimaza obi~nu p~elu radilicu. Zbog toga se ivreme razvoja takve jedinke pove}ava; ovovreme za p~elu radilicu iznosi prose~no21 dan. Svaki taj produètak razvoja nijeveliki (mawi je od jednog dana), ali jedovoqan da obezbedi dru{tvo da u ve}inislu~ajeva prvo iza|u matice koje su odga-jene na mla|im larvama, a takve maticekao {to znamo, su kvalitetnije.

U prilog ovoj na{oj konstatacijiidu eksperimentalni rezultati ve} pomi-

Starost

larvi, 0,5 1,0 1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0

dana

Broj izle-

ènih 68,6 15,7 7,8 2,0 0 5,9 0 0

matica

u %

Autor:es Milan ]irovi}

profesor Ma{inskogfakulteta u Kragujevcu

-Izvorni tekst

obavezno pro~itajte

u celini!

^lanakje prenet iz

~asopisa P~elar7 i 8 iz 1997.

godine

PP~~eelleebbiirraajjuunnaajjbbooqquummaattiiccuu

Rentabilnost p~eliwaka je odre|ena

p r o d u k t i v n o { } u p ~ e l i w i h

dru{tava, koja sa svoje strane zavisi

od wihove ja~ine. Zato je veoma va`no da

se zimom oslabela dru{tva, u prole}e

brzo razvijaju. To je mogu}e samo onda kada

matica intenzivno zaleè jaja, ~emu

doprinosi podraàvaju}a pa{a. Ako we

nema iz bilo kog razloga, nosivost matice

se naglo smawuje. Da do ove pojave ne bi

do{lo, p~elari su prinu|eni da vr{e

stimulativno prihrawivawe dru{tava

{e}ernim sirupom. Ali za razliku od nek-

tara, on ne sadrì kompleks fiziolo{ki

aktivnih supstanci, neophodnih p~elama.

Jedno od wih je i brasinosteroid, jedini

steroidni hormon biqaka, koji se u

najve}im koncentracijama nalazi u gener-

ativnim delovima biqaka. Znaju}i sve

ovo, odlu~ili smo da u {e}erni sirup

dodamo nedostaju}i hormon, tj. sintetizo-

vani epibrasinolid. Re{ili smo da

dokaèmo da wegovo dodavawe sirupu ne

deluje nepovoqno na p~ele. Sa tim ciqem

smo pratili uuttiiccaajj eeppiibbrraassiinnoolliiddaa nnaa

pprroodduu`̀eewwee `̀iivvoottaa pp~~eellaa u prihrawivan-

im zajednicama.

Izolovali smo jednodnevne p~ele

karpatske rase. Kontrolna grupa je dobi-

jala {e}erni sirup (1:1), a eksperimental-

noj smo u sirup dodavali 0,2 mg hormona na

jedan litar sirupa. Rezultati izvedenog

eksperimenta su prikazani na slici.

Svakog dana smo u obe grupe pre-

brojavali uginule p~ele. Posledwe p~ele

u kontrolnoj grupi su uginule ve} {{eessttoogg

dana eksperimenta (i sama ova ~iwenicanam ve} mnogo govori o {e}ernom sirupu -primedba urednika). Posledwe p~ele iz

eksperimentalne grupe su doìvele

ddvvaannaaeessttii dan. Prema tome, p~ele sa epi-

brasinolidom u prihrani su ìvele dva

puta duè nego p~ele u kontrolnoj grupi.

Rezultati izvedenog eksperimenta su nam

dozvolili da primenimo preparat na

p~eliwaku u vreme provo|ewa jesewe

Nektar je ipak najboqa hrana za p~ele - 2 3 -PR

IROD

AOST

AJEN

AJBO

QIP^

ELAR EEPPIIBBRRAASSIINNOOLLIIDD

IIII RRRRAAAAZZZZVVVVIIII]]]]EEEE DDDDRRRRUUUU[[[[TTTTAAAAVVVVAAAAP~ela na kadifi, foto: Ivan Brndu{i}, BorAutori:

L.I. Boycenyk, S.V. AntimirovMSHA, kafedra p~elovodstva127550, Moskva, ul. Pase~naq, d. 3

^lanak je objavqen u ruskom ~asopisuPÊLOVODSTVO br. 8 za 2000. godinu


stimulativne prihrane p~eliwih

dru{tava.

U maju (radi se o klimatskimuslovima u delu Rusije - primedba uredni-ka) smo sa tog p~eliwaka pripremili dve

grupe paketnih rojeva (po sedam u svakoj),

ravnopravnih po snazi (4

ulice), sa dovoqno hrane i sa

mladim plodnim maticama

karpatske rase. Dru{tva su se

dobro razvijala. Mi smo

po~eli da ih prihrawujemo

kada je prestala pa{a,

{e}ernim sirupom (1:1), sa 1,5

litara na jedno dru{tvo.

Eksperimentalna grupa je opet

dobijala i 0,2 mg epibrasino-

lida na litar sirupa. Takvu

prihranu smo izveli tri puta

sa razmakom izme|u tretmana

od pet dana u ciqu stimulacije

zalegawa matice.

Koli~inu legla smo

odre|ivali pomo}u ramova,

unutar kojih je bila razapeta ìca,

~ine}i mreù od 5h5 cm (25 cm2), koja

povr{ina pokriva 100 }elija sa}a sa

leglom. (Detaqnije o ovakvom na~inu bro-jawa zaleènih }elija moète pro~itatina 88.-oj i 89.-oj strani u prvom delu ovekwige, koji je iza{ao iz {tampe septem-bra 2000. godine - primedba urednika).

Brojali smo samo poklopqeno leglo.

Rezultati ispitivawa pokazuju da

je posle stimulativne prihrane, nosivost

matice u kontroli ostala na nivou od 1000

ja ja dnevno. U eksperimentalnim

d r u { t v i m a

n o s i v o s t s e

uve}ala 1,7 puta i

dostigla 1600 jaja

dnevno.

Po~etkom

juna u eksperimen-

talnoj grupi se

zapaàla jo{ ve}a nosivost matica u

pore|ewu sa kontrolom. Sredinom jula,

{to odgovara po~etku glavne pa{e u

Moskovskoj oblasti, u eksperimentalnoj

grupi je nosivost matica bila prose~no

2000 jaja dnevno, naspram 1500 u kontrol-

noj grupi.

Tako|e treba re}i i da prihrana

epibrasinolidom dru{tva nije u~inila

agresivnijim, nije im pove}ala rojqivost

(procenat izrojenih dru{tava je u obe

grupe bio pribli`no jednak).

Zna~i, prihrana p~ela {e}ernim

sirupom sa epibrasinolidom produùje

ìvot p~ela dva puta u odnosu na kon-

trolu; tako|e zna~ajno pove}ava nosivost

matica. U praksi, ostvarewe ovoga bi

dovelo do mogu}nosti dobijawa ranih

paketnih rojeva, jakih dru{tava za glavnu

pa{u, sposobnih za efektivno

opra{ivawe entomofilnih biqaka.

Veoma je prakti~no uvoditi epibrasinol-

id u prihranu p~ela koje se koriste za

opra{ivawe kultura u zatvorenom pros-

toru (staklenici), gde prema objektivnim

uslovima (visoka vla`nost, temperatura

itd.) one mogu da se

brzo razviju ubrzanim

zalegawem matice.

Treba re}i da je

epibrasinolid hor-

m o n b i q a k a . U

prirodnim uslovima

on zajedno sa nek-

tarom obavezno dospeva u organizam

p~ela. Zato primena wegovog sinteti~kog

analoga (epibrasinolida) u gore ukazanoj

koncentraciji i ne moè negativno uti-

cati na ìvotne aktivnosti p~eliwe

zajednice, tim pre {to taj hormon ne

dospeva u proizvode p~elarewa.

Dani eksperimenta

Dinamika ugiwavawa p~ela: 1-kontrola ; 2-eksperimentalna grupa

Ugi

nul

e j

edi

nk

e

1

2

Datum brojawa koli~ine leglaGrupa

Kontrola

Opitue!1-:6>3-5

Koli~ina poklopqenog legla u eksperimental-nim (opitnim) i kontrolnim dru{tvima

(broj kvadrata 5h5 cm)

Za boqi kvalitet matica - 2 5 -

Uprethodnom ~lanku su objavqena

istraìvawa, posve}ena uticaju

prihrane p~eliwih dru{tava

{e}ernim sirupom sa dodatkom epibrasi-

nolida, na duìnu ìvota p~ela radilica

i nosivost matice. Veoma je va`no i

ustanoviti dejstvo pomenutog preparata

na razvoj matica i trutova, po{to nije

iskqu~ena mogu}nost negativnog dejstva

povi{enih koncentracija ovog biqnog

hormona na wihovo polno sazrevawe, {to

bi moglo da dovede do pada snage p~eliwih

zajednica, a mogu}e i do wihovog uginu}a.

Za ovo istraìvawe smo odabrali

dve p~eliwe zajednice, sli~ne po svemu.

M a t i c e s m o o d g a j a l i m e t o d o m

presa|ivawa larvi. Eksperiment je

izvo|en sredinom juna, u vreme konstantne

nadraàjne pa{e.

I kontrolno i eksperimentalno

dru{tvo su u prole}e tri puta dobijali

{e}erni sirup, samo {to smo eksperimen-

talnoj zajednici u sirup dodavali epi-

brasinolid (i kod odgajiva~kog i kod

materinskog dru{tva) u koncentraciji od

0,2 nh0m (u koli~ini od po 1,5 litara podru{tvu takvog sirupa).

U kontroli smo za presa|ivawe

birali larve iz dru{tava koja nisu pri-

mala hormon, a za eksperiment, iz

dru{tava kojima smo ga davali. Svakom

dru{tvu smo dali 45 larvi za odgajawe

matica.

Procenat prijema larvi i u kon-

trolnim i u eksperimentalnim dru{tvima

je bio pribli`no jednak: kod prvih 69%, a

kod drugih 71%. Epibrasinolid je

zna~ajno uticao na masu matica. Masa neo-

plo|enih matica u kontrolnoj grupi je u

proseku iznosila 157,2 nh, a u eksperi-

mentalnoj 184,2 nh (ue=2,65), {to je za 17%

NNOOVVEE MMEETTOODDEEZZAA PPOOVVEE]]AAWWEEMMAASSEE MMAATTIICCAA

II TTRRUUTTOOVVAAAutori:L.I. Bojcenyk, N.V. MalinovskijMoskovskaq sel|skohozqjstvennaq akademiq,kafedra p~elovodstva127550, Moskva, ul. Pase~naq, d. 3

^lanak j e ob javqen u ruskom~asopisu PÊLOVODSTVO

br. 1 za 2001. godinu


vi{e nego u kontroli. Kao {to je poznato,

masa neoplo|enih matica stoji u jasnoj

korelaciji sa wihovom budu}om nosi-

vo{}u, a to je privredno najzna~ajniji

pokazateq vrednosti matica.

Ponovno presa|ivawe smo obav-

ili u drugoj dekadi jula, ali sada u

bespa{nom periodu. Sve smo radili po

istovetnoj {emi kao i u prvom eksperi-

mentu. Kriterijumi za odabir odgaji-

va~kog dru{tva su tako|e bili istovetni

kao i u prvom delu opita.

U tako postavqenom drugom

eksperimentu kontrolna dru{tva su prih-

vatila za odgajawe samo dve larve od 45

ponu|enih, a eksperimentalna 14 larvi, tj.

31%. Prose~na masa matica je i u ovom

eksperimentu odgovarala rezultatima iz

prvog opita, tj. u oglednim dru{tvima je

bila zna~ajno ve}a nego u kontrolnim.

Radi provere uticaja epibrasino-

lida na kvalitet trutova, iz kontrolnih i

eksperimentalnih zajednica smo radi

utvr|ivawa wihove mase, hvatali po 100

trutova.

Prose~na masa trutova u eksperi-

mentalnoj grupi je bila ve}a za 7,7 nh nego

u kontrolnoj (ue=6,4). Zna~i, rezultati istraìvawa

pokazuju da prihrawivawe {e}ernim

sirupom sa dodatkom epibrasinolida

odgajiva~kih i materinskih dru{tava,

uve}ava procenat prijema larvi u

bespa{nom periodu, i statisti~ki

zna~ajno pove}ava masu matica i trutova.

Preparat daje ovu efikasnost kada se

primewuje u dozi od 0,2 nh0m! sa 1,5-1,6litara po zajednici u 6-7 porcija.

Posebno treba naglasiti da je

epibrasinolid biqni hormon rasta, koji

se u ve}im koli~inama nalazi u cvetnom

prahu i nektaru. Prema tome, prihraw-

ivawem {e}ernim sirupom mi dru{tvima

ne obezbe|ujemo i ovaj hormon, wima

neophodan za normalan razvoj. Iz nave-

denih ~iwenica sledi da dodavawe hor-

mona zajednicama p~ela ne samo da

koristi wihovom razvoju, ve} i su{tinski

pozitivno uti~e na privredno zna~ajne

pokazateqe.

Budu}e prou~avawe uticaja

biqnih hormona na ìvot p~ela sigurno

}e omogu}iti razradu novih na~ina rada

kojima }emo uticati na doga|awa u

ko{nici, {to }e se na kraju pretvoriti u

brì razvoj na{e delatnosti - p~elarewa.

(Ostaje nam, naravno, samo da se nadamo da}e nauka zajedno sa p~elarima tu ipakbiti umerena, te da }e se {to mawe upli-tati u ìvot p~ela. Ovakva saznawa sukorisna pre svega zbog dokazivawap~elarima da je priroda nezamenqiva, teda je tokom vekova p~elama obezbedila sve{to im je potrebno. Svaka na{a interven-cija da zamenimo bilo {ta {to je prirod-no, kakvom ve{ta~kom tvorevinom, uvek jeu istoriji, u krajwem, propadala - primed-ba urednika).

ûvawe praznog sa}a - 2 7 -

sa}a, koji danas retko koji p~elar

primewuje. Fotosi su na~iweni na p~eli-

waku Jovana Miti}a iz Ni{a, a jedna

fotografija poti~e sa p~eliwaka wegov-

og oca, i ura|ena je daleke

1942. godine. O ~emu se radi?Nastavci sa praznim

sa}em se re|aju jedan preko

drugog, a ispod i iznad wih se

postavqa ì~ana mreà, koja

{titi od mi{eva i delimi~no

vo{tanih moqaca. Takva

„prazna“ ko{nica se postavqana promajnom mestu, pa i na

p~eliwaku. Upravo je jaka

cirkulacija vazduha ta, koja ne

dozvoqava razvoj vo{tanih

moqaca cele sezone ~uvawa.

Uverite se sami-probajte!

@alosna je ~iwenica kako

nepovratno nestaju saznawa do kojih se

do{lo pre mnogo godina. Fotografije

ilustruju najboqi na~in ~uvawa praznog

EEFFIIIIKKKKAAAASSNNOO^̂UUVVAAAAWWEEPPRRAAAAZZNNOOGG

SSAAAA]]AAAA

P~eliwak Jovanovogoca, „Bukovica“, uTemskoj kod Pirota,1942. godine.

nastavci sa praznim sa}em

SSSSrrrreeee}}}}nnnniiii qqqquuuuddddiiii

Jovan

Jovanovotac

nnnnaaaassssttttaaaavvvvcccciiiissssaaaa pppprrrraaaazzzznnnniiiimmmm ssssaaaa}}}}eeeemmmm

nnnnaaaassssttttaaaavvvvcccciiii ssssaaaapppprrrraaaazzzznnnniiiimmmm

ssssaaaa}}}}eeeemmmm

NNaa pp~~eelliiwwaakkuuJJoovvaannaa MMiittii}}aaiizz NNii{{aatteell.. ((001188)) 664499--448877

BBBBEEEEZZZZ HHHHEEEEMMMMIIIIKKKKAAAALLLLIIIIJJJJAAAABBBBEEEEZZZZ MMMMOOOOQQQQAAAACCCCAAAA

BBBBEEEEZZZZ MMMMAAAALLLLTTTTRRRREEEETTTTIIIIRRRRAAAAWWWWAAAA


SAVREMENOROJEWE

Autor: êdomir Jovanovi}ul. Belopalana~ka br. 618000 NI[

Telefon:(018) 59 - 00 - 75

P~eliwa dru{tva se u prirodi

razmnoàvaju iskqu~ivo rojewem.

Rojewe je vegetativna podela

jednog organizma, odnosno jednog p~eli-

weg dru{tva. Roj je savr{eni po~etak koji

u sebi nosi sve {to je potrebno novoj

p~eliwoj zajednici, osim sa}a, hrane i

legla. Roj napu{ta maj~ino dru{tvo koje

bi eventualno moglo da bude i bolesno, i

gradi novo sa}e. Isto tako, kada opstanak

p~eliweg dru{tva bude ugroèn od

parazita - varoe ili drugih opasnosti,

dru{tvo napu{ta svoje stani{te, sa}e,

hranu i leglo, usput izvr{i delimi~no

stresawe varoe sa sebe i gradi novo gnez-

do.

IIzz oovvooggaa vviiddiimmoo ddaa jjee pprriirrooddnnoorroojjeewwee ssaavvrr{{eennii lleekk zzaa pp~~eelliiwwee ddrruu{{ttvvoo,,jjeerr eelliimmiinnii{{ee nneeggaattiivvnnee ffaakkttoorree iizzssttaarroogg ggnneezzddaa kkaaoo {{ttoo ssuu bboolleessttii,, ppaarraazzii-ttii ii ddrruuggee ooppaassnnoossttii.

P~elar mora da izvede zakqu~ak

iz ovakvog pona{awa p~ela, te da ga ugra-

di u svoju tehniku p~elarewa.

P~elarska literatura je veoma

precizno opisala prirodno rojewe, pa se

detaqima ovde ne}emo baviti. Me|utim,

opisano je i vi{e na~ina ve{ta~kog roje-

wa, koje p~elari primewuju u praksi, a

koji su u suprotnosti sa vekovnim prirod-

n i m r o j e w e m p ~ e l i w i h

dru{tava!

RROOOO JJJJ EEEE WWWW EEEE UUUU UUUUSSSSLLLLOOOOVVVVIIIIMMMMAAAA VVVV AAAA RRRR OOOO EEEE

IIII KKKKRRRREEEE^̂̂̂NNNNOOOOGGGG LLLL EEEE GGGG LLLL AAAA

((((iiiizzzzvvvvoooodddd iiiizzzz pppprrrreeeeddddaaaavvvvaaaawwwwaaaa

qqssppgg //eess LLLLeeeebbbbeeeeddddeeeevvvvaaaa ,,,, 9999 .... iiii 11110000 .... mmmmaaaarrrrttttaaaa 1111999999996666 ....

ggggooooddddiiiinnnneeee uuuu BBBBeeeeooooggggrrrraaaadddduuuu))))

(Bele{ke autora)

Pre po~etka rojewa odabrati jaka

p~eliwa dru{tva, jer se samo ona mogu

rojiti, i odlu~iti se na vreme da li }ete

rojeve formirati sa oplo|enom ili neop-

lo|enom maticom ili mati~wakom.

Najboqe je formirati roj sa mesnom

oplo|enom maticom. Ne treba dozvoliti

da p~ele u takcim uslovima same uzgajaju

prisilne matice jer su lo{eg kvaliteta

pa ih p~eliwa dru{tva sama mewaju u 60-

70% slu~ajeva. Najboqe je kupiti matice

~iste rase. Zadràvawe matice u kavezu 10

dana, smawuje nosivost za 70%.

Vreme formirawa rojeva moè

nastupiti u tre}oj fazi razvoja p~eliwih

zajednica. To je period nezapo{qenih

p~ela, samo ako je dru{tvo dostiglo 2,5 kg

p~ela ili preko 10,5 ulica p~ela DB

ko{nice. Ako se rojewe izvr{i ranije,

uspori}e se razvoj dru{tva. Vreme formi-

rawa rojeva za boqe iskori{}ewe glavne

pa{e, zavisi od nastupawa glavne pa{e.

Vr{i se 40-50 dana pre pa{e ako se

koristi neoplo|ena matica, a 2-3 nedeqe u

slu~aju kori{}ewa oplo|ene

matice. Ovarevolucionarna tehnika rojewa }e, po uredniku,

dovesti do preporoda na{eg p~elarstva, wenim kori{}ewem u skladusa ostalim savremenim principima p~elarewa. Urednik je vi{e nego

siguran da }e p~elari Srbije autoru teksta biti zahvalni ve~no.

Savremeno rojewe - 2 9 -

U uslovima varoe i kre~nog legla

rojevi se formiraju bez legla. Za{to?

Zato {to se varoe nalaze 85% u

zatvorenom leglu, a uzro~nik kre~nog

legla se mahom nalazi na sa}u. Ostale

varoe se nalaze na p~elama koje }emo istog

dana istretirati i sve varoe oboriti.

Zatim, roj formiramo sa mladom

oplo|enom maticom ~ime postièmo

prednost u odnosu na prirodni roj prvenac

gde izlazi stara matica (ili mlada neop-

lo|ena) ili roj drugenac. Treba ostaviti

jedan ram sa otvorenim leglom da pokupi

zaostale varoe pa kada leglo bude

zatvoreno (12. dan) taj ram izvadimo.

PPOOOOSSSSTTTTUUUUPPPPAAAAKKKK RRRR OOOO JJJJ EEEE WWWW AAAA KKKK OOOO DDDD DDDD BBBB

KKKKOOOO[[[[NNNNIIIICCCCEEEE

pppprrrraaaakkkkssssaaaa aaaauuuuttttoooorrrraaaa

Ovaj postupak se uglavnom

koristi posle bagremove pa{e, tj. u vreme

kada zajednice i tako naj~e{}e rojimo.

U ve~erwim satima odabrano jako

p~eliwe dru{tvo dobro nadimiti i

sa~ekati da se p~ele nasi{u meda. Ako u

ko{nici nema zna~ajnijih zaliha meda,

takvo dru{tvo istoga dana prihraniti sa

2 litra sirupa. Zatim, skinuti nastavke sa

medom (ako ih ima). Maticu uni{titi ili

izdvojiti, pa sve p~ele sa ramova stresti u

prazno plodi{te, koje se nalazi na istom

mestu gde se dru{tvo i ranije nalazilo. To

plodi{te moè biti sasvim novo i dezin-

fikovano ({to je boqe), ali i ono isto u

kom su p~ele obitavale pre stresawa

p~ela. Za vreme stresawa vr{iti treti-

rawe prskawem protiv varoe, ili na dowu

stranu poklopca zaka~iti dve fluvali-

natne letvice. (Tako|e se moèupotrebiti i Apitol - primedba uredni-ka). Ramove sa medom i leglom bez p~ela

rasporediti u druge ko{nice, a nastavke

sa medom odneti na vrcawe. Zatim, staviti

poklopac i krov. P~ele }e se nahvatati

ispod poklopca i formirati oblik

sli~an kao u prirodnom rojewu. Posle 24

~asa (sutradan uve~e)

na leto jednostavno

p u s t i t i m l a d u

oplo|enu maticu

staru 15-20 dana ili

je dodati u kavezu

koji je zatvoren

voskom, na ramu sa

otvorenim leglom, a ostali prostor

ispuniti ramovima sa satnim osnovama.

Ako se matica slobodno pusti, posle 12

sati (sutradan ujutru), podi}i poklopac sa

rojem, odstraniti trake protiv varoe, pa u

plodi{te pore|ati satne osnove, a zatim

polako roj koji se

drì na poklopnoj

dasci stresti preko

ramova, pa poklopi-

ti plodi{te. Na pok-

lopcu gde se uhvatio

roj }emo najverovat-

nije na}i 2-3 mala

novoizgra|ena sata

sa nekoliko jaja.

Drugog dana po

ubacivawu satnih

FFoo

ttoo

:: RRoo

ddoo

qquu

bb @@

iivv

aadd

iinn

oovv

ii}}

FFoottoo::RRooddooqquubb @@iivvaaddiinnoovvii}}


osnova po~eti sa prihrawivawem sirupom

1:1 da bi p~ele {to brè gradile sa}e, ako

nema dovoqno nektara u prirodi.

Tokom izgradwe sa}a p~elar

treba da vodi ra~una da gnezdo ne bude

blokirano, tj. da p~ele ne ostanu bez neiz-

gra|enih satnih osnova, te da vi{e nemaju

gde da lu~e vosak i grade sa}e. Tada se radi

deblokade oduzimaju izgra|eni ramovi, a

dodaju satne osnove. Za 10-12 dana takvo

dru{tvo }e izgraditi 10-15 ramova, a mat-

ica zalegnuti 6-8 ({to zavisi od

deblokade).

Kada se postigne ovaj nivo razvo-

ja, treba izvr{iti umnoàvawe odnosno

ve{ta~ko rojewe prostom deobom na dva

dela. U jednom delu ostaje matica a drugom

u kavezu dodajemo pripremqenu mladu

oplo|enu maticu staru 15-20 dana. Maticu

dodajemo delu koji se odnosi sa

dotada{weg mesta. Na starom mestu ostaje

matica sa svim izletnicama i uglavnom

otvorenim leglom. Pro{irivawe vr{imo

dodavawem satnih osnova i uvek sipamo

sirup za brzu izgradwu sa}a. Za slede}ih

10-15 dana, {to zavisi od unosa i

deblokade, ko{nica }e biti puna novoiz-

gra|enih ramova i p~ela bez varoe.

DDDDrrrruuuuggggiiii pppprrrriiiimmmmeeeerrrr:

Ako se p~ele nalaze negde na pa{i

van stacionarnog p~eliwaka, a èlimo da

formiramo izvestan broj rojeva, iz

najja~ih dru{tava u prazan nastavak

istresamo p~ele sa ramova otvorenog

legla i odvozimo na stacionarni p~eli-

wak. Ako raspolaèmo takvim uslovima,

moèmo ih 24 ~asa dràti u podrumu.

Daqi postupak je isti.

ZZZZaaaakkkkqqqquuuu~~~~aaaakkkk:

1) Ovim postupkom smo se

zna~ajno pribliìli prirodnom rojewu i

aktivirali biolo{ki impuls (nagon)

p~ela, tako da dru{tvo 5-7 puta brè

gradi sa}e, sakupqa hranu i uspe{no odga-

ja leglo.

2) Dobili smo dva roja a od wih }e

veoma brzo stasati dva p~eliwa dru{tva

o~i{}ena od varoe, sa oplo|enim mladim

maticama, koje po~iwu odmah intenzivno

da zaleù.

3) Dobili smo ~isto mlado sa}e,

zdravo leglo i ~ist med. P~ele smo treti-

rali u trenutku kada u ko{nici nije bilo

ni sa}a ni meda, te nema zaga|ewa novoiz-

gra|enih ramova. Skoro dve godine nema

potrebe za bilo kakvim tretirawima.

(Pri intenzivnim selidbama, ovaj periodse skra}uje na oko godinu dana {to se ti~evaroe - primedba urednika). Sam Lebedev

kaè: Svake dve godine mewati sa}e.

(Ovde se zaista javqa izvanrednamogu}nost zamene sa}a svake dve godine,{to umnogome umawuje razvoj bolesti iparazita, a p~elama pove}ava produk-tivnost za par desetina procenata ili ivi{e, zavisno od uslova i znawa p~elara.Radi se o slede}em. Moè se svake godinepolovina dru{tava na p~eliwaku na ovajna~in stresti u prazne ko{nice, a svoleglo iz wih prebaciti na drugu polovinuko{nica, koje }emo sa toliko legla seli-ti na neku od narednih pa{a. Detaqnije otome }e urednik ve} op{irnije pisati -primedba urednika).

PPOOOOSSSSTTTTUUUUPPPPAAAAKKKK RRRR OOOO JJJJ EEEE WWWW AAAA

FFFFAAAARRRRAAAARRRROOOOVVVVOOOOMMMM IIII LLLL IIII LLLL RRRR

KKKKOOOO[[[[NNNNIIIICCCCOOOOMMMM

P~ele treba istresti u dva prazna

nastavka (LR ili FARAR). Daqi postupak

je isti, samo treba voditi ra~una o blagov-

remenoj deblokadi nastavaka. Vaditi

izgra|ene ramove (jer p~ele brzo grade), i

vr{iti delokaciju - gore poklopqeno

leglo, a dole otvoreno.

slo

bod

na

mat

ica

Istako{nica,koja ostaje sasvojommaticomna istommestu

Novaizrojena

ko{nica,na novom

mestu i sa novommaticom

u kavezu

mat

ica

u k

avez

u


Kada p~ele izgrade

oba nastavka i dobijemo 8-9

ramova legla, vr{imo rojewe

deobom, s tim {to jedan nas-

tavak sa maticom ostaje,

kojem dodajemo odozgo nas-

tavak sa satnim osnovama. U

sredini novododatog nas-

tavka stavqamo ram sa

zatvorenim leglom.

Drugi nastavak sa

p~elama i vi{e zatvorenim

leglom pomeramo na novo

mesto i stavqamo na

podwa~u. Dodajemo u kavezu

mladu maticu na ramu

otvorenog legla a odozgo nas-

tavak sa satnim osnovama ili izgra|enim

ramovima koje smo dobili vr{ewem

deblokade. P~ele }e maticu veoma lako

primiti, jer su u tom nastavku sada samo

mla|e p~ele, po{to su se izletnice

vratile na staro mesto.

Ako rojeve formiramo od p~ela

na pa{i, onda p~ele stresamo u jedan LR

ili FARAR nastavak. Kada one izgrade taj

nastavak sa}em, pro{irujemo ga

dodavawem drugog nastavka.

RROOOO JJJJ EEEE WWWW EEEE KKKK OOOO JJJJ EEEE PPPPOOOOVVVVEEEE]]]]AAAAVVVVAAAA

PPPPRRRROOOODDDDUUUUKKKKTTTTIIIIVVVVNNNNOOOOSSSSTTTT 6666 0000 -- 7777 0000 %%%%

PPPP RRRR IIII PPPPOOOOTTTTPPPPUUUUNNNNOOOOMMMM OOOO DDDD VVVV AAAA--

JJJJ AAAA WWWW UUUU LLLLEEEEGGGGLLLLAAAA -- PPPPOOOO LLLLEEEEBBBBEEEEDDDDEEEEVVVVUUUU

Prvi minimalni uslov za uspe{no

rojewe je 2,5 kg p~ela odnosno 10,5 ulica

p~ela u DB ko{nici. Tri

dana pre realizacije ovog

na~ina rojewa iznad odabra-

nog dru{tva stavqamo drugi

korpus, u kome je sa}e dobro

za zalegawe, da bi p~ele

izvr{ile polirawe. Ako

s a } e n e b u d e o v a k o

pripremqeno, smawi}e se

zalegawe jaja za 70%. Posle

tri dana skidamo taj nas-

tavak, a u wega prebacimo

svo zatvoreno leglo osim

jednog rama na kome je mati-

c a . N a m e s t o u z e t o g

zatvorenog legla u dowi kor-

pus stavqamo ramove sa poliranim sa}em.

Zatim stavqamo mati~nu re{etku, pa kor-

pus sa leglom i p~elama. Gore }e pre}i

onoliko p~ela koliko je potrebno da negu-

ju leglo. To je prakti~no vi{ak p~ela iz

doweg nastavka. Kroz jedan dan uklawamo

re{etku i zamewujemo je pregradnom - pok-

lopnom daskom, a kroz 24 ~asa dodajemo

maticu gorwem telu i otvaramo leto.

Na taj na~in smo formirali roj

od doweg dru{tva. Sve p~ele u dowem

dru{tvu tretiramo. Preostale varoe }e

u}i u ram sa otvorenim leglom kojeg }emo

kroz 12 dana izvaditi i pretopiti.

Kako postupati sa gorwim

dru{tvom? Tretirawe izvr{iti desetog

dana ako smo dodali oplo|enu maticu, a

dvadesetprvog ako smo dodali neoplo|enu.

Prazan prostor ispuniti izgra|enim

PPRROOFFEESSOORRII LLEEBBEEDDEEVV II KKRRIIVVCCOOVVSSAA AAUUTTOORROOMM

NNAA PP^̂EELLIIWWAAKKUU AAUUTTOORRAA


sa}em ili satnim osnovama i stimulisati

razvoj. êtiri do pet dana pre pa{e ova

dva dru{tva spajamo ako nisu narasla na

2,5 kg uz uklawawe stare matice.

Ako dowe dru{tvo naraste na 4 kg

a gorwe na 2 kg, Snelgrovom daskom gor-

wem dru{tvu oduzimamo izletnice jer je

roj angaòvan na negovawu legla, te mu

izletnice nisu potrebne (Ova konstataci-ja je krajwe diskutabilna, kao {to je kra-jwe diskutabilan dvomati~ni na~inp~elarewa, i sve je vi{e dokaza koji mu neidu u prilog. Ali, svako treba shodno svo-jim mogu}nostima, vremenu i uloènomradu da odabere na~in p~elarewa koji munajvi{e odgovara - primedba urednika).

PPOOOOSSSSTTTTUUUUPPPPAAAAKKKK RRRR OOOO JJJJ EEEE WWWW AAAA

FFFFAAAARRRRAAAARRRROOOOVVVVOOOOMMMM

KKKKOOOO[[[[NNNNIIIICCCCOOOOMMMM UUUU

TTTTEEEEHHHHNNNNIIIICCCCIIII PPPP^̂̂̂EEEELLLLAAAARRRREEEEWWWWAAAA AAAAUUUU TTTT OOOO RRRR AAAA

SSSS AAAA CCCC IIII QQQQ EEEE MMMM PPPPOOOOVVVVEEEE]]]]AAAAWWWWAAAA

PPPPRRRROOOODDDDUUUUKKKKTTTTIIIIVVVVNNNNOOOOSSSSTTTTIIII

Zazimqujem dvojna dru{tva (peta

faza razvoja dru{tava). Dowe, u tri kor-

pusa (ili dva), gorwe na 6-10 ramova, retko

na 12 ramova. U wemu ~uvam maticu za

rojewe prilikom oduzimawa vi{ka

mladih p~ela iz doweg dru{tva. Dru{tva

ostanu u takvom stawu i u prvoj fazi

razvoja dru{tava (skica 1).

Oko 5. marta,

kada po~iwe druga

faza razvoja (inten-

zivni rast), prvi kor-

pus skidam kako bih

uspostavio boqu regu-

laciju mikro klime,

jer su no}i hladne, i

zbog lak{e manipu-

lacije nastavcima.

Dva korpusa su dovoq-

na za jednu maticu.

Sa}e iz skinutog kor-

pusa ide na topqewe

(skica 2).

Kada dowe

dru{tvo oba korpusa

napuni p~elama i

l e g l o m , v r { i m o

rojewe tako {to ceo

korpus sa zatvorenim

leglom i p~elama,

paze}i da ne prenese-

mo maticu, uzimamo i

stavqamo na gorwe

dru{tvo. Izletnice

se vra}aju dole. Za 10

dana iza}i }e sve p~ele iz zatvorenog

legla a matica }e taj prostor ubrzano

z a l e g a t i . D o w e m

dru{tvu dodajemo

n o v i k o r p u s s a

i z g r a | e n i m

radili~kim sa}em

ili satnim osnovama

(skica 3).

D o w e

dru{tvo, ko je se

„ i z r o j i l o “ , r a d iintenzivno da bi

postiglo svoj opti-

mum u razvoju. Roj

( g o r w e d r u { t v o )

k o j e m j e d o d a t o

zatvoreno leglo sa

p~elama, radi inten-

LLLLEEEEBBBBEEEEDDDDEEEEVVVV KKKKOOOOMMMMEEEENNNNTTTTAAAARRRRIIII[[[[EEEESSSSIIIISSSSTTTTEEEEMMMM RRRRAAAADDDDAAAA AAAAUUUUTTTTOOOORRRRAAAA

Skica 1

Skica 2

Skica 3


zivno da bi postiglo svoj optimum u razvo-

ju od 5-6 kg p~ela.

Za 10 dana (oko 15. aprila) vr{im

delokaciju i pro{irivawe doweg

dru{tva, tako {to na drugi korpus

stavqam mati~nu re{etku, pa prazan kor-

pus sa medom i sa}em. Gorwem dru{tvu

izvr{im delokaciju i Snelgrovom daskom

oduzmem izletnice (skica 4).

Za 5-6 dana medni

nastavak }e biti pun,

pa ako ima pa{e,

stavqamo i drugi nas-

tavak.

Oko 1. maja vrcam

medne nastavke (ili

ih ostavqam za avgust

m e s e c ) i p a k u j e m

dru{tvo za seobu na

prvu bagremovu pa{u,

t a k o { t o g o r w u

maticu i otvoreno

l e g l o s k l a w a m i

formiram roj (skica

5).

Dowe dru{tvo i svo

zatvoreno leglo paku-

jem u ~etiri korpusa i selim na pa{u

(skica 6).

Po dolasku na

i z a b r a n o m e s t o

stavqam tri prazna

medna nastavka koje

p~ele odmah zaposeda-

ju (skica 7).

Po zavr{etku

pa{e, oko 1. avgusta

svodim dru{tvo na

tri nastavka . Od

novih rojeva formi-

ram dvojna dru{tva,

poja~avam slabija

d r u { t v a i l i p a k

f o r m i r a m n o v a

dru{tva. Tada mewam

matice, na jedan od

klasi~nih na~ina.

KKRRRR AAAA TTTT AAAA KKKK

ZZZZAAAAKKKKQQQQUUUU^̂̂̂AAAAKKKK

Istresawem p~ela simulirao sam

prirodno rojewe i dodao odabranu

oplo|enu maticu.

U tre}oj fazi razvoja, pojavom

vi{ka mladih p~ela vr{io sam rojewe uz

dodavawe matice tako da sam produìo

intenzivni razvoj do pa{e.

U pa{i sam vr{io spajawe i tako

dobio preko 100% ve}i prinos.

II SS KK UU SS TT VV OO II ZZ

PP RR AA KK SS EE

Jedan p~elar

prilikom rojewa stre-

sawem p~ela ramove sa

medom nije podelio

ostalim ko{nicama ili

odneo na vrcawe, ve} ih je

u dva polunastavka

stavio na ko{nicu, ina~e

sedmu u istom redu, sa

namerom da ih po rojewu

vrati te da p~ele dobiju

velike zalihe hrane za

razvoj (o~igledno nijeshvatio su{tinu ovem e t o d e - p r i m e d b aurednika). Kada je posle

24+12 ~asova oti{ao da

ubaci satne osnove ,

zatekao je samo mali roj,

a ve}ina p~ela je nestala.

Pozvao me je telefonom

optuùju}i me da sam ga

pogre{no nau~io. Rekao

sam mu da i ja ne znam gde

su p~ele, te da stavi samo

p a r s a t n i h o s n o v a .

Kasnije je do{ao do mene.

Tokom razgovora su tele-

fonom javili da mu se na

p~eliwaku pojavio roj.

Oti{ao je da ga uhvati. Ali, „roj“ se uhvatio sazadwe strane ona dva polunastavka sa medom iz

rojene ko{nice. Sve mu je bilo jasno, pozvao me

je telefonom i izvinio se, sa pitawem {ta da

radi daqe. Rekao sam mu da rojenu ko{nicu

ispuni satnim osnovama, prinese je roju i da ga

polako prebaci u ko{nicu. Kasnije se sve odvi-

jalo kako treba.

Sli~ne stvari su se de{avale i u

novim i novoofarbanim ko{nicama, pa je boqe

p~ele prvo stresti u staru ko{nicu, a kada se

dobije leglo, prebaciti ih u novu.

Skica 4

Skica 7

Skica 6

Skica 5


Uvek je bilo te{ko prihvatiti

novine, naro~ito ako ne poznajemo

uzroke koji su ih izazvali, i qude

koji su ih osmislili. êdomir Jovanovi}

iz Ni{a, autor pomenute tehnike rojewa,

je zaista stvorio ne{to ide-

alno. Sloìv{i delove

mozaika u skladnu celinu,

do{ao je do tehnike rojewa

zasnovane, pre svega, na ideji

Lebedeva, ali i sopstvenoj

ideji i shvatawu da staro

sa}e za novi roj predstavqa

balast mogu}e pojave

bolesti, i odràvawa popu-

lacije varoe.

Na predavawu u

Ni{u, 25. januara 2001.

godine, autor je izloìo ovu

tehniku rojewa. Pitawa koja

su mu postavqana posle predavawa ukazi-

vala su na nerazumevawe su{tine princi-

pa koji ovo rojewe ~ine krajwe avangard-

nim.

Nave{}emo re~i Lebedeva i

Krivcova iz wihove kwige koju je nedavno

objavio SPOS, „Tehnologija proizvodwe

p~eliwih proizvoda“. Evo {ta oni tamopi{u:

„Staro sa}e u gnezdu je izvorrasprostrawenih infekcionih i preno-sivih bolesti. U zaraènom sa}u sporeameri~ke truleì ostaju virulentnetokom 35 godina, dok spore uzro~nikanozematoze ostaju ìvotno aktivne u sa}uod 1,5 - 2 godine.

Pri obolewu legla, }elije sa}a suispuwene milionima i milijardama sporarazli~itih uzro~nika bolesti. Sa ostaci-ma zaraze (trule`, askosferoza) p~ele se,po pravilu, ne mogu izboriti, pa sa}epostaje opasno po wihovo zdravqe.

Staro sa}e je osnovni uzro~nik{irewa askosferoze(kre~nog legla).Dru{tva sa prete`notamnim sa}em 77 ppuuttaa

~~ee{{}}ee oobboolleevvaajjuu oodd aasskkoossffeerroozzee negodru{tva sa svetlim sa}em.

Pri mnogim bolestima, anaro~ito pri askosferozi, dru{tvo nemoè ozdraviti samo kori{}ewem lekova,

a bez maksimalnog (~itajteppoottppuunnoogg - primedba uredni-ka) uklawawa zaraènogmaterijala iz gnezda; ~ak ipri najuspe{nijem le~ewuuvek se prime}uju recidivibolesti. Udaqavawem iz gnez-da inficiranog materijalap~ele prelaze na ~isto dezin-fikovano sa}e i gnezdo seintenzivno obnavqa.

P~eliwi vosak godinamagomila i toksine, kao {to sute{ki metali i pesticidi;oni imaju negativan uticaj na

p~ele i kvalitet proizvoda. Sveè izgra|eno sa}e ima samo

neznatne koli~ine radioizotopa ceziju-ma, dok ga staro sa}e sadrì u maksimalnojdozi zaga|enosti.

P~elari uvek moraju imati naumu, da je blagovremena zamena starog sa}amladim sa}em osnova gajewa jakih i zdrav-ih p~eliwih dru{tava.

Kod }elija mladog sa}a iisshhrraannaallaarrvvii jjee nnaa vvii{{eemm nniivvoouu, {to omogu}uje dase razviju krupnije i ìvotno sposobnijep~ele. Kori{}ewe mladog kvalitetnogsa}a sniàva gubitak energije kod p~elana stvarawu povoqnih uslova za inten-zivnije no{ewe matice, i za pripremusa}a za sme{taj nektara.

Kori{}ewe kvalitetnog sa}a ugnezdu oommoogguu}}uujjee ddaa ssee pprroodduukkttiivvnnoossttuuvvee}}aa zzaa 4400-4477%%.

ZZaa iizzvvoo||eewwee 11 kkgg pp~~eellaa iizz ssvveettllooggssaa}}aa uuttrroo{{ii ssee 22,,55 kkgg mmeeddaa,, iizz mmrrkkoogg 22,,99 kkgg,,

aa iizz ttaammnnoogg 33,,77 kkgg! “Verujem da je svima posle gore

navedenih citata jasno da je najboqe

re{ewe ono koje omogu}uje jednovremenu

zamenu svog sa}a u gnezdu dru{tva. A to

u p r a v o

obezbe|uje

t e h n i k a

rojewa iz

prethodnog

~lanka!

DDAAPPOOJJAASSNNIIMMOO

Autor: es!nfe/ Rodoqub @ivadinovi}

FFoottoo::IIIIvvvvaaaannnn BBBBrrrrnnnndddduuuu{{{{iiii}}}}

BBBBoooorrrr

Otpornost na varou - 3 5 -

Jedan od snova u savremenom

p~elarstvu je i otklawawe opasnosti

od varoe, parazita koji mawe vi{e

ìvi u miru sa svojim doma}inom, kao

braula, p~eliwa va{. Varoa parazitira

kako indijske p~ele u Aziji, tako i

medonosne p~ele u Americi. Me|utim,

postavqa se pitawe, kakve su na{e {anse u

Sredwoj Evropi?

Sintagma „rezistencija na varou“je nova i savremena. [ta ona podrazumeva?

Re~ latinskog porekla sftjtufsfzna~i pruàti otpor. Na engleskom jeziku

re~ sftjtubodf podrazumeva otpornost u

svakom smislu te re~i, npr. elektri~nu,

akusti~nu, aerodinami~nu itd. U psi-

hologiji, politici i biologiji se koristi

kao stru~ni izraz.

U biologiji pojam sftjtubodf ili

kako se kod nas kaè rezistencija, ima

vi{e zna~ewa. Kod biqaka se odnosi na

wihovu otpornost prema hladno}i,

toploti i uzro~nicima raznih oboqewa

(gqivi~nim i sli~nim). Kada se govori o

bakterijama, pojam rezistencija se

koristi kao pojam

k o j i d e f i n i { e

otpornost bakteri-

ja prema pojedinim

antibioticima.

No, {to se

t i ~ e p ~ e l a , o n

p o d r a z u m e v a

wihovu sposobnost

odbrane od bolesti

i parazita sa jedne

strane, a sa druge

strane ozna~ava

sposobnost parazita da

preìvi dejstvo za

wega toksi~nih sup-

stanci.

Kao {to smo

videli, pojam rezis-

tencije moè imati

razna zna~ewa, pa se

verovatno zbog toga u

svakodnevnom ìvotu nekriti~ki

koristi, iako se sa pravom mnogo diskutu-

je o rezistenciji parazita u sklopu borbe

protiv varoe, jer smo pou~eni stra{nim

iskustvima sa amitrazom kod na{ih suseda

u Ma|arskoj.

Mogu}i razlozi za pojavu rezis-

tencije varoe prema hemijskim sredstvima

koja se koriste za weno uni{tewe su

slede}i:

1) Nedovoqna specifi~nost

dejstva i slab efekat sredstava koja se

koriste za uni{tewe varoe. Kod visoke

stope razmnoàvawa, stopa mortaliteta

parazita je mala <95%.

2) Potreba vi{estrukog

ponavqawa tretmana u

toku jednog leta (~esto i

16-20 puta).

3) Ostaci (rezidue)

kori{}enog sredstva za

uni{tewe parazita u

}elijama sa}a , posle

dimqewa ili prskawa, te

shodno tome stalni kon-

I OSNOVE UZGOJA PÊLA

OTPORNIHMOGU]NOSTI

NA VAROUAutor:Qspg/!Es!Gsjfesjdi!SvuuofsJotujuvu!gvs!CjfofolvoefB.43:4!Mvo{!bn!Tff

^lanak je objavqen u ~asopisu EfvutdiftJnlfs!.!Kpvsobm!za januar 1990. godine


takt preìvelih parazita sa

malim, za wih netoksi~nih kon-

centracija primewenog sredstva.

Posle primene insekti-

cida (naro~ito ovih protiv muva

i buva), do{li smo do skoro

neverovatnih saznawa. Naime, u

svakoj populaciji tretiranih

parazita pojavi se soj (grupa)

parazita koja je bila genetski

predodre|ena na otpornost

prema odre|enom insekticidu.

V e } p o s l e d v e g o d i n e

vi{ekratnog tretirawa istim

sredstvom taj soj uspeva da

potisne ostale parazite date

populacije, te postaje dominan-

tan. Ali, interesantno je da se

posle tretmana soj otpornih

parazita vvrraa}}aa nnaa ssttaarrii bbrroojj

(mawi udeo u populaciji).

Primena fluvalinat

traka je prakti~no bezbedna i ne

postoji mogu}nost pojave rezis-

tencije varoe prema fluvali-

natu. Ovo se moè argumentovati

slede}im ~iwenicama:

1) Veoma visok stepen

mortaliteta od 99%.

2) Dovoqan je samo jedan

tretman godi{we (minimum 10 generacija

parazita ne dolazi u kontakt sa ovim

preparatom).

3) Ne ostaju rezidue jer se

nepotro{ena supstanca uklawa va|ewem

traka posle tretmana.

Povoqni efekti traka fluvali-

nata mogu da se izgube kada p~elar zbog

odli~nih efekata po~ne da uputstvo o

primeni mewa i prilago|ava sopstvenim

uverewima (na primer, ako se stavi samo

polovina potrebne koli~ine aktivne sup-

stance leka). Na ovaj na~in se indirektno

podsti~e razvoj rezistencije i direktno

smawuje efekat.

Putevi razvijawa rezistencije

p~ela prema varoi su mnogostruki.

Me|utim, moramo se ograni~iti na dosa-

da{wa saznawa. Postoje dva osnovna meha-

nizma razvoja otpornosti na varou:

1) Razvojem posebne {eme

pona{awa;

2) Mewawem svoje fiziologije.

Kod gajewa p~ela, jedan od ciqeva

nam mora biti i razvoj rezistencije na

varou. Moramo imati i dobar test da bi

smo putem raznih pokazateqa pratili ste-

pen ostvarewa tog na{eg ciqa.

Zbog toga bih èleo da opi{em

ono {to se ve} do sada zna u vezi sa

doti~nim problemom.

Prvo bih naveo rad Spuifocvimfs-a iz SAD-a koji se odnosi na uzgoj rezis-

tentnih p~ela. Ovaj rad pokazuje da su

p~ele u razvoju rezistencije morale da

koriste oba gore navedena mehanizma. Sa

jedne strane su razvile specifi~no higi-

jensko pona{awe i otvarale poklopce

zaraènog legla, koje su izbacivale iz

zajednice. Sa druge strane je bilo i takvih

dru{tava u kojima larvama nije naneta

prevelika {teta uprkos masivnoj zarazi,

VVVVAAAARRRROOOOAAAA NNNNAAAA TTTTRRRRUUUUTTTTUUUUFoto: Ivan Brndu{i} iz Bora

Otpornost na varou - 3 7 -

dru{tvima indijske p~ele razvija samo na

trutovskom leglu, a ne i na radili~kom.

Ali ovaj mehanizam ne bi bio dovoqan za

dràwe varoe pod kontrolom i izbe-

gavawe wenog {tetnog uticaja na dru{tva.

Produkcija juvenilnog hormona je

razli~ita kod na{ih i indijskih p~ela.

To je hormon bitan za oplodwu i razvoj

larve insekata. Wega lu~e p~ele u vreme

po~etka polagawa jaja parazita. Larve

indijskih p~ela radilica u to vreme imaju

dosta nizak nivo ovog hormona, tako da u

wihovom slu~aju varoi nedostaje pokreta~

razvoja wenih reproduktivnih organa.

Varoa se zato nalazi uvek na istom mestu,

i izbacuje svoj izmet samo na tom mestu,

{to je siguran znak neplodnosti te ènke

varoe, {to se prakti~no moè da uo~i i

golim okom. Kod radilica indijske p~ele

je zna~i nivo pomenutog hormona varijabi-

lan, dok je kod larvi trutova uvek isti.

MMEEEE\\\\UUUUNNNNAAAARRRROOOODDDDNNNNIIII PPPPRRRROOOOJJJJEEEEKKKKAAAATTTT

IIII ZZZZ 1111999988881111 .... GGGGOOOODDDDIIIINNNNEEEE

Jo{ 1981. godine smo zapo~eli

jedan zajedni~ki rad na zapadnim medonos-

nim p~elama sa ciqem da se na|u razlike u

plodnosti ènki varoe (u Urugvaju,

Austriji i Dalmaciji). Pozitivan rezul-

tat smo dobili u Urugvaju kod bra~nog

para Nbsy u Nbmepobep-u. Dve godineposle po~etka projekta sam se odlu~io da

i sam otputujem u Nbmepobep da izvr{imdefinitivno brojawe. U po~etku je udeo

neplodnih ènki bio 23-90%, da bi nakon

zbog izrazite fiziolo{ke otpornosti.

O~igledno je da se rezistencija

p~ela na varou odigrava gore navedenim

mehanizmima, {to dokazuje i DisjtujofQfof iz Kalifornije, koja je uo~ila da seindijske p~ele uzajamno pomaù, tj. otk-

lawaju parazita tako {to svojom vilicom

probijaju oklop parazita i potom preseku

noìce istog kojima je bio pripijen uz

p~elu doma}ina. Usput je uo~en jedan

izuzetno interesantan na~in pona{awa

p~ela. Ona p~ela koja je napadnuta od

strane varoe, „moli“ drugu p~elu za pomo}i to kontaktom putem pipaka, posle ~ega je

ona oslobodi parazita.

Podatke o ovim istraìvawima

moète na}i u 3 izve{taja objavqena u

BEJ[-u 1987. godine. Na{e p~ele jo{ nemaju

izgra|en ova j mehanizam

odbrane od varoe. Me|utim, na

Tajlandu su u jedno dru{tvo

evropskih p~ela ubacili sat

indijskih p~ela. Indijske p~ele

su onda osloba|ale evropske

p~ele od varoe.

Nauka je uspela da

izdresira p~ele na jednu

odre|enu boju, kao i na vreme

hrawewa, ali na àlost jo{ ne

znamo kako da nau~imo p~ele da se

me|usobno ~iste od parazita.

Tokom vekovne borbe

protiv varoe indijske p~ele nisu

razvile ni jedan drugi mehanizam osim

navedenih.

Esftfifs i Sbui u jednom jo{nepublikovanom radu o indijskim p~elama

navode podatke o postojawu p~ela koje

otvaraju poklopac onih }elija u kojima su

eksperimentalnim putem uba~eni mrtvi

paraziti.

Sa druge strane O/Lpfojhfs u

~asopisu JNLFSGSFVOE iz 1987. godinetako|e navodi podatak o pojavi uni{tewa

od strane p~ela onih }elija trutovskog

legla koje su te{ko zaraène varoom kod

indijskih p~ela. Tako u dru{tvima sa

datom osobinom varoa ima izuzetno male

{anse za opstanak.

Jo{ 1981. godine H. i L/Lpfojhfssu ukazali na ~iwenicu da se varoa u

Slika 1: Izmet neplodne ènke varoe

pored jedne lutke p~ele radiliceFoto: F/!Ivuujohfs


dve godine bio od 75-100%.

Ovaj efekat nikako ne moè da

bude rezultat selekcije p~ela, jer su mat-

ice sve vreme bile iste. U su{tini, ovde

se nije radilo o nekom specijalnom

nalazu. Posle nekoliko po~etnih

pote{ko}a posle prodora varoe i u

Urugvaj 1979. godine, p~elarstvo nastavqa

razvoj istim tempom kao i do tada, bez

tretmana protiv varoe, i bez {tete.

P~ele u Urugvaju su hibridi

{panskih i italijanskih p~ela sa ne{to

malo uticaja krawskih p~ela na genetski

materijal. Situacija je i danas ista,

p~elarstvo cveta, a tretman protiv varoe

je nepoznata kategorija. Prosto je

neverovatno da se ostvario san na{ih

p~elara, i to ba{ kod p~ela evropskog

porekla. Ali se nikako ne moè razumeti

za{to niko od nas nema dovoqno

hrabrosti da te p~ele rezistentne na

varou, testira i kod nas.

Selekcija u Evropi je do sada bila

malo uspe{na. Radilo se sa p~elama koje

su preìvele atak varoe. Na institutu u

Luncu, postoji odsek koji se bavi selekci-

jom i unazad tri godine se ~uvaju

dru{tva bez tretmana. Razvijene

su zajednice kod kojih je fertil-

itet ènki varoe samo oko 50% (u

odnosu na uobi~ajenih 80%) i kod

istih dru{tava je evidentno

smawen stepen inficiranosti.

Ali, jo{ uvek se ne zna kako }e se

sve daqe odvijati.

No, u svakom slu~aju treba teìti

me|usobnom prilago|avawu

(p~ela - parazit). Primer Ju`ne

Amerike nam potvr|uje da je ovo

prilago|avawe mogu}e. Za ovakvo

prilago|avawe ne bih koristio

re~ rezistencija, ve} varoa-rezis-

tencija. Sa ovom mojom konstat-

acijom se slaè i S/!Cvdimfs. Zasad je sigurno da se u Urugvaju

ne radi o selekciji p~ela, jer je za

to bilo na raspolagawu izuzetno

malo vremena. U su{tini, na{

najve}i problem i jeste u tome {to

ne znamo kako treba prila-

go|avati dru{tva. Ono na ~emu se

r a d i u L u n c u , p r a k t i ~ n o

poboq{ava me|usobno prilago|avawe

parazita i doma}ina bez neke teorijske

potpore. Kao {to je poznato iz izlagawa

S/ ! Cvdi m f s -a , ko je je odràno u

Tbbscsvdlfo-u i Tu/! Gmpsjbo-u, da se vi{einstituta {irom sveta bavi ovom prob-

lematikom, o~ekuje se da }e rezultat

potvrditi hipotezu da se radi o razlikama

izme|u rasa kao i razlikama u wihovom

poreklu.

Standardizovana razlika izme|u

inficiranosti p~ela razli~itih rasa i

p~ela razli~itog porekla je odnos 1:3.

Nadaqe }e se potvrditi razlika u duìni

latentnog perioda (koje je istovremeno

jedan od mogu}ih faktora rezistencije) i

moè da iznosi 14 sati. Imamo ~vrste

dokaze da p~ele otporne na varou u Evropi

ne moraju biti samo san p~elara!

Za sada nam ostaje zadatak da str-

pqivo i uporno sakupqamo podatke i

iskustva, sve dok nam jednog dana me|usob-

ne povezanosti razli~itih faktora ne

postanu o~igledne.

Isto kao {to smo doìveli i na

drugim poqima biologije p~ela!

Slika 2: Stubi}i predstavqaju ukupan

broj ènki varoe, a ta~kaste povr{ine

udeo neplodnih varoa ènki na po~etku

(maj 1981. godine) i na kraju posma-

trawa (novembar 1983. godine)

Izvitopereni status p~eliweg zdravqa - 3 9 -

IIIIZZZZVVIITTTTOOPPEEEERREENNNNIIIISSTTAATTUUSS PP^̂EELLIIWWEEGG

ZZDDRRAAVVQQAAAutor:

-Tufwf!! Ubcfs, nau~nik i p~elar,jedan od najpoznatijih u~enikaprofesora D/M/Gbssbs-a, pisac

najzapaènijih ~lanaka u Bnfsjdbo!!Cff!!Kpvsobm-u

Nedavni uvodnici u p~elarskom

~asopisu Cff! Xpsme, koji

izraàvaju zabrinutost za

p~eliwe zdravqe u svetu, ilustruju veliki

problem sa kojim se suo~avaju p~elari,

slu`benici razli~itih vlada i ostali

poslenici p~elarstva.

Ovi problemi se otprilike mogu

opisati kao neprihvatawe nau~nih infor-

macija kako od strane p~elara tako i od

zakonodavaca po pitawu p~elarstva. Ovo

je po meni veoma nesre}na okolnost.

Izne}u vam slede}e primere

sada{wih vladinih i p~elarevih pristupa

koji su neta~ni.

1P~eliwa dru{tva u kojima ima

prouzrokova~a ameri~ke kuge

(Cbdjmmvt! mbswbf! mbswbf) moraju da seuni{te plamenom. Tretirawe zaraènih

dru{tava prikriva problem, a kasnije }e

tretirano sa}e biti prebacivano u zdrava

dru{tva i na takav na~in }e se bolest

{iriti. I {to je jo{ i najgore, uzro~nik

bolesti }e vremenom postati rezistentan

na lekove, a postoji i opasnost zaga|ewa

meda hemikalijama.

2P~eliwa dru{tva napadnuta varoom

moraju se tretirati hemijskim sred-

stvima protiv varoe. U suprotnom,

uginu}e sva zaraèna dru{tva.

3P~eliwa dru{tva zaraèna evrop-

skom truleì, kre~nim leglom i

drugim bolestima moraju biti

uni{tena, ili se sa}e mora redovno

mewati da bi se redukovala pojava bolesti

i tako daqe...

(Sve ove konstatacije koje Ubcfsnaziva neta~nim su u stvari ta~ne, alipravilnim radom sa p~elama, dugogo-di{wom selekcijom i zalagawem svihp~elara, moè se do~ekati dan kada }e svetri tvrdwe mo}i da se podvedu pod kvali-fikaciju neta~nog. Tome naro~ito idu uprilog istraìvawa koja pokazuju da usvakom dru{tvu postoje spore ameri~kekuge, ali ne dolazi do razvoja bolesti zbogjednog ili vi{e faktora koji uti~u narezistenciju. U svakom slu~aju, antibi-otike treba dràti {to daqe od ko{nice,a vr{iti upornu masovnu selekciju, kojuna sre}u, u ovom slu~aju, mogu da obavqajusvi p~elari - primedba urednika)

Svi ovi primeri ukazuju na ono {to

ja nazivam „iizzggoorrii ii uunnii{{ttii“ men-talitet.

Budu}i da nas ameri~ka kuga

prati od davnina, pa i od identifikacije

wenog uzro~nika od strane Xijuf-a, i nepokazuje nikakav znak da }e se izgubiti u

istoriji, tematika ovog ~lanka }e biti

upu}ena primarno na ovu bolest. U

su{tini, provedeno je mnogo istraìvawa

o ameri~koj kugi, kojima su se bavili

nau~nici {irom sveta. Ne}u da se bavim

svim ovim radovima, budu}i da je o wima

raspravqano u mnogim kwigama i

^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm-u za oktobar 1994. godine



bro{urama koje su imale velike tiraè i

bile dostupne svima. Samo }u prezento-

vati nekoliko poznatih ~iwenica.

Bolest nije naro~ito zarazna

budu}i da prihrawivawe dru{tava

{e}ernim sirupom ili medom koji sadrì

500 miliona spora prouzrokova~a

ameri~ke kuge, retko dovodi do infekcije.

Najsigurniji na~in da se zarazi dru{tvo

osetqivo na izaziva~a kuge jeste da se u

wega ubaci sa}e ili par~e sa}a sa najmawe

75 }elija zaraènih kugom.

Zaraàvaju se prvenstveno mlade

larve, mla|e od 24 ~asa, i one obi~no

zahtevaju prili~no veliki broj spora za

ostvarewe zaraze, ali postoje zna~ajne

genetske varijacije koje se odnose na

zahtevani broj spora koje mogu dovesti do

infekcije mlade larve, kako bi ona uginu-

la od ove opake bolesti.

Nijedna zemqa nije uspela da eli-

mini{e ameri~ku kugu ~ak i uz primenu

najintenzivnijih i najskupqih inspekci-

jskih programa, ali su zato neke stigle

blizu ovoga ciqa. Za pribli`no 30 godina

do 1960. nekoliko dràva u SAD-u,

naro~ito uspe{ne Wujork i Ohajo, su uspe-

vale da svako dru{tvo podvrgnu inspekci-

jskoj kontroli ddvvaa ppuuttaa ggooddii{{wwee, i smaw-

ile su pojavu bolesti na mawe od 1% pre-

gledanih dru{tava.

Sigurnosne procedure koje zahte-

vaju pregled p~eliwaka, i ustanovqavawe

nepostojawa infekcije ovom bole{}u, pre

isporuke paketnih rojeva, su u stvari

farsa i nemaju smisla budu}i da je

nemogu}e da se izaziva~ kuge prenese

{e}ernim testom u kavezima sa maticama,

ili pak sirupom koji se u transportu daje

paketnim rojevima zatvorenim u kavezu.

Genetska otpornost na ameri~ku

kugu je dokumentovana mnogo puta otkako

ju je prvi put dokazao Qbsl 1936. godine

(Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm, januar 1936. i janu-ar 1937.). Nauka o uticaju genetike je

oti{la velikim koracima napred od kako

je 1934. godine es! Xbmufs! Spuifocvimfsdemonstrirao postojawe dva gena koji

odre|uju higijensko pona{awe koje je

jedan od mehanizama odgovornih za rezis-

tenciju na ameri~ku kugu, jer postoje i

drugi faktori.

Postojawe p~ela sa higijenskim

pona{awem moè da se lako i jeftino

utvrdi umetawem u gnezdo dela sa}a sa

leglom ubijenim zamrzavawem. Brzo

odstrawivawe (za vreme kra}e od 48

~asova) ukazuje na to da je zajednica sa

higijenskim p~elama. Ako je potrebno 3-5

dana da bi p~ele uklonile mrtvo leglo,

zna~i da postoje samo tragovi

higijenskog pona{awa p~ela,

a ako je potrebno vi{e od 6

dana p~ele nemaju higijensko

pona{awe.

Prema mom iskustvu, od

svih dru{tava do sada testi-

ranih na ovaj na~in, nije bilo

vi{e od 10% zajednica sa

higijenskim pona{awem.

Svim p~elarima treba da

bude ciq uve}awe frekven-

cije pojavqivawa gena odgov-

o r n o g z a h i g i j e n s k o

pona{awe u op{toj popu-

laciji p~ela. Edukacijom,

testirawima i zamenom mati-

ca onima iz higijenkih sojeva,

frekvencija ovih gena }e se

pove}ati. Soj otporan na

ameri~ku kugu, otporan je i

na evropsku, a to je i jedin-

IIzz bbrroo{{uurree::NNppss !!!! WW••ff mm jj ffiipp!!!! qq mmppeevv ,,SSlloovvaa~~kkaa,, 11999977..

FFoottoo:: jjoohh// !!!! \\uuffggbboo!!!! LLppoopp{{tt jj

Izvitopereni status p~eliweg zdravqa - 4 1 -

stven na~in eliminacije kre~nog legla.

Dopunski, a mo`da i od ve}e va`nosti

jeste pojava da higijenski sojevi otvaraju i

}elije u kojima je varoa.

Kako se sve ovo moè posti}i?

Prvo, relevantni dràvni poqoprivred-

ni p~elarski inspektori moraju da se

obu~e za kori{}ewe ve} opisanog testa.

Zakon mora da se promeni, kako bi odgaji-

va~i matica odgajali samo matice higijen-

skih sojeva. Sve p~elare treba stim-

ulisati da testiraju wihove p~ele svake

godine istim pomenutim testom, i da

odstrawuju matice koje ne daju higijenske

zajednice.

Kao nastavak ovog programa,

posle wegove primene od najmawe 5 godi-

na, svim zajednicama treba dodati sa}e sa

75 }elija legla zaraènih kugom, posle

~ega }e se eliminisati sve p~ele koje

podlegnu bolesti, bilo ameri~koj ili

evropskoj kugi bilo kre~nom leglu, i tako

}e se posti}i i delimi~na kontrola varoe.

Mislite li da je ovo isuvi{e drasti~no?

Uporedite to sa drasti~nom reakcijom

javnosti prema pretpostavqenom ~istom

medu kada se u wemu pojave tragovi

hemikalija, teramicin ili fluvalinat.

I na kraju, ja ne pi{em ~isto teo-

retski, po{to isto primewujem na mojim

dru{tvima ve} 15 godina. Od dva prijate-

qa sam uzeo zajednice drasti~no zahva}ene

ameri~kom kugom. Zamenio sam matice

mojim, i dodavao teramicin sve dok sa}e

nije o~i{}eno.Zatim sam te kontamini-

rane ramove razdelio svojim dru{tvima.

Sve do danas, prvog jula 1994. nisam prime-

tio nikakvu bolest, osim varoe u ni jednom

mom dru{tvu, kao ni u onim zaraènim

koje sam dobio pre vi{e od jedne godine.

same satne osnove, i tako pokazale koliko

su zaista efikasne!

Es! Nbsub! Hjmmjbn (istraìva~kalaboratorija Ministarstva poqo-

privrede SAD u Tuksonu, Arizona) je

zajedno sa Tufwf! Ubcfs-om pokazala daselektirana dru{tva imaju redukovan broj

larvi napadnutih varoom. Oni tvrde i da

su neoborivi dokazi koji ukazuju da dobar

program selekcije moè da pruì linije

p~ela koje su otpornije na bolesti, u toj

meri da ih kontroli{u prirodno.

Pre ne{to vi{e od godinu dana

istraìva~i u SAD-u su ve{ta~ki

zarazili higijenska dru{tva sojem

ameri~ke kuge koji je otporan na antibi-

otik Teramicin. Polovina zaraènih

dru{tava nije razvila bolest. Druga

polovina je razvila, ali je uspela sama

sebe da o~isti.

Ako je higijensko dru{tvo slabo,

i higijena mu slabi. Eto jo{ jednog razlo-

ga da drìmo samo jaka dru{tva!

Decenijama unazad se leglo zam-

rznuto tokom 24 sata, stavqa u dru{tvo, pa

ako je higijena u ko{nici dobra, to leglo

(oko 160-200 }elija) dru{tvo odstrani u

meri od najmawe 95% za narednih 48

~asova, a ako nije, i za vi{e od 7 dana.

Tqjwbl i Sfvufs su uradili jedantest. Postavili su po ~etiri dru{tva na

palete, od kojih su dva bila iz higijenske

selekcione linije, a dva nisu. Higijenske

p~ele su imale mawe varoom zaraènog

legla i mawe samih varoa. Ali, {to je za

nas najva`nije, p~ele koje nisu iz higi-

jenske linije su donele 26% mawe meda, u

odnosu na selekcionirane p~ele.

Kori{}ena je italijanska rasa p~ela, a

higijensko pona{awe postoji i kod drugih

rasa, naro~ito kod krawske i kavkaske.

A nedavno su u svoja selekcioni-

rana dru{tva uneli par~e sa}a koje je u

}elijama imalo larve obolele od

ameri~ke kuge! Higijenske p~ele su tako

o~istile sa}e, da su ga ~ak izgrickale do

DDOODDAATTNNEE IINNFFOORRMMAACCIIJJEEIzvod iz ~lanka urednika objavqenog u ~asopisu Matica

broj 8, za septembar 1999. godine


Mravqa, oksalna i mle~na kiseli-

na, kao i timol (eteri~no uqe iz

biqke maj~ina du{ica sa jakim

antisepti~kim dejstvom) se upotrebqavaju

svuda u svetu protiv varoe i drugih

parazita medonosne p~ele. Ove prirodne

materije, kao i sve druge efikasne mater-

ije koje se upotrebqavaju u le~ewu p~ela,

ostavqaju odre|ene tragove u medu. Sa

druge strane, u ovom slu~aju one su i nor-

malno prisutne u medu. Dodatne koli~ine

koje dospevaju u med prilikom upotrebe u

p~elarstvu, su male, i nisu rizi~ne po

zdravqe qudi. Ali, postavqa se pitawe da

li uti~u na ukus meda.

[vajcarsko i evropsko zakono-

davstvo o kvalitetu hrane, kao i DpefyBmjnfoubsjvt, zabrawuju bilo kakvedodatke medu koji mewaju wegov prirodan

ukus. U ovom radu su odre|eni pragovi

osetqivosti qudskih ~ula za utvr|ivawe

pove}anog prisustva ve} pomenutih

prirodnih supstanci u medu. Rezultati se

dovode u vezu sa koli~inama koje ve}

prirodno postoje u medu.

IISSSSPPPPIIIITTTTIIIIVVVVAAAAWWWWAAAA

OOOOSSSSEEEETTTTQQQQIIIIVVVVOOOOSSSSTTTTIIII

^̂̂̂UUUU LLLL AAAA

Ve}ina ispitivawa je izvedena od

strane grupe od oko 15 qudi na na{em

institutu. Oni su bili posebno obu~eni za

rad na poqu senzorike, i radili su po

priznatom standardnom kvalitetu, akred-

itovanom prema normi TO.FO 45001. Zatestove je upotrebqen evropski bagremov

med, kao i med od bele sla~ice i {umski

med iz [vajcarske. Sa wima su ura|ena dva

probna ispitivawa:

1111) TTEESSTT PPRROOBBAA: Posude sa

medom su dobile razli~ite koli~ine jedne

od organskih kiselina (mle~na, mravqa,

oksalna) ili dodatak prirodnog

eteri~nog uqa (timol, kamfor, mentol). U

tom ciqu su kiseline rastvorene u vodi, a

prirodne materije su dodavane u odnosu

1:1000. da bi se dobila homogena masa, u

svakoj od posuda med je me{an staklenim

{tapi}em 30 minuta.

2222) KKOONNTTRROOLLNNAA PPRROOBBAA: Medu

je dodavana voda ili etanol u odnosu

1:1000. I ovde je sledilo dobro me{awe u

trajawu od 30 minuta.

Od gotovih smesa, napuwene su

male plasti~ne posude sa po 10-15 grama

meda, i poklopqene.

IISSSSPPPPIIIITTTTIIIIVVVVAAAAWWWWEEEE MMMM EEEE DDDD AAAA

Ukus meda je ispitivan probom iz

tri ili dve posude. Pri upotrebi tri

posude uvek su se upore|ivali medovi sa

UUUUTTTTIIIICCCCAAAAJJJJOOOORRRRGGGGAAAANNNNSSSSKKKKIIIIHHHHKKKKIIIISSSSEEEELLLLIIIINNNNAAAA

IIIIEEEETTTTEEEERRRRIIII^̂̂̂NNNNIIIIHHHH

UUUUQQQQAAAA NNNNAAAAUUUUKKKKUUUUSSSS MMMMEEEEDDDDAAAA

Autori:T u f g b o !! C p h e b o p w

W f s f o b !! L j m d i f o n b o o

V s t v m b !! C v i m f s

Q f u f s !! G m v s j

Q j f s s f !! M b w b o d i z

Federalni istraìva~ki InstitutOdsek za p~elarstvo

Mjfcfgjfme-!!4114!!Cfso- [vajcarska

^lanak je ob javqen u ~asopisuTddixxfj{fsjtddif!!Cjfofo!! . !![fjuvvoh

9/1998


Alternativno suzbijawe varoe i ukus meda - 4 3 -

dodatkom i bez dodatka, gde su dve probe

bile identi~ne. Osoba koja je vr{ila

organolepti~ko ocewivawe meda je

morala da otkrije med koji odstupa od

ostalih.

Pri ispitivawu sa dve posude, obe

probe su mogle da budu sa ili bez dodataka.

Pri tom je osoba koja vr{i testirawe

morala ta~no da otkrije da li su probe

istovetne ili ne. Posude sa medom su bile

kodirane. Svaka osoba je dobijala maksi-

malno 15 posuda sa medom po jednom mestu

za testirawe.

Zatim je signifikantnim testom

otkriveno da li su osobe koje su u~estvo-

vale u testu ta~no prepoznale razlike u

ukusu meda.

Ovo se moè objasniti slede}im

primerom: pri dvojnom ispitivawu

potrebno je 12 ta~nih odgovora za 15 lica

i 9 ta~nih odgovora za isto toliko lica

pri trojnom ispitivawu.

Razlika izme|u probe i kontrole

mora da bude pravilno odre|ena sa

verovatno}om za odstupawe od ta~nog od

najvi{e 5% (podatak u tabeli 0,05).

PPRRRR AAAA GGGG RRRRAAAASSSSPPPPOOOOZZZZNNNNAAAAVVVVAAAAWWWWAAAA

Najnià koncentracija jednog od

dodataka medu koja se ta~no moè prepoz-

nati, uzima se kao prag raspoznavawa

ukusa. Na primer, pri ispitivawu mravqe

kiseline u medu od borove medqike

(tabela 1) nije bila ta~no prepoznata pri

150 mg/kg, ve} na 300 mg/kg. Prema tome,

prag raspoznavawa mravqe kiseline je

izme|u 150 i 300 mg/kg.

RREEEEZZZZUUUULLLLTTTTAAAATTTTIIII IIII DDDDIIIISSSSKKKKUUUUSSSSIIIIJJJJAAAA

Rezultati se mogu videti u tabeli

broj 1. Pragovi prepoznavawa ispiti-

vanih kiselina u medu su:

-Mravqa kiselina (MrK):

300-600 mg/kg

-Oksalna kiselina (OkK):

400-900 mk/kg

-Mle~na kiselina (MlK):

800-1600 mg/kg

Ovi rezultati ukazuju na to da

mravqa kiselina ima najve}i uticaj na

ukus meda, dok mle~na kiselina najmawi.

Pri tom je od velikog zna~aja i vrsta meda.

Na primer, kod bagremovog meda, prag

raspoznavawa je na jedva polovini visine

istog u {umskom medu, koji je

supstanca ispitivani neto prag ukusa sadrìna zabele{ke o ukusu

mk/kg med kiseline koji je ispitivan

trojni test

sa mravqom bagremov 35 150-300 kontrola: 7,5 kiseo med

kiselinom +300 mg MrK/kg: 12,5

trojni test

sa mravqom {umski 20 300-600 kontrola: 22,2 kiseo med

kiselinom +600 mg MrK/kg: 35,1

dvojni test

sa oksalnom bagremov 12 300-400 kontrola: 7,1 kiseo med

kiselinom +400 mg OkK/kg: 13,9

dvojni test

sa oksalnom {umski 12 700-900 kontrola: 26,8 kiseo med

kiselinom +900 mg OkK/kg: 44,0

test bela

sa mle~nom sla~ica 17 800-1600 kontrola: 20,3 kiseo med

kiselinom +1600 mg MlK/kg

Tabela 1: Prag prepoznavawa ukusa meda pri dodatku oksalne i mle~nekiseline u med


aromati~niji i ja~i, pa zato moè da bez

promene ukusa nosi ve}e koli~ine dodata-

ka nego slabo aromati~ni bagremov med.

U Italiji su do{li do sli~nih

pragova prepoznavawa mravqe kiseline u

medu, dok oksalnu i mle~nu kiselinu jo{

nisu senzorno ispitivali. U ~istoj vodi,

prag prepoznavawa za mravqu kiselinu je

10 mg/kg {to je oko 20-50 puta vi{e od onog

u medu.

PPRRRRIIIIRRRROOOODDDDNNNNAAAA SSSSAAAADDDDRRRR@@@@IIIINNNNAAAA

KKKKIIIISSSSEEEELLLLIIIINNNNAAAA UUUU MMMM EEEE DDDD UUUU

Med i prirodno u sebi sadrì

organske kiseline. Koli~ine variraju u

odnosu na poreklo i vrstu meda, i to u

{irokim granicama. Sadràj mravqe

kiseline se kre}e od 5-600 mg/kg, oksalne

1-225 mg/kg, dok kod mle~ne iznosi 10-386

mk/kg. Pri tome, bagremov med sadrì

mawe koli~ine ovih kiselina u odnosu na

druge vrste meda.

OOSSSS TTTT AAAA CCCC IIII OOOORRRRGGGGAAAANNNNSSSSKKKKIIIIHHHH

KKKKIIIISSSSEEEELLLLIIIINNNNAAAA

MMRRAAVVQQAA KKIISSEELLIINNAA

Pri upotrebi u jesen, sadràj

mravqe kiseline u {e}ernoj hrani u sa}u

raste i moè da prevazi|e prirodnu

sadrìnu vi{e puta. Zatim se koncen-

tracija polako sniàva zbog isparavwa, i

u prole}e dostiè normalne vrednosti.

Zato se i preporu~uje tretirawe mravqom

kiselinom u jesen, jer nema {tetnih uti-

caja na ukus meda slede}e godine. U

prole}e se postupak ponavqa samo u

slu~aju potrebe, po{to ostaci mravqe

kiseline u medu ne isparavaju dovoqno

brzo, pa moè do}i do mewawa ukusa meda,

bilo u prole}e bilo u leto.

OOKKSSAALLNNAA KKIISSEELLIINNAA

Posle tretirawa u jesen, koncen-

tracija oksalne kiseline u medu slede}e

sezone nije bila iznad normalnih granica.

Zato moè da se preporu~i wena upotreba

u jesen, bez opasnosti po kvalitet i ukus

meda.

MMLLEE^̂NNAA KKIISSEELLIINNAA

Pri upotrebi u jesen, sadràj

mle~ne kiseline u zalihama hrane, odmah

po primeni ska~e na 1500 mg/kg, ali se za

samo 4 nedeqe spu{ta na vrednost od oko

500 mg/kg. Ta je koncentracija ispod praga

raspoznavawa. Zna~i da moè da se upotre-

bi i na prole}e.

GGRRRRAAAANNNNIIII^̂̂̂NNNNAAAA VVVVRRRREEEEDDDDNNNNOOOOSSSSTTTT ZZZZ AAAA

SSSS VVVV EEEE KKKKIIIISSSSEEEELLLLIIIINNNNEEEE

Kakvo zna~ewe imaju done{eni

zakqu~ci sa aspekta zakona?

Ne postoje tolerantne vrednosti

za pojedina~ne kiseline po{to su one

prirodni sastavni delovi meda, ali se

uzima kao krajwa granica 40 nBfr kiseli-na na 1 kg meda. U na{em testu ova toler-

antna vrednost za sve kiseline nije bila

prema{ena. Sadràj pojedina~nih kiseli-

na kao i ukupan sadràj kiselina varira

od jedne do druge vrste meda u {irokim

granicama.

Bagremov med i med od ruzmarina

recimo, koji sadrè 5-10 nBfr0lh kiseli-na, teoretski mogu da prime u sebe vi{e

kiselina od livadskog meda ili meda od

lavande koji prirodno sadrè 30-50

nBfr0lh. Pri propisanoj upotrebimravqe i oksalne kiseline, tokom dve

godine na raznim lokacijama u [vaj-

carskoj, nikada se nije prekora~ila vred-

nost od 40 nBfr0lh. Ali, sada je utvr|eno

da je ova krajwa granica od 40 nBfr0lhkoja danas vaì, ipak previ{e visoka, jer

odre|eni tipovi meda pokazuju prirodno

vi{u sadrìnu vode. Zato Me|unarodna

komisija za med predlaè da krajwa grani-

ca od sada bude 50 nBfr0lh meda.

PPRRRR AAAAGGGG OOOO VVVV IIII PPPPRRRREEEEPPPPOOOOZZZZNNNNAAAAVVVVAAAAWWWWAAAA

TTTTIIIIMMMMOOOOLLLLAAAA,,,, MMMMEEEENNNNTTTTOOOOLLLLAAAA IIII

KKKKAAAAMMMMFFFFOOOORRRRAAAA

Od svih testiranih supstanci

timol ima najve}i uticaj na ukus meda.

Pragovi prepoznavawa rastu po slede}em

redosledu:

-Timol (1,1-1,3 mg/kg)

-Kamfor (5-10 mg/kg)

-Mentol (20-30 mg/kg)

Ispitivawe kamfora daje iste

rezultate i kod obu~enih i kod

neobu~enih osoba za ispitivawe. To

pokazuje da i konzumenti bez posebne

obuke mogu da prepoznaju i male koli~ine

kamfora u medu.

I druga istraìvawa daju sli~ne

Alternativno suzbijawe varoe i ukus meda - 4 5 -

pragove za prepoznavawe timola (0,5 i 2,0

mg/kg) i mentola (36 mg/kg).

U vodenom rastvoru kod sve tri

supstance na{li smo povi{en prag od 0,1

mg/kg. To je 10-30 puta mawe od vrednosti u

medu.

OOSSSS TTTT AAAA CCCC IIII EEEETTTTEEEERRRRIIII^̂̂̂NNNNIIIIHHHH UUUU QQQQ AAAA

UUUU MMMM EEEE DDDD UUUU

TTIIMMOOLL

U [vajcarskoj vaì tolerantna

vrednost za timol od 0,8 mg/kg. Posle tret-

mana Bqjmjgf! Wbs-om u jesen, u prole}nommedu je izmereno najvi{e 0,5 mg/kg timola.

Ali, ako timol isparava

cele godine trajnim tret-

m a n o m t i m o l - r a m o m

(pogledajte seriju ~lana-ka o timol-ramu u prvomdelu ove kwige - primed-ba urednika), moè do}i

do prekora~ewa toler-

antne vrednosti. Zato bi

upotreba timola i wegov-

ih smesa trebala da

ostane ograni~ena na

period posle vrcawa meda i to izme|u

avgusta i novembra.

MMEENNTTOOLL II KKAAMMFFOORR

Mentol se pre svega upotrebqava

protiv trahejnog parazita p~ela. Pri lab-

oratorijskom testirawu je dokazano dobro

varoacidno dejstvo kako za mentol, tako i

za kamfor. Senzorni pragovi prepoz-

navawa ove dve materije su na vi{em nivou

nego kod timola. Ovo je povoqna infor-

macija za p~elare. U svakom slu~aju, jo{

nije nau~no publikovana primena mentola

i kamfora u praksi.

RREEEE ZZZZ IIII MMMM EEEE

Senzornim ispitivawima

razja{weni su pragovi raspoznavawa

prisustva i delovawa raznih supstanci na

ukus meda. Misli se na tri organske kise-

line i tri eteri~ne supstance. Granice su

opisane u tekstu iznad.

Pri tom med sa

mawom aromom pod-

nosi mawe ostatke

kiselina od meda sa

ja~om aromom.

Timol, kamfor i

mentol se stavqaju

u ko{nice pri

a l t e r n a t i v n o j

borbi sa varoom i

delimi~no dospeva-

ju i u med. Propisi

zabrawuju dodatke hrani, pa i medu, koji

joj mewaju ukus. To zna~i da ostaci ovih

supstanci aromati~ne prirode moraju da

ostanu u granicama praga raspoznavawa. U

praksi se moraju primewivati one metode

upotrebe kod kojih postoji garancija da se

ukus meda ne}e promeniti posle upotrebe

pomenutih supstanci.

ispitivana ispitivan neto prag ukusa verovatno}a bele{ke o ukusu

supstanca med mg/kg gre{ke u %o

trojni test sa bela 16 1,1-1,3 0,05 neodre|en

timolom sla~ica (nepoznat)

dvojni test sa bagremov 14 1,1-1,3 0,05 neodre|en

timolom (nepoznat)

dvojni test sa bagremov 15 5-10 0,05 ukus na memlu

kamforom na hemikalije

trojni test sa bagremov 34 5-10 0,001 jak ukus

kamforom

dvojni test sa bagremov 18 20-30 0,05 ukus na bombonu

mentolom protiv ka{qa

Tabela 2: Prag raspoznavawa prisustva timola, kamfora i mentola u medu


Postoji dosta dobrih tehnika

otkrivawa zaraènosti va{ih

p~ela varoom. Ve}i je problem

razlu~iti {ta se u stvari doga|a u

ko{nici, i kakvu opasnost odre|ena

zaraènost varoom predstavqa za dato

dru{tvo. U jesen, kada legla ima malo ili

ga uop{te nema, brojnost varoe ima

druga~ije zna~ewe nego u prole}e, kada

dolazi do naglog porasta broja p~ela u

va{im dru{tvima.

Za vas su interesantna dva

pitawa. Kada treba tretirati protiv

varoe, i da li va{e p~ele poseduju

odre|enu otpornost na wu? Ovo razma-

trawe }e se dràti metoda i tehnika za

otkrivawe varoe, koje bi trebalo koris-

titi u praksi. Me|utim, ustanovqavawe

stepena zaraènosti u va{im ko{nicama

je teàk posao i ne znam niti mogu na}i

bilo koga ko mi moè dati jasne i kon-

cizne instrukcije! Mi, na àlost, veoma

malo znamo o umnoàvawu populacije

varoe u jednom dru{tvu.

Kod azijskih medonosnih p~ela

varoa prouzrokuje neka od najozbiqnijih

p~eliwih oboqewa. U SAD-u je prvi put

ustanovqeno weno prisustvo 1987. godine.

Mi danas raspolaèmo dobrim hemikali-

jama za kontrolu populacije varoe, ali se

i trudimo da razvijamo p~ele koje }e biti

otporne na varou. Jedan od najteìh

aspekata kontrole varoe jeste odre|ivawe

intenziteta zaraènosti dru{tava

varoom, kao i nalaèwe pravog trenutka

za tretirawe koje }e na najboqi na~in

kontrolisati parazite.

MMEEEE TTTT OOOO DDDD EEEE DDDDEEEETTTTEEEEKKKKCCCCIIIIJJJJEEEE

VVVV AAAA RRRR OOOO EEEE

Postoje razli~ite metode za

detekciju varoe i utvr|ivawe nivoa

zaraènosti p~eliwih zajednica. One

ukqu~uju kako otvarawe poklopqenog

legla i uklawawe larvi iz }elija da bi se

uo~ila eventualna prisutnost varoa, kada

one postaju vidqive, tako i postavqawe

lepqivih plo~a na podwa~i ko{nice za

sakupqawe otpalih varoa (nekada i

Detekcija Varoe

Autor ~lanka:

SSSSPHFSSPHFSS B/!!NB/!!NPSSTFPSSTF

DDPSOFMMPSOFMM VVOJWFSTJUZOJWFSTJUZ

3241!!D3241!!DPNTUPDLPNTUPDL IIBMMBMM

OZ!25964-!VTBOZ!25964-!VTB

(umro 11. maja 2000)

^lanak je objavqen u ~asopisu za juni mesec 1999. godine

VVVVAAAARRRROOOOAAAA NNNNAAAA PPPP^̂̂̂EEEELLLLIIII

Detekcija varoe - 4 7 -

upotrebom mreàstih podwa~a) usled

zadimqavawa dru{tava, {to za posledicu

ima otpadawe varoe na podwa~u i weno

prebrojavawe.

Postoje varijacije u efikasnosti

pomenutih metoda, ali je tretirawe p~ela

rastvorima raznih hemikalija mo`da

najprihvatqivija metoda utvr|ivawa

nivoa zaraènosti dru{tava. Najve}a

nepogodnost prskawa rastvorima je

sporost u radu, ali i stradawe odre|enog

broja p~ela. Me|utim, alternativa je

rutinsko tretirawe p~ela, naj~e{}e dva

puta godi{we ukqu~uju}i ponekad i tret-

mane koji nisu neophodni za suzbijawe

varoe, ali zato jesu za detektovawe nivoa

zaraènosti.

VVIIII QQQQ UUUU [[[[ KKKK AAAA ZZZZ AAAA OOOOTTTTKKKKLLLLAAAAPPPPAAAAWWWWEEEE

PPPPOOOOKKKKLLLLOOOOPPPPQQQQEEEENNNNIIIIHHHH ]]]] EEEE LLLL IIII JJJJ AAAA

SSSS AAAA ]]]] AAAA

Viqu{ka za otklapawe sa}a je

pribli`no 17,5 cm duga alatka sa 18-20

o{trih igli~astih {iqaka, utopqenih u

plasti~ni rukohvat. Naj~e{}e sluì za

uklawawe vo{tanih poklop~i}a sa zrelog

meda u sa}u, da bi ga izvrcali. T{bcp(1989) je dao instrukcije za

upotrebu ove viqu{ke. On je to i

napisao, u prvom ameri~kom

dokumentu u kome opisuje

pomenutu viqu{ku koju uspe{no

k o r i s t e u M a | a r s k o j z a

ustanovqavawe prisustva varoe.

Za utvr|ivawe postojawa

varoe tj. wenu pojavu na {iqcima

viqu{ke, oni vade leglo viqu{kom uz

odstrawivawe vo{tanih poklop~i}a, i

tako ga izlaù pogledu. [iqci

viqu{ke su prilikom ovakvog rada

postavqeni paralelno povr{ini sa}a sa

leglom, a viqu{ka se rukom pomera po

sa}u. Na ovaj na~in se 20 do 30 lutki moè

odjednom izvaditi iz }elija legla. Varoa

tako postaje vidqiva na lutkama, i moè

se izbrojati. Tako|e moète jakim

udarcem rukom u ram sa ispra`wenim

}elijama legla posti}i da preostale

varoe iz }elija padnu na unapred

pripremqeni beli papir. Ja sam uspe{no

primewivao ovu tehniku za utvr|ivawe

prisustva varoe u trutovskom leglu.

Problem sa ovom tehnikom jeste

{to ne daje dobro kvantitativno

odre|ewe broja prisutnih varoa u

dru{tvu, ali je ve} svakako razlog za

zabrinutost ako se na svakoj trutovskoj

larvi moè na}i po jedna varoa. Me|utim,

metoda je brza i ako na svim trutovskim

larvama prona|ete samo nekoliko varoa,

moète biti sigurni da je zaraènost

varoom na niskom nivou.

EETTTT AAAA RRRR

Najpopularnija metoda detekcije

varoe jeste postupak kojim se p~ele

~etkom odstrane sa sa}a u jednu ili dve

staklene posude od po oko 200 nm!(tre}ina

pinta koji iznosi 0,56 m! ) a zatim sepoprskaju etrom. Posuda se zatvara pok-

lopcem, a onda je tresemo i okre}emo. U

ovim uslovima p~ele uginu, varoe ih zatim

napu{taju, i moèmo ih videti na stak-

lenom zidu posude. Ova metoda sa etrom je

jo{ jedna evropska ideja, budu}i da ju je

prvobitno osmislio Cvshfuu iz Turske, atako|e je prvi put i opisana u ovoj zemqi

1987. godine (Cvshfuu-!Lsbou{!j!Dbqj{{j).

Dbmefspof i Uvsdpuuf (1998) su pre-poru~ili da se ova procedura standardizu-

je kao i samo kori{}ewe etra, jer pred-

stavqa veoma efektivnu metodu detekcije

varoe. Unapred odre|en broj i teìna

p~ela, sakupqenih vakuum mehanizmom,

zauzima polovinu ili ~etvrtinu stak-

lenog suda. P~ele se u toku dve sekunde

naprskaju sprejom za startovawe automo-

bila (dietil etar). Posuda se brzo pok-

lopi, sna`no protrese tokom 10 sekun-

di, a zatim okre}e oko svoje uzdu`ne

ose. Kada se varoe osu{e, mogu}e je i

izbrojati ih. Zavisno od pa`qivog rada sa

etrom, mogu}e su razlike u uspe{nosti od

osobe do osobe, pa se p~ele ponovo mogu

staviti u alkohol i protresti, ili u

sapuwavu vodu.

Efmbqmbof i Ippe (1997) su bilio~igledno nezadovoqni ovom tehnikom

upotrebe etra i kvantitativnog merewa

broja varoe prisutne u dru{tvu, zato {to

su nalazili varijabilne rezultate. Ipak,

nalaz metodom sa upotrebom etra da varoe


nema u dru{tvu, je ohrabruju}i vi{e nego

tuce izraènih mi{qewa da je tretman

neophodan. Veoma je va`no godi{we doba u

kom se ispitivawe vr{i, jer je prole}no

brojawe mnogo ta~nije nego letwe kada

dru{tva imaju veliki broj p~ela.

NNaappoommeennaa: Etar je toksi~na sup-

stanca i treba biti obazriv pri wegovoj

upotrebi. Ja poznajem nekoliko qudi koji-

ma su nanete povrede isparewima etra.

Povrh toga, isparewa uzbu|uju p~ele, pa

sprej treba upotrebqavati daqe od

ko{nice.

RRAAAASSSSTTTTVVVVOOOORRRRIIII HHHHEEEEMMMMIIIIKKKKAAAALLLLIIIIJJJJAAAA

Najboqi metod utvr|ivawa broja

varoe u dru{tvu je stresawe bilo kojih

p~ela ~etkom u stakleni sud sa otprilike

500-600 nm vru}e vode, sapuwave vode ili

alkohola (Ef! Kpoh, Spnb i Hpodbmwft1982.). Sud se protrese, varoa otpadne sa

p~ela i moè se izbrojati. Alkohol je

favorit u p~elarskim istraìvawima,

iako moje iskustvo govori da je i sapuwava

voda pribli`no isto dobra i pouzdana a

jo{ se i lako priprema.

LLEEEE PPPP QQQQ IIII VVVV AAAA PPPP LLLL OOOO ^̂̂̂AAAA

ZZZZAAAA[[[[TTTTIIII]]]]EEEENNNNAAAA

@@@@IIII^̂̂̂AAAANNNNOOOOMMMM MMMM RRRR EEEE @@@@ OOOO MMMM

Plo~a lepqivog papira je

postavqena na podwa~u i testirana u

svrhu utvr|ivawa broja varoe i mehaniza-

ma wenog razmnoàvawa i ìvqewa.

Poznato je da se tako moè lako utvrditi

broj otpale varoe svakoga dana, iako nisu

u potpunosti jasni svi razlozi za{to se to

de{ava. Najverovatnije je opadawe rezul-

tat samo~i{}ewa p~ela, wihovog

me|usobnog ~i{}ewa ali i tarewa o

ostale p~ele. Najve}i broj opalih varoa

na podwa~u je sposoban da se ponovo prih-

vati za drugu p~elu i tako se vrati u

podru~je sa leglom. Zadimqavawe

dru{tava posle postavqawa lepqive pod-

loge naro~ito pomaè zbacivawe varoa sa

p~ela i one padaju na podwa~u. Duvanski

dim je posebno efikasan u ovom pogledu,

iako je poznato da sli~an efekat daju i

mnogi drugi materijali koji se stavqaju u

dimilicu, ali su znatno mawe prou~avani.

Lepqiva podloga je prepokrivena

komadom ì~ane mreè, kako bi p~elama

bio onemogu}en pristup istoj, jer tako i

one mogu postati plen umesto varoe.

Tbogpse (1999) je vr{io ispitivawa podistim uslovima u Evropi i Sjediwenim

Ameri~kim Dràvama. Zakqu~io je da

kori{}ewe lepqivih podloga usporava

razvoj populacije varoe, ali same po sebi

one nisu dovoqne da kao usamqeni postu-

pak re{e problem parazitirawa p~ela od

strane varoa. Efmbqmbof i Ippe (1997) supisali da je upotreba lepqivih podloga

veoma pouzdana metoda nadzora p~eliwih

dru{tava, koja nam pomaè u dono{ewu

odluke o vremenu tretirawa protiv varoe.

Vi i sami moète napraviti

pomenute lepqive podloge tako {to }ete

premazati vazelinom ili nekom drugom

neutralnom ma{}u obi~an beli ili

navo{tani papir, koji ne}e apsorbovati

upotrebqeno sredstvo.

DDIIIISSSSTTTTRRRRIIIIBBBBUUUUCCCCIIIIJJJJAAAA VVVV AAAA RRRR OOOO EEEE UUUU

KKKKOOOO[[[[NNNNIIIICCCCIIII

Posledwa studija Dbmefspof-a i

Uvsdpuuf-a iz 1998. godine pokazuje da varoenisu podjednako prisutne u svim delovima

ko{nice. Nivo zaraènosti me|u p~elama

koje se nalaze u delovima ko{nice gde ima

meda je upola mawi nego kod p~ela koje se

FFoottoo:: IIvvaannBBrrnndduu{{ii}}

Detekcija varoe - 4 9 -

nalaze u prostoru legla. Ovde je tako|e

statisti~ki zna~ajna razlika izme|u

broja varoe na p~elama na sa}u, i u pok-

lopqenom leglu.

Rezultati ovih posmatrawa

pokazuju da je utvr|ivawe nivoa popu-

lacije varoe najispravnije uraditi u

prole}e ili kasnu jesen, kada je najve}i

deo varoe na odraslim p~elama. Ako vi na

jedan od na~ina ustanovqavate broj varoe

u leto kada su dru{tva veoma brojna,

najboqe je da to ~inite sa p~elama

sakupqenih sa tri ili vi{e ramova legla.

Ali, uvek je mogu}e da stresawem p~ela sa

ramova legla stresemo i maticu, pa je pre-

poru~qivo da je prvo prona|emo i izoluje-

mo, pa da tek onda uzimamo p~ele za ogled.

PP^̂̂̂EEEE LLLL EEEE UUUU BBBBRRRRAAAAZZZZIIIILLLLUUUU

Mi verujemo da je prekid gajewa

evropske medonosne p~ele uslovio pojavu

rezistentnih ili tolerantnih p~ela na

varou (Misli se na afrikanizirane p~elekoje su prakti~no otporne na varou-primedba urednika). I odakle su do{le

p~ele tih tako èqenih osobina? One bi

ina~e mogle nastati kao rezultat speci-

jalnog selekcijskog programa ili posebn-

im evolucijskim razvojem autohtonih

dru{tava na datom terenu. Pravi odgovor

na ovo pitawe moè proiza}i iz pojedinih

zakqu~aka istraìvawa obavqenih u

Brazilu. Me|utim, utvr|ivawe nivoa

zaraènosti varoom }e zavisiti od dobre

tehnike wene detekcije.

Varoe ima na teritoriji ~itavog

Brazila, ali afrikanizirane p~ele pose-

duju visok stepen otpornosti na wu.

Prisustvo p~ela sa datom osobinom u

Vrazilu je ustanovqeno oko deset godina

pre wihove pojave u SAD-u. Nijedan

p~elar u Brazilu ne tretira svoje p~ele

protiv varoe. I pri najstroìm uslovima

istraìvawa na|ene su samo tri varoe na

100 p~ela, {to je nivo koji se toleri{e od

strane p~ela. Takvo stawe nije bilo odu-

vek.

Kada je varoa prvi put ustanovqe-

na u Brazilu, p~elari su nalazili blizu 60

parazita na 100 p~ela, a re|e i vi{e. Broj

je ustanovqavan tehnikom prskawa nekim

od napred navedenih rastvora hemikalija.

O~igledno, afrikanizirane p~ele su i

prirodno pokazale rezistenciju na varou

odmah po uno{ewu u Brazil. Nije sasvim

jasno za{to afrikanizirane p~ele

pokazuju izraènije higijensko pona{awe

od evropskih p~ela, a koje je bitno za

otpornost na mnoge p~eliwe bolesti.

Me|utim, najva`nija je ~iwenica da u

Brazilu nema uginu}a dru{tava zbog

invazije varoe, kao {to je to slu~aj u

Severnoj Americi ili u Evropi.

FFoottoo:: IIvvaann

BBrrnndduu{{ii}}

TTTTrrrruuuuttttoooovvvviiii ssssuuuu zzzzbbbbooooggggbbbbiiiioooolllloooo{{{{kkkkiiiihhhh oooossssoooobbbbeeeennnnoooossssttttiiii

nnnnaaaa jjjj ppppooooddddlllloooo `̀̀̀nnnniiii jjjj iiiinnnnaaaappppaaaadddduuuuvvvvaaaarrrrooooeeee


MMRRRR AAAA VVVV QQQQ AAAA KKKKIIIISSSSEEEELLLLIIIINNNNAAAA IIII

WWWW EEEE NNNN EEEE DDDD OOOO BBBB RRRR EEEE IIII LLLL OOOO [[[[ EEEE

SSSS TTTT RRRR AAAANNNN EEEE

Es Stefan Berg nam je predstaviokao delotvornu primenu 60-85% mravqe

kiseline, i to natapawem kuhiwske krpe

koja se postavqa na podwa~u (ispod

mreè) ili odozgo na satono{e ramova.

Oni u institutu savetuju kori{}ewe 60%-

ne mravqe kiseline. Ako se krpa postavqa

odozgo, onda se po zaposednutoj ulici

p~ela daje 2 mililitra, a ako se postavqa

odozdo, koriste se 3 mililitra po ulici u

jednom LR nastavku. Kori{}ewe ove kise-

line veoma zavisi od spoqne temperature.

Ako je mnogo toplo, brzo ispari i obrnu-

to. Kori{}ewem metode koju institut

preporu~uje (krpa), mravqa kiselina

ispari za 24 ~asa. Zato Berg nagla{ava da

se krpa postavi uve~e, kada isparavawe

startuje sporo. Va`no je i da kiselina po

stavqawu u ko{nicu ne po~ne da isparava

naglo. Da bi se to spre~ilo, u institutu

krpe stavqaju u zamrziva~ pre upotrebe. U

Nema~koj je u me|uvremenu razvijen veli-

ki broj na~ina za upotrebu mravqe kise-

line. Ali, bez obzira na kori{}eni

metod, treba o~ekivati odre|eni gubitak

p~ela, legla... ali i matica!

Zatim nam je dao sugestije koje se

ti~u nagrizaju}ih i korozivnih osobina

ove kiseline, i naglasio da moramo biti

krajwe pa`qivi pri rukovawu wome, ali i

da vodimo ra~una gde je i kako ~uvamo.

KKOOOOMMMMBBBBIIIINNNNAAAACCCCIIIIJJJJAAAA MMMM RRRR AAAAVVVV QQQQ EEEE

KKKKIIIISSSSEEEELLLLIIIINNNNEEEE IIII MMMMAAAAJJJJOOOORRRRAAAANNNNAAAA

Zatim je upore|ivao efikasnosti

raznih metoda upotrebe mravqe kiseline.

U wihovim istraìvawima se kao najboqi

pokazao ve} pomenuti metod sa krpom, ali

je va`no da se on mora ponoviti tri puta u

razmaku od 3-5 dana.

Govorio nam je i o eksperimenti-

ma koje trenutno sprovode zajedni~kim

tretirawem mravqom kiselinom u blaòj

koncentraciji (15%-na na podwa~i), i

eteri~nim uqem od majorana (na

satono{ama). Ove dve supstance jedna

drugu dopuwuju i pove}avaju efekat na

Le~ewe varoe bez zaga|ewa medaNedavno su makedonski p~elari posetili p~elare zapadne Nema~ke, i

od wihovih stru~waka izme|u ostalog saznali i kako se tamopomo}u kiselina suzbija varoa. O tome je u ~asopisu Melitagora(1/2001) pisao urednik istog, gospodin Aleksandar Mihajlovski

KISELINE NISU BAUK

Tretirawe oksalnom kiselinom, pomo}uvelikog plasti~nog {prica.

Fotografija: Aleksandar Mihajlovski

Kiseline nisu bauk - 5 1 -

varou (efikasnost do 98%). Ovu metodu su

proverili na 1800 ko{nica u jednoj

oblasti Nema~ke, kod razli~itih p~elara

i razli~itih ko{nica, i interesantno je

da nisu dobili iste rezultate efikasnos-

ti kao {to je to bio slu~aj kod ko{nica

wihovog instituta.

UUPPPPOOOOTTTTRRRREEEEBBBBAAAA MMMM LLLL EEEE ^̂̂̂NNNN EEEE

KKKKIIIISSSSEEEELLLLIIIINNNNEEEE

Es Berg nam je govorio da je tret-man mle~nom kiselinom skoro idealan za

p~ele. Radi se sa koli~inom mle~ne kise-

line, koja je otprilike ista kao ona koju

sadrì ~a{a jogurta. Kada se uporedi sa

mravqom ili oksalnom kiselinom, ona je

daleko jednostavnija za upotrebu, a i

p~ele je lak{e podnose. Oni su uzimali

matice i izlagali ih direktnom dejstvu

mle~ne kiseline, i nisu izgubili ni jednu.

Berg nam je rekao da to isto probamo i sa

mravqom ili oksalnom kiselinom, pa

}emo videti wihove efekte na matice.

Problem sa mle~nom kiselinom

jeste u na~inu aplikacije. Na ovom prob-

lemu je es Berg mnogo radio i isprobao svena~ine aplikacije, u ciqu da na|e re{ewe

za izbegavawe standardne metode treti-

rawa prskawem p~ela, ali na àlost nije

uspeo da prona|e kakav drugi na~in.

On nam je kasnije objasnio pri-

menu pomo}u pi{toqa sa dozimetrom u

kome se nalazi 15%-na mle~na kiselina i

sa 8 nm se prska svaka strana ramovapokrivenih p~elama. Za sistem potreban

za ovo tretirawe treba izdvojiti 250

EFN. Mogu da se koriste i obi~ne ru~nefine prskalice (za cve}e) ali je te{ko

odrediti dozu od 8 nm, i prskawe uvek bivaneravnomerno.

Zatim nam je pokazao dijagram na

kome se vidi da se efikasnost mle~ne

kiseline kre}e oko 97%, a oscilacija

efikasnosti je bila relativno mala: od

94,2% do 99,8%. Ono {to nije dobro u ovoj

metodi jeste {to zahteva mnogo vremena i

rada. Ali, daje izuzetne rezultate.

Aplikacija mora da se izvr{i dva puta u

razmaku od 5-7 dana. Uz to, tretirawe se

moè da obavqa samo kada u ko{nici nema

legla!

OOKKKK SSSS AAAA LLLL NNNN AAAA KKKKIIIISSSSEEEELLLLIIIINNNNAAAA

Zatim smo ~uli ne{to i o oksal-

noj kiselini. Ona je izuzetno opasna za

rukovawe, moraju da se nose za{titne

rukavice i maske. Kasnije }ete vi{e saz-

nati o wenoj upotrebi, kada }e biti

opisana demonstracija upotrebe kako ove,

tako i ostalih kiselina.

PPRRRRAAAAKKKKTTTTIIII^̂̂̂NNNNAAAA PPPPRRRRIIIIMMMMEEEENNNNAAAA

OOOOKKKKSSSSAAAALLLLNNNNEEEE KKKKIIIISSSSEEEELLLLIIIINNNNEEEE

Nau~nici u Italiji preporu~uju

da se protiv varoe koristi oksalna

kiselina u obliku kristala i to po

slede}em receptu: 10 grama kristala i 100

grama {e}era se rastvori u 100 milili-

tara vode. Rastvor se dobro izme{a da bi

se kristali istopili, i to na 40

Celzijusovih stepeni, jer rastvorqivost

ovih kristala nije najboqa. Za aplikaciju

rastvor moè da se nakapava direktno na

p~ele u ulicama.

Za ovo tretirawe je najva`nija

prva doza. U Italiji, gde uglavnom

Iz {prica se na kuhiwsku krpu koja jepostavqena ispod mreè na podwa~i,

izru~uje odgovaraju}a koli~ina mravqekiseline.

Fotografija: Aleksandar Mihajlovski


koriste Dadanove ramove, preporu~uju da

se svaka ulica p~ela nakape sa po 5 nm ovograstvora. Kada su u [vajcarskoj i

Nema~koj, kao i u celoj severnoj Evropi,

zapo~eli tretirawe sa ovakvom dozom i

koncentracijom, mogli su da potvrde

efikasnost datog tretmana, ali su tako|e

otkrili da tretirane p~eliwe zajednice

oslabe u toku zime. Zakqu~ili su da je ta

koncentracija previsoka za sredwu i sev-

ernu Evropu. Es Bihler nije znao da namkaè koja je doza optimalna za na{e pros-

tore. Mogao je da nam da preporuku samo za

sredwu Evropu: uzeti 35 grama oksalne

kiseline u kristalu, i rastvoriti je u jed-

nom litru {e}ernog rastvora 1:1 ({to je

2,6%-ni rastvor kiseline). I u Nema~koj

koriste 5 nm ovog rastvora za punu ulicup~ela na Dadanovim ramovima, a kod

niìh ramova 3-3,2 nm. Kada se ovaj tret-man primewuje, krajem novembra ili u

decembru, p~eliwe dru{tvo pokriva

izme|u 6 i 7 ramova ako je slabo i 8 do 12

ako je jako, {to zna~i da po dru{tvu

moramo da upotrebimo 50-60 nm rastvora. Zatim smo od dr Bihlera dobili

nekoliko preporuka kojih se moramo

pridràvati pri rukovawu sa oksalnom

kiselinom. Kristali kiseline mogu da

prodru kroz pore koè {to je veliki

rizik po zdravqe. Kada se rastvor pravi

obavezno moramo da nosimo rukavice i

masku za lice, da se ne bi udisala ispare-

wa. Kada se rastvori, vi{e ne predstavqa

veliki rizik po onoga ko je koristi.

Es Bihler se onda spremio daotvori dru{tvo, kako bi

procenio koliko je jako i

koliko mu je rastvora

potrebno. Procenio je da mu

treba 30 ml i velikim

{pricem je krenuo da naka-

pava rastvor po p~elama,

Po wemu, efikasnost ovog

tretmana se kre}e od 90-

95% i samo deo efekta se

o s t v a r u j e o d m a h p o

aplikaciji, dok ugiwavawe

varoe traje nekoliko

slede}ih nedeqa. Za oksalnu

kiselinu vaì pravilo da se

wome sme tretirati samo jed-

nom godi{we, jer ako se jedno dru{tvo

tretira dva ili tri puta, sigurno }e

uginuti.

Dejstvo oksalne kiseline nije sis-

temsko, jer je qI kiseline suvi{e nizak(previ{e je kisela), te je p~ele nikada ne

uzimaju. Smatra se da deluje kontaktno,

iako im jo{ nije poznat pravi mehanizam

dejstva.

Mi znamo da u Italiji tretiraju

dva ili tri puta godi{we, ali u wihovim

zajednicama legla ima tokom cele godine.

Tako oni ve} za nekoliko nedeqa u

dru{tvima imaju nove p~ele, dok u

nema~kim uslovima jedne iste p~ele ìve

i vi{e meseci (zimske). Zna~i, ako se tre-

tira vi{e puta tokom godine, tretman ne

sme da se sprovodi dva puta na istim (zim-

skim) p~elama.

PPRRRRAAAAKKKKTTTTIIII^̂̂̂NNNNAAAA PPPPRRRRIIIIMMMMEEEENNNNAAAA

MMMM RRRR AAAAVVVV QQQQ EEEE KKKKIIIISSSSEEEELLLLIIIINNNNEEEE

Es Berg je vi{e naklowen upotre-bi 3 ml 60%-ne mravqe kiseline po

zahva}enoj ulici p~ela, nakapanoj na kuhi-

wsku krpu, i stavqenoj na podwa~u, ispod

mreè, nego upotrebi 2 ml kiseline po

ulici postavqenoj na satono{ama.

Kuhiwske krpe su na p~eliwak done{ene u

malom friìderu, i zaista su bile veoma

hladne. P~elarka Maja Draì} je ~ak bez

rukavica izvela tretirawe mravqom

kiselinom, a na{ doma}in se zbog toga i

naqutio i ukazao na opasnost.

Dok je trajala demonstracija, moju

pa`wu je privukao radnik

instituta koji je otvorio

jednu od susednih ko{nica,

izvadio je ram i ne{to pre-

brojavao, i u tabeli zapisi-

vao izbrojano. Kada sam se

pribliìo, zakqu~io sam

ono {to mi je i sam radnik

potvrdio, da je na tom ramu

izvr{eno ubadawe 100

zatvorenih }elija legla

iglom, pa se sada, posle neko-

liko ~asova broje o~i{}ene,

otvorene i neotvorene }elije.

Da, to je bio test za utvr|ivawe

nivoa higijenskog pona{awa.

Maja Draì} tretirap~ele bez rukavica, {to

je vrlo opasno.Fotografija:

Aleksandar Mihajlovski

Optimalni rok prihrawivawa - 5 3 -

Ujesen se p~ele prihrawuju u tri

slu~aja: pri nedostatku hrane u

gnezdu; zbog zamene nekvalitetnog

ili brzo kristali{u}eg meda; zbog profi-

lakse nozemoze (u mestima gde p~ele sis-

tematski sakupqaju jesewu medqiku).

Slede}i faktori imaju uticaja na

uspe{nost i kvalitet zimovawa posle

jesewe prihrane {e}erom: koli~ina

prera|enog {e}era, koncentracija

{e}ernog sirupa i vreme prihrawivawa.

Prva dva faktora su veoma

detaqno izu~ena (A.G. Mart}nov, 1978;

M.V. @erebkin, 1979; G.F. Taranov, 1986;

V.I. Lebedev i A.I. Toropcev, 1996).

Dokazano je da prihrawivawe

{e}ernim sirupom u kasnu jesen

vodi u fiziolo{ko iscr-

pqewe p~eliweg orga-

nizma, skra}uje joj

ìvot i pogor{ava

rezultate zimovawa

(M.V. @erebkin, Q.L.

[agun, 1971). U litera-

turi se ne nalaze

e k s p e r i m e n t a l n i

podaci o uticaju roka

prihrawivawa {e}ernim

sirupom na p~eliwu zajednicu.

Da bi razre{ili odre|ene

dileme mi smo izvodili eksperimente dve

godine. Svake od godina smo formirali

~etiri grupe dru{tava od po pet zajednica

k o j e s u u s v e m u b i l e s l i ~ n e .

Prihrawivali smo ih 65% {e}ernim

sirupom u razli~itim rokovima: 18. i 30.

avgusta, 5. i 20. septembra. [e}erni med,

dobijen preradom {e}ernog sirupa od

strane p~ela smo ocewivali prema stan-

dardu i pokazateqima GOST 19792-87.

Sigurno je da na sazrevawe hrane u

ko{nici uti~u mnogi faktori: koncen-

tracija {e}ernog sirupa i wegova

koli~ina, vremenski rok wegove prerade,

ja~ina dru{tva i fiziolo{ko stawe

p~ela, vrednost temperature u ko{nici i

u spoqnoj sredini.

U vreme pa{e med obi~no sazreva

od 3 do 8 dana (u zavisnosti od koli~ine

d o n e { e n o g n e k t a r a i j a ~ i n e

dru{tva) . U optimalnim

u s l o v i m a ( n a p a { i

gre~ihe) med obi~no

sazreva oko 6 dana, dok

se proces invertovawa

saharoze produàva na

10-12 dana. Kako bi

utvrdili duìnu peri-

o d a i n v e r t o v a w a

saharoze u jesen pri-

likom prihrane 65%-

im sirupom, uzimali smo

uzorke prera|ene hrane 3, 9 i 24

dana posle prihrawivawa.

Intenzivnost udaqavawa vi{ka

vlage iz sirupa u jesen i dodavawa u wega

kisele reakcije, je prakti~no istovetna

kao i pri preradi nektara za vreme pa{e.

OOOOPPPPTTTTIIIIMMMMAAAALLLLNNNNIIIIRRRROOOOKKKK JJJJEEEESSSSEEEEWWWWEEEEGGGG

PPPPRRRRIIIIHHHHRRRRAAAAWWWWIIIIVVVVAAAAWWWWAAAAAutori:V. I. Lebedev, V. P. Lebedeva, M. P. SolovovaNII p~elovodstvagorod R}bnoe, Rqzanskoj obl.

^lanak je objavqen u ruskom~asopisu PÊLOVODSTVObr. 7 za 2000. godinu

JJEESSEENNffoottoo::BBrrnndduu{{ii}}

Ve} kroz tri dana posle wegovog unosa u

}elije sa}a, sirup po kiselosti i sadràju

vlage odgovara zahtevima GOST-a. Prema

tome, najve}u koli~inu vode iz sirupa

p~ele uklawaju u prva tri dana

prerade. Za slede}ih

{est dana sadràj

vode se sniàva

u proseku samo

na 4% i na

daqe prak-

ti~no ostaje

neizmewen.

K i s e l o s t

hrane je posle

tri dana prerade

3,7 a kasnije se ta

vrednost smawi na samo 0,1.

Bitne su uo~ene razlike u

duìni inverzije saharoze. Tri dana posle

prihrane u prera|enoj hrani smo na{li u

proseku oko 23% saharoze. Za narednih

{est dana koli~ina redukovanih {e}era

se uve}ala na samo 7,6% (q<0,95). Sigurnerazlike ovog parametra su se ispoqile

posle 21. dana. Tada sadràj saharoze u

prera|enoj hrani nije prelazio 10%.

Prema tome, biolo{ki potenci-

jal p~ela za inverziju saharoze je dosta

niì u jesen nego u leto. To se moè objas-

niti nizom faktora.

U jesen u dru{tvu ima 2,1-2,4 puta

mawe p~ela nego leti. Aktivnost inver-

taze u septembru je zna~ajno nià nego u

julu (mesec dobrih pa{a u Rusiji - primed-ba urednika). U jesen, u periodu davawa

sirupa, u gnezdu se nalazi veoma malo

legla, koje ne zauzima veliku povr{inu,

{to je ujedno jedna ograni~ena zona

povi{ene temperature. Najve}a aktivnost

invertaze je pri temperaturi od 34-35oD, aona je u tom periodu stabilna samo u

blizini legla. Nije slu~ajno da p~ele ba{

u tu zonu odmah po unosu privremeno skla-

di{te kako nektar tako i {e}erni sirup.

Kroz jedan dan u skladu sa procesom

zgu{wavawa unete hrane, p~ele je prenose

na mesta udaqenija od legla. Nismo

ustanovili uverqive razlike

u kvalitetu hrane dobi-

jene od {e}era, u

poklopqenim i

nepoklopqen-

im }elijama

sa}a.

S m a t r a

se da je pok-

lapawe meda

vo{tanim pok-

l o p ~ i } i m a

pokazateq okon~awa

biohemijskih procesa pri

preradi nektara u med. Nezreli med se

odlikuje povi{enim sadràjem vode (vi{e

od 21%) i saharoze (vi{e od 10%). Ovo

gledi{te je ta~no za prirodni med, koji

p~ele prave od nektara za vreme glavne

pa{e. Hrana, pripremqena u jesen od

{e}ernog sirupa, uzorkovana iz

zape~a}enih i nezape~a}enih }elija, nije

pokazivala zna~ajne razlike ni po jednom

od prou~avanih pokazateqa.

Glavni faktor koji uti~e na

zape~a}ivawe, jeste sadràj vode u medu.

P~ele po~iwu da poklapaju {e}erni med

kada sadrì 15-21,9% vode. WWeeggoovvoo ssaazzrree-vvaawwee ssee nnaassttaavvqqaa ii iissppoodd vvoo{{ttaanniihh ppookk-lloopp~~ii}}aa (Ova tvrdwa je bar za urednika,jedan sasvim novi aspekt p~elarstva.Vi{e puta sam ~uo od pojedinih starijihp~elara kako ne vrcaju bagremov med svedo jeseni, jer samo tada dobijaju zaistakvalitetan med. Me|utim, nisam prih-vatao wihov stav, jer nije bilo nau~nepotvrde u meni dostupnoj literaturi.Zaista sam detiwasto sre}an zbog ovogsaznawa, i izviwavam se pomenutimp~elarima koji su empirijski do{li doovakvog podatka, jer im nisam verovao.IIsskkuussttvvoo jjee kkrroovv kkuu}}ee zznnaawwaa - primedbaurednika). Da zakqu~imo: po~etak pokla-

pawa }elija sa hranom opredequje wena

vla`nost.

Invertovawe saharoze u jesen

prakti~no jednakom intenzivno{}u

napreduje kako u poklopqenim tako i u

PP~~eellee nnaa {{ee}}eerruu


Optimalni rok prihrawivawa - 5 5 -

nepoklopqenim }elijama. U tom delu

godine p~ele zna~ajno mawe poklapaju

hranu, nego leti, {to se obja{wava

wihovom malom brojno{}u, mawom

sposobno{}u lu~ewa voska i gradwe sa}a

(Uz to, nema dovoqno p~ela starosti od 8-10 dana, a to su upravo p~ele koje u najve}ojmeri poklapaju med - primedba urednika).

P~ele u jesen prime obi~no

veliku koli~inu sirupa, i to u jednom ili

u dva obroka, za veoma kratko vreme.

Verovatno, kod malog broja p~ela to

doprinosi nezna~ajnom aktivirawu

vo{tanih `lezda. Po{to p~ele brzo

prestaju sa unosom novih koli~ina sirupa,

~iji prenos iz hranilica u ko{nicu kod

wih stvara iluziju pa{e, prekida se

lu~ewe voska. U jesen ~ak i hranu sa mini-

malnom vla`no{}u p~ele ne poklapaju

u potpunosti.

U s t a n o v q e n o j e d a

rokovi jeseweg

p r i h r a w -

i v a w a

{ e } e r n i m

sirupom zna~ajno

uti~u na proces inver-

tovawa saharoze, na

wenu koli~inu u zim-

skoj hrani, i posle-

di~no, na kvalitet

tih zaliha, kao i na

intenzivnost pokla-

p a w a } e l i j a s a

{ e } e r n i m m e d o m ,

wegovu kristalizaciju

i rezultate zimovawa. U

h r a n i k o j u s u p ~ e l e

p r i p r e m i l e o d 6 5 %

{e}ernog sirupa sredinom i

krajem avgusta, mnogo je vi{e

prostih {e}era (q>0,99) , i

zna~ajno mawe saharoze (q>0,99), nego uhrani od istog takvog {e}ernog sirupa,

koji je prera|en od strane p~ela po~etkom

i sredinom septembra. Sadràj saharoze

se prose~no uve}ao u septembarskoj

prera|enoj hrani za 2,7 puta (u avgus-

tovskoj je bilo 8,1% saharoze, a u septem-

barskoj 21,9%).

Analiza {e}ernog meda, koji su

p~ele spremile u raznim periodima

godine, i uzorkovanog po~etkom zimovawa,

je pokazala da se i u tom slu~aju javqaju

statisti~ki zna~ajne razlike u koli~ini

prostih {e}era (q>0,99) i saharoze

(q>0,99). U hrani pripremqenoj u septem-bru, saharoze na po~etku zimovawa ima

vi{e za 2,5 puta (19,4%) nego u hrani

pripremqenoj u avgustu (7,9%). Samo je

{e}erni med pripremqen u avgustu odgo-

varao zahtevima GOST-a. Treba re}i i to

da {to se kasnije u jesen pribegne

prihrawivawu, to p~ele mawu povr{inu

dobijenog {e}ernog meda poklapaju

vo{tanim poklop~i}ima.

Analiza {e}ernog meda,

koji su p~ele spremile u razn-

im periodima godine, ali

uzorkovanog krajem

aprila, pokaza-

la je da su i

koli~ina

prostih

{e}era

i k o l -

i ~ i n a

saharoze ostali

na nivou sa po~etka

zimovawa. Zna~i, inverzija saharoze u

}elijama sa}a zimi prestaje zbog niske

temperature. Najverovatnije, inverto-

vawe se obavqa samo kada je temperatura

meda vi{a od 25oD. Nisu utvr|ivane razlike kako u

koli~ini vode tako i u kiselosti

{e}ernog meda, dobijenog u raznim peri-

SSAA DDEE--aa AAPPIIMMOONNDDIIJJEEOO AAPPIITTEERRAAPPIIJJII

PP^̂EELLAA

UU

RRAAJJUU


odima godine, tj. rokovima prihrawivawa

{e}ernim sirupom.

Ustanovqeno je jasno pravilo

intenziteta kristalizacije zimske hrane

u zavisnosti od koli~ine saharoze u woj,

roka prihrawivawa {e}ernim sirupom,

kao i postojawa ili odsustva vo{tanih

poklop~i}a.

[to se kasnije u jesen prihrawuje

{e}ernim sirupom (prihrawivali smo 18.

avgusta i posle 20. septembra) to vi{e ima

saharoze u prera|enoj hrani, ~ak 6,8 puta

vi{e (3,9% prema 26,4% kod kasnijeg roka

prihrawivawa), i to je vi{e }elija ostalo

nepoklopqeno, pa je na kraju pove}an za

4,7 puta i stepen kristalizacije u

prole}e.

Zna~i, rokovi prihrawivawa

{e}ernim sirupom u jesen zna~ajno uti~u

na nivo invertovawa saharoze, wenu

koli~inu u zimskim zalihama hrane, kao i

na intenzitet poklapawa hrane dobijene

prihrawivawem, ali i na wenu kristal-

izaciju, {to sve zajedno, opet uti~e na

rezultate zimovawa p~eliwih zajednica.

U uslovima Centralne Rusije, da bi

obezbedili uspe{no zimovawe, deo

prirodnog meda moramo zameniti

{e}ernom hranom ne kasnije od kraja

avgusta.

KOJE PÊLEPREUZIMAJU SIRUP

IZ HRANILICE

Pona{awe p~ela pri uzimawu siru-

pa moè veoma naglo da se mewa.

To zavisi od vremena, od sezone,

koli~ine i koncentracije sirupa.

Ako se daje veoma mala doza

sirupa od 200 do 300

grama, po pravilu ga

uzimaju stare p~ele.

One tada sirup preuz-

mu, donose ga iz

hranilice u gnezdo, i

p r e d a j u m l a d i m

p~elama koje }e ga

preraditi i smestiti u

}elije. Jer, mlade p~ele

imaju boqe razvijene hipo-

faringealne `lezde, te proizvode vi{e

fermenata, ~ija je aktivnost tri do pet

puta ve}a nego kod starijih p~ela. Mlade

p~ele ulaù ogroman napor da bi pre-

radile dodati im sirup.

Veoma je interesantno, a pojedini

p~elari to i znaju, da p~ele iz hranil-

ice {e}erni sirup prenose na

razli~ite na~ine do gnezda. U poje-

dinim slu~ajevima svaka p~ela

ide do hranilice i donosi sirup

do gnezda gde ga sama odlaè u

sa}e. U narednom slu~aju p~ela

preuzima sirup iz hranilice, ali

ga predaje drugoj p~eli. [etwa je

ina~e nerentabilna. Zato one

naj~e{}e organizuju lanac i predaju

sirup jedna drugoj, sli~no qudima koji

isti sistem primewuju u obavqawu mnogih

poslova.

Ovo je jedan od kontroverznijih problema u p~elarskoj liter-aturi. Urednik je u ciqu wegovog razja{wewa postavio takvo

pitawe profesoru Lebedevu na predavawu u Ni{u 17. i 18.marta 1999. godine. Evo {ta je Lebedev odgovorio!

Sve metode dodavawa matica - 5 7 -

SVEMETODE

DODAVAWA

MATICA

Pojedine metode iz nekih savre-

menijih studija su kori{}ene i

pre vi{e desetina godina, a veoma

~esto su tada{wa obja{wewa vi{e nego

neophodna da se shvati wihova su{tina.

Poznato je da su pojedini p~elari

osetqivi na ~lanke koji ukqu~uju istori-

jske ~iwenice i razmatrawa, ali bi tamo

gde su prakti~ni i istorijski aspekti kra-

jwe povezani, bilo zbuwuju}e ako bi ih

opisivali odvojeno.

U pojedinim periodima, kada je

recimo pa{a u punom jeku, svaki metod

dodavawa matica moè biti veoma

uspe{an, ali u drugim vremenskim,

pa{nim i ostalim situacijama, ~ak i

najboqe metode umeju da budu samo deli-

mi~no uspe{ne.

Umesto da dajemo dogmatske pre-

poruke, ostavi}emo p~elaru da u skladu sa

wegovim specifi~nim okolnostima

odabere odre|eni metod, i ne}emo vr{iti

bilo kakav uticaj na wega. Da bi pomogli

u dono{ewu takve odluke, pomenu}emo i

savet M/F/!Tofmhspwf-a iz wegovog odli~nog

~lanka o dodavawu matica: „UU~~iinniittee ssvveeddaa ppoodd ooddrree||eenniimm ookkoollnnoossttiimmaa,, uulloo`̀eenniinnaappoorr ii vvrreemmee iimmaajjuu {{ttoo mmaawwuu cceennuu kkoojjuummoorraattee ddaa ppllaattiittee kkaakkoo bbii ssmmaawwiillii rriizziikk

oodd nneeuussppeehhaa“. Ako bi trebali da preporu~imo

metod koji je najbliì univerzalnoj pri-

meni, to bi bio postupak „ddiirreekkttnnoo nnaa

rraamm“ koji je predstavio T/! Tjnnjot jo{1881. godine. Ovaj metod ima mnogo pred-

nosti i sa najmawom verovatno}om bi

mogao da izazove frustraciju i gubitak

vredne matice, {to je veoma va`no

po~etnicima, koji nisu u situaciji da pri-

hvate bilo {ta osim 100%-og uspeha. Ako

se pritom nova matica doda na ram na kome

se izleù p~ele iz legla, {anse za neuspeh

su zaista minimalne.

Za po~etak modernog p~elarewa u

Severnoj Americi obi~no se uzima

Mbohtuspui-ov tekst iz 1853. godine. Ontamo ne govori o postupcima za dodavawe

matica, ali daje mudar recept za izbe-

gavawe neophodnosti da se tako ne{to

uop{te i radi: „Ako bilo koja ko{nica

Autori:U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

Serijal je objavqen u makedonskom~asopisu Melitagora 1998. godine

Osnovni postulati dodavawa matica

Posetioci nna pp~eliwakuMilana MMati}a iiz [[apca


izgubi svoju maticu, ona se obezbe|uje

odgajawem druge (sa rama mladog legla)

ili zatvorenim mati~wacima iz drugih

ko{nica, ali i maticama iz rezerve“.

„Radi predostro`nosti, ja svim mojimdru{tvima koja odgajaju matice dodajem

ram sa leglom i jajima, da bi ona mogla, u

slu~aju da izgube gajenu maticu iz bilo kog

razloga, da izvedu novu.“

ZZAAAA MMMM EEEE NNNN AAAA MMMM AAAATTTT IIII CCCC AAAA PPPP OOOO MMMM OOOO ]]]] UUUU

LLLL EEEE GGGG LLLL AAAA

Prva Mbohtuspui-ova sugestija oobezbe|ewu legla bi mogla da bude

najomiqeniji metod. On je sasvim sigurno

najjednostavniji, i verovatno ima isto

tako dobre, ako ne i boqe {anse za uspeh

nego alternativne metode. Dru{tvo koje

je izgubilo maticu }e proizvesti

mati~wake od mladih larvi, a matica }e se

izvesti, oploditi i po~eti da polaè jaja

za otprilike jedan mesec. Ovakav metod

zamene matica je prihvatqiv ako se pri-

meni na kraju pa{e, ili izme|u rane i

kasne pa{e, kada prekid u odgajawu legla

ne}e uticati na proizvodwu meda.

MMAAAATTTTIIII^̂̂̂WWWWAAAACCCCIIII

B u d u } i d a s u m a t i ~ w a c i

zatvoreni 8-9 dana po obezmati~ewu, moè

da se u{tedi jedna ~etvrtina vremena ako

unapred proizvedemo mati~wake ,

k o r i { } e w e m p o s e b n o g d r u { t v a

namewenog u ovu svrhu. U podru~jima gde

vremenski uslovi mogu da onemogu}e uzi-

mawe mati~waka od odgajiva~kih

dru{tava, stvara se nekoliko dru{tava u

istu svrhu, sa me|usobnim razmakom

procesa odgajivawa od po nekoliko dana,

{to obezbe|uje odgovaraju}e mati~wake

onda kada su i potrebni.

OOttsseeccaawwee mmaattii~~wwaakkaa:: U ko{nicu

moè da se stavi i ceo ram legla sa svim

mati~wacima koji se nalaze na wemu, i da

se tako izbegne otsecawe mati~waka.

Pored toga, samo prisustvo ve}eg broja

mati~waka moè dodatno da osigura uspeh.

I mati~waci koji nisu sasvim zatvoreni,

a u wima je ìva larva, tako|e se mogu

staviti u bezmati~no dru{tvo, ali samo

ako je ono dovoqno jako da moè da ih

odgovaraju}e neguje.

Kada su mati~waci otse~eni,

treba biti obazriv kako se ne bi

o{tetili. Prilikom otsecawa, otsecamo

i deo okolnog sa}a koji }e posluìti i

prilikom usa|ivawa u bezmati~no

dru{tvo. Ako ima mnogo mati~waka,

stavqamo ih u malu prekrivenu kutiju, gde

ih postavqamo uz pomo} pamuka, u uspra-

van poloàj. Mati~wake ne smemo izla-

gati hladnim vetrovima ili direktnoj

sun~evoj svetlosti duè nego {to je to

zaista neophodno.

DDooddaavvaawwee mmaattii~~wwaakkaa vvee{{ttaa~~kkiimm

rroojjeevviimmaa:: F/Hbmmvq! (1868) je stresawemp~ela stvarao ve{ta~ke rojeve koji su se

zaklubqivali tokom 40 minuta, a potom su

mogli da se postave na sasvim novo mesto

na ramu sa kog se izleù p~ele i koji ima

meda u svojim }elijama. Mati~wak je doda-

van slede}i dan.

DDooddaavvaawwee mmaattii~~wwaakkaa nnuukklleeuussiimmaa::

Kada komercijalni odgajiva~i matica

uzmu maticu iz nukleusa u kom se ona

oplodila kako bi je prodali odre|enom

kupcu, izme|u ramova kasnije stavqaju

zatvoren mati~wak. Nova matica se

izleè, oplodi i kratko vreme nosi jaja,

kada se i ona uzima za slede}u turu isporu-

ka kupcima. P~ele koje se u nukleusima

pripremaju 4-6 ~asova pre dodavawa

mati~waka, i koje se prihrawuju

{e}ernim sirupom, sebe smatraju bez-

mati~nima, i lako prihvataju dodate

mati~wake. Pravi se udubqewe u sa}u na

oko 5 dn ispod satono{e rama. Gorwi deomati~waka, tj. sa}e koje smo odsekli sa

wim, se pritiska u ovo udubqewe, tako

{to pri dnu mati~waka, gde matica

izlazi, ne sme biti sa}a. Susedni ramovi

se onda pa`qivo pribiju ramu sa

ugra|enim mati~wakom. Mati~wake treba

postaviti bliè centru legla, da bi se

obezbedila toplota i boqa nega. To je

naro~ito va`no kod malih nukleusa, gde

mati~waci udaqeni od legla mogu da ne

budu prekriveni klubetom, te }e se

o{tetiti hladno}om.

Nukleus ili dru{tvo kom smo

dodali mati~wak ne treba uznemiravati


najmawe 10 dana. Onda se vr{i kontrolni

pregled, kada maticu moèmo i da vidimo.

Ako posle tri nedeqe matica ne nosi jaja,

moramo je zameniti, osim ako se ne~im

racionalnim moè objasniti wen neuspeh,

recimo lo{im vremenskim uslovima za

svadbeni let. Kada dobijemo kompaktno

leglo, maticu daqe moèmo dodati

dru{tvu normalne snage, a nukleus opet

dobija mati~wak po istom principu.

SSIIII GGGG UUUU RRRR NNNN EEEE MMMM EEEE TTTT OOOO DDDD EEEE

DDDDOOOODDDDAAAAVVVVAAAAWWWWAAAA

MMMMAAAATTTTIIII^̂̂̂WWWWAAAAKKKKAAAA JJJJ AAAA KKKK IIII MMMM

DDDDRRRRUUUU[[[[TTTTVVVVIIIIMMMMAAAA

Stara matica se uklawa dan rani-

je da bi se osiguralo prihvatawe

mati~waka. Ako mati~wake moramo da

dodamo odmah po obezmati~ewu, moramo ih

za{tititi kavezom ili Xftu-ovim {tit-

nikom od spiralne ìce. K/M/Ebwjt (1870)je dru{tvo kome se mewa matica

preme{tao 10-15 metara daqe sa ciqem da

se starije p~ele tj. izletnice vrate na

staro mesto i tamo formiraju nukleus ( to

su samo p~ele starije od 20 dana) na

ramovima sa praznim sa}em, medom i ubrzo

i zatvorenim mati~wakom. Kada bi nova

matica po~ela da nosi, roditeqsko

dru{tvo je spajano sa nukleusom, a stara

matica se ili uni{tavala ili koristila

za formirawe nukleusa.

[[ttiittnniiccii zzaa mmaattii~~wwaakkee : O/E/Xftu je 1891. godine patentirao {titnikza matice, napravqen od spiralne ìce

duge 4 dn. Patentirao je i verziju od ìce

duge 8 dn za kori{}ewe u hitnim slu~aje-vima kao i pri dodavawu. Poklopac je zat-

varao dowi otvor i punio se poga~om za

maticu. Stariju verziju {titnika je

napravio S/C/!Pmeu (1866) od ì~ane gaze, aza sme{taj poga~e je kori{}en naprstak.

Eppmjuumf (1866) je koristio {titnike zamati~wake kada ih je dodavao dru{tvima

za koja je smatrao da slabe. Smatrao je da

}e p~ele prihvatiti novu maticu iza{lu

iz mati~waka, ako je wihovoj staroj mati-

ci potrebna zamena. Usvajawe drvenih

~epova za osnove mati~waka iskqu~ilo je

potrebu za {titnicima, budu}i da p~ele

mati~wake ru{e vi{e od wihove osnove

nego od vrha, gde matica izlazi. (Jo{ jedanod va`nih razloga odbacivawa {titnikajeste i taj {to se smatra da p~ele ne moguda greju mati~wak u {titniku na odgo-varaju}i na~in - primedba urednika).

KKaavveezzii zzaa hhiittnnoo ddooddaavvaawweemmaattii~~wwaakkaa : Kavezi za ~uvawe mati~waka

sluè sve dok matica ne iza|e i postoje

detaqno elaborirani (Xbolmfs) ali i kra-

jwe jednostavni kao {to je Alejev (I/Bmmfz) i Vestov spiralni kavez. B/F/!Ujupggje dok je radio u Rutovoj kompaniji diza-

jnirao kombinovan kavez za hitne namene

SSaa pp~~eelliiwwaakkaa NNiikkoollii}}aa,, pp~~eellaarraa iizz SSllaattiinnee kkoodd LLeesskkoovvccaaSamo ddobre mmatice oobezbe|uju bbrz ii kkvalitetan rrazvoj uu pprole}e

Fot

o: R

odoq

ub@

ivad

inov

i}


ali{te veli~ine rama. Dvanaest kaveza je

stajalo u jednom ramu. Kavezi su se mogli

oduzimati i dodavati drugim dru{tvima.

Ebwjt je preporu~ivao kori{}ewe F/Qsfvtt-ovog zamreènog dela u svrhu nuk-leusa za oplodwu, ~ime je konstruisao

kompletan sistem za kontrolisanu oplod-

wu. Qsfvtt (1869) je smatrao da mreòmodvojeni deo ko{nice koji sluì kao nuk-

leus za oplodwu matice, ima prednosti jer

su p~ele u ostatku ko{nice svesne pris-

ustva matice, i ne}e zapo~eti gradwu

mati~waka, kao {to bi ~inile kada bi

nukleus bio odvojen pregradnom daskom. I

Xpmg je pisao da je i B/Hsjnn koristionegovali{te sli~no ovom, ali je vi{e

voleo da ve{ta~kim rojevima dodaje

zatvorene mati~wake, ba{ kao {to je to

~inio i Mbohtuspui (1870).

I/! Bmmfz (1885) je modifikovao

Mbohtuspui-ov blok punog drveta, tako {toga je na~inio iz vi{e spojenih blokova za

wegove kaveze, i na ì~anoj mreì je

isekao rupu tako da p~ele slobodno mogu

da prolaze i brinu se o matici. Tako je

matica ostajala zatvorena, dok su p~ele

slobodno prolazile. Bsuivs! Tubomfz je1903. razvio kavez za matice u ~ijoj izradi

nije kori{}en metal.

Xbolmfs je jo{ krajem pro{logveka uspeo da iz mati~waka izvede matice

u inkubatoru u kome je toplotu odràvao

pomo}u kerozinske lampe, ili inkubatoru

za pili}e koji je zagrevala elektri~na

energija. Tamo gde se zahtevaju matice

odre|enih morfolo{kih osobina, kao

{to je recimo boja, izvo|ewe matica u

negovali{tima ili inkubatorima smawu-

je potreban broj nukleusa. Ovakva oprema

je posebno korisna za eksperimentalne

procedure koje zahtevaju veliki broj mat-

ica na jednom mestu u kratkom periodu.

i dodavawe, koji se i danas koristi i

proizvodi kod {vedskih i isto~no-evrop-

skih proizvo|a~a opreme. Varijanta pre-

poru~ena od [vedske p~elarske asoci-

jacije (Twfsjhft! Cjpembsft! Sjltgpscvoe) jerelativno jednostavna za izradu i

omogu}ava lako uklawawe matice podiza-

wem poklopca. Standardni ram se

re|awem ovih kaveza jednog do drugog

moè koristiti kao prostor za negovawe

matica. Druga varijanta jeste ram sa

unapred predvi|enim mestom za

ugra|ivawe ovakvog kaveza za negovawe

matica. Kada se ram ne koristi u ovu

svrhu, blok punog drveta na mesto kaveza

spre~i}e dru{tvo da gradi sa}e u tom

prostoru. Neki kavezi se ka~e na

satono{e i postavqaju na mesto jednog od

ramova. H/X/! Qijmmjqt je modifikovaoMilerov kavez za dodavawe matica tako da

moè koristiti i za hitno dodavawe, pa

ako je izgra|en u obliku slova WW (lati-ni~no) moè da se ume}e izme|u ramova.

NNEEEEGGGGOOOOVVVVAAAAWWWWEEEE MMMM AAAA TTTT IIII CCCC AAAA

Mbhtuspui.ovo negovali{te maticau kome se postavqao jedan mati~wak, je u

su{tini predstavqalo drveni blok obli-

ka rama, koji je zamewivao jedan od ramova

u ko{nici. U wemu su bile izbu{ene rupe

od 4 dn u pre~niku i sa obe strane su bileprepokrivene ì~anom mreòm.

Mbohtuspui je pisao: „@ica mora daomogu}ava prolaz p~elama, ali ne i mati-

cama. P~ele tako maticama posve}uju

odgovaraju}u pa`wu odmah po izvo|ewu.

Sve se mora postaviti u ko{nici koja

nema zrelu maticu, ina~e }e p~ele brzo

pretvoriti negovali{te u gubili{te. Ja

jo{ nisam testirao ovaj plan tako da mogu

da tvrdim da sam siguran u wegov uspeh...“.U prvom izdawu pisao je da smatra

da je wegov neuspeh sa negovali{tem nas-

tao zato {to nije postojao pristup

mati~wacima od strane p~ela, pa u drugom

izdawu iste kwige pi{e da se zaista taj

razlog pokazao kao kardinalan. On je i

preporu~io mali nukleus, kao omiqeni

metod za ~uvawe ve}eg broja matica. I

K/Ebwjt je 1869. godine predloìo negov-

Dobra mmatica ppo ddodavawuprire|uje oovakav pprizor


Mbohtuspui je bio ube|en da je bez osno-

va tvrdwa Ivcfs-a i drugih, da sematice, pa ~ak i mati~waci, ne mogu

dodati obezmati~enom dru{tvu pre nego

{to pro|e bar 24 ~asa.

On je tek obezmati~enim

dru{tvima, uspe{no dodavao mati~wake

pred izvo|ewem, i neoplo|ene matice ne

starije od 5 ili 6 ~asova (1871).

Neoplo|ena matica mla|a od 6-8 ~asova

bi}e dobro prihva}ena na mesto oduzete

matice koja je polagala jaja. Starije neop-

lo}ene matice ve} po~iwu da se i

pona{aju kao prave matice i dosta se teè

dodaju. Onda je sigurnije staviti je u kavez

sa medom i polenom, kako bi mogla i sama

da se hrani.

Dpmjo!H/!Cvumfs i K/!Tjnqtpo!(1956)su pisali o te{ko}ama pri dodavawu

mladih (1-5 dana) i starih (12-28 dana) neo-

plo|enih matica kavezom ili bez wega.

Mo`da je najboqa alternativa da se

formiraju mali ve{ta~ki rojevi ili da se

sledi savet Eppmjuumf-a i Xfenpsf-a iz1880. godine da se neoplo|ene matice doda-

ju „pre nego {to napuste mati~wak“. Akoeksperimentalne procedure zahtevaju

dodavawe neoplo|enih matica, moè se

o~ekivati veliki procenat neuspeha.

BBAAAA NNNN KKKK EEEE MMMM AAAATTTT IIII CCCC AAAA

Stara je potreba i praksa privre-

menog ~uvawa matica do trenutka kada nam

budu neophodne. X/!Xijuf (1771) je ~uvaomatice u malim kutijama uvijenim u krpe,

ili je kutije drào u ko{nicama

prihrawuju}i matice medom. Poqski

p~elari tradicionalno ~uvaju vi{ak mat-

ica kako bi zamenili izgubqene. Tako E/Dizmjotlz 1845. pi{e: „P~elar uzimamaticu od malog roja, koji ~esto ima i dve

ili vi{e matica, ili iz staklene posude

pokrivene perforiranom hartijom zbog

prolaza vazduha, u kojima p~elari ~uvaju

matice dobijene tokom rojewa prihrawu-

ju}i ih medom“.

S/! Xjmljo (1870) je putovao pounutra{wosti dodaju}i matice, od kojih je

tridesetak nosio u kutiji do dve nedeqe.

Od 405 dodavawa, 70 je bilo neuspe{no

zbog ovog ili onog razloga. Xfmivztfo je1871. ~uvao ~ak 50 neoplo|enih matica u

dve ko{nice, i wegova je teorija bila da

}e one biti dobro negovane sve dok ima

mladih negovateqica uz bogati unos nek-

tara ili uz prihrawivawe. Bezmati~nim

ko{nicama treba dodavati ramove

zatvorenog legla svakih 7-10 dana da bi se

p~ele obnovile.

I/!Oftcju (1871) je u dru{tvima samaticama ~uvao dodatne matice u kavezi-

ma oka~enim izme|u ramova legla, tokom 3

meseca. D/X/! Ebzupo je ~uvao oplo|enematice iznad ramova legla tokom 65 dana.

Prema D/D/! Njmmfs-u (1889) bezmati~na

DODAVAWE NEOPLO\ENIHMATICA Autori:

U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo

Dodavawe neoplo|enih matica se obi~no tretira kao veomarizi~an posao osim ako se ne dodaju tek izvedene matice.

Malioplodwak

Foto:Ivan

Brndu{i}


dru{tva uvek }e hraniti matice ako se

nalaze u kavezima iznad gnezda, dok

dru{tva sa maticom ho}e da ih ostave

gladnima. âk }e i bezmati~na dru{tva

zanemariti matice ako ne dobiju adekvat-

nu hranu ili prihranu.

I/! Bmmfz (1885), komercijalniodgajiva~ matica, je sugerisao da proiz-

vo|a~i matica u dru{tvima mogu da ~uvaju

vi{ak matica i za duì period ako se

p~elama obezbedi da ulaze kod matica u

kaveze i brinu se o wima. U wegovoj tehni-

ci rada p~ele su do matice mogle da do|u

kroz samo jedan otvor, {to je smawivalo

opasnost da p~ele uklup~aju maticu tokom

grabeì, recimo, umesto da matice

okruì mati~nom re{etkom koja

omogu}uje istovremeni pristup matici

velikog broja p~ela. Bmmfz je davao pred-nost bezmati~nim dru{tvima, ali je sug-

erisao da se mogu koristiti i dru{tva sa

maticom, pod uslovom da su kavezi iznad

gnezda, i iznad mati~ne re{etke kojom }e

biti odvojeni od ostatka ko{nice. Kavezi

se mogu postaviti izme|u dva rama

otvorenog legla koji se podignu iznad

mati~ne re{etke sa ciqem da privuku

negovateqice legla. P~ele koje se obi~no

nalaze u kavezima sa maticama treba da

budu odstrawene, a umesto sitnije mreè

koja sluì pri transportu, postaviti

krupniju mreù.

Foto:IvanBrndu{i}

PPPP ^̂̂̂EEEELLLL

AAAA NNNNAAAA CC

VVVVEEEETTUUUU

BBBBRRRREEEESSSSKKVVVV

EEEE

U/S/! Kfwufd (1951) je postavqaokaveze iznad mati~ne re{etke, ali nije

dozvoqavao pristup p~elama do kaveza

tokom 3 dana. Kasnije je uklawana i

mati~na re{etka. I Txbsuinpsf (1901) jedo{ao do sli~nog zakqu~ka o ~uvawu

ve}eg broja matica u jednom dru{tvu:

„Tajna uspeha dodavawa ve}eg broja maticaleì u tome da se sve matice dodaju

istovremeno p~elama koje su bile bez mat-

ice 3 dana. Tako se neograni~eni broj mat-

ica moè postaviti u kaveze, ali tako da

ne mogu da stupe u kontakt jedna sa drugom,

a p~ele }e kod wih slobodno ulaziti i

negovati ih“.

J/! Gpxmt i O/D/! Kfotfo su tako|eizvestili o ~uvawu matica u jakim

dru{tvima. Na sli~ne na~ine tzv.

dru{tva-banke i tokom zime mogu ~uvati

ve}i broj matica (pogledajte ~lanak otome u prvom delu ove kwige - primedba

urednika). I S/C/!Pmeu je imao nameru daisproba prezimqavawe u wegovim kavezi-

ma, ali o tome nije ni{ta objavio. Mbjembxi Fdlfsu! (1950) su uop{teno opisivalitehnike za ~uvawe matica i sugerisali da

je poèqno razvijawe tehnike prez-

imqavawa banki matica.

Ina~e, stotine matica se mogu

~uvati tokom jednog meseca ili i duè u

jakim bezmati~nim dru{tvima tokom

sezone odgajawa matica.


SSIIIIMMMMIIIINNNNSSSSOOOOVVVVAAAA

KKKKOOOOMMMMBBBBIIIINNNNOOOOVVVVAAAANNNNAAAA

MMMM EEEE TTTT OOOO DDDD AAAA

O v u n a j d i r e k t n i j u m e t o d u

dodavawa matica prati reputacija da je

najsigurnija. Ram sa sa}em iz nukleusa na

kome je nova matica se postavqa na mesto

izva|enog rama sa starom maticom koju

èlimo da zamenimo. T/Tjnjot-ov opisovog postupka ne moè biti boqi:

„Proces zatvarawa matice u kavezzaustavqa polagawe jaja i oduzima mnogo

vremena, naro~ito tamo gde se matice

mewaju maticama sa istog p~eliwaka...

Uspeo sam u uspostavqawu sistema da

dodam maticu bilo kojoj ko{nici istom

operacijom kojom sam odstranio staru

maticu. Nova matica se dodaje zajedno sa

ramom punim meda i legla, okruèna

velikim brojem wenih sopstvenih negov-

ateqica. Ovaj postupak mi je pao na pamet

zbog ~iwenice da se dva ili vi{e dru{tva

mogu sigurno da spoje, me{awem wihovih

ramova, dok p~ele ostaju na ramovima.

Tako }e i novododata matica biti lako

prihva}ena od svih p~ela.“„Dve cele sezone ja sam produìo

ispitivawa u istom smeru, i od velikog

broja dodavawa, nije se desio nijedan nesu-

peh. Jednu maticu sam 1881. dodavao u ~ak 6

dru{tava, zna~i uvek kod drugih p~ela.

Onda sam ~ak razmewivao matice izme|u

dru{tava na isti na~in, i kod ovakvih

dodavawa opet nije bilo nijednog neuspe-

ha...“„Po{to imam èqu da svi koji

ovo probaju, imaju uspeha, doda}u i

slede}e: Pri radu koristite dimilicu u

uobi~ajenoj meri. Nikako ne vi{e. Ne

radite ni{ta {to bi uticalo na uznemi-

ravawe matice. Ne smete biti nepa`qivi.

Ram koji se dodaje sa maticom na wemu ne

sme da se prenosi na otvorenom po p~eli-

waku, ve} se to ~ini iskqu~ivo u samoj

ko{nici-nukleusu, ili kutiji za ramove

bez poklopca, da bi p~ele bile izloène

svetlosti i vazduhu. U dru{tvu kome doda-

jemo ram sa maticom, prvo treba razmaknu-

ti ramove toliko da novododati ram spus-

timo bez dodirivawa okolnih. Dozvolite

da dok nosite nukleus ramovi u ko{nici

gde dodajemo maticu tako|e budu izloèni

svetlosti. Poklopnu dasku stavqamo tek

po dodavawu rama sa maticom. Kada nema

unosa, dru{tva no}u treba prihraniti.“Ovaj metod se danas preporu~uje za

kasnija dodavawa (avgust ili septembar),

kada je odgajawe legla umaweno. Ako se

zamena vr{i ranije u sezoni, oko dodatog

rama sa maticom se sa obe strane dodaje po

jo{ jedan ram sa p~elama iz samog nuk-

leusa.

Verzija koju je publikovao

Eppmjuumf je preporu~ivala obaveznododavawe dva rama, a Brat Adam je koris-

tio nukleus od tri rama. Kao i kod drugih

metoda i ovde postoji velika neizvesnost

uspeha, ako bezmati~no dru{tvo nema meda

u izobiqu ili ako nema unosa. Tada je

boqe sjediniti ceo nukleus sa dru{tvom

kori{}ewem duple ìce ili novinske

hartije.

ZZaammeennaa : Matica u punoj nosivosti

moè se uzeti od dru{tva i staviti na

isto mesto sa kog je oduzeta stara matica.

Snelgrov ovaj metod preporu~uje samo

kada je jaka pa{a, uz uslov da se stara mat-

ica na|e uz {to mawe uznemiravawe zajed-

nice. Uspeh moè biti ve}i ako su matice

sli~ne po uzrastu. Tokom vrcawa meda

D/D/! Njmmfs je dodavao maticu direktnome|u p~ele koje su svesne svoje

bezmati~nosti. 1870. je sugerisao da se

DIREKTNEDIREKTNE METODEMETODEdodavawa maticadodavawa maticaAutori:

U/T/L/!j!N/Q/!Kpibottpo


ipak sa~eka da bezmati~no dru{tvo po~ne

da gradi mati~wake.

PPUUUU [[[[ TTTT AAAAWWWW EEEE MMMM AAAATTTT IIII CCCC EEEE NNNN AAAA

LLLL EEEE TTTT OOOO KKKKOOOO[[[[NNNNIIIICCCCEEEE

MMeettooddaa AA : Pet ili {est ~asova

po odstrawewu matice, matica se u kavezu

stavqa na leto. Ako p~ele ne poku{avaju

da je uklup~aju, moèmo da je pustimo,

iako kasnije mogu da je ubiju i druge p~ele

u ko{nici.

MMeettooddaa BB : Matica se zatvara 20

ili 30 minuta u nov kavez koji se zatim

postavqa na leto. Ako su p~ele prijateqs-

ki raspoloène, a matica ne juri tamo-amo

po kavezu, moèmo da je pustimo. Kavez

mora biti nov ili dobro o~i{}en tj.

poparen vrelom vodom da bi se izgubili

mirisi matice ve} dràne u kavezu.

MMeettooddaa VV : Matica koja polaè

jaja moè da se pusti na leto kada je

dru{tvo bilo bezmati~no 24-30 ~asova.

Vedmor nagla{ava da se ovo radi samo u

prole}e tokom medne pa{e. B/K/!Budifmfv(1920) sugeri{e da p~ele straàrice ubi-

jaju maticu na letu samo kada weno pris-

ustvo ne odgovara uslovima u ko{nici.

PPUUUU[[[[TTTTAAAAWWWWEEEE MMMMAAAATTTTIIIICCCCEEEE IIII ZZZZ NNNN AAAA DDDD

GGGGNNNNEEEEZZZZDDDDAAAA ((((uuuubbbbrrrrzzzzaaaannnnaaaa SSSSiiiimmmmiiiinnnnssssoooovvvvaaaa

mmmmeeeettttooooddddaaaa))))

Oduzmite staru maticu dru{tvu 6

~asova pre dodavawa nove matice, {to se

~ini kada padne mrak. Drìte maticu u

~istoj, zasewenoj, aerisanoj posudi tokom

30 minuta. Malo zadimite gorwi deo

ko{nice i pustite maticu na satono{e

ramova. [to mawe uznemirite dru{tvo.

PPOOOOTTTTAAAAPPPPAAAAWWWWEEEE IIII LLLL IIII

ZZZZAAAAPPPPRRRRAAAA[[[[IIIIVVVVAAAAWWWWEEEE

MMMM AAAATTTT IIII CCCC EEEE

U redovnim intervalima, u

p~elarskim ~asopisima se objavquju opti-

misti~ki opisi ove metode. Matica se

ovlaì {e}ernim ili mednim sirupom i

pusti se kroz otvor na poklopnoj dasci.

Ovakvo kori{}ewe meda za primawe mat-

ice je preporu~ivao \erzon 1861. godine

kako bi matici pomogao da poprimi miris

dru{tva. Ali, ako ona padne na podwa~u,

moè da ugine od gu{ewa pre nego {to

p~ele dobiju {ansu da je o~iste od mednog

ili {e}ernog rastvora koji blokira wene

otvore za disawe, tj. ulaz vazduha. Matice

su pojedinci prskali sokovima iz starih

matica (H/T/! Dtbujt, 1792), mle~om (1875)

ili seksualnim mirisima p~ela (Kpsebo,1959).

SSNNNNEEEELLLLGGGGRRRROOOOVVVVQQQQEEEEVVVVAAAA VVVV OOOO DDDD EEEE NNNN AAAA

MMMM EEEE TTTT OOOO DDDD AAAA

Matica se stavqa u kutijicu koja

se potapa u mlaku vodu, sve dok se skoro ne

napuni. Posle 5-8 sekundi matica se iz

kutije pu{ta kroz otvor na poklopnoj

dasci, odakle }e oti}i me|u ramove.

Preporu~qivo je da se matica pri~uva u

~istoj kutiji ili kavezu, tako da }e odmah

po ulasku u ko{nicu primati hranu od

p~ela.

Oro{i Pal beleì Rimurovqev

neuspe{an poku{aj da doda maticu iz roja

potopqenog u vodu, kao i potapawe p~ela u

vodu pre dodavawa matice {to je poku{ao

Ri~ard [ulc 1911. godine.

Fo

to

: IIva

n BB

rn

du{

i}


NNAAAAMMMMIIIIRRRRIIIISSSSAAAANNNNIIII SSSS IIII RRRR UUUU PPPP

Omiqeni metod p~elara je bio da

se razre|enim {e}ernim sirupom

naprskaju matica i p~ele kojima je treba

dodati. Taj rastvor bi sadrào neku

mirisnu supstancu, uz verovawe da }e ona

maskirati razliku u mirisima izme|u

matice i dru{tva. Mbohtuspui je 1853. izvo-dio takore}i rutinsku manipulaciju

prskaju}i sirupom sa mirisom peper-

minta. D/Q/! Ebebou je vi{e voleo mawu

koncentraciju peperminta, a S/N/!Bshp jeprskao p~ele i kavez jedan dan pre

dodavawa nove matice. K/N/!Qsjdf!(1871) jei ko{nicu davaoca i ko{nicu primaoca

matice prskao vodom namirisanom ani-

som, dan ili dva pre dodavawa matice.

Kori{}eni su: limun, pepermint,

muskatni orah, vanila, luk, karamela,

timol, uqe balzama, anis, razre|eni med

itd. Kratki komentar D/D/!Njmmfs-a (1870)racionalno sumira varijabilan uspeh ove

metode: „Imao sam poluudavqene p~ele imatice, uz razre|en med jako namirisan

pepermintom. Gledao sam i opijene

„budalaste“ p~ele koje se prema maticiodnose kao da je oduvek znaju, ali i pokoju

od wih, nedovoqno opijenu, koja je maticu

napadala“. BBrraa{{nnoo ii ttooaalleettnnii ppuuddeerr : Nekada

je bilo moderno da se p~ele napra{e

bra{nom i tako me{aju. Kada se dodavala

matica ona bi se uvaqala u bra{no i takva

pu{tala na ram uz {to mawe uznemi-

ravawe dru{tva. Kori{}ewe mirisnog

pudera moè da prikrije razlike u

mirisima matice i p~ela.

AAnneesstteettiikk : Tveb (1853) i Ivcfs(1860) su primenili jedan prastari metod

imobilizacije matice kori{}ewem dima

od Mzdpqfsepo!cpwjtub. B/E/!Kpoft je utvr-dio da hloroform ima sli~ne efekte na

p~ele.

DDuuvvaannsskkii ddiimm : I/D/! Cfsobse jeobjavio kratke instrukcije o upotrebi

Alejevog metoda uz upotrebu dima, ali

kada je H/N/!Eppmjuumf primenio ove savete,uni{tio je polovinu svojih p~ela. Opis

samog Aleja je jo{ drasti~niji od

Bernardovqevog. On je koristio duvanski

dim da smiri p~ele, dok je traìo staru

maticu, a zatim je sve p~ele stresao u

kutiju dimenzija 30h30h30 dn. Wima jeonda dodavao novu maticu, a kutiju je zatim

dimio i tresao, i na kraju spustio na

satono{e da p~ele iza|u iz we. Ko{nicu

je posle toga zatvarao. E/N/!Xpsuijohupo!jerazvio sli~nu metodu pokrivaju}i maticu

medom iz ko{nice kojoj je dodavao istu.

G/B/! Tofmm je odstrawivao staru maticu, aposle nekoliko ~asova je zadimqavao oba

dru{tva, i primaoca i davaoca matice.

Nova matica sa nekoliko svojih negovate-

qica je ~etkom skidana sa rama na kome se

Fo

to

: IIva

n BB

rn

du{

i} UUzz ddoobbrruu mmeettoodduu,, ii ddeeccaa

mmoogguu uussppee{{nnoo ddaa ddooddaajjuummaattiiccee!!


nalazila. Do 1885. kada je I/!Bmmfz napisao

svoju kwigu „�Iboez!cppl“ on je spomiwaodim od duvana samo kao alternativu

prskawa p~ela namirisanim {e}ernim

sirupom i preporu~ivao je dodavawe mat-

ice u kavezu. Drugi autori, koje smo kon-

sultovali, su vi{e voleli da koriste

materijale koji se i uobi~ajeno koriste

kao gorivo za dimilicu tokom rada.

VViisskkii : H/T/! Dtbujt (1792) je pre-poru~ivao da se p~ele poliju isparqivim

viskijem pre osloba|awa matice, {to

moè da bude interesantno ako se pokaè

i kao efikasno. Dtbujt je osiguravao uspehposipawem p~ela puderom i prskawem

matice sokovima stare matice.

VVEEEE[[[[TTTTAAAA^̂̂̂KKKKIIII ((((TTTTRRRREEEESSSSEEEENNNNIIII))))

RRRR OOOO JJJJ EEEE VVVV IIII

Nekoliko stotina bezmati~nih

p~ela se strese u kutiju sa mreòm ili

ko{nicu, uz pomo} sipaonika, i ~uvaju se

na prohladnom, tamnom mestu. Prihrawuju

se razre|enim sirupom (ili vodom, ako

imaju ramove sa medom). Ako se roj spremi

sredinom dana, matica mu se moè dodati

uve~e (7-8 ~asova posle formirawa roja).

H/N/! Eppmjuumf je utvrdio da zatvorene

p~ele prakti~no „pla~u“ za maticom ve}3-4 ~asa kasnije, ali bi mogle da je

uklup~aju ako je dodamo prerano. On je

rukom udarao kutiju tako da je p~ele stre-

sao na dno, i onda je me|u wih pu{tao

maticu. Ako se koristi oplodwak ili nuk-

leus ramovi se mogu dodati kasnije.

Da bi se izbeglo stresawe p~ela

sa ramova, oko podne ko{nicu

preme{tamo na drugo mesto. Na weno

mesto se stavqa nova ko{nica sa praznim

ramovima ili satnim osnovama, a med se

ostavqa na wegovom mestu. Posle 24 ~asa

maticu moèmo da pustimo u novu

ko{nicu, a ako je neoplo|ena posle 48

~asova. Posle 1-2 ~asa dru{tva se mogu

opet da spoje.

Pre stresawa p~ela u kutiju na

wenom poklopcu moè da se ugradi kavez

za automatsko osloba|awe matice. P~ele

}e napraviti klube oko kaveza, oslobo-

di}e maticu i zatim se mogu naseliti u

ko{nicu ba{ kao i prirodan roj.

PPRRRREEEETTTTEEEERRRRIIIIVVVVAAAAWWWWEEEE PPPP ^̂̂̂EEEE LLLL AAAA

\erzon (1861) je dodavao matice

direktno p~elama koje su prethodno bile

preba~ene u praznu ko{nicu ili trmku.

Slede}e jutro ih je sme{tao u ko{nicu sa

ramovima. Dana{we generacije p~elara

bi se sigurno ose}ale nelagodno kada bi

morale da lupaju u zidove ko{nice kako bi

naterali p~ele da pre|u u praznu ko{nicu

iznad postoje}e, ali je ovo bio metod za

pravqewe „ve{ta~kih rojeva“ kada su sep~ele ~uvale u trmkama. Da je ovaj metod

bio kako brz, tako i lak, potvr|uje komen-

tar T/N/!Mpdlf-a (1877) Alejevog metoda sa

duvanskim dimom: „U najve}em brojuslu~ajeva ja sam utvrdio da je mnogo efek-

tivnije da se p~ele i matica preteraju

napoqe“. Alej je tvrdio da je potrebno dvaputa vi{e vremena da se vade ramovi u

potrazi za maticom.

H/N/! Eppmjuumf je kombinovaopreterivawe sa stresawem p~ela ispred

nove ko{nice, posle ~ega one ulaze u

ko{nicu i formiraju klube, a zatim se

mogu staviti na ramove kao da su prirodni

roj. RRaajjnneerr je tresao p~ele na platno

ispred wihove sopstvene ko{nice i

ppuu{{ttaaoo jjee nnoovvuu mmaattiiccuu ddaa ssee zzaajjeeddnnoo ssaa

P~ele pod kontrolisanimstresom lako primaju maticu


wwiimmaa vvrraattii uu kkoo{{nniiccuu. TTvvrrddiioo jjee ddaa pprrii

oovvaakkvvoomm ddooddaavvaawwuu nneemmaa nneeuussppeehhaa! K/I/Uipnbt! i H/! Ibseftuz! su 1867. braniliovakav sistem rada sa istovetnom

ube|eno{}u u uspeh.

SSTTTTRRRREEEESSSSAAAAWWWWEEEE

Dru{tvo se obezmati~i, i krajem

dana se odstrane svi ramovi i sa wih p~ele

stresu na ~ar{av, }ebe ili ve}u platfor-

mu ispred ko{nice. Kada se svi ramovi

stresu i zamene u ko{nici, nova matica se

pu{ta me|u p~ele koje se kre}u ka

ko{nici. I stresawe i preterivawe

p~ela su relativno brze metode, ali jed-

nom po~etniku mogu izgledati nepotrebno

uznemiravaju}e i obeshrabruju}e.

UUDDDDAAAARRRRAAAAWWWWEEEE KKKKOOOO[[[[NNNNIIIICCCCEEEE IIII

DDDDIIIIMMMMQQQQEEEEWWWWEEEE

Eppmjuumf (1885) je ovaj metod sma-trao isto tako uspe{nim kao i Siminsov,

opisan na po~etku ovog ~lanka. On je prvo

odstrawivao maticu, i potom obi~nim

dimom dobro dimio ulaz u ko{nicu, dok je

istovremeno udarao rukom po krovu

ko{nice sve dok p~ele ne po~nu da glasno

zuje. Zatim je novu maticu stavqao na leto

i dimio je sve dok ne u|e u ko{nicu. Uspeh

je zavisio od dovoqno efikasnog uznemi-

ravawa i alarmirawa dru{tva tako da su

se p~ele dobro nahranile medom, a dim je

imao ulogu da prikrije razlike u mirisi-

ma.

U verziji koju je opisao Dtbujt(1792) ko{nica se toliko uznemiri da se

p~ele povuku na jednu stranu. Zatim se

poprskaju viskijem, pred osloba|awe mat-

ice, koja je pak bila naprskana sokovima

stare matice.

SSPPPPAAAAJJJJAAAAWWWWEEEE DDDDRRRRUUUU[[[[TTTTAAAAVVVVAAAA

Pod povoqnim uslovima bez-

mati~no dru{tvo moè da se spoji sa

dru{tvom koje ima maticu, sa malom

verovatno}om da do|e do borbe p~ela.

Kada je rano u prole}e ili jesen temper-

atura oko 10oD, nema potrebe za zabrinu-to{}u kada se jedno dru{tvo stavi na

drugo ili ako se ramovi dva dru{tva

me|usobno izme{aju u jednom telu.

Brz metod za spajawe dru{tava

pred sam po~etak pa{e jeste da se ukloni

jedna matica, koju moèmo ili ne moramo

sa~uvati u nukleusu za odre|ene potrebe.

Onda se ramovi legla oba dru{tva postave

u jedno telo odabrane ko{nice sa mati-

com, odmah do zida. P~ele sa preostalih

ramova oba dru{tva se stresaju ispred

ko{nice. Stresene p~ele su pod stresom,

ulaze u ko{nicu, i zajedno sa izletnicama

koje se vra}aju u ko{nicu stvaraju takvu

konfuziju da je verovatno}a da do|e do

borbe veoma mala. Neki p~elari dime ili

prskaju p~ele slabim {e}ernim sirupom,

{to je opreznost vi{e. Alternativno se

ko{nica sa maticom postavqa iznad

mati~ne re{etke bezmati~nog dru{tva,

gde se p~ele postepeno me{aju, ili se

odvoje duplom ìcom tokom 24 ~asa, posle

kojih se mreà sklawa ili zamewuje

mati~nom re{etkom ako su dru{tva dosta

jaka.

Komercijalni p~elari spajaju

nukleuse krajem sezone odgajawa matica,

bez bilo kakvih mera predostro`nosti.

Upotrebqavaju samo grub rad,

zadimqavawe i odvajawe ramova, tako da

su p~ele izloène suncu i vazduhu pre spa-

jawa. P~ele malih bezmati~nih dru{tava

ili dru{tvanca sa la`nim maticama mogu

da se stresu ispred nekog drugog dru{tva.

Foto: IIvan BBrndu{i}


SSPPPP AAAA JJJJ AAAA WWWW EEEE HHHHAAAARRRRTTTTIIIIJJJJOOOOMMMM

Kada je priliv nektara tokom

leta mali ili ga uop{te nema, potrebne su

specijalne mere predostro`nosti pri spa-

jawu dru{tava. Omiqeni metod D/D/Njmmfs-a je bio postavqawe jednog listahartije izme|u dru{tava, i bu{ewe vi{e

rupa malog promera u centru papira. Ako

se ovo uradi neposredno pred mrak, p~ele

}e mirno izgrickati hartiju i sjediniti

se. Spajawe dru{tava radi prezimqavawa

se mora obaviti dovoqno rano, kako bi

imali vremena za preure|ewe rasporeda

ramova. Ako je jedno od dru{tava nukleus,

de{ava se da p~ele ne progrizu hartiju

dovoqno brzo. Uop{te uzev{i, slabije

dru{tvo se postavqa nad ja~im, bez-

mati~no ispod dru{tva sa maticom, a ako

su zajednice jednake po svemu, dru{tvo

koje se preme{ta sa svog mesta ide odozgo.

KKeessaa oodd hhaarrttiijjee : Metod je sli~an

prethodnom, ali se ovde matica stavqa u

tanku papirnu kesu, prethodno naduvanu,

koja se tako|e izbu{i na nekoliko mesta.

Kesa se veè i postavi u prazan prostor

nastao uklawawem jednog rama. Upotreba

papirnih kesa je u praksi stara metoda.

PPookkllooppnnee ddaasskkee ii mmrree`̀ee :

Poklopne ili unutra{we pregradne daske

mogu se koristiti za dodavawe dru{tva

ili nukleusa ve} formiranom proizvod-

nom dru{tvu. Uz sopstveni ulaz, nukleus

tu moè da ostane do preseqewa, ili dok

se ne spoji sa dru{tvom ispod sebe. Ako

otvor koji postoji na dasci za prolaz

p~ela bude pokriven duplom mreòm (kao

Snelgrova daska za kontrolu rojewa),

toplota }e iz doweg dru{tva pomagati

razvoj gorweg, a izjedna~i}e se i mirisi.

DDuuppllaa mmrree`̀aa ssee mmoo`̀ee bbrrzzoo nnaapprraavviittii ii

oobbvviijjaawweemm mmaattii~~nnee rree{{eettkkee mmrree`̀oomm ssaa

oobbee ssttrraannee.

Tejlorova tabla za dodavawe je

imala pokretnu pregradu na otvoru, koja

se regulisala spoqa i omogu}avala je

matici da se spoji sa dru{tvom ispod sebe.

Sli~nu tablu je napravio i K/F/!Dibncfst,sa otvorom i pregradom na povla~ewe od

trake mati~ne re{etke.

B/S/! Efmtnbo je konstruisao ramza dodavawe koji se postavqa na vrhu

ko{nice, i koristan je kada se o~ekuje

lo{e vreme koje bi moglo negativno uti-

cati na dodavawe matica, koje su prethod-

no transportovane sa daqine. Kavez za

transport se stavqa u ram za dodavawe bez

INDIREKTNEMETODE

dodavawa maticaAutori:U/T/L/!j!N/Q/

Kpibottpo

Foto: BBrnddu{i}


otvarawa ko{nice, i uz neke modifikaci-

je dizajna, p~ele mogu da ulaze u kavez,

neguju maticu i da je automatski oslobode.

ZZaammeennaa mmaattiiccaa bbeezz oobbeezzmmaattii~~eewwaa :

Kada se formiraju dva dru{tva jedno nad

drugim na pomenuti na~in, mogu se spojiti

bez traèwa matice doweg dru{tva.

Pretpostavka je da mlada matica naj~e{}e

preìvi.

KKAAAA VVVV EEEE ZZZZ IIII

Praksa da se matica zatvara u

kavez prilikom dodavawa, je dugo opravda-

vana kao sredstvo za za{titu matice od

p~ela dok ne do|e do izjedna~ewa mirisa.

„Nema~ki p~elari su tolikoube|eni da na osnovu osobitog mirisap~ele prepoznaju tu|inca, tako da uvek

koriste Tdijsbdi’t-ov postupak zadodavawe matica: maticu zatvore u malikavez i stave ga u ko{nicu. U kavezu mati-ca ppaattii ~ak i do tri dana. Zatim se oslo-ba|a, i p~ele je prihvataju kao neprikos-

novenog monarha“ (Ivjti, 1815). Grubi kavezi od drveta su imali

otvor kroz koji p~ele hrane maticu, dok su

oni finiji imali i ì~anu mreù, i

li~ili su na savremene. Interes za

dodavawe zrelih matica novoformiranim

dru{tvima je naglo porastao uvozom novih

rasa p~ela, od 1860. sa italijanskom

p~eliwom groznicom. X/X/! Dbsfz i F/B/Csbdlfuu! su koristili cciilliinnddrrii~~aann kkaavveezz

napravqen oodd kvadratne `̀ii~~aannee mmrree`̀ee

duìne 10 dn, ssaa ddrrvveenniimm ~~eeppoovviimmaa nnaa oobbaakkrraajjaa. Sun|er natopqen medom je

obezbe|ivao hranu za matice i wene nego-

vateqice. Oni su zajedno sa Eppmjuumf-ompredlagali da se kavez utisne u }elije sa

medom da bi se matica i sama hranila, ali

Snelgrov je isticao da taj med p~ele umeju

da o~iste tako brzo, da matica moè da

gladuje. On je opisao i ilustrovao {irok

spektar kaveza koji su razvijeni za

dodavawe matica.

VVoo{{ttaannii kkaavveezzii : X/D/! Qfmibn je~uvao prirodne mati~wake radi dodavawa.

B/! Xjdifsut! je ugra|ivao mati~wak uvo{tanu cev. Drugi su koristili satnu

osnovu koja je bila uvijena i zatvorena na

jednom kraju. Nekoliko malih perforaci-

ja u gorwem delu su omogu}avali hrawewe

matice.

IIBBRRAA - RRootthheemmsstteeddoovvsskkii kkaavveezz :

Eksperiment izveden u Rothamstedu od

strane volontera u kooperaciji sa

Internacionalnom asocijacijom za

p~elarska istraìvawa (JCSB) iskristal-isao je jednostavan metod koji moè da

zameni ve}inu drugih (Cvumfs i Tjnqtpo1956). Metod se razlikuje od ubrzanog T/Tjnnjot-ovog metoda iz 1888. samo u vre-menu. Matica se stavqa u kavez bez negov-

ateqica i hrane, i ~uva se na toplom i

tamnom mestu kao {to je xep, tokom 10

minuta. Kada se ukloni matica koju treba

zameniti, kavez sa maticom se odmah

postavqa izme|u dva rama sa najmla|im

leglom u ko{nici i nema uznemiravawa

najmawe 4 dana da bi se smawio rizik

uklup~avawa, koji obi~no rezultuje smr}u

ili povredom matice.

Kavez moè biti cilindar od

ì~ane mreè (otvori na mreì ne mawi

od 2,5 nn), dimenzija 1,2h9 dn sa pok-lopcem na jednom kraju od drveta ili

plute (ili pak da bude kvadratni kavez

dimenzija 2h1,2h9 dn). Oba kaveza su sadruge strane zatvorena listom hartije

koja je stegnuta gumicom. Smatra se da je

p~elama potrebno dosta vremena da

izgrizu hartiju, tako da }e nestati stres

nastao dodavawem kaveza i nove matice.

P~ele mogu da hrane maticu, a hrana ima

miris dru{tva, naravno. P~ele }e dobi-

jati dovoqne koli~ine mati~ne supstance,

i ne}e po~eti sa gradwom mati~waka. Ako

i krenu da ih grade, kasnije }e ih

poru{iti, pa to ne mora da bude znak

neuspeha u dodavawu.

K/I/! Uipnbt (1867, 1869) je vezi-vao komad starog platna na kraju ì~anog

kaveza koji je stavqao u centar legla. Ako

p~ele poku{avaju da grickawem probiju

put kroz platno u narednih 48 ~asova, save-

tovao je pravqewe otvora u wemu i

ostavqawe nekoliko kapi meda na platnu

da bi se privukle p~ele. T/!Xbhofs je pre-poru~ivao kori{}ewe platna ili hartije,

a I/Q/! Bmmfo! novinsku hartiju natopqenu

medom (1871, 1878). Me|utim, H/L/T{buunbsz!je koristio hartiju jo{ 1759.


KKaavveezzii kkoojjii ssee ppoossttaavvqqaajjuu iizzmmee||uurraammoovvaa : Kavezi koji se mogu staviti

izme|u ramova bez uklawawa jednog rama

imaju mnogo argumenata koji ih pre-

poru~uju. Jedan, preporu~en od

Asocijacije za proizvodwu matica u

Belgiji, je 70 nn dug sa promerom od 18

nn. Kao poklopci na krajevima se mogukoristiti poga~a ili ~ak i mati~waci.

Mont-Jovetovi, Ro{fusovi i Slajdovi

kavezi mogu da se koriste dvojako, i za

dodavawe matica, i kao negovali{ta zre-

lih mati~waka. U svetu je najpoznatiji

kavez koji je dizajnirao Njmmfs. Gapriovi iMont-Jovetovi kavezi su tako|e kvadrat-

ni. Moè se iskoristiti metalna mati~na

re{etka da se napravi kavez urezan u

satono{u, tako da je zaista neprimetan.

AAuuttoommaattsskkoo oosslloobbaa||aawwee: Potreba

uznemiravawa dru{tva po

drugi put da bi se mati-

ca pustila iz kaveza, ili

ponovno putovawe do

udaqenih p~eliwaka

j e e l i m i n i s a n a

a u t o m a t s k i m

k a v e z i m a g d e

p~ele osloba|aju

maticu. Vilkins

(1870) je na jednom

k r a j u k a v e z a

postavqao sa}e sa medom,

~ijim konzumirawem su

p~ele osloba|ale maticu za dan ili dva.

Eppmjuumf je koristio cilindri~an kavez

sli~an kavezu Dbsfz-a i Csbdlfuu-anapravqen uvijawem ì~ane mreè duge

10 dn oko dr{ke za metlu i sa zatvarawemoba kraja. Jedan kraj je imao deo dr{ke od

metle duìne 2 dn, a na drugom od 7,5 dn sa

rupom pre~nika 6 nn izbu{enoj krozsredinu i sluìla je za puwewe poga~om.

Tokom perioda kori{}ewa poga~e,

dru{tvo naj~e{}e prihvati maticu.

Njmmfs-ov kavez se jo{ uvek prodajeu evropskim prodavnicama p~elarske

opreme, iako je jo{ Njmmfs!opisao verziju

istog koju je osmislio K/T/!Dbmmcsfbui. Dva

kaveza koje su nezavisno opisali I/D/Lbvu{ i K/X/!Qfufstpo je koristio Lethem

kao osnovu za poboq{awe Njmmfs-ovogkaveza.

DDaaqqiinnsskkoo oosslloobbaa||aawwee mmaattiiccee oodd

ssttrraannee pp~~eellaarraa : X/! Dbss i „SfogfsxtijsfCff.Lffqfs“ su eliminisali uznemiravawezbog osloba|awa matice tako {to su

povezali ìcu za vratanca wihovih kaveza

i otvarali su ih povla~ewem iste van

ko{nice (1875). M/!Tvuumjgg je wegovu verzi-ju bazirao na logici da je svako saglasan da

se osloba|awe matice mora da obavi uz

{to mawe uzbu|ivawe dru{tava (1877).

H/X/! Efnbsff! (1882) je tako|e ìcomotvarao kavez povla~ewem kroz otvor

ko{nice.

PPrriinncciipp BBmmmmffzz.DDiibboouusszz : Dibouszje svoj kavez pokazao F/G/! Buxbufs-u 1902.

ili 1903. i on je opisan u kwizi „TusbzTusbx“ koju je napisao Njmmfs 1904. Su{tinaje u tesnom prolazu sa metalnom mati~nom

re{etkom ili ìcom (Bmmfz je napraviootvor od 4 mm u ì~anoj mreì), ispuwen

poga~om koju p~ele pojedu za neko-

liko ~asova, ali mati~na re{etka

spre~ava izlazak matice. Teorija

je da p~ele ne}e o{tetiti

maticu, ve} }e je hraniti i nego-

vati. Kada se drugi, duì prolaz,

ispuwen ve}om koli~inom

poga~e, oslobodi za 2 dana, matica

}e iza}i iz kaveza.

„Matica se ne smatradodatom dok ne od{eta me|u

p~ele. Ako je u kavezu, ona je

mo`da u poziciji da bude prih-

va}ena, ali }e prihvatawe da se dogodi tek

po wenom izlasku iz kaveza. Ako se ona

odjednom na|e me|u p~elama, moè da se

uznemiri, ubrza pokrete, i p~ele }e je

uklup~ati. Ali, kada p~ele dolaze jedna

po jedna, doga|awa skre}u na pravi

kolosek (K/!Tnjui, 1921.)“. Opisano je nekoliko varijacija

automatskih kaveza koji se mogu upotre-

bqavati kod Bmmfz.Dibousz-jeve tehnike(Snelgrov, 1940., Aspera, 1909., Ajdeal,

1927., Mont-Javet, 1937., Smit, 1938. i dr.)

KKaavveezzii kkoojjii ssee uubbaaddaajjuu uu ssaa}}ee :

Postoji jedan op{ti problem svih kaveza

ove vrste. Mora se koristiti kakva traka

za wihovo pri~vr{}ivawe, kako ne bi

spali sa rama. êsirovqev ì~ani

podupira~ je mo`da dobro re{ewe. Manli

je tunel kroz koji matica treba da iza|e


nagorevao usijanim gvo`|em, kako bi osig-

urao da se matica ne zaglavi me|u vlakni-

ma drveta.

11)) KKaavveezz ppookkllaappaa~~ : H/! Lmfjof jekoristio cev od ìce oblika poklopca

~iji je rub zabadao u sa}e da bi osigurao da

dru{tvo ne o{teti dodate mati~wake.

Dana{wi kavezi ove vrste se prave od

mreè sa otvorima koji su premali da bi

kroz wih p~ele hranile maticu, pa se

postavqaju nad leglom koje je pred izle-

gawem i poklopqenim medom. Ako takvog

legla nema, matici se pre poklapawa

obezbede p~ele negovateqice. Matica se

osloba|a 2-3 dana kasnije. MMoogguu}}nnoosstt ddaa

mmaattiiccaa ssnneessee nneekkoolliikkoo jjaajjaa,, ddrraassttii~~nnoo

ppoovvee}}aavvaa {{aannssee zzaa uussppee{{nnoo ddooddaavvaawwee.

Jedan otvor koji bi omogu}io ulaz

p~elama, a onemogu}io izlaz matici, bi

bio dobro poboq{awe ovog kaveza. Otvor

bi mogao da bude zatvoren prvi dan.

22)) MMrree`̀aa zzaa ddooddaavvaawwee : Ovaj kavez

je preporu~ivao X/!Nbqft. Ali, K/F/!Nppsfje sugerisao da ~etiri drvene letvice koje

uokviruju ìcu pokrivaju previ{e legla,

te bi ih trebalo zameniti limenim traka-

ma (1879). Jednu kombinaciju ovih ideja i

danas proizvodi nema~ka firma Hsb{f kao

„{vtfu{hjuufs“ ili mreà za dodavawe. Ovikavezi su veliki, i pruàju veliki pros-

tor matici za polagawe jaja.

33)) AAmmeerrii~~kkii kkaavveezz : Ime mu je dao

Snelgrov, i sastoji se od komada ìce

dimenzija 15h20 cm, i opisali su ga jo{

Eppmjuumf (1882) i Hsjnfs (1898). U/P/!Qfu je1880. sugerisao povoqnost kombinovawa

kaveza na ubadawe u sa}e i kaveza za trans-

port, kakav je bio Alejev, koji je dosta

li~io na dana{we transportne kaveze.

Iako je od prve upotrebe do danas

kavez na ubadawe u sa}e opisivan kao

najsigurniji za uspe{no dodavawe matica,

nije intenzivno kori{}en. K/M/! Czfs(1915) je sumirao razloge ove nepopu-

larnosti: 1) tri potrebne posete, 2) strah

neiskusnih da ne povrede maticu rukuju}i

wome, i 3) opasnost gubitka matice od

wenog postavqawa na ram do poklapawa

kavezom.

Razne modifikacije su parirale

ovim primedbama. X/I/! Qsjehfo! (1899) jepredlagao bu{ewe rupe kroz sa}e i

ispuwewe tog otvora poga~om, gde bi

p~ele same oslobodile maticu. B/W/!Tnbmmje u kavez ugradio kalem ~iji otvor je

ispunio poga~om, te su p~ele brè

pu{tale maticu, nego da to ~ine

otvarawem otvora kroz sa}e ispod kaveza.

F/H/! Dbss je preporu~ivao i upotrebutehnike automatskog osloba|awa matice.

Tako|e je pisao i o tome kako je Haviland

dodao mati~nu re{etku kavezu, pa su

p~ele mogle da ulaze do matice i brinu se

o woj.

MMooddiiffiikkaacciijjaa BBmmmmffzz.DDiibboouusszz ppooss-ttuuppkkaa : Druge modifikacije Smitovog

kaveza u~iwene od strane Adama, Piera i

samog Smita, ukqu~ivale su i mati~nu

re{etku, kao i kanal ispuwen poga~om za

automatsko osloba|awe, tako da je bila

dovoqna samo jedna poseta p~eliwaku pri-

likom upotrebe kaveza za ubadawe u sa}e.

S/P/C/! Nbomfz, najve}i komercijalnip~elar u Britaniji, dobija 96 %-ni uspeh

wegovom verzijom, koja se sastoji od

kru`nog rama perforiranog metala, {to

zadovoqava primedbe Wumana iz 1879. da

je kvadratni kavez nezgrapniji za ubadawe

u sa}e.

Nostalgija ili u~ewe od prirode:Milan Mati} kraj vr{kare

Savremene ko{nice nam donose vi{ezadovoqstva, ali i rada. Dodavawe matica

je samo deo problema, ali i deo radosti.


Sa razmenom matica javila se i

potreba pronalaèwa odgovara-

ju}ih jevtinih metoda slawa matica

po{tom. Prvo slawe matica po{tom je

verovatno po{iqka D/K/!Spcjotpo-a 1881.iz Ri~filda, dràva Wujork, do

Mbohtuspui-a u Oksfordu, dràva Ohajo, ito ko~ijom. Kvinbi 1868., a Alej 1869. su

nudili matice slawem po{tom na kra}a

rastojawa, ali je po{tanska uprava uskoro

odbila prihvatawe takvih po{iqki, pa je

kao jedina alternativa ostao skupqi

ekspresni prevoz.

B/J/! Sppu je vi{e voleo da {aqejaja i larve, i oko toga se diglo mnogo

pra{ine na skupovima posle 1877. Kuk je

1880. uspeo da dogovori sa direktorom

po{ta u SAD-u da privremeno suspenduje

zabranu primawa po{iqki sa maticama,

{to bi se ponovo razmatralo ako bi neko

bio zbog toga „povre|en“ ili bipo{tanske vre}e bile opet umazane

medom. U to vreme je predloèn veliki

broj transportnih kaveza, a 1878. je firma

B/J/!Sppu!Dp. prodala Skovilovqev kavezkao i wihov sopstveni pod imenom novanova--

jlijajlija, u velikim koli~inama. Prvi kavez

je imao useke za ventilaciju, koji su

omogu}avali protok vazduha kroz kaveze u

po{tanskim vre}ama.

Eppmjuumf je 1883. opisao jedankavez i uspehe koje je wime postigao,

ukqu~uju}i i prvo slawe matica preko

Atlantika do [kotske. G/! Cfoupo! je tvr-dio da prioritet ima matica koju je on

poslao iz Minhena do Kanade 1883. Po

prvi put se Bentonov kavez pojavio i u

{tampi u ~asopisu Uif!Csjujti!Cff!Kpvsobm(1880), i wegovo ime se i danas ~esto

spomiwe, jer taj kavez danas koristi

ve}ina odgajiva~a matica (kavez sa tri

povezane komore).

Transportni kavezi se uobi~ajeno

koriste i za dodavawe matica posle

kupovine, ali imaju i neke ozbiqne

nedostatke. Predebeli su da bi se stavili

izme|u ramova, a ako se postavqaju na

satono{e, p~elama je izloèn samo mali

deo mreè. Mreà koja se ina~e koristi je

sa malim otvorima i ne omogu}ava dobar

kontakt matice sa p~elama, pa p~ele

pratilice moraju da budu sa maticom u

kavezu da bi brinule o woj. To izaziva

neprijateqsko pona{awe koje moè da

uti~e na uspe{nost dodavawa.

Kada se mora dodati veliki broj

matica, a dobili smo ih u transportnim

kavezima, uspeh se moè poboq{ati

slede}im merama: 1) zamenite sitnu mreù

mreòm sa krupnijim otvorima, 2) oslo-

bodite p~ele pratilice neposredno pred

dodavawe matice, ili ih zamenite mladim

p~elama iz ko{nice kojoj dodajete maticu,

3) ostavite maticu sa dru{tvom dan ili

dva, da se adaptira i odmori od stresa na

putu, pa tek onda oslobodite prolaz u

kome je poga~a, ~ijim konzumirawem }e

p~ele osloboditi maticu. Ako vremenske

prilike ne pogoduju dodavawu, matica se

moè ostaviti iznad ramova dok se vreme

ne popravi.

Sigurniji metod za dodavawe mat-

ice koja je putovala, jeste da se pusti

ispod kaveza koji se ubada u sa}e, gde ima

mogu}nosti i da poloì po koje jaje, {to

}e uticati na boqi prijem. Metoda izbora

je i dodavawe matica na ovaj na~in, ali na

leglu koje se upravo izvodi.

Hjmmfu.Dspjy transportni kavezmoè da se adaptira za dodavawe

mati~waka, a Snelgrovqev kavez ima

veliku {upqinu za lak{e hvatawe mati-

ca. Zaista postoji veliki izbor najra-

zli~itijih kaveza: De Ruterov, Filuelov,

TTrraannssppoorrttnnii kkaavveezziiii oossttaallee iinnddiirreekkttnnee mmeettooddee

A u t o r i : U/T/L/ ! j !N/Q/ ! Kpibottpo


modifikovani Bentonov. Najprostija

modifikacija jeste da se stavi par~e

mati~ne re{etke nad kra}im kanalom.

Par~e lima oblika slova P zatvara kanal

tokom jednog dana, a onda se uklawa kako

bi p~ele mogle da ulaze i neguju maticu.

P~ele pratilice se osloba|aju pred

dodavawe kaveza sa maticom.

X/!Cblfs je koristio komad drveta

dimenzija 7,5h2,5h1,2 dn! koji po duìniima izbu{en kanal pre~nika 4 mm koji se

puni poga~om. Ovaj komad drveta se

pri~vr{}ivao za transportni kavez

pored kra}eg kanala ispuwenog

poga~om. 180 od 185 matica je

uspe{no dodato na ovaj na~in

tokom su{nog perioda i

bez prihrawivawa

dru{tava tokom

postupka dodavawa

(1925).

KK aa vv ee zz ii zz aa

rraammoovvee : Brat Cbjtu izNema~ke je 1971. objavio

nov metod, po principu

„ m a t i ~ i n o g z a m k a “ .Kavez je napravqen od

stranica koje ~ini

ì~ana mreà, tankih kra-

jeva i dna, u koji je mogu}e

umetnuti ceo ram, tako da

izme|u wega i mreè ima

dovoqno mesta za prolaz

p~ela. U kavez je stavqan ram

sa radili~kim sa}em, malo

poklopqenog meda, polena,

mladim p~elama negovateqicama

i maticom, a gorwi deo se zatvarao.

Zatim se taj ram stavqao u bez-

mati~no dru{tvo gde je matica nas-

tavqala sa polagawem jaja kao da se ni{ta

nije dogodilo. Posle 2-3 dana kavez je

uklawan, a ram je ostajao u ko{nici zajed-

no sa maticom.

Mo`da je najprostiji za izradu

dizajn kaveza Oro{i Pala, sa~iwen od

ì~ane mati~ne re{etke, dve metalne

trake u vidu rama i isturenih drà~a za

ram sa sa}em. Korisnost ovakvih kaveza za

pravqewe malih nukleusa, ~uvawe matica

i obavqawe raznih eksperimenata je

o~igledna.

Eppmjuumf!(1885) je koncizno opisao

pomenuti metod: „Pri dodavawu maticakoje se dobijaju sa drugih p~eliwaka ja sam

koristio kavez za ram. Ovde se jedan ram sa

leglom pred izlaèwem stavqa u kavez od

ì~ane mreè, zajedno sa maticom i neko-

liko wenih negovateqica. Sve se stavqa u

ko{nicu 5-6 dana, za koje vreme se dobije

kavez pun p~ela, a matica zalegne

ispra`wene }elije. Zatim se ram moè

staviti u neku ko{nicu gde èlimo da

izgradimo dru{tvo, gde ga vadimo iz

kaveza. Malo dru{tvo se vremenom

dogra|uje dodavawem ramova sa leglom

pred izlegawem. Ovaj plan je apsolut-

n o s i g u r a n i d o b a r j e z a

„dodavawe“ vrednih i skupih mati-ca. Lo{a strana jeste {to je

potrebno dosta vremena da se

izgradi jedno dru{tvo.

Ako ovo budemo

radili u septembru

ili kasnije, dru{tvo

sigurno ne}e u}i u zimu na

najboqi na~in“.PPooggaa~~aa zzaa kkaavveezzee ssaa mmaattii-

ccaammaa : Prihrawivawe p~ela

razli~itim formama {e}era

je ve} bila utvr|ena praksa u

Nema~koj, kada je Mbohtuspuiobjavio prvo izdawe wegove

kwige 1853. Tre}e izdawe iz 1859.

je ukqu~ivalo i recept pravqewa

poga~a Brata Tdipm{-a , i wegovo imese jo{ uvek povezuje sa poga~ama.

Prvi predlog za kori{}ewe

poga~a u kavezima za matice je

potekao od J/S/! Hppe-a koji je to

napisao u pismu B/J/!Sppu-u 1881. Sppu jeeksperimentisao sa slawem matica

po{tom u kavezima sa medom ili {e}erom

i malom posudom vode. Curewe ove hrane i

vode koje se doga|alo u po{tanskim

vre}ama je bilo jedan od razloga za{to je

po{tanska uprava zabranila primawe

takvih po{iqki. Zato je i postojao veli-

ki interes za pronalazak pravog re{ewa.

Sjccboet 1953. citira Smita da p~ele jedupoga~u u tunelima/prolazima kaveza brzi-

nom od 2 dn za 24 ~asa. Poga~a moè dabude napravqena od meda bez uzro~nika

bolesti, tj. meda zagrejanog do 60oD (to je


za diskusiju. Problem je u tome {to seovakvom obradom meda, stvara otrovna

supstanca za p~ele, ING - primedba ured-nika), sa {e}erom u kristalu, da bi se

formirala ~vrsta smesa koju moèmo

~uvati u tegli. Ako je smesa suvi{e

~vrsta, zagrevamo je me{ewem. Ako se doda

malo polena, obezbe|uju se i proteini.

Komercijalni odgajiva~i matica

proizvode invertan {e}er na slede}i

na~in: 500 h kristalnog {e}era se

rastvori u 250 h vode na koju se doda jedna~ajna ka{i~ica vinske kiseline i rastvor

se zagreva na 120-121oD. Sirup se zatim

stavqa u teglu i moè da se ~uva

neograni~eno vreme. Da bi se napravila

poga~a invertovani {e}er se zagreva na

51-60oD. Me{a se sa {e}erom u prahu,

koli~inom koja je dovoqna da testo

postane dovoqno ~vrsto.

Kada su matice zatvorene u kaveze

vi{e od jednog ~asa, mora im se obezbedi-

ti poga~a, osim ako ih p~ele ne hrane kroz

mreù.

ZZaammeennaa : E/S/!Sptfcspvhi!(1884) jeprimewivao trodnevni metod zatvarawa

dodatih matica kojima su zamewivane

stare. On je staru maticu postavqao u

kavez iznad ramova tokom jednog ~asa, a

zatim ju je zamewivao novom maticom u

istom kavezu. Pri zalasku sunca, nova mat-

ica je osloba|ana. K/B/! Ipncfsh je 1889.preporu~ivao ostavqawe matice u kavezu

2 ili 3 ~asa, a osloba|awe nove kroz jedan

~as. H/!Sbzops je koristio ovaj sistem sawegovim kavezom, i ostavqao je maticu u

kavezu 24 ~asa pre nego {to bi je oslobo-

dio. U Oldtovoj verziji stara matica se

uklawala a dru{tvu je omogu}avano da

samo sebi proizvede novu maticu. Kada

nova matica iza|e, i uni{ti ostale

mati~wake, ali ne izleti na oplodwu,

zamewuje se novom oplo|enom maticom

koja se ~uva u kavezu tokom 24 ~asa pre

osloba|awa. Oldt je rezonovao da p~ele

posle kontakta sa neoplo|enom maticom

mnogo boqe prihvataju oplo|enu. Ne{to

sli~no je opisivao i \erzon.

DDooddaavvaawwee nnuukklleeuussoomm : Matici

poslatoj po{tom je potrebna jedna nedeqa

ili i vi{e da bi obnovila prethodni

kapacitet polagawa jaja, pa tokom tog

perioda jako dru{tvo, dobro razvijeno,

moè da poèli i da je zameni, iako je ona

dobra. Zato je sigurnije da se prvo doda

malom dru{tvu, gde }e biti lak{e prih-

va}ena, a wen, tada ograni~eni potencijal

polagawa jaja }e odgovarati snazi tog nuk-

leusa.

Nukleus pravimo od najmawe

jednog rama, sa leglom pred izlegawem,

medom i polenom, zajedno sa p~elama na

wemu, ali se i strese jo{ p~ela, dok ram

ili ramovi ne budu dobro pokriveni.

Obavezno se dodaje i jedan prazan ram.

Nukleus se nosi na novo mesto, sutradan }e

se izletnice vratiti u svoju ko{nicu, a

malo dru{tvance koje smo tako napravili

bi}e spremno za prijem matice ili

mati~waka.

Nukleus moèmo da formiramo i

iznad duple mreè nad dru{tvom, sa

posebnim letom. Obe matice mogu da

polaù jaja, sve do nekog pogodnog trenut-

ka kada odstrawujemo dowu maticu, a

dru{tva bez problema spajamo. Moèmo

nukleus da napravimo i u samoj ko{nici,

razdvojen od osnovnog dru{tva pregrad-

nom daskom, koja na sredini ima rupu od

10h10 dn prekrivenu duplom mreòm. DDooddaavvaawwee nnaa lleegglluu pprreedd iizzllee-

ggaawweemm : Kada imamo veoma skupocenu

maticu, moèmo uloìti dodatan trud i

obezbediti uspeh koriste}i metod D/D/Njmmfs-a. Sve p~ele se odstrawuju sa jednogdo tri rama zatvorenog legla, na kojima se

mogu videti p~ele koje se izleù. Ovi

ramovi se stavqaju izme|u ramova sa

medom i polenom u jednom telu ko{nice,

sa maticom i wenim negovateqicama, a

nastavak se dobro zatvori poklopnom

daskom. Dok traje period izvo|ewa p~ela,

ovaj nastavak se moè dràti iznad nekog

dru{tva, zbog obezbe|ewa toplote, preko

duple mreè, ili u toploj sobi sa

zamreènim letom zbog ventilacije.

Kada se izlegne dovoqan broj

p~ela nukleus se moè preneti na novo

mesto, uz suèwe leta na 1 dn, ili da seostavi na dru{tvu nad kojim je i bio, uz

otvarawe leta pozadi. Ovaj nukleus se kas-

nije moè ceo dodati bezmati~nom

dru{tvu, ili se vremenom dogra|ivati do

normalnog dru{tva.


ZZaammeennaa mmaattiiccee qquuttoojj zzaajjeeddnniiccii :

Pronalaèwe stare matice u qutom

dru{tvu moè biti skoro nemogu}e, i

potrebne su boqe metode. Kada radimo

bilo kakvu manipulaciju, moramo je

obavqati pod povoqnim uslovima, kada je

toplo, i tokom jake nektarske pa{e, kada

su izletnice uglavnom van ko{nice.

Ako dru{tvo premestimo na novo

mesto nekoliko metara daqe, a na starom

mestu ostavimo nastavak sa ramom legla i

vi{e praznih ramova, izletnice }e u}i u

taj nastavak, a osnovno dru{tvo }emo

mnogo lak{e pregledati i dodati mu

maticu. Leto zatvaramo. Dru{tvo treba

proveriti 4 dana po dodavawu matice, da

vidimo da li smo uspeli. Ako jesmo,

ko{nicu vra}amo na staro mesto, a p~ele

koje }e se vratiti na privremeno mesto,

stresamo ispred ko{nice. Mati~waci

zapo~eti na ramu legla na starom mestu

moraju biti poru{eni.

Ako sa dru{tvom jednostavno ne

moè da se radi, pomaè oduzimawe ramo-

va sa leglom, i wihova raspodela slabim

dru{tvima, koja }emo tako poja~ati. Kada

dru{tvo svedemo na veli~inu nukleusa,

p~ele bi trebalo da su mawe qute. Bi}e

lak{e prona}i staru maticu, a dru{tvo }e

i mnogo lak{e prihvatiti novu maticu.

Iste ove mere pomaù i pri

zameni matice izuzetno jakim dru{tvima.

Bez obzira koliko je neko dru{tvo mirno

u normalnim okolnostima, te{ko je radi-

ti na najnièm nastavku bez uznemiravawa

p~ela, i izazivawa straàrica na

ubadawe.

LLaa`̀nnee mmaattiiccee : Ako je dru{tvo

imalo la`ne matice u kratkom periodu,

moè da bude dovoqno dodavawe mladog

legla, a 2-3 dana kasnije se dodaje matica

koja moè normalno da zaleè ili

mati~wak. Dru{tva sa la`nim maticama

kroz duì vremenski period, su mnogo

mawe mirna i preporu~qivo je da se

pomere na drugo mesto, a da se na starom

ostavi ko{nica sa ramom legla pred izle-

gawem, kako bi se skoncentrisale izlet-

nice. Matica se dodaje direktno na ram sa

leglom. P~ele sa ramova starog dru{tva

se stresu na zemqu, a ramovi se vra}aju u

praznu ko{nicu na starom postoqu.

Ostavqa se jedan ram sa jajima da drì na

okupu preostale p~ele starog dru{tva,

koji se vra}a u ko{nicu na starom posto-

qu kada matica po~ne da zaleè. Xfenpsfne veruje da la`ne matice koje se vra}aju

na staro postoqe mogu da izazovu bilo

kakve probleme, zbog nastale konfuzije.

Uobi~ajeni saveti u priru~nicima kaù

da p~ele treba istresti na zemqu, umesto

da se poku{a sa dodavawem matice.

PPoottsseeccaawwee kkrriillaa ii oobbeellee`̀aavvaawweemmaattiiccaa : Ako p~elar èli da zna koliko

dugo }e dodata matica ostati u ko{nici,

mora da je obeleì. Potsecawe jednog

krila, sa mewawem strane svake godine je

metod jo{ iz vremena Vergilija za

spre~avawe beàwa roja. Preporu~qivo

je ovo prvo isprobati, tj. izve`bati se na

trutovima, pa tek onda na vrednim matica-

ma.

B/! Cpoofu je obeleàvao wegovematice koriste}i vodootpornu boju. Mogu

se koristiti razni lakovi kao {to su boje

za makete aviona, ili lak za nokte.

Matice se obeleàvaju prema me|unarod-

nom petobojnom obrascu. Postoje razni

izumi dràwa matica dok se obeleàvaju

ili im se krate krila, a {vedski snabde-

va~i opremom imaju specijalne kaveze za

ovu namenu.

FFoottoo:: IIvvaann BBrrnndduu{{ii}}


Pod prirodnim okolnostima, jedno

p~eliwe dru{tvo vr{i pripreme

za odgajawe nove matice tako {to

napravi nekoliko mati~waka iz kojih }e

iza}i matice, da bi zamenile staru koja

odlazi sa rojem ili koju je dru{tvo

ozna~ilo slabom i nekvalitetnom i èli

da je zameni tihom smenom. Ako nestane

matica u dru{tvu bez mladog legla, ono je

osu|eno na propast. Ovo se doga|a kada

maticu pojede neki insekt, ptica ili

drugi predator tokom wenih svadbenih

letova. Dru{tvo }e biti funkcionalno

bezmati~no i ako matica ima neku anatom-

sku nepravilnost koja }e je u~initi

neplodnom.

U prirodi, dru{tva naseqavaju

{umovite regione gde su udaqena jedna od

drugih, dok p~elar postavqa ko{nice

jednu uz drugu na otvorenom poqu, gde su

p~ele izloènije mnogobrojnim preda-

torima. Bliskost ko{nica pove}ava i

{anse da matice budu ubijene kada,

vra}aju}i se sa oplodwe, u|u u tu|u

ko{nicu. Maticu mogu da ubiju i same

p~ele uklup~avawem, ako je dru{tvo

napala grabe`, ili je na drugi na~in uzne-

mireno u kriti~nim periodima. Mo`da je

najve}i rizik za maticu period u kome

p~elar pregleda ko{nice, kada moè lako

da je o{teti ili ubije.

Roj je jedinica reprodukcije

medonosnih p~ela, i sve do nedavno su

p~elareve intervencije na p~eliwaku

bile bazirane na prirodnim rojevima. U

nekim krajevima to je jo{ uvek standardna

praksa. Bezmati~nim dru{tvima se

obezbe|ivala matica, tako {to su spajana

sa malim rojem. D/K/I/! Hsbwfoipstu jeopisao vekovima stari metod nema~kih

p~elara prostoko{ni~ara. Spajali su

male rojeve sa slabim dru{tvima, ali su

sa~uvali matice tako {to su ih stavqali

u kaveze sa kanalima kojima su one

hrawene. Nekoliko ovakvih matica je

~uvano u malom bezmati~nom dru{tvu. Da

bi obezbedili da u dru{tvu iz koga je

iza{ao roj bude matice, prostoko{ni~ari

su dodavali mladu maticu u kavezu, ~iji

otvor su prepokrivali voskom. Ako

dru{tvo ima maticu, p~ele ne grizu vosak

na otvoru, a u suprotnom grizu. Urednik

~asopisa gde je ovo objavqeno je smatrao

da se takav rad kod vr{kara grani~i sa

OOOOSSSSNNNNOOOOVVVVNNNNIIII PPPPRRRRIIIINNNNCCCCIIIIPPPPIIIIDDDDOOOODDDDAAAAVVVVAAAAWWWWAAAA MMMMAAAATTTTIIIICCCCAAAA

Foto: RRodoqub@ivadinovi}

AAuuttoorrii::UU//TT//LL//!!jj!!NN//QQ//

KKppiibboottttppoo


apsurdom, ali ~ak i danas postoje qudi

kojima se takav na~in rada vi{e dopada.

Ni u ko{nicama sa ramovima nije

lako prona}i novooplo|enu ili neop-

lo|enu maticu, naro~ito u velikom

dru{tvu. Ako mu obezbedimo ram sa

mladim leglom, bezmati~no dru{tvo }e

uvek zapo~eti gradwu mati~waka. Kvinbi

je 1853. mewao matice dru{tvima

umetawem komada sa}a sa leglom, ali je i

smatrao da su dobijene matice slabijeg

kvaliteta nego one iz rojevog nagona.

Mo`da nema osnova ovakvom pristupu, ali

nova matica koja ne polaè jaja ceo mesec

moè da bude hendikep ako zamena matica

na takav na~in spre~ava razvoj dru{tva

pred glavnu pa{u, ili je previ{e kasno za

obezbe|ewe kvalitetnih p~ela za prez-

imqavawe. Zato je preporu~qivo ~uvati

rezervne matice u malim dru{tvima u

broju od 10-15% broja dru{tava na p~eli-

waku, za hitne slu~ajeve zamene matica

koje zaleù.

NNee mmoo`̀ee ssee ddoovvooqqnnoo ii nnaa pprraavvii

nnaa~~iinn nnaaggllaassiittii ddaa jjee uussppee{{nnoo pp~~eellaarreewwee

uuggllaavvnnoomm pprreessrreettaawwee ii pprreeddvvii||aawwee pprroobb-

lleemmaa aa nnee wwiihhoovvoo rree{{aavvaawwee kkaaddaa ssee vvee}}

ppoojjaavvee. Takav na~in rada zahteva u

su{tini i mawe rada, ali i mawe stresa za

p~elara koji sve uradi na vreme.

MMIIII RRRR IIII SSSS IIII PPPPOOOONNNNAAAA[[[[AAAAWWWWEEEE

Teorije o dodavawu matica koje je

sumirao Sjccboet 1953. svrstavaju se u trikategorije:

1) RRaazzlliikkaa uu mmiirriissiimmaa mmaattiiccee ii

ddrruu{{ttvvaa. Ebwjt (1870) je smatrao da maticuubijaju p~ele stare od 10 do 20 dana, kada se

ona vrati sa oplodwe nose}i miris truto-

va. \erzon je izvestio da je samo jedna mat-

ica od hiqadu koje je on zatvarao u rojeve

bila ubijena kada su je p~ele oslobodile, i

smatrao je da je ona dobila kakav strani

miris poreklom od matice koja je prethod-

no boravila u istom kavezu.

2) RRaazzlliikkee iizzmmee||uu ssttaawwaa uu bbeezz-mmaattii~~nnoomm ddrruu{{ttvvuu ii ssttaawwaa uu ddrruu{{ttvvuu iizzkkoogg ssttii`̀ee nnoovvaa mmaattiiccaa. \erzon (1861)

rezonuje da se zakqu~ci eksperimenti-

sawa Hubera i Ramura razlikuju, upravo

zbog toga {to su radili sa dru{tvima koja

su se razlikovala jedno od drugog po

op{tem stawu, i u karakteru, a efekti

ovih razlika su bili nepoznanica za

eksperimentatore.

3) PPoonnaa{{aawwee mmaattiiccee. K/F/! Qpoe(1886) mo`da nije bio prvi, ali je slu~aj

oko pona{awa jasno i kratko prikazao:

„Beznade`no bezmati~no dru{tvo obi~no}e prihvatiti bilo kakvu maticu, ako se

ona normalno vlada, tj. mirno i hlad-

nokrvno“.Nasledni mehanizmi pona{awa

pri poku{ajima opstanka nigde nisu tako

vidqivi kao pri aktu dodavawa matice u

bezmati~no dru{tvo. Mati~ina genetska

kwiga informi{e wen nervni sistem da je

ovo onaj moment kada ona mora da se

pona{a na odgovaraju}i na~in, najboqe u

svom ìvotu. Ako weno pona{awe nije u

skladu sa kodom koji radilice nose u

jedrima svojih }elija, one }e reagovati

iznena|uju}e burno i nasilno pa }e

uklup~ati maticu i tako je ubiti.

Sa druge strane novoispiqena

neoplo|ena matica se odmah dobro prihva-

ta, ali za samo nekoliko ~asova ona

o~igledno dobija miris i po~iwe da se

pona{a na odre|eni na~in, pa je dru{tvo

kome se dodaje tretira kao tu|u maticu, i

ophodi se prema woj neprijateqski.

DDEEEEMMMMOOOORRRRAAAALLLLIIIISSSSAAAAWWWWEEEE

B/D/!Bnft (1915) je objavio jedan

~lanak pod nazivom „DDooddaavvaawwee mmaattiiccaa

ddeemmoorraalliissaawweemm“ u kome opisuje svoj metodpravqewa {okiranog roja, stresaju}i

p~ele u praznu ko{nicu, prskaju}i ih

vodom, pre pu{tawa matice. Uspeh ove

metode pripisivao je neprirodnom stawu

dru{tva. To je sli~no Ramurovom iskustvu

koje je iskusio Huber: „...prinudio je 400-500 p~ela da napuste svoju ko{nicu i u|u u

staklenu kutiju, u kojoj je fiksirao malo

par~e sa}a na poklopcu. Isprva su bile

jako uznemirene, pa im je ponudio novu

maticu kako bi ih smirio. Zujawe je pre-

stalo, a nova matica je primqena sa

zasluènim po{tovawem“. Ovakve


neprirodne manipulacije ~ine direktne

metode dodavawa toliko uspe{nim, jer

odvajawe matice dovodi do nenormalnog

stawa u dru{tvu. Kada uslovi nisu

nakloweni, kao u bespa{nom periodu,

ovakve metode nikako ne uspevaju.

UUKKKKLLLLUUUUPPPP^̂̂̂AAAAVVVVAAAAWWWWEEEE

Bevan sumira eksperimente

Hubera sa zamenama matica: „...prijem mat-ice je zavisio od perioda kada je dodata.

Ako je pro{lo 24 ~asa od odstrawivawa

stare matice, nova matica je dobro pri-

mana i lako se uklapala u rad dru{tva.

Ako nije pro{lo vi{e od 18 ~asova, ona je

prvo tretirana kao zatvorenik, ali joj je

posle nekog vremena priznata suverenost.

Ako je dodavana posle mawe od 12 ~asova,

redovno je uklup~avana i obi~no je umi-

rala od gu{ewa ili gladi. Prema tim

eksperimentima ~ini se da je potrebno da

pro|e 24-30 ~asova da bi dru{tvo „zabo-

ravilo“ staru maticu, pa da ako do tada nedodamo novu, dru{tvo kre}e sa gradwom

mati~waka. (Koliko se danas zna, sa grad-wom mati~waka kre}e se mnogo ranije -primedba urednika). Ako im tokom tog

vremena dodamo maticu, prestaje gradwa

mati~waka, a larve u wima se uni{tavaju.

Pri dodavawu dobrodo{le tu|e matice,

mnogo joj se vi{e pa`we posve}uje, nego da

su je p~ele same proizvele iz sopstvenog

mati~waka, barem ima uverqivih podata-

ka o takvom pona{awu p~ela...“.Tu|ice napadaju samo dve do tri

p~ele, dok je uklup~avawe „rezervisano“za matice. Ovo je verovatno bazirano na

mirisnim stimulusima ili na razlici u

pona{awu matica i p~ela. êsir (1888) je

verovao da nekoliko tu|ica koje su se

pridruìle dru{tvu mogu da predvode

jednu ovakvu akciju. Jan{a (1771) je pisao o

borbama kada se spajaju dva roja sa matica-

ma u razli~itim stadijumima, npr.

oplo|ena i neoplo|ena. Suo~avawe sa jed-

nim ovakvim nepredvidqivim pona{awem

dovelo je do mi{qewa da je tendencija

uklup~avawa matica uro|ena.

Matice retko bivaju ubodene od

p~ela koje ih okruùju, pa matica moè

biti spasena dimqewem klupka p~ela, a

hladan dim je ne}e o{tetiti. Klupko

p~ela moè da se baci i u vodu. Efekat je

isti. Maticu ne treba ponovo dodavati

dok ne razlu~imo koji je razlog uzrok

wenog uklup~avawa.

NNEEEESSSSPPPPEEEECCCCIIIIFFFFIIII^̂̂̂NNNNIIII

MMMMEEEEHHHHAAAANNNNIIIIZZZZMMMMIIII

Instinktivno pona{awe dru{tva

je genetski kodirano, da bi koristilo

p~elama u prirodnim situacijama.

Otvarawe dru{tva i dodavawe nepoznate

matice nije prirodna situacija, i zato

pokre}e nespecifi~no, odbrambeno

pona{awe p~ela prema tu|incu koji je

slu~ajno upao u ko{nicu. Opis takvog

pona{awa koji su na~inili Cbumfs i Gsffpomogao je da se na racionalne osnove

postavi dodavawe matica. PPookkoorrnnii nnaappaass-

nniikk ssee nnee uubbaaddaa,, aallii ssee zzaattoo uubbaaddaa ~~aakk ii

pp~~eellaa iizz ssvvoojjee kkoo{{nniiccee aakkoo ssee uu~~iinnii aaggrree-

ssiivvnnoomm oossttaalliimm pp~~eellaammaa. Isto se doga|a i

kod drugih ìvotiwa.

H/B/! Xsjhiu! (1866) je pret-postavqao da dru{tvo pod nikakvim

uslovima ne}e prihvatiti tu|u maticu

osim kao gre{ku u identitetu. Zato meto-

di za dodavawe matica treba da pred-

stavqaju napore da se prevari dru{tvo.

Neuspe{ni poku{aji mogu da budu gre{ka

matice, ili odbijawa dela dru{tva da

„nasedne“ na prevaru. Reputacijaodre|enog soja p~ela da te{ko prima mat-

ice moè da bude posledica wihove op{te

lo{e naravi.

Foto: Ivan Brndu{i}


IISSSS HHHH RRRR AAAANNNN AAAA DDDD OOOO DDDD AAAATTTT EEEE MMMM AAAA TTTT IIII CCCC EEEE

OOOO DDDD SSSS TTTT RRRR AAAANNNN EEEE DDDDRRRRUUUU[[[[TTTTVVVVAAAA

Neke od osnova dodavawa matica

su postavqene relativno davno, kao {to je

to evidentno u opisu starog poqskog

p~elarewa iz 1845. (E/!Dizmjotlj):

„P~elar je maticu stavqao ukomad trske u kojoj je pravio otvore kao na

fruli, a zatvarao je oba kraja trske da

spre~i bekstvo zatvorenika. Trsku je

postavqao izme|u satova ko{nice tokom

dva dana. P~ele hrane maticu i navikavaju

se na weno prisustvo. Tre}eg dana matica

moè da se oslobodi, i da joj se omogu}i

me{awe sa p~elama koje }e je prihvatiti.

Tada se smatralo da }e p~ele ubiti maticu

ukoliko se ne bi preduzela ova pre-

dostro`nost“. Priznawe va`nosti koju ima

ishrana matice od strane zajednice p~ela

dok je ona zatvorena u kavezu, je povremeno

isplivavalo na povr{inu. Nesbit je 1870.

pitao za{to p~ele ne daju matici hranu

preko mreè wegovog kaveza, iako se na

wemu nalaze u velikom broju, a Galup mu je

odgovorio da wegov kavez nije dobar, i

preporu~io je Velhajsenovqev, napravqen

od jedne {upqe stabqike, sa usekom dugim

2-5 dn, a {irokim 3 nn, preko kog sup~ele hranile maticu. DDaannaass ssee zzaa kkaavveezzee

pprreeppoorruu~~uujjee `̀ii~~aannaa mmrree`̀aa ssaa oottvvoorriimmaa oodd

22,,55 nnnn (Gsff i Cvumfs).

D/! Ebebou! (1877) se izraàvaopreciznije. Koristio je par~e krupno

pletene ì~ane mreè i uvek su matice u

kavezima bile hrawene, ~ak i kada je neko-

liko kaveza stavqao u jedno dru{tvo, osim

ako je dru{tvo uznemirila grabe` ili je

kavez postavqen predaleko od legla u

slabom dru{tvu kada je nastupilo hladno

vreme. Gospo|a M/! Ibsjtpo (1855) je pre-cizirala da p~ele kroz ì~anu mreù

mogu da hrane maticu, da ukr{taju wihove

antene i da se sa wom sprijateqe.

êtvorica od 19 „eksperata“ su

1890. preporu~ivali mreù od 3h3 nn, ali

su drugi, ukqu~uju}i i firmu Ebebou!boeTpot, preferirali krupnije otvore. Ovonesre}no usvajawe je verovatno bilo

odgovorno za neke te{ko}e pri

kori{}ewu kaveza. K/!Tnjui je precizirao

da je mreà od 3h3 nn koju je ugra|ivao nasvojim kavezima kojima je godi{we

dodavao 500-700 matica, uticala na skoro

100%-no prihvatawe. Rezonovawem se

dolazi do najosnovnijih postavki koje se

sadrè i u dana{wim preporukama:

„Kada se dodaje na stotine nete-stiranih matica mi koristimo na{

obi~an kavez, kako ga nazivamo. Jedan kraj

je napravqen od komada drveta, dok je

drugi otvoren, i moè se zatvoriti ~epom.

Ako nemamo nameru da budemo na p~eli-

waku izvesno vreme, koristimo isti ovaj

kavez, ali umesto obi~nog ~epa koristimo

~ep sa otvorom u sredini, i punimo ga

poga~om, koju }e p~ele pojesti za 2-3 dana.

Maticama se potsecaju krila i

unose u kaveze. Ne dodaju se p~ele negov-

ateqice, jer mogu uticati na lo{ije

rezultate dodavawa. Boqe je da matica

bude bez p~ela i hrane u kavezu, ali po{to

nam je potrebno dosta vremena da u

ko{nice dodamo kaveze sa stotinak mati-

ca, moramo da stavimo malu koli~inu

poga~e u svaki kavez, ina~e }e matica

uginuti od gladi, ~esto ve} za 4-5 ~asova.

Stavqa se sasvim malo poga~e, veli~ine

glave matice.

Matice se mnogo boqe prihvataju

ako poga~e uop{te nema. Ne znam za{to,

ali mislim da kada ogladni, matica jed-

nostavno traì hranu od p~ela, i one joj

daju. Tako se mnogo boqe upoznaju i prih-

vataju. Ovo malo par~e poga~e treba stavi-

ti na mreù, tako da }e ubrzo po dodavawu

kaveza nestati. P~ele je pojedu veoma

brzo, pa kada matica ostane bez hrane,

prinu|ena je da zatraì istu. Moè se

videti fenomen uklup~avawa kaveza i

istovremenog hrawewa matice. Bilo mi je

dosta te{ko da poverujem u uspe{nost ove

metode, ali na{i gubici su ekstremno

mali (1933)“. Jedna napomena koju je dao Nejbor

(1866) sluì da se opet podvu~e kriti~an

faktor pri dodavawu matica: „...postaviitalijansku maticu u mali ì~ani kavez

~iji otvori moraju da budu dovoqno veli-

ki kako bi p~ele kroz wih uspe{no nego-

vale maticu, ali i da u isto vreme odbrani

maticu od neprijateqstava p~ela. Tri ili

~etiri dana me|usobne komunikacije


imaju pomirqiv efekat, pa maticu

moèmo da oslobodimo. Kavez za maticu

treba da bude pqosnatog oblika da bi stao

izme|u dva rama u blizini }elija meda,

kako bi se matica i sama hranila ako

p~ele budu neprijateqski raspoloène

prema woj. Po{to se uop{te smatra da je

matica hrawena od strane radilica,

neophodno je u kavez dodati 5-6 wenih sop-

stvenih p~ela koje }e je pravilno nego-

vati“.

PP^̂̂̂EEEE LLLL EEEE NNNNEEEEGGGGOOOOVVVVAAAATTTTEEEEQQQQIIIICCCCEEEE

Za nesre}u, Nejbor preporu~uje

dodavawe p~ela negovateqica i pokraj

~iwenice da kavez omogu}uje p~elama iz

ko{nice da hrane maticu. S. Vagner je

uo~io gre{ku: „Mi ne stavqamo p~ele ukavez sa maticom, jer one ponekad sa

qutim p~elama van kaveza igraju igru

„oko za oko, zub za zub“ i tako produùjuneprijateqstvo, {to spre~ava brzo

dodavawe matice“. Eppmjuumf! (1884) tako|esmatra da ne treba koristiti p~ele negov-

ateqice, i da wihovo dodavawe uz maticu

nije pametno. Vedmor (1963) prime}uje da

takva praksa dodavawa p~ela otkriva

nedostatak poznavawa pona{awa p~ela.

SSTTTT AAAA WWWW EEEE DDDDRRRRUUUU[[[[TTTTVVVVAAAA

Beznade`no bezmati~no dru{tvo

obi~no prihvata bilo koju maticu, ali

dru{tvo koje ima maticu, neoplo|enu ili

o{te}enu oplo|enu, nema spremnost da

prihvati drugu. Dru{tvo koje je bilo bez-

mati~no 12-14 dana ve} moè da ima neop-

lo|enu maticu. Dru{tvo koje uporno odbi-

ja prihvatawe matice mora se testirati da

Fo

to

: A

lek

san

dar

Mi

hajl

ovs

ki


slu~ajno ve} nema kakvu maticu, ~ak i

neotkrivene la`ne matice, i to tako {to

se dodaje ram sa jajima iz kojih se upravo

izleù larve. Na wemu }e p~ele kroz 3-4

dana povu}i mati~wake, ako nemaju

maticu.

Smatra se da se odluka o gradwi

mati~waka donosi 6-12 ~asova posle nes-

tanka matice. Ako po~ne gradwa

mati~waka, {anse za uspe{no dodavawe su

umawene. Uni{tavawe mati~waka pred

dodavawe ne pove}ava stepen uspeha, ali

kada uspe{no dodata matica zapo~ne sa

polagawem jaja, mati~waci }e verovatno

biti uni{teni. Kada mati~waci budu

zreli, a matice u wima pred izlaèwem,

dru{tvo je mnogo prijem~ivije za

dodavawe matica. O~igledno su {anse za

uspeh ve}e kada dru{tvo i samo o~ekuje

pojavu matice.

Idealno bi bilo da dru{tvu

dodamo novu maticu pre nego {to ono i

shvati da je izgubilo staru maticu. Ovo se

grani~i sa nemogu}im ako potraga za

starom maticom podrazumeva dug i nemi-

ran pregled uz mnogo dimqewa. Boqe je

odloìti dodavawe dok se dru{tvo ne

smiri. Nije preporu~qivo ni dodavati

matice dru{tvima koja su na vrhu ekspanz-

ije, ili da se bar usvoji metoda koja ne

ukqu~uje tragawe za maticom, kao {to je

preme{tawe dru{tva i formirawe nuk-

leusa na starom mestu. Mala dru{tva

retko napadaju novu maticu. Kada se

donese odluka o zameni matice, primewe-

na strategija mora da bude pa`qivo

isplanirana, tako da odgovara okolnosti-

ma, umesto da se sledi neka rigidna meto-

da. SSttaawwaa uu kkoojjiimmaa ssee mmoogguu nnaallaazziittii pp~~eellee

ttaakkoo mmnnooggoo vvaarriirraajjuu ddaa ssee nnee mmoo`̀ee uuttvvrrddii-

ttii nniittii jjeeddnnoo jjeeddiinnoo pprraavviilloo nnaa kkoojjee ssee

uuvveekk mmoo`̀eemmoo oosslloonniittii.

Obi~no su najve}e {anse za

uspe{no dodavawe u jeku pa{e. Ako dodaje-

mo matice u bespa{nom periodu, treba

po~eti sa prihrawivawem dva dana pred

dodavawe, i prihrawivati sve dok matica

ne pronese. Prihrawivawe ina~e

pove}ava {anse za uspeh u bilo kom perio-

du. Verovatno da u bespa{nom periodu

dru{tva uznemiravaju tu|ice, pa je to

razlog neprihvatawa stranih jedinki, a ni

matice. Tokom najmawe 6 dana MMOORRAA se

odoleti impulsu i èqi za pregledom

dru{tva posle dodavawa matice, da bi

izbegli eventualno uklup~avawe matice.

Preuraweni pregled je va`niji uzrok

gubitka matice nego {to su gre{ke pri

samom dodavawu.

FFAAAAKKKK TTTT OOOO RRRR IIII OOOOKKKKOOOOLLLLIIIINNNNEEEE

Uspe{no dodavawe matica je

najvi{e rezultat faktora u dru{tvu i

okolini dru{tva. Pod idealnim uslovima

skoro svaki metod moè da uspe kod svih

p~elara, dok pod druga~ijim okolnostima

ne uspevaju ni najboqe metode kod

najiskusnijih p~elara. Lo{e vreme je

najva`niji faktor. Su{a prekida

medonosnost biqaka i pove}ava opasnost

od grabeì. Dugi, hladni ki{oviti perio-

di redukuju broj povoqnih dana za svad-

beni izlet neoplo|ene matice. P~elari

koji ìve u predvidqivim klimatskim

podru~jima svoje aktivnosti mogu da

planiraju prema kalendaru, dok mi ostali

moramo da izbegavamo metode koje zahteva-

ju obavqawe odre|enih aktivnosti ba{ u

odre|eno vreme.

Vi{e autora preporu~uje ve~erwe

~asove za dodavawe matica, ali to nije

uvek mogu}e, naro~ito ako dodajemo veli-

ki broj matica u jednom danu. Za idealne se

smatraju mirni periodi sa umerenom tem-

peraturom tokom prole}a, ranog leta ili

jeseni dok ima nektarske pa{e. Nema for-

mule koju moèmo primeniti onda kada je

neophodno obaviti odre|enu radwu na

osnovu iskustva. Najboqi na~in da se

ne{to nau~i jeste da se ~ine gre{ke, i tu

nam je jedina uteha, da je mnogo boqe ako ih

u~inimo ranije. Tako }emo brè nau~iti

mnogo toga. (Ali i teè. Upravo je ovajserijal o dodavawu matica najboqiprimer kako se moè u~iti na osnovutu|eg iskustva, koje je nastajalo skoro dvaveka. Mnogi su se p~elari opekli na svomiskustvu, i zato im moèmo verovati. Netreba shvatiti bukvalno, ali postoji jednaizvanredna izreka: Budala se u~i na svojimgre{kama, a pametan na tu|im - primedbaurednika).

Te{ko

je na}i p~elara

koji toliko voli p~ele

i tako ih dobro poznaje kao {to

to od srca ~ini Milan Mati}, profe-

sionalni p~elar iz [apca. On je jo{ jedan dokaz da

uspe{ni p~elari mogu biti samo zaqubqenici u p~ele.

Saslu{ajte ga pa`qivo! Moète dosta toga nau~iti, jer

poetski prikaz ne~ijeg p~elarewa ~esto govori

vi{e od najboqe kwige. Mati} sa

najve}om qubavqu govori o svo-

joj najve}oj qubavi-

p~elama!

TTAAAA JJJJ NNNN OOOO LLLL EEEE TTTT OOOO UUUU PPPP^̂̂̂EEEELLLLIIIIWWWWEEEEMMMM

KKKKLLLLUUUUBBBBEEEETTTTUUUU

Godi{wa doba kao da su izgubila kalen-

dar. Jesen je li~ila na prole}e, a zimski pejza`

2001. se prime}uje samo na vrhovima planina.

P~ele su izletale na svaki sun~ani

zrak. Sa masla~ka su, i u decembru, punile kor-

pice sveìm, kao zlato ùtim, cvetnim prahom.

Tek prvi januarski mrazevi primorali su

za{titnice klubeta da se ~vr{}e poveù.

Istovremeno, minimalno su tro{ile hranu,

{tede}i je za nepovoqne uslove, u kojima }e

postepeno nestajati u korist novog ìvota svo-

jih naslednica. A one }e biti ro|ene iz prvog

legla, koje ozna~ava po~etak smene zimskih

p~ela. Ta prva smena p~eliwih generacija, nije

obi~na. Od we zavisi celokupan ciklus razvoja

p~eliwe zajednice. Ba{ od we, jer ako se, uz

prirodnu bogatu ishranu budu masovno ra|ale

prve mlade vitalne p~ele, wihova zajednica }e

blagovremeno postati optimalno sna`na, da u

potpunosti iskoristi obilno cvetawe

glavne medono{e - bagrema.

MILAN MATI]15000 [ABAC

ul. Sela Jevti}a br.77

telefoni:(015) 323-599 (063) 81-30-956

P^

EL

AR

SK

AP

Ê

LA

RS

KA

PR

I^

AP

RI

Â

ZA

ZA

P^

EL

AR

SK

UP

Ê

LA

RS

KU

DU

[U

DU

[U


P~elarska pri~a za p~elarsku du{u - 8 3 -

Ukoliko se to ostvari, ciq

p~elarewa je postignut. Zbog toga,

po~etak smene zimuju}ih p~ela je vrlo

vaàn momenat za svakog p~elara.

1111) On mora da se pita {ta je

u~inio da zazimqenim p~elama obezbedi

{to povoqnije uslove, u kojima }e da odga-

je kvalitetne generacije svojih nasledni-

ca?

2222) Kako ispraviti u~iwene pro-

puste i omogu}iti p~elama da bez obzira

na vremenske uslove imaju stalan i inten-

zivan razvoj?

Odgovore na ova pitawa treba da

zna svaki p~elar. Uspe{na priprema

p~ela za zimovawe podrazumeva, pre svega,

obezbe|ewe letwe i jesewe kontinuirane

nektarsko-polenske pa{e, ili odgovara-

ju}e prihrane.

Prostrano plodi{te u kome je

mlada kvalitetna matica i ispravno sa}e

sa dovoqnim zalihama cvetnog meda i

perge se podrazumevaju.

P~ele oslobo|ene od varoe, dovo-

qna toplotna izolacija i umerena prirod-

na ventilacija, kao i ispravna suva

ko{nica, za{ti}ena od vetrova, sa letom

okrenutim „zimskom“ suncu, su vrlokorisne mere za uspe{no zimovawe p~eli-

wih zajednica. Pored toga, svaki p~elar

ima neko svoje poboq{awe. Uradite li

sve na vreme, od p~ela }ete dobiti priz-

nawe.

Obi~no, iz raznoraznih razloga,

bar deo navedenih obaveza p~elar ne

ispuni. Zbog toga trpe p~ele, a pla}a

p~elar!

Zima ume i da zakasni. P~ele ne

smeju, jer im blagovremena smena gen-

eracija ìvot zna~i!

Zato, nemojte se iznenaditi, kad u

februaru p~eliwak viri iz snega, u

ko{nici mraz, a sna`ne zajednice u zoni

legla odràvaju konstantnu toplotu

letweg dana! „TToo ttaajjnnoo lleettoo uu pp~~eelliiwweemmkklluubbeettuu iizzvviirree iizz oonnoogg lleeppoogg mmeeddaa,, kkoojjii jjeeii ssaamm zzrraakk ttoopplloottee,, nneekkaadd pprreeoobbrraa`̀eenn,, aa

kkoojjii ssee ssaadd vvrraa}}aa ssvvoomm pprraavvoomm oobblliikkuu“(MMaatteerrlliinnkk).

Zima i p~ele imaju svoje prirodne

zakonitosti, a p~elari svoj interes. Sve

to treba uskladiti. Ko u tome uspe,

uspe{no p~elari! U suprotnom, imamo

dràoce p~ela, ~ije su p~eliwe zajednice

i u periodu zamene zimskih p~ela pri-

morane da, umesto prirodne hrane, tro{e

saharozu i surogate u raznim oblicima. Od

takve ishrane zimske p~ele se ubrzano

iscrpquju, oboqevaju, nestaju, a wihove

naslednice su malobrojne i nedovoqno

vitalne da uspe{no nastave ubrzan razvoj.

Takve p~eliwe zajednice se vi{e

nikakvim sirupima, utopqavawem i gre-

jawem ne mogu preporoditi.

Samo prirodna hrana (med i

perga), daje im ìvotnu snagu, samo cvetni

med im zamewuje Sunce i cve}e!

Dajte im to wihovo „Sunce i

cve}e“ i p~ele }e vam donositi radosti umladosti i starosti!

FFFFoooottttoooo :::: IIIIvvvvaaaannnnBBBBrrrrnnnndddduuuu{{{{iiii}}}}

NN aa pp ~~ ee ll ii ww aa kk uu aa uu tt oo rr aa


PPRRRRAAAAKKKKTTTTIIII^̂̂̂AAAANNNN OOOODDDDGGGGOOOOVVVVOOOORRRR

PPPP ^̂̂̂EEEE LLLL AAAA

U mojoj Pocerini, kraj februara

kao da je pozajmio prole}ne dane. U jednom

od wih bio sam na p~eliwaku. Sunce

iza{lo iza masiva Cera, pa se razlilo po

ma~vanskoj ravnici. Na proplanku retke

{ume, u prirodni pejza` uklopile se

ko{nice i p~ele, uzbu|ene zovom prole}a.

Dren, jagor~evina i masla~ak okitili se

cvetovima, da do~ekaju prve izletnice i

ugoste ih svojom bogatom trpezom, neza-

menqivim darom prirode.

Umilno zujawe postaje ~ujnije.

U~estalost izleta i povratak

optere}enih p~ela radilica, bila je sve

ve}a. Pa`qivo sam posmatrao wihovu

aktivnost na poletaqci svake ko{nice.

Samo na jednoj zapazio sam tragove lo{eg

zimovawa, od posete rov~ice. Po unosu

polena i pona{awu straàrica znao sam

da nema gubitaka matica. I, bio sam

zadovoqan. Mogao sam uìvati u febru-

arskom suncu, da nisam imao ppoosseebbaann

razlog, da tri p~eliwe zajednice detaqno

pregledam. Jesenas, sve tri su po svemu

bile iste. Zdrava i sna`na dru{tva na

kvalitetnom sa}u, gusto su pokrivala po

osam okvira, imala mlade proverene mat-

ice i vitalne p~ele oslobo|ene od varoe.

Pored toga, mir na p~eliwaku i dovoqne

koli~ine cvetnog meda, bili su garant

uspe{nog zimovawa. Ali tu ujedna~enost

oglednih dru{tava namerno sam naru{io.

Krajem oktobra, od prve zajednice sam

oduzeo sve okvire na kojima su bile rez-

erve perge! Drugoj sam istu tu pergu dodao

u rejon klubeta, tako da je ona sada raspo-

lagala pergom u dvostrukoj koli~ini.

A kod tre}eg dru{tva nisam pre-

duzimao ni{ta, ono je sluìlo kao kon-

trolno. Time sam èleo prakti~no da

proverim FFaarraarroovvuu tvrdwu da je ssnnaaggaa iikkvvaalliitteett pprreezziimmqqeenniihh pp~~eellaa uu ddiirreekkttnnoojjssrraazzmmeerrii ssaa kkoollii~~iinnoomm uusskkllaaddii{{tteennooggppoolleennaa.

Blag mlaz dima, od suvih jelovih

iglica, umirio je straàrice i na odbranu

spremne p~ele. Prva zajednica, koja je u

period zimovawa u{la bez polena, pokri-

vala je sedam okvira. Jedan mawe nego jese-

nas. Za tako veliki gubitak zimskih p~ela

nisam imao pravo obja{wewe.

Mi{qewa sam da potpuni

nedostatak perge nije bio jedini razlog. A

mo`da i jeste!? P~ele ove zajednice

potro{ile su malo meda, ali imale su i

malo legla. Bilo ga je samo na dva cen-

tralna okvira, povr{ine {ake.

Oko wega, u obliku srpa, p~ele su

rasporedile tek pokoju grudvicu sveèg

polena.

U drugoj p~eliwoj zajednici, koja

je krajem oktobra imala duplo vi{e perge

nego kontrolna, p~ele su sada pokrivale

svih osam okvira. Zimskih gubitaka kao da

nije ni bilo?! Ali, potro{wa hrane u ovoj

zajednici bila je osetno ve}a nego kod

prethodne. To sam posebno zapazio na tri

centralna okvira, gde su od jeseweg meda

ostali samo tanki venci. Ispod wih je

bilo leglo, iz kojeg je ve} iza{la jedna

generacija mladih p~ela!

Verovatno zbog toga, ova zajedni-

ca je od prve bila broj~ano ja~a za jedan

okvir p~ela. Wene mlade p~ele, iz

dvostruko ve}e povr{ine legla, popunile

su dotada{we gubitke.

Foto:Ivan Brndu{i}

PPPPEEEERRRRGGGGAAAA--PPPP^̂̂̂EEEELLLLIIIIWWWWEEEE BBBBLLLLAAAAGGGGOOOO


Tre}a (kontrolna) zajednica je

tako|e imala uspe{an razvojni start. U

woj nije bilo masovnog smawewa p~ela, a

povr{ina legla je gotovo identi~na kao i

kod druge zajednice koja je jesenas imala

bogate rezerve perge. Razlika izme|u

zajednica, sa i bez polena na kraju febru-

ara bila je o~igledna. Meni je samo pre-

ostalo da zakqu~im: PP^̂EELLEE SSUUPPOOTTVVRRDDIILLEE FFAARRAARRAA !

Pod utiskom rezultata

prakti~nog ogleda, zapazio sam i karak-

teristi~an raspored tek unetog polena.

Wega su p~ele skladi{tile uuvveekk uu lleegglloo ii

ookkoo ssaammoogg lleeggllaa! Na osnovu takvog ras-

poreda polena, do{ao sam do logi~nog

zakqu~ka: ZZaa pp~~eellee jjee ppoolleenn oodd pprrvvoo-

rraazzrreeddnnoogg zznnaa~~aajjaa,, nnee ssaammoo zzaa ooddggaajjaawwee

lleeggllaa,, vvee}} ii zzaa wwiihhoovv `̀iivvoott uuoopp{{ttee!

Zbog toga, ubudu}e, u pripremi

zajednica za zimovawe, posebnu pa`wu }u

posvetiti koli~ini i dostupnosti rez-

ervi perge, sa kojom p~ele ulaze u period

zimovawa. Ta perga, obezbe|uje vitalnost

p~ela i negovawe ve}e povr{ine

kvalitetnog legla do masovnih izleta i

unosa zna~ajnijih koli~ina sveèg pole-

na. U mom kraju to je, u zavisnosti od vre-

mena, oko po~etka marta. A nastupom mar-

tovskih dana, bbeezz oobbzziirraa nnaa wihove vvrree-

mmeennsskkee }}uuddii, razvojni ciklus p~ela mmoorraa

bbiittii kkoonnttiinnuuiirraannoo pprrooggrreessiivvaann!

KKAAAA KKKK OOOO DDDD OOOO CCCC IIII QQQQ AAAA

Moè li se to posti}i samo boga-

tim zalihama meda i perge u ko{nici, ili

je potrebno i dopunsko stimulativno

prihrawivawe, je pitawe oko ~ijeg odgov-

ora su podeqena mi{qewa p~elara. Zbog

toga sam uporedni test nastavio. U wemu,

jedan deo zajednica (kontrolne) imao je

dovoqne koli~ine meda, a polena onoliko

koliko wihove p~ele u nestabilnom martu

sakupe. Drugi deo zajednica pored dovo-

qnih zaliha meda dobijao je dopunsku

hranu, med i {e}erno-medno testo sa

polenom.

Od ovog ogleda o~ekivao sam

rezultate, koji bi bili odgovori na

pitawa:

1111) Da li se jesewim obezbe|ewem

dovoqne koli~ine perge i prole}nim

dodavawem cvetnog praha i meda, moè

posti}i maksimalno kontinuirano odga-

jawe legla?

2222) Da li }e kontinuiran i inten-

Da bbi pp~elarili ssavremeno, mmoramopotpuno nnapustiti zzastarele ttipove

ko{nica, kkoje uuz tto ii nne oodgovarajuna{im llokalnim ppa{nim uuslovima

Ko{nica ssavremenog pp~elaraFararova kko{nica

sa vvisinom nnastavaka ood 117 ccm(Izrada ppoznatih pp~elara NNikoli}a

iz SSlatine kkod LLeskovca)

Fo

to

: RRo

doq

ub @@

iva

din

ovi

}


zivan razvoj legla, ostvaren

odgovaraju}om prihranom, biti dovoqan

da jednomati~ne p~eliwe zajednice budu

optimalno razvijene za kori{}ewe

najranijeg cvetawa bagrema?

3333) Koliko je takav na~in rada

ekonomski opravdan?

PP^̂̂̂EEEE LLLL IIII WWWW AAAA GGGG OOOO ZZZZ BBBB AAAA UUUU MMMM AAAA RRRR TTTT UUUU

Prvi prole}ni mesec, po vremenu

je naj~e{}e nestabilan. U narodu kaù:

„]udqiv kao baba marta“. Jutro prvog martovskog dana, koje

sam do~ekao na p~eliwaku, nagove{tavalo

je povoqno vreme. Kapi rose su blistale

po travi, a sunce milovalo cvetove kra-

suqka, masla~ka, qubi~ice i jagor~evine.

@bunovi i drve}e, pre svih trwina i jova,

kao da se takmi~e ko }e pre svoje cvetove

izloìti suncu i p~elama.

Prve izletnice pronalaze mesta

gde su cvetovi najbogatiji i o tome

obave{tavaju ostale, koje se tamo ùrno

upu}uju. Ali, samo malo kasnije, nebo se

obuklo u oblake. Odmah je bilo osetno

hladnije. P~ele su se uùrbano vra}ale,

pra}ene prvim kapima ki{e. Takva je

„baba marta“. Ne mari ona za p~ele, koje suse u potrazi za cvetovima suvi{e udaqile

i zbog dragocenog tovara zakasnile, da u

svojim ko{nicama na|u sigurno uto~i{te.

Veliki su to gubici za p~eliwe zajednice.

Zato im tada treba pomo}i.

Osun~ano pojilo postavqeno u blizini

p~eliwaka zna~i im mnogo. Mawi broj

ko{nica, na jednom mestu, omogu}ava im

sigurnije sakupqawe nektara i polena, a

blizina {umskog pojasa obezbedi}e im

za{titu od vetra.

Ali i pored toga, malo je godina

kada p~ele u martu potpuno iskoriste

cvetawe medonosnog biqa. Zbog toga se

martovski razvoj p~eliwih zajednica

naj~e{}e ne odvija onako kako bih èleo.

Dosada{wa praksa i p~elarska nauka

saglasne su da se kontinuiran razvoj

postiè ukoliko su p~elama dostupne

dovoqne rezerve meda i polena. U mom

p~eliwaku, meda uglavnom ima dovoqno,

ali su rezerve perge do po~etka marta

utro{ene, a sveèg polena }e biti samo

onda kad se p~elama posre}i da mogu da

izle}u. Tako periodi~an unos polena

izaziva zastoj u negovawu legla, {to se

kasnije negativno odraàva na broj~anu i

sakupqa~ku snagu p~eliwih zajednica.

Zato moj ogled sa obezbe|ivawem

perge, zapo~et u pro{lu jesen, a proveren

krajem februara, nastavqam po~etkom

marta. Do tada, p~ele tro{e samo rezerve

hrane iz ko{nice. Smatram da je takva

ishrana zajednica, u periodu zimovawa i

ranog razvoja, najboqa za odràvawe i

~uvawe wene vitalnosti, neophodne za

po~etak intenzivnog odgajawa legla.

Po~etkom marta, bez obzira na

vremenske uslove i dovoqne zalihe hrane

u ko{nici, po~eo sam sa dopunskom stimu-

lativnom prihranom p~ela. Sve surogate

({e}erne poga~e i sirupe, sojino bra{no

i druge „zamene“ za polen) unapred samiskqu~io! Samo prirodnom p~eliwom

hranom poku{avam posti}i kkoonnttiinnuuiirraann i

iinntteennzziivvaann martovski razvoj p~eliwih

zajednica.

Langstrotove osmice (uzete za

ogled) u kojima p~ele zimuju imale su dva

plodi{na nastavka. Klube p~ela je ve}im

Autor kkraj oodgajiva~kih zzajednica iirojeva nna llipovoj ppa{i


delom bilo u gorwem, ispod mednih venaca

i oko legla, a zahvatalo je i mawu

povr{inu centralnih okvira doweg nas-

tavka, u ~iju sredinu sam stavio ram

hranilicu, punu ukristalisanog bbaaggrree-

mmoovvoogg meda!

Iznad klubeta, a oko otvora na

gorwoj povr{ini poklopne daske p~ele su

dobile meko, {e}erno-medno testo,

oboga}eno sa 10% polena. (Polen je iz

sopstvenog p~eliwaka - direktno iz

sakupqa~a me{an sa istim delom {e}era

ili meda i ~uvan u teglama na sobnoj tem-

peraturi). Takav polen p~ele radije uzi-

maju nego su{en, a moje iskustvo pokazuje i

da je razvoj legla intenzivniji ako p~ele

koriste „sve`“ polen konzervisan u{e}eru, ili jo{ boqe u medu. Da bi

oboga}eno polensko {e}erno-medno testo

zadràlo svoju vla`nost, preko wega i

ivica poklopne daske, naleè providna

folija, koja dodatno {titi gnezdo p~ela i

omogu}ava kondenzaciju pare, pa nastale

kapi vode p~ele koriste za uzgoj legla.

Iznad folije su kartonska lepenka i krov.

Napomena: Hrawewe p~ela

polenom iz sakupqa~a i prirodnim medom,

koliko god bilo korisno, predstavqa i

odre|en rizik u {irewu eventualne

zaraze na p~eliwaku, pa bi u tom slu~aju

preventivno trebalo dati odre|eni

antibiotik. Ali, ja sam apsolutno protiv

upotrebe antibiotika u p~elarstvu,

posebno kao preventive, pa zasad bez wih

svesno prihvatam rizik. Ubudu}e }u

poku{ati da prilago|enom apitehnikom

p~elarewa svako dru{tvo u aktivnoj

sezoni sakupi bogate rezerve polena, koje

}e biti u okvirima na dohvat zimskog klu-

beta p~ela.

Time }u, nadam se, izbe}i

dodavawe polena, a imati zadovoqavaju}i

razvoj zajednica. Ali, to su èqe.

Trenutno, pratio sam daqi razvoj zajedni-

ca.

MMOOOO]]]] HHHHRRRRAAAANNNNEEEE

Sedam dana posle dodavawa meda i

oboga}enog belan~evinastog testa,

izvr{io sam kontrolu. Ispod folije

hrane gotovo da nije bilo, a ram hranilice

su olak{ale za ~etvrtinu dodatog meda! U

narednih dvadeset dana, jo{ dva puta sam

dodavao po kilogram belan~evinaste

hrane ispod folije. Krajem marta, mesec

dana od prvog hrawewa, ram hranilice su

bile prazne, a sa poklopne daske svaka

zajednica p~ela je za to vreme odnela 3

kilograma {e}erno-mednog testa sa

AUTORAUTORNANAPÊLIWAKUPÊLIWAKU


polenom. Sigurno im je prijalo. Ali i ja

sam se prijatno ose}ao kada sam po~etkom

aprila, u vreme cvetawa vo}a izvr{io

kontrolni pregled. Brojnost p~ela, u svim

hrawenim zajednicama, bila je ve}a nego u

vreme uzimqavawa!

To zna~i da su sva dru{tva, ve} do

kraja marta, obnovqena sa vi{e mladih

p~ela, nego {to su u toku zimovawa izgu-

bila starih. Bilo je lepo videti puno

ne`nih, tek izleènih srebrnasto-sivih

p~ela, kako kao iwe prekrivaju medne

vence i zdravo leglo na 5-6 okvira.

Ukratko, sve je bilo onako kako to godi

p~elama i p~elaru!

Na drugom, kontrolnom p~eli-

waku, ~ije su zajednice po~etkom marta

imale dovoqne rezerve meda, ali nisu

stimulativno prihrawivane, legla i

p~ela bilo je prose~no za okvir mawe.

Rezultati ogleda su vidqivi. Ali,

zakqu~ak se ne moè izvesti samo na

osnovu jednog ogleda i u jednoj p~elarskoj

godini. Treba uzeti u obzir, da na krajwu

ekonomi~nost martovske prihrane p~ela

uti~u mnogi faktori. Pre svega

razli~iti klimatski uslovi, vviittaallnnoosstt ii

ssnnaaggaa zzaajjeeddnniiccee pprree pprriihhrraannee, po~etak

cvetawa glavne medono{e, prognoza wenog

medewa, mogu}nost selidbe na kasnije

cvetawe bagrema, razli~ite apitehnike

p~elarewa, veli~ina p~eliwaka, znawe i

interesi p~elara, trì{te p~eliwih

proizvoda i jo{ puno toga! Sve to mar-

tovsku dopunsku prihranu moè ~initi

ekonomi~nom ili bespotrebnom!

U mom p~eliwaku, ja }u je po

potrebi praktikovati. Mislim da rezul-

tati koje daje, u zavisnosti od zahteva

p~elara, uglavnom opravdavaju uloèn rad

i sredstva. Odgovaraju}om uravnoteènom

martovskom prihranom, sigurno se

odràva kontinuiran i intenzivan razvoj

p~eliwih zajednica. Takvim razvojem

obezbe|uju se sve generacije p~ela, koje su

garancija vitalnosti dru{tva i visokih

prinosa, ukoliko bude medio rani bagrem.

U protivnom, postoje druge alternative

kori{}ewa tako naprednih p~eliwih

zajednica. Ali od kraja marta do cvetawa

bagrema ima jo{ vremena, u kojem treba

posti}i vrhunac razvoja legla i maksimal-

nu brojnost p~ela. Pored toga, bagremovu

pa{u p~ele treba da koriste u punom rad-

nom raspoloèwu!

Ali, ta pri~a je aktuelna u

aprilu.

AAPPPPRRRR IIII LLLL UUUU CCCC VVVV EEEE TTTT UUUU IIII

HHHHRRRRAAAANNNNIIIILLLLIIIICCCCIIII

Ravna Ma~va i brdovita Pocerina

po~etkom aprila su cvetni }ilim, prostrt

izme|u }udqive Drine, {umovitog Cera i

pitome Save. Pun kolorit ~ine zeleno-

ùte vrbe, sne`no bele obale xanarika,

zlatna poqa masla~ka i ruì~asti buketi

kajsija. Ispod wih ko{nice, a na cvetovi-

ma p~ele. Supruga i ja (profesionalni

p~elari) posmatramo poletaqke ko{nica

i sa wih „~itamo“ doga|awa u ìvotu iradu svake p~eliwe zajednice. Vla`no

leto, u jutarwim satima, znak je da se leglo

u ko{nici intenzivno razvija. U to nas

uveravaju i izletnice istih zajednica,

koje se sa punim korpicama polena

masovno vra}aju u ko{nicu. Po boji pole-

na saznajemo ~ije cvetove p~ele najvi{e

pose}uju i od kojih dobijaju dragocene

darove.

Pored polenarica, na letu

ko{nice, zapaàmo i ùstre, bri{u}e

izlete vodono{a. Wihovo, u povratku,

blago prizemqewe, sa nogicama isturen-

im prema poletaqci, podse}a na sletawe

pretovarenih xambo-xetova.

I straàrice su bile revnosne.

Pored wih ne prolazi ni jedna tu|ica, sem

ako je zalutala, pa sa darovima dobron-

amerno traì prijem.

Blaga zima i martovska stimula-

tivna prihrana pogodovale su dru{tvima

da blagovremeno podmlade zajednice.

Nastavak razvoja u aprilu umnogome zav-

isi ba{ od tih mladih p~ela koje su, uz

bogatu ishranu, sposobne da odneguju mak-

simum kkvvaalliitteettnnoogg legla. To leglo bi}e

izvor mnogobrojnih radilica, optimalno

spsoobnih za kori{}ewe medewa bagrema.

Zato smo, u ciqu stvarawa {to

povoqnijih uslova za nesmetan razvoj, kod

svih zajednica preuredili plodi{te.

Iznad gorweg nastavka, ispuwenog


p~elama, leglom i najve}im delom hrane,

postavili smo dotada{wi dowi nastavak

sa kvalitetnim uglavnom praznim sa}em.

U vreme cvetawa vo}a i povoqnih uslova

za izlet p~ela to je neophodan zahvat.

Pro{irewem plodi{nog prostora iznad

rejona legla, spre~avamo wegovu blokadu,

a p~elama omogu}avamo nesmetano prirod-

no {irewe legla prema gore, u najpovo-

qnijim mikroklimatskim uslovima

ko{nice. Ali, ovaj zahvat moè biti i

rizi~an zbog iznenadnog ja~eg zahla|ewa.

Tada slabije zajednice p~ela ne}e mo}i da,

u pro{irenom rejonu legla, odràvaju

neophodnu mikroklimu {to izaziva nega-

tivne posledice.

Jednu od najsna`nijih zajednica

postavili smo na vagu, sa koje svakodnevno

kontroli{emo unos i potro{wu hrane,

{to je uslovqavalo na{ daqi na~in rada.

Povoqno vreme i vagu u plusu samo evi-

dentiramo i bavimo se drugim p~elarskim

aktivnostima. Vaga u minusu razlog je da

zajednice hranimo sa pola litra {e}erno-

mednog sirupa. Do sedmog aprila hranili

smo samo jednom. Onda smo izvr{ili kon-

trolu. U ko{nici zapaàmo sve vi{e

mladih p~ela, a matica je rejon legla

pro{irila i na gorwi plodi{ni nas-

tavak. U wemu su p~ele, iznad larvi i tek

poloènih jaja, unele sve` polen i

formirale tanke vence meda. Narednih

sedam dana vreme je bilo ki{ovito, a vaga

u stalnom minusu uslovqavala je svakod-

nevno dodavawe po pola litra sirupa.

Naporan rad. Petnaestog aprila opet

vr{imo kontrolu. Prijatno smo

iznena|eni naglim rastom p~eliwe zajed-

nice. P~ele su u dva plodi{na nastavka

gusto pokrivale sve okvire (Langstrotove

osmice), od kojij je 7-9 bilo pod leglom.

Zajednice su prakti~no bile na vrhuncu

razvoja, a za dvadesetak dana ima}e i svoj

maksimum p~ela. To nas je uverilo da se

dopunskom stimulativnom prihranom jed-

nomati~ne zajednice mogu blagovremeno

razviti, da budu optimalno sna`ne u

vreme ranog cvetawa bagrema.

Posle ovog posmatrawa bili smo

posebno zainteresovani za pregled kon-

trolnog p~eliwaka. U wemu razvoj p~eli-

wih zajednica nije stimulisan dopunskom

prihranom, ali su one sve vreme imale

komforno plodi{te sa dovoqnim zali-

hama hrane. Uzimqena sna`na dru{tva u

dva nastavka Langstrotovih osmica ili na

tri nastavka Fararove ko{nice, u

prole}e su se prirodno razvijala

koriste}i obilne rezerve hrane. Na{ rad

sa tim p~eliwim zajednicama sveden je na

minimum. Samo smo, po~etkom vo}ne pa{e,

dowi nastavak sa malo meda i kvalitetnim

sa}em podigli iznad legla i glavnih rez-

ervi meda, a kasnije u wega dodali po jednu

satnu osnovu i ram gra|evwak. Op{ti uti-

sak o razvoju ovih dru{tava bio je zadovo-

DDRRUU@@EEWWEE SSAAPP^̂EELLAARRIIMMAA SSRRBBIIJJEE

II CCRRNNEE GGOORREE


qavaju}i. Ali u pore|ewu sa razvojem

zajednica koje su stimulativno prihraw-

ivane kasnio je oko 7 dana.

Posle ovakvih uporednih posma-

trawa i rezultata do kojih smo do{li

opet smo bili u dilemi:

1111) Da li bi u ponovqenom upored-

nom posmatrawu, ali u drugim vremenskim

uslovima, rezultat bio isti? Moje

mi{qewe je da ne bi. âk smatram, da

bismo ppoonnoovvqqeenniimm eekkssppeerriimmeennttaallnniimm

ppoossmmaattrraawweemm ssvvaakkee ggooddiinnee ddoobbiillii

rraazzllii~~iittee rreezzuullttaattee (ovu perfektnumisao bi svi p~elari trebali da usvoje -primedba urednika), a sve u zavisnosti od

vremenskih, nektarsko-polenskih i

mnogih drugih ~inilaca koji direktno ili

posredno uti~u na zimsko prole}ni razvoj

p~eliwih zajednica. Upravo zbog toga

pogre{no je preporu~ivati sstteerreeoottiippaann

na~in rada za kori{}ewe rane bagremove

pa{e. (Stereotipne preporuke morajubiti su{tinske, biolo{ke prirode, itako ih treba prihvatati. VVeelliikkaa jjeeggrree{{kkaa ddoobbrroogg bbrroojjaa pp~~eellaarraa,, kkoojjii sslleeppoosslluu{{aajjuu ssaavveettee vvee}}iihh ppoozznnaavvaallaaccaapp~~eellaarrssttvvaa oodd sseebbee,, nnee vvooddee}}ii rraa~~uunnaa oommoorruu nnaajjrraazznnoovvrrssnniijjiihh pprriilliikkaa kkoojjee mmoogguuuuttiiccaattii nnaa pp~~eellee - primedba urednika).

2222) Ako bismo vi{e puta dokazali

da se odgovaraju}om stimulativnom

prihranom moè skratiti vreme potpunog

razvoja zajednica, postavwa se pitawe

koliko je takvo uplitawe u biologiju

p~ela ekonomski opravdano, jer za mar-

tovsku i aprilsku stimulativnu prihranu

potrebno je dosta vremena, rada i sredsta-

va. Pored toga, postoji verovatno}a da

rani bagrem ne zamedi, ili da ga zbog

nepovoqnog vremena, p~ele ne koriste.

Zbog toga, opet, svaka iskqu~iva preporu-

ka bila bi pogre{na. Pravi na~in

re{avawa ovih p~elarskih dilema je u

samom p~elaru, u wegovoj proceni i

sposobnostima da svoju apitehniku prila-

go|ava stalno promenqivim uslovima u

kojima p~elari, a svaki na~in rada pri-

lagodi biologiji p~eliwih zajednica.

Ako posle svega treba da izvedem

svoj zakqu~ak rekao bih da svaka stimula-

tivna prihrana p~ela treba da bude

prora~unata, ooddggoovvaarraajjuu}}aa, pravovremena,

odnosno uusskkllaa||eennaa ssaa bbiioollooggiijjoomm pp~~eellii-

wwiihh zzaajjeeddnniiccaa, lokalnim vremenskim i

pa{nim uslovima. Takva stimulativna

prihrana moè biti kkoorriissnnaa, pre svega na

mawim p~eliwacima i kkoodd ddrruu{{ttaavvaa kkoojjaa

ssuu uu zziimmuu uu{{llaa ssaa mmaalloomm bbrroojjnnoo{{}}uu ii

nneeddoovvooqqnniimm zzaalliihhaammaa hhrraannee. Pored toga,

odgovaraju}a stimulativna prihrana u

zimsko-prole}nom razvoju oopprraavvddaannaa jjee nnaa

pp~~eelliiwwaacciimmaa ggddee ssee oobbaavvqqaa rraannii uuzzggoojj

mmaattiiccaa ii ppaakkeettnniihh rroojjeevvaa.

Na velikim p~eliwacima, gde su

pripreme p~ela za zimovawe i uspe{an

razvoj za bagremovu pa{u obavqene tokom

letwih i jesewih pa{a, ekonomi~nije je

stimulativnu prihranu izostaviti, ili

primeniti samo kada je ba{ neophodna.

PP~~eellaarreewwee ssaa ssnnaa`̀nniimm ddrruu{{ttvviimmaa uu pprrooss-

ttrraanniimm ppllooddii{{ttiimmaa,, ii ddoovvooqqnniimm zzaalliihhaammaa

hhrraannee,, kkoojjaa jjee pprriirrooddnnii zzaammaajjaacc rraazzvvoojjaa

pp~~eelliiwwiihh zzaajjeeddnniiccaa,, jjee ggaarraanncciijjaa uussppeehhaa uu

ssaavvrreemmeennoomm pp~~eellaarrssttvvuu (O, ISTINO,DOBRO NAM DO[LA - primedba ured-nika).

Ali, i pored te, u praksi vi{e

puta dokazane istine, ima p~elara koji

umesto obiqa prirodne hrane, razvoj

dru{tava stimuli{u grejawem i

dodavawem zamena za med i polen. DDaa llii

ttiimmee ppoommaa`̀uu iillii kkaa`̀wwaavvaajjuu pp~~eellee? Drugi

p~elari umesto optimalnog razvoja jedno-

mati~nih zajednica, radije koriste dvo-

mati~na, vi{emati~na, dvojna ili na

razne na~ine kombinovana ve{ta~ki

stvorena sna`na dru{tva. TTiimmee oonnii mmaawwee

iillii vvii{{ee nnaarruu{{aavvaajjuu pprriirrooddnnee zzaakkoonnii-

ttoossttii uu rraazzvvoojjuu ii rraadduu pp~~eelliiwwiihh zzaajjeeddnniiccaa.

A nepo{tovawe prirode ~esto bude

ka`weno!

P o u ~ e n d u g o g o d i { w i m

p~elarskim iskustvom, ube|en sam, da

ssvvaakkaa aappiitteehhnniikkaa pp~~eellaarreewwaa, kkoojjoomm ssee

bbiittnnoo rreemmeettii pprriirrooddnnii pprroocceess rraazzvvoojjaa ii

rraaddaa pp~~eelliiwweegg ddrruu{{ttvvaa, ddoovvooddii ddoo

ssmmaawweennee rreennttaabbiillnnoossttii. Uspe{an p~elar

}e koristan rad p~ela usmeravati kako

wemu odgovara, ali uvek u saradwi sa

prirodom! Istina je, da svi p~elari znaju

samo deo p~eliwih tajni.

Zato je p~elarewe izazov za sve,

zato ono od p~elara traì mnogo, a daje

jo{ vi{e!kraj

Povod mom javqawu jeste da Vam izradim pohvalu za dobro izdatu kwigu. Tako|e èlim

da Vas podrìm u pripremawu novih izdawa i pisawu novih kwiga.

Koncept i na~in pisawa, da ne kaèm pripovedawa komentara, je vrlo logi~an i

divan.

VVeelliimmiirr MMaarrkkoovvii}} iizz BBeeooggrraaddaa

Izloèni su vrlo zanimqivi i za p~elare zna~ajni ~lanci velikana p~elarstva, iz

kojih, zaista, p~elari imaju {ta da nau~e. Tu su i mawe ili vi{e uspe{ni komentari

urednika koji su zna~ajni jer podsti~u ~itaoca na razmi{qawe, pore|ewe i proveru

svojih iskustava sa iskustvima autora. Na taj na~in pobu|uje se kreativnost i elimini{e

puko nekriti~ko preuzimawe tu|ih iskustava, {to ~esto rezultira pojavom mno{tva proble-

ma, nedoumica, pa i {tete na p~eliwacima.

epd/!!es!!wfu/!!nfe/ ZZoorraann SSttaanniimmiirroovvii}} iizz BBeeooggrraaddaa

Ova kwiga moè da ima sli~no zna~ewe kao {to je imala kwiga „Nove metode p~elare-

wa“ od Ive Antoniolia, objavqena pre nekoliko decenija.

AAlleekkssaannddaarr MMiihhaajjlloovvsskkii iizz SSkkooppjjaa

Iako niste imali nikakvu reklamu, odmah sam primetio Va{u kwigu na

Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, i privukla me je obiqem tema iz stranih

~asopisa, i moram re}i, pristupa~nom cenom. Odmah sam je kupio, i ne pro~itav{i je,

skrenuo svojim prijateqima pa`wu na wu, te su je i oni tako|e kupili. Sada mi javqaju da su

odu{evqeni i svi se slaù u jednome sa mnom: to je upravo ono {to nam nedostaje - strana

iskustva!

Sa odu{evqewem podràvam Va{u ideju o privatnom ~asopisu. Uveravam Vas,

ima}ete mnogo ~italaca, a ja }u biti prvi.

Od srca Vam savetujem: Na{li ste dobar put, nastavite pravo! Vi ste vrlo mlad

~ovek, ve} ste uvideli na{e glavne probleme u p~elarstvu, pa sam uveren da }ete posti}i

velike rezultate u radu.

DDrraaggaann RRaajjkkoovvii}} iizz KKaa}}aa

Ovih dana do|oh do Va{e kwige. O woj sve u superlativu, uz izuzetak fotosa koje treba

poboq{ati (uzor V. Umeqi}). Jeftina je, ali mi smo siroma{ni. Ipak, cenu treba

korigovati, pa ko èli nek izvoli. Kvalitet nije skup, jer „nisam bogat da bih nosio

jeftine stvari“, kaè engleska mudrost. Najavqujete drugi deo kwige i svoj sopstveni ~asopis. Za oboje me zabeleìte kao

prenumeranta, kao i za sve drugo {to budete objavqivali. Kad bih mogao, danas bih Vam avans

poslao, ali jo{ uvek nije uspostavqen platni promet.

Kad mlad ~ovek napi{e da je urednik, tehni~ki urednik, da je uradio kompjutersku

obradu teksta i pripremu za {tampu, a uz to i preveo tekstove, treba re}i da mu se moè

verovati.

Par ~lanaka, blago re~eno, zbuwuju posebno nas starije p~elare, jer do sada nismo

imali mogu}nosti da do|emo do takvih saznawa.

BBuurriinnaa HHiillmmiijjaa iizz TTuuzzllee

Kritike - 9 1 -

Rekli su o kwizi

U R E D N I K S E N A J T O P L I J EZ A H V A Q U J E N A P O M O ] I SLEDE]IM

DONATORIMAKOJI SU DOPRINELI DA

OVA KWIGA IZA\E IZ [TAMPE

1-VOJVO\ANSKA BANKA, a.d. Novi Sad

2- ZLATNA PÊLA, Ra~a

3- SZPR DRAGAN, [abac

4- DOO DOMA]I MED, Torda

5- MIG - IGWATOVI]

MILIVOJE, Grn~ara

6- MARK-KOM, Belanovica

7- MELITAGORA, Skopje

8- SZR MINELI, Kragujevac

9- SZR INO, Nova Pazova

10- MATEH, [abac

11- TAHOGRAF, Trwane

DJQ!.!Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1(045)

SAVREMENI principi p~elarewa : izborprikaza prevoda najboqih ~lanaka izp~elarske nauke i prakse posledwih godina : sa komentarima. Deo 2 / urednik Rodoqub@ivadinovi} ; [prevodi Rodoqub @ivadinovi}, Teodora Boò ; ilustrator AleksandarStani{i}]. - @itkovac : R. @ivadinovi}, 2001(Ni{ : Sven). - 91 str. : ilustr. ; 24 cm

Tira` 100. - Str. 5: Re~ urednika / Rodoqub@ivadinovi}. -Str. [92]: O uredniku / Aleksandar Stani{i}.

JTCO 86-902151-2-31. @ivadinovi}, Rodoquba) P~elarstvoID=91878924

Urednik se izviwava ~itaocima zbog terminolo{ko-{tamparske gre{ke u podnaslovu prvog dela ove

kwige. Tamo je pisalo da je ovo skup prevoda najboqih ~lanaka iz stranih ~asopisa, a to zapravo ne odgovara isti-

ni. Ova kwiga je izbor prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz p~elarske nauke i prakse. Jer, prevodi nisu bukvalni.

Gde je bilo potrebno mewane su re~enice tako da odgovaraju duhu na{eg jezika. Delovi tekstova neva`nog karak-

tera su izba~eni, kao i isti takvi delovi re~enica. Urednik se nada da ova mala gre{ka ne}e smetati ~itaocima.

Autor fotografije na predwoj korici: Jugoslav Stojkovi}, Ni{

PPoo{{ttoovvaannii ~~iittaaooccii !!Urednik zaista nema ni{ta protiv fotokopirawa ove kwige.

Me|utim, ako svojim prijateqima dozvolite da je kopiraju, sebi i

wima ~inite medve|u uslugu. Za{to!? Zato {to urednik vi{e ne}e

imati dovoqno sredstava za nove izdava~ke poduhvate, a Vi ne}ete

imati mogu}nosti da dolazite do novih saznawa iz jednog ovakvog

izvora. Urednik se ina~e ve} potrudio da i sama kwiga ima zaista

minimalnu cenu, kako bi svima bila dostupna. U to se moète uver-

iti upore|uju}i wenu cenu sa cenama drugih sli~nih kwiga, koje

su dvostruko i vi{e skupqe.

HVALA VAM NA RAZUMEVAWU !

Documents

KNJIGA 2 -1 Q6spos.info/images/uploaded/file/SAVREMENI PRINCIPI...Urednik: es!nfe. Rodoqub @ivadinovi} SAVREMENI PRINCIPI P^ELAREWA 2.deo IZBOR PRIKAZA PREVODA NAJBOQIH ^LANAKA IZ