Knjiga PP i PTZ

Противпожарна и превентивно-техничка заштита Милан Б. Ерић

1


2

Милан Б. Ерић

ПРОТИВПОЖАРНА И

ПРЕВЕНТИВНО-ТЕХНИЧКА ЗАШТИТА

ИНЖЕЊЕРСКО-ТЕХНИЧКИ ПРИРУЧНИК


3

Противпожарна и превентивно-техничка заштита

Инжењерско-технички приручник

Аутор: Милан Б. Ерић дипл.инж.ел

Рецензенти:

Драгоје А. Оцокољић, дипл.инж.арх. Миодраг Р. Исаиловић дипл.инж.маш. Милован М. Главоњић дипл.инж.ел.

Издавач:

“Јел&Мил” Чачак ул. Вукашина Игњатовића бр. 12

тел: 032-53-800, 357-540

Агенција “Прозор” Чачак, ул. 603 бр. 18

тел: 032-374-375

Лектор и коректор: Мр Маријана Матовић

Техничко уређење, прелом и корице:

Александар Г. Глишовић дипл.инж.маш. Виктор П. Малиш дипл.инж.маш.

Тираж:

300 примерака

Штампа: “Јел&Мил” штампарија Бајић Чачак ул. Вукашина Игњатовића бр. 12

тел: 032-53-800

Чачак Март, 2003. године


4

П Р Е Д Г О В О Р Још од настанка људског рода, па све до данас ватра је човеку била веран и добар

слуга, али опак и зао господар. Слуга – онда када је успевао да је укроти и њену снагу искористи за стварање нових добара. Господар – када је она доказивала, неконтролисано, своју силину. У прво време ватра је представљала дивљење ако се посматрала са велике и безбедне удаљености, а панику и страх, често са фаталним последицама, ако се јављала у непосредној близини човека. Затим је човек пронашао начин да је произведе и користи, али не и да је у потпуности контролише.

Данас наука познаје све начине изазивања ватре и пожара као њеног нус производа услед неконтролисаног сагоревања. Често се у пракси опасност од пожара везује и за опасност од експлозије ако се у процесу производње, у домаћинствима и другим сферама живота користе материје (чврсте, течне, гасовите) које су у одређеним условима и експлозивне, као што су: експлозив, прашине шећера, брашна, угља; бензин, нафта, разни растварачи при производњи и коришћењу запаљивих боја и лакова; ацeтилен, водоник, TNG, природни гас... У статистичким подацима који се воде након пожара и експлозија разликујемо следеће начине настанка: намерно, непажња, дечија игра, природна појава, од животиња. Према узроцима настајања пожара и експлозија разликујемо следеће узрочнике: конструкциони недостаци, грађевински недостаци, оштећења, кварови, ложишта огњишта, варница из локомотиве, отворен пламен, опушак од цигарете, заваривање, резање, лемљење, електрични апарати и уређаји, електрицитет, трење, брушење, судар, самопаљење, егзотермна реакција, експлозија, атмосферско пражњење, остали узроци.

Према месту настанка и амбијента пожара и екплозија деле се на: пoжаре настале у грађевинским објектима, саобраћајним средствима и на отвореном простору. Заједничко за све је то да до пожара може доћи само ако се испуни предуслов за горење, а то је присуство гориве материје, оксиданта (кисеоника) и извора паљења. Ако један од ова три елемента недостаје до пожара неће доћи.

Заштита од пожара и експлозија представља скуп мера и активности превентивног и репресивног карактера у циљу: спречавања избијања, ширења пожара, смањења последица на најмању могућу меру, ефикасног гашења пожара, утврђивања начина настанка и узрока пожара и експлозија, евентуалне одговорности због непредузимања прописаних или наложених мера заштите од пожара и експлозије као и откривање могућих елемената кривичних дела, а све у циљу заштите живота људи и материјалних добара. Да би се заштита од пожара и експлозије ефикасно спровела своје учешће и допринос мора дати целокупна друштвена заједница.

Међутим, ни најсавременија опрема за заштиту од пожара неће дати жељени резултат без шире обуке свих грађана, а посебно оних који су професионално опредељени за бављење пословима и задатцима у овој области.

У том циљу припремљен је приручник који се може користити за праћење наставе и полагање стручног испита, радника који раде на пословима заштите од пожара, из предмета: Превентивна заштита од пожара и Прописи о заштити од пожара (б. Прописи из области противпожарне заштите).

Овај приручник намењен је и активним учесницима у превентивној и репресивној области заштите од пожара и експлозије и то:

- референтима заштите од пожара у свим предузећима (упознавање са начином извођења теоријске и практичне обуке радника из области заштите од пожара, упознавање са могућим узрочницима пожара и угроженим технологијама и практичном применом стеченог знања у оквиру предузећа на својим радним местима, поступком приликом извођења радова заваривања, резања и лемљења на привременим местима, као и упознавање са осталим превентивним мерама заштите од пожара које су дужни и одговорни да примењују у својим предузећима).


5

- лицима која раде на утврђивању узрока пожара, експлозија и судским вештацима (упознавање са: основама горења, начином изазивања пожара, експлозије, могућим узрочницима, понашањем материјала у пожару и експлозији, траговима горења и експлозије, центром пожара и експлозије, опасним технологијама, одредбама закона и техничких норматива чије непоштовање у знатној мери може допринети настанку пожара и експлозије).

- пројектантима заштите од пожара и експлозије (упознавање са: основама горења, понашањем материјала у пожару и експлозији по питању горивости и ватроотпорности, израдом елабората заштите од пожара и за добијање сагласности на локацију објекта и инсталације са запаљивим течностима, гасовима и експлозивима, као и пословима унапређења заштите од пожара израдом анализа (елабората) о зонама опасности и одређивању ових зона на местима која су угрожена од настанка експлозивних смеша, пројектовање и извођење инсталација за детекцију, дојаву и гашење пожара, превентивно техничку заштиту..., практичном применом противексплозијске заштите).

Ако приручник да одговоре на нека од ових питања радницима који раде на пословима заштите од пожара, циљ издавања биће у потпуности остварен, а ако не, аутор остаје у обавези да допуни нареднo издање.

Због различитих узрочника, технологија, областима и местима на којима до пожара може доћи, а да би се спровела ефикасна заштита од пожара у њој морају тимски учествовати лица различитих струка: грађевинских, технолошких, електротехничких, машинских, правних и др. Сваки од њих у свом домену мора дати учешће у изналажењу најоптималнијих решења задатог проблема који се јавља приликом: пројектовања, утврђивања узрока пожара, инспекцијског надзора и других послова у области заштите од пожара и експлозија.

Заштита од пожара и експлозија представља скуп мера и активности превентивног и репресивног карактера. Вишегодишњи рад аутора у овој области, посебно на подручју прегледа: Инвестиционо – техничке документације, изграђених објеката прве категорије угрожености од пожара, показује да још увек има неразумевања ове проблематике, недовољног познавања, али и нехатног и неодговорног односа у спровођењу законских одредби, техничких норми и других безбедоносних мера, у циљу спречавања изазивања инцидентне ситуације и штетних последица.

Данас се у свету праве веома скупи објекти, великих размера у којима живи, ради или се привремено налази велики број људи. У таквим објектима захтевају се посебне мере безбедности у сваком виду, како би се заштитио велики број људи као и сами објекти. Појаве као што су земљотрес, поплаве, пожар, хаварије у процесу производње и сл. могу нанети људске жртве и материјалне штете које су равне елементарној катастрофи на одређеном простору. Са величином и ценом објекта, као и бројем људи расте опасност од појаве несрећних случајева, а самим тим, разуме се, расте и опасност од повећаног броја жртава и повећане штете.

Зато сa величином објекта, бројем људи и сложеношћу технолошког процеса расте предострожност и мере за заштиту од евентуалних деструктивних појава.

Овај приручник разматра само један део прописа који су донети на основу Закона о стандардизацији, а овако скупљени и објављени допринеће лакшој и ефикасној примени код свих корисника, а нарочито код пројектаната заштите од пожара. Приручник ће бити и делимично нов допринос афирмацији заштите од пожара, са једне стране и са друге стране, што је још важније, допринеће ефикасној заштити од пожара и експлозија.

У приручнику су дате практичне примене у пракси Закона, Правилника и Стандарда који се највише примењују у ефикасној заштити од пожара и експлозија.

Огромне штете које друштво трпи од пожара и експлозија су пресудан разлог што су уложени напори да се изда овај приручник, а у исто време су и разлог и препорука да га заинтересовани поседују. АУТОР


6

С А Д Р Ж А Ј ПОГЛАВЉЕ 1: ОПШТИ ТЕРМИНИ И ФЕНОМЕНИ ПОЖАРА .............................9

1.1 ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА .....................................................................................................11 Прилог I: ПРАВИЛНИК О ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА ........................................................13 Прилог II: ПРАВИЛНИК ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ОБУКЕ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА............................................................................................................................23 Прилог III: ТЕСТ 1 ЗА ПРОВЕРУ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА....................................................................................................................................................25 Прилог IV: ТЕСТ 2 ЗА ПРОВЕРУ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА....................................................................................................................................................28 Прилог V: ПРОЦЕДУРА ПРИ ВРШЕЊУ ИНСПЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА ......................32

1.2 ТЕОРИЈА ГОРЕЊА ...............................................................................................................36 1.2.1 ПАЉЕВИНА....................................................................................................................36 1.2.2 ВАТРА – ПОЖАР ..........................................................................................................36 1.2.3 ПОЈАВЕ ПРИ ПОЖАРУ ...............................................................................................38 1.2.4 ОКСИДАЦИОНО СРЕДСТВО – ОКСИДАТОР .........................................................40 1.2.5 ПЛАМЕН, ГОРЕЊЕ БЕЗ ПЛАМЕНА ..........................................................................40 1.2.6 ГОРЕЊЕ ЖАРЕЊЕМ .....................................................................................................41 1.2.7 ЗАВАРИВАЊЕ, РЕЗАЊЕ, ЛЕМЉЕЊЕ........................................................................42 Прилог VI: ЗАХТЕВ ЗА ИЗДАВАЊЕ ОДОБРЕЊА ЗА ЗАВАРИВАЊЕ, РЕЗАЊЕ, ЛЕМЉЕЊЕ И РАД СА ОТВОРЕНИМ ПЛАМЕНОМ .........................................................44 1.2.8 ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ И УРЕЂАЈИ КАО УЗРОЧНИЦИ ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА ..........................................................................................................................46 1.2.9 ИСИЈАВАЊЕ ..................................................................................................................59 1.2.10 САМОПАЉЕЊЕ ...........................................................................................................61 1.2.11 ПРИНУДНО ПАЉЕЊЕ................................................................................................62 Прилог VII: ЗАПИСНИК О ИЗВРШЕНОМ ПРЕГЛЕДУ ЛИЦА МЕСТА ПОЖАРА.......64

1.3 ОТПОРНОСТ ПРЕМА ПОЖАРУ ........................................................................................66 1.3.1 СТАБИЛНОСТ ПРЕМА ПОЖАРУ...............................................................................66 1.3.2 ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА ОТВОРА НА ГРАНИЦАМА ПРОТИВПОЖАРНИХ СЕКТОРА .........................................................................................74 Прилог VIII: ПРЕГЛЕД ОВЛАШЋЕНИХ ЛАБАРАТОРИЈА ЗА ИСПИТИВАЊЕ ..........88 Прилог IX: ПОНАШАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ МАТЕРИЈАЛА У ПОЖАРУ ....................90

1.4 ЕВАКУАЦИЈА И МОГУЋНОСТ СПАСАВАЊА..............................................................92 1.5 СИСТЕМИ ЗА ОДВОЂЕЊЕ ДИМА И ТОПЛОТЕ НАСТАЛИХ У ПОЖАРУ...............99 1.6 ПОЖАРНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ................................................................................................102

1.6.1 ПРИМЕР ИЗРАЧУНАВАЊА ПОЖАРНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА...................................103 1.6.2 ПРОРАЧУН ПОЖАРНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА................................................................103 1.6.3 СТЕПЕН ОТПОРНОСТИ ПРЕМА ПОЖАРУ ...........................................................104 1.6.4 ОДРЕЂИВАЊЕ СТЕПЕНА ОТПОРНОСТИ ПРЕМА ПОЖАРУ ............................105 Прилог X: ТОПЛОТНЕ ВРЕДНОСТИ МАТЕРИЈА У ЗАВИСНОСТИ ОД ЗАПРЕМИНСКЕ МАСЕ У MJ/kg ........................................................................................106 Прилог XI: ВЕЛИЧИНА ПОЖАРНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА, КЛАСЕ ОПАСНОСТИ, ЗАДИМЉЕЊЕ И КОРОЗИОНЕ ПАРЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА...............................................................................................................................112 Прилoг XII: ПОЖАРНИ РИЗИК ОБЈЕКТА ........................................................................122 Прилог XIII: ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ХИДРАНТСКУ МРЕЖУ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА – са коментаром ...........................................................127 Прилог XIV: ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ЗАШТИТУ ОБЈЕКАТА ОД АTMOСФЕРСКОГ ПРАЖЊЕЊА – са коментаром...............................138


7

Прилог XV: ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ПРИСТУПНЕ ПУТЕВЕ, ОКРЕТНИЦЕ И УРЕЂЕНЕ ПЛАТОЕ ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА У БЛИЗИНИ ОБЈЕКТА ПОВЕЋАНОГ РИЗИКА ОД ПОЖАРА – са коментаром ............147 Прилог XVI: JUS U.J1.220 СИМБОЛИ ЗА ТЕХНИЧКЕ ШЕМЕ – са коментаром..........154

ПОГЛАВЉЕ 2: ИЗРАДА ЕЛАБОРАТА ЗА ДОБИЈАЊЕ САГЛАСНОСТИ НА ЛОКАЦИЈУ ОБЈЕКАТА ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈА, ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ И ГАСОВА И ЕЛАБОРАТА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА .................173

Прилог XVII: ИЗГРАДЊА ОБЈЕКАТА ...............................................................................179 Прилог XVIII: ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ОБЈЕКАТА....................................................................184

2.1 УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ У ЗАШТИТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈА И ПОЖАРА .....187 2.2 ОДРЕЂИВАЊЕ ЛОКАЦИЈЕ РЕЗЕРВОАРА ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ ............................................................................................................................192

2.3 ЛОКАЦИЈА РЕЗЕРВОАРА ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ ТЕЧНОГ НАФТНОГ ГАСА .........194 2.4. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ОДОБРЕЊЕ ЛОКАЦИЈЕ И ИЗДАВАЊЕ САГЛАСНОСТИ НА ИНВЕСТИЦИОНО ТЕХНИЧКУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ ЗА МАЛОПРОДАЈНА МЕСТА TNG-а .......................................................................................................................197

2.5 СКЛАДИШТА ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈА ..............................................................199 2.5.1 ОДРЕЂИВАЊЕ ЛОКАЦИЈЕ ОПАСНОГ ОБЈЕКТА ................................................202 2.5.2 СИГУРНЕ УДАЉЕНОСТИ ОПАСНИХ ОБЈЕКАТА СА ЕКСПЛОЗИВОМ .........203 Прилог XIX: ЕЛАБОРАТ ЗА ОДОБРЕЊЕ ЛОКАЦИЈЕ ПОГОНА ЗА ПУЊЕЊЕ БОЦА И ПРЕНОСНИХ РЕЗЕРВОАРА ТЕЧНИМ НАФТНИМ ГАСОМ (I ФАЗА) И СТАНИЦЕ ЗА СНАБДЕВАЊЕ ГОРИВОМ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (II ФАЗА).......................................204

Прилог XX: ЕЛАБОРАТ ЗА ОДОБРЕЊЕ ЛОКАЦИЈЕ МАГАЦИНА ЕКСПЛОЗИВА..215 Прилог XXI:ОДЛУКА О ВРСТАМА ИНВЕСТИЦИОНИХ ОБЈЕКАТА И ПРОСТОРНИХ И УРБАНИСТИЧКИХ ПЛАНОВА ЗНАЧАЈНИХ ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ....................................................................................................................................222 Прилог XXII: ЕЛАБОРАТ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА .......................................................225

ПОГЛАВЉЕ 3: ПОСЛОВИ УНАПРЕЂЕЊА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ..........239 3.1 ЗАПАЉИВИ ГАСОВИ И ФОРМИРАЊЕ ЕКСПЛОЗИВНИХ СМЕША .......................240 3.2 КЛАСИФИКАЦИЈА УГРОЖЕНОГ ПРОСТОРА НА ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈЕ ........................................................................................................................242

3.3 ОЗНАЧАВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ПРЕМА ПРЕПОРУКАМА IEC ........................246 3.4 ОДРЕЂИВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈЕ У ИНДУСТРИЈСКИМ ПОСТРОЈЕЊИМА И ЊИХОВО ПРОСТОРНО РАСПРОСТИРАЊЕ .............................246

3.5 ПРИМЕРИ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ...................................................248 Прилог XXIII: ЛОГОГРАМ ЗА ПРИМЕНУ МЕТОДОЛОШКОГ ПОСТУПКА КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ПРАШИНА ...................................................320

3.6 ЗАШТИТА ОД ЕКСПЛОЗИЈА У ПОГОНИМА...............................................................334 3.7 ОЦЕНА СТЕПЕНА ВЕНТИЛАЦИЈЕ И ЊЕГОВОГ УТИЦАЈА НА КЛАСИФИКАЦИЈУ И РАСПРОСТИРАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ .....................................................................335

3.8 УТВРЂИВАЊЕ ЕФИКАСНОСТИ ВЕНТИЛАЦИЈЕ УГРОЖЕНОГ ПРОСТОРА У ЗАВИСНОСТИ ОД ИЗВОРА ИСПУШТАЊА....................................................................338

3.9 ВЕНТИЛАЦИЈА ОПАСНОГ ПРОСТОРА ........................................................................340 Прилог XXIV: ГАСНА КОТЛАРНИЦА ..............................................................................347 Прилог XXV: УНУТРАШЊЕ ГАСНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ...................................................355

3.10 УСЛОВИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ СИСТЕМА ЗА ВЕНТИЛАЦИЈУ ИЛИ КЛИМАТИЗАЦИЈУ ОПАСНИХ ПРОСТОРА ЕКСПЛОЗИВНЕ АТМОСФЕРЕ............362

3.11 ЗАПАЉИВЕ ПАРЕ И ФОРМИРАЊЕ ЕКСПЛОЗИВНИХ СМЕША ...........................364 3.12 ЕЛЕКТРИЧНИ УРЕЂАЈИ ЗА ЕКСПЛОЗИВНЕ АТМОСФЕРЕ ...................................366 3.13 ИЗБОР ЕЛЕКТРИЧНИХ УРЕЂАЈА ЗА РАЗЛИЧИТЕ ЗОНЕ ОПАСНОСТИ .............371 3.14 СИСТЕМИ ЗАШТИТЕ ОД ОПАСНИХ НАПОНА У УГРОЖЕНИМ ПРОСТОРИМА

..................................................................................................................................................375


8

3.15 ПРИМЕЊЕНА ПРОТИВЕКСПЛОЗИВНА ЗАШТИТА – ОСНОВНА ПРАВИЛА ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ КАБЛОВА У Ex-ПРОСТОРИМА ........................................................379

3.16 ЕЛАБОРАТ О ЗОНАМА ОПАСНОСТИ.........................................................................380 3.17 ОПШТЕ ОДРЕДБЕ ЗА ИЗРАДУ ПРАВИЛНИКА О РУКОВАЊУ И ОДРЖАВАЊУ Еx УРЕЂАЈА...........................................................................................................................382 Прилог XXVI: ОБАВЕЗНИ УПИТНИК ЗА КЛАСИФИКАЦИЈУ ЗОНА ОПАСНОСТИ И ОДРЕЂИВАЊЕ УГРОЖЕНОГ ПРОСТОРА ОД ПРАШИНЕ ЕКСПЛОЗИВА ...............383

3.18 ЕЛЕКТРИЧНИ УРЕЂАЈИ ЗА ЕКСПЛОЗИВНУ АТМОСФЕРУ (ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД, КОНТРОЛА КОРИШЋЕЊА, ПРЕПОРУКЕ ЗА ПРЕГЛЕД И ОДРЖАВАЊЕ,ПОПРАВКА И РЕМОНТ) ..........................................................................384

3.19 МЕТОДЕ ГАСНЕ ДЕТЕКЦИЈЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ИНСТАЛАЦИЈА ЗА ОТКРИВАЊЕ ПРИСУСТВА ЕКСПЛОЗИВНИХ И ЗАПАЉИВИХ ГАСОВА...............388

3.20 АУТОМАТСКИ СИСТЕМИ ЗА РАНО ОТКРИВАЊЕ И ЈАВЉАЊЕ ПОЖАРА .......395 3.21 СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ВОДОМ................................427 3.22 СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УГЉЕН – ДИОКСИДОМ ..443 3.23 СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПРАХОМ .............................445 3.24 ПРЕВЕНТИВНО – ТЕХНИЧКА ЗАШТИТА ..................................................................447 Прилог XXVII: ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА ЗА БАВЉЕЊЕ ПОСЛОВИМА УНАПРЕЂЕЊА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ........................................................................464 Прилог XXVIII: НАЦРТ УРЕДБЕ О УСЛОВИМА ЗА КОНТРОЛНО ИСПИТИВАЊЕ И СЕРВИСИРАЊЕ ВАТРОГАСНИХ АПАРАТА, СПРАВА, ОПРЕМЕ, СРЕДСТАВА И СТАБИЛНИХ ИНСТАЛАЦИЈА, НАМЕЊЕНИХ ЗА ДОЈАВУ И ГАШЕЊЕ ПОЖАРА..................................................................................................................................................467 Прилог XXIX: КЛАСИФИКАЦИЈА ЕКСПЛОЗИВНИХ ГАСОВА И ПАРА – ИЗВОД ИЗ JUS N.S8.003 И КАРАКТЕРИСТИКЕ ОПАСНИХ ЗАПАЉИВИХ ГАСОВА, ТЕЧНОСТИ И ИСПАРЉИВИХ ЧВРСТИХ СУПСТАНЦИ – ИЗВОД ИЗ JUS Z.C0.010 .....................472

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА.........................................................................485


9

ПОГЛАВЉЕ 1: ОПШТИ ТЕРМИНИ И ФЕНОМЕНИ ПОЖАРА Заштита од пожара представља скуп организационих и техничких мера намењених за

превентивну заштиту и гашење. Превентива од пожара представља скуп свих мера које имају за циљ спречавање настајања и ширења пожара. Да би се спровела успешна заштита од пожара морају се познавати општи термини и феномени пожара. Термини и дефиниције из области заштите од пожара дати су у стандарду JUS Z.CO.OO1, а општи термини за појаве приликом пожара дати су у стандарду JUS ISO 8421 део 1.

Термини и дефиниције (извод из стандарда JUS Z.CO.OO1) -ватра - спољна видљива манифестација горења при којој се јавља усијање, пламен,

дим, чађ и слично. -пламен - видљива светлосна појава сагоревања чвртих материја, гасова и пара. -отворена ватра - ватра која је потенцијална опасност за настанак пожара. -отворен пламен - пламен настао у слободном простору изван огњишта. -паљење - почетак процеса горења. -тињање - горење чврстих материја без појаве пламена. -почетни пожар - почетни стадијум пожара који је могуће у већини случајева угасити

приручним средствима или ручним апаратом за гашење. -пожар - ватра која је настала ван контролисаног огњишта или је продрла ван

контролисаног огњишта и проузрокује материјалну штету. -пожар из нехата - пожар који је настао услед несмотрености или недовољне будности

(врло често и из незнања) на радном месту. -намерни пожар - пожар који је настао подметањем од стране познатог или непознатог

лица. -извор паљења - носилац енергије неопходне за паљење (пламен, искра, загрејана

површина, процес самопаљења и сл.) -самопаљење - паљење материје без присуства спољњег извора паљења услед

самозагревања насталог од хемијских, физичких или биолошких процеса. -горење - брзо хемијско везивање материје са кисеоником из ваздуха пропраћено

појавом топлоте и светлости. -ширење пожара - развијање и пут пожара преко површине. -брзина ширења пожара - повећање обима, површине или запремине захваћене

пожаром у функцији времена. -брзина ширења пламена - брзина ширења пламена изражена у cm/s или некој већој

јединици у зависности од врсте материје која гори. -интензитет пожара - јачина пожара дефинисана брзином ширења и висином

температуре. -самопаљив-особина материје да се услед хемијских, физичких или биолошких процеса

сама пали. -горив-особина материје да ватри повећава топлотни биланс. -негорив-материја која у ватри не повећава топлотни биланс. -тешко горив-особина материје да по уклањању извора паљења још врло кратко гори и

сама се гаси. -запаљив - особина материје да се запали под дејством извора паљења. -тешко запаљив - особина материје да може горети само у дужем временском

присуству извора паљења. -отпоран према пламену - својство горивог материјала да после обраде заштитним

средством постаје тешко запаљив. -отпоран према пожару - материја или елеменат конструкције чије се особине под

дејством пожара немењају.


10

-прескакање пожара - преношење пожара са једног објекта на други зрачењем помоћу летећих запаљивих комада или директно пламеном уз помоћ ветра.

-пожарно оптерећење - количина топлоте која се ослободи при потпуном сагоревању материја изражена по јединици површине простора за који се пожарно оптерећење израчунава.

-узрок пожара - појава која је довела до настајања пожара (наведене појаве су дефинисане јединственом методологијом за статистичко праћење пожара и експлозија).

-утврђивање узрока пожара - низ потребних радњи за утврђивање пожара (на основу трагова после пожара, разговора са лицима која су радила у објекту, ватрогасцима који су гасили пожар и другима).

-температура горења - температура сагоревања материје. -температура паљења - најнижа температура гориве материје при којој се материја,

њена прашина, гас или пара на ваздуху пале. -експлозија - нагла реакција оксидације или разлагања која производи повећање

температуре или притиска или и једно и друго истовремено. -дефлаграција - врста експлозије која се шири брзином мањом од брзине звука. -детонација - врста експлозије која се шири брзином већом од брзине звука и

карактерисана је ударним таласима. -отпорност према пожару - период времена у коме елеменат конструкције задовољава

услове предвиђене стандардом за испитивање отпорности према ватри. -пожарни сектор - део објекта подељен противпожарним преградама одређене

отпорности са циљем да се пожар ограничи на мању површину. -пожарни зид - преградни зид за раздвајање пожарних сектора. -врата отпорна према пожару - врата конструисана тако да имају одређену отпорност

према пожару у одређеном временском периоду, са маханизмом који их држи увек затвореним или аутоматским уређајем за затварање.

-заштитни премаз - средство које успорава паљење неког елемента, чиме се тај елеменат само површински премазује.

-заштитно средство против ватре - средство за премаз или импрегнацију горивих материја са циљем успоравања паљења и горења.

-бубриви заштитни премаз - заштитни премаз који под дејством топлоте бубри и тиме спречава додир кисеоника из ваздуха са горивим материјалом који се штити.

-импрегнација против пожара - натапање материјала или конструкције средством за успоравање горења.

Послове заштите од пожара, као и послове вештачења пожара, могу вршити само она

лица која у потпуности познају: све начине настанка и узрочнике пожара, класе пожара, ток пожара, последице пожара, трагове горења, температуре топљења метала, температуре пламена запаљивих материја, начине горења, понашање грађевинских материјала и конструкција у пожару (челик, бакар, алуминијум, бетон, опека, камен, малтер, азбест, гипс, дрво, стакло, пластичне масе...), физичко-хемијске карактеристике материја (температуре паљења, границе експлозивности...), карактеристике центра пожара, и др. Ако се познају сви ови феномени пожара, методом елиминације, уз познавање стандардне криве тока пожара (Т [ºС] = f t [h]) према ЈUS ISO 834, лако се може утврдити узрок пожара.

Ако се познају количина присутне материје, топлотне вредности материје у зависности од запреминске масе (калорична моћ) и површина просторије лако се израчунава пожарно оптерећење као базни податак за пројектовање заштите од пожара.

Радници који непосредно организују и спроводе превентивне мере заштите од пожара у предузећима (референти заштите од пожара) и пројектанти заштите од пожара дужни су и одговорни да познају опште термине и феномене пожара и да стечено знање примењују у пракси, а све у циљу заштите живота људи и материјалних добара.

У овом поглављу су поред осталог дати примери неких од нормативних аката која су предузећа обавезна да донесу и спроводе.


11

1.1 ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА

Заштита од пожара je уређена Законом о заштити од пожара (“Службени гласник СРС”, бр. 37/88 и “Службени гласник РС”, бр. 48/94), као и подзаконским прописима – Уредбом о основама, мерилима и условима за разврставање организација и органа у одговарајуће категорије угрожености од пожара (“Службени гласник СРС”, бр. 58/89), Правилником о минимуму садржине општег дела програма обуке радника из области заштите од пожара (“Службени гласник РС”, бр. 40/90), и др.

Заштита од пожара обухвата скуп мера и радњи нормативне, управне, организационо-васпитне и друге природе, а организује се и спроводи на свим местима и објектима који су изложени опасностима од пожара.

Ради утврђивања одговарајуће организације и предузимање мера потребних за успешно функционисање и спровођење мера заштите од пожара у предузећима, установама и другим организацијама (у даљем тексту: послодавци), Закон о заштити од пожара (у даљем тексту: Закон), разврстава послодавце у четири категорије угрожености, и у зависности од категорије угрожености од пожара утврђује и одређене обавезе послодавца.

Полазећи од технолошког процеса, врсте материјала које послодавац производи, прерађује или ускладиштава, као и од врсте материјала употребљеног за изградњу објекта и од значаја објекта, у закону се врши следеће разврставање послодаваца:

-прва категорија, послодавци који производе, користе или ускладиштавају експлозивне материје, запаљиве течности и гасове, и друго;

-друга категорија, они који произвиде чврсте гориве материје без стварања експлозивних смеша прашине, затим који употребљавају и држе мање количине запаљивих течности свих врста, као и они у чијим објектима се окупља или борави већи број лица (болнице, већи хотели, робне куће, спортски објекти, биоскопи, позоришта и слично);

-трећа категорија, они који производе и прерађују ватроотпорне и ватросталне материје, као и остали пословни објекти у којима су смештене организације и органи;

-четврта категорија, сви остали послодавци који нису обухваћени предходним категоријама угрожености, а значајни су са становишта заштите од пожара (угоститељске и занатске радње, продавнице, сервиси, мањи пословни и јавни објекти).

Разврставање послодаваца у одговарајуће категорије угрожености од пожара врши надлежни орган унутрашњих послова.

Послодавци разврстани у прву категорију угрожености дужни су да донесу план заштите од пожара да организују службу заштите од пожара и да имају ватрогасну јединицу с одговарајућим бројем запослених. Послодавци из друге категорије такође су обавезни да донесу план заштите од пожара и да имају одговарајући број запослених у служби заштите од пожара (стална дежурства, непосредно гашење пожара и превентивне мере). Послодавци разврстани у трећу и четврту категорију угрожености морају да имају најмање једног запосленог који непосредно организује и спроводи превентивне мере заштите од пожара (референт за заштиту од пожара).

План заштите од пожара мора да буде усаглашен с општинским плановима заштите од пожара, а на план се обавезно прибавља мишљење надлежног органа унутрашњих послова.

Закон утврђује обавезу послодавца (без обзира на категорију угрожености), да донесе општи акт о организацији, мерама и пословима у вези са спровођењем зашите од пожара (члан 7. став 5.) и истовремено детаљније уређује његову садржину (члан 8.). Послодавци који нису обавезни да донесу План заштите од пожара, поменутим општим актом уређују и техничку опрему и средства за гашење пожара и поступак у случају пожара.

Не доношење плана заштите од пожара и општег акта о заштити од пожара, затим неусаглашавање плана заштите од пожара с општинским планом заштите од пожара, као и


12

доношење плана заштите од пожара без претходно прибављеног мишљења општинског органа, санкционисано је прекршајном одговорношћу послодавца и одговорног лица у њему.

Законом прописане мере заштите од пожара могле би се груписати на оне које претходе самом процесу рада (изградња и реконструкција објеката и увођење, односно измена постојеће технологије), затим мере заштите у току радног процеса (спровођење, односно примена прописаних и наложених мера, одржавање у исправном стању и наменска употреба уређаја, опреме и средстава за гашење пожара), као и мере обуке запослених и провера њиховог знања у области заштите од пожара.

Послодавци су дужни да имају уређаје, опрему и средства за гашење пожара, да обезбеде излазе и пролазе за евакуацију људи и имовине у случају пожара, да уклоне запреке које би представљале сметњу за ефикасно гашење пожара, спасавање људи и имовине угрожене пожаром. Врсте уређаја, опреме и средстава, као и места на којима се они постављају, одређују се сагласно захтевима техничких прописа и упуству произвођача, а у зависности од површине простора, врсте процеса производње, технологије и слично, и могућих узрока и врсте пожара. Уређаји, опрема и средства за гашење пожара морају се одржавати у исправном стању, наменски користити, бити посебно означени и увек доступни за упоребу.

Послодавци су дужни да редовно врше контролно испитивање и сервисирање превозних и ручних ватрогасних апарата и осталих ватрогасних средстава и опреме којима располажу, у складу са упуством произвођача. Контролно испитивање и сервисирање апарата, средстава и опреме за гашење пожара могу да врше предузећа која испуњавају посебне услове у погледу техничке опремљености и стручне оспособљености запослених (ове услове утврђује општински орган).

Запаљив материјал не може се смештати на таванима зграда, степенишном простору, ходницима и осталим пролазима, а тамо где се ускладиштава морају се обезбедити слободни пролази и прилази справама и уређајима за гашење пожара.

Послодавци су обавезни да запослене упознају са опасностима од пожара на радном месту, са мерама и употребом средстава и опреме за гашење пожара, поступком у случају пожара и са одговорношћу због непридржавања прописаних или наложених мера заштите од пожара. Обука запослених из области заштите од пожара врши се најмање једанпут у три године, с тим да се најмање једном у току године изврши практична провера знања. Обука се врши према програму који доноси послодавац по прибављеном мишљењу надлежног органа за унутрашње послове. Време одржавања обуке и провере знања обавезно се пријављује надлежном органу за унутрашње послове. Запослени су дужни да присуствују обуци и провери знања из области заштите од пожара.

Пример општег акта у приручнику може бити коришћен за уређивање организације, мера и послова у вези са спровођењем заштите од пожара код послодаваца друге и треће категорије угрожености од пожара (уређује мере заштите од пожара код послодавца друге категорије угрожености – употреба и држање мањих количина запаљивих течности, и техничку опрему и средства за гашење пожара; предвиђа референта заштите од пожара, као обавезу послодавца треће категорије угрожености, а не службу заштите од пожара, која је обавеза послодавца друге категорије угрожености од пожара).


13

Прилог I: ПРАВИЛНИК О ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА

На основу члана 7. став 5. Закона о заштити од пожара ( Службени гласник СРС, број

37/88 и 48/94) и члана ___. Статута предузећа_______________ Управни одбор на седници одржаној ____________ године донео је:

ПРАВИЛНИК О ЗАШТИТИ ОД ПОЖАРА

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1. Ради отклањања опасности од пожара, спречавања избијања и ширења пожара,

откривања и гашења пожара, спасавања живота запослених и имовине угрожених пожаром, овим Правилником, у складу са Законом, утврђују се организација, мере и послови у вези са спровођењем заштите од пожара у предузећу____________ (у дањем тексту: предузеће).

Члан 2. Овим правилником уређује се нарочито: -мере заштите од пожара; -техничка опрема и средства за гашење пожара; -начин извођења теоретске и практичне обуке и провере знања у вези са познавањем прописа из области заштите од пожара и руковањем апаратима, средствима и опремом за гашење пожара; -права и обавезе пословодног органа, запослених са посебним овлашћењима и одговорностима и осталих запослених у вези са спровођењем заштите од пожара; -организација, делокруг и овлашћења службе заштите од пожара; -одговорност запослених због непридржавања прописаних мера заштите од пожара; -дужности запослених у случају избијања пожара и учешће у гашењу пожара;

Члан 3.

Одредбе овог правилника обавезују, поред запослених у предузећу, и сва остала лица која се по било ком основу нађу у пословним просторијама.

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

Члан 4.

Као мере заштите од пожара, поред мера утврђених законом и другим прописима, сматрају се и следеће мере: -заштита при раду са запаљивим течностима; -обезбеђење прилаза и пролаза; -избор технолошког процеса који пружа сигурност против пожара; -забрана употребе отворене ватре и других извора паљења у просторијама у којима може лако доћи до пожара, и -постављање уређаја за гашење пожара.


14

Члан 5.

Запаљиве течности могу се ускладиштавати у зато одобреним просторијама и местима

или у специјално опремљеним металним ормарима.

Члан 6.

Запаљиве течности могу се држати само у________________( навести радну јединицу, просторију ).

Температура у просторијама за ускладиштење запаљивих течности не сме бити изнад 180С, односно изнад температуре самозапаљења ако је она испод 180 С.

Члан 7.

Забрањено је: пушење, употреба отворене ватре, светиљки са пламеном и средства за паљење, коришћење уређаја и инсталација које могу изазвати пожар и експлозију, употребљавати алат који варничи, коришћење грејних уређаја са отвореном ватром, ужареним и прекомерно загрејаним површинама, држање и смештај материјала који је склон самозапаљењу, у просторије у којима се налазе запаљиве течности и друге лако запаљиве материје.

Знаци забране и упозорења мора да се истакну на видном месту.

Члан 8.

Метални орман за држање запаљивих течности мора бити удаљен на безбедно растојање од отвореног пламена (најмање 3 метра) и да има изводе за вентилацију ван простора у коме се налази орман.

Члан 9.

У металном орману могу се држати запаљиве течности у укупној количини до 200 литара.

Члан 10.

Радне јединице (хотели, робне куће, трговинске радње, мотели и други слични објекти) које не могу да задовоље услове за држање запаљивих течности у металним ормарима могу држати запаљиве течности у укупној количини до 20 литара за одржавање опреме.

Члан 11.

Претакање и размеравање запаљивих течности мора се вршити на зато одређеним местима, по правилу у_______________( лабораторији, односно другој одговарајућој јединици уз обавезну употребу локалне вентилације-дигестор и сл.).

Члан 12.

Радне површине у просторијама ( лабораторија ) треба да буду подељене на: -радне површине за рад са незапаљивим материјалима и -радне површине за рад са запаљивим материјама.

Радне површине морају бити коришћене строго наменски .


15

На радним површинама за рад са запаљивим течностима обавезно је постављање заштитних посуда од емајлираног или нерђајућег лима или других одговарајућих материјала, ради спречавања разливања ових течности.

Капацитет посуде мора да буде довољан за прихватање целокупне количине запаљиве течности.

Члан 13.

На радним површинама за рад са запаљивим течностима забрањено је: -држање свих предмета који нису потребни за рад који је у току, -коришћење уређаја и инсталација које могу изазвати пожар и експлозију, -коришћење грејних уређаја са отвореном ватром, ужареним и прекомерно загрејаним површимама, -рад са алатом који варничи, -пушење, употреба отворене ватре, светиљки са пламеном и средства за паљење, -држање и смештај материјала који је склон самозапаљењу.

Члан 14.

Пуњење типизираних паковања ( боца ) врши се помоћу апарата за пуњење боца или

помоћу левка (према технологији рада која је одобрена). Напуњене боце одмах се затварају одговарајућим чеповима и односе на место одакле

се врши њихова дистрибуција.

Члан 15.

Приликом рада са запаљивим течностима треба обезбедити довољну природну или вештачку вентилацију.

Члан 16.

Лице које ради са запаљивим течностима мора да носи мантил, заштитне рукавице, обућу и др.

Члан 17.

Прилази објектима и пролази у објектима треба у свако доба да буду обезбеђени, тј. очишћени од непотребног материјала.

Члан 18.

Отворена ватра (отворени пламен и сл. ) која се користи у процесу рада, може се употребљавати само у процесу рада и то у складу са важећим прописима, уз максималну опрезност и обезбеђење од избијања пожара.

По завршеном послу ватра се мора обавезно угасити.

Члан 19.

Димоводи и ложишта могу се употрбљавати само ако су у исправном стању и правилно постављени.


16

Члан 20.

Уређаји, алат и опрема за гашење пожара морају се држати на местима која су лако приступачна и добро видљива.

Ватрогасна опрема и средства за гашење пожара могу се користити само ако одговарају југословенским стандардима, а ако за поједине од ових предмета нису утврђени југословенски стандарди могу се користити само ако је за њих прибављена оцена од овлашћене стручне организације акредитоване од ЈУАТ-а∗.

Члан 21.

Заваривање и резање може се вршити само на основу издатог одобрења од стране референта за заштиту од пожара.

Одобрење за извођење радова из става 1. овог члана издаје се под условима и на начин утврђен посебним упуством које чини саставни део овог правилника.

Поступак извођења ових радова детаљније је разрађен у Упутству које је саставни део овог правилника.

ТЕХНИЧКА ОПРЕМА И СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

Члан 22.

У циљу заштите запослених и имовине предузећа од пожара све радне просторије морају бити снабдевене потребном опремом и средствима за гашење пожара .

У просторијама ___________ поставља се на сваких 30м2 најмање по један ручни апарат за гашење пожара са сувим прахом или угњен-диоксидом, а у просторијама ____________ и хидрант.

Хидрант мора бити снабдевен цревом и млазницом и смештен у хидрантском сандучету.

Члан 23.

Апарати и средства за гашење пожара распоређују се по елаборату заштите од пожара или плану који је саставни део овог правилника.

Члан 24.

Контрола испраности (контрола и сервисирање) апарата за гашење пожара и противпожарних хидраната врши се по потрби, а најмање једанпут у шест месеци.

Контролу врши овлашћено предузеће или фирма која има одобрење МУП-а за бављење овим пословима, а на основу посебног уговора.

Члан 25.

Ради заштите од пожара забрањено је свим запосленима и другим лицима која су по било коме основу ангажована на раду у предузећу: -оптерећивање електричних инсталација потрошачима електричне струје преко називних вредности и дозвољених норми; -држање отворених судова са запаљивим течностима (етар, алкохол, шпиритус, бензин, ацетон и др.); -употреба решоа са отвореном грејном нити; -нагомилавање материјала у радним просторијама које се могу лако запалити; -руковање бутан гасом, уколико нису за то обучени. ∗ ЈУАТ-Југословенско акредитационо тело


17

Члан 26.

У _____________ (предузећу, погону, радној јединици), поред мера из члана 25. овог правилника мора се обезбедити: -да апарати за гашење пожара и хидранти буду увек исправни и приступачни; -да запослени морају бити обучени у руковању противпожарним апаратима; -да се са свим запаљивим течностима рукује са највећом пажњом.

Члан 27.

________________(предузеће, погон, радна јединица), поред техничке опреме из члана 22. овог правилника, треба да поседује и сандук са песком и приручни алат (лопата, пијук, и др.).

Сандук са песком такође мора бити постављен на лако приступачном месту са јасно исписаном ознаком: песак за гашење пожара.

ОБУКА ЗАПОСЛЕНИХ И ПРОВЕРА ЗНАЊА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

Члан 28.

Сваки запослени, приликом заснивања радног односа, а пре ступања на рад, као и пре распоређивања на друго радно место, мора бити упознат са опасностима од пожара на том радном месту, као и у предузећу.

Члан 29.

Запослени мора бити детаљно упознат са: -опасностима од пожара које могу угрозити живот и здравље запослених и грађана; -начином обављања послова на радном месту, са гледишта избегавања могућих ризика од избијања пожара; -обавезама у погледу спровођења прописаних мера и упутстава о заштити од пожара; -практичном употребом апарата за гашење пожара; -дужностима и обавезама у случају избијања пожара.

Члан 30.

Упознавање запослених са опасностима од пожара, мерама и средствима заштите од пожара врши се на курсевима или предавањима, давањем упутства односно на други погодан начин, зависно од специфичности послова и задатака.

Члан 31.

Обука запослених у области заштите од пожара врши се према програму обуке и провере знања.

Програм обуке, у делу који се односи на стицање знања из области заштите од пожара, има општи и посебни део.Општи део програма садржи обавезе предузећа у области заштите од пожара, као и материју о основима горења, узроцима настајања пожара, гашењу пожара и савременим техничким системима за откривање и гашење пожара. У посебном делу програма обуке садржана су одговарајућа обавештења о заштити од пожара условљена специфичностима начина рада и технолошког процеса у предузећу.

Програм обуке, у делу који се односи на практичну проверу знања, садржи рокове провере знања запослених на одређеним радним местима, у оквиру законског рока практичне


18

провере знања, начин провере знања, обезбеђење одговарајућих техничких и других услова за проверу знања и друге околности значајне за извршење ове законске обавезе.

Програм обуке предузеће доноси по предходно прибављеном мишљењу надлежног органа, а проверу знања запослених из области заштите од пожара врши се по одобреном програму.

Члан 32.

Обуку запослених врши референт заштите од пожара или друго обучено лице или овлашћено предузеће.

Практична провера знања, по правилу, врши се на радном месту запосленог, односно у оквиру одговарајућег процеса рада, а врши је референт за заштиту од пожара, или друго обучено лице.

Члан 33.

Обука свих запослених врши се најмање једанпут у три године, а практична провера знања најмање једном у току године.

Запослени су дужни да присуствују обуци и провери знања, а непоштовање ове обавезе представља тежу повреду радне обавезе.

Члан 34.

Предузеће је дужно да време одржавања обуке и провере знања из области заштите од пожара пријави надлежном органу управе за унутрашње послове.

Члан 35.

О запосленима који су присуствовали обуци и који су подвргнути провери знања води се евиденција.

Запослени,по извршеној обуци односно провери знања својим потписом потврђује да је упознат са опасностима од пожара и мерама заштите од пожара.

ПОСЛОВИ И ЗАДАЦИ РЕФЕРЕНТА ЗА ЗАШТИТУ ОД ПОЖАРА

Члан 36.

Послове организовања и спровођења мера заштите од пожара врши референт за заштиту од пожара који у делокругу свог рада: -непосредно примењује, односно стара се о примењивању прописаних мера заштите од пожара; -остварује непосредан увид у стање заштите од пожара у објектима, односно на свим радним местима у предузећу, предузећима, односно предлаже одговарајуће мере за отклањање ризика од избијања пожара и за брзо и ефикасно сузбијање пожара у случају његовог избијања; -врши, односно учествује и стара се о обуци и провери знања и обучености радника из области заштите од пожара, остварује увид у стање обучености запослених и предузима, односно предлаже мере ради обезбеђења одговарајућег степена обучености запослених у овој области; -стара се и одговоран је за одржавање у исправном стању и за наменску употребу средстава и опреме за гашење пожара и предлаже план набавке ових средстава и опреме;


19

-благовремено и потпуно информише надлежне органе у предузећу и запослене са одговорнистима у области заштите од пожара, о стању, проблемима и мерама које треба предузети; -припрема одговарајуће извештаје о стању заштите од пожара за потребе органа предузећа; -извршава, односно учествује у извршавању налога инспекцијских органа; -врши и друге послове из области заштите од пожара утврђене општим актом о систематизацији радних места.

ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ ОРГАНА ПРЕДУЗЕЋА И ЗАПОСЛЕНИХ СА ПОСЕБНИМ ОВЛАШЋЕЊИМА И ОДГОВОРНОСТИМА

А.Органи предузећа

Члан 37.

1.Управни одбор

-стара се о обезбеђивању материјалних и других услова за спровођење мера заштите од пожара у складу са Законом и овим Правилником; -прати стање у предузећу у области заштите од пожара и предузима одговарајуће мере из своје надлежности; -доноси програм обуке и провере знања запослених из области заштите од пожара, уколико ово овлашћење не пренесе на директора; -разматра извештаје о спровођењу мера заштите од пожара, инспекцијске налоге и прати спровођење наложених мера; -врши и друге послове у складу са Законом и општим актима предузећа.

Члан 38.

2. Директор -одговоран је за стање у области заштите од пожара; -налаже предузимање потребних мера ради откљањања ризика од избијања пожара, као и ефикасног сузбијања евентуалних пожара; -одговоран је за спровођење мера заштите од пожара прописаних законом, другим прописима и овим Правилником и стара се о њиховом извршавању; -стара се, у оквиру својих овлашћења о обезбеђивању материјалних и других услова за спровођење мера заштите од пожара; -организује рад свих одговорних радника у области заштите од пожара у ефикасан систем заштите од пожара; -извршава одлуке Управног одбора у области заштите од пожара; -предузима и друге мере у складу са законом, другим прописима и општим актима послодавца.

Б. ЗАПОСЛЕНИ СА ПОСЕБНИМ ОВЛАШЋЕЊИМА И ОДГОВОРНОСТИМА

Члан 39. 1. Руководилац (РЈ, погона и сл.)

-Стара се о правилном упознавању запослених са мерама заштите од пожара на њиховим радним местима и пословима које обављају; -стара се о набавци и одржавању у исправном стању и о наменској употреби средстава за гашење пожара; -предлаже мере у циљу остваривања ефикасне и потпуне заштите од пожара.


20

Члан 40.

2. Руководилац (РЈ, погона и сл.)

- Непосредно се стара и одговоран је за примену прописаних и других неопходних мера у области заштите од пожара у радној јединици_____________; - Одговоран је за руковање са запаљивим течностима, у складу са одговарајућим прописима; - Стара се у оквиру свог делокруга да се уређаји, опрема и средства за гашење пожара одржавају у исправном стању; - Прати стање оспособљености запослених у руковању опремом и средствима за гашење пожара, предузима мере за побољшање тог стања и обавештава одговорне запослене о потреби предузимања одговарајућих мера; - Упознаје запосленог који ступа на рад или је распоређен на друго радно место у _________________ са условима рада, опасностима од избијања пожара, као и са одговорношћу због непридржавања прописаних и наложених мера заштите од пожара; - У случају избијања пожара предузима, односно организује предузимање одговарајућих мера за гашење пожара; - Врши и друге послове из области заштите од пожара у складу са законом, другим прописима и општим актима предузећа.

Члан 41.

Запослени са посебним овлашћењима и одговорностима распоређеним на радна места у _________________________, као и други запослени са посебним овлашћењима и одговорностима имају овлашћења и одговорности сходно овлашћењима и одговорностима запослених из члана 39. односно 40. овог Правилника.

Члан 42.

1. Остали запослени Сваки запослени који примети непосредну опасност од избијања пожара или пожар у

радним и другим просторијама дужан је да ову опасност отклони, односно да пожар угаси, уколико то може да учини без опасности по личну безбедност или безбедност других запослених.

Ако запослени није у могућности да сам, и одмах, отклони опасност од избијања пожара, односно угаси пожар, дужан је да одмах обавести непосредног руководиоца и остале запослене који се налазе у непосредној близини, а сви они су обавезни да одмах, заједнички, приступе предузимању мера на гашењу пожара.

Гашењу пожара морају неодложно да приступе сви запослени који се налазе у просторијама или непосредној близини просторије у којој је избио пожар, а такође, у зависности од околности случаја, и остали запослени у предузећу.

ОДГОВОРНОСТ ЗАПОСЛЕНОГ ЗБОГ НЕПРИДРЖАВАЊА МЕРА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

Члан 43

Запослени су дужни да се придржавају прописа из области заштите од пожара. Повреда прописа о заштити од пожара као и утврђених обавеза из овог Правилника

представља тежу повреду радне обавезе.


21

Члан 44.

Ако запослени примети да се други запослени не придржавају прописа и мера

заштите од пожара дужан је да одмах поднесе пријаву надлежном руководиоцу за покретање поступка против тог запосленог због повреде радне обавезе.

Члан 45.

Запослени који намерно или из крајње непажње проузрокује пожар дужан је да надокнади штету нанету пожаром, у складу са правилима о материјалној одговорности запослених.

ДУЖНОСТИ ЗАПОСЛЕНИХ У СЛУЧАЈУ ИЗБИЈАЊА ПОЖАРА И ПОСТУПАК ГАШЕЊА

Члан 46.

У случају избијања пожара запослени је дужан да одмах приступи његовом гашењу,

уколико на тај начин није угрожена његова лична безбедност, и да што пре случај пријави ватрогасној јединици.

Члан 47.

У гашењу пожара учествују сви запослени чији је приступ месту избијања пожара могућ у времену избијања пожара, односно у времену његовог трајања.

Члан 48.

О пожару који је избио ван радног времена обавештавају се, одмах по упућеном позиву ватрогасној јединици и одговорни радници у предузећу.

Члан 49.

Организацију гашења пожара преузима непосредни, односно други руководилац у предузећу, а у колико у гашењу пожара учествује ватрогасна јединица, руководилац ватрогасне јединице.

Наредбе и упутства лица које руководи гашењу пожара обавезни су за све учеснике у гашењу пожара.

Члан 50.

Забрањено је свако окупљање око места пожара, осим запослених који су одређени за гашење пожара.

Члан 51.

После давања знака за узбуну обуставља се свака употреба телефона, како директних

линија тако и локала, сем најхитнијих разговора који су у вези са пожаром и ситуацијом насталом у вези са пожаром. Све телефонске везе стављају се на располагање екипи за одбрану од пожара ради преношења наређења.


22

Члан 52.

У циљу обезбеђења имовине предузећа угрожене пожаром, односно друге имовине у

кругу који је угрожен пожаром, од других ризика, одговорни радник предузећа, односно запослени који руководи организацијом гашења пожара, по потреби ће поставити одређеног запосленог као стражара, са задатком да спречава улазак непознатих лица, и да се стара о сигурности имовине.

Члан 53.

При гашењу пожара морају се уклонити из зоне пожара посуде са запаљивим течностима и други запаљиви материјали, као и да се искључе све електричне инсталације.

Члан 54.

За гашење пожара морају се употребити одговарајућа средства као што су: вода, песак, угљена киселина и други несагориви материјали и течности.

Члан 55.

За гашење пожара насталог паљењем електричне инсталације не сме се употребљавати вода (док је под напоном електро инсталација), већ средства на бази праха и угљен-диоксида.

Члан 56.

За спашавање људи од пожара морају се употребљавати омотачи од тканине, вода и друга средства која неће повећати температуру и стварати ране на телу.

Особи захваћеној пожаром мора се указати прва помоћ.

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 57.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања.

Председник Управног одбора


23

Прилог II: ПРАВИЛНИК ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ОБУКЕ РАДНИКА ИЗ

ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА На основу члана 24. став 6. Закона о заштити од пожара (''Службени гласник СР

Србије'', број 37/88) _________________ д о н о с и.

П Р А В И Л Н И К О МИНИМУМУ САДРЖИНЕ ОПШТЕГ ДЕЛА ПРОГРАМА ОБУКЕ РАДНИКА

ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Члан 1.

Овим правилником прописује се минимум садржине општег дела програма за обуку

радника из области заштите од пожара у организацијама и органима, а која је утврђена у прилогу овог правилника и чини његов саставни део.

МИНИМУМ САДРЖИНЕ ОПШТЕГ ДЕЛА ПРОГРАМА ОБУКЕ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

I. ОБАВЕЗЕ ОРГАНИЗАЦИЈА И ОРГАНА У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА 1. Нормативно уређивање заштите од пожара: Правилник о заштити од

пожара и План заштите од пожара. 2. Организовање послова заштите од пожара: ватрогасне јединице;

служба заштите од пожара; референти за заштиту од пожара и радници задужени за организовање и спровођење превентевних мера заштите од пожара.

3. Превентивне мере заштите од пожара: уређаји, опрема и средства за гашење пожара; уређаји и инсталације за откривање, дојаву и гашење пожара, електричне, вентилационе, топлотне и друге инсталације; смештај запаљивог материјала; смештај експлозивних материја, запаљивих течности и гасова и ватрогасне страже.

4. Обавезе у спровођењу мера заштите од пожара: обавезе самоуправних органа, унутрашње контроле, пословодних органа, односно функционера који руководи државним органом, радника са посебним правилима, обавезама и овлашћењима, односно руководећих радника у државним органима, као и права и обавезе радника.

5. Одговорност за неспровођење мера заштите од пожара: дисциплинска и материјална одговорност радника, као и прекршајна и кривична одговорност одговорних лица.

II. ОСНОВИ ГОРЕЊА

1. Горење чврстих материја. 2. Горење течних материја. 3. Горење запаљивих гасова и пара. 4. Експлозије.


24

III. УЗРОЦИ НАСТАЈАЊА ПОЖАРА

1. Пожари и начин преноса топлоте: провођењем (кондукцијом), додиром

(конвекцијом) и зрачењем (радијацијом). 2. Основни узроци настајања пожара: директан додир са пламеном или

ужареним материјалом; електрична струја; заваривање, резање и лемљење; статички електрицитет; атмосферски електрицитет; самозагревање и самозапаљивање, топлотно деловање сунца; механичка енергија и паљевина.

IV. ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

1. Методе гашења пожара 2. Средства за гашење пожара: вода, пена, прах, угљен – диоксид, халони и

приручна средства за гашење пожара. 3. Мере заштите при гашењу пожара. 4. Противпожарна опрема: ручни и превозни противпожарни апарати – подела,

намена, активирање и руковање; постављање, чување и контрола апарата за гашење пожара; хидрантска мрежа – хидранти, и опрема.

V. САВРЕМЕНИ ТЕХНИЧКИ СИСТЕМИ ЗА ОТКРИВАЊЕ И ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

1. Откривање и дојава пожара: аутоматски јављачи пожара – јонизациони,

термички и оптички; ручни јављач пожара; преносни путеви и сигналне централе. 2. Савремена опрема и метода гашења пожара: избор типа стабилних

инсталација за гашење пожара – стабилне инсталације за гашење пожара водом, пеном, прахом, угљен-моноксидом и халоном.


25

Прилог III: ТЕСТ 1 ЗА ПРОВЕРУ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ

ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

Т Е С Т 1 ЗА ПРОВЕРУ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

Презиме ____________________________________________________________ Име оца _____________________________________________________________ Име ________________________________________________________________ Назив радног места ___________________________________________________ У Чачку _____________________200___ године Кандидат је одговорио: Позитивно: ________________ Негативно: ________________

Комисија:

1._________________________

2._________________________

3._________________________


26

1. ПРЕДУЗЕЋА И ДРУГЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ДРЖАВНИ ОРГАНИ УТВРЂУЈУ

МЕРЕ И ПОСЛОВЕ У ВЕЗИ СА СПРОВОЂЕЊЕМ И УНАПРЕЂЕЊЕМ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА. а) својим нормативним актом б) нису законом обавезни да спроводе и унапређују ЗОП

2. ПЛАНОВЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ОБАВЕЗНИ СУ ДА ДОНОСЕ: а) само предузећа б) општине, предузећа и друге организације и државни органи

3. ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗОП КОЈЕ ИМАЈУ ОПШТИ КАРАКТЕР ДУЖНИ СУ ДА СПРОВОДЕ:

а) сви радници РЈ б) само радници са посебним овлашћењима и одговорностима 4. СВАКИ РАДНИК КОЈИ ПРИМЕТИ ПОЖАР: а) дужан је да га одмах угаси, ако то може да уради без опасности за себе

и другога б) није дужан да га гаси јер би се тиме изложио животној опасности

5. ДА ЛИ СУ У ОБЈЕКТУ У КОЈЕМ РАДИТЕ ПОСТАВЉЕНИ ЗИДНИ ХИДРАНТИ:

а) да б) не

6. ДА ЛИ СУ У ОБЈЕКТУ У КОЈЕМ РАДИТЕ ПОСТАВЉЕНИ ПОДЗЕМНИ ХИДРАНТИ:

а) да б) не 7. КАО НАЈЧЕШЋИ УЗРОК ПОЖАРА ПРИСУТАН ЈЕ: а) удар грома б) неисправан електрични уређај в) .фактор човек 8. ДА ЛИ У ВАШОЈ РАДНОЈ СРЕДИНИ ПОСТОЈЕ УРЕЂАЈИ И ИНСТАЛАЦИЈЕ

ЗА АУТОМАТСКО ОТКРИВАЊЕ И ДОЈАВУ ПОЖАРА: а) постоје б) не постоје 9. ДА ЛИ У ВАШОЈ РАДНОЈ СРЕДИНИ ПОСТОЈЕ УРЕЂАЈИ И ИНСТАЛАЦИЈЕ

ЗА АУТОМАТСКО ГАШЕЊЕ ПОЖАРА: а) постоје б) не постоје 10. НА ПРОЛАЗИМА, ХОДНИЦИМА, СТЕПЕНИШНОМ ПРОСТОРУ: а) није дозвољено држати никакав запаљиви материјал б) у недостатку простора дозвољено је само држати ормаре за одлагање архивског материјала 11. ВРАТА НА ПУТЕВИМА ЗА НУЖНУ ЕВАКУАЦИЈУ МОРАЈУ СЕ ОТВАРАТИ У

СМЕРУ ЕВАКУАЦИЈЕ: а) тачно је б) није тачно 12. ПО ЗАВРШЕТКУ РАДНОГ ВРЕМЕНА У СВИМ ПРОСТОРИЈАМА РАДНИЦИ

СУ ДУЖНИ ДА ИСКЉУЧЕ МАШИНЕ, АПАРАТЕ И ДРУГЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ УРЕЂАЈЕ КОЈИ МОГУ ДА ИЗАЗОВУ ПОЖАР:

а) тачно је б) није тачно 13. ДА БИ ГОРЕЊЕ ЗАПОЧЕЛО НЕОПХОДНО ЈЕ ПРИСУСТВО: а) гориве материје, оксиданта (кисеоника) и извора топлоте б) оксиданта (кисеоника), гориве материје и ваздуха


27

14. УКОЛИКО СЕ ОДСТРАНИ БИЛО КОЈИ ОД ТРИ НЕОПХОДНА ЕЛЕМЕНТА ЗА

ГОРЕЊЕ: а) пожар може настати б) до пожара не може доћи 15. ПОЖАРИ НА ЕЛЕКТРИЧНИМ УРЕЂАЈИМА И ИНСТАЛАЦИЈАМА ПОД

НАПОНОМ: а) смеју се гасити водом тек пошто се напон искључи б) смеју се гасити водом 16. НАВЕДИТЕ КОЈА СЕ СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА КОРИСТЕ У НАШОЈ

СРЕДИНИ: _______________________________________________________________________ 17. НАВЕДИТЕ НЕКОЛИКО ПРИРУЧНИХ СРЕДСТАВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА: _______________________________________________________________________ 18. ДА ЛИ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО СМЕШТАЊЕ РОБЕ У МАГАЦИНСКОМ ДЕЛУ

ПРЕДУЗЕЋА НА ВИСОКО РЕГАЛНИМ ПОЛИЦАМА НА УДАЉЕНОСТИ МАЊОЈ ОД 0,5 МЕТАРА ОД СИЈАЛИЧНИХ МЕСТА:

а) да б) не 19. ЗАМАШЋЕНЕ, НАУЉЕНЕ И ГОРИВОМ НАТОПЉЕНЕ КРПЕ ДРЖЕ СЕ: а) у обичној корпи за отпатке б) у лименој посуди са херметичким затварањем 20. ЗИДНИ ХИДРАНТИ И АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЧЕТНИХ ПОЖАРА

МОРАЈУ СЕ НАЛАЗИТИ НА ВИДНОМ И ДОСТУПНОМ МЕСТУ И НЕ СМЕЈУ СЕ ЗАКЛАЊАТИ НИКАКВИМ МАТЕРИЈАЛОМ:

а) тачно је б) није тачно 21. ГОРЕЊЕ ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ СЕ ОДВИЈА ТАКО ШТО ТЕЧНОСТ ПОД

УТИЦАЈЕМ ТОПЛОТЕ ПРЕЂЕ У ГАСОВИТО СТАЊЕ, ПА НАСТАЛЕ ПАРЕ У СМЕШИ СА ВАЗДУХОМ САГОРЕВАЈУ:

а) тачно је б) није тачно 22. АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЧЕТНИХ ПОЖАРА СА ОЗНАКОМ СО2 ПУЊЕН ЈЕ: а) угљен диоксидом б) халоном 23. АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА УГЉЕН ДИОКСИДОМ, (ОЗНАКА СО2)

УПОТРЕБЉАВА СЕ НА СЛЕДЕЋИ НАЧИН: а) вентил се отвори до краја и млазница упери у пожар

б) извади се осигурач, притисне ручка за активирање до краја и одмах отпусти, сачека 3-5 секунди, притсне ручка на млазници и млазница упери у пожар.

24. АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПРАХОМ (ОЗНАКА S) УПОТРЕБЉАВА СЕ НА СЛЕДЕЋИ НАЧИН. а) вентил се отвори до краја и млазница упери у пожар б) извади се осигурач, притисне ручка за активирање до краја и одмах

отпусти, сачека 3-5 секунди, притисне ручка на млазници и млазница упери у пожар.

25. У ОРМАРИЋУ ЗИДНОГ ХИДРАНТА КОЈИ ЈЕ ОФАРБАН ЦРВЕНОМ БОЈОМ И ОЗНАЧЕН СЛОВОМ ''Н'' НАЛАЗИ СЕ СЛЕДЕЋА ОПРЕМА:

а) једно црево дужине 15m, једна млазница φ12 mm и вентил за воду б) хидрантски наставак, N кључ и млазница

ТЕСТ ПОПУНИО _____________


28

Прилог IV: ТЕСТ 2 ЗА ПРОВЕРУ РАДНИКА ИЗ ОБЛАСТИ

ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

ПОДАЦИ О ЗАПОСЛЕНОМ И ПРЕДУЗЕЋУ 1. ПРЕЗИМЕ, ОЧЕВО ИМЕ И ИМЕ ________________________________ 2. ДАТУМ И ГОДИНА РОЂЕЊА ________________________________ 3. НАЗИВ ПРЕДУЗЕЋА ________________________________ 4. СЕКТОР – СЛУЖБА – ПОГОН ________________________________ 5. РАДНО МЕСТО ________________________________ 6. СТРУЧНА СПРЕМА РАДНИКА ____________________________ РЕЗУЛТАТ: Укупан број питања: _______________ Број тачних одговора: ______________ Кандидат: ____________ положио КОМИСИЈА 1. ___________________________________ 2. ___________________________________ 3. ___________________________________


29

Т Е С Т 2 ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

Пажљиво прочитати питања! Уз свако је дато три одговора, од којих је један тачан.

Потребно је заокружити ознаку испред тачног одговора. 1. У КОМ ЦИЉУ СЕ СПРОВОДИ ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА? а) Ради заштите људских живота и материјалних добара б) Ради задовољења законских прописа в) Ради заштите имовине предузећа 2. КОЈИМ СЕ ОПШТИМ АКТОМ РЕГУЛИШЕ ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА У

ПРЕДУЗЕЋУ? а) Статутом предузећа б) Правилником о заштити од пожара в) Правилником о заштити на раду 3. ДА БИ ДОШЛО ДО ПРОЦЕСА ГОРЕЊА ПОТРЕБНА ЈЕ: а) Запаљива материја б) Запаљива материја, кисеоник и извор паљења в) Запаљива материја и извор паљења 4. СВАКО КО ПРИМЕТИ ПОЖАР ДУЖАН ЈЕ: а) Да га угаси, ако то може да учини без опасности по себе или другога, а ако то не

може да учини одмах обавестити најближу ватрогасну јединицу б) Да да узбуну и чека ватрогасну јединицу в) Да обавести непосредног руководиоца 5. ЕЛЕКТРИЧНИ УРЕЂАЈИ И ИНСТАЛАЦИЈЕ СЕ ГАСЕ: а) Одговарајућим млазом воде б) Сувим прахом и угљендиоксидом в) покривањем прекривачем, ћебетом и слично 6. ОСНОВНА СРЕДСТВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА У ВАШИМ ОБЈЕКТИМА СУ: а) Халони б) Суви прах и угљендиоксид в) Вода и пена 7. ОПРЕМА ХИДРАНТСКОГ ОРМАРА МОЖЕ СЕ КОРИСТИТИ: а) Само за гашење пожара и извођење ватрогасне вежбе б) За прање писта, аута и заливање траве в) Само за извођење ватрогасне вежбе 8. КОЈИ ЈЕ БРОЈ ТЕЛЕФОНА ПРОФЕСИОНАЛНЕ ВАТРОГАСНЕ ЈЕДИНИЦЕ? а) 92 б) 93 в) 94 9. КАО НАЈЧЕШЋИ УЗРОК ПОЖАРА ЈЕ: а) Удар грома б) Неисправан електрични уређај в) Непажња (фактор човек)


30

10. КО СВЕ МОРА БИТИ УПОЗНАТ СА МАТЕРИЈОМ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА? а) Чланови ватрогасне јединице б) Сви запослени в) Руководеће особље 11. ЗА СПРОВОЂЕЊЕ НАЛОЖЕНИХ МЕРА ОД СТРАНЕ ИНПЕКЦИЈСКИХ ОРГАНА ОДГОВОРНИ СУ:

а) Референт заштите од пожара б) Директор предузећа в) Сваки запослени на свом радном месту

12. ЗАМЕНА ПАТРОНА ЕЛЕКТРИЧНОГ ОСИГУРАЧА ДОЗВОЉЕНА ЈЕ: а) Свим запосленима б) Само стручним и за то оспособљеним лицима в) Директору предузећа 13. ПРИ ГАШЕЊУ ПОЖАРА ИЗАЗВАНОГ ГОРЕЊЕМ ТЕЧНОГ НАФТНОГ ГАСА

(пропан-бутан) ТРЕБА НАЈПРЕ СПРЕЧИТИ ДОВОД ГАСА А ОНДА ГАСИТИ АПАРАТОМ ПУЊЕНИМ:

а) Водом б) Пеном в) Сувим прахом 14. АПАРАТОМ ТИПА ''S'' ГАСЕ СЕ: а) Пожари на електричним инсталацијама б) Све врсте пожара в) Пожари запаљивих течности 15. АПАРАТИМА ПУЊЕНИМ ПЕНОМ ГАСИМО ПОЖАРЕ: а) На електричним инсталацијама б) Запаљивих течности в) Чврстих материја 16. ПРИЈАВА ПОЖАРА МОЖЕ ДА БУДЕ ИЗВРШЕНА: а) Само телефоном б) Средствима јавног информисања

в) Лично, куриром, телефоном, радио везом, средствима јавног инфо- рмисања и на друге начине 17. НАДЛЕЖНИ ОРГАН РАЗМАТРА СТАЊЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА: а) Када дође до пожара б) Обавезно најмање два пута годишње в) Када му нареди инспекцијски орган 18. У КАКВОМ АГРЕГАТНОМ СТАЊУ МОГУ БИТИ ЗАПАЉИВЕ МАТЕРИЈЕ? а) У чврстом б) У течном и гасовитом в) Чврстом, течном и гасовитом


31

19. ДА ЛИ СЕ МОЖЕ ИЗАЗВАТИ ПОЖАР ПУШЕЊЕМ И УПОТРЕБОМ ОТВОРЕНЕ ВАТРЕ?

а) Може, када су испуњени и остали услови б) Врло ретко и ако су испуњени и остали услови в) Не може уопште 20. КОЈИ ПОЖАРИ СЕ ГАСЕ ВОДОМ? а) Пожари запаљивих течности које се не мешају са водом б) Пожари запаљивих гасова в) Пожари чврстих материја 21. ДА ЛИ ПРИ ПРИСТУПАЊУ ГАШЕЊА ПОЖАРА МОРА ДА СЕ ИЗВРШИ ИЗБОР

СРЕДСТАВА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА? а) Не, јер свако средство може гасити сваки пожар б) Мора се извршити избор, али није обавезно в) Да, јер сви пожари не могу се гасити истим средствима 22. РУЧНИ АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ СУВИМ ПРАХОМ (S) АКТИВИРА СЕ НА СЛЕДЕЋИ НАЧИН: а) Извади се осигурач и притисне ручица б) Извади се осигурач, млазница се упери у пожар, притисне се ручица сачека се 3 – 5 секунди и опет се притисне ручица в) Упери млазница, извади осигурач и притисне ручица 23. КО МОЖЕ ДА ОТКРИЈЕ ПОЧЕТНИ ПОЖАР? а) Технички уређај б) радник или пролазник који први примети пожар в) Оба наведена случаја 24. ЗБОГ НЕПОШТОВАЊА МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ЗАПОСЛЕНИ МОЖЕ ОДГОВАРАТИ: а) Дисциплински б) Дисциплински и прекршајно в) Дисциплински, прекршајно и кривично 25. ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ВРШЕ: а) Инспектори органа унутрашњих послова б) Инспектори рада в) Служба заштите од пожара ДАТУМ ПОПУЊАВАЊА ТЕСТ ПОПУНИО _________________________ ______________________


32

Прилог V: ПРОЦЕДУРА ПРИ ВРШЕЊУ ИНСПЕКЦИЈСКОГ

НАДЗОРА

П Р О Ц Е Д У Р А

за поступање у неком предузећу при вршењу инспекцијског надзора у области заштите од пожара, а која се може прилагодити сваком предузећу у

зависности од структуре самог предузећа

Назив: Процедура за поступање при вршењу инспекцијског надзора у области заштите од пожара (у даљем тексту: Процедура)

I – СВРХА

Сврха ове Процедуре је да дефинише поступак организационих делова и запослених у предузећу при вршењу инспекцијског надзора од стране инспектора противпожарне и превентивно техничке заштите Управе/Одељења/Одсека против- пожарне полиције, као и поступак и циркулацију записника и решења о извршеном инспекцијском надзору.

II - ПРИМЕНА

Процедуру примењује Секретаријат (радна јединица) за правне и опште послове. Процедура се примењујe на све нове поступке и на поступке инспекцијског надзора чије је решавање започето, а није завршено.

III – НАДЛЕЖНОСТ

За контролу примене Процедуре у предузећу надлежан је референт за заштиту од пожара или други радници задужени за организовање и спровођење превентивних мера заштите од пожара.


33

ОПИС ПРОЦЕДУРЕ – Дијаграм тока: I део


34

ОПИС ПРОЦЕДУРЕ – Дијаграм тока: II део


35

ОПИС ПРОЦЕДУРЕ – Дијаграм тока: III део


36

1.2 ТЕОРИЈА ГОРЕЊА1

1.2.1 ПАЉЕВИНА Пожар изазван злом намером У стручној пракси пожари и паљевине нису прецизно одређени. Неки аутори пожар

дефинишу као неконтролисано сагоревање материја, до којег је дошло без утицаја и воље човека, а паљевину као сагоревање материја до којег је дошло намером или нехатом човека. Према југословенском стандарду JUS ISO 8421, паљевина је дефинисана као пожар изазван злом намером.

У пракси се изазивање пожара и паљевина најчешће поdводи под радњу изазивања кривичног дела из чл. 187. ИЗАЗИВАЊЕ ОПШТЕ ОПАСНОСТИ – Кривичног закона Републике Србије. Ово кривично дело чини оно лице које је пожаром, поплавом, експлозијом, отровом или отровним гасом, јонизујућим зрачењем, моторном силом, електричном или другом енергијом изазвало опасност по живот људи или имовине већег обима. Један од облика који може да се издвоји је изазивање опасности по живот људи или имовине већег обима ПОЖАРОМ, који је у пракси познат под именом ПАЉЕВИНА. Кривично дело се састоји у изазивању пожара, без обзира да ли се изазива пожар на својој или туђој имовини.

1.2.2 ВАТРА – ПОЖАР

1) Процес сагоревања који карактерише ослобађање топлоте, праћено димом или

пламеном или и једно и друго 2) Сагоревање које се неконтролисано шири

Класификација пожара То је стандардизован систем за класификацију пожара према природи горива (JUS ISO

3941). Класе пожара су следеће:

Класа А: Пожари који обухватају чврсте материје, често органске природе, при чијем горењу се нормално формира жар: Класа Б: Пожари који обухватају течности или утечљиве материје; Класа Ц: Пожари који обухватају гасове; Класа Д: Пожари који обухватају метале;

Према месту настанка и амбијенту, статистика дели пожаре на: - пожаре и експлозије према простору настајања и гранама делатности (грађевински

објекти, саобраћајна средства, отворен простор, индустрија и рударство, пољопривреда и рибарство, шумарство, трговина, саобраћај и везе и сл.)

- пожари и експлозије према карактеру својине

1 Слободан Спасић, Радован Јованов, Александар Павловић: “Пожар, експлозија, провала-Инжењерско-технички приручник”, Ватрогасни савез Србије, Београд, 1998.


37

- пожари и експлозије према узроцима настајања (оштећења и кварови, отворени пламен, електрични апарати, кратак спој и преоптерећење, атмосферско пражњење, ложишта и др.);

- пожари и експлозије према начину изазивања догађаја (немар, нехат, непажња, игра, природна појава).

За проучавање развоја пожара веома су важне и неке посебне геометријске и термодинамичке величине, као што је геометрија пламена, кинематика пламена, топлотни ток и др. Цео процес пожара се обично прати преко промене основних термичких величина (вредност ослобођене енергије, пораст средње темпаратуре у просторији, и сл.) током времена.

Приказ тока пожара За илустрацију развоја пожара даје се познати дијаграм темпаратура – време просечног

пожара у просторији. Паљење је фаза која траје обично од почетка прихватања пламена (од пилот пламена)

до површине горења од 1 (за папир, текстил) до 10 cm² (тешко гориве материје). Зависно од интезитета топлотног извора и гориве материје, овај период траје од 10 до

15 секунди за лако запаљиве материје, и око 2 минута за нормално запаљиве. Ова површина горења даје довољну количину топлоте да се обезбеди прогресивно горење. Зрачењем из пламена топлотним флуксом ''q'' (прогревање IC зрацима на даљину од неколико cm – у овој фази, све више како димензије пламена расту) и непосредним дејством пламених гасова (конвекција), припрема се горива маса за горење.

Tmax=700-1100 oC

T (oC)

0,8 Tmax

paqewe

rani razvoj (posle 1-3 ~)

puni razvojpoàra

za blagovremeno gaewe

fleover

slabqewe (samogaewe)

t (min)

Дијаграм 1.1 Дијаграм темпeратура – време просечног пожара За првих 10 – 15 минута долазе до изражаја све сложености процеса горења, зависно

од гориве материје. Утицај вентилационих услова код пожара у мањој просторији, долази до изражаја нешто касније.

Да би се могле вршити процене за потребом инсталација за аутоматско јављање о пожару и гашење, анализирано је неколико типичних сценарија развоја пожара. Тако се дошло до процена – сходно NFPA 13∗ – да је кад гори:

- путнички аутомобил: максимална снага пожара 3 MW; - комби возило: максимална снага пожара 10 MW - теретно возило: максимална снага пожара 25 MW - цистерна са запаљивом течношћу: максимална снага 50 MW

∗ NFPA-National Fire Protection Association.


38

Топлотна снага пожара у датом тренутку репрезентује жестину пожара. Јасно је да површина горења при томе има основну улогу, јер су за одређену материју топлотна моћ и површинска брзина горења константне.

Површина по којој се обавља горење је зависна од облика предмета, његовог положаја у простору, порозности и др. За стог дрвених гредица, из типског жаришта А, пресудна је укупна слободна површина гредица у контакту са амбијенталним ваздухом.

Пожари велике жестине у првим минутима указују на повећано присуство лако запаљивих материја високе топлотне моћи и велику слободну површину горења.

1.2.3 ПОЈАВЕ ПРИ ПОЖАРУ Појаве у случају избијања пожара

Спољне манифестације пожара су од посебног значаја за утврђивање центра пожара.

На основу визуелних ефеката боје пламена и дима, приближно може да се одреди врста материјала који је горео у пожару. Количина, густина и боја дима могу да укажу и на количину материјала и његово стање, али и на употребу неког средства за поспешење пожара.

У табели 1.1 приказани су подаци о боји пламена и дима и изгледу чађи за материјале који су најчешће у употреби при изградњи објеката.

Врста материјала Боја пламена, дима и изглед чађи

дрво светложут до наранџаст Бео до сив; прашинаста нитроцелулоза црвен црн; тамна гума светлоцрвен црн; пахуљаста угаљ жут сив; црн; чврста магнезијум бео, светао пламен PVC - материјал тамножут црн масти и уља светлочађав црн шећер жут бео папир (хартија) плавичаст изнад, доле жут сив водоник плавичаст епоксидна смола наранџасто жут чађав полиестер жут, са плавом основом врло чађав

Табела 1.1 Боја пламена, дима и изглед чађи за разне материјале

Међутим треба истаћи и чињеницу да неке гасне компоненте не манифестују ни дим, ни

боју приликом сагоревања при нормалним условима. Тако је, на пример, код сагоревања етанола регистрована појава вртложења кондезоване водене паре изнад горње површине материјала у пожару.

Посебну околност представља чињеница да се током пожара развијају одређени мириси, помоћу којих се делимично може извршити идентификација материје обухваћене пожаром.

Шумови, ломљава, бука и сл. до којих долази током развоја пожара указују и на следеће: - пуцкетање (гори неки растресит, сув материјал), - потмула експлозија (гори влажан збијени материјал), - јака експлозија (ради се о активирању експлозива или о иницирању експлозивне

гасне смеше или смеше прашине са ваздухом), - експлозије са великим разбацивањем велике количине чађи (ради се о горењу

пластичних маса и гумених производа).


39

Облици насталих деформација, настале промене на челичним елементима и сл. су елементи који недвосмислено служе за реконструкцију тока ширења пожара и одређивање самог центра пожара. Боје конструктивних елемената од метала употребљених у грађевинарству (челик, нпр.) после загревања, зависе од темпаратуре којој су били изложени.

Табеларни приказ боје на узорку од челика приказан је у табели 1.2.

Материјал: челик; боја Изложеност темпаратури од (ºС) бледожута 220 златножута 245 тамноцрвена 250 љубичаста 265 пурпурнотамна 280 светлоплава 300 плава 320 црна 420

Табела 1.2 Боје челика у пожару у зависности од темпаратуре

Боја на површини челичне конструкције омогућава да се са довољним степеном

тачности одреди темпаратура загревања појединих конструктивних челичних елемената. При том се, за упоређивање, употребљавају и користе подаци о развојним темпаратурама стандардног пожара дефинисаног у JUS ISO 834.

556ºС после 5 минута 659ºС после 10 минута 821ºС после 30 минута 925ºС после 60 минута 986ºС после 90 минута 1029ºС после 120 минута 1090ºС после 180 минута 1133ºС после 240 минута 1193ºС после 360 минута

Табела 1.3 Развојне темпаратуре стандардног пожара по JUS ISO 834 стандардизацији

Посебан значај имају темпаратуре топљења материјала који су у употреби приликом

израде електричних уређаја и инсталација (табела 1.4).

Назив материјала Температура топљења (ºС)

бакар 1083 алуминијум 658 месинг 900 бронза 900 челик 1350 олово 328

Табела 1.4 Температуре топљења неких метала


40

1.2.4 ОКСИДАЦИОНО СРЕДСТВО – ОКСИДАТОР

Хемијски елемент или једињење које може изазвати оксидацију или горење других

супстанци. Поред запаљиве материје и еквивалентног (релевантног) извора паљења, за

омогућавање реакције сагоревања, дефлаграције, детонације, потребно је присуство материје која лако уступа кисеоник или неку другу функционалну групу.

Скоро све експлозивне материје садрже кисеоник који је неопходан за експлозивну реакцију. У експлозивне материје он се уноси хемијским путем (нитровање) или механичким укомпоновањем материја са везивним кисеоником, као на пример: нитрати калијума, амонијака, баријума, натријума, перхлорати амонијака и калијума, хлорати, течни кисеоник, и др.

1.2.5 ПЛАМЕН, ГОРЕЊЕ БЕЗ ПЛАМЕНА

- Зона горења у гасовитој фази која емитује светлост - Горење материјала у чврстом стању без пламена При сагоревању запаљивих материја температуре пламена зависе од њихових

топлотних моћи и брзине сагоревања. Температура пламена за неке материје дата је у табели 1.5.

Запаљива материја Температура пламена (ºС)

ацетилен 3100 водоник 2900 фосфор 800 природни гас 1200 магнезијум 2800 амонијак 1700 пропан 1925

Табела 1.5 Температуре пламена неких материја

Опасност од пожара и експлозије код отвореног пламена није само због блиског

контакта са запаљивом материјом, већ и од зрачења. Критичне вредности интензитета зрачења за неке материје у зависности од времена излагања зрачењу дате су у табели 1.6

Запаљива материја Минимални интезитет зрачења (J/m²s) за

временски период од 3 и 5 минута влакно памука 11000 9700 пластика 21600 19100 гума 22600 19200 тресет(командни) 16600 14350 угаљ - 35000

Табела 1.6 Критичне вредности интензитета зрачења


41

1.2.6 ГОРЕЊЕ ЖАРЕЊЕМ

Горење материјала у чврстом стању, без пламена али уз емитовање светлости из зоне

горења. Боје жара, у зависности од температуре загревања чврстих тела, дате су у табели 1.7.

Боја жара Температура (ºС) блештав, бео 1500 бео 1300 наранџасто тамни 1100 светлоцрвени 900 тамноцрвени 700 црвени 500 сиви жар 400

Табела 1.7 Боје жара

Примера ради, ужарене честице капи метала настале при загревању и резању, сечењу,

односно брушењу метала представљају и чест извор паљења, односно узрочник пожара и експлозија. Експериментално је утврђено да варнице пречника 2 mm могу да буду узрочници паљења ако су загрејане до температуре од 1000ºС, пречника 3 mm ако су загрејане до температуре од 800ºС, а пречника 5 mm, ако су загрејане до температуре од 600ºС.

Код електричног заваривања, практично, величина капи метала достиже 5 mm, а температура капи једнака је температури топљења заступљене врсте метала. У додиру са запаљивом материјом, ужарене честице метала предају јој своју енергију једним од термодинамичких начина преношења топлоте: провођењем, струјањем или зрачењем. Тада почиње процес неконтролисаног сагоревања тињањем запаљиве материје и касније појавe пламена.

Контакт оваквих капи са смешом запаљивог гаса и парама запаљивих течности, али и прашина у ваздуху, најчешће завршава експлозијом.

Карактеристичан пример ужареног извора паљења представља опушак цигарете. Експериментални подаци потврђују да он може да има температуру између 350ºС и 650ºС, што зависи од много различитих фактора: брзине струјања ваздуха, врсте и квалитета дувана и др.


42

1.2.7 ЗАВАРИВАЊЕ, РЕЗАЊЕ, ЛЕМЉЕЊЕ

Радови заваривања, резања и лемљења представљају сталну опасност за избијање пожара. Уколико се радови обављају без предузимања мера заштите вероватноћа настанка пожара и експлозија се повећава у знатној мери. У пракси се заваривање, резање и лемљење јављају као чести узрочници пожара. Опасност потиче од сталног присуства извора паљења (пламена и варнице) и гориве материје (запаљивог и експлозивног гаса ацетилена).

Мере заштите Због велике опасности да дође до пожара у просторијама где се врши заваривање,

сечење и метализација, законодавац је донео Уредбу о мерама заштите од пожара при извођењу радова заваривања, резања и лемљења (”Сл. гласник СРС”, бр.50/79) којом су прописане следеће мере заштите, којих се морамо придржавати приликом извођења тих радова:

- На местима где се стално врше радови заваривања, електрична инсталација мора да буде прописно изведена, обезбеђена таква вентилација просторија која спречава стварање експлозивних концентрација и да објекат буде заштићен громобранском инсталацијом.

- На овим местима, где се врши стално заваривање, не смеју се држати и употребљавати лакозапаљиве течности и запаљиви материјали.

- Приликом заваривања на привременим местима, под, односно простор, мора бити очишћен од запаљивог материјала у полупречнику од 10 m. Ако то није изводљиво, запаљиви материјал треба заштитити импрегнираним прекривачима, с металним или азбестним параванима или завесама. Запаљиви подови се морају квасити водом и покривати влажним песком или заштитити ватроотпорним материјалом. Ако се подови квасе радници који врше електрозаваривање морају бити заштићени од евентуалног струјног удара. Рубови прекривача, као и преклопи, треба да су непропусни за варнице, у случајевима када се врши прекривање пода односно запаљивог материјала.

- Све отворе или пукотине у зони заваривања, унутар 10 m од места рада, треба прекрити да би се спречио прелаз варница у друге просторије Разлетање варница може да се спречи и постављањем завеса или екрана око места рада, висине 1,8 до 2m Системи цевних водова, транспортних трака и сл. који могу преносити варнице до удаљених запаљивих материјала, морају бити заштићени или ван погона.

- Заваривање у близини зидова, преграда, таваница или кровова грађених од запаљивих материјала, може се вршити само ако су постављени ватростални штитници или паравани. Заваривање или сечење не сме се обављати на металним преградама, зидовима, таваници или крову кад имају гориву облогу, нити на зидовима или преградама од запаљивог материјала.

- Приликом заваривања металних зидова, таваница, кровова, цевовода и др. запљиви материјал на другој страни треба уклонити. Мора се, на супротној страни од места рада, поставити ватрогасна стража.

- Заваривање металних цеви и других металних површина (конструкција, носача итд.), који су у додиру са зидовима, преградама, таваницама или крововима од запаљивог материјала, није доzвољeно у случајевима, ако се може изазвати пожар услед топлотне проводљивости.


43

- На местима заваривања морају бити приправни одговарајући ручни противпожарни апарати.

- Лице које издаје дозволе за заваривање, мора одредити и обавезно присуство ватрогасне страже при обављању радова заваривања, ако постоје следеће опасности. 1. Присутност знатне количине запаљивог материјала у конструкцији зграде или

смештеног у згради ближе од 10 m од места заваривања; 2. Присуство лако запаљивог материјала (веће количине) ако је удаљен више од 10

m, а који се може запалити варницама: 3. Ако се запаљиви материјали налазе на супротној страни зидова, преграда,

таваница или кровова који се лако могу запалити услед топлотне проводљивости или зрачења;

4. Ако постоје отвори у зиду, таваници и поду, у полупречнику од 10 m, који угрожавају материјал у суседним просторијама, укључујући и скровите просторе у зидовима, таваницама или подовима.

Присуство ватрогасаца са одговарајућом опремом и средствима за гашење пожара, треба одржавати још најмање 30 минута после завршетка радова, да би се открили и угасили евентуални тињајући-жарећи пожари. Да би се избегле експлозије боца приликом њихове употребе, радници који врше заваривање, морају се придржавати следећих правила: 1. При коришћењу ацетилена из боце, отварање вентила мора да се врши лагано и

до краја; 2. При постављању редуктора притиска на боцу са кисеоником, заптивач и навој,

као и алат и руке радника, не смеју да буду запрљане масним материјама; 3. Боце морају бити заштићене од дејства сунчевих зрака; 4. Не дозвољава се загревање боца преко 35ºС; 5. Није дозвољено котрљање боца као ни складиштење у хоризонталном положају; 6. Боце морају бити у вертикалном (или косом) положају и обезбеђене од пада.


44

Прилог VI: ЗАХТЕВ ЗА ИЗДАВАЊЕ ОДОБРЕЊА ЗА ЗАВАРИВАЊЕ, РЕЗАЊЕ, ЛЕМЉЕЊЕ И РАД СА ОТВОРЕНИМ ПЛАМЕНОМ

Захтев за издавање одобрења за заваривање, резање, лемљење и

рад са отвореним пламеном

Бр. ___________ Подносилац захтева _________________________________________ Погон __________________________одељење ___________________ Место извођења радова ______________________________________ Опис радова ________________________________________________ За безбедно извођење радова предузете су следеће мере

Време извођења радова ............ 200... г. од __________ до __________ часова Извођач радова ____________________________________________ Име и презиме руководиоца радова ____________________________________________ Име и презиме подносиоца захтева ____________________________________________ Датум подношења захтева ____________________________________________ Потпис подносиоца захтева ____________________________________________ Име и презиме подносиоца захтева ____________________________________________ Датум пријема захтева ____________________________________________ Потпис примаоца захтева ____________________________________________ 1 x Служба противпожарне заштите 1 x Погон у коме се изводе радови


45

Прилог VI-1: ОДОБРЕЊЕ ЗА ЗАВАРИВАЊЕ

Одобрење за заваривање

Бр. __________ Давалац одобрења: Служба противпожарне заштите Број захтева за издавање одобрења ______________________________________ Место извођења радова __________________________________________________ Погон______________________ одељење ________________________________ Време извођења радова ___________________ 200____ од ________ до_________час. Измену одобрава давалац одобрења ______________ Извођач радова ________________________________________________________ Име и презиме руководиоца радова ______________________________________ Опис радова

________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________

Мере које треба предузети у циљу безбедног извођења радова: ________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Начин обезбеђивања од пожара: ________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________ Средства за гашење ______________________________________________________________ Обезбеђење ће вршити ________________________________________________________ Подносилац захтева и руководилац радова се обавезују да спроведу прописане мере: (име и презиме) ______________________________________________________________ Потпис ____________________________________________________________________ (име и презиме) ______________________________________________________________ Потпис ____________________________________________________________________

УПОЗОРЕЊЕ: ЗАПОЧЕТО ЗАВАРИВАЊЕ И ДРУГИ РАДОВИ ОБУСТАВИЋЕ СЕ У СЛУЧАЈУ КАДА СЕ ИЗМЕНЕ УСЛОВИ РАДА У ПОГЛЕДУ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА ИЛИ САМ КАРАКТЕР ЗАВАРИВАЊА ОДНОСНО ДРУГИХ РАДОВА

1 x Служба против пожарне заштите

Одобрење издао: ________________________________________________________ 1 x Извођач радова (име и презиме) ______________________________________ 1 x Погон у коме се изводе радови (потпис) ________________________________


46

1.2.8 ЕЛЕКТРИЧНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ И УРЕЂАЈИ КАО УЗРОЧНИЦИ

ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА

Основне неправилности које представљају потенцијалну опасност од акцидената су: - механичко оштећење кабла, - велики прелазни отпори, - преоптерећење, - кратак спој, земљоспој, - грешка у изради, - неадекватна заштита од продора воде, прашине, експлозивних смеша, према месту

уградње, - старост инсталације, и др. Механичко оштећење кабла или уређаја може тренутно да доведе до избијања

акцидента, али процес пробоја инсталације може да траје и знатно дуже, док се не стекну услови да због влаге и присутне агресивне атмосфере дође до пада отпора оштећене изолације на тако ниску вредност да настане електрични пробој, појава варничења и акцидената:

Велики прелазни отпори се појављују на местима спајања проводника, каблова, инсталација и њених елемената, као последица недовољно притегнутих веза (''лабавих веза''), оксидације места споја, утицаја вибрација на слабљење спојева – веза и сл, што за последицу има прегревање таквог спојног места, топљење инсталације каблова и на крају паљење околних запаљивих материјала.

Преоптерећење проводника и каблова прекомерном струјом доводи до превеликог недозвољеног загревања изолације и слабљења – смањења отпорности изолације чиме се стварају услови за настанак пробоја, односно квара и акцидената. Преоптерећење је ретко последица неправилно димензионисаних проводника, већ скоро редовно, нерегуларно прикључених потрошача.

Због свих постојећих неправилности у раду електричних инсталација и уређаја, може доћи до појаве прекомерних струја због кратког споја проводника било између фазе и земље, када говоримо о земљоспоју, или између фаза, када говоримо о међуфазном кратком споју. Код вишежилних проводника и каблова, међуфазни кратак спој најчешће прерасте у вишефазни земљоспој. Од прекомерних струја, заштита се обезбеђује топљивим осигурачима, заштитним прекидачима са прекострујним окидачем и прекидачима у комбинацији са термичким осигурачима.

Грешка у изради, која је врло ретка при производњи, када може доћи до смањења попречног пресека при извлачењу кабла, што доводи у експлоатацији кабла до повећаног загревања, знатно је чешћа при извођењу, односно монтажи.

Неадекватна заштита од продора воде, прашине и експлозивних смеша према месту уградње, сама за себе говори да је потенцијални узрочник акцидента, уз посебно сагледавање пројектованог стања, промене технологије и материјала у процесу производње, као и степена одржавања.

Старост инсталације, с обзиром да се проводници у раду греју, па ван рада хладе, да се простори у којима су изведене инсталације такође греју и хладе, током низа година, у зависности од агресивности радне атмосфере, представља такође потенцијалну могућност за појаву пробоја и акцидента.

Треба имати у виду да у одређеним производним процесима инсталације за изједначавање потенцијала, одвођење статитичког и атмосферског пражњења могу бити узрочник акцидента ако се неправилно изведу или не одржавају у исправном стању.


47

ИЗОЛОВАНИ ПРОВОДНИЦИ И КАБЛОВИ Изоловани проводници за трајно полагање имају широко подручје примене, независно

од тога да ли се ради о њиховом коришћењу на отвореном простору или у просторијама објеката. У процесу производње користе се углавном, следећи материјали: за проводнике:

- бакар - алуминијум - челична жица

за изолацију: - поливинил хлорид - гума, - полихлоропен итд. Њихово означавање дефинисано је одредбама стандарда JUS N. CO 006, док сам систем

означавања чине словни симболи, који представљају знак система квалитета за изолацију или плашт за материјал проводника и његову савитљивост итд. Тако, на пример, поједина словна обележја и знаци указују на сам карактер проводника:

P – изолација или плашт од PVC – a (плашт – безшавни цевасти слој који прекрива проводнике са изолацијом у сврху њихове заштите),

G – изолација или плашт од вулканизоване природне или синтетичке гуме (изолација – безшавни слој изолационе масе којом је извршена заштита проводника),

А – проводник од алуминијума, Ј – појачана изолација, Y – изоловани проводник са означеном зелено-жутом жилом (жила-проводник са

изолацијом као саставни део изолованог проводника). У циљу бољег разумевања, износи се неколико примера означавања: Р-А – значи да је у питању инсталациони алуминијумски проводник са изолацијом

PVC масе, РР - инсталациони проводник са изолацијом и плаштом од PVC масе, РР-AY – алуминијумски инсталациони проводник са изолацијом и плаштом од PVC

масе и означен зелено-жутом жилом, итд.

ОПАСНОСТ ОД ПОЖАРА Опасност од пожара постоји у сваком електричном колу који је под напоном.

Испитивања опасности од пожара дефинисана су и утврђена следећим југословенским стандардима, и то:

JUS N.A5.053/1990, JUS N.A5.926/1990, JUS N.A5.927/1990 Ризик од паљења мора да се сведе на минимум, па је максимално дозвољено повишење

темпаратуре за изолацију од материјала А-75ºК, од материјала класе Е-90ºК, од материјала класе В-95ºК, од материјала класе F-115ºК и од материјала класе Н-140ºК.

Тако је максимално дозвољено трајно струјно оптерећење изолованих проводника, у зависности од начина полагања дефинисано стандардом JUS N.B2.752/1988 и JUS N.B2.752/1/1995. У основи, трајно дозвољену струју изолованих проводника и каблова одређују:

1. Највећа дозвољена температура изолације. На пример, за изолацију од PVC масе и природне гуме, највећа дозвољена температура износи 700 C на проводнику, за изолацију од умреженог полиетилена и етилен-пропилена 900 C на проводнику, минерална (са PVC омотачем или металним плаштом када се каблови додирују) 700 C на омотачу, итд.

2. Температура околине. Подаци о трајно дозвољеним струјама за изоловане проводнике и каблове у ваздуху (без обзира на начин полагања) дају се за температуру околине од 300 C, а за каблове који су укопани у земљу или положени кроз кабловице под земљом за температуру околине од 200 C. Ако се температура околине разликује од наведених, мора се извршити корекција трајно дозвољене струје (табела 1.8)


48

3. Термичка отпорност тла. Вредности трајно дозвољених струја у табелама засноване су на термичкој отпорности тла од 2,5 Кm/W, која одговара песковитом тлу у скоро сувом стању. Уколико то није случај, мора се извршити одговарајућа корекција трајно дозвољених струја (табела 1.9), или се тло непосредно око кабла мора заменити одговарајућим.

4. Тип примењеног електричног развода. Дефинисано је укупно 15 типова електричног развода који носе словне ознаке од А до Q по абецедном реду (табела 1.10).

5. Број оптерећених проводника. Утицај броја оптерећених проводника даје се преко корекционог фактора (табеле 1.11 и 1.12.). Када је уравнотежен систем у вишефазним системима, припадајући неутрални проводник се не сматра оперећеним проводником и не узима се у обзир у погледу трајно дозвољене струје. Тако се из табеле трајно дозвољених струја за три изолована проводника подразумева и вредност за уравнотежени трофазни систем са неутралним проводником. Такође четворожилни кабл има исту трајно дозвољену струју као трожилни кабл чији су фазни проводници истог пресека. Тамо где кроз неутрални проводник протиче струја, без одговарајуће редукције оптерећења фазних проводника, неутрални проводник се сматра оптерећеним проводником.

6. Број проводника постављених паралелно. Када се више проводника повеже паралелно на исту фазу или исти пол, они се морају равномерно оптеретити, тако да се дају одговарајуће вредности трајно дозвољене струје (табела 1.13.).

7. Промена инсталацијских услова дуж положених изолованих проводника и каблова. Опште је правило да тамо где су услови у погледу хлађења различити дуж трасе полагања изолованих проводника или каблова, трајно дозвољена струја мора се одабрати према делу трасе са најгорим условима. Ако је у датом типу електричног развода (табеле 1.11 и 1.12.) положено више струјних кола, а температура околине и термичка отпорност разликују се од стандардних вредности, тада се вредност трајно дозвољене струје кабла (Itr doz) мора кориговати одређеним факторима, тј.:

Iz = Kθ Kλ Kn Itr doz где су: Iz -стварна трајно дозвољена струја кабла (А); Kθ -корекциони фактор за температуру (табела 1.8) Kλ -корекциони фактор за термичку отпорност тла (табела 1.9) Kn -корекциони фактор за групно положена струјна кола (табела 1.13) Itr doz -трајно дозвољена струја кабла, таблични податак (табеле 1.11 и 1.12)

Табела 1.8 Корекциони фактори (Kθ) за температуру околине

Полагање у ваздуху када се температура околине разликује од 300C

Полагање у тло када се температура околине разликује од 200C

Изолација Изолација Температура Околине

(0C) PVC Умрежени полиетилен

или етилен-пропилен PVC Умрежени полиетилен или етилен-пропилен

10 1,22 1,15 1,10 1,07 15 1,17 1,12 1,05 1,04 20 1,12 1,08 - - 25 1,06 1,04 0,95 0,96 30 - - 0,89 0,93 35 0,94 0,96 0,84 0,89 40 0,87 0,91 0,77 0,85 45 0,79 0,87 0,71 0,80 50 0,71 0,82 0,63 0,76 55 0,61 0,76 0,55 0,71 60 0,50 0,71 0,45 0,65 65 - 0,65 - 0,60 70 - 0,58 - 0,53 75 - 0,50 - 0,46 80 - 0,41 - 0,38


49

Табела 1.9 Фактор корекције (Kλ) за каблове који се укопавају у тла разних

састава и влажности у зависности од термичке отпорности

Термичка отпорност тла

K m/W

Фактор корекције Претежни састав и влажност тла

0,4 1,78 мочвара, баруштина, вода 0,5 1,73 јако влажна земља, јако влажан песак 0,7 1,61 влажна земља (влажна иловача) (влажан песак)

0,85 1,50 нормална земља 1,00 1,42 сува земља 1,20 1,34 сува иловача, суви кречњак

1,50 1,23 врло сува мешавина земље, иловаче, кречњака, песка, шљаке и пепела

2,00 1,09 врло сува земља, врло суви пепео и шљака 2,5 1,00 врло суви песак, врло суви пепео и шљака 3,0 0,93 сува шљака

НАПОМЕНЕ 1) Вредности из табеле 1.9 су ипак само апроксимативне вредности; за каблове великог пресека и дужина потребни су прецизнији подаци. 2) За кабл који се полаже у различита тла важи коефицијент корекције чија је термичка отпорност тла највећа, при чему се кратке дужине полагања 2 до 3 метра занемарују. 3) Неки произвођачи каблова заснивају трајно дозвољену струју каблова на тлу термичке отпорности 1 К m/W, па је трајно дозвољена струја привидно већа.

Табела 1.10 Типови електричних развода

Тип Опис референтног електричног развода А Изоловани проводници у инсталационој цеви у термички изолованом зиду B Изоловани проводници у инсталационој цеви на зиду C Вишежилни кабл на зиду D Вишежилни кабл у кабловицама у земљи E Вишежилни кабл у ваздуху

F Једножилни каблови у ваздуху који се додирују при чему размак између зида и каблова није мањи од пречника кабла, а топлота се одводи природном конвекцијом

G Једножилни каблови у ваздуху чији међусобни размак и размак од зида није мањи од пречника кабла, а топлота се одводи природном конвекцијом

H Вишежилни каблови на неперфорираној полици (регалу) J Вишежилни каблови на перфорираној полици (регалу) K Вишежилни кабл на вертикалној перфорираној полици (регалу) L Вишежилни кабл на решетки (лествицама или носећим кукама) M Једножилни каблови на неперфорираној полици (регалу) N Једножилни каблови на перфорираној полици (регалу) P Једножилни каблови на вертикалној перфорираној полици (регалу) Q Једножилни кабл на решетки (лествицама или носећим кукама)


50

Табела 1.11 Трајно дозвољене струје (у А) за типове електричног развода A, B, C, E и F за изолацију проводника од PVC, природне гуме и умреженог полиетилена

Електрични развод типа

Број оптерећених проводника и врста изолације

A три, PVC и гума

два, PVC и гума

три, умрежени полиетил.

два, умрежени полиетил.

B три, PVC и гума



два,

умрежени полиетил.

C три, PVC и гума



два,


E и F три, PVC и гума



два,


Пресек (mm2) 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Бакар 1 10,5 11 12 13,5 14,5 17 18 19 21

1,5 13 14,5 15,5 17 18,5 22 23 24 26 2,5 18 19,5 21 23 25 30 32 33 36 4 24 26 28 31 34 40 42 45 49 6 31 34 36 40 43 52 54 58 63 10 42 46 50 54 60 71 75 80 86 16 56 61 68 73 80 96 100 107 115 25 73 80 89 95 101 119 127 138 149 35 - - - 117 126 147 157 171 185 50 - - - 141 153 179 192 210 225 70 - - - 179 196 229 246 269 289 95 - - - 216 238 278 298 328 352

120 - - - 249 276 322 346 382 410 150 - - - 285 318 371 399 441 473 185 - - - 324 362 424 456 506 542 240 - - - 380 424 500 538 599 641

Алуминијум 1 8 8,5 9,5 11 11 13 13,5 15 16

1,5 10 11 12 14 14 16,5 17,5 19 21 2,5 14 15 16,5 19 19,5 23 24 26 28 4 19 20 22 25 26 31 32 35 38 6 24 26 28 32 33 39 42 45 49 10 32 36 39 43 45 54 58 62 67 16 43 48 53 58 61 73 77 83 91 25 57 63 69 76 78 89 97 101 108 35 - - - 94 96 111 120 126 135 50 - - - 113 117 135 147 154 165 70 - - - 142 150 173 187 198 211 95 - - - 171 182 210 227 241 257

120 - - - 197 212 244 263 280 300 150 - - - 226 245 282 302 324 346 185 - - - 256 280 322 346 371 397 240 - - - 300 330 380 409 439 470


51

Табела 1.12 Трајно дозвољене струје (у А) за електрични развод типа D, за изолацију проводника од PVC, природне гуме и умреженог полиетилена

Број оптерећених проводника и врста изолације

Електрични развод тита

Пресек (mm2)

два, PVC

и гума

три, PVC и гума

два, умрежени полиетилен

три, умрежени полиетилен

Бакар 1,5 22 18 26 22 2,5 29 24 34 29 4 38 31 44 37 6 47 39 56 46

10 63 52 73 61 16 81 67 95 79 25 104 86 121 101 35 125 103 146 122 50 148 122 173 144 70 183 151 213 178 95 216 179 252 211 120 246 203 287 240 150 278 230 324 271 185 312 257 363 304 240 360 297 419 351

D

300 407 336 474 396 Алуминијум

1,5 17 14 20 16,5 2,5 22 19 26 22 4 29 24 34 29 6 36 30 42 36

10 48 40 56 47 16 62 52 73 61 25 80 66 93 78 35 96 80 112 94 50 113 94 132 112 70 140 117 163 138 95 166 138 193 164 120 189 157 220 186 150 213 178 249 210 185 240 200 279 236 240 277 230 321 272

D

300 313 260 364 308

Табела 1.13 Корекциони фактори (Kn) за групе са више од једног струјног кола или са више од једног вишежилног кабла (кола) из табела 1.11 и 1.12

Начин постављања кабла Број струјних кола или вишежилних каблова

1 2 3 4 6 9 12 15 20 Укопан или затворени 1,00 0,80 0,70 0,70 0,55 0,50 0,45 0,40 0,40 Један слој на зидовима, подовима или на неперфорираној полици

1,00 0,85 0,80 0,75 0,70 0,70 - - -

Један слој на плафону 0,95 0,80 0,70 0,70 0,65 0,60 - - - Један слој на перфорираној полици 1,00 0,90 0,80 0,75 0,75 0,70 - - -

Један слој на носећим кукама и слично 1,00 0,85 0,80 0,80 0,80 0,80 - - -


52

Захтеви који се односе на обезбеђење заштите од прекомерних струја у електричним

инсталацијама у зградама изложени су у стандардима JUS N.B2.743 и JUS N.B2.743/1, и то су:

а) Захтеви за заштиту од струје преоптерећења Заштитни уређаји морају бити предвиђени да прекидају сваку струју преоптерећења

која протиче проводницима пре него што проузрокује повишење температуре штетно за изолацију, спојеве, стезајке или околину. Радна карактеристика уређаја који штити електрични вод од преоптерећења мора да испуни следећи услов:

1. IB ≤ In ≤ IZ 2. I2 ≤ 1,45 IZ

где су: IB –струја за коју је струјно коло пројектовано; In –називна струја заштитног уређаја; IZ –трајно дозвољена струја проводника или кабла. Ако исти заштитни уређај штити

неколико проводника спојених паралелно, вредност (IZ ) је сума трајно дозвољених струја различитих проводника;

I2 –струја која одређује поуздано деловање заштитног уређаја. У пракси се узима да је (I2) једнако: -радној струји у току утврђеног времена за прекидаче; -струји осигурача у току утврђеног времена за осигураче типа gG; -0,9 пута струја осигурача у току утврђеног времена за осигураче типа gM. НАПОМЕНА: Фактор 0,9 узима у обзир утицај разлика услова испитивања између осигурача типа gG и gM (топљиви уметак) с обзиром на то да се ови последњи испитију у обичном испитном уређају где су могућности хлађења боље. Као што је речено, према стандарду JUS N.B2.752, трајно дозвољена струја проводника или кабла добија се на бази трајно дозвољене струје кабла (Itr doz) уз корекције одређеним факторима, тј.: Iz = Kθ Kλ Kn Itr doz

б) Захтеви за заштиту од струја кратких спојева Заштитни уређаји морају обезбедити прекидање струје кратког споја која протиче кроз

проводнике струјног кола пре него што таква струја проузрокује опасност од топлотних и механичких дејстава у проводницима и спојевима. Сваки заштитни уређај од кратког споја мора задовољити следеће услове:

-Моћ прекидања не сме бити мања од очекиване струје кратког споја на месту постављања, осим ако је постављен други заштитни уређај који има потребну моћ прекидања на страни напајања. У том случају, карактеристике уређаја се морају тако подесити да енергија која се пропушта преко та два уређаја не прелази вредност коју уређај постављен на страни оптерећења и проводника који се штите помоћу тих уређаја може поднети без оштећења.

-Свака струја кратког споја која се појави у било којој тачки струјног кола мора бити прекинута у оквиру оног времена које доводи проводнике до дозвољене граничне температуре. За кратке спојеве који трају до 5 секунди, време t у којем дата струја кратког


53

споја подиже температуру проводника од највише дозвољене температуре у нормалном раду до граничне температуре приближно се израчунава формулом:

t = к IS

где су: t -трајање, у секундама S -пресек, у mm2 I -ефективна вредност стварне струје кратког споја (А) к =115 за бакарне проводнике са PVC изолацијом,

135 за бакарне проводнике изоловане обичном гумом, бутил-гумом, умреженим полиетиленом и етилен-пропилен гумом, 74 за алуминијумске проводнике са PVC изолацијом, 87 за алуминијумске проводнике изоловане обичном гумом, бутил-гумом, умрежене

полиетиленом и етилен-пропилен гумом, 115 за спојеве лемљене калајним лемом (код бакарних проводника) који одговарају температури од 1600С. НАПОМЕНЕ: 1) За врло кратка трајања (<0,1 s) када је асиметрија струје знатна и за уређаје за ограничавање струје к2S2 мора бити веће од вредности пропуштене енергије (I2t) наведене од стране произвођача заштитних уређаја. 2) Вредности за к нису дефинисане за: -проводнике малог пресека (мањег од 10 mm2); -трајање кратког споја преко 5s; -друге врсте спојева проводника; -голе проводнике; -проводнике са минералном изолацијом. 3) Називна струја уређаја за заштиту од струје кратког споја може бити већа од трајно дозвољене струје проводника. У пракси се често користи табела 1.14 која даје већ изабране највеће називне струје осигурача за заштиту појединих врста и пресека проводника од преоптерећења. Наведена табела је била саставни део Техничких прописа за извођење електроенергетских инсталација у зградама (“Службени лист СФРЈ”, број 43/66, 35/74 и 13/78), који је сада ван снаге.


54

Табела 1.14 Највеће називне струје осигурача за заштиту појединих врста и пресека

проводника од преоптерећења

Група 1 Група 2 Група 3 Називни пресек Cu A1 Cu A1 Cu A1 mm² A A A A A A 0,75 1,0 1,5

- 10 16

0 0 0

10 16 20

- - -

16 20 25

- - -

2,5 4,0 6,0

20 25 35

16 20 25

25 35 50

20 25 35

35 50 63

25 35 50

10 16 25

50 63 80

35 50 63

63 80 100

50 63 80

80 100 125

63 80 100

35 50 70

100 125

-

80 100 125

125 160 200

100 125 160

160 200 225

125 160 200

95 120 150

- - -

- - -

225 260 300

200 225 260

260 300 350

225 260 300

185 240

- -

- -

350 430

300 350

430 500

350 430

НАПОМЕНЕ:

- група 1: изоловани проводници положени у изолационе цеви, који припадају једном струјном колу, укључујући евентуалне заштитне проводнике.

- група 2: цевни (оклопљени) проводници; водови слични каблу, који нису положени у цеви; вишежилни водови, који нису положени у цеви; вишежилни прикључни померљиви водови.

- група 3: једножилни, изоловани проводници положени слободно у ваздуху, при чему међусобни размак мора бити најмање једнак пречнику изолованог проводника; једножилни спојени проводници у разводним постројењима; голи проводници пресека до 50 mm2 Cu и 75mm2 Al.

Вредности наведене у табели 1.14 важе за температуру околине до 250С. Ако је температура виша или нижа треба извршити корекцију.


55

ИЗОЛОВАНИ ПРОВОДНИЦИ ЗА ТРАЈНО ПОЛАГАЊЕ

Карактеристике неких од најчешће употребљаваних проводника дате су сукцесивно,

како следи:

1.

Тип: P/FJ Стандард: JUS N.C3.205 Називни напон: 1000V Испитни напон: 3000 V Конструкција: Финожични проводник од меког оджареног бакра са појачаном

изолацијом од PVC масе. Стандардне боје изолације: црна, смеђа, бела, светоплава, зелено-жута. Употреба: Употребљава се за полагање у влажним просторијама и слободном простору

на изолационим телима, где је потребна нарочита савитљивост, као и за полагање на машинама – алаткама.

Највиша дозвољена радна темпаратура проводника је 70ºС. 2.

Тип: PPОО, PPОО-Y* Стандард: JUS N.C3.220 Називни напон: 380 V Испитни напон: 1000 V *Тип са зелено/жутом жилом (ознака''Y'') осим за двожилни проводник. Конструкција: Једножични или вишежични проводник, од меког оджареног бакра

изолован PVC масом, 2 до 5 жила су међусобно поужене, преко поужених жила нанешен је слој невулканизоване електричне или пластчне испуне и плашт од PVC масе.

Стандардна боја плашта: сива Употреба: Употребљава се за инсталације у сувим и влажним просторијама за

полагање под малтер, у малтер или изнад малтера, као и на слободном простору. Највиша дозвољена радна температура проводника је 70ºС.

3. Тип: PP/R, PP/R-Y* Стандард: JUS N.C3.220 Називни напон: 380 V


56

Испитни напон: 1000V * Tип са зелено/жутом жилом (ознака ''Y'') осим за двожилни проводник. Конструкција: Једножични или вишежични проводник од меког оджареног бакра

изолован PVC масом, 2 или 3 жиле су постављене паралелно у једној равни и обложене заједничким плаштом од PVC масе, тако да између жила постоји стаза, која омогућује провизорно причвршћивање проводника. На обе стране стаза има у средини клинасти жлеб.

4.

Тип: PP/О, PP/О-Y* Стандард: JUS N.C3.315 Називни напон: 500 V Испитни напон: 2000V Тип са зелено-жутом жилом (ознака ''Y'') осим за двожилни проводник. Конструкција: Једножични или вишежични проводник од меког оджареног бакра

изолован PVC масом, 2 до 5 жила међусобно поужене са заједничком испуном од невулканизоване еластичне или друге погодне масе, носеће уже од поцинкованих челичних жица и плашт од PVC масе, који обухвата језгро кабла и носеће уже.

Стандардна боја плашта: црна Употреба: Употребљава се у мрежи за уличну расвету, кућне прикључке, прикључке на

градилиштима, итд. Највиша дозвољена радна температура проводника је 70ºС.

5.

Тип: PP/L, PP/L-Y* Стандард: JUS N.C3.301 Називни напон: 380 V Испитни напон: 1000V *Тип са зелено-жутом жилом (ознака ''Y'') осим за двожилни проводник. Конструкција: Савитљиви проводник од меког оджареног бакра изолован PVC масом,

2 до 5 жила су међусобно поужене и прикривене плаштом од PVC масе. Испод плашта може да се постави слој за раздвајање.

Стандардна боја плашта: бела, сива или црна Употреба: Употребљава се у свим просторијама за прикључак мањих преносних

трошила под лакшим радним условима, као што су преносне светиљке, вентилатори, хладњаци и термичке направе за домаћинство, под условом да проводник не долази у додир са површинама загрејаним преко 85ºС.

Највиша дозвољена радна температура је 70ºС.


57

6. САВИТЉИВИ ПРОВОДНИК ЗА ПРЕНОСНА ТРОШИЛА СА ИЗОЛАЦИЈОМ И

ПЛАШТОМ ОД ГУМЕ

Тип: GG/J, GG/J-Y* Стандард: JUS N.C3.502 Називни напон: 380 V Испитни напон: 2000 V * Тип са зелено-жутом жилом (ознака ''Y'') осим за двожилни проводник. Конструкција: Савитљиви класични проводник од меког оджареног бакра изолован

гумом, 2 до 5 жила су међусобно поужене и прекривене безшавним плаштом од гуме. Стандардна боја плашта: црна Употреба: За прикључак преносних трошила као што су машине за прање рубља,

усисивачи прашине, термичке направе, итд., као и за прикључак преносних трошила која раде под тежим условима.

Највиша дозвољена радна температура проводника је 60ºС.

7. САВИТЉИВИ ПРОВОДНИК ЗА ЕЛЕКТРИЧНО ЗАВАРИВАЊЕ СА ПЛАШТОМ ОД ПОЛИХЛОРОПРЕНА

Тип: ZN/S Стандард: JUS N.C9.03 Називни напон: 200 V Испитни напон: 1000 V Конструкција: Савитљиви поужени проводник од меког оджареног бакра са омотачем

од полихлоропрена који служи као изолација и плашт. Између проводника и омотача постављен је раздвојни слој.

Стандардна боја плашта: није прописана Употреба: За прикључак апарата за електрично заваривање. Највиша дозвољена радна температура проводника је 60ºС.

СТЕПЕНИ ЗАШТИТЕ ЕЛЕКТРИЧНИХ УРЕЂАЈА ОСТВАРЕНИ ПОМОЋУ КУЋИШТА УРЕЂАЈА – IP КОД Основну функцију безбедности врше и кућишта уређаја за напонски ниво и то на два

начина: - спречавањем спољашњих утицаја, и - спречавањем директног додира.


58

Спољашњи утицаји могу да буду различити, као на пример: вибрације, механички

удари, корозија, ниске температуре, честице прашине и воде у разним облицима итд. Степен заштите остварен заштитним кућиштем означава се IP кодом на начин приказан у табели 1.15, а према JUS IEC 529.

IP X (од 0 до 6) X (од 0 до8) D W

словни код по

IEC 529

први карактеристичан

број

други карактеристичан

број

додатно слово по избору A, B, C, D

допунско слово

H, M, S, W

Табела 1.15. IP код за означавање степена заштите помоћу кућишта

За случај када се не захтева спецификација карактеристичног броја, онда се он замењује словом ''X'' или ''XX'', ако се оба изостављају.

Значења овог кода су следећа: Први карактеристичан број означава заштиту од предмета, тј. продирања чврстих

страних тела. 0 – нема заштите 1 – заштита од тела пречника већих од 50 mm 2 – заштита од тела пречника већих од 12,5 mm 3 – заштита од тела пречника већих од 2,5 mm 4– заштита од тела пречника већих од 1,0 mm 5 –заштита од штетног дејства прашине 6 – потпуна заштита од прашине Други карактеристичан број означава заштиту од утицаја и продора воде: 0 – без заштите 1 – заштита од капљица које падају вертикално 2 – заштита од капљица које падају вертикално, под углом од 15º према вертикали 3 – заштита од кише 4 – заштита од запљускујуће воде 5 – заштита од млаза воде 6 – заштита од снажног млаза воде 7 – заштита од краткотрајног потапања (урањања) 8 – заштита од трајног потапања Додатна слова означавају заштиту од приступа опасним деловима: А – надланицом, В – прстом, С – алатом, D – жицом. Последње словне ознаке, у ствари, представљају додатне техничке информације

специфичне за сам уређај. Тако на пример, словна ознака М, показује да је уређај испитан од штетног дејства због продора воде, када се покретни делови опреме (ротор) крећу.

У противексплозивној заштити електричних уређаја, од већег интереса су степени механичке заштите IP 54 (заштита од таложења количина прашине које могу штетно деловати на уређај + заштита од запљускујуће воде), IP 65 (потпуна заштита од продора прашине + заштита од млаза воде) и заштита IP 44 (заштита од тела пречника изнад 1 mm + заштита од запљускујуће воде).

Механичка заштита кућишта чини елемент противексплозивне заштите за уређаје намењене просторима угроженим гасним смешама. Међутим, она чини основу заштите за уређаје намењене просторима угроженим запаљивим прашинама и експлозивима и ту је њен значај пресудан, као и у другим просторима где је битно елиминисање спољњих утицаја нпр. влаге и др.


59

1.2.9 ИСИЈАВАЊЕ

Ужареност коју не изазива горење или друга хемијска реакција, на пример ужареност

коју ствара загревање струјом влакна од волфрама. Свака површина угрејана до одређене температуре представља потенцијални извор

паљења експлозивних смеша и запаљивих материја. Ова чињеница је нарочито изражена код загрејаних површина технолошких постројења у којима долази до појаве егзотермних процеса.

Као пример овакве појаве наводи се загревање котрљајућих лежајева код различитих уређаја, које је посебно изражено у случајевима неуредног и неблаговременог одржавања.

Тако је за котрљајуће лежајеве електричних мотора, типа OPEN 6200/10, степена механичке заштите IP 23, номиналне снаге 800 kW, напона 6/06 kV, са сопственом вентилацијом типа I'c 51 – IEC 34.6 система ''ваздух – ваздух'', који се подмазује машћу, прописано редовно одржавање које обухвата:

- дозвољени рад мотора до 20. 000 часова - пуњење лежајева свежом машћу ако мотор није у погону годину дана (прекид

производње, магацин) - карактеристике масти за подмазивање (у овом конкретном случају – маст CHELL ALVANIA R3): базни сапун: литијум, тачка топљења: 185ºС, радна температура: - 35ºС до 135ºС, краткотрајна радна температура: 150ºС.

Тип лежаја Временски интервал подмазивања (h) Количина масти (cm³)

предњи NU238 ZS 4200 56 задњи 7328 BUA 3600 112

Табела 1.16. Интервали подмазивања лежаја

У циљу елиминације прекомерног загревања, приликом сваке демонтаже мотора,

лежајеве треба опрати лаким уљем или чистом нафтом, а после тога извршити њихов детаљан преглед (дефектажу).

Сам лежај треба заменити у следећим случајевима: - приликом појаве неправилног загревања изнад температуре од 80 - 90ºС током

експлоатације (у погону), - приликом појаве шумова и лупања у току погона – приликом повећања радног

зазора лежајева за два пута, - за случај замора на елементима лежаја, напрслине олука на путањи и сл., - код истрошеног и поломљеног кавеза и др. За мерење температуре лежаја, у лежајни оклоп се са погонске стране мотора и

супротне, уграђује по отпорни термометар. Отпорни термометри су од платине, при 0ºС имају отпор од 100Ω (ома).

Инструмент за сигнализацију и искључење подешен је тако да на температури од 85ºС даје сигнал упозорења, а на 100ºС одваја мотор од мреже.


60

Опасност од пожара и експлозије при коришћењу светиљки са ужареним влакном Опасност од пожара и експлозије при коришћењу светиљки са ужареним влакном

условљена је реалном могућношћу додира запаљиве материје и експлозивне смеше са заштитном стакленом, макролонском и сл. куглом (балон, цеви), загрејаном изнад температуре њиховог самозапаљења. Температура стакленог балона, хоризонтално постављене светиљке је у функционалној зависности од њене снаге и времена рада, као што је приказано на дијаграму 1.2. Нарочиту пажњу треба посветити растојању светиљки од ускладиштене робе (минимално 50cm.)

Дијаграм 1.2 Температура стакленог балона светиљки са жарном нити

Недозвољено загревање електричних проводника Недозвољено загревање електричних проводника може да проузрокује загревање

присутног изолационог материјала до критичне температуре паљења. Почетно загревање изолације проводника у виду паљења, после одређеног периода, обично се завршава бурним сагоревањем у присуству пламена.


61

1.2.10 САМОПАЉЕЊЕ Паљење материје без присуства спољњег извора паљења услед самозагревања насталог од хемијских, физичких или биолошких процеса Самопаљење је последица биолошких и физичко-хемијских реакција које се

дешавају под одређеним условима. Реакције се одвијају као егзотермне, када развијена топлота достигне одређену вредност, почиње најпре самозагревање, а затим тихо сагоревање – жарење, и стварање ткз. ”топлих језгара”. На местима где је мање сабијен, ужарени-топли део се преко ”пожарних канала” шири према спољашњој површини и на месту где дође у додир са атмосфером, почиње сагоревање отвореним пламеном.

Постоје различити облици самопаљења, који могу да се поделе у следеће групе: - самопаљење сушивих и полусушивих масти и уља, - самопаљење материјала биљног порекла, - самопаљење уља, - самопаљење различитих хемијских материјала и др. Нека уља и масти са изразитом склоношћу ка самопаљењу, наведени су у табели 1.17.

Ланено уље Уље од рицинуса Конопљино уље Маслиново уље Орахово уље Гушчија маст Свињска маст Сунцокретово уље Говеђи лој Сојино уље Палмино уље Уље од репице

Уље од кикирикија Кокосово уље Овчији лој

Табела 1.17 Нека уља и масти са изразитом склоношћу ка самопаљењу

САМОПАЉЕЊЕ ПАМУКА У свету су познати пожари ускладиштеног сировог памука и памука из процеса

производње. До пожара долази, између осталог, због хемијског састава и структуре памука. По свом саставу памук садржи 94% целулозе, 1% беланчевина, 1% минералних

материја, 0,5% воска, као и мање количине органских киселина, шећера и пигмената. Садржај целулозе у памуку који је сиров креће се од 88 - 96%, док бељени памук има

око 99%. Памук карактеришу и следеће физичке особине: - дужина влакана (у текстилној индустрији се користе влакна од 25 – 40mm); - пречник влакана; - порозност (шупљина испуњена ваздухом заузима 20-40% запремине влакана); - сјај, боја;


62

1.2.11 ПРИНУДНО ПАЉЕЊЕ

Свако иницирање процеса сагоревања у горивој смеши помоћу извора паљења зове се

принудно паљење или припаљивање. Механизам овог паљења се суштински не разликује од самог механизма

самозапаљивања. Основна разлика код ових видова паљења је у томе што се код принудног паљења самоубрзaвање реакције, услед нагомилавања топлоте, одиграва у ограниченом делу запремине, док се за случај самозапаљивања одиграва у целој запремини.

За иницирање паљења, спољашњи извор топлоте мора да има потребну минималну енергију паљења, која је способна да изазове образовање фронта пламена у смеши, јер сваки извор паљења њој предаје одређену количину топлоте у јединици времена. Да ли ће до самог припаљивања доћи, зависи од односа оксиданс-гориво (ваздух-гориво), па по аналогији са границама простирања пламена постоји горња и доња граница припаљивања. Осим од физичко-хемијских особина гориве смеше, ове границе су у функционалној зависности од енергије и облика извора паљења.

Познавање концентрационих граница паљења горивих смеша има огроман значај, не само за постизање и одржавање услова безбедних од пожара и експлозије, већ и за практичну примену у организацији самог контролисаног процеса сагоревања. У табели 1.18 приказане су вредности концентрационих граница запаљивости за смеше неких горивих гасова са ваздухом, и пара неких запаљивих течности са ваздухом.

Концентрација граница запаљивости Назив Формула доња % горња %

1 2 3 4 водоник H2 4 75 деутериум D2 5 75

угљенмоноксид CO 12,5 74 амонијак NH3 16 25 метан CH4 5 15 етан C2H6 3 12,5 етилен C2H4 2,7 36

пропилен C3H6 2 11,1 етилацетат C4H8O2 2,2 11

угљендисулфид CS2 1,3 50 водониксулфид H2S 4,1 44 ацеталдехид C2H4O 4 60 етилалкохол C2H5OH 3,3 19 циклохексан C6H12 1,3 8

толуол C7H8 1,2 7,1 ацетилен C2H2 2,5 100 хептан C7H16 1,05 6,7 бутан C4H10 1,9 8,5 пропан C3H8 2,2 9,5

Табела 1.18 Концентрациона граница запаљивости неких смеша са ваздухом

Када су познате концентрационе границе појединих горивих гасова у смеши са

ваздухом, могу се помоћу формуле Le Chatelir-a, израчунати концентрационе границе запаљивости смеше различитих гасова, која гласи:


63

(V)%

LC

LC

LC

CCCL

n

n

2

2

1

1

n21d =

+++

+++=

K

K

При томе су: C1, C1,...Cn – концентрације појединачних компоненти у смеши горивих гасова у

запреминским процентима, L1, L2,... Ln – доње или горње концентрационе границе (Напомена: за смеше које садрже хлориране угљоводонике формула се не може примењивати).

Пример: Израчунавање концентрационих граница запаљивости

Израчунати доњу и горњу концентрациону границу запаљивости природног гаса следећег састава:

метана – 91,2%, етана – 5%, пропана – 2% и бутана – 1.8% Користећи се наведеном формулом, доња концентрациона граница запаљивости смеше

износи

%595,4

9,18,1

2,22

35

52,91

8,1252,91=

+++

+++=Ld

док је горња концентрациона граница запаљивости смеше

%488,14

5,88,1

5,92

5,125

152,91

8,1252,91=

+++

+++=Lg

Утицаји инертне компоненте, притиска и температуре на концентрационе границе запаљивости

Инертна компонента јако сужава горњу концентрациону границу запаљивости, док на доњу скоро да нема утицаја.

Снижавање вредности притиска у гасу испод атмосферског доводи до сужавања концентрационих граница тако да је при неком одређеном ниском притиску паљење немогуће.

У табели 1.19 су приказане вредности концентрационе границе паљења смеше природног гаса и ваздуха, при различитим вредностима притисака.

Повећање почетне температуре смеше, изазива ширење концентрационих граница паљења.

Концентрационе границе запаљивости Притисак (MPa)

доња (%) горња (%) 0,1 4,5 14,20 3,4 4,45 44,20 6,8 4,00 52,90 13,6 3,60 59,00 20,4 3,15 60,00

Табела 1.19. Смеша: природни гас – ваздух при различитим притисцима


64

Прилог VII: ЗАПИСНИК О ИЗВРШЕНОМ ПРЕГЛЕДУ ЛИЦА МЕСТА ПОЖАРА

Записник

О извршеном прегледу лица места пожара

Дана 28. 12. 2000 године око 16,00 часова, избио је пожар у поткровљу стамбене куће,

власништво В. В. из Чачка, улица В. број 4. У време избијања пожара у поткровљу су се налазили син, снаха и унуче оштећеног,

који су у поткровљу становали. Време је било мирно, без атмосферског пражњења електрицитета. Поткровље је површине око 90 m2 и чине га дневна соба, кухиња, остава, купатило, две мање спаваће собе, предсобље и три терасе. Поткровље је повезано са приземљем куће преко унутрашњег степеништа обложеног дрветом. Улазна врата су била заједничка и на истим нема трагова насилног ломљења.

За загревање просторија изведено је централно грејање из кућне котларнице смештене у подруму куће. У котларници се налази котао “Мегал” Бујановац на чврсто гориво и електрични котао снаге 24 кW. Дана 28. 11. 2000 године котао на чврсто гориво није коришћен што је и утврђено истога дана од стране увиђајне екипе (тиме се искључује могућност настанка пожара услед грађевинског недостатка, димњака), у погону је био електрични котао снаге 24 кW.

Напајање објекта електричном енергијом врши се из BTS 10/0,4 кV, снаге 630 кVA службени назив “К. К.” Траса је изведена подземно до стуба у улици К. каблом PPOO 4x150 mm2 Al у дужини 50 метара, па затим надземно снопом 3x70 mm2 Al + 71,5 mm2 Al до стуба у улици Б. у дужини од 70 метара (тип кабла X00/0-А), одакле надземним смоносивим каблом 4x16 mm2 Al X00/0-A, причвршћеним на кровну конструкцију у делу купатила и спаваће собе, улази у објекат и завршава се у главном разводном ормару (ГРО). ГРО се налази у приземљу куће поред улазних врата, исти је димензија 50x80 cm и израђен од метала. Чине га пет поља: једно поље уклопног сата, два поља двотарифних бројила “Искра” Крањ, 10-40 А, прописно заблиндирана, теретни гребенасти прекидач 100 А, поље за под разводе РТ1, РТ2, РТ3 и за стан у поткровљу. РТ1 - приземље, топљиви осигурачи 3x63 А. РТ2 – котао, топљиви осигурачи 3x63 А. РТ3 – дозидани део куће, топљиви осигурачи 3x63 А и стан у поткровљу – топљиви осигурачи 3x63 А. Изнад ових поља налази се 20 аутоматских осигурача 16 А намењених за заштиту струјних кругова потрошача у приземљу куће. Сви осигурачи и топљиви и аутоматски смештени у ГРО су исправни и у укљученом положају. Теретни гребенасти прекидач 100 А у положају искључено (искључен од стране сина оштећеног 28. 11. 2000 године око 16,10 часова). Прегледом осигурача разводне табле РТ3 смештене у дозиданом делу куће утврђено је да су сви исправни. У котларници се налазе три осигурача који су такође у исправном стању. Прегледом разводне табле у поткровљу утврђено је да је иста у степену механичке заштите IP 30 и чине је 24 аутоматска осигурача (3x20 A и 21x16 А) сви у положају укључено. На електричној инсталацији у делу од ГРО до потрошача нема трагова кратког споја. Од већих потрошача у тренутку пожара у погону су били електрични котао, два електрична бојлера, електрични шпорет укупне снаге око 30 КW.

У таванском делу куће, на крову, налазе се две конзоле: телефонска и за надземни кућни прикључак нисконапонске електричне мреже. Кућни прикључак на надземни нисконапонски вод изведен је пре три године. “ЕД” Чачак донела је 18. 08. 1997. године решење којим се даје енергетска сагласност подносиоцу захтева В.В. из Чачка да може своју кућу у Чачку у улици В. број 4. прикључити на електро енергетску мрежу овог предузећа, према датом техничком решењу и следећим условима: АО1. да укупна инсталисана снага свих трошила не пређе 10 кW АО2. да једновремено вршно оптерећење објекта не пређе 6 кW


65

Технички услови

БО2. изградити трофазни спољни кућни прикључак КОРИСТИТИ ПОСТОЈЕЋИ ПРИКЉУЧАК БО4. место прикључења на објекту је кућни прикључни орман БО6. тип мерног ормана мора бити “ЕлектроСрбија” Краљево, са уграђеним аутоматским осигурачима – лимитаторима 3x16 А.

Иако наведени технички услови нису испуњени, ЕПС је на основу пријаве број 236 од 17. 08. 1999. године са потврдом извођача радова, објекат ставио под напон 03. 09. 1999. године, преко овлашћених радника М. М. – саветник директора, сада пензионер и С. С. – електричар за контролу и пријем електричних инсталација. Детаљним прегледом надземног кућног прикључка нисконапонске мреже утврђено је да је самоносиви упредени кабал од алуминијума 4x16 mm2 XOO/O-A настављен, упредањем са бакарним каблом пуног пресека 4x10 mm2

непрописно, на дрвеној подлози кровне конструкције изнад “спољњег” зида спаваће собе до купатила, где је и центар пожара.

Трагови који указују да је пожар избио на овом месту су следећи:

1. Истопљен самоносиви кабал 4x16 mm2 Al X00/0-A у дужини од 1 метар, од места настављања.

2. Бакарни кабал од пуног пресека 4x10 mm2, у делу где је настављен са алуминијумским 4x16 mm2 Al X00/0-A, је крт и кида се при првом савијању на 900.

3. Трагови топљења алуминијума: на бакарном проводнику 4x10 mm2 и на дрвету где је извршено настављање каблова у пластичној кутији.

4. Израженије сагоревање дрвета кровне конструкције на месту настављања самоносивог кабла.

5. Израженије сагоревање термоизолације (стиропол – мрежица – глет маса) која се налазила преко места настављања Аl и Cu проводника.

6. Стање свих осигурача (топљивих и аутоматских) у домаћинству. 7. Изјава лица која су прва приметила пожар. 8. Стање електричних утичница у спаваћој соби (електрични потрошачи у спаваћој соби

нису били под напоном)

Прегледом лица места, центра пожара, трагова горења као и обављеним разговором са лицима која су прва приметила пожар утврђено је да је узрок пожара велики прелазни отпор на месту настављања напојног алуминијумског самоносивог кабла и бакарног проводника као кућног прикључка на дистрибутивној електричној мрежи. Место спајања је изведено на непрописан начин, у делу кровне конструкције изнад спаваће собе где је и центар пожара.

У пожару је изгорело: поткровље стамбене куће са намештајем у дневној соби, 2/3 дрвене кровне конструкције прекривене црепом, комплетна електро инсталација поткровља и плафон поткровља који је био направљен од лако запаљивог материјала (дрвене греде са термоизолационим материјалом комбинација стиропор – мрежица – глет маса). Делимично је оштећен остали намештај поткровља.

Повређених и погинулих у пожару није било. Материјална штета причињена овим догађајем цени се на око 1.000.000,00 динара. Пожар је угашен од стране ТВЈ СУП-а Чачак.


66

1.3 ОТПОРНОСТ ПРЕМА ПОЖАРУ

Способност неког елемента грађевинске конструкције или склопа да за одређено време

испуни тражену стабилност, интегритет према пожару и /или топлотну изолацију и/ или другу очекивану улогу при стандардном испитивању отпорности према пожару.

Способност елемената да обезбеди, истовремено, интегритет, стабилност и топлотну изолацију при стандардном испитивању отпорности према пожару.

1.3.1 СТАБИЛНОСТ ПРЕМА ПОЖАРУ Стабилност неког елемента грађевинске конструкције, било да је носећи или не, да не

изгуби функцију носивости за одређено време при стандардном испитивању отпорности према пожару.

Пројектовање и извођење грађевинских објеката је, имајући у виду пре свега сложеност услова који су од утицаја на одређивање степена опасности од пожара, врло специфично. Како ће се објекат понашати, у условима реалног пожара, углавном зависи од врсте материјала који су уграђени у саму конструкцију објекта и пожарног оптерећења, узрокованог технолошким поступцима који се у њему спроводе и одвијају. Испитивање грађевинских материјала и конструкција у погледу реакције на пожар је уобичајено у свету, а код нас је регулисано групацијом стандарда: JUS U.J1.010, JUS U.J1.050, JUS U.J1.051, JUS U.J1.090, JUS U.J1.092, JUS U.J1.100, JUS U.J1.110, JUS U.J1.114, JUS U.J1.140, JUS U.J1.160, JUS U.J1.170, JUS U.J1.172 и JUS ISO 834∗.

Зграда или пожарни сектор, као део објекта складишта, има онај степен отпорности против пожара, ако су појединачне отпорности грађевинских конструкција веће или једнаке назначеним вредностима у табели 1.20.

Ако зграда или пожарни сектор има поједине грађевинске конструкције са отпорношћу већом или једнаком оној за одабрани степен отпорности према пожару, а само једна конструкција има ту вредност мању, објекат има онај степен отпорности који одговара наведеној мањој отпорности (таблица 1.21 степен отпорности према пожару JUS U.J1.240/94).

При том се под појмом пожарни сектор подразумева основна просторна јединица дела објекта, који се самостално посматра (третира) у погледу техничких и организационих мера заштите од пожара, а одељен је од осталих делова објекта противпожарним конструкцијама.

Испитивање отпорности зида према пожару регулисано је одредбама стандарда JUS ISO 834 – Техничке мере заштите од пожара у грађевинарству. Испитивање развоја пожара код конструкције у испитним пећима и JUS U.J1.020 – Заштита од пожара. Мерење температура на неизложеној страни конструкција. При том су од превасходног значаја посматрања евентуалних појава на испитиваном узорку, и то:

а) рушење конструкције б) продор пламена: за узорак зида који раздваја просторије и треба да спречи продор

пламeна из једне просторије у другу – настанак напрслина, пукотина или других отвора кроз које може да пређе пламен,

в) отпор температурном таласу: узорак зида не сме на назначеној страни да има средњу температуру за 140ºС вишu од почетне, док ни у ком случају нити било где, ни на којем месту, не сме да достигне максималну температуру за 180ºС вишу од почетне температуре. Независно од величине почетне температуре, узорак не сме да има температуру вишу од 220ºС.

∗ Пун назив свих стандарда може се наћи у коришћеној литератури и изворима података на крају књиге.


67

Степен отпорности конструкционих елемената складишта према пожару дат је у табели

1.20, а утврђивање отпорности складишта против пожара или дела складишта врши се по JUS U.J1.240/94 односно према стандардним типовима конструкције складишта што се види у приложеној табели 1.21.

мала складишта средње величине велика складишта пожарно оптерећење

ниско средње високо ниско средње високо ниско средње високо

степен отпорности

према пожару

JUS U.J1.240 II II III II III IV III IV V

Табела 1.20 Степен отпорности према пожару складишта – елемената зграде

Степен отпорности према пожару (СОП) елемената/конструкција зграде (у сатима)

I (NO)

II (MO) III (SO) IV (VO) V (WO)

Врста конструкције

Метода

испитивања

JUS

положај

незнатна мала средња већа велика

1 2 3 4 5 6 7 8 Носиви зид Стуб

U.J1.090 U.J1.100 1/4 1/2 1,0 1,5 2,0

Греда Међуспратна конструкција

U.J1.114

U.J1.110 - 1/4 1/2 1,0 1,5

Неносиви зид U.J1.090 - 1/4 1/2 1/2 1,0 Кровна конструкција

Унутар пожарног сектора

- 1/4 1/2 1/2 1,0

Зид U.J1.092 1/4 1 1,5 2 3 Међуспратна конструкција U.J1.110 1/4 1/2 1 1,5 2

Врата и клапне до 3,6 m² U.J1.160 1/4 1/4 1/2 1 1,5

Врата >3,6m² U.J1.160

На граници пожарних сектора

1/4 1/2 1 1,5 2 Конструкција евакуационог пута

негорив матријал 1/2 1/2 1 1,5

Фасадни зид U.J1.092 - 1/2 1/2 1 1 Кровни Покривач U.J1.140

Спољна конструкција - 1/4 1/2 3/4 1

Табела 1.21 Степен отпорности према пожару – стандардни типови конструкција према

JUS U. J1. 240/1994

Ако је складиште опремљено уређајима за аутоматско гашење пожара, степен отпорности конструкционих елемената према таблици 1.20 може се смањити за један.

Носећа челична конструкција у великим и средњим складиштима која имају високо и средње пожарно оптерећење морају бити заштићени негоривим материјалима у случају кад


68

складишта нису заштићена уређајима за аутоматско гашење пожара, тако да њихова отпорност према пожару задовољи захтеве из табеле 1.20. Ову отпорност можемо постићи на више начина. Неки примери су дати на приложеним цртежима.

ì~ana mreà sa okcima 15/30 i malterom

Челични стуб забетониран и заштитни слој лакоармиран (ватроотпорност 2 сата

за дебљину слоја d=5 cm и ватроотпорности 1 сат за дебљину слоја

2,5cm)

Заштита челичног стуба са азбестном изолацијом (за а – 8mm, ватроотпорност износи 1 сат, за а-45mm, ватроотпорност

износи 3 сата)

Заштита челичног стуба са азбестном изолацијом, ватроотпорност 2 сата,

за а = 25mm


69

Челични стуб заштићен перлит-бетоном, ватроотпорност 2 сата за дебљину слоја

од 25 до 30 cm Perlit beton na rabic. Mreì

Aрмиранобетонски стуб, ватроотпорности: 2 сата за дебљину од 30

cm, 1 сат за дебљину од 25 cm и 30 минута за дебљину од 20 cm

25

ì~ana mreà

uzengija Армиранобетонски стуб са

облогом ватроотпорности 2 сата за дебљину од 26 cm

glavna armatura

ispuna d

d opeka Челични стуб обзидан опеком (простор

између стуба и опеке испуњен бетоном). ватроотпорности 2 сата за дебљину d=5 cm

uzengije u svakoj treoj horizontalnoj spojnici

Ради спречавања ширења пожара на цело складиште, складишта се у зависности од робе

која се чува у њима и у зависности од тога да ли имају уграђену инсталацију за аутоматску дојаву и гашење пожара у складу са табелом 1.22 из члана 19 правилника, деле на пожарне секторе ограничене површине.


70

НАЈВЕЋЕ ДОЗВОЉЕНЕ ПОВРШИНЕ ПОЖАРНИХ СЕКТОРА У m²

Врста материјала Без инсталација за

аутоматско откривање пожара

Са инсталацијама за аутоматско

откривање пожара

Са уређајима за аутоматско

откривање и гашење пожара

Запаљиве прашкасте материје до 400 до 800 неограничено

Чврсте компактне запаљиве материје температуре паљења

до 300ºС

до 2000 до 3000 неограничено

Чврсте компактне материје,

температуре паљења изнад 300Сº

до 3000 до 4500 неограничено

Табела 1.22 Члан 19. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од

пожара и експлозија (”Сл. лист СФРЈ”, бр. 24/87) Пожарни сектор посматрамо као део складишта, који ће евентуално пожаром бити

потпуно уништен, али се ван тога простора пожар сигурно неће проширити за одређени временски период. Пожарни сектори се одвајају пожарним зидовима, чија се отпорност одређује према пожарном сектору који има више пожарно оптерћење. Отпорност пожарних зидова на пожар се бира на бази приложене табеле 1.21 из JUS-a U.J1.240. На приложеним цртежима је дат начин постизања отпорности на пожар пожарних зидова.

Зид од опеке дебљине 12 cm, неомалтерисан, ватроотпорност 1 сат.

12

Зид од опеке дебљине 12 cm, омалтерисан с обе стране (дебљина малтера најмање 2

x 1,5 cm), ватроотпорности 2 сата

1,5 12


71

Зид од набијеног бетона неомалтерисан, агрегат: шљунак

Дебљина Ватроотпорност у cm у часовима 12 2 10 1 7,5 1/2 _______________________________ Агрегат: смрвљена опека, шљака Дебљина Ватроотпорност у cm у часовима 10 2

Зид од шупље опеке Дебљина Ватроотпорност у cm у часовима 22 2 10 1 Зид од шупљих бетонских блокова (агрегат: смрвљена опека, шљака итд.). _______________________________ Дебљина Ватроотпорност у cm у часовима 12 2 7,5 1 6 1/2 Армирано бетонски зид дебљине до 12 cm (агрегат: шљунак, смрвљена опека, шљака и др.). Дебљина Ватроотпорност у cm у часовима 10 2 7,5 1


72

Зид од перлит-бетона омалтерисан са обе стране малтером од перлит-гипса Дебљина Дебљина Ватроотпорност зида у mm малтера у часовима у mm 50-60 2x25 2 38 2x12,5 1

У члановима 15. и 16. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозија се каже да: “Пожарни зид мора да надвисује кров складишног објекта најмање за 50 cm, а ако је кров од горивог материјала, на обе стране, по 160 cm од зида, уграђује се и део крова од негоривог материјала. Ако пожарни зид чврсто пријања уз доњу страну кровне конструкције чија је отпорност према пожару најмање 2 h, такав зид не мора да надвисује кров складишта. Врата у пожарном зиду морају имати исту вредност отпорности према пожару као и зид у коме се налазе, морају се затварати аутоматски и мора да постоји могућност за ручно затварање. Површина таквих врата не сме да пређе 25% површине зида”.

Складишта у којима постоји опасност од стварања експлозивних смеша морају имати вентилацију природну или вештачку (само природну ако иста може да обезбеди да се не достигне вредност од 10% доње границе експлозивности било које присутне запаљиве компоненте). Отвори за природну вентилацију требају да буду постављени на наспрамним зидовима, на једном зиду при поду, на другом испод плафона, тако да се омогући измена целокупне количине ваздуха у складишту.

Складишта код којих се природним путем не може обезбедити max. 10% од DGE експлозивних материја, морају имати принудну вентилацију. Канали принудне вентилације морају да буду од негоривог материјала, вентилатор од материјала који не варничи, а електромотор ако је у струји ваздуха у противекsплозионој заштити. На местима продора канала кроз пожарне зидове обавезно је постављање аутоматских пожарних клапни.


73

Складишта морају да имају унутрашњу и спољашњу хидрантску мрежу за гашење

пожара изведену у складу са Правилником о техничким нормативима, за хидрантску мрежу за гашење пожара (''Сл. лист СФРЈ'', бр 30/91)

У прилогу дајемо и табелу 1.23 која омогућава правилан избор ватрогасних апарата за гашење пожара, а према препоруци произвођача апарата.

ПОЖАРНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ

JUS U.J. 1. 030 Површина објекта

(m²) до

НИСКО до 1

СРЕДЊЕ од 1 до 2

ВИСОКО изнад

2 GJ/m² GJ/m² GJ/m²

50 2 2 2 100 2 2 3 150 2 3 3 200 3 3 4 300 3 3 5 400 3 4 6 500 3 4 7 750 4 6 9 1000 5 7 12 2000 6 9 17 3000 7 12 22 4000 10 17 32 5000 12 22 42 6000 15 27 52 7000 17 32 62 8000 20 37 72 9000 22 42 82 10000 27 52 102

Табела 1.23 Потребан број јединичних апарата

Из табеле 1. 23 се види да број ватрогасних апарата зависи од пожарног оптерећења и

површине штићеног простора, док се врста апарата одређује према класи могућег пожара по стандарду JUS ISO 3941.


74

1.3.2 ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА ОТВОРА НА ГРАНИЦАМА

ПРОТИВПОЖАРНИХ СЕКТОРА

КЛИЗНА ВРАТА ОТПОРНА НА ПОЖАР

Врата садрже: - Термоелеменат осигурача 700С - Електромагнетни затварач са уређајем за детекцију - Против тегове за затварање - Индикатор за одређивање положаја крила (отворено-затворено) Скелет крила израђен је од посебних профила, електролучно заварених.

Термоизолација је у виду сендвича који је испуњен висококвалитетним материјалима отпорним на пожар.

Крило је обложено челичним декапираним лимом дебљине 1,5 (mm). Функционисање врата је следеће: Затварање: од сопсрвене тежине и нагиба од 2%. Ручно: са повлачењем крила елементом који прекида. Врата су испитана према важећем југословенском стандарду JUS U.J1.160

Слика 1.1 Клизна врата отпорна на пожар


75

BРАТА ТИПА РРV – T

То су двокрилна врата са рамом који је састављен од посебно израђених челичних

профила, електрично заварених. Полупокретно крило обезбеђено је од померања механизмом за фиксирање.

Термоизолација је у виду сендвича, испуњена висококвалитетним материјалима отпорним на пожар. Облога крила је од декапираног челичног лима дебљине 1, 5mm.

Оков: - 4 шарке са могућношћу за регулисање - Механизам за забрављивање - Изглед ових врата одређене отпорности на пожар приказан је на слици 1.2

Слика 1.2 Врата отпорна на пожар типа PPV-T


76

ВРАТА ТИПА PPOV – 1 Отпорност на пожар овакве конструкције износи 90 минута. Врата овог типа су једнокрилна, са механизмом за самозатварање. Крило врата

израђено је од NEGOR плоче типа GL-1 дебљине 10 mm и плоче NEGOR LG дебљине 25 mm. Врата су светлог отвора 602, 702, 802 и 902 mm, а висине 1981 mm. Тежина врата је од 48-70 kg. Отпорна су на пожар 90 минута.

Изглед овог типа врата дат је на слици 1.3.

Слика 1.3 Врата отпорна на пожар PPOV-1

Врата отпорна према пожару, осим у зидове на границама пожарних сектора, морају се

постављати и на оним местима која су прописана у Правилницима о техничким нормативима, као што су:

-улазна врата објекта у којем је смештен уређај за повишење притиска воде у хидрантској мрежи, ако су постављена тако да се у ту просторију улази из простора који може да буде угрожен пожаром (члан 32. Правилника о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара).

-унутрашња врата лакирнице морају бити израђена од негоривог материјала и отпорна према пожару најмање 1,5 час, а ако та врата воде непосредно напоље, морају бити отпорна према пожару најмање 30 минута (члан 12. Правилника о техничким нормативима за уређаје у којима се наносе и суше премазна средства).

-ако се електроенергетско постројење високог напона поставља у зграду која служи и за друге намене, делови постројења подложни пожару морају се сместити у посебне пожарне


77

секторе у ком случају врата између пожарних сектора морају имати пожарну отпорност од најмање 30 минута, односно најмање 60 минута ако је постројење постављено у стамбену или пословну зграду, болницу, обданиште, школу, робну кућу, затворену велику гаражу или спортски објекат (члан 18. Правилника о техничким нормативима за заштиту електроенергетских постројења и уређаја од пожара).

-врата у пожарном зиду морају имати исту вредност отпорности према пожару као и зид у коме се налазе (члан 16. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозије).

-при спајању пожарних сектора на објектима вишим од 100 метара мора се направити тампон-зона са двоја врата која су отпорна према пожару најмање 1 час (члан 9. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара).

-сва врата на путу за евакуацију из подрумских просторија високих објеката морају бити отпорна према пожару 1,5 час (члан 38. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара).

-врата на просторији за сакупљање отпадака морају бити отпорна према пожару најмање 1,5 час (члан 50. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара).

-у објектима вишим од 75 метара лифт за евакуацију у току пожара мора имати врата отпорна према пожару најмање 1,5 час (члан 55. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара).

-просторије у којима су смештени погонски агрегат за лифт и агрегат за резервно напајање морају бити одвојене од осталих комуникација вратима отпорним према пожару најмање 1,5 час (чланови 60. и 67. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара).

-котларница за загревање ако је постављена у објекат висине до 40 метара мора имати врата отпорности према пожару 1,5 час када служе за везу са објектом преко тампон-зоне (члан 61. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара).

-просторија у којој су смештене акумулаторске батерије као резервни извор електричне енергије морају имати врата отпорна према пожару најмање 1,5 час (члан 68. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара).

-врата на просторији за клима-коморе и уређаја за проветравање морају бити отпорна према пожару 1,5 час (члан 72. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара).

-одредбе других Правилника о техничким нормативима.

АУТОМАТСКО ЗАТВАРАЊЕ ВРАТА ИЛИ КЛАПНИ ОТПОРНИХ ПРЕМА ПОЖАРУ У правилнику о техничким нормативима за уређаје за аутоматско затварање врата или

клапни отпорних према пожару (''Сл. лист СФРЈ'' бр. 35/80) прописани су технички нормативи за примену, пројектовање, уградњу, испитивање и периодичну контролу уређаја за аутоматско затварање врата или клапни отпорних према пожару, која у случају појаве дима и пожара спречавају продор дима и пламена у суседну просторију, као и уређаја који се укључују или искључују променом неких од пожарних величина.

Механизми за затварање врата имају велики значај, јер врата отпорна на пожар, која су уграђена у зиду отпорном на пожар, ако за време пожара остану отворена немају никакву функцију заштите од пожара.

Уређаји за аутоматско затварање по својој конструкцији могу бити: са механичким активирањем и са електричним активирањем. За активирање уређаја за затварање најчешће се користи систем за аутоматску дојаву пожара преко кога се повежу врата или клапне отпорне на пожар или сопствени систем за регистровање пожарних величина. У том случају


78

детектори се постављају у непосредној близини врата (највише удаљених до 3,75m бочно или највише 2 метра изнад отвора који се затвара вратима са аутоматским затварачем). Један детектор у том случају покрива највише један отвор максималне ширине 2, 20 метара.

Уређаји за затварање врата, за блокирање и фиксирање и регулатори затварања у зависности од места где се постављају и од намене деле се на:

1. аутоматске затвараче постављене на крило врата; 2. подне затвараче са уређајем за блокирање врата; 3. уређаје за блокирање и фиксирање врата; 4. регулаторе затварања двокрилних врата; Аутоматски затварачи о којима је било речи постављају се на вратима која у

технологији коришћења објекта морају бити у отвореном положају. Код објеката код којих врата која су у затвореном положају не ометају технологију

рада и коришћења, постављају се механички затварачи који врата стално враћају у затворени положај. Ови затварачи су самостални и не везују се са уређајима за аутоматско активирање.

ЕКСПАНДИРАЈУЋА ЗАШТИТА ГРАЂЕВИНСКИХ КОНСТРУКЦИЈА

• PLAMEX – експандирајућа трака отпорна према пожару за заптивање против пожарних врата и вентилационих клапни,

• PLAMEX 2D – експандирајући премаз за заштиту дрвених конструкција од пожара,

• PLAMEX K – експандирајућа маса за заштиту продора каблова од пожара

Експандирајуће масе први пут су примењене за заштиту од пожара 60 – тих година у космичком програму. Данас се оне употребљавају у грађевинарству у облику премаза, паста, трака или фолија.

Експандирајуће масе бубре на ниским температурама за пожар на 110ºС ослобађајући гасове. Ови гасови доводе до повећања запремине премаза 10 и више пута и он се претвара у негориву сунђерасту масу, која је добар топлотни изилатор. posle nekoliko minuta na po~etku izlagawa vatri izlagawa vatri sloj postaje dobar termi~ki izolator plamen plamen premaz podloga podloga premaz

Слика 1.4 Шематски приказ експанзије

Експандирани слој у условима пожара има густину: p=250 - 400[kg/m³] Топлотна проводљивост експандираног слоја је: λ=0.10 [W/mºC] Специфична топлота слоја је c=1100[J/kgºC] Ови параметри дају вредност коефицијента термичке дифузности а=3,64-2,27-7 [m²/s]


79

Presek drvenog nosa~a

furnir

premaz

PLAMEX – експандирајућа трака за заптивање противпожарних врата и вентилационих клапни. Она спречава продор и најмање количине ватре и дима на супротну страну. Трака је на самолепљивој фолији, дебљине 2 mm и лепи се на лим.

Више домаћих произвођача клапни и врата отпорних према пожару уграђују траку што је допринело да добију атест о отпорности на пожар за класу више. Употребом експандирајуће траке спречава се продор ватре кроз отворе настале витоперењем врата или клапни. Врата са траком имају мање витоперење, јер се у првим минутама постиже заптивање чиме се врата уједначено термички оптерећују. Примена експандирајућих трака је обавезна у случајевима када на елементима на којима се поставља није решено дихтовање или је пак постављање траке било предвиђено и условљено приликом добијања одговарајућег атеста о ватроотпорности.

ЕКСПАНДИРАЈУЋИ ПРЕМАЗ ЗА ЗАШТИТУ ДРВЕНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ ОД ПОЖАРА PLAMEX 2D – експандирајући премаз за заштиту дрвених конструкција од пожара

чине две компоненте: • основни експандирајући премаз – један, два или више наноса, четком ваљком или

спреј пиштољем. • заштитни премаз – у боји по жељи. Заштита дрвених конструкција премазима је врло ефикасна али се не види текстура

дрвета. Ако је то потребно препоручујемо да се преко премаза залепи фурнир дрвета по жељи. Премаз на дрвету ствара изолациони слој који битно одлаже (30 – 60 минута) достизање стања које карактерише губитак функционалности дрвеног носача у условима пожара.

Премаз за дрво битно одлаже термичку разградњу дрвета, па је тако погодан и за израду отпорних на пожар преградних панела, лаких врата и сл. на бази шперплоча, медијапана и других материјала на бази дрвета.

И најскупљи премаз може да се покаже као неуспешно решење ако отпадне са подлоге

у раној фази пожара, или ако не експандира и формира очекивани заштитни слој. Премаз је трајан (око 25 година). Мања механичка оштећења могу се лако поправити резервном количином премаза уз коришћење шпахтле и четке.


80

PLAMEX 2D ПРОТИВПОЖАРНИ ПРЕМАЗ ЗА ЗАШТИТУ ДРВЕТА

ПРИМЕНА: PLAMEX 2D је премаз за заштиту дрвета у пожару. У Институту ''Кирило Савић'' –

Београд испитана је отпорност на дејство ватре по стандардима JUS.D.T4.039 и JUS.U.J1.060. На основу резултата испитивања добијено је уверење бр. 87.2/98 од 17.8.1998. год.

ОСОБИНЕ: PLAMEX 2D има степен отпорности на дејство ватре по JUS.D.T4.039 за дебљину

премаза d= 2 mm je V=9,87 а за дебљину премаза d= 5 mm je V=9,91 (максимални степен заштите је V=10)

PLAMEX 2D – брзина ширења пламена по JUS.U.J1.060. класе I, пламен се не шири. PLAMEX 2D – температура почетка експанзије 110ºС. PLAMEX 2D – степен експанзије 4 пута. PLAMEX 2D – састоји се од основног експандирајућег премаза и заштитне боје. PLAMEX 2D основни експандирајући премаз зависно од степена заштите наноси се у

два, три или четри слоја. Потрошња за два слоја зависно од стања подлоге износи 2 – 3 kg/m². На добро осушен основни премаз наноси се заштитна боја која штити основни премаз од атмосферског утицаја. Потрошња заштитне боје за два слоја је 150 – 200 gr/m².

ПАКОВАЊЕ канта од 35 kg. РОК ТРАЈАЊА 3 месеца

ЗАШТИТА КАБЛОВА ОД ПОЖАРА Развој индустрије, пораст прозводње и масовна стамбена изградња условили су пораст

производње и потрошње електричне енергије. Пораст потрошње електричне енергије условио је повећање производње проводника и

каблова, уз примену великог броја разних изолационих материјала. Најчешће примењен изолациони материјал је поливинил-хлорид или PVC уз кога су у

примени и природна гума, полихлоропрен, бутил и сл. Масовна примена поливинилхлорида, као и изолационог материјала, оправдава се њeговим добрим електричним и механичким особинама, као и изузетној погодности за обраду.

Са становишта заштите од пожара проводници и каблови, код којих се као изолациони материјал примењује поливинил-хлорид, гума и сл. могу представљати угрожавајаћи фактор, обзиром да исти спадају у категорију горивих материјала. Искуство је показало да је одређени број пожара добијао шире размере, захваљујући брзом ширењу посредством изолације електричних инсталација. У таквим ситуацијама, посебну опасност представљају инсталације код којих се врши премошћење топљивих уметака осигурача већим бројем тзв. ''лицни'', као и инсталације са осигурачима већих номиналних вредности од оних које одговарају штићеној инсталацији. Због тога није неумесно поновити чињеницу да осигурачи служе као заштита електричних инсталација, при чему њихове вредности морају одговарати ''пропусној моћи'' инсталације.

Сагледавајући укупно стање у сегменту заштите објеката од пожара насталих на електричним инсталацијама констатујемо занемаривање овог проблема, што најчешће резултира његовим нерешавањем.

Најефикаснија мера заштите од ширења пожара са електричних инсталација на објекат, садржана је у вођењу инсталација кроз, за то посебно предвиђене канале отпорне на пожар, при чему ови канали чине засебне пожарне секторе.


81

Код оваквог решења, посебну пажњу треба обратити на спречавање ширења пожара из успонских канала кроз отворе којима успонске каблове и проводнике одводимо до разводних ормара, а затим према потрошачима. Ти отвори, након провлачења проводника, морају бити добро заптивени на одговарајући начин. У том смислу, данас су се у свету и код нас, појавили материјали којима се ти отвори затварају, чиме се остварује потребна отпорност према пожару, којом се спречава прелазак пожара, из канал за пролаз каблова, према осталом делу објекта. Код зидова већих дебљина, отвори се уз поменуте материјале додатно затварају и минералном вуном.

Средства која се користе за заптивање места кабловских продора раде се од органских и неорганских материја.

Материјали органског састава, након излагања пожару, под утицајем гасова који се из њих ослобађају, бубре. Ови материјали се осим за заптивање отвора користе и за премазивање каблова, чиме се спречава горење кабловске изолације.

Материјали неорганског састава (ватроотпорни малтер) се користе више за заптивање отвора и у пожару не експандирају.

Почетком 1999, у Југославији испитана је маса PLAMEX K у стандардној испитној пећи, решење за спречавање преноса пожара по горивој изолацији снопа каблова на месту где сноп каблова пролази кроз зид отпоран према пожару. Има више испитних решења за ова критична места.

Акредитована лабараторија IMS (Институт за испитивање материјала Србије, Београд) издала је сертификат за заштиту продора каблова од 120 mm.

заштита од 60 минута заштита од 120 минута На слици доле, приказан је детаљ пролаза каблова кроз отвор у зиду, заптивен

заштитном масом, при чему су истом масом мање вискозности, препрскани и каблови заједно са кабловским регалом који носи каблове. Препоручљиво је да се каблови и проводници, са обе стране противпожарног зида, препрскају заштитном масом на дужини од по 1 метар, или да се користи метода произвођача материјала, на коју је добијено мишљење овлашћене лабораторије (ИМСК).

Protivpoàrni zid Zatitna poàrna masa Kablovi Kablovski regal Mineralna vuna


82

На слици која следи, приказан је детаљ са претходне слике, након излагања пожару из

кога се уочава експандирана заштитна пожарна маса.

Protivpoàrni zid Zatitna poàrna masa Nakon poàra Kablovi Kablovski regal Zatitna poàrna masa Mineralna vuna

Следећа слика приказује детаљ заштите кабловских продора ''ватроотпорним

малтером'', неорганске природе (од стране другог произвођача).

Vatrootporni malter Protivpoàrni zid Kablovi Regali

Сем приказаног начина затварања кабловских продора кроз граничне зидове пожарних

сектора, примењују се и друге методе од којих је једна приказана на слици која следи.

Drà~ kuita Reetka Kuite sklopa

Приказани склоп којим се врши затварање отвора за пролаз каблова формиран је од

секцијских модула који су приказани затамњено на приложеној слици.


83

Приказана решења треба примењивати увек за затварање продора електричних каблова и проводника кроз пожарне зидове, који представљају границе пожарних сектора. Обавеза заштите каблова од пожара прописана је у следећим члановима Закона о заштити од пожара и Правилницима о техничким нормативима:

-чланови 15. 18. и 71. став 1. тачка 3. Закона о заштити од пожара. -члан 26. Правилника о техничким нормативима за електричне инсталације ниског

напона (На местима продирања електричног развода кроз зидове). -чланови 109. и 117. Правилника о техничким нормативима за електричне инсталације

ниског напона, чланови 65.- 69. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара, тачка 9. стандарда JUS N.B2.730. (Сигурносни системи морају функционисати при избијању пожара. Опрема сигурносног система мора бити изведена или постављена тако да за одговарајуће време буде отпорна према ватри. Када не може да се избегне вођење струјних кола сигурносних система кроз места изложена ризику од пожара - - као што су просторије у којима се израђују, обрађују или складиште запаљиве материје, односно у којима је присутна запаљива прашина - мора се обезбедити њихова отпорност према ватри. Сигурносни системи напајања служе за одржавање напајања у систему безбедности људи, као што су: вентилација, лифтови, противпожарне пумпе, сигурносни комуникациони системи, индустријски процеси где је престанак напајања опасан по живот, сигурносно напајање у трансформаторским станицама и постројењима, пожарни системи-алармни системи и откривање пожара, осветљење путева за евакуацију, уређаји за затварање димних клапни у објекту, аутоматски уређаји за гашење пожара итд.)

-члан 128. Правилника о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона. (Ако се каблови и проводници постављају у просторије зграда класе спољашњих утицаја BD2, BD3 i BD4 за које је карактеристично отежано напуштање, као што су: високе стамбене и пословне зграде, робне куће, позоришта, биоскопи и др. исти морају испуњавати следећи услов:

1. да у случају настанка пожара не могу пренети ни проширити пожар два часа од његовог настајања. 2. да се спречи изазивање високе температуре која би могла да изазове паљење околних материјала. Заштита каблова од пожара се спроводи ако се неким другим мерама не могу испунити

ови услови, као што су: постављање у кућишта, омотаче, полагање у покривене канале, и др.).

-члан 140. Правилника о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона (У просторијама зграда од дрвене грађе-класе спољашњег утицаја CA2, морају се предузети мере да електрична опрема не изазове паљење зидова, подова или таваница. Важно је напоменути да уколико електрична инсталација поседује заштитни уређај диференцијалне струје и ако је време искључења тог уређаја толико мало да укупна количина топлотне енергије која настаје на месту квара у електричној инсталацији није довољна да растопи 1 грам бакарног проводника, у том случају неће доћи до изазивања пожара ни у просторијама зграде од дрвене грађе).

-члан 22. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозија (На местима пролаза кроз граничне конструкционе елементе пожарног сектора, отвори за пролаз електричних каблова морају се обложити негоривим материјалом исте отпорности према пожару као гранични конструкциони елементи и морају бити заптивени негоривим материјалом).

-члан 10. Правилника о техничким нормативима за заштиту електроенергетских постројења и уређаја од пожара (Ако постоји опасност ширења пожара кроз кабловске канале и ровове, мора се извршити њихово противпожарно заптивање. Заптивање се мора извршити и при уласку и изласку кабловских канала из зграде, односно пожарних сектора. Противпожарно заптивање изводи се помоћу песка или неког другог негоривог материјала, коришћењем ватроотпорних премаза за каблове или слично).


84

-члан 73. Правилника о техничким нормативима за системе за вентилацију или климатизацију (Електрични каблови који снабдевају енергијом уређаје који раде за време пожара, морају бити отпорни према пожару или се морају заштитити тако да раде колико и ти уређаји).

-члан 33. Правилника о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара (Ако каблови за напајање електричном енергијом уређаја за повишење притиска пролазе кроз просторије које могу бити угрожене пожаром, морају се заштитити тако да њихова отпорност према пожару износи најмање два сата).

-члан 69. Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара (Главни напонски водови, као и остали водови који пролазе кроз један пожарни сектор или више пожарних сектора постављају се тако да се преко њих не може пренети ватра са једног спрата на други спрат, односно из једног пожарног сектора у други пожарни сектор).

PLAMEX К

ПРОТИВПОЖАРНА ЗАШТИТА ЕЛЕКТРИЧНИХ КАБЛОВА

ПРИМЕНА: PLAMEX К је маса за противпожарну заштиту каблова. Продор и заштита каблова

испитани су у Институту за испитивање материјала – Београд. На основу испитивања добијен је извештај и уверење број 2930 од фебруара 1999. године. Степен заштите продора каблова је 120 mm.

PLAMEX К – зауставља ширење пламена дуж вертикалних и хоризонталних кабловских путева (канала).

PLAMEX К – је флексибилан и може да издржи умерено покретање каблова. PLAMEX К – има чврстину тако да може да издржи ходање по кабловима. PLAMEX К – не садржи растворе који су запаљиви или штетни за омотач каблова. PLAMEX К – сув нанос је отпоран на атмосферске услове. PLAMEX К – поседује добру лепљивост за подлогу. PLAMEX К – задржава своје особине и после старења.

ОСОБИНЕ: Боја- сивобела Запремина- 1,6 – 1,7 gr/cm³ ph вредност- 8,5 – 9,5 Степен горивости- не гори Токсичност- нетоксичан Лепљивост- добра


85

ЗАШТИТА КОНСТРУКЦИЈА ПРЕМАЗОМ FIRETEKS

Fireteks M70 је премаз, који реагује на око 200ºС код тестирања на пожар, при чему се ствара заштитни експандирајући карбонизирани слој који смањује вредност раста температуре челика и на тај начин пролонгира губитак основне карактеристике металне носеће конструкције.

1. температура пећи 2. температура челика без премаза 3. температура челика са премазом Дијаграм. 1.3. Тест топлотног оптерећења челичног стуба JUS ISO 834

PYRAN – СТАКЛО ОТПОРНО НА ВАТРУ У реализацији заштите објекта од пожара значајно место у самој конструкцији

заузимају и стакла отпорна на пожар. Код нас и у свету се производе стакла са отпорношћу од 30 минута и дебљином од 11 до 12 mm са тежином од 25 kg/m². За већу отпорност, нпр. отпорност на пожар од 60 минута, стакла су дебљине 19 mm са међуслојем, састављена су од више појединачних стакала, масе 40 kg/m². Да би се оваква преграда реализовала потрeбне су и посебне рамовске конструкције.

PYRAN – стакла отпорна на ватру са отпорношћу од 30, 60 и 120 минута су сва

дебљине 6,5 mm. Не само да су тања од уобичајених него су и мање масе која износи 15 kg/m². Структура самог стакла омогућава његову потпуну прозирност у условима високих температура и задимљавања. Стакла су без арматуре, али су отпорна на удар. Изглед ових стакала приказани су на сликама.

30 minuta otpornost 60 minuta otpornost

11 mm 19 mm

Различитост дебљина стакала у функцији отпорности на пожар


86

30 minuta otpornost 60 minuta otpornost 120 minuta otpornost 6,5 mm 6,5 mm 6,5 mm

Исте дебљине стакла, различита отпорност на пожар ИСПИТИВАЊЕ ОТПОРНОСТИ ПРЕМА ПОЖАРУ – ЕЛЕМЕНТИ ГРАЂЕВИНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

Испитивање отпорности према пожару елемената грађевиских конструција врши се према стандарду JUS ISO 834. Овај стандард утврђује стандардне услове загревања и притиска, начин испитивања и критеријум за одређивање отпорности према пожару елемената грађевинских конструкција различитих категорија. Испитивањем се одређује отпорност према пожару елемената грађевинске конструкције (зидова и преграда, стубова, носача, таваница и кровова) на основу дужине времена за које узорци за испитивање, предвиђених мера, задовољавају унапред дефинисан критеријум под прописаним условима испитивања за време излагања пожару. Испитивања врата, елемената за затварање и застакљивање дата су у стандардима ISO 3008, Испитивање отпорности према пожару врата и других елемената за затварање, и ISO 3009, Испитивање отпорности према пожару застакљених елемената.

1. УСЛОВИ СТАНДАРДНОГ ЗАГРЕВАЊА (JUS ISO 834) 2. ПОРАСТ ТЕМПЕРАТУРЕ Пораст температуре унутар пећи мора се контролисати као промена у времену у

границама датим у JUS ISO 834 према следећем односу:

T – T0 = 345 log10(8t+1) где је: Т – температура пећи у времену t, изражена у степенима целзијуса Т0 – почетна температура пећи, изражена у степенима целзијуса t - време изражено у минутама прираст температуре ∆Τ

∆Τ = Τ – Τ0

t(min) 0 5 10 15 30 60 90 120 180 240 360

∆Τ(ºC) 0 556 659 718 821 925 986 1029 1090 1133 1193

Табела 1.24 Пораст температуре као функција времена


87

Крива која представља ово деловање, позната као и стандардна крива време –

температура, представљена је на дијаграму 1.4.

0

556

659

718

821

925

9861029

10901133

0

200

400

600

800

1000

1200

0 30 60 90 120 150 180 210 240

Vreme t u min

T-T

0=D

T P

rirast

tem

per

atu

re

u C

Дијаграм 1.4 Стандардна крива време – температура


88

Прилог VIII: ПРЕГЛЕД ОВЛАШЋЕНИХ ЛАБАРАТОРИЈА ЗА ИСПИТИВАЊЕ*

Ред. број

Назив и адреса овлашћене лабараторије Производи који се испитују

Број при-временог решења ЈУАТ-а

1.

2.

3.

4. 5.

Институт за превентивну, заштиту на раду, проти- впожарну заштиту и разв- ој – Лабараторија за испи- тивање Еx уређаја Нови Сад, Краљевића Марка 11 Институт ''Винча'', Центар за противексплозивну за- штиту, Винча, Михајла Петровића-Аласа 12-14 Институт''Михајло Пупин'' Лабараторија за гасну технику, Београд, Волгина 15 'ЕНЕРГО-СИСТЕМ'' Лабараторија Нова Пазова Индустријска зона бб ''НИС-ГАС'' Нови Сад Лабараторија за гасну технику Нови Сад Радничка 20

- Електрични уређаји за употребу у експлозивним атмосферама (Еx уређаји) свих типова заштите, типова и намене - Противексплозивни заштићени електрични уређаји за употрбу у експлозивним атмосферама; - Изолациони материјали; - Мерење параметара за одређивање зоне опасности - Регулатор притиска за течни пропан-бутан; - Металне ручне запорне конусне славине са затвореним кућиштем и кугласте славине, за унутрашње гасне инсталације, за притиске од ПН 02 односно ПН 04; - Регулатори притиска за гас за улазне притиске до 10 бара и вентилаторски гасни горионици; - Уређаји за надзирање рада гасних горионика и механичке клапне за димне гасове; - Органи за управљање гасним пећима и трошилима за кување, печење и роштиљање и гасни кућни апарати; - Осигурачи паљења и контрола пламена гасних потрошача; - Гасни апарати са атмосферским пламеницима и гасне пећи са прикључком на димњак; - Котлови за течна и гасовита горива са вентилаторским гориоником. - Регулатори притиска гаса; - Вентили сигурности; - Кугласте славине. - Регулатори притиска за гас за улазне притиске до 100 бара и излазне притиске до 8 бара; - Вентили сигурности и сигурносни уређаји за постројења за снабдевање гасом за радне притиске до 100 бара; - Мерила запремине гаса са деформабилним зидовима; - Мерила за мерење протока гаса (са турбином и ротационим клиповима) и коректори протекле количине гаса; - Вентилаторски гасни горионици, гасни апарати са атмосферским пламеницима и гасни проточни грејачи воде и пећи са прикључком на димњак; - Комбиновани водогрејни котлови са атмосферским гасним горионицима до 70 кW.

ПР 3-2/98

ПР 3-50/98

ПР 3-11/98

ПР 3-44/98

ПР 3-39/98


89

ПРЕГЛЕД ОВЛАШЋЕНИХ ЛАБАРАТОРИЈА ЗА ИСПИТИВАЊЕ∗

Ред. број

Назив и адреса овлашћене лабараторије Производи који се испитују

Број при-временог решења ЈУАТ-а

6.

7.

8.

9.

10.

ДКД ''ГАС'' Лабараторија за гасну опрему Крњача Максима Горког 32 ''ТЕРМОПАРТ'' Београд Тадеуша Кошћушка 63 ''СИЛК'' Спинел испитна лабараторија, Котор Стари град 475 Институт за испитивање Материјала – ИМС Лабараторија за грађевинску физику, Београд Бул. Војводе Мишића 43 Институт за испитивање Материјала – ИМС Лабараторија за угљоводоничне изолације и везива, Београд Бул. Војводе Мишића 43

- Регулатори притиска за гас за улазне притиске до 100 бара; - Вентили сигурности и сигурносни уређаји за постројења за снабдевање гасом за притиске до 100 бара; - Металне ручне запорне конусне славине, са затвореним кућиштем и кугласте славине, за унутрашње гасне инсталације, за притиске до ПН 02 односно ПН 04. - Грејни системи и измењивачи топлоте; - Мерење/одређивање протока - Електричне инсталације ниског напона и громобранске инсталације; - Електрична постројења (ниско напонска страна) - Грађевински и композитни материјали (негоривост материјала); - Грађевински материјали, елементи и конструкције, зидови, противпожарна врата и други елементи за затварање отвора у зидовима (отпорност према пожару) - Клапне за вентилационе системе (отпорне према пожару). - Битумен за индустријске сврхе и битуменски изолациони материјали за хладне поступке (испитивање запаљивости).

ПР 3-24/98

ПР 3-45/98

ПР 3-10/98 ПР 3-12/98 ПР 3-06/98

∗ Преглед овлашћених лабораторија за испитивање сачињен од стране Савезног министарства за развој, науку и животну средину – Југословенско акредитационо тело – ЈУАТ, дана 26.08.1999 године.


90

Прилог IX: ПОНАШАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ МАТЕРИЈАЛА У ПОЖАРУ

Преглед и класификација стандардизованих грађевинских материјала по питању

негоривости и горивости дата је у Југословенском стандарду JUS U.J1.050, који је утврђен решењем директора Савезног завода за стандардизацију број 6/2-02-1/22 од 23.05.1997. године. У наставку прилога дајемо извод из стандарда JUS U.J1.055.

ИЗВОД ИЗ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ

СТАНДАРДА

Заштита од пожара у грађевинарству ПОНАШАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ МАТЕРИЈАЛА У ПОЖАРУ

Преглед и класификација грађевинских материјала

JUS U. J1. 050

1997.

1 ПРЕДМЕТ И ПОДРУЧЈЕ ПРИМЕНЕ

Стандард обухвата преглед и класификацију грађевинских материјала с обзиром на

понашање у условима пожара, а односи се само за грађевинске материјале који су стандардизовани у југословенским стандардима и чија се својства могу оценити на основу стандарда. За све остале материјале њихова горивост се доказује испитивањем према стандардима JUS U.J1.040 и JUS U.J1.055.

3 КЛАСИФИКАЦИЈА ГРАЂЕВИНСКИХ МАТЕРИЈАЛА 3.1 Опште Класе грађевинских материјала дате у овом стандарду важе само за наведене

грађевинске материјале који су стандардизовани или њихове комбинације. 3.2 Негориви грађевински материјали – класа А 1 У негориве грађевинске материјале спадају: а) песак, шљунак, глина и све врсте камена које се налазе у природи а примењује се у грађевинарству; б) минерали, земља и згура; в) цемент, креч, гипс, анхидрит, експандирана глина, дувано стакло перлит и вермикулит;

г) малтер, бетон, армирани бетон, преднапрегнути бетон, камен и плоче на бази минерала као и са уобичајеним додацима малтера и бетона (JUS B.F2.100,

JUS U.N1.302, JUS U.N1.304, JUS U .N1.305, JUS U.N1.306, JUS U.N2.010); д) азбестноцементна и минерална влакна, без ограничених додатака; ђ) опека, стакло, керамичке плочице; е) метали и легуре који немају фино раздвојену структуру, са изузетком алкалних и земноалкалних метала и њихових легура.


91

3.3 Гориви грађевински материјали 3.3.1 Тешко запаљиви грађевински материјали – класа В1 У ову групу спадају следећи материјали: а) лаке плоче на бази минералне вуне (JUS U.J5.714, JUS U.J5.715, JUS U.J5.721, JUS U.J5.722, JUS U.J5.723, JUS U.J5.724); б) гипс – картонске плоче са затвореном или шупљикавом спољном површином (JUS B.C1.035); в) азбестна лепенка и азбестни папир (JUS.B.F1.002, JUS B.F1.003); г) цеви и фазонски делови од тврдог PVC дебљине зидова највише 3,2 mm (JUS G.C6.502); д) подне облоге: PVC подне облоге и подне облоге од винил-азбестних плоча, налепљене на масивну минералну подлогу: затим храстов паркет и ламелни паркет лакиран лаком од вештачке смоле (JUS G.E5.020, JUS G.E5.021). 3.3.2 Нормално запаљиви грађевински материјали – класа В2 У нормално запаљиве грађевинске материјале спадају: а) дрво запреминске масе веће од 4000 kg/m³ и дебљине веће од 2mm, или запреминске

масе веће од 230 kg/m³ и дебљине веће од 5 mm; б) материјали на бази дрвета дебљине веће од 2 mm, који су по целој површини обложени дрвеним фурниром или декоративним плочама од пресованог слојевитог материјала без термопластичних веза (JUS D.C5.041, JUS D.C5.042, JUS D.C5.043); в) декоративне пресоване плоче обележене синтетичким материјалом дебљине веће од 4 mm г) декоративне слојевите пресоване плоче (JUS D.C5.025); д) плоче од гипс картона (JUS B.C1.035); е) лаке пресоване вишеслојне плоче од пенастих синтетичких материјала и дрвене вуне (JUS G.C7.202, JUS G.C7.202/1); ђ) тврде плоче од PVC-а (JUS G.C2.600); e) цеви и фазонски комади од: - тврдог PVC-а (JUS G.C6.502, JUS G.C6.540); - полипропилена (JUS G.C6.702); - тврдог полиетилена (JUS G:C6.602); - акрилнитрил-бутадијен-стирола, - акрилестер-стирол-акрилнитрила, ж) плоче од ливеног полиметилметакрилаta дебљине веће од 2mm; з) полистирол маса, која није пенаста, обликована у облику плоче дебљине веће од 1,6 mm (JUS G.C1.350); и) незаштићене полестерске смоле ојачане стакленим влакнима или додатком минерала, дебљине веће од од 1,3 mm; ј) полиетилен који није пенаст, специфичне масе мање од 940 kg/m³ и дебљине веће од 1,4 mm, као и специфичне масе веће од 940 kg/m³ а дебљине веће од 1 mm (JUS G.C1.290); к) полипропиленске масе, које нису пенасте, дебљине веће од 1,4 mm (JUS G.C1.310);

л) масе за заптивање спојница, на бази полиуретана, које нису пенасте, без катрана или битуменских додатака, као и полисулфида, силикон и акрилит уграђени у спојевима материјала класе најмање нормално запаљиви;

љ) подне облоге од: - PVC –a у налепљеном стању (JUS G:E5.021), - винил-азбестних плоча (JUS G.E5.020), - линолеума, или - текстила (JUS F.C2.203, JUS F.C2.204); м) асфалт и асфалт-бетон (JUS U.E4.010, JUS U.E4.014, JUS U.E4.020); н) кровне лепенке (JUS U.M3.220, JUS U.M3.226).


92

1.4 ЕВАКУАЦИЈА И МОГУЋНОСТ СПАСАВАЊА

ЕВАКУАЦИЈА

Нужна евакуација је организовано одвођење људи у безбедну зону у случају пожара или друге опасности.

Носећи елементи или конструкције и елементи путева за евакуацију, с којих се пожар

може пренети из једног пожарног сектора у други или са једног спрата на други, праве се од негоривог грађевинског материјала одговарајуће отпорности према пожару у зависности од JUS U.J1.240/94.

Потребно време евакуације зависи од више фактора, а нарочито од брзине кретања људи, карактера и пропусне моћи путева за евакуацију и броја људи које треба евакуисати.

Најдужи пут из неке просторије у једном пожарном сектору за објекте висине дo 75 метара не сме да буде дужи од 30 метара, односно 20 метара за објекте више од 75 метара.

Путеви евакуације морају бити равни и непрекидни од ма које тачке у згради и пројектовани тако да се могу прећи у времену од 3-5 минута. Притом се код пројектовања дужина евакуационог пута одређује за објекте према технолошком садржају, и то као у табели 1.25, за наведене објекте и процесе.

Сваки излаз из објекта у случају пожара мора бити означен уочљивим знацима. Знаци за усмеравање кретања људи морају да буду осветљени извором светлости који на осветљену површину даје јачину светла од најмање 50 lx. Ова инсталација има третман сигурносног система.

Садржај објекта Дужина пута евакуације (m)

Производња, лаборација, делаборација експлозива 10 Производња, лаборација, делаборација и манипулисање барутима 20

Погони са опасним материјама 4 до 8 по АДР-у 20 Робне куће, позоришта, биоскопи, факултети 25 Подземне гараже 30

Табела 1.25. Дужина пута евакуације у зависности од садржаја објекта

Дефиниције појмова Пропусна моћ - Највећи број људи који могу проћи кроз дати број јединица ширине

излаза за одређено време, имајући у виду капацитет степеништа у вишеспратници. Специфична пропусна моћ - Број људи који могу проћи кроз јединицу ширине излаза

за дато време. Код прорачуна ширине излаза и пролаза, полази се од броја људи који се могу

евакуисати у времену од t=1` кроз пролаз ширине L=1m. При том се води рачуна о могућој, реалној брзини кретања људи. Испитивања у свету указују на податак од 60m/min на равном, односно 30 m/min на степенишном простору, односно на чињеницу да приликом евакуације из јавних објеката (болнице, позоришта, робне куће), кроз врата ширине 1 метар може да прође 90-100 особа /min, за густину од 4-6 људи/m2.

Поступак (план) евакуације - Запис у коме су наведени путеви евакуације и безбедне зоне, прописана правила понашања, поступци и неопходне активности присутних људи у случају пожара.


93

Приликом израде плана евакуације, посебна пажња мора да се обрати на број људи

који треба евакуисати, дужину путева евакуације, конструктивна решења објеката и сигурносних степеништа, начин одимљавања евакуационих путева, поступке евакуације културних добара, опасних материја, животиња и др.

Од посебног значаја је план узбуњивања и коришћења основног (првог) евакуационог пута из објекта. Први евакуациони пут не значи да у објекту постоји само један пут, већ се односи на сваку активност евакуације без помоћи службених и других лица са стране. Овим путем мора да се обезбеди сигурна евакуација људства из објекта. То не значи да план не треба да има разрађене и све резервне варијанте (помоћни пут преко терасе, прозора, крова и сл.)

За пројектовање је најважније одредити дужину првог евакуационог пута, кога чине: -дужина пута у самој просторији у којој особе бораве, -дужина пута ходника до излаза на противпожарно степениште, -дужина степеништа, итд. Приликом одређивања ове дужине, у обзир мора да се узме и технолошки распоред

уређаја и опреме, намештаја и других препрека, које ову дужину чине реалном (а не идеалном, у просторији из које евакуација почиње).

Сам евакуациони пут мора да буде потпуно обезбеђен од штетних и опасних утицаја дима и ватре.

Евакуациони пут се може поделити у три дела: а-приступни пут до излаза,

б-излаз, в-пут удаљавања од излаза. Путеви евакуације у зградама се деле на хоризонталне и косе. Коси путеви су, у ствари, степенице са углом косине 1:8 и дужином пута која представља објективну дужину, а не његову хоризонталну пројекцију.

Сматра се да је ширина једноредног тока у условима евакуације 0,45-0,5 метара. Са гледишта нужне евакуације људи најоптималније је да не постоје коси путеви.

Путеви којима се кретање врши помоћу ескалатора, не могу се сматрати евакуационим путевима.

При том се под појмом ''пут'' сматра и хоризонтални и вертикални правац, а ''приступни пут'' је део пута за излажење који води до излаза. ''Излаз'' је онај део пута за излажење који је од одређене етаже из које се треба евакуисати, одвојен зидовима, подовима, таваницама, вратима и сл., који са одговарајућим степеном безбедности омогућава да људи изађу из угроженог простора (објекта).

Пут удаљавања од излаза је онај део пута излажења који почиње од краја пута излаза до слободног простора на површини терена око угроженог објекта.

За прорачун потрeбног броја излаза и њихових димензија, од значаја је специфична пропусна моћ (q0), која показује број људи који прође кроз излаз ширине 1 метар у току од 1 минута.

Ради процене времена и дужине пута за евакуацију, треба знати дефиницију излаза из пожаром угроженог простора. За објекте затвореног типа, под излазом се подразумевају:

- врата која воде непосредно у слободан простор - врата која воде у суседни (напоље) пожарни сектор из кога води излаз непосредно

напоље, или у степенишни простор - излаз у степенишни простор са излазом непосредно напоље или кроз улазни хол

одвојен од ходника преградама са вратима - излаз у противпожарно сигурносно степениште Ако је угао скретања могућих директних праваца евакуације ка излазима већи од 45º,

тада се може говорири о више директних путева евакуације.


94

Према томе, може се узети да за ширину пролаза – излаза до 0,90 метара специфична

пропусна моћ износи 48-52 особа у минути, за ширину од 1,35-1,40 метара износи 58-60 особа у минути и за ширине 1,70-1,80 метара износи 62 особе у минути.

Према Британским стандардима пропусна моћ отвора ширине 5 метара износи 400 особа у минути.

Време евакуације – Време евакуације људи из угроженог објекта се према иностраним прописима може дефинисати на следеће сегменте:

– време откривања пожара, – време узбуњивања људи – време припрема за спровођење, – време оклевања пре почетка евакуације, – напуштање угрожене просторије или сектора, – прелазак у други део осмишљеног пута Време евакуације не може да траје неограничено. Допуштено време евакуације треба

да износи највише 0,8 tkr, где је tkr- критично време. Према страној литератури, оно износи 2,5 минута. Експеримент изведен у ''Баљшој театру'' у Русији – Москва, показао је да 210 особа из

партера прође кроз један евакуациони излаз за 2,5 минута, евакуација 120 људи, са последњих етажа вишеспратнице (18, 16, 17 и 18) стамбене зграде извршена је за 4,4 минута.

Знаци за евакуацију су приказани у табели 1.26.


95

Бр. Знак Значење Облик и боја Коментар о употреби 1. Излаз у случају

опасности од пожара

Знак: квадрат или правоугаоник Основа: зелено Симбол: бело

Може се користити да означи све излазе који се могу користити у случају настанка опасности. Мора да се постави заједно са стрелицом (знак из табеле бр 21), сем ако врата нису одмах и јасно уочљива. Може бити у правцу на лево или на десно

2.

Не закрчуј Знак: круг Основа: бело Симбол: црно Кружна и попречна трака: црвено

Користи се у ситуацијама где би закрчавање представљало изузетну опасност (заклањање путева/излаза за евакуацију, излазе за случај опасности, опреме за гашење пожара итд.)

3.

Клизна врата Знак: квадрат или правоугаоник Основа: зелено Симбол: бело

Користи се заједно са знаком бр. 4 на вратима излаза за случај опасности ако се она отварају повлачењем. Мора да садржи и одговарајући знак за правац повлачења.

Табела 1.26 Уобичајени знаци за евакуацију


96

Бр. Знак Значење Облик и боја Коментар о употреби 4.

Гурни ради отварања


Поставља се на врата да означи правац отварања

5.

Повуци ради отварања


Поставља се на врата да означи правац отварања.

Табела 1.26 Уобичајени знаци за евакуацију

Бр. Знак Значење Облик и боја Коментар о употреби

1.

Стрела за означавање евакуационог пута


Користи се увек заједно са знаком бр. 4 да означи пут којим се може изаћи у случају опасности

Табела 1.27 Стандардизовани допунски знаци


97


Смер кретања према опреми за гашење пожара или другим средствима за алармирање или упозоравање

Знак: квадрат или правоугаоник Основа: црвено Симбол: бело

Користи се увек заједно са једним од знакова од броја1. до 3. да означи правац или место на коме се налази опрема за гашење пожара или друга средства за алармирање или упозоравање.

Табела 1.27 Уобичајени допунски знаци


Направа за ручно активирање

Знак: квадрат Основа: црвено Симбол: бело

Користи се да означи или место пожарног аларма или ручног управљања системом заштите од пожара (нпр. стационираног система за гашење пожара)

2.

Звучни пожарни аларм


Користи се или самостално или заједно са знаком бр.1 ако пожарни аларм активира звучни сигнал који сви угрожени могу одмах чути.

Табела 1.28 Средства за упозоравање о избијању пожара и ручно управљање


98


Телефон за случај опасности


Користи се да означи место на коме се налази телефон који се користи за упозоравање у случају опасности

Табела 1.28 Средства за упозоравање о избијању пожара и ручно управљање


Опасност од пожара – Веома запањиви материјали

Знак: троугао Основа: жуто Симбол: црно Оивичење троугла: црно

Користи се да означи присуство изузетно запаљивих материја

2.

Опасност од пожара- Оксидираjући материјали


Користи се или самостално или заједно са знаком бр.1 ако пожарни аларм активира звучни сигнал који сви угрожени могу одмах чути.

3.

Опасност од експлозије- Експлозивни материјали


Користи се да означи постојање потенцијално експлозивне атмосфере запаљивих гасова или експлозива

Табела 1.29 Зоне или материјали који су посебно изложени опасности


99


Забрањена употреба воде за гашење пожара

Знак: круг Основа: бело Симбол: црно Кружна или попречна трака: црвено

Користи се у свим случајевима када вода као средство за гашење пожара има супротно дејство

5.

Забрањено пушење Знак: круг Основа: бело Симбол: црно Кружна и попречна трака: црвено

Користи се у случајевима кад би пушење могло изазвати пожар

6.

Забрањен прилаз отвореним пламеном – забрањено пушење

Знак: круг Основа: бело Симбол: црно Кружна и попречна трака: црвено

Користи се у случајевима кад би пушење или прилаз отвореним пламеном могли изазвати пожар или експлозију

Табела 1.29 Зоне или материјали који су посебно изложени опасности

1.5 СИСТЕМИ ЗА ОДВОЂЕЊЕ ДИМА И ТОПЛОТЕ НАСТАЛИХ

У ПОЖАРУ У правилнику о техничким нормативима за системе за одвођење дима и топлоте

насталих у пожару (''Службени лист СФРЈ'', бр. 45/83) прописани су услови за пројектовање система за одвођење, природним путем, дима и топлоте насталих у пожару, који се постављају на кровове затворених приземних објеката и на кровове последњег спрата у објектима са више спратова, у којима је таваница уједно и кров. Одредбе овог правилника не примењују се на:

1) степеништа 2) објекте који се штите уређајима за гашење пожара инертним гасовима 3) складишта са високим регалима и складишта материјала складиштеног изнад

максималне висине складиштења према табели 1.30 и 4) димњаке и вентилационе уређаје, који се користе за постизање одређених

микроклиматских услова у радним просторијама.


100

Категорија опасности од

пожара

Максимална висина

складиштења у m Референтна група

2.1 1 2.2 2 2.3 3 3.1 3.2 4 3.3 4.1 5.3 3 4.1 7.6 4 4.2 4.1 3 4.2 5.9 4 4.2 7.5 5 4.3 2.9 3 4.3 4.1 4 4.3 5.2 5 4.3 6.3 6 4.3 7.7 7 4.4 1.6 3 4.4 2.3 4 4.4 3.0 5 4.4 3.6 6 4.4 4.4 7

Табела 1.30

Под системом за одвођење дима и топлоте подразумевају се сви уређаји и инсталације које у случају појаве пожара од одређеног тренутка треба да обезбеде одвођење дима и топлоте у одређеном обиму (одређеног капацитета). Уређаји за одвиђење дима и топлоте су направе чији се поклопци отварају аутоматски, ручно или комбиновано и служе за одвођење дима и топлоте природним путем.

Продукти сагоревања – дим, врући и несагорели гасови и др. - доспевају термичким узгоном до кровне конструкције и ту заустављени почињу да се шире на све стране док не испуне целу просторију. Њихова количина и брзина стварања зависе од врсте, облика, количине и топлотне вредности материјала што гори, величине и облика просторије у којој је настао пожар, прилива свежег ваздуха итд. Огњиште пожара постаје невидљиво, ослобођена топлота, загрева околне предмете и проширује пожар, велика количина дима, отровних и загушљивих гасова онемогућава директну акцију ватрогасаца.

Уколико се на крову налазе отвори за одвод дима и топлоте, продукти сагоревања ће несметано излазити у атмосферу. Добро димензионисаним и добро размештеним отворима за одвођење дима и топлоте постиже се:

1) ограничење ширења пожара 2) умањује се штета од пожара 3) умањује се опaсност од експлозије 4) хлађење ваздуха у просторији 5) брзо и непосредно гашење пожара 6) заштита од продора дима до евакуационих путева и евакуационих излаза. Правилником није регулисана обавеза постављања система за одвођење дима и топлоте

насталих у пожару. У члановима 19 и 23 Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара (''Сл. листСФРЈ'' бр. 7/84) стоји да степенишни простор у


101

високим објектима мора да има уређаје за одвођење дима и топлоте. Ови системи су још нарочито пожељни и у свим оним објектима где би ручно гашење пожара могло бити отежано, затим код индустријских објеката великих површина, објеката без прозора, подземних делова објеката у којима се обављају опасни технолошки процеси.

Уређаји за одвођење дима и топлоте могу да буду разне конструкције: - надсветла (дебљина стакла до 3.2 mm) - отвори за природну внтилацију - надсветла код крова - прозори на спољним зидовима кад се налазе испод самог крова Уређаји за одвођење дима и топлоте ће бити ефикасни само у случају кад се на време,

непосредно након избијања пожара активирају. Због тога они морају да имају механизме за активирање који омогућују њихово отварање од самог почетка избијања пожара. Механизам за активирање може бити аутоматски везан за централу за дојаву пожара са које добија команду и ручним путем који човек активира. Ако се напајају електричном енергијом морају имати два независна извора (резервни извор). У случају избијања пожара конструкционим решењем њихова функција не сме бити ометана.

Ручни механизам за активирање мора да се постави на безбедно место, са кога човек може да активира уређај, али то место не сме да буде смештено у просторији у којој је постављен уређај за одвођење дима и топлоте.

Отворе за одвођење дима и топлоте који су уграђени у кров од горивог материјала треба обухватити (заштитити) појасом од негоривог материјала.

У просторијама са спринклер уређајима за гашење пожара или опремљеним са уређајима за стварање водених завеса,треба пазити да се уређаји за одвођење дима и топлоте не укључе пре него што се отпочне са аутоматским гашењем помоћу воде, тј. треба обезбедити да се прво укључе уређаји за аутоматско гашење водом па тек онда уређаји за одвођење дима и топлоте, а то се постиже ручним активирањем са безбедног места.

Ефективна површина отвора уређаја за одвођење дима и топлоте мора се узрачунавати у складу са Правилником о техничким нормативима за системе за одвођење дима и топлоте насталих у пожару. Тако добијене вредности треба сматрати минималним. На крају, дајемо пример за израчунавање потребне површине отвора за ефикасно одвођење дима и топлоте у једном складишту површине пода до 2000 m², највише тачке таванице (Н) 7 метара, најниже тачке таванице (h) 5 метара, у којем се роба складишти до највише висине од 4,4 метра.

Укупна ефективна површина отвора на систему за одвођење дима и топлоте A vs, за складишта површине пода преко 1600 m², израчунава се према обрасцу:

Avs = ρFρ при чему је: ρ – табеларна величина ефективне површине отвора референтних група, зависно од

средње конструкционе висине просторија (А) и рачунске дебљине димне зоне (В) у процентима.

Fρ – површина пода просторије за коју се израчунава ефективна површина за одвођење дима и топлоте у m².

Коефицијент ρ (у процентима) бира се из таблице број 5 из Правилника, а његова вредност зависи од параметара А и В.

mhHhA 62

5752

=−

+=−

+=

B = h bz где је: h bz – висина бездимне зоне, која на основу члана 29 Правилника, за складишта средње

конструкционе висине до 6 метара износи минимално 3 метра, што је најнеповољнији случај који ћемо и усвојити за прорачун.

В = A – hbz = 6-3 = 3m Референтна група за максималну висину складиштења од 4,4 метра према табели број

24 је 7, па на основу параметара А, В и референтне групе 7 из табеле 5 из Правилника произилази да коефицијент ρ износи 0,84 процената.

Avs = ρFρ = 0,84/100 x 2000 = 16,8 m²


102

Препоручује се минимално 4 отвора на 1000 m² површине пода.

1.6 ПОЖАРНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ

Пожарно оптерећење је количина топлоте која се ослободи при потпуном сагоревању материја изражена по јединици површине простора за који се пожарно оптерећење израчунава.

Прорачун пожарног оптерећења просторија врши се у складу са JUS U.J1. 030. Укупно пожарно оптрећење даје рачунску вредност топлотне енергије једног објекта

која се може ослободити у пожару. Означава се симболом Z и рачуна се по формули: Z = Pi x Si

где је: Z – укупно пожарно оптерећење у МJ, P – специфично пожарно оптерећење у МJ/m², S – површина основе на коју се односи вредност Р у m². На основу укупног пожарног оптерећења одређује се број хидраната у објекту и око

објекта. Специфично пожарно оптерећење је изражено топлотом која се може развити у

пламентарној јединици (просторији, хали, магацину и др.) сведено на 1 m² површине те просторије.

Специфично пожарно оптерећење рачуна се по формули:

SHV

P iiii∑ ⋅⋅

=ρ

или

SHG

P ii∑ ⋅

=

где је: Pi– специфично пожарно оптерећење у МJ/m², ρi – привидна густина материјала, у kg/dm³, Vi – волумен материјала, у m³, S – површина основе, у m², Gi – тежина материјала, у kg, Hi – топлотна вредност материја у зависности од запреминске масе у МJ/kg, i - индекс елементарне јединице У рачун улазе сви гориви материјали у смислу стандарда JUS U.J1. 020, који су

саставни део објекта инсталација, опреме и материјала за који је објекат наменски изграђен. Овим стандардмом одређују се три групе специфичног пожарног оптерећења: - ниско пожарно оптерећење до 1GJ/m² (250.000 kcal/m²) - средње пожарно оптерећење до 2 GJ/m² (500.000 kcal/m²) - високо пожарно оптерећење преко 2 GJ/m². У загради су дате вредности пожарног оптерећења у kcal пошто се у пракси често праве

грешке заборављајући да се ова јединица више не примењује. Поређења ради 1 cal има вредност од 4,1855 J .

У објектима који садрже основне јединице са различитим категоријама пожарног оптерећења није дозвољено израчунавање средње вредности за цео објекат. У таквим објектима потребно је посебно навести површине које спадају у поједине категорије пожарног оптерећења. За високо пожарно оптерећење треба навести његов износ.


103

1.6.1 ПРИМЕР ИЗРАЧУНАВАЊА ПОЖАРНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА

Врсте и количине запаљивог материјала дате су у табели која следи:

Ред бр. Назив просторије Назив материје Количина Површина

просторије (m²)

Топлотна вредност (МЈ/kg)

1. Складиште запаљивих течности - Етил-алкохол 1000 l 16,40 25

2. Складиште гипса, газе и амбалаже

- Газа - Амбалажа (картон) - Дрвене палете

2100 kg 2000 kg 150 kg

63,69

17

17 17

3. Производња гипсаних завоја и сечење и

паковањње

- Етил-алкохол - Газа - Дрвене палете - Амбалажа (картон)

350 l 140 kg 50 kg 100 kg

153,10

25 17 17 17

4. Складиште готових производа

- Амбалажа (картон) 2000 kg 252,00 17

5. Гардеробно-санитарни део - Дрво 180 kg 96,81 17

Табела 1.31 Врсте и количине запаљивог материјала

1.6.2 ПРОРАЧУН ПОЖАРНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА

Складиште етил-алкохола 2

2

33

.. /5122,12194,16

/251000/8,0 mMJm

kgMJdmdmkgS

HVP alkohet =⋅⋅

=⋅⋅

=ρ

На основу прорачуна може се закључити да је у складишту етил-алкохола присутно средње пожарно оптерећење.

Складиште гипса, газе и амбалаже

22 /0377,40

69,63/17150 mMJ

mkgMJkg

SHGPdrveta =

⋅=

⋅=

22 /8358,533

69,63/172000 mMJ

mkgMJkg

SHGPambalaze =

⋅=

⋅=

22 /5275,560

69,63/172100 mMJ

mkgMJkg

SHGPgaze =

⋅=

⋅=

Puk. = P drveta + P gaze + P ambalaže = 1134,401MJ/m² На основу прорачуна може се закључити да је у складишту гипса, газе и амбалаже

пожарно оптерећење средње.


104

Производња гипсаних завоја

22

33

.. /7217,451,153

/25350/8,0 mMJm

kgMJdmdmkgS

HVP alkohet =⋅⋅

=⋅⋅

=ρ

22. /5454,15

1,153/17140 mMJ

mkgMJkg

SHGPgaze =

⋅=

⋅=

22. /1038,11

1,153/17100 mMJ

mkgMJkg

SHGPambalaze =

⋅=

⋅=

22 /5519,5

1,153/1750 mMJ

mkgMJkg

SHGPdrveta =

⋅=

⋅=

Puk. = P drveta + P gaze + P ambalaže + P et.alkoh.= 77,9228MJ/m² На основу прорачуна може се закључити да је у производном делу гипсаних завоја

пожарно оптерећење ниско. Гардеробно-санитарни део

22. /6083,31

81,96/17180 mMJ

mkgMJkg

SHGPdrveta =

⋅=

⋅=

На основу прорачуна може се закључити да је у гардеробно-санитарном делу пожарно

оптерећење ниско.

Складиште готових производа

22. /9206,134

252/172000 mMJ

mkgMJkg

SHGPambalaze =

⋅=

⋅=

Напомена: готов производ је незапаљив. На основу прорачуна може се закључити да је у складишту готових производа пожарно

оптерећење ниско.

1.6.3 СТЕПЕН ОТПОРНОСТИ ПРЕМА ПОЖАРУ Стандард JUS U.J1. 240 утврђује појам срепена опасности према пожару објекта (или

дела објекта који чини техничко-безбедоносну целину) и одређује усклађивање отпорности према пожару грађевинских елемената (зидова, греда, међуспратних кровних и сл).

Примењује се када је потребно дати јединствену оцену понашања објекта у условима

стандардног развоја пожара.


105

Степен отпорности према пожару зграде или дела зграде (конструкциони и пожарно издвојени део зграде-пожарни сектор) је оцена отпорности према пожару, усклађена према отпорностима појединачних грађевинских елемената и конструкција које чине објекти.

1.6.4 ОДРЕЂИВАЊЕ СТЕПЕНА ОТПОРНОСТИ ПРЕМА ПОЖАРУ

Сходно одредбама члана 4. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозије (''Сл. лист СФРЈ'', бр. 24/87), наш предметни објекат укупне површине 540 m², према величини је категорисан у мала складишта (површина мања од 1000 m²).

Прорачуном је израчунато, да је пожарно оптерећење у предметном објекту високо

(2598,3649 МЈ/m²). На основу члана 13. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од

пожара и експлозија, односно табеле 1.20 (на страни 67. приручника), објекат треба да има III степен отпорности конструкционих елемената према пожару. III степен представља средњу отпорност – СО. Одређивање вредности отпорности према пожару конструкционих елемената објекта према одређеном III степену, извршено је на основу табеле 1.21 (на страни 67. приручника), односно стандарду JUS U.J1.240, тако да:

1. унутар пожарних сектора конструкциони елементи треба да имају отпорност: - носиви зид 1 сат - стуб 1 сат - греда ½ сат - међуспратна конструкција ½ сата - неносиви зид ½ сата - кровна конструкција ½ сата 2. на граници пожарних сектора конструкциони елементи треба да имају отпорност: - зид 1,5 сати - међуспратна конструкција 1 сат - врата морају имати исту отпорност према пожару као и зид у који се уграђују - конструкција евакуационог пута ½ сата 3. на спољној конструкцији елементи треба да имају отпорност: - фасадни зид ½ сата - кровни покривач ½ сата

Напомена: Пројектант предметног објекта је предвидео већу вредност степена отпорности према пожару од потребног. Сви конструкциони елементи објекта и просторија у њему имају отпорност према пожару од минимум 2 сата.


106

Прилог X: ТОПЛОТНЕ ВРЕДНОСТИ МАТЕРИЈА У ЗАВИСНОСТИ ОД ЗАПРЕМИНСКЕ МАСЕ У MJ/kg

ТОПЛОТНЕ ВРЕДНОСТИ ПРЕДМЕТА И ПОЈЕДИНИХ МАТЕРИЈАЛА

Редни број Материјал или предмет МЈ/комад 1 Акумулатор (средњи аутоматски) по комаду 41 2 Архивска сталажа (укључиво садржину) рачунато по m² 2009 3 Аутомобил (по комаду) 5024 4 Бифе 2009 5 Диван (софа) 837 6 Дрогеријска роба (без средстава за чишћење) 21 7 Фотеља 335 8 Клавир 2847 9 Клубски сточић (мали) 167 10 Комода (укључиво и садржину) 1005 11 Кревет (укључиво и садржину) 1080 12 Кухињска столица 57 13 Кухињски орман за посуђе 1172 14 Кухињски сто (дрвени) 335 15 Кухињски сто (са металним ногама) 251 16 Наслоњача 167 17 Ноћни сточић (укљ.) 167 18 Орман за одећу (укљ. са двоја врата, 1674 са троја врата или четворо врата) 2512 19 Орман за планове (цртеже) укључиво садржину 2512 20 Орман за регистраторе (укључиво садржину) 2009 21 Орман за списе (укључиво садржину) 2009 22 Остава за храну 419 23 Палете дрвене (по комаду) 368 24 Писаћи сто метални (укључиво садржину) 837 25 Писаћи сто (укључиво садржину) велики 2177 мали 1172 26 Подножја за палете (дрвена по комаду) 382 27 Полица за робу дрвена (по m² предње површине) 419 28 Радиоапарат 83 29 Радионичка тезга (дрвена) 2009 30 Радионичка тезга (металне садржине) 837 31 Ситан намештај(укључиво садржину) нпр.сточић за радио и сл. 251 32 Сливник 83 33 Сталажа за књиге (укључиво садржину) рачунато по m² 837 34 Столарска тезга 837 35 Столица (нетапацирана) 67 36 Сто велики 586 средње величине 417 37 Сто за извлачење (велики) 586 38 Тепих (по m²) 46


107

39 Уградни орман – плакар (укључиво садржину) са једним вратима 669 са двојним вратима 1339 са тројним вратима 2009 са четворо врата 2680 40 Завеса (по m² прозорске површине) 13 Redni broj Materijal ili predmet Zapreminska masa kg/m3 MJ/kg

1 2 3 4

Чврсти материјали 42 Анилин (индиго) 38 43 Антрацит 1200 33 44 Бамбусова трска 17 45 Барут за мине 4 46 Брашно у расутом срању 450 17 паковано,пресовано 800 17 47 Брезино дрво 17 48 Брикет од каменог угља 1250 33 49 Буково дрво 21 50 Целулоид 17 51 Целулоза 17 52 Чај 17 53 Чамовина (сува) 550 17 54 Четинарско дрво 17 55 Чоколада 25 56 Динамит (75%) 4 57 Дрвена вуна 60 17 58 Дрвене ролне за намотавање каблова (0,1 m) 1256 59 Дрвени угаљ 250 17 60 Дрво – просечено 500 17 61 Дрво за огрев (у цепаницама) 400 17 62 Дуван 100 17 63 Екстракт слада 13 64 Фосфор 25 65 Фенолна смола 25 66 Грађевинске плоче (лаке са дрвеном вуном) 600 8 67 Грожђе у зрну 17 68 Гума (аутогуме, итд.) 25 69 Гумене плоче 1400 42 70 Гутаперка 46 71 Хартија разбацана (расута) 875 17 сложена (пресована) 1200 17 72 Храстова кора 17 73 Храстовина 800 17 74 Иверица 630 17 75 Јаја у праху 21 76 Кабл са изолацијом (4x25 mm²) 3 77 Кафа 17


108

1 2 3 4 78 Какао прах 17 79 Калцијум 4 80 Калцијумкарбид 80% 17 81 Камени угаљ 1000 33 82 Карбонилсулфид 8 83 Картон 17 84 Катран 1300 38 85 Каучук 42 86 Књиге и акти 800 17 87 Кофеин 21 88 Кокс 29 89 Кокосов орах (сушен) 21 90 Кокосово влакно 500 25 91 Конзервисане супе - од поврћа 17 - од меса 17 92 Кожа 21 93 Крпе 300 17 94 Кукурузно брашно 17 95 Лан 17 96 Лешници 17 97 Лепак 38 98 Лимун 46 99 Линолеум 1300 21 100 Ловачки барут 3 101 Магнезијум 25 102 Малондиетиелестер 1055 21 103 Маслац (путер) 38 104 Маст 880 42 105 Маст од кита 42 106 Млеко у праху 17 107 Мрки угаљ 1800 108 Мрки угаљ брикетиран 2450 21 109 Натријум 4 110 Нитроцелулоза 8 111 Обран сир 17 112 Одећа 17-21 113 Одећа на штангли (по дужном метру) 202 114 Памучни барут 8 115 Памук 17 116 Панелплоче дрвене - тврде 650 17 - меке 220 17 117 Парафин 46 118 Плута у плочама 240 17 119 Плута у сачми 75 17 120 Подне облоге (PVC) по kg 21 по m² (дебљине 1,8mm) 63 121 Полиамид 29 122 Полиестер (без стаклених влакана) 25


109

1 2 3 4 123 Полиестер (са 30% ојачана стакленим влакнима) 17 124 Полиетилен 42 125 Полиформалдехид 17 126 Поликарбонат 29 127 Полистирол - у комадима 1050 42 - пена 15-30 42 128 Полиуретан 25 129 Поливинилхлорид (тврди PVC) 21 130 Природна влакна (у балама) 1000 17 131 Пуномасни сир (45% масноће) 17 132 PVC 21 133 Сено - неповезано 70 17 - пресовано 170 17 134 Синтетички материјали - у фолијама 1200 17 - у пени 50 17 135 Синтетички материјали у плочама 1400 17 136 Сирови (непречишћени) шећер 17 137 Сисал 17 138 Слад 530 17 139 Слама 17 140 Смеће 8 141 Смола 1100 42 142 Стајско ђубриво 8 143 Стеарин 42 144 Сумпор 8 145 Сушена риба 12 146 Суво месо 25 147 Свежа струготина 300 17 148 Свила 21 149 Шалитра (Амоносулфат) 2 150 Шећер 17 151 Шперплоче 650 17 161 Штирак 17 162 Шушке (дрвене) 120 17 163 Таласасти картон 120 17 164 Талог терпетина 976 46 165 Терпапир - пескиран 1300 17 - непескиран 1300 21 166 Тресет 650 25 167 Тресетна прашина 17 168 Тврдо егзотично дрво 1000 17 169 Тврди каучук 33 170 Угљени брикет 21-33 171 Угљеник 33 172 Вештачке смоле у плочама 21 173 Вештачка свила 17 174 Вуна (пресована) 1300 21 175 Жита 750 17


110

1 2 3 4 Течности 176 Ацетон 29 177 Амилалкохол 42 178 Анилетер 770 42 179 Бензалацетон 33 180 Бензилалкохол 33 181 Бензиламин 38 182 Бензен 42 183 Бензин 770 42 184 Бутанол (бутилалкохол) 33 185 Бутерна киселина 25 186 Биљна уља 42 187 Цетанол 42 188 Цетилалкохол 42 189 Диамилетер 770 42 190 Диетиламин 710 42 191 Диетиланилин 935 42 192 Диетилетар 720 38 193 Диетилкетон 816 33 194 Диетилсирћетна киселина 920 29 195 Дихлорбензен 1330 17 196 Дизел уље 42 197 Етер 720 33 198 Етилалкохол 25 199 Етилбитерна киселина 920 29 200 Фенол 33 201 Глицерин 17 202 Катраново уље 46 203 Креозот (уље) 38 204 Крезол 33 205 Ланено уље 38 206 Лимунска киселина 28 207 Лож уље (лако) 850 42 208 Маслиново уље 42 209 Метилалкохол 21 210 Нафта 42 211 Парафинско уље 42 212 Петролеум 42 213 Плинско уље 42 214 Полиисобутилен 46 215 Рибље уље 38 216 Рум 75% 21 217 Сирћетна киселина 17 218 Шпиритус 33 219 Тетрахисробензол 46 220 Толуен 42 221 Уље из семена памука 38 222 Уље из уљане репице 42 223 Уље за подмазивање 46 224 Вештачке смоле (течне) 42


111

1 2 3 4 Гасови 225 Ацетилен 50 226 Бутан 46 227 Циклохексан 46 228 Циклохептан 46 229 Циклопентан 46 230 Циклопропан 50 231 Етан 50 232 Гас за осветљење (из плинаре) 17 233 Хексан 46 234 Хептан 46 235 Метан 50 236 Октан 46 237 Пентан 50 238 Пропан 46 239 Угљен моноксид 8 240 Водоник 142


112

Прилог XI: ВЕЛИЧИНА ПОЖАРНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА, КЛАСЕ

ОПАСНОСТИ, ЗАДИМЉЕЊЕ И КОРОЗИОНЕ ПАРЕ У ЗАВИСНОСТИ ОД ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА

МЕТАЛОПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА

Ред. број Врста објекта

Пожарно оптерећење

MJ/m²

Класа опасн.

Задимље-ње Корозија

1 Производња прибора за ручавање 169 VI - - 2 Производња бижутерије 167 VI - - 3 Обрада лима 105 VI - - 4 Производња предмета од лима 126 VI - - 5 Производња канцеларијских машина 293 III + - 6 Извлачење жице 84 VI - - 7 Израда предмета од челика 167 VI - - 8 Израда бицикла 167 IV - - 9 Монтажа возила 335 IV - - 10 Производња авиона 167 III + + 11 Производња фотоапарата 335 III - + 12 Радионица за фрезовање 167 IV - - 13 Галванизација 209 VI - + 14 Ливница 0 VI - - 15 Каросемица 167 III + + 16 Израда малих апарата 251 IV + + 17 Производња кугличних лежајава 167 IV - + 18 Лакирница апарата 84 I - - 19 Производња машина 167 IV-VI - (+) 20 Обрада метала 167 VI - - 21 Производња великих металних констр. 84 VI - - 22 Производња металне робе 126 VI - - 23 Монтажа мотоцикла 335 III + + 24 Производња шиваћих машина 251 IV - + 25 Производња оптичких апарата 167 IV (+) +

26 Производња прецизних инструмената са пластичним материјалом 167 III + +

27 Производња прецизних инструмената без пластичних материјала 84 VI - -

28 Пржионица 167 III - - 29 Ковачница 84 VI - - 30 Радионица за заваривање 84 VI - - 31 Заваривање пластичних маса 670 III + - 32 Отпрема металне робе 167 III - + 33 Ливење метала под притиском 84 VI - -

34 Ливење под притиском пластичних материјала 502 III + -

35 Лакирање метала шприцањем 251 I + + 36 Пресерај метала 126 VI - + 37 Термичка обрада метала 419 IV - -


113



MJ/m²



38 Испитна станица за машине 84 VI - + 39 Радионица за оправке 419 III + + 40 Брусионица за метале 84 V - - 41 Производња трактора 335 IV - - 42 Комплетитање часовника (монтажа) 251 VI - - 43 Производња вага 335 VI - + 44 Производња железничких вагона 209 III 45 Механичка радионица 167 IV - - 46 Производња оружја 251 III - + 47 Аутоиндустрија – фарбарa 544 II + + 48 Аутоиндустрија – каросерија 167 III + + 49 Аутоиндустрија – монтажа 335 III + + 50 Аутоиндустрија – сервис 335 II + + 51 Аутоиндустрија –тапетарница 670 III + + 52 Производња алуминијума 42 V - - 53 Прерада алуминијума 167 IV - - 54 Производња апарата од алуминијума 419 III + + 55 Испитивање апарата од алуминијума 209 III + + 56 Одељење за оправку апарата 586 III + + 57 Отпрема апарата 670 III + +

ДРВНА ИНДУСТРИЈА



MJ/m²



1 Производња рамова за слике 335 III - - 2 Производња метли 670 III - - 3 Производња паркета 1674 III - - 4 Израда чамаца 628 III - - 5 Производња столарије 1005 III - - 6 Фурнирница 502 III - - 7 Производња фурнира 837 III - - 8 Обрада дрвета 670 III - - 9 Импрегнација дрвета 3349 IV - - 10 Сушара дрвета 838 IV - - 11 Израда ролетни 754 IV - - 12 Израда сандука 1005 III - - 13 Лакирница Намештаја 167 I - - 14 Фарбара намештаја 419 II - - 15 Производња намештаја 502 III - - 16 Моделарница дрвета 586 III - - 17 Радионица за брушење 167 III - - 18 Отпрема намештаја 628 III + - 19 Производња шперплоче 838 III - - 20 Лакирница шприцањем 502 I + - 21 Тесарска радионица 670 III - - 22 Кројење дрвета 670 III - - 23 Производња буради од дрвета 1172 III - -


114

ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА, ТРИКОТАЖА И КОЖНА ИНДУСТРИЈА



MJ/m²



1 Апретирање тканина 209 III - - 2 Производња постељине 544 III - - 3 Производња ћебади 502 III + - 4 Производња кожне галантерије и паков 84 III 5 Ткачница јуте 429 III - - 6 Производња конфекције 502 III - - 7 Крзнарија 502 IV - - 8 Производња вештачке коже (скаја) 1005 III + + 9 Производња вештачке свиле 335 III - + 10 Прерада коже 419 IV - - 11 Производња робе од коже 502 IV + - 12 Производња душека 502 II + - 13 Шивница 293 III - - 14 Паковање текстила 628 III + - 15 Крзнарска шивница 335 III - - 16 Тапетарска радионица 502 III + - 17 Испитивање текстила 251 III + - 18 Хемијско чишћење 251 I + - 19 Производња врећа (јута, хартија. пласт) 502 III + - 20 Сарачка радионица 293 III - - 21 Производња кишобрана 335 III - - 22 Производња обуће 670 III + - 23 Обућарска радионица 670 III + - 24 Предионица природне свиле 335 III - - 25 Ткачница природне свиле 335 III - - 26 Производња ужарске робе 335 III + - 27 Предионица 251 III + - 28 Радионица за плетење 167 III + - 29 Трикотажа 251 III + - 30 Производња чарапа 251 III + - 31 Производња тепиха 596 III + - 32 Фарбаона тепиха 502 IV - - 33 Производња штофова 251 III - - 34 Производња завојног материјала 419 III - - 35 Произ.и прерада непромочивих тканин 670 III - - 36 Производња рубља 502 III - - 37 Прање рубља 167 III - - 38 Произцводња вате 251 III - - 39 Ткачница 251 III - - 40 Кројачница текстила 502 III - - 41 Кројачница коже 251 III - - 42 Производња конопаца 251 III - - 43 Производња четки 670 III - - 44 Производња шешира 502 III - - 45 Произ.материјала за покривање подова 502 III + - 46 Везење 251 III + -


115

ЕЛЕКТРОИНДУСТРИЈА



MJ/m²



1 Производња акумулатора 419 III + - 2 Отпрема акумулатора 754 III + - 3 Производња електроапарата 377 IV + - 4 Поправка електроапарата 562 IV + - 5 Производња електромотора 293 IV + - 6 Производња електронских уређаја 377 IV + + 7 Поправка електронских уређаја 502 IV + + 8 Производња електричних цеви 42 VI - - 9 Производња апарата за домаћинство 335 IV + + 10 Производња каблова 335 V + + 11 Производња електричних шпорета 167 VI - - 12 Производња фриждера 1005 III + - 13 Производња расцетних тела 335 VI - - 14 Производња грамофонских плоча 251 III + + 15 Испитна станица за електричне апарате 167 III + + 16 Производња радиоапарата и телевизора 335 III + + 17 Производња релеа 335 III + + 18 Производња телефонских апарата 419 III - + 19 Производња телефонских централа 84 III - + 20 Намотавање транsформатора 586 III + + 21 Производња сувих батерија 419 IV - -

ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА



MJ/m²



1 Производња предмета од азбеста 84 VI - - 2 Фармацеутска производња 167 II - - 3 Пакирница лекова 335 III - - 4 Производња битумена 837 III + - 5 Производња за премазивање подова 1677 II + - 6 Хемијска производња 335 II + (+) 7 Произ. штампарских производа (боја) 670 II + - 8 Фарбара 544 III + (+) 9 Производња боја и лакова 4187 I + - 10 Прерада гуме 586 III + - 11 Производња гумених производа III + - 12 Производња свећа 1340 III - - 13 Производња гита 1424 III - - 14 Производња лепкова 1256 I + - 15 Производња козметике 335 I - - 16 Производња вештачког цвећа 335 III - - 17 Производња вештачког ђубрива 167 II - - 18 Производња вештачких смола 3349 I + - 19 Производња пластичних маса 1677 I + (+) 20 Прерада пластичних маса 628 III + +


116



MJ/m²



21 Израда производа од пластичних маса 628 III + + 22 Производња лакова 5024 I + - 23 Отпрема лакова 1256 II + - 24 Производња аутогума 670 III + - 25 Производња киселина 840 III + - 26 Производња стиропора 2512 II + - 27 Прерада стиропора и сунђера 628 II + - 28 Произв. средстава за чишћење обуће 837 I + - 29 Отпрема производа од пластичних маса 1004 III + - 30 Пресерај пластичних маса 419 III + - 31 Производња воскарских производа 1340 IV - - 32 Отпрема воскарских производа 2093 III - - 33 Производња детерџента 251 IV - - 34 Производња воска 1677 II + - 35 Производња целулоида 837 I + + 36 Производња сапуна 167 III + -

ПРЕХРАМБЕНА ИНДУСТРИЈА



MJ/m²



1 Пивара 84 VI - - 2 Производња кекса 335 III - - 3 Производња бомбона 419 IV - - 4 Паковање бомбона 837 III - - 5 Производња наслаца 670 IV - - 6 Дестилација незапаљивих материја 42 VI (+) (+) 7 Производња сирћета 84 VI - - 8 Производња намирница 1677 III - - 9 Производња безалкохолних пића 84 VI - - 10 Млин за житарице 1677 II - - 11 Прерада кафе 335 IV - - 12 Пржионица кафе 419 III - - 13 Прерада какаоа 837 III - - 14 Прерада кромпира у пахуљице 209 III - - 15 Производња сирева 126 V - - 16 Производња кондезованих млека 167 VI 17 Производња конзерви 84 V - - 18 Хладњача 1677 IV + - 19 Производња ликера 419 I - - 20 Производња млека у праху 167 IV - - 21 Паковање животних намирница 837 III - - 22 Призводна хала за производ. чоколаде 1047 IV - - 23 Паковање чоколаде 502 III - - 24 Складиштење чоколаде 5861 IV - - 25 Остала произ. одељења фабр. чоколаде 419 IV - - 26 Производња јестивих масноћа 1047 II + - 27 Отпрема јестивих масноћа 921 III + -


117



MJ/m²



28 Производња јестивог уља 1047 II + - 29 Отпрема јестивог уља 921 III + - 30 Производња алкохолних пића 502 II - - 31 Вински подрум 84 IV - - 32 Производња зачина 42 III - - 33 Млекара 167 V - - 34 Муљара грожђа 167 VI - - 35 Производња сушеног поврћа 988 III - - 36 Кланица 42 V - - 37 Производња тестенине 1256 III - - 38 Пакирница и отпрема тестенине 1047 III - - 39 Прерада дувана 167 III + - 40 Производња цигарета 251 III - -

ИНДУСТРИЈА ПАПИРА И КАРТОНА



MJ/m²



1 Апретирање хартије 670 III - - 2 Производња картона 251 IV - - 3 Производња картонских кутија 837 III - - 4 Лакирница папира 84 I - - 5 Производња хартије 167 III - - 6 Прерада хартије 837 III - - 7 Отпрема картонске робе 628 III - -

ИНДУСТРИЈА НЕМЕТАЛА



MJ/m²



1 Производња стакла 167 VI - - 2 Обрада стакла 167 VI - - 3 Бојење стакла 251 VI - - 4 Производња стакларске робе 167 VI - - 5 Радионица керамике 167 VI - 6 Производња порцелана 167 VI - - 7 Радионица санитарија 126 VI - - 8 Отпрема стакларске робе 670 III - - 9 Лончарска радионица 167 V - -


118

ИНДУСТРИЈА ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА



MJ/m²



1 Производња бетонских елемената 105 VI - - 2 Производња производа од гипса 84 VI - - 3 Каменорезачка производња 42 VI - - 4 Производња цемента 42 VI - - 5 Производи од цемента 84 VI - - 6 Израда вештачког камена 42 VI - - 7 Обрада камена 42 VI - - 8 Циглана – мешање глине 42 VI - - 9 Циглана – пресерај 167 VI - -

10 Пећ за сушење опеке са дрвеним роштиљем 1005 IV - -

11 Пећ за сушење опеке са металним роштиљем 0 VI - -

12 Сушионица са дрвеним роштиљима 419 IV - - 13 Сушионица са металним роштиљима 0 VI - - 14 Производња тер папира 1677 II + - 15 Производња металног намештаја 251 VI - +

ЛАБАРАТОРИЈЕ



MJ/m²



1 Фотолабараторија 335 IV + - 2 Бактериолошка 167 IV - - 3 Хемијска 502 I - - 4 Електротехничка 167 IV + - 5 Металуршка 167 VI + - 6 Физичка 167 III + -

ЗАНАТСКО УСЛУЖНЕ РАДИОНИЦЕ



MJ/m²



1 Радион за нагризање стакла и метала 167 VI - - 2 Пекарска 209 IV - - 3 Књиговезачка 988 III - - 4 Фризерска 251 III - - 5 Стругарска (дрво) 502 III - - 6 Металостругарска 167 IV - - 7 Прецизномеханичарска 167 IV - - 8 Стаклорезачка 670 III - - 9 Фотографска 335 III - - 10 Јувелирска 167 II - -


119



MJ/m²



11 Аутолакирерска 167 II - - 12 Кројачка 293 III - - 13 Пилана (без складишта) 419 III - - 14 Браварска 167 VI - - 15 Столарска 670 III - - 16 Словослагачница 837 III + - 17 Лимарска 105 VI - - 18 Часовничарска 251 III - -

ОСТАЛИ ОБЈЕКТИ



MJ/m²



1 Стамбени објекат 335 III - - 2 Штампарија-машинска сала 419 I + - 3 Штампарија-сечење и коричење 251 III - - 4 Израда клишеа 167 IV - - 5 Хангари за авионе 167 II + + 6 Телефонска централа 84 III - - 7 Подземна гаража 209 II + - 8 Котларница на угаљ или дрва 251 III - -


120

АДМИНИСТРАТИВНИ И ЈАВНИ ОБЈЕКТИ



MJ/m²



1 Архива списа са складиштем 4187 III - - 2 Амбуланта 167 III - - 3 Банка 754 III - - 4 Банка са шалтерима 335 IV - - 5 Библиотека 1677 III - - 6 Канцеларије комерцијале 754 III - - 7 Технички биро 586 III - - 8 Високе административне зграде 670 III - - 9 Књиговодство 1172 III - -

10 Електронски рачунски центар (обрада података) 419 III - -

11 ТВ студио 335 III - - 12 Филмски студио 335 III + - 13 Гардероба са дрвеним орманом 419 III - - 14 Гардероба са металним орманом 84 IV - -

15 Копирница докумената и техничке документације 419 III - -

16 Радио студио 335 III - - 17 Путничка агенција 419 III - - 18 Рентген 167 IV - + 19 Саобраћајни биро 335 III - - 20 Зубна амбуланта 167 IV - - 21 Старачки дом 335 III - - 22 Прихватилиште за незбринута лица 335 III - - 23 Гостионица 335 III - - 24 Хотел 335 III - - 25 Кантина 251 IV - - 26 Биоскоп 335 IV - - 27 Дечје јаслице 419 III - - 28 Дечји вртић 251 III - - 29 Музеј 251 III - - 30 Јавна вишеспратна зграда 161 III + - 31 Пошта 419 III - - 32 Ресторан 251 III - - 33 Школа 251 IV - - 34 Салон за забаву 126 IV - - 35 Болница 335 III - - 36 Посластичарница 335 IV - - 37 Позориште 335 III - - 38 Јавна подземна гаража 209 II + - 39 Изложба слика 167 III - - 40 Изложба машина 84 IV - + 41 Изложба аутомобила 251 III + + 42 Изложба намештаја 502 III + -


121

ТРГОВИНА



MJ/m²



1 Апотека (са складиштем) 837 II - - 2 Продавница антиквитета 670 III - - 3 Продавница аутоделова 335 III + + 4 Продавница хлеба и пецива 335 III - - 5 Продавница постељине 502 III - - 6 Продавница бижутерије 335 III - - 7 Цвећара 84 III - - 8 Продав. подних прекривних материјала 1256 III + - 9 Продаја канцеларијских машина 335 III - + 10 Продаја канцеларијског материјала 670 III - - 11 Дрогерија 1047 I + - 12 Гвожђара 335 III - - 13 Продавница електроматеријала 1256 III + + 14 Продавница боја и лакова 1340 II + - 15 Продавница фотоматеријала 335 III - + 16 Пиљарница 167 IV - - 17 Продавница стаклене робе 167 III - - 18 Продавница гумене робе 837 III + - 19 Продавница апарата за домаћинство 335 III + - 20 Продавница шешира 502 III - - 21 Продаја сирева 84 V - - 22 Продавница конфекције 502 III + - 23 Продавница животних намирница 670 III - - 24 Продавница кожне галантерије 670 IV + - 25 Месарница 42 V - - 26 Продавница намештаја 419 III + - 27 Продавница музичких уређаја 251 III - - 28 Продавница шиваћих машина - 29 Папирница 670 III - - 30 Парфимерија 419 III - - 31 Продавница крзна 167 III - - 32 Продавница радиоапарата и телевизора 419 III + - 33 Продавница семена 628 IV - - 34 Продавница кишобрана 335 III - - 35 Продавница обуће 502 III - - 36 Продавница ужарије 502 III + - 37 Продавница играчака 502 III + - 38 Продавница спортских реквизита 754 III + - 39 Продавница дувана 502 III - - 40 Продавница тепиха 837 III + - 41 Продавница сатова 335 III - - 42 Продавница оружја 335 III - + 43 Продавница вина 167 III - - 44 Продаја новина 1256 III - - 45 Продавница животиња 167 III - - 46 Робна кућа 419 III + +


122

Прилoг XII: ПОЖАРНИ РИЗИК ОБЈЕКТА

Пожарни ризик објекта зависи од могућег интезитета и трајања пожара, као и

конструктивних елемената (отпорност конструкције према деловању високих температура), а израчунава се према обрасцу:*

i

k

RWSLBPCPR

⋅⋅⋅⋅+

=)( 0

0

где је: Ro – пожарни ризик за објекат Ро – коифицијент пожарног оптерећења садржаја објекта С - коефицијент сагорљивости садржаја у објекту Pk – коефицијент пожарног оптерећења од материјала уграђених у конструкцију

објекта В - коефицијент величине и положаја пожарног сектора L - коефицијент кашњења почетка гашења S - коефицијент ширења пожарног сектора W – коефицијент отпорности на пожар носиве конструкције објекта Ri – коефицијент смањења ризика

Коефицијент пожарног оптерећења садржаја објекта (опрема, намештај, ускладиштена

роба и сл.) ''Ро'', одређује се из табеле бр. 1.32., с тим што се претходно израчуна топлотна

вредност свих горивих материјала у објекту MJ/m².

MJ/m² Ро 0-251

252-502 1,2 503-1004 1,4 1005-2009 1,6 2010-4019 2,0 4020-8038 2,4 8039-16007 2,8 16079-32154 3,4 32155-64309 3,9

64310 4,0 Табела 1.32.

Ако је тешко одредити количину појединих горивих материјала за приближан

прорачун могу се користити подаци из прилога бр. XI (величина пожарног оптерећења према технолошким процесима).

Коефицијент сагорљивости садржаја у објекту ''C'', одређен је класом опасности од пожара, а бира се из табеле бр. 1.33. Сви технолошки процеси су подељени у шест класа опасности од пожара (види прилог бр. XI).

Класа опасности од пожара VI V IV III II I Коефицијент сагорљивости C 1,0 1,0 1,0 1,2 1,4 1,6

Табела 1.33.

* Metoda prora~una prema vajcarskim normama


123

Коефицијент пожарног оптерећења од материјала уграђених у конструкцију објекта ''Pk'' одређује се из табеле бр. 1.34., с тим што се претходно израчуна топлотна вредност свих горивих материјала у објекту MJ/m².

MJ/m2 Pk 0-419 0

435-837 0,2 845-1675 0,4 1691-4187 0,6 4203-8373 0,8

Табела 1.34

Коефицијент величине и положаја пожарног сектора “B”, одређује се из табеле бр.1.35.

Карактеристике објекта Коефицијент В

- пожарни сектор до 1500 m² - висина просторија до 10 m - највише 3 етажа

1,0

- пожарни сектор 1500-3000 m² - 4 – 8 етажа - висина просторије 10 – 25 m - једна етажа у сутерену

1,3

- пожарни сектор 3000-10000 m² - више од 8 етажа - висина просторије преко 25 m - више од 2 етажа у сутерену

1,6

- пожарни сектор преко 10000 m² 2,0 Табела 1.35.

Коефицијент кашњења почетка интервенције ''L''. одређује се из табеле бр. 1.36. а

зависи од врсте и опремљености ватрогасне јединице која интервенише, њене удаљености од објекта угроженог пожаром, као и стања саобраћајница (постојање препрека).

Време до почетка гашења

Удаљеност 10`

1 km 10-20

1-6 km 20-30

6-11 km 30

11 km Професионална индустријска јединица 1,0 1,1 1,3 1,5

Добровољна индустријска јединица 1,1 1,2 1,4 1,6 Територијална професионална јединица 1,0 1,1 1,2 1,4 Територијална добровољна јединица са сталним дежурством 1,1 1,2 1,3 1,5

Врста

ватрогасне

јединице

Територијална добровољна јединица без сталног дежурсва 1,3 1,4 1,6 1,8

Табела 1.36.


124

Коефицијент ширине пожара ''S'', зависи од ширине пожарног сектора и одређује се из табеле бр. 1.37.

Најмања ширина пожарног сектора (m) Коефицијент ширине пожарног сектора ''S''

до 20 1,0 20-40 1,1 40-60 1,2

преко 60 1,3 Табела 1.37.

Коефицијент отпорности на пожар носиве конструкције објекта ''W'', зависи од

конструктивних карактеристика објекта, а одређује се из табеле бр. 1.38.

Отпорност на пожар у минутама Најмање до 30 30 60 70 120 180 240

W 1,0 1,3 1,5 1,6 1,8 1,9 2,0 Табела 1.38.

Израчунавањем пожарног ризика објекта на бази горе наведених коефицијената добија

се максимални пожарни ризик који представља велику вероватноћу избијања пожара, било ширење пожара и ослобађање целокупног пожарног оптерећења при сагоревању.

С обзиром на врсту горивог материјала, начин складиштења, брзину његовог сагоревања и друге утицајне факторе, пожарни ризик објекта може се смањити у зависности од коефицијента ''Ri'' чије су вредности дате у табели бр. 1.39.

Процена ризика Околности које утичу на процену ризика Коефицијент смањења ризика Ri

максималан

- велика запаљивост материјала и ускладиштење са већим међуразмацима - очекује се брзо ширење пожара - у самом технолошком процесу или приликом ускладиштења постоји већи број могућих паљења

1,0

нормалан

- запаљивост није тако изразито велика, а ускладиштење је са размацима довољним за манипулацију - очекује се нормална брзина ширења пожара - у самом технолошком процесу или код ускладиштења постоје нормални извори паљења

1,3

мањи од нормалног

- мања запаљивост због делимичног ускладиштења (25-50%) запаљиве робе у несaгорљивој амбалажи складиштење запаљиве робе без међуразмака - не очекује се брзо ширење пожара - за приземне хале површине од 3000 m². - за објекат где је решено питање одвођење дима и топлоте

1,6

незнатан

- мала вероватноћа паљења због робе у сандуцима од лима или других сличних материјала, као и од врло густог ускладиштења - очекује се врло лагани развој пожара

2,0

Табела 1.39.


125

ПОЖАРНИ РИЗИК САДРЖАЈА ОБЈЕКТА Пожарни ризик за садржај објекта (опасности за људе, опрему, намештај,

ускладиштену робу и сл.) ''Rs'' израчунава се на основу обрасца:

FDHRS ⋅⋅= где је: Н – коефицијент опасности по људе D – коефицијент ризика имовине F - коефицијент деловања дима Коефицијент опасности по људе ''Н'' зависи од могућности благовремене евакуације

људи из објекта и одређује се из табеле бр. 1.40.

Степен угрожености Коефицијент Н нема опасности по људе 1,0 постоји опасност за људе, али се могу сами спасити 2,0 постоји опасност за људе, а евакуација је отежана(јако задимљење, велики број присутних лица, вишеспратни објекат, брз развој пожара, присуство непокретних лица – болесници, деца, старци)

3,0

Табела 1.40

Коефицијент ризика имовине ''D'' зависи од коефицијента вредности унутар једног пожарног сектора, као и од могућности поновне набавке уништене имовине, а одређује се из табеле бр. 1.41.

Концентрација вредности Коефицијент D

- садржина објекта не представља велику вредност или је мало склона уништењу 1,0

- садржина представља вредност и склона је уништењу 2,0 - уништење вредности је дефинитиван и губитак је ненадокнадив (културна добра и сл.) или се уништењем угрожава посредно егзистенција становништва

3,0

Табела 1.41.

Појава веће количине дима повећава угроженост људи и имовине (токсично и корозивно деловање) и узима се у обзир преко коефицијената деловања дима ''F'' из табеле 1.42.

Околности које доводе до задимљавања Коефицијент F

- нема посебне опасности од задимљавања и корозије 1,0 - нема посебне опасности од задимљавања и корозије - више од 20% укупне тежине свих горивих материја изазивају задимљавање или излучују отровне продукте сагоревања

1,5

- више од 50 % укупне тежине свих горивих материјала састоји се од материјала које ставарају дим или излучују отровне продукте сагоревања 2,0

- или се више од 20% укупне тежине свих горивих материјала састоји од материјала које излучују јако корозивне гасове 2,0

Табела 1.42.


126

За добијање вредности пожарног ризика за објекте ''Ro'', као и пожарног ризика

садржаја објекта ''Rs'' помоћу приложеног дијаграма помоћу познате апцисе (пожарни ризик садржаја објекта) и ординате (пожарни ризик за објекте) одређује се прорачунска тачка. Када прорачунска тачка падне у шрафирани део дијаграма, оправдано је у тим објектима поставити стабилни ситем за гашење пожара на основу висине пожарног ризика објекта.

Уколико се прорачуном добија тачка која пада изван дијаграма, потребно је зависно од случаја, предузети мере као што су на пример, замена основних конструктивних елемената, смањење пожарног оптерећења у објекту, формирање одговарајуће ватрогасне јединице, или друге мере. Ro

5,0

4,0

3,0

2,0

Rs 1,0 2,0 3,0 4,0 5,0 6,0 7,0

Дијаграм 1.5


127

Прилог XIII: ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ НОРМАРИВИМА ЗА

ХИДРАНТСКУ МРЕЖУ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА (''Службени лист СФРЈ'' бр.30/91)

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим правилником прописују се технички нормативи за спољну и унутрашњу

хидрантску мрежу за гашење пожара, којим се утврђују захтеви за изворе, капацитет, проток и притисак воде у хидрантској мрежи.

Одредбе овог правилника не примењују се на аутоматске уређаје за гашење пожара водом, као ни на хидрантске мреже којима се штите објекти за које су посебним прописима одређени строжи захтеви у односу на захтеве прописане овим правилником.

Члан 2.

Наведени изрази, у смислу овог правилника, имају следећа значења: 1) висина објекта је висина пода највишег спрата изнад коте терена на коју је могућ

приступ ватрогасним возилима; 2) непосредно гашење пожара је гашење пожара употребом хидранта, црева и

млазнице, без употребе ватрогасног возила и његове опреме; 3) привремено постројење за захватање воде је постројење за непосредно напајање

хидрантске мреже коришћењем преносних ватрогасних пумпи или ватрогасних возила са уграђеном пумпом за захватање воде;

4) рачунски број истовремених пожара је број пожара који могу настати у току три узастопна часа на подручју за које је димензионисана хидрантска мрежа;

5) резервни извор за снабдевање енергијом је уређај који нестанком енергије у примарном извору аутоматски ступа у рад, а може да се укључи и ручно;

6) спољна хидрантска мрежа је скуп грађевинских објеката и уређаја којима се вода од извора за снабдевање водом доводи цевоводима до хидрантских прикључака који се непосредно користе за гашење пожара или се на њих прикључују ватрогасна возила са уграђеним пумпама или преносне ватрогасне пумпе;

7) стално постројење за захватање воде је постројење за посредно напајање хидрантске мреже помоћу стационираног постројења;

8) сува хидрантска мрежа је скуп уређаја у објекту који су у нормалним условима без воде, а у случају пожара служе да се вода за гашење пожара транспортује од ватрогасних возила или других извора за снабдевање водом до места потрошње;

9) укупна количина воде потребна за гашење пожара је количина воде потребна за гашење спољном или унутрашњом хидрантском мрежом у трајању најмање 2 h и количина воде за потребе других система за гашење пожара у трајању предвиђеном за те системе;

10) унутрашња хидрантска мрежа је скуп уређаја у објекту који воду разводе до хидрантских ормарића, из којих се, применом ватрогасних црева одређене дужине са млазницом, просторије штите од пожара.


128

II. ИЗВОРИ ЗА СНАБДЕВАЊЕ ХИДРАНТСКЕ МРЕЖЕ ВОДОМ

Члан 3.

За напајање хидрантске мреже користи се сваки извор чији капацитет може да обезбеди потребну количину воде таквог квалитета да се може употрбити за гашење пожара.

Члан 4.

За напајање хидрантске мреже користи се и подземна вода из копнених или бушених

бунара. Ако се за црпљење воде из бунара користи усисна пумпа, ниво воде не сме да падне више од 6 метара испод коте терена, а ако се користи потопна пумпа, ниво воде може да падне и више од 6 метара испод коте терена.

Прилив воде у бунар мора се доказати пробним црпљењем воде у најнеповољније време (после сушног периода од најмање 60 дана).

Ако се потребна количина воде не може обезбедити из једног бунара, дозвољено је спајање два или више бунара.

Члан 5.

Прилазни путеви и платформе за ватрогасна возила и пумпе израђују се од

привременог постројења за захватање површинске воде, с тим да захватање воде мора бити могуће без обзира на ниво воде.

Члан 6.

Стално постројење за захватање површинске воде изграђује се на основу хидролошких

података за период од најмање 15 година, Стално постројење за захватање површинске воде мора имати резервни извор за

снабдевање енергијом који може да се укључи и ручно. Усисна корпа сталног постројења за захватање водом на отвореном водотоку заштићује

се, одговарајућим направама, од механичких оштећења (кретање леда или већих отпадака). Усисна корпа и цевовод који се повезује са пумпом постављају се тако да се лако могу

одржавати и брзо заменити.

Члан 7.

Атмосферске воде намењене за напајање хидрантске мреже прикупљају се у резервоаре или базене који су конструисани тако да се могу пунити и да се из њих вода може узимати и помоћу ватрогасних возила или преносних ватрогасних пумпи.

Члан 8.

Резервоари који служе за напајање хидрантске мреже могу бити укопани, полуукпоани

или надземни и морају бити направљени тако да се могу пунити и да се из њих вода може узимати у свако доба и помоћу привремених и сталних постројења за захватање воде.


129

Члан 9.

Ако се за напајање хидрантске мреже користе висински резервоари без посредства пумпи, висинска разлика између резервоара и хидранта, преко којих се вода користи за гашење пожара, мора бити таква да испуни услове из члана 21. став 2. овог правилника.

Члан 10.

Снабдевање хидрантске мреже водом не сме да буде онемогућено замрзавањем воде.

Члан 11. Спајање водовода за воду за пиће са другим изворима за напајање хидрантске мреже

није дозвољено.

Члан 12. Количина воде у секунди потребна за гашење пожара у насељима градског типа,

зависно од броја становника и рачунског броја истовремених пожара дата је у табели 1. Ако је насеље подељено у зоне према изворима за напајање водом за гашење пожара

који нису међу собом повезани, рачунски број истовремених пожара и количина воде за гашење пожара одређују се према броју становника који припадају одговарајућој зони.

Броја сатновника у

хиљадама Рачунски број

истовремених пожара

Најмања количина воде у l/s по једном пожару, без обзира на

отпорност објекта према пожару до 5 1 10

6 до 10 1 15 11 до 25 2 20 26 до 50 2 25 51 до 100 2 35 101 до 200 3 40 201 до 300 3 45 301 до 400 3 50 401 до 500 3 55 501 до 600 3 60 601 до 700 3 65 701 до 800 3 70 801 до 1000 3 80 1001 до 2000 4 90

Табела 1.

Члан 13.

Укупна количина воде потребна за гашење пожара у индустријским и другим објектима, зависно од степена отпорности објекта према пожару и категорије технолошког процеса према угрожености од пожара, дата је у табели 2.


130

Количина воде у литрима на секунд потребна за један пожар, зависно од запремине у кубним метрима објекта који се штити

Степен отпорности објекта према

пожару

Категорија технолошког процеса према

угрожености од пожара

до 3000

3001 до

5000

5001 до

20000

20001 до

50000

50001 до

200000

200000 до

400000

изнад 400000

V и IV K4, K5 10 10 10 10 15 20 25 V и IV K1, K2, K3 10 10 15 20 30 35 - III K4, K5 10 10 15 25 - - - I и II K4 и K5 10 15 20 30 - - - I и II K3 15 20 25 - - - -*

Табела 2. * Празна поља у табели 2. не значе да за односне објекте није потребна вода за гашење

него да се, зависно од степена отпорности према пожару и њихове величине, у такве објекте не постављају технолошки процеси одређене категорије угрожености од пожара.

Члан 14.

Симболи за категорију технолошког процеса према угрожености од пожара дати у

табели 2 имају следећа заначења: К1 – представља категорију технолошког процеса према угрожености од пожара у које

спадају погони у којима се ради са материјалом који се може запалити или експлодирати под дејством воде или кисеоника, лако запаљивим течностима чија је тачка паљења испод 23ºС и гасовима и паром чија је доња граница ексолозивности испод 10% (V/V), на пример: погони у којима се ради са металним натријумом или калијумом, фосфором и карбидом, погони за производњу вискозних влакана, екстракцију бензином, хидрирање, рекуперацију и ректификацију органских растварача и складишта бензина, угљен-дисулфида, етра, ацетона и сл:

К2 – представља категорију технолошког процеса према угрожености од пожара у коју спадају погони у којима се ради са лако запаљивим течностима чија је тачка паљења између 23ºС и 100ºС и запаљивим гасовима чија је доња граница експлозивности изнад 10% (V/V), погони у којима се обрађују чврсте запаљиве материје, при чему се развија експлозивна прашина, на пример: пумпна постројења и станице за течне материје чија је тачка паљења између 23ºС и 100ºС, погони у којима се ствара угљена прашина, дрвене струготине, брашно, шећер у праху, синтетички каучук у праху и сл.;

К3 – представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са запаљивим течностима чија је тачка паљења 100ºС до 300ºС и чврстим материјама температуре паљења до 300ºС, на пример: погони за механичку обраду дрвета и производњу хартије, погони за производњу текстила, погони за регенерацију уља за подмазивање, складишта горива и мазива, средаства за транспорт угља, затворена складишта угља, пумпне станице за течности чија је тачка паљења 100ºС до 300ºС, гараже за аутомобиле и јавни пословни и стамбени објекти који могу да приме више од 500 лица;

К4 – представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са течностима чија је тачка паљења изнад 300ºС, чврстим материјама чија је тачка паљења изнад 300ºС, и материјама које се прерађују у загрејаном, размекшаном или растопљеном стању, при чему се ослобађа топлота праћена искрама и пламеном, на пример: погони за топљење, ливење и прераду метала, гас-генераторске станице, одељења за испитивање мотора са унутрашњим сагоревањем, котларнице,


131

трансформаторске станице и погони у којима сагорева чврсто, течно и гасовито гориво, као и јавни пословни и стамбени објекти који могу да приме од 100 до 500 лица;

К5 - представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са негоривим материјама и хладним мокрим материјалом, на пример: погони за механичку обраду метала, компресорске станице, погони за производњу негоривих гасова, мокра одељења индустрије текстила и хартије, погони за добијање и хладну обраду минерала, азбеста и соли и за прераду рибе, меса и млечних производа, водне станице и објекти који могу да приме од 20 до 100 људи.

Степен отпорности објекта према пожару утврђен је стандардом ЈUS U.J1. 240.

Члан 15.

Ако је површина на којој се налази комплекс индустријских објеката до 150 ha, рачуна се са једним пожаром, а ако је површина већа, рачуна се са два истовремена пожара.

III. СПОЉНА ХИДРАНТСКА МРЕЖА

Члан 16.

За спољну хидрантску мрежу израђује се прстенасти систем цевовода. Изузетно од става 1. овог члана, допушта се израда слепог цевовода за објекте

намењене становању и друге објекте чије пожарно оптерећење не прелази 1 000 МЈ/ m ², с тим да дужина слепог цевовода износи највише 180 m.

За цевоводе из ст. 1. и 2. овог члана утврђује се потребан број запорних вентила за одвајање појединих сектора.

Члан 17.

Растојање између спољних хидраната одређује се зависно од намене, величине и

сличних карактеристика објекта, с тим да се пожар на сваком објекту може гасити са најмање два спољна хидранта. Дозвољено растојање између два хидранта износи највише 80 m.

У насељеним местима, у којима се налазе претежно стамбени објекти, растојање између спољних хидраната износи највише 150 m.

Растојање хидраната од зида објекта износи најмање 5 m, а највише 80 m.

Члан 18.

Ако се од пожара штите високи објекти, на месту прикључка хидрантске мреже на јавну водоводну мрежу поставља се прикључак за ватрогасно возило тако да се, осим напајања ватрогасног возила водом, вода из возила може потискивати ка објекту који се гаси.

Ако је јавна мрежа намењена за снабдевање водом за пиће, прикључак за ватрогасно возило не сме да се користи за потискивање воде ка објекту који се гаси.

Члан 19.

Око објекта који се штити од пожара постављају се надземни хидранти, а ако надземни

хидранти ометају саобраћај, постављају се подземни хидранти. Хидранти морају бити назначени и доступни, а означавају се таблицама са уписаним

растојањем од ознаке до места на коме се налази хидрант.


132

Члан 20.

Према протоку који треба остварити, уграђују се хидранти No 80 или No 100. Хидранти морају бити постављени или се морају заштитити тако да се не смеју

замрзнути или оштетити.

Члан 21.

Цеви разводног цевовода у мрежи хидраната и цеви за поједини хидрант морају имати пречник према прорачуну, али не мањи од 100 mm.

Потребан притисак у спољној хидрантској мрежи одређује се прорачуном у зависности од висине објекта и других услова, али не сме бити нижи од 2,5 bar.

Члан 22.

Ако спољна хидрантска мрежа располаже довољном количином воде, а притисак не

испуњава услове из члана 21. овог правилника, мора се уградити уређај за повишење притиска воде, чији напор пумпе мора одговарати потребама при притиску који на месту потрошње износи најмање 2,5 bar.

Члан 23.

У непосредној близини хидранта предвиђеног за непосредно гашење пожара поставља

се ормар за смештај црева, млазнице, кључа и друге потребне опреме. Број црева стандардне дужине одређује се зависно од удаљености хидранта од објекта

и од потреба за интервенцијом са спољне стране објекта.

IV. УНУТРАШЊА ХИДРАНТСКА МРЕЖА

Члан 24.

Унутрашња хидрантска мрежа у стамбеним и јавним објектима и производним

погонима може бити засебна или заједничка са мрежом воде за пиће. У засебној унутрашњој хидрантској мрежи може се користити и вода употребљена у

технолошком процесу.

Члан 25.

Унутрашња хидрантска мрежа мора стално да буде под притиском воде, без обзира на извор из ког се снабдева водом, тако да на највишем спрату објекта на млазници има најнижи притисак од 2,5 bar при протоку воде датом у табели 3.

На унутрашњем хидрантском прикључку највиши хидростатички притисак износи 7 bar.

Члан 26.

За унутрашњу хидрантску мрежу употребљавају се цеви најмањег унутрашњег

пречника 52 mm, односно хидрантски прикључак најмањег унутрашњег пречника 52 mm, тип С, према стандарду JUS M.B6.673.

Цеви за унутрашњу хидрантску мрежу постављају се тако да буду заштићени од механичког оштећења.


133

Цеви за унутрашњу хидрантску мрежу не постављају се кроз просторије угрожене пожаром.

Ако није могуће испунити захтеве из ст. 2. и 3. овог члана, цеви за унутрашњу хидранстку мрежу могу у већим просторијама да се постављају и уз унутрашње стубове објекта.

Члан 27. Међусобно растојање хидраната одређује се тако да се целокупан простор који се

штити покрива млазом воде, при чему се води рачуна о томе да дужина црева износи 15 метара, а дужина компактног млаза 5 метара.

Хидранти се смештају у пролазе, степенишне просторе и путеве за евакуацију, у непосредној близини улазних врата просторија које могу бити угрожене пожаром, тако да не ометају евакуацију.

Члан 28.

У хидрантски ормар поставља се ватрогасно црево називног пречника 52 mm са

млазницом пречника 12 mm. Изузетно од става 1. овог члана, у стамбеним објектима, поред стандардног прикључка

пречника 52 mm, могу се постављати прикључци пречника 25 mm на које се прикључују црева сталног пресека и називног пречника 25 mm, са млазницом пречника 8 mm, са лоптастом славином.

У случајевима из става 2. овог члана није обавезно постављање стандардног ватрогасног црева из става 1. овог члана.

Вентил у хидрантском ормару поставља се на 1,50 метара од пода, а ормар се означава ознаком за хидрант (словом ''Н'').

Члан 29.

Просторије са високим специфичним пожарним оптерећењем штите се са најмање два

млаза.

Члан 30. Унутрашња хидрантска мрежа се не сме поставити у производним погонима и

складиштима у којима коришћење воде може створити запаљив гас и изазвати експлозију, пожар и ширење пожара.

Члан 31.

Унутрашња хидрантска мрежа у објектима поставља се тако да је могуће штитити од пожара све просторије.

Проток унутрашње хидрантске мреже на највишем спрату мора бити у складу са вредностима датим у табели 3.

Висина објекта m Најмањи проток l/s

до 22 5 23 до 40 7,5 41 до 75 10 изнад 75 12,5

Табела 3.


134

V. УРЕЂАЈИ ЗА ПОВИШЕЊЕ ПРИТИСКА

Члан 32.

Ако се хидрантска мрежа снабдева водом из водоводне мреже чији је притисак недовољан, поставља се уређај за повишење притиска воде у хидрантској мрежи.

Ако уређаји за повишење притиска има две пумпе и могућност за свакодневну аутоматску самоконтролу свих пумпи, не мора имати и резервну пумпу.

Ако уређај за повишење притиска нема могућност за свакодневну аутоматску контролу, мора имати и једну резервну пумпу.

Уређај за повишење притиска поставља се у објекат који се штити од пожара или у посебно изграђени објекат.

Ако се уређај за повишење притиска поставља у објекат који се штити од пожара, просторија у којој се уређај поставља мора да буде одвојена од осталих просторија зидовима отпорним према пожару најмање 2 сата а улазна врата морају бити отпорна према пожару 1,5 сати или постављена тако да се у ту просторију улази из простора који не може да буде угрожен пожаром.

Члан 33. У објектима категорије опасности К1, К2 и К3 мора да постоји резервни извор за

снабдевање уређаја за повишење притиска енергијом. У објектима категорије опасности К4 и К5 уређај за повишење притиска може да се

снабдева електричном енергијом преко посебног кабла из посебне кућне прикључне кутије која се налази на фасади зграде.

Ако каблови за напајање електричном енергијом уређаја за повишење притиска пролазе кроз просторије које могу бити угрожене пожаром, морају се заштитити тако да њихова отпорност према пожару износи најмање 2 сата.

Члан 34.

Уређај за повишење притиска мора имати обилазни вод.

VI. СУВА ХИДРАНТСКА МРЕЖА

Члан 35.

Сува хидрантска мрежа може да буде спољна и унутрашња.

Члан 36.

Спољни прикључак за ватрогасно возило на цевовод за суву хидрантску мрежу поставља се што је могуће ближе главном улазу у објекат, на висини од 60 cm до 120 cm од терена, у посебном лименом ормару који се отвара кључем намењеним за отварање хидрантских вентила.

Цевовод за суву хидрантску мрежу мора бити без запорног елемента. Цевовод у сувој хидрантској мрежи мора се аутоматски празнити. Сви прикључци на сувој хидрантској мрежи означавају се уочљивим текстом: МОЖЕ

УПОТРЕБЉАВАТИ САМО ВАТРОГАСНА ЈЕДИНИЦА.

Члан 37.

Унутрашњи део суве хидрантске мреже пројектује се и изводи према одредбама поглавља II, III, и IV овог правилника.


135

VII. ТЕХНИЧКА КОНТРОЛА ХИДРАНТСКЕ МРЕЖЕ

Члан 38.

Хидрантска мрежа са свим уређајима и арматуром, контролише се најмање једном годишње.

Приликом контроле мери се притисак воде у хидрантској мрежи при истовременом раду свих спољних и унутрашњих хидранта који дају потребни проток воде за гашење пожара на поједином објекту. На спољне хидранте постављају се млазнице са усником пречника 16 mm, а на унутрашње хидранте постављају се млазнице са усником пречника 12 mm. Притисак се мери на контролној млазници, на највишем спрату или на хидранту који је најудаљенији од прикључка.

Притисак се мери при истицању воде у пуном млазу из свих хидраната, и то после 2 min истицања, а у извештају о мерењу притиска наводи се датум и време мерења.

Члан 39. Уређај за повишење притиска у хидрантској мрежи мора имати могућност свакодневне

аутоматске контроле свих пумпи и сигнализацију квара на контролном месту, а ако то није могуће обезбедити, уређај се контролише ручним укључивањем једном месечно.

Члан 40.

Црева у хидрантским ормарима контролишу се најмање једанпут годишње, при чему

се морају испитати притиском воде од 7 bar.

Члан 41.

Ако се цевовод суве хидрантске мреже не користи дуже времена, његова непропустљивост контролише се најмање једанпут у две године ваздушним притиском од 1,5 bar.

VIII. ЗАВРШЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 42.

Одредбе овог правилника, осим одредаба чл. 38. до 41. неће се примењивати на

хидрантску мрежу која је изграђена или реконструисана пре ступања на снагу овог правилника.

Члан 43.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о техничким

нормативима за спољну и унутрашњу хидрантску мрежу за гашење пожара (''Службени лист СФРЈ'', бр. 44/83).

Члан 44.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од објављивања у ''Службеном листу СФРЈ'' Бр. 06-93/65 6. марта 1990. године Београд


136

КОМЕНТАР ПРАВИЛНИКА О ТЕХНИЧКИМ

НОРМАТИВИМА ЗА ХИДРАНТСКУ МРЕЖУ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

Правилник о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара објављен је у “Службеном листу СФРЈ”, број 30/91, чијим је ступањем на снагу престао да важи Правилник о техничким нормативима за спољну и унутрашњу хидрантску мрежу за гашење пожара (“Службени лист СФРЈ”, број 44/83). Овим Правилником прописују се технички нормативи за спољну и унутрашњу хидрантску мрежу за гашење пожара и утврђују захтеви за изворе, капацитет, проток и притисак воде у хидрантској мрежи. Одредбе овог Правилника не примењују се на аутоматске уређаје за гашење пожара водом (шпринклер и дренчер уређаји), као и на хидрантске мреже за које су другим прописима одређени строжи услови у односу на захтеве прописане овим Правилником (Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању запаљивих течности “Службени лист СФРЈ”, број 20/71 и 23/71, Правилник о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса “Службени лист СФРЈ”, број 24/71 и 26/71 и други прописи). За напајање хидрантске мреже користи се сваки извор чији капацитет може да обезбеди потребну количину воде за гашење пожара. Као извори се најчешће користе јавна водоводна мрежа, а затим резервоари, реке, језера, бунари и базени. Снабдевање хидрантске мреже водом не сме да буде онемогућено замрзавањем воде. Спајање водовода за воду за пиће са другим изворима за напајање хидранске мреже није дозвољено. Укупна количина воде потребна за гашење пожара је количина воде потребна за гашење спољном или унутрашњом хидрантском мрежом у трајању најмање 2 часа и количина воде за потребе других система за гашење пожара у трајању предвиђеном за те системе. Количина воде у секунди потребна за гашење пожара у насељима градског типа дата је у табели 1. и одређује се према величини насеља израженој преко броја становника и према рачунском броју истовремених пожара (број пожара који могу настати у току 3 узастопна часа на подручју за које је димензионисана хидрантска мрежа), не узимајући у обзир отпорност објеката према пожару. Укупна количина воде потребна за гашење пожара у индустријским и другим објектима (пословне зграде, школе, болнице, позоришта, хотели, стамбене зграде и др.) одређује се у зависности од степена отпорности објекта према пожару и категорије технолошког процеса према угрожености од пожара. Зависност је приказана у табели 2. при чему треба имати у виду да се из табеле одређује количина воде у литрима на секунд потребна за један пожар, зависно од запремине у кубним метрима објекта који се штити. Ако је површина на којој се налази комплекс индустријског објекта до 150 ha, рачуна се са једним пожаром, а ако је површина већа, рачуна се са два истовремена пожара и сходно томе одређује се и потребна количина воде. Степен отпорности објекта према пожару одређује се према југословенском стандарду JUS U.J1.240-Заштита од пожара у грађевинарству. Степен отпорности зграде према пожару. Технолошки процеси се према категорији угрожености од пожара сврставају у 5 категорија (К1-К5-види члан 14.). Спољна хидрантска мрежа је скуп грађевинских објеката и уређаја којима се вода од извора за снабдевање водом доводи цевоводима до хидрантских прикључака који се непосредно користе за гашење пожара или се на њих прикључују ватрогасна возила са уграђеним пумпама или преносне ватрогасне пумпе. За спољну хидрантску мрежу израђује се прстенасти систем цевовода, а изузетно се допушта израда слепог цевовода за објекте намењене становању и друге објекте чије пожарно оптерећење не прелази 1000 MJ/m2, с тим да дужина слепог цевовода износи највише 180 метара. Спољна хидрантска мрежа мора бити изведена тако да се пожар на сваком објекту може гасити са најмање два спољна хидранта. Дозвољено растојање између два хидранта износи највише 80 метара, а у насељеним местима


137

у којима се налазе претежно стамбени објекти највише 150 метара. Растојанје хидраната од зида објекта износи најмање 5 метара, а највише 80 метара. Око објекта који се штити од пожара постављају се надземни хидранти, а ако надземни хидранти ометају саобраћај, постављају се подземни хидранти. Тачан положај хидранта означава се таблицама са уписаним растојањем од ознаке до места на коме се налази хидрант. Према протоку који треба остварити, уграђују се хидранти No 80 или No 100. Цеви разводног цевовода у хидрантској мрежи морају имати пречник према прорачуну, али не мањи од 100 mm. Потребан притисак у спољној хидрантској мрежи одређује се прорачуном у зависности од висине објекта и других услова, али не сме бити нижи од 2,5 bar. Уколико спољна хидантска мрежа не располаже довољним притиском воде мора се уградити уређај за повишење притиска. У непосредној близини спољњег хидранта поставља се ормар за смештај црева, млазнице, кључа и друге потребне опреме. Број црева стандардне дужине одређује се зависно од удаљености хидранта од објекта и од потреба за интервенцијом са спољне стране објекта при чему треба имати у виду да дужина црева износи 15 метара, а дужина компактног млаза 5 метара. Унутрашња хидрантска мрежа је скуп уређаја у објекту који воду разводе до хидрантских ормарића, из којих се, применом ватрогасних црева одређене дужине са млазницом, просторије штите од пожара. Служи за гашење пожара у просторијама у стамбеним и јавним објектима (пословне зграде, болнице, школе, позоришта, биоскопи, хотели и сл.) као и у производним и складишним индустријским објектима. Унутрашња хидрантска мрежа мора стално да буде под притиском воде тако да на највишем спрату објекта на млазници има најнижи притисак од 2,5 bar. Потребна количина воде одређује се у зависности од висине објекта (табела 3). Тако се за објекте висине до 22 метара тражи проток од 5 l/s, при чему се мора водити рачуна да се просторије са високим специфичним пожарним оптерећењем штите са најмање 2 млаза. За унутрашњу хидрантску мрежу употребљавају се цеви најмањег унутрашњег пречника 52 mm. Међусобно растојање унутрашњих хидраната одређује се тако да се целокупан простор који се штити покрива млазом воде (дужина црева износи 15 метара, а дужина компактног млаза 5 метара). Унутрашњи хидранти се смештају у пролазе, степенишне просторе и путеве за евакуацију, у непосредној близини улазних врата просторија које могу бити угрожене пожаром, тако да не ометају евакуацију. У хидрантски ормар поставља се ватрогасно црево називног пречника 52 mm са млазницом пречника 12 mm. Вентил у хидрантском ормару поставља се на 1,5 м од пода. Унутрашња хидрантска мрежа се не сме поставити у производним погонима и складиштима у којима коришћење воде може створити запаљив гас и изазвати експлозију, пожар и ширење пожара. Сува хидрантска мрежа је скуп уређаја у објекту који су у нормалним условима без воде, а у случају пожара служе да се вода за гашење пожара транспортује од ватрогасних возила или других извора за снабдевање водом до места потрошње. Сува хидрантска мрежа може бити спољна и унутрашња. Спољни прикључак за ватрогасно возило на цевовод за суву хидрантску мрежу поставља се на висини од 60 – 120 cm од терена и што је могуће ближе главном улазу у објекат. Цевовод за суву хидрантску мрежу мора бити без запорног елемента и мора се аутоматски празнити. Унутрашњи део суве хидрантске мреже пројектује се и изводи према условима II, III и IV из овог Правилника. Правилником није одређено када се мора применити оваква хидрантска мрежа. У пракси је срећемо на високим објектима силоса и на сеоским подручјима код индустријских објеката као привремена мрежа до прикључења на градски водовод одговарајућег притиска и капацитета воде. Законом о заштити од пожара (“Службени гласник СР Србије”, број 37/88) предвиђена је обавеза редовне контроле притиска и капацитета воде у хидрантској мрежи најмање једном у 6 месеци. Правилник прописује обавезу да се хидрантска мрежа са свим уређајима и арматуром контролише најмање једном годишње. За сада се треба придржавати одредби из закона у погледу рокова контроле.


138

Прилог XIV: ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ЗАШТИТУ ОБЈЕКАТА ОД АTMOСФЕРСКОГ ПРAЖЊEЊA

(“Службени лист СРЈ” br.11/96)

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан. 1 Овим правилником прописују се технички нормативи за пројектовање, извођење,

верификацију и одржавање громобранских инсталација за заштиту објекта од атмосферског пражњења.

Одредбе овог правилника не односе се на специјалне објекте као што су објекти виши од 60 метара, шатори, камп-терени, спортски терени, привремени објекти и други објекти специјалне намене.

Одредбе овог правилника не примењују се на громобранске инсталације железничких постројења и инсталације изван објекта, електроенергетских постројења и мреже изван објекта, инсталације телекомуникација изван објекта, друмских возила, летелица, бродова и платформи на мору.

Члан 2.

Термини и дефиниције који се користе у овом правилнику утврђени су југословенским

стандардима JUS IEC 1024-1 и JUS IEC 1024-1-1.

Члан 3. Заштитом објеката од атмосферског пражњења, у смислу овог правилника, сматра се

заштита људи, животиња и имовине у објектима. Громобранска инсталација за заштиту објеката од атмосферског пражњења састоји се,

по правилу, од спољашње и унутрашње громобранске инсталације. Спољашња громобранска инсталација прихвата и одводи у земљу енергију атмосферског пражњења. Унутрашња громобранска инсталација смањује опасна дејства атмосферских пражњења у унутрашњости штићеног простора заштићеног објекта.

Члан 4.

Спољашња громобранска инсталација састоји се од прихватног система, система

спусних проводника и система уземљења. Сва три система спољашње громобранске инсталације морају се пројектовати и извести према условима утврђеним у југословенском стандарду JUS IEC 1024-1.

Члан 5.

Унутрашња громобранска инсталација обезбеђује изједначење потенцијала ради

спречавања опасних индукованих напона и продор пренапона атмосферског порекла, постављањем одговарајућих уређаја за заштиту у електричне инсталације ниског напона.

Унутрашња громобранска инсталација пројектује се и изводи према југословенском стандарду JUS IEC 1024-1 и пропису о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона.


139

Члан 6.

Класа нивоа заштите којом се изражава вероватноћа с којом громобранска инсталација штити објекат од атмосферског пражњења дата је у табели 1.

Ниво заштите Ефикасност громобранске инсталације (Е)

I II III IV

0,98 0,95 0,90 0,80

Табела 1. Ефикасност громобранске инсталације према класи нивоа заштите Класа нивоа заштите одређује се према стандарду JUS IEC 1024-1-1, осим класе нивоа

заштите I која се одређује без прорачуна за следеће објекте: 1) електроенергетска постројења; 2) телекомуникациона постројења; 3) производна постројења и објекте са запаљивим и експлозивним супстанцама; 4) објекте за производњу, прераду, дораду, лаборацију, делаборацију, испитивање,

уништавање и чување експлозива и барута. 5) постројења и објекте са материјалима опасним за околину (нпр. радиоактивни,

отровни, бактериолошки и други слични материјали); 6) објекте у којима се чувају материјална и културна блага и друге објекте од посебног

значаја. Спољашња громобранска инсталација објекта за производњу, прераду, дораду,

лаборацију, делаборацију, испитивање, уништавање и чување експлозива и барута, изводи се као комбинована изолована инсталација према тачки 2.1.2 стандарда JUS IEC 1024-1.

При одређивању класе нивоа заштите, према стандарду JUS IEC 1024-1-1, прорачун може показати да заштита од атмосферског пражњења за одређени објекат није потребна.

Пројектним задатком може се захтевати већи ниво заштите од нивоа који је одређен према стандарду JUS IEC 1024-1-1.

II. ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ ГРОМОБРАНСКИХ ИНСТАЛАЦИЈА

Члан 7.

За нове објекте или при реконструкцији постојећих објеката морају се радити пројекти

за громобранске инсталације. Пројекат мора да садржи основне податке као што су локација објекта, мере, облик

материјала, специфична отпорност тла, ниво заштите, климатски услови и други неопходни подаци за пројектовање.

Пројектом се мора одредити штићени простор, спољашња громобранска инсталација, унутрашња громобранска инсталација, ако је потребно и остали елементи према југословенском стандарду JUS IEC 1024-1

Пројекат мора садржати све прорачуне неопходне за верификацију изабраног решења и задовољење прописаних захтева.

Пројекат мора садржати и све разрађене детаље елемената громобранске инсталације наведене у ст.2. и 3. овог члана за извођење громобранске инсталације.


140

Члан 8.

Пројекат у свим фазама мора бити у сагласности с пројектима других инсталација и пројектом грађевинског дела, као и с деловима пројекта за који се усклађеност мора остварити (коришћење арматура и других металних делова објекта).

Члан 9.

Пројекат мора садржати све техничке услове прописане овим правилником, којих се

извођач мора придржавати током извођења громобранске инсталације.

Члан 10.

Извођење громобранских инсталација мора бити обављено према пројекту и у складу са захтевима утврђеним овим правилником и југословенским стандардима за громобранске инсталације.

Ако при извођењу громобранске инсталације дође до оправданих и неопходних измена, оне се морају унети у основни пројекат, односно мора се извршити ревизија тог пројекта.

Члан 11.

За делове инсталације који неће бити приступачни кад објекат буде завршен, провера

громобранске инсталације врши се у току градње. По завршеним радовима мора се проверити да ли је громобранска инсталација изведена према пројекту, овом правилнику и југословенским стандардима за громобранске инсталације, о чему се сачињава записник.

Члан 12.

Ефикасност изведене громобранске инсталације мора одговарати прописаној вредности

према члану 6. овог правилника, а ако се установи да не одговара, морају се предузети додатне мере заштите према стандарду JUS IEC 1024-1-1.

Члан 13.

Спољашња громобранска инсталација проверава се испитивањем непрекидности

прихватног система, спусних проводника система уземљења и њихових спојева, као и испитивање отпорности уземљивача громобранске инсталације. Ова испитивања се изводе у складу са прописом за електричне инсталације ниског напона.

Члан 14.

Унутрашња громобранска инсталација проверава се испитивањем система изједначења потенцијала у складу с прописом и стандардима за електричне инсталације ниског напона, мерењем безбедног растојања отворених петљи у громобранским инсталацијама, ако постоје, и провером постојања урeђаја за пренапонску заштиту према пројекту и према прописима и југословенским стандардима за електричне инсталације за ниски напон.


141

III. ОДРЖАВАЊЕ ГРОМОБРАНСКИХ ИНСТАЛАЦИЈА

Члан 15.

Током експлоатације објекта, громобранска инсталација се мора на прописан начин одржавати ради очувања њене ефикасности у погледу ниовоа заштите.

Одржавање громобранске инсталације састоји се од периодичних провера основних параметара према југословенском стандарду JUS IEC 1024-1 и од одговарајућих оправки према поступку и упутству одређеном у пројекту.

Члан 16.

Сви подаци о одржавању, а нарочито спецификација оправки и докази о провери

основних параметара громобранске инсталације, као и пројекат морају се чувати и о њима водити евиденција.

IV. ВЕРИФИКАЦИЈА ГРОМОБРАНСКИХ ИНСТАЛАЦИЈА

Члан 17.

Верификација громобранске инсталације врши се у складу са овим правилником и југословенским стандардим JUS IEC 1024-1.

V. ПРЕЛАЗНЕ ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 18.

Све громобранске инсталације, чија је изградња започета до дана ступања на санагу овог правилника, могу се завршити и примити према Правилнику о техничким прописима о громобранима (''Службени лист СФРЈ'', бр. 13/68).

Члан 19.

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о техничким прописима о громобранима (''Службени лист СФРЈ'', бр. 13/68).

Члан 20.

Овај правилник ступа на снагу по истеку шест месеци од дана објављивања у ''Службеном листу СРЈ''.

Бр. 6/2-01-001/7 7. марта 1996. године Београд


142

КОМЕНТАР

ПРАВИЛНИКА О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ЗАШТИТУ ОБЈЕКАТА

ОД АТМОСФЕРСКОГ ПРАЖЊЕЊА

Правилник о техничким нормативима за заштиту објеката од атмосферског пражњења објављен је у “Службеном листу СРЈ”, број 11/1996, а ступио је на снагу шест месеци након дана објављивања, односно 8. септембра 1996. године. Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о техничким прописима о громобранима (“Службени лист СФРЈ”, број 13/68).

Овим правилником прописују се технички нормативи за пројектовање, извођење, верификацију и одржавање громобранских инсталација за заштиту објеката од атмосферског пражњења. Одредбе овог правилника не односе се на специјалне објекте као што су објекти виши од 60 метара, шатори, камп-терени, спортски терени, привремени објекти и други објекти специјалне намене. Одредбе овог правилника не примењују се на громобранске инсталације железничких постројења и инсталације изван објеката, електроенергетских постројења и мреже изван објекта, инсталације телекомуникација изван објеката, друмских возила, летелица, бродова и платформи на мору.

Громобран је електрична инсталација намењена заштити објекта и људи од директних и индиректних атмосферских пражњења. Она врши неколико функција: прихвата директно атмосферско пражњење, струју пражњења безбедно и брзо одводи у земљу и спречава појаву штетних секундарних ефеката.

Осим напред наведених функција, громобранска инсталација мора обезбедити својом заштитном зоном заштићени простор, који гарантује одређени степен сигурности у објектима.

Ефикасност и исправно функционисање громобранске инсталације зависи од квалитета извођења свих њених делова, као и од избора врсте громобранске инсталације и начина њеног постављања. Комплетна инсталација која омогућава да се један објекат заштити од дејства атмосферског пражњења састоји се од спољашње и унутрашње громобранске инсталације. Спољашња громобранска инсталација треба да прихвати директно атмосферско пражњење и струју грома безбедно спроведе у земљу, а уједно и да врши функцију заклона унутрашњих инсталација и опреме. Унутрашња громобранска инсталација треба да изједначи потенцијале између појединих уређаја и осетљивих апарата и да спречи индукцију под дејством електромагнетних поља, а уједно, коришћењем одговарајућих метода, спречи оштећење осетљивих електронских уређаја.

Први задатак пројектаната громобранске инсталације је да одреди ниво заштите односно степен ефикасности те заштите, која ће својим квалитетима, опасности и штете од евентуалног директног атмосферског пражњења у штићени објекат задржати у захтеваним границама. Сви објекти у смислу члана 6. овог Правилника класификују се у четири нивоа заштите громобранске инсталације, према класи нивоа заштите наведене у табели 1.

Табела 1. Ефикасност громобранске инсталације према класи нивоа заштите

Ниво заштите Ефикасност громобранске инсталације I 0,98 II 0,95 III 0,90 IV 0,80


143

Класа нивоа заштите одређује се према стандарду JUS IEC 1024-1-1, осим класе нивоа заштите I која се одређује без прорачуна за следеће објекте:

1. Електроенергетска постројења 2. Телекомуникациона постројења 3. Производна постројења и објекте са запаљивим и експлозивним супстанцама 4. Објекте за производњу, прераду, дораду, лаборацију, делаборацију, испитивање,

уништавање и чување експлозива и барута 5. Постројења и објекте с материјалима опасним по околину (нпр. Радиоактивни,

отровни, бактериолошки и други слични материјали) 6. Објекте у којима се чувају материјална и културна блага, као и друге објекте од

посебног значаја. Први корак поступка одређивања нивоа заштие громобранске инсталације захтева

одговарајућу процену објекта разматрањем његових карактеристика. Одређују се димензије и локација објекта, активност невремена (годишња густина атмосферског пражњења) у разматраном региону, као и одређивање класификације објекта. За процену су основни ови подаци:

-учесталост директних удара у објекат (Nd), као производ локалне годишње густине атмосферског пражњења (Ng) и еквивалентне прихватне површине објекта Ae.

-усвојене учесталости удара грома (Nc) које треба проценити или прорачунати. Вредност усвојене учесталости удара грома (Nc) упоређује се са израчунатом

вредношћу учесталости директних удара у објекат (Nd). Ово упоређење даје одговор да ли је громобранска инсталација неопходна и којег је

нивоа заштите. Ако је Nd ≤ Nc, громобранска инсталација није потребна. Ако је Nd > Nc, рачунска ефикасност громобранске инсталације Er ≥ 1 – Nc/Nd,

громобранска инсталација је потребна и ниво заштите одређује се у зависности од нивоа заштите према табели 2, док је ефикасност громобранске инсталације прописана у пропису за громобранске инсталације према нивоу заштите (таблица 1.).

Пројекат громобранске инсталације мора одговарати захтевима за одређени ниво заштите према стандарду JUS IEC 1024-1.

Табела 2. Рачунска ефикасност громобранске инсталације и избор нивоа заштите Прва струја

повратног пражњења I (kA)

Растојање пражњења R (m)

Рачунска ефикасност Er

Одговарајући ниво заштите

E>0,98 Ниво I са додатним мерама

2,8 20 0,98 ≥ E > 0,95 Ниво I 5,2 30 0,95 ≥ E > 0,90 Ниво II 9,5 45 0,90 ≥ E > 0,80 Ниво III 14,7 60 0,80 ≥ E > 0 Ниво IV

Додатне мере заштите су, на пример: -мере за ограничавање напона додира и напона корака; -мере за ограничавање ширења ватре; -мере за смањење дејства индукованих пренапона атмосферског порекла на осетљиву

електричну опрему.


144

Према начину постављања, громобранска инсталација може бити изолована и неизолована. Изолована спољашња громобранска инсталација је она код које су прихватни систем и спусни водови постављени изоловано од објеката који се штите, тј. поставља се тако да пут струје атмосферског пражњења нема никакав контакт са штићеним простором. Обично је то мрежа проводника постављена на стубовима који нису саставни део објеката, а растојање штићеног објекта од прихватног система је веће од сигурносног растојања. Неизолована спољашна громобранска инсталација се поставља директно на објекат који се штити, а прихватни систем и спусни водови се постављају тако да пут струје атмосферског пражњења може бити у контакту са штићеним простором. Ово постављање је условљено врстом материјала од кога је објекат направљен, типа и намене објекта као и његове угрожености. Обе поменуте громобранске инсталације су састављене од система за прихватање атмосферског пражњења, спусних проводника који спроводе струју директног атмосферског пражњења до уземљивача и система за уземљење, који ту струју предаје околном терену. Спољашња громобранска инсталација пројектује се и изводи у складу са југословенским стандардом JUS IEC 1024-1-Громобранске инсталације. Општи услови. Као прихватни системи спољашње громобранске инсталације могу се користити следећи елементи или њихова комбинација:

- штапна хватаљка (Франклинова хватаљка) или штапна хватаљка са појачаним дејством,

- разапета жица - мрежа проводника Прихватни систем је правилно постављен на објекат ако одговара захтевима датим у

таблици 3. При пројектовању прихватног система могу се користити појединачно или комбинације следећих метода:

- заштитни угао - фиктивна сфера - мрежа проводника Табела 3. Постављање прихватног система у функцији нивоа заштите

h (m) 20 30 45 60 Ниво заштите R (m) α ( 0 ) α ( 0 ) α ( 0 ) α ( 0 )

Ширина окца мреже

(m) I 20 25 * * * 5 II 30 35 25 * * 10 III 45 45 35 25 * 10 IV 60 55 45 35 25 20

* ) Само у овим случајевима примењују се фиктивна сфера и ширина окца мреже.

Приликом пројектовања прихватног система треба тежити ка јефтинијим и ефикаснијим решењима. Тако се на пример под одређеним условима као природни прихватни систем може користити метални лим кровног покривача штићеног простора ако дебљина лима није мања од 0,5 mm, ако није битна његова заштита од оштећења струјом атмосферског пражњења и ако нема опасности од паљења материјала који се налазе испод лима.


145

Табела 4. Минимална дебљина металног лима кровних покривача или металних цеви које се користе за прихватни систем када постоји опасност од пробоја струјом атмосферског пражњења и врућих тачака

Ниво заштите Материјал Дебљина mm

Челик 4 Бакар 5 I до IV

Алуминијум 7

Спусни проводници код неизолованих спољашњих громобранских инсталација су распоређени по обиму штићеног простора тако да просечно растојање између њих не сме бити веће од вредности датих у табели 5. Најмање два спусна проводника су обавезна у свим случајевима.Спусни проводници морају бити међусобно повезани помоћу хоризонталних проводника везаних у прстен близу нивоа земље и на сваких 20 метара висине.

Табела 5. средња вредност растојања између спусних проводника у функцији нивоа заштите

Ниво заштите Средње растојање m

I 10 II 15 III 20 IV 25

Као уземљивачи могу се користити: један или више прстенастих уземљивача, вертикални уземљивачи (или искошени), радијални уземљивачи или темељни уземљивач. Плоче и мрежасте уземљиваче треба избегавати због повећане могућности корозије, нарочито на местима спајања. За систем уземљења примењују се два типа распореда уземљивачких елемената, тип А и тип Б. Распоред типа А подразумева радијалне и вертикалне уземљиваче. Сваки од спусних проводника мора се повезати бар на један одвојени уземљивач, који чине један радијални или вертикални (искошени) уземљивач. Морају се поставити најмање два уземљивача. За распоред типа Б могу се користити прстенасти уземљивачи или темељни уземљивачи. Минимални пресеци материјала громобранских инсталација дати су у табели 6. Табела 6.

Ниво заштите Материјал Прихватни систем

mm2

Спусни проводници

mm2

Систем уземљења

mm2 Cu 35 16 50 Al 70 25 - I доIV Fe 50 50 80

Унутрашња громобранска инсталација игра битну улогу код спречавања секундарних ефеката атмосферских пражњења. Она штити људе и опрему од пренапона у објектима на којима је постављена спољашња громобранска инсталација. Ова инсталација се изводи одговарајућим проводницима, а спроводе се одговарајуће додатне заштитне мере и користе се одговарајући заштитни уређаји, који треба да елиминишу настале пренапонске таласе и да спрече прескоке и лучна пражњења унутар објеката. Громобранске инсталације током експлоатације пропадају, услед удара грома, корозивног деловања средине и механичких оштећења. Ради очувања њене ефикасности,


146

неопходно је периодично проверавати њене основне параметре и обављати одговарајуће прегледе према програму одржавања. Програм одржавања обично садржи: проверу свих проводника у громобранској инсталацији, проверу свих компоненти система, притезање свих стезаљки и спојница, проверу електричног континуитета у инсталацији, мерење отпорности према земљи у систему уземљења, проверу одводника пренапона и уређаја за заштиту од пренапона, поновно причвршћивање компоненти и проводника где је дошло до попуштања веза. У табели 7. дате су препоруке за периоде између контрола громобранске инсталације у зависности од нивоа заштите.

Табела 7. Периоди између контрола громобранске инсталације

Ниво заштите Интервал између контрола (године)

I 2 II 4

III,IV 6 Штапна хватаљка са кружним прстеном (JUS N.B4.811) тип GLT 240 поцинкована и пластифицирана, приказана на слици са заштитном зоном, има висину штапа 240 cm, а пречник прстена φ80. У табели 8. дате су вредности заштитних зона у зависности од висине куће на коју се поставља штапна хватаљка са кружним прстеном. ЗАШТИТНА ЗОНА

Табела 8. Табела заштитних зона за III и IV ниво заштите IV ниво заштите

III ниво заштите Висина куће

h (m) R (m) Ro (m) R (m) Ro (m) 5 9,70 16,90 6,80 11,80 6 10,60 19,20 7,40 13,40 8 12,30 23,70 8,60 16,60 10 14,00 28,30 9,80 19,80 12 13,50 28,30 9,90 20,70 15 13,70 29,30 9,70 21,10 18 13,10 28,30 9,50 21,20

R

R0

h


147

Прилог XV: ПРАВИЛНИК О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ПРИСТУПНЕ ПУТЕВЕ, ОКРЕТНИЦЕ И УРЕЂЕНЕ ПЛАТОЕ ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА У БЛИЗИНИ ОБЈЕКТА ПОВЕЋАНОГ

РИЗИКА ОД ПОЖАРА (“Службени лист СРЈ” br.8/95)

Члан 1.

Овим правилником прописују се технички нормативи за приступне путеве, окретнице и платое уређене за кретање ватрогасних возила и извођење интервенција у близини објеката повећаног ризика од пожара, зависно од укупне масе ових возила, масе опреме и средстава за гашење, габаритних мера возила са надградњом (лестве са самопогоном за извлачење, хидрауличне платформе и сл.) и стопа за обезбеђивање стабилности приликом интервенција на висини (слика 2 ).

Члан 2.

Наведени изрази, у смислу овог правилника, имају следеће значење: 1) приступни пут за ватрогасна возила је део јавног пута или посебна саобраћајница којом се прилази објекту, а којој најудаљенија тачка коловоза није даља од 25 метара од габарита објекта, (слика 1).;

Слика 1. Приступни путеви око објекта повећаног ризика од пожара

2) окретница је уређени део пута на коме се мења смер кретања возила за више од 1200; 3) плато је уређени проширени део пута по коме се крећу ватрогасна возила и на коме се организује и изводи ватрогасна интервенција.


148

Слика 2. Изглед и габаритне мере ватрогасног возила са надградњом

Члан 3.

Карактеристике возила са надградњом у скупљеном положају значајне за

карактеристике пута, окретнице и платоа су: 1) ширина – б < 2,5m; 2) висина – h < 3,7m; 3) дужина – L < 14m; 4) унутрашњи радијус кривине – r > 6,2m; 5) осовинско оптерећење – q < 13KN; рачуна се да су возила троосовинска; 6) клиренс – k, cm 15 < k < 30; 7) савладавање успона – трење зависи од стања коловоза.

Члан 4.

Приступни пут за ватрогасна возила има следеће карактеристике:

1) најмања ширина коловоза за: - једносмерно кретање возила је 3,5m, - двосмерно кретање возила је 6m;

2) унутрашњи радијус кривине који остављају точкови возила је 7m, а спољашњи радијус кривине је 10,5m (видети слику 4б);

3) успон (рампа) нагиба мањег од 12% - ако се коловоз не леди; а ако се коловоз леди мањег од 6%.

Члан 5.

На приступном путу за ватрогасна возила није дозвољено паркирање и заустављање

других возила на страни на којој је објекат повећаног ризика од пожара.


149

Слика 3. Расклопива пирамида

Спречавање приступа другим возилима уз објекат на приступном путу за ватрогасна возила врши се:

1) препрекама на коловозу у виду расклопивих “пирамида” према слици 3; 2) жардињерама масе веће од 60 kg, а мање од 100 kg; 3) жичаном или сличном оградом која се може лако исећи алатом који користе

ватрогасци. Ако се на приступном путу налазе наткривени пролази, њихов габарит мора бити усклађен са габаритом возила, најмање 3,5/4,5m (слика 6).

Члан 6.

Окретнице за ватрогасна возила могу бити: а) кружне, облика “О” или “P” – где се возило креће само унапред (слика 4а). Унутрашњи радијус кривине коловоза је r > 7m. Ширина коловоза је B > 3,5m. Надградња возила може излазити изван коловоза до z = 0,7m па је потребно да на том растојању од коловоза нема саобраћајних знакова, надземних хидраната и других препрека.

Слика 4.а. Кружне окретнице облика “О” и “P”

Окретница мора бити прегледна и у унутрашњем кругу може бити само ниско растиње.


150

Слика 4б. Кретање возила у окретници и захватање околног простора шасијом и надградњом Б) окретнице облика “Т” где је дозвољено маневрисање возила. Основне мере окретнице облика “Т” су дате на слици 5.

Слика 5. “Т” окретница

Члан 7.

Плато за ватрогасна возила се изграђује тако да може да прими оптерећење од стопе

ватрогасног возила (10t на 0,1m2). Минимална ширина платоа B = 5,5m; Минимална дужина платоа L = 15m; Максимални нагиб износи 30.

Члан 8.

Један плато може се предвидети само за ширину фасаде објекта која одговара дохвату

аутомеханичких лестава са самопогоном за извлачење и хидрауличних платформи, односно највише 50m.

Положај платоа према фасади објеката на којој постоје отвори (прозори, балкони) бира се тако да угао нагиба аутомеханичких лестава и хидрауличних платформи може да буде у границама α = 600 до 750 (слика 6).


151

Слика 6. Уређени платои за ватрогасна возила за рад на висини

Члан 9.

Овај правилник ступа на снагу 15 дана од дана објављивања у “Службеном листу СРЈ”.


152

КОМЕНТАР ПРАВИЛНИКА О ТЕХНИЧКИМ НОРМАТИВИМА ЗА ПРИСТУПНЕ

ПУТЕВЕ, ОКРЕТНИЦЕ И УРЕЂЕНЕ ПЛАТОЕ ЗА ВАТРОГАСНА ВОЗИЛА У БЛИЗИНИ ОБЛЕКТА ПОВЕЋАНОГ РИЗИКА ОД ПОЖАРА

Правилник о техничким нормативима за приступне путеве, окретнице и уређене платое за ватрогасна возила у близини објеката повећаног ризика од пожара објављен је у “Службеном листу СРЈ”, број 8/95. У њему се прописују технички нормативи за приступне путеве, окретнице и платое којима ватрогасна возила прилазе објектима угроженим од пожара или се постављају у стабилан положај у циљу вршења интервенције (гашења пожара, спасавања лица и сл.).

Ризик од пожара представља опасност од настајања пожара и условљен је читавим низом утицајних фактора. Главни фактори ризика су угроженост и повредивост објекта, а остали фактори су вредност објекта, његов опште друштвени значај итд. Угроженост објекта се процењује на бази присуства горивих материја, технолошког процеса који се врши, потенцијалних извора паљења, вероватноће настанка пожара, могућности контролисања развоја пожара и др. Повредивост објекта се процењује на основу примењених мера заштите од пожара, конструкционих карактеристика објекта, степена стабилности објекта у пожару, утицаја дима, корозивних и токсичних продуката и др. Повредивост лица која се налазе у објекту процењује се на основу њихове обучености у погледу поступања у случају пожара, могућности благовремене евакуације итд. Одређивање ризика од пожара је комплексна функција и до сада се у пракси његова процена вршила углавном по методама развијеним од стране великих светских фирми, појединих научних радника и удружења.

Методе одређивања ризика од пожара код нас нису нашле своје место у прописима и препорукама за коришћење овог правилника. Ради лакше примене овог правилника као објекте са повећаним ризиком од пожара треба сматрати:

-високе објекте (изнад 22 метра), -складишта експлозива, -објекти у којима се производе, прерађују и складиште остале опасне материје (запаљиве течности, гасови, отрови, агресивне материје и др.), -јавни објекти у којима се налази већи број лица (болнице, хотели, пословне зграде, позоришта, биоскопи и др.), -блокове стамбених зграда веће спратности (изнад П+4). У појединим правилницима до сада су дефинисани услови у погледу прилазних путева,

окретница и платоа за ватрогасна возила (складишта, складишта течног нафтног гаса, високи објекти, складишта запаљивих течности и др.).

Ватрогасна возила на која се односи Правилник деле се на: -навална возила, -ауто-цистерне за воду, -комбинована возила, -специјална возила (возила за гашење пеном и прахом, возила са техничком опремом, возила за гашење пожара на аеродромима и др.). -возила са уређајима за рад на висини (аутомеханичке лестве и хидрауличне платформе), -помоћна ватрогасна возила (ауто-дизалица, санитетско возило и сл.). Да би ватрогасна возила могла прићи објекту и заузети радни положај потребно је

обезбедити прилазне путеве. То су најчешће јавне саобраћајнице, прилазне стазе до објеката, колски пролази кроз објекте, тротоари и тргови предвиђени за кретање пешака. Правилник садржи техничке нормативе за приступне путеве и окретнице за стандардна ватрогасна


153

возила (навална возила, аутоцистерне) као и за специјална возила са надградњом која су већих габарита (аутомеханичке лестве, хидрауличне платформе).

За аутомеханичке лестве и хидрауличне платформе постоје посебни захтеви у погледу величине простора за њихово постављање (оперативне површине). Пошто су лестве и краци платформе елементи великих дужина, постоји потреба за додатним ослонцима возила како би се обезбедила потребна стабилност при раду. Уколико за оваква возила није омогућено постављане на јавним саобраћајницама или другим површинама због недостатка простора или због недовољне носивости подлоге, морају се поред објеката повећаног ризика од пожара изградити и уредити платои за њихово постављање. Плато се поставља према фасади објекта на којој постоји довољно отвора (прозори, балкони) да се применом платформе или лестава кроз њих може доспети у унутрашњост објекта.

Карактеристике возила са надградњом у скупљеном положају значајне за карактеристике пута, окретница и платоа дате су у члану 3. Правилника.

Карактеристике приступног пута за ватрогасна возила дата су у члану 4. Правилника. Карактеристике окретница за ватрогасна возила дата су у члану 6. Правилника, а

карактеристике платоа за ватрогасна возила и положај према објекту дефинисани су у члановима 7. и 8. Правилника.

У фази израде пројектне документације од стране пројектаната, давања сагласности на исту и вршења техничког прегледа изграђеног објекта од стране инспекцијских органа примењена саобраћајна и друга решења морају одговарати потребама при интервенцији ватрогасних јединица.


154

Прилог XVI: СИМБОЛИ ЗА ТЕХНИЧКЕ ШЕМЕ (извод из JUS U.J1.220)

Ознака групе и редни број симбола

Врста зграде или делова зграде и степен отпорности

према пожару Симболи и ознаке Напомена

1. 2. 3. 4. ГР 1 ГРАЂЕВИНСКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

1.1 ЗИДОВИ И МЕЂУСПРАТНЕ КОНСТРУКЦИЈЕ

1.1.1

1.1.2

1.1.3

1.1.4

1.1.5

1.1.6

1.1.7

1.1.8

Без захтева отпорности

Са отпорности 1/4 сата


Са отпорности 1 сата

Са отпорности 1 1/2 сата


Са отпорности 3 сата Конструкција за експлозионо одушавање

1.2 СТУБОВИ И ГРЕДЕ

1.2.1

1.2.2

Без захтева отпорности



155


Врста зграде или делова зграде и степен отпорности према пожару

Симболи и ознаке Напомена

1 2 3 4

1.2.3

1.2.4

1.2.5

1.2.6

1.2.7



Са отпорности 1 1/2 сата



1.3 Степенице

1.3.1

1.3.2

1.3.3

1.3.4

Нормалне степенице Степенице за нужду Пењалице без леђобрана Пењалице са леђобраном

Отпорност као под 1.1; стрелица показује пут излажења, S означава главно степениште, индекс 1, 2, 3, ...означава број степеника Sn

1 означава нужно степениште бр.1 Попречни пресек према стварном облику

1.4 Лифтови

1.4.1

1.4.2

Сигурносни Ватрогасни

Ознака отпорности као под 1.1 и 1.6 Попречни пресек према стварном облику


156




1 2 3 4 1.5 Вертикални проводници

1.5.1

1.5.2

1.5.3

1.5.4

Димњаци Вентилациони канали Канали за водове Клапне

Ознака отпорности према ЈУС У. Ј1.170 Отпорност као под 1.2 Пуни троугао означава противпожарну клапну, а пуни квадрат димну. Знак отпорности као под 1.1

1.6 Врата, прозори, поклопци 1.6.1 Врата

1.6.1.1

1.6.1.2

1.6.1.3

1.6.1.4

1.6.1.5

1.6.1.6

1.6.1.7

Без услова отпорности Са отпорности ¼ сата Са отпорности ½ сата Са отпорности 1 сат Са отпорности 1 ½ сат Са отпорности 2 сата Са посебним захтевима

Отпорност као под 1.1 Празни троугао означава присилно затварање, пуни аутоматско, а пун круг непропусност за дим


157




1 2 3 4 1.6.1.8

1.6.1.9

1.6.1.10

Двострука мимокретна врата Помична врата Врата-хармоника без услова отпорности

1.6.2 Поклопци

1.6.2.1

1.6.2.2

1.6.2.3

1.6.2.4

Основа Пресек Поклопац за експлозионо одушење Поклопац за димно одушавање

Стрелица означава смер отварања Отпорност као под 1.1

1.6.3 Стаклене преграде 1.6.3.1

1.6.3.2

1.6.3.3

Обично стакло Армирано стакло Стаклени блокови

Отпорност као под 1.1


158




1 2 3 4 1.7 Грађевински објекти различите намене

1.7.1

1.7.2

1.7.3

1.7.4

Ватрогасно спремиште Спремиште опреме за спасавање Грађевински објект-основа Попречни пресек

Симбол долази унутар објекта на стварном месту поставе Облик према стварном изгледу Отпорност грађевинских конструкција као под 1.1 PR-приземље 1- први спрат -1- први спрат и подрум

1.8 Различита грађевинска обавештења о објекту

1.8.1

1.8.2

Позиција објекта-просторије Етажност објекта

Квадрат у средини са редним бројем објекта У левом доњем углу: -1-подрум PR-приземље 1-први спрат У десном доњем углу: +h-укупна висина објекта од тла -h-дубина објекта испод тла


159




1 2 3 4 1.9 Остала грађевинска симболика

1.9.1

1.9.2

1.9.3

1.9.4

1.9.5

1.9.6

1.9.7

1.9.8

1.9.9

Жичана ограда слободног простора Зидна ограда слободног простора Насип-усек Травнати терен Пошљунчани терен Земљани терен (мек) Подводни терен Растиње Граница противпожарне зоне, односно противпожарног сектора у објекту

Л 2

Ложишта

2.1

2.2

2.3

2.4

2.5

Ложишта на чврсто гориво-ручно пуњење Ложишта на чврсто гориво-аутоматско пуњење Ложишта на течно гориво Ложишта на гасно гориво Ложишта на електричну струју


160




1 2 3 4 ЕЛ 3 Електричне инсталације, уређаји, постројења

3.1

3.2

3.3

3.4

3.5

3.6

3.7

3.8

3.9

3.10

3.11

Општа ознака електричних инсталација Просторија са експлозивним материјалима Главни прекидач Трансформатор Главна командна плоча Електрокабина са командном плочом Уземљен објект постројења Кабловски канал Електромотор Нужно осветљење Панично осветљење

Просторија са експлозивним материјалима Веза:ЈУС Н.А3.011 Веза:ЈУС Н.А3.011 Заједнички део оба круга шрафира се само ако је трансформатор пуњен запаљивом изолационом и расхладном течношћу (трафо-уље)Бројеви изнад симбола означују називне напоне на страни вишег и на страни нижег напона Веза:ЈУС Н.А3.060 Број лево горе означава напон (=500V) Знак отпорности против пожара у средини зида доле У доњем десном углу изван објекта Број лево горе означава највиши напон у каналу. Број мањи од 400 се не пише. Бројеви лево доле означавају ширину и висину (дубину) кабловског канала. Број на симболу вода означава називни напон мотора.


161




1 2 3 4 ГМ 4

Гориви материјали

4.1

4.1.1

4.1.2

4.1.3

4.1.4

Општа ознака у објекту или слободном простору Крути материјал Сипки материјал Гасовити материјал Гориве течности и текући гасови

Долази унутар контуре простора за смештај, испод ознаке позиције објекта (види 1.8.1) У горњем левом пољу означава се агрегатно стање, у горњем десном пољу запреминска маса, у доњем пољу је назив медија или његова хемијска формула

4.2 Резервоари Величина према стварној величини

4.2.1

4.2.2

4.2.3

4.2.4

4.2.5

Надземни лежећи Надземни стојећи Подземни стојећи Надземни са пливајућим кровом Надземни сферни


162




1 2 3 4

4.3 Бункери-силоси Спољни облик и величина према стварном облику и величини

4.3.1

4.3.2

4.3.3

Надземни Подземни Масивни резервоар

Ако је резервоар подземни, контура је испрекидана линија

4.4 Наслаге материјала 4.4.1

4.4.2

Растресит материјал-депонија на отвореном простору Наслаге материјала, комадне

Спољни облик и величина према стварном облику и величини Ознаке као под 4.1


163




1 2 3 4

4.5 Цевоводи

Боја медија према т.2

4.5.1

4.5.2

4.5.3

4.5.4

4.5.5

4.5.6

4.5.7

4.5.8

4.5.9

Цевоводи за течност Цевоводи за гасове Ручни елемент за затварање Моторни елемент за затварање Ваздушни моторни елемент за затварање Ваздушни цилиндрични елемент за затварање Ваздушни мембрански погон засуна Ваздушни двоструки погон засуна Сигурносни вентил

Засуном се рукује преко неког уређаја Засун реагује на сигнал Засун реагује на сигнал


164




1 2 3 4

4.6 Редукција 4.6.1

4.6.2

4.6.3

4.6.4

4.6.5

4.6.6

4.6.7

Флексибилна цев Прирубнички спој Цевна капа Цевни спој – стабилна спојница Слепа прирубница Брзо раставни спој Атмосферски одушак

ОЗ 5

Ознаке посебних опасности Долазе унутар контуре објекта или постројења

5.1

5.2

5.3

5.4

5.5

5.6

5.7

Повишена опасност од избијања пожара Експлозиона опасност Опасност од електричне струје Опасност од гасова Опасност од радиоактивног зрачења Опасност од отрова – хемикалија Опасност од гашења водом


165




1 2 3 4 УД 6 Узбуна и дојава пожара

Долазе унутар контуре објекта или на стварном месту постављања

6.1

6.2

6.3

6.4

6.5

6.6

6.7

6.8

6.9

6.10

6.11

6.12

6.13

6.14

6.15

6.16

Телефонска централа Телефон Интерфон УКВ – веза УКВ – централа Систем ручне дојаве пожара Систем аутоматске дојаве пожара Централни уређај за узбуну Звоно за узбуну Сигнално светло Спољна сирена Аутоматска пожарно – дојавна централа Табла за узбуну Труба за узбуну Систем аутоматске дојаве експлозивности Аутоматска експлозионо-дојавна централа.

Симболи се односе на опремљеност објекта а уцртавају се у леви горњи угао симбола под 7.3.6.1. Исти симболи користе се и за означавање места јављача. Симбол се уцртава у горњи леви угао симбола под 7.3.6.1


166




1 2 3 4 7 Уређаји и апарати за гашење пожара

7.1 Апарати за почетно гашење 7.1.1

7.1.1.1

7.1.1.2

7.1.1.3

7.1.1.4

7.1.1.5

7.1.1.6

7.1.2

7.1.2.1

7.1.2.2

7.1.2.3

7.1.2.4

7.1.2.5

Ручни апарати – општа ознака За гашење специјалном течношћу За гашење водом За гашење пеном За гашење прахом За гашење са CО2 Специјални апарати Покретни апарати – општа ознака За гашење водом За гашење прахом За гашење пеном За гашење са CО2 Специјални апарати

Долазе на стварном месту постављања. Број испод симбола означава капацитет апарата. Симбол без броја у контури објекта означава да је објекат снабдевен врстом апарата. Апарат за прах капацитета 9 кг. Као под 7.1

7.2 Остала опрема за гашење пожара 7.2.1

7.2.2

Ормар са противпожарном опремом Кутија са песком


167




1 2 3 4 7.3 Стабилна средства за гашење

7.3.1 7.3.1.1

7.3.1.2

7.3.1.3

7.3.1.4

7.3.1.5

Извори воде за гашење Текућа вода Стојећа вода Класични бунари Цевни бунари Црпилиште

7.3.2 Спремници за воду

7.3.2.1

7.3.2.2

7.3.2.3

7.3.2.4

7.3.2.5

7.3.2.6

Спремник под притиском Водоторањ (пресек) Водоторањ (основа) Подземни резервоар Отворени резервоар (базен) Покретни резервоар

Садржај 20 м3 Притисак 7,5 бар Садржај 20м3 10м од тла Садржај 100м3 Садржај 100м3 Садржај 10м3


168




1 2 3 4 7.3.3 Пумпе за воду

7.3.3.1

7.3.3.2

Стационарна, на електрични погон Стационарна, на мотор са унутрашњим сагоревањем

Капацитет 1,2 м3/мин; Притисак воде 7 бар

7.3.4 Проводници за воду 7.3.4.1

7.3.4.2

7.3.4.3

7.3.4.4

7.3.4.5 7.3.4.6

Хидрантска мрежа Засун на мрежи Суви вод Вода за пиће Вода техничка Прикључак на суву унутрашњу хидрантску мрежу

Профил цеви 100 мм Симбол се уцртава на стварно место прикључка код симбола 7.3.6.1

7.3.5 Хидранти 7.3.5.1

7.3.5.2

7.3.5.3

7.3.5.4

7.3.5.5

Унутрашњи хидрант без опреме под притиском Унутрашњи хидрант са опремом под притиском Унутрашњи хидрант без притиска Спољни хидрант надземни Спољни хидрант подземни

Ако је са опремом, долази у квадрат


169




1 2 3 4 7.3.6 Уређаји за гашење

7.3.6.1

7.3.6.2

7.2.6.3 7.3.7

7.3.7.1

7.3.7.2

7.3.7.3

7.3.7.4

Општа озанака Уређај за аутоматско гашење Уређај за ручно гашење Стабилни уређај за гашење Стабилни типови Водене завесе Стабилни састави Станица аутоматског система за гашење пожара

Дојава пожара и експлозивности означава се у горњем левом углу контуре објекта а системи за гашење пожара у горњем десном углу. Аутоматско гашење на воду; Ознаке средства као под 7.1 Ознаке средства као под 7.1 Унутар горње половине круга означава се врста медија за гашење као под 7.1

Ев 8

Евакуација и спасавање

8.1 Спољни и унутрашњи путеви

8.1.1

8.1.2

8.1.3

8.1.4

Једносмерни пут Двосмерни пут Макадамски пут Меки пут

Пут бр.А дужине 150 м, ширине 6м


170




1 2 3 4 8.1.5

8.1.6

8.1.7

8.1.8

8.1.9

8.2

Пешачки пут Излаз из подручја Смер нормалне евакуације унутар објекта Смер нужне евакуације унутар објекта Спољњни ватрогасни пут Место улаза-излаза објекта

Пут бр. а, дужине 200 м, ширине 2 м Излаз бр.2 Стрелица се боји зеленим.Тачка означава најудаљеније место на путу евакуације Први број означава редни број пута евакуације, а други дужину пута у метрима Стрелица се боји црвеним Римским бројевима се означава редни број пута U је главни улаз, PU помоћни улаз, број означава редни број улаза. Симболи се означавају као под 7.3.6.1.

8.3 Организационе ознаке 8.3.1

8.3.2

8.3.3

8.3.4

8.3.5

8.3.6

Место боравка руководиоца евакуације Зборно место евакуисаних на отвореном простору Место штаба евакуације и спасавања Позиција спољне зоне евакуације Број особа у објекту Лекарска помоћ

Шрафирано поље је зелене боје Треће зборно место Прво место Друга зона, симбол долази у средини површине зоне У објекту има 23 особе


171

КОМЕНТАР

СТАНДАРДА JUS U.J1.220 ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА, СИМБОЛИ ЗА ТЕХНИЧКЕ ШЕМЕ

Овим стандардом су утврђени симболи-ознаке које се користе у техничким шемама и

графичким плановима заштите од пожара, као и у графичким плановима евакуације. Ови симболи се могу користити и у другим техничким шемама и цртежима ако се у њима приказују елементи из области заштите од пожара.

Ознаке се у шемама и плановима цртају линијама дебљине 0,2 mm и 0,5 mm, а слова и бројеви линијама дебљине 0,3 mm.

За означавање односно бојење појединих ознака-симбола, објеката, постројења, комуникација и др. користе се основне боје дате у табели 1.

Табела 1. Основне боје за бојење

Врста боје Намена Напомена 1 2 3

црвена за симболе који представљају елементе техничке противпожарне заштите

нпр. апарати за почетно гашење

наранџаста за објекте који представљају пожарну опасност

нпр. складишта запаљивих течности

жута за објекте експлозионо опасне нпр. надземни резервоари експлозивних гасова

плава за објекте који садрже воду за гашење пожара

нпр. водоводни резервоар, реке, језера

зелена за симболе и објекте који представљају елементе евакуације

нпр. пут, ходници, степениште и сл.


172


173

ПОГЛАВЉЕ 2: ИЗРАДА ЕЛАБОРАТА ЗА ДОБИЈАЊЕ

САГЛАСНОСТИ НА ЛОКАЦИЈУ ОБЈЕКАТА ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈА, ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ И ГАСОВА И

ЕЛАБОРАТА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

Данас постоји велики број изграђених објеката, свих врста и намена, који нису ''легализовани''. Овај проблем је проистекао из више разлога, као што су: непоштовање и непознавање законских одредби од стране инвеститора и надлежних органа који спроведе законе, високе финансијске надокнаде за градско грађевинско земљиште, нерешеност имовинско правних питања, неусклађеност важећих урбанистичких планова са будућом наменом земљишта, компликоване и често споре процедуре прибављања свих услова, сагласности и дозвола.

Ово поглавље је намењено пројектантима, агенцијама као и самим инвеститорима ради упознавања процедуре и законских обaвеза приликом добијања урбанистичких услова и дозвола, грађевинских и употребних дозвола, односно легализације објеката са аспекта заштите од пожара.

Најпре ћемо дефинисати поступак легализације који има доста сличности и са поступком легалне изградње објекта. Инвеститор или лице које он овласти подноси, Општинској управи, Одељењу за урбанизам стамбене и комуналне делатности Општине на којој се налази предметни објекат, захтев за обавештење о предвиђеној намени катастарске парцеле на којој намерава градити или легализовати објекат. Проблем се јавља ако је ДУП-ом или ГУП-ом развоја Општине предвиђено да се на тој парцели налази објекат друге намене (стамбени, а не индустријски) или је у околини већ изграђен и легализован објекат (школа, болница, биоскоп, хотел, спортска дворана...), који може бити довољан разлог за забрану изградње планираног објекта са угроженом технологијом (експлозиви, запаљиве течности и гасови...). Ако је могуће и ако безбедносна процена дозвољава, често се приступа измени ДУП-а или ГУП-а ради промене намене земљишта, уколико нема никаквих сметњи, а након прибављеног позитивног обавештења о намени парцеле, Одељење за урбанизам издаје урбанистичке услове у којима се за све објекте тражи поред осталог и прибављање сагласности на локацију са аспекта заштите од пожара и експлозија од МУП-а РС.

На основу члана 10 Закона о заштити од пожара (''Сл. гласник СРС, бр 37/88'') прописана је обавеза да организације и органи који припремају просторне и урбанистичке планове прибаве сагласност о заступљености мера заштите од пожара у истим најкасније 60 дана од дана одређеног за разматрање, а да је општински орган за унутрашње послове дужан да сагласност достави у року од 30 дана.

Након добијања урбанистичких услова приступа се изради и добијању урбанистичког пројекта и дозволе.

На основу чланова 21, 28 и 29 Закона о експлозивним материјама, запљивим течностима и гасовима (''Сл. гласник СРС бр.44/77'') прецизно је прописана процедура добијања сагласности на локацију, коју Вам у целости преносимо:

Члан 21.

Локацију за изградњу магацина и постављање типизираних преносних или превозних контејнерских складишта за смештај експлозивних материја, одобрава у складу са прописаним техничким нормативима:

1. општински орган управе надлежан за унутрашње послове уз сагласност општинског органа управе надлежног за народну одбрану, ако се ради о смештају експлозивних материја у области промета до 1000 kg.


174

2. републички орган управе надлежан за унутрашње послове уз сагласност републичког органа управе надлежног за народну одбрану, ако се ради о смештају експлозивних материја из области промета преко 1000 kg.

Подносилац захтева за издавање одобрења за локацију објекта мора уз захтев приложити:

- ситуациони план терена на коме се намерава градити објекат за који се тражи одобрење места, са уцртаним положајем и габаритима већ постојећих објеката оверен од надлежног органа за урбанизам,

- технички опис терена приказан на ситуационом плану, - технички опис објекта који се намерава градити и - попис врсте и количине експлозивних материја које ће се ускладиштити.

Чл. 28 Објекти за производњу, прераду и ускладиштење запаљивих течности и гасова

(складишта, магацини и резервоари, нафтоводи и гасоводи, станице за снабдевање горивом моторних возила), могу се градити односно постављати на начин којим се не ствара опасност од пожара или експлозије за ове и друге објекте.

Локацију за изградњу обејкта из става 1 овог члана одобрава и даје сагласност на инвестиционо-техничку документацију:

1. општински орган управе надлежан за унутрашње послове, ако се ради о објектима у којима се смештају или производе запаљиве течности укупне запремине до 500m³ и гасови до 200m³.

2. републички орган управе надлежан за унутрашње послове ако се ради о гасоводима и нафтоводима који прелазе преко територије две или више општина и о смештају и производњи запаљивих течности и гасова преко 500 односно 200m³.

Члан 29.

Подносилац захтева за издавање одобрења за локацију објекта (складишта, магацини и

резервоари, нафтоводи и гасоводи, станице за снабдевање горивом моторних возила) мора уз захтев приложити:

- ситуациони план терена на коме намерава градити објекат за који тражи одобрење места са уцртаним габаритима већ постојећих објеката.

- технички опис терена приказаног на ситуационом плану, - технички опис објекта који намерава градити и опис технолошког процеса, - попис врста и количина запаљивих течности и гасова које намерава складиштити или

вршити промет. - доказ да је извршено прилагођавање објекта потребама народне одбране у складу са

прописима из области народне одбране. На основу навединих чланова Закона о експлозивним материјама, запаљивим

течностима и гасовима, закључује се да не морају сви објекти прибављати сагласност на локацију од МУП-а РС, већ само они у којима се производе, складиште или користе експлозивне материје, запаљиве течности и гасови. Такође треба напоменути да приликом подношења захтева за одобрење локације уз захтев се подноси елаборат за добијање сагласности који у себи мора садржати све из одредби члана 21 ако се ради о експлозивима односно чланова 28 и 29 ако се ради о запаљивим течностима и гасовима, као и у оба случаја копију плана парцеле стару највише 6 месеци, урбанистичке услове односно извод из ДУП-а или ГУП-а, ситуациони план простирања зона опасности са обрађеним претакалиштем ако постоји.

Изглед елабората дат је у прилогу овог поглавља.


175

Важно је напоменути да приликом израде ситуационог плана терена, са уцртаним растојањима од суседних објеката, треба користити прегледне размере 1 :200 или 1 : 250. Зоне опасности не смеју прелазити на парцеле суседа, нити је дозвољено вођење надземних електричних водова без обзира на напон преко предложених локација. Сигурносно растојање опасних објеката од стубова надземних електричних водова за ниски напон износи висина стуба плус 3 метра, а не мање од 10 метара, а за високи напон висина стуба плус 3 метра, а не мање од 15 метара (за напон већи од 1 KV).

Уз захтев се подноси и доказ да је извршено прилагођавање објекта потребама народне одбране у складу са прописима из области народне одбране који се прибавља од надлежног војног одсека, односно Савезног министарства за одбрану, Сектор за грађевинско-урбанистичку делатност, Управа за уређење простора и инфраструктуру одбране, Београд, улица Балканска 53, тел: 011/658-383; 011/3203189; 011/3603506 или 011/3615999 лок. 516.

Приликом израде елабората за добијање сагласности на локацију користити све важеће Законе, техничке прописе и стандарде који карактеришу предметни објекат. Приликом предлагања места постављања, локације опасног објекта поред осталих прописа, користити: - за експлозиве - Правилник о заштити на раду при изради експлозива и и барута и манипулисању експлозивима и барутима. (''Сл. лист СФРЈ бр. 55/69'') (табела 1.б) - запаљиве течности-Правилник о изгрдањи постројења за запаљиве течности

и ускладиштавњу и претакању запаљивих течности(''Сл. лист СФРЈ бр. 20/71 и 23/71'') (таб.1и2)

Правилник о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању

горива (''Сл.лист СФРЈ бр. 27/71'') - лож уље - Правилник о смештају и држању уља за ложење (Сл. лист СФРЈ бр. 45/67) - течни нафтни гас - Правилник о изградњи постројења за ТНГ и о ускладиштавању и претакању ТНГ-а (''Сл.лист СФРЈ бр. 24/71 и 26/71). - градски гасовод - Услови и технички нормативи за пројектовање и изградњу градског

гасовода (''Сл.лист Града Београда бр. 14/77'')– ако општина није донела своје услове.

Правилан и безбедан избор локације захтева познавање прописа: електротехничких,

машинских, грађевинских, технолошких, рударских, заштите од пожара и експлозија, тако да је пожељно да у изради елабората буду заступљене све струке односно да се ради тимски.

ЕЛАБОРАТ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Приликом добијања грађевинске дозволе једна од сагласности је и сагласност на

инвестиционо – техничку документацију у погледу мера заштите од пожара. Закон о заштити од пожара (''Сл. гласник СРС бр. 37/88'') у члану 12 предвидео је да

орган управе надлежан за издавање одобрења за изградњу, адаптацију и реконструкцију објекта не може издати одобрење за градњу док се претходно не прибави сагласност од надлежног органа за унутрашње послове на техничку документацију у погледу мера заштите од пожара за: објекте за јавне намене; хидро и термо електране; трафопостројења изнад 1000 KVA; кућне котларнице изнад 63 KW; стамбене зграде преко 4 спрата и све инсталације и уређаје у овим објектима.

За објекте у којима се производе, прерађују и држе запаљиве, експлозивне и друге опасне материје, магистралне цевоводе за транспорт запаљивих течности, гасоводе и све инсталације и уређаје у овим објектима, сагласност издаје надлежни орган за унутрашње


176

послове у складу са члановима 22 и 28 Закона о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима(''Сл. гласник СРС бр. 44/77'').

Уз инвестиционо – техничку документацију подноси се посебан елаборат у коме се на сажет и целовит начин на основу графичких приказа, прорачуна и текстуалних објашњења морају приказати све мере заштите од пожара предвиђене у инвестиционо – техничкој документацији, ради оцене предвиђеног, односно одабраног система заштите од пожара, његове функционалности и ефикасности.

Приликом израде елабората заштите од пожара користи се велики број Закона, правилника о техничким нормативима, стандарда, уредби, препорука, тако да лице које израђује овај елаборат, а најбоље више њих, мора познавати и предвидети све превентивне мере заштите од пожара и експлозија (електротехничке, машинске, грађевинске и технолошке).

Пример урађеног елабората дат је у прилогу, уз напомену да се у процесу производње не стварају експлозивне смеше када би поред овог елабората проистекла и обавеза израде елабората о зонама опасности о чему ћемо касније говорити.

У прилозима XVII и XVIII обрађена је процедура изградње објеката и легализације већ постојећих објеката у складу са тренутно важећим Законом о изградњи објеката (“Службени гласник СРС”, број 44/95). У току је израда новог Закона о планирању и изградњи† који ће обухватити: услове и начин планирања и уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградње објеката. Истим Законом се планира оснивање Републичке Агенције за просторно планирање која ће обављати поред осталих послова и надзор над применом одредаба Закона. Саставни делови будућих урбанистичких планова (општи урбанистички планови и регулациони планови) биће правила уређења, правила грађења и графички део. Правила уређења поред осталог одређују опште и посебне услове заштите од пожара, док се у правилима грађења одређују безбедносни услови, где ће се у њиховој изради морати укључивати страучна лица из области заштите од пожара и експлозија.

Изградња објеката вршиће се на основу одобрења за изградњу, а према техничкој документацији за изградњу објекта (генерални, идејни, главни, извођачки пројекат и пројекат изведеног објекта). Министарство надлежно за послове грађевинарства издаваће одобрење за изградњу (поред осталих објеката) објеката за производњу и прераду нафте и гаса, међународних и магистралних гасовода и нафтовода за транспорт, гасовода називног радног притиска преко 16 бара ако прелазе преко територија најмање две општине, складишта нафте, гаса и нафтних деривата капацитета преко 50.000 kg и магистралних и регионалних топлодалековода.

Уз захтев за издавање одобрења за изградњу подносиће се: 1. Извод из урбанистичког плана или акт о урбанистичким условима, који није

старији од 6 месеци. 2. Идејни пројекат усклађен са изводом односно актом из тачке 1. 3. Доказ о праву својине, односно закупа на грађевинском земљишту, односно

праву својине на објекту, односно праву коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту и решење донето од надлежног општинског органа ако је неизграђено грађевинско земљиште у државној својини.

4. Други докази одређени урбанистичким планом, односно актом о урбанистичким условима.

За објекте за које одобрење за изградњу издаје Министарство, односно Aутономна покрајина уз захтев се подноси и извештај ревизионе комисије која врши стручну контролу.

† Нацрт Закона о планирању и изградњи – w.w.w.mu.grs.sr.gov.yu


177

Идејни пројекат садржи нарочито: ситуациони план, цртеже који одређује објекат у

простору (основе, карактеристичне пресеке, изгледе), намену, технички опис и планирану инвестициону вредност објекта.

Одобрење за изградњу престаје да важи ако се не отпочне са грађењем објекта, односно извођењем радова у предвиђеном року (предвиђен рок од две године од правоснажности одобрења за изградњу).

Инвеститор је дужан да осам дана пре почетка грађења објекта пријави органу надлежном за издавање одобрења за изградњу назив извођача, почетак извођења радова и рок завршетка изградње. Уз пријаву инвеститор подноси главни пројекат са потврдом и извештајем о извршеној техничкој контроли, одобрење за изградњу, доказ о уређивању односа у погледу плаћања накнаде за уређење грађевинског земљишта и доказ о уплати административне таксе. Орган надлежан за издавање одобрења за изградњу на главном пројекту у року од осам дана потврђује пријем документације. Ако орган надлежан за издавање одобрења за изградњу утврди да уз пријаву почетка радова није поднета документација, односно докази који се подносe уз пријаву почетка радова обавестиће о томе инвеститора без одлагања, а најкасније у року од осам дана.

Инвеститор обезбеђује стручни надзор у току грађења објекта, односно извођења радова за које је издато одобрење за изградњу.

Технички преглед објекта за које је одобрење за изградњу издала општинска, односно градска управа врши комисија коју образује та управа односно предузеће или друга организација којој се повери вршење тих послова, а које је уписано у одговарајући регистар за обављање тих послова. Технички преглед објекта обезбеђује инвеститор у складу са Законом. Трошкове техничког прегледа сноси инвеститор. У вршењу техничког прегледа може да учествује лице које испуњава услове прописане Законом за одговорног пројектанта, односно одговорног извођача радова те врсте објеката. У вршењу техничког прегледа не могу да учествују лица која су запослена у предузећу, односно другом правном лицу, које је израдило техничку документацију или је било извођач радова код инвеститора, лица која су вршила стручни надзор, лица која врше инспекцијски надзор, као и лица која раде на пословима издавања одобрења за изградњу у органу надлежном за издавање одобрења за изградњу. Не може се вршити технички преглед објекта или његовог дела ни одобрити употреба објекта ако је објекат, односно његов део, изграђен без одобрења за изградњу и главног пројекта.

Објекат се може користити по претходно прибављеној употребној дозволи. Орган надлежан за издавање одобрења за изградњу издаје употребну дозволу у року од седам дана од дана пријама налаза комисије којим је утврђено да је објекат подобан за употребу.

Власник објекта изграђеног, односно реконструисаног без грађевинске дозволе дужан је да у року од шест месеци од дана ступања на снагу новог Закона пријави општинској, односно градској управи објекат чије је грађење, односно реконструкција завршена без грађевинске дозволе. Уз пријаву се подноси:

1. Доказ о праву својине, односно закупа на грађевинском земљишту, односно праву својине на објекту, односно праву коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту и решење донето од надлежног општинског органа ако је неизграђено грађевинско земљиште у државној својини.

2. Геодетски снимак са скицом парцеле, објектима и површином објеката. По истеку предвиђеног рока општинска, односно градска управа у року који неможе

бити дужи од 60 дана обавештава власника објекта о условима за издавање одобрења за изградњу, односно о документацији коју је дужан да приложи уз захтев. Власник изграђеног објекта односно реконструисаног без грађевинске дозволе у предвиђеном року од 60 дана од дана пријема обавештења уз захтев за издавање одобрења за изградњу прилаже нарочито:


178

1. Пројекат изведеног објекта 2. Доказ о праву својине, односно закупа на грађевинском земљишту, односно праву

својине на објекту, односно праву коришћења на неизграђеном грађевинском земљишту и решење донето од надлежног општинског органа ако је неизграђено грађевинско земљиште у државној својини.

3. Доказ о уређивању међусобних односа са органом, односно организацијом која уређује грађевинско земљиште.

Кад општинска, односно градска управа утврди да објекат који се користи, односно објекат чија је изградња завршена без грађевинске дозволе, испуњава прописане услове за грађење и коришћење, одобрење за изградњу и употребну дозволу може издати једним решењем.

Решавање појединачних захтева поднетих до дана ступања на снагу овог Закона наставиће се по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог Закона.(обрађено у прилозима XVII и XVIII).

Даном ступања на снагу овог Закона на издавање одобрења за изградњу и употребне дозволе одредбе закона и других прописа које су у супротности са овим законом неће се примењивати.


179

Прилог XVII: ИЗГРАДЊА ОБЈЕКАТА

“Zakon o izgradwi objekata“ " Slu`beni glasnik RS " br.: 44 / 95, 24 / 96, 16 / 97

ОСНОВНЕ АКТИВНОСТИ

PRETHODNI RADOVI

TEHNI^KA DOKUMENTACIJA

GRA\EWE OBJEKTA

PREDAJA OBJEKTA

Urbanisti~ka dozvola

Tehni~ka kontrola

Stru~ni nadzor

Gra|evinska dozvola

2

3

1

4 Upotrebna dozvola

Tehni~ki pregled


180

1.1 PRETHODNI RADOVI

1

ZAHTEV ZA OBAVE[TEWE O

MOGU]NOSTIMA IZGRADWE I URE\EWA PROSTORA

Odelewe za urbanizam

SO

Investitor Sadràj zahteva:

1. Podaci o podnosiocu zahteva - Investitoru

2. Podaci o lokaciji

3. Namera Investitora

4. Dopunski podaci 5. Svojinski status

Investitora 6. Priloèna

dokumentacija: ♦ Kopija plana (x1) ♦ Uplata naknade

organu SO (din.) Obrasci:

3 - 0 / Ф 3 - 0 / П

OBAVE[TEWE o mogunostima izgradwe (urbanisti~ki uslovi)

ZAHTEV ZA IZDAVAWE UBANISTI^KE

DOZVOLE

Investitor


SO

URBANISTI^KA DOZVOLA

UTVR\IVAWE KONCEPCIJE

OBJEKTA

Ovlaena projektna

organizacija

Sadràj zahteva: 1. Podaci o

podnosiocu zahteva - Investitoru



4. Podaci o objektu 5. Svojinski status


dokumentacija: ♦ Kopija plana (x1) ♦ Dokaz o pravu

svojine ili pravu korienja

♦ Obavetewe o mogunostima izgradwe (x2)

♦ Uplata naknade organu SO(din.)

Obrasci: 3 - 1 / Ф 3 - 1 / П

Predhodna studija

Studija opravdanosti

Pravilnik o na~inu izdavawa urbanisti~ke dozvole i urbanisti~ke saglasnosti

Investitor


181

1.2 TEHNI^KA DOKUMENTACIJA

2

PREDHODNA STUDIJA

OPRAVDANOSTI

Generalni projekat

Idejni projekat

RAZRADA USLOVA I NAÎNA

IZGRADWE OBJEKTA

Glavni projekat

Izvo|a~ki projekat

Stru~na kontrola

Reviziona komisija Ministarstva

gra|evina

Pregledni izvetaj

Ovlaena projektna

organizacija

Tehni~ka kontrola

I z v e t a j

Ovlaena projektna organiza-

cija

Investitor

SAGLASNOSTI MI[QEWA

Saglasnosti: ♦ Mere PPZ

♦ Sanitarno-higijenski i zdravstveni uslovi ♦ Vodoprivredna ♦ Zatita ìvotne sredine ♦ Zatita kulturnih dobara ♦ Vodovod i kanalizacija ♦ Elektr. energija ♦ Putevi ♦ Instalacije PTT ♦ Grejawe ♦ Odràvawe ~istoe ♦

Miqewe: ♦ prilog o ZR

URBANISTIЧKA SAGLASNOST


SO

STUDIJA OPRAVDANOSTI

Idejni projekat

Investitor

Investitor

Pravilnik o na~inu izdavawa urbanisti~ke dozvole i urbanisti~ke saglasnosti

Investitor


182

1.3 GRA\EWE OBJEKTA

3

Pravilnik o sadràju i na~inu osmatrawa tla i objekata u toku gra|ewa i upotrebe

Investitor

Investitor

ZAHTEV ZA IZDAVAWE GRA\EVINSKE

DOZVOLE


SO

Ovlaeni Izvo|a~ radova



2. Podaci o lokaciji 3. Namera

Investitora 4. Podaci o objektu 5. Svojinski status


dokumentacija: ♦ Kopija plana (x1) ♦ Dokaz o pravu svojine

ili pravu koriewa

♦ Ugovor zakqu~en sa JP "GRADAC "

♦ Urbanisti~ka dozvola

♦ Glavni projekat (x3) ♦ Potvrda o izvrenoj

tehni~koj kontroli

♦ Saglasnosti ♦ Miqewe ♦ Dokazi o uplatama

naknada Obrasci:

3 - 2 / Ф 3 - 2 / П

GRA\EVINSKA DOZVOLA

USTUPAWE RADOVA

UGOVARAWE RADOVA

IZVO\EWE

RADOVA

Investitor

Stru~ni nadzor Ovlaena projektna

organizacija

Pravilnik o sadrìni i na~inu vrewa stru~nog nadzora

Zak

on o

obliga

cionim

odnosi

ma

Prav

ilnik o

us

lovim

a,

na~

inu

i

post

upku

ustu

paw

a izg

rad

we

obje

kat

a

Pravilnik o sadrìni i na~inu vo|ewa Kwige inspekcije i Gra|evinskog dnevnika

Elaborat o ure|ewu gradilita

♦ Opti laborat ♦ Poseban elaborat

Gra|evinski dnevnik

Kwiga inspekcije

Pravilnik o sadràju elaborata o ure|ewu gradilita

OSMATRAWE TLA I OBJEKTA U

TOKU GRA\EWA

Idejni projekat

Glavni projekat

OBRAÛN RADOVA

♦ Mese~ne situacije ♦ Kona~an obra~un


183

1.4 PREDAJA OBJEKTA

ZAHTEV ZA TEHNI^KI PREGLED

4





4. Podaci o objektu 5. Svojinski status


dokumentacija: ♦ Kopija plana (x1) ♦ Dokaz o pravu

svojine ili pravu koriewa

♦ Ugovor zakqu~en sa JP "GRADAC "

♦ Urbanisti~ka dozvola

♦ Glavni projekat (x3) ♦ Gra|evinska

dozvola ♦ Projekat

izvedenog objekta ♦ Atesti materijala,

opreme i radova ♦ Sertifikati za

instalacije i opremu

♦ Gra|evinski dnevnik

♦ Kwiga inspekcije ♦ Dokazi o uplatama

naknada: Obrasci:

3 - 3 / Ф 3 - 3 / П

Ministarstvo gra|evina

Srbije

Investitor

ZAHTEV ZA IZDAVAWE UPOTREBNE

DOZVOLE


SO

Investitor

UPOTREBNA DOZVOLA

TEHNI^KI PREGLED

Predhodna ispitivawa i provere


Komisija za tehni~ki pregled

Probni rad

Zapisnik

Pravilnik o sadrìni i na~inu vrewa Tehni~kog pregleda i izdavawu Upotrebne dozvole


184

Прилог XVIII: ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ОБЈЕКАТА

ZAHTEV (I) za obavetewe o mogunostima izgradwe i ure|ewa prostora

Obrazac (SO)

Investitor?

Sadràj zahteva: 1. Podaci o podnosiocu zahteva 2. Podaci o lokaciji 3. Namera investitora 4. Dopunski podaci 5. Svojinski status podnosioca

zahteva 6. Priloèna dokumentacija: ♦ Kopija plana (x1) ♦ Uplata naknade organu SO (din.)

A FIZI^KO LICE Obrazac: З-О / Ф

B PRAVNO LICE Obrazac: З-О / П

Prei na stranu br. 185

Pa`wa! Vaì za objekte izgra|ene do:

4.11.1995 god.

♦ Kopija plana k. p.(x2) ♦ Dokaz o vlasnitvu

ili pravu koriewa zemqita

♦ Skica objekta


SO

OBAVE[TEWE o mogunostima izgradwe (urbanisti~ki uslovi)


185

ZAHTEV (II) za legalizaciju bespravno

izgraenog objekta Obrazac ( SO )

Sadràj zahteva: 1. Podaci o vlasniku objekta 2. Podaci o objektu 3. Priloèna dokumentacija: ♦ Dokaz o pravu vlasnitva ili

pravu koriewa (izvod iz zemqine kwige, tapija, posedovni list ili akt o dodeli gra|. parcele radi izgradwe objekta

♦ Kopija plana kat. parcele (x1) ♦ Skica novopodignutog objekta

ili dela

♦ Uplata naknade organu SO (din)

Pre|i na stranu br. 186

Odelewe za urbanizam SO

P O P I S bespravno izgra|enog

objekta ( Obrazac: LEGAL )

Popisna komisija

ZAPISNIK o ispuwenosti uslova za izdavawe gra|evinske

dozvole ( Obrazac: LEGAL )

Sadràj: ♦ Podaci o zemqitu ♦ Podaci o korisniku prostora ♦ Osnovni podaci o objektu ♦ Spratnost i povrina objekta ♦ Osnovni podaci o posebnom delu objekta ♦ Podaci o korisnicima objekta ♦ Arhitektonsko-graevinski podaci o objektu ♦ Stawe obrade enterijera ♦ Komunalna opremqenost ♦ Stawe projektne dokumentacije ♦ Podaci o izdatoj gra|evinskoj i upotrebnoj dozvoli ♦ Stawe urbanisti~ko-planske dokumentacije ♦ Geometrijski podaci o objektu ♦ Skica parcele, sa objektima i karakteristi~nim presecima


186

URBANISTI^KA DOZVOLA za legalizaciju bespravno

izgra|enog objekta

TEHNI^KA DOKUMENTACIJA ♦ Arhitektonsko-gra|evinski

projekat ♦ Projekat instalacija jake i slabe

struje ♦ Projekat vodovoda i kanalizacije ♦ Projekat mainskih instalacija

( grejawe, gas, ventilacija ) Rok: max. 6 meseci

Tehni~ka kontrola TD

URBANISTI^KA SAGLASNOST

Saglasnosti Miqewa

ZAHTEV (III) za izdavawe GRA\EVINSKE

dozvole

Odelewe za urbanizam SO


SO

Saglasnosti: ♦ Mere PPZ

♦ Sanitarno-higijenski i zdravstveni uslovi ♦ Vodoprivredna ♦ Zatita ìvotne sredine ♦ Zatita kulturnih dobara ♦ Vodovod i kanalizacija ♦ Elektr. energija ♦ Putevi ♦ Instalacije PTT ♦ Grejawe ♦ Odràvawe ~istoe ♦

Miqewe: ♦ prilog o ZR

Zahtevi: ♦ Vrsta i obim TD ♦ Dokaz o pravu svojine ili koriewa gra|. Zemqita ♦ Dokaz opravu svojine ili koriewa rekonstruisanog objekta ♦ Dokaz o ure|ivawu meusobnih odnosa sa organizacijom koja ure|uje graevinsko zemqite ♦ Gra|evinska dozvola, ako se traì upotrebna dozvola

ZAHTEV ( IV ) za izdavawe UPOTREBNE dozvole

UPOTREBNA DOZVOLA za bespravno izgra|eni objekat

Prilozi: ♦ Tehni~ka dokumentacija ♦ Dokaz o pravu svojine ili koriewa gra|. Zemqita ♦ Dokaz opravu svojine ili koriewa rekonstruisanog objekta ♦ Dokaz o ure|ivawu me|usobnih odnosa sa organizacijom koja ureuje gra|evinsko zemqite ♦ Gra|evinska dozvola, ako se traì upotrebna dozvola

ZAHTEV ( III ) za izdavawe PRIVREMENE GRA\EVINSKE dozvole


187

2.1 УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ У ЗАШТИТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈА И ПОЖАРА

Планирање и уређење простора, односно изградња насеља и инфраструктурних

објеката изводи се према Закону о планирању и уређењу простора и просторном плану. Овај део планирања има више хијерархијских нивоа али су основни нивои:

- просторни план, детаљни просторни план - генерални урбанистички план (ГПУ), урбанистичка уређења основа - детаљни урбанистички план (ДПУ) - акт о условима за уређење простора Просторни план ,, заснива се на процени потреба и могућности уређења, коришћења и

заштите простора нарочито у погледу: природних карактеристика простора (географски положај, рељеф, метеоролошке и хидролошке карактеристике) ... биланса вода, ...''

Детаљни просторни план доноси се за подручје ван насељених места у којима треба да се врши изградња објеката и изводе други радови на уређењу простора који нису у другом просторном плану.

Урбанистичко планирање Урбанистички планови заснивају се на процени потреба и могућности уређења,

коришћења и заштите простора нарочито у погледу: природних карактеристика простора, степена изграђености стамбених и објеката привредних и друштвених делатности и мреже и објеката инфраструктуре; ... заштите животне средине, заштите непокетних културних добара, заштите од елементарних и других већих непогода ...

ГУП–ом се зонира намена простора – терена, на пример за стамбену изградњу, пословне и јавне објекте, индустрију, рекреацију итд. Планира се изградња мреже основних инфраструктурних објеката – водоснабдевања, снабдевања електричном и топлотном енергијом, магистралне саобраћајнице итд.

Урбанистичке и основне грађевинске мере су у потпуној надлежности државних органа. Концепција заштите од пожара на основу ГУП-а мора да се уклапа у опште концепције заштите (нпр. здравствене, због пружања помоћи повређенима) и безбедности (од хаварија и сл. акцидената) на нивоу града, односно насеља. Ниво заштите од пожара мора бити примерен ризицима по људе и имовину као и економских могућности заједнице. Не могу се занемарити навике људи, природни, односно климатски услови, природа расположивих материјала у просторијама становања и рада, за изградњу кућа, пословних и јавних зграда и њихово ентеријерско уређење.

Заштита од пожара блока објеката У детаљном планирању одлучује се о низу величина које су од интереса за заштиту од

пожара. И на овом нивоу уважавају се природни услови : рељеф, ветрови, падавине, вентилација. Из ГУП-а се преносе концепти и врши њихова разрада. Обим разраде је обично стамбени блок или индустријски комплекс (зона).

Урбанистичким планирањем одеђује се величина грађевинских парцела, намена, висина и положај објекта. Улице за двосмерни саобраћај моторним возилима, са тротоарима и појасевима ниског зеленила у резиденцијалним четвртима су довољно широке (15-30 m) за спречавање преноса пожара са једног двоетажног објекта на други, у том правцу. Код нас су у градским и рекреативним амбијентима прописиване мале парцеле које нису омогућавале


188

безбедан размештај кућа. Тако су се дуж улица јавили низови кућа удаљених свега 2 до 3 метра, јер су парцеле широке свега 15 до 20 метара. Минимална ширина парцеле морала би бити 25 метара, односно до границе суседа требало би да буде најмање 5 метара. Уколико се на парцели предвиђа смештај сена, сламе и других пољопривредних производа у виду стогова и сл. парцела би морала бити ширине најмање 35 метара како би се остварили услови за нижи ниво угрожавања сопственог објекта и објекта суседа. На овај начин би се избегло условљавање коришћења поседа суседа односно грађевински објекат суседа могао би имати отворе (прозоре) према суседу нормалне величине. У неким заосталим срединама између суседа се подижу високи камени зидови који свакако побољшавају одбрану од пожара али то сигурно није мера коју би требало препоручити.

Високи објекти захтевају већа безбедносна растојања. Како се ови објекти праве у ужим градским центрима потребно је пажљиво одмерити захтеве за економичнијом градњом и њихове безбедности, могућности колапса ових објеката у великом пожару или неком другом акциденту, ратним разарањима и њиховог зарушавања.

За складишта и производне погоне експлозивних материја безбедносна растојања се одређују на посебан начин имајући у виду све ефекте експлозије.

У низу прописа обрађују се захтеви за приступне путеве ка објекту, уређена платоа за ватрогасна возила и сл. Основни подаци о приступном путу везују се за техничке карактеристике ватрогасних возила и дефинисани су у Правилнику о техничким нормативима за приступне путеве, окретнице и уређене платое за ватрогасна возила у близини објеката повећаног ризика од пожара (“Сл. лист СРЈ”,бр. 8/95). Основе захтева које треба да задовоље лестве даје DIN 14701∗. Приликом пројектовања прилазних путева мора се водити рачуна о габаритима ватрогасних возила, тако да у случају аутомеханичких лестви за радну висину до 30 метара дужина возила са лествама износи 10,5 метара, радна ширина 3 метра и висина возила 3,45 метара. Иако се возила ове намене стално усавршавају и долази до промена њихових габаритних мера и других карактеристика основни захтеви се устаљују на следећим вредностима: вожња само унапред треба да се обезбеди на прилазу дужој фасади високог објекта, болница, домова за стара лица, школама и другим дечијим установама, вишеетажним складиштима, робним кућама, тржним центрима, итд. Правилник о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозија у члану 5. дефинисао је прилаз ватрогасних возила у зависности од величине и врсте складишта.

Осовински притисак ≥ 10 тона по осовини Ширина траке за вожњу у једном смеру ≥ 3.5 m Ширина саобраћајнице за двосмерну вожњу ≥ 6 m Успон (рампа) нагиба ≤ 12 % ако се коловоз не леди Успон (рампа) нагиба ≤ 6 % ако се коловоз леди

Табела 2.1 Захтеви за прилазне путеве за ватрогасна возила у близини објеката повећаног

ризика од пожара

Дужина платоа ≥ 15 m Ширина платоа ≥ 5,5 m Максимални нагиб платоа ≤ 3 % Удаљеност од објекта ≤25 m (зависно од висине објекта) Ширина ''покривања'' фасаде објекта ≤ 50 m

Табела 2.2 Захтеви за платое за ватрогасна возила при интервенцији на стамбеним,

пословним, јавним и објектима повећаног ризика од пожара

∗ Скраћеница за немачке стандарде, од немачког назива Deutsches Institut fur Normung.


189

С друге стране ризик који се прихвата да комунално возило за одношење смећа можда, због непажљиво паркираног возила, неће моћи да приђе објекту је неприхватљив за ватрогасно возило. Зато би требало рачунати за Т повратнице и слична нужна путна решења унутрашњег радијуса кривине коловоза 7 метара и ширину саобраћајне траке најмање 4 метара.

Уколико ватрогасна јединица има довољно возила она ће на просечан пожар послати најмање 2-3 возила, а по процени на лицу места и више. На развијеном пожару, касно примећеном и дојављеном, стиче се и више од 10 ватрогасних возила разне намене, нека од њих морају да се смењују (цистерне за воду), па им је потрбно обезбедити могућност брзог пристизања до радних возила (аутомеханичких лестви и платформи) и напуштања локације да би отишле по воду и ослободиле место другим возилима.

У градским условима је минимално потребно рачунати на приступ најмање 3 возила сваком високом објекту, било стамбеном, јавном, пословном, а исто би требало обезбедити и за складишне и индустријске објекте већег ризика од пожара.

У ватрогатству се примењује низ специјализиваних возила за интервенције, ношење средстава за гашење, командовање, помоћне радње (осветљавање) итд. Сва та друга возила су мањих габарита од аутомеханичких лестви и хидрауличних платформи па имају боље маневарске могућности.

Постављање објеката у блоку обично је обимно. Да би се могло прићи објектима са друге стране, потребно је обезбедити улаз у блок. Унутар блока повољан је кружни ток саобраћаја. Повратнице Т облика и окретнице су осетљиве јер је много лакше да се неспретним паркирањем неких возила онемогући саобраћај. Уколико се улаз у блок обезбеђује пролазом кроз објекат његове минималне габаритне мере су:

- висина 4,5 метара и ширина 3,5 метара Само се у старим градским језгрима, где нема високих објеката, па није потребно

користити возила већег габарита, дозвољава висина пролаза кроз старе градске висине до 3,5 метара, и ширине 2,8 метара – наравно уколико градска ватрогасна јединица има овако специјално грађена возила (за средњоевропске и медитеранске старе градове).

Прилаз споља одређеном делу објекта, односно директан улаз/излаз мора се обезбедити и одређеној класи складишта, енергетских постројења и сл. Подземне гараже у једном нивоу могу имати јединствен улаз/излаз само ако им је корисна поршина мања од 500 m² (око 20 гаражних места). Веће подземне гараже морају имати одговарајући број резервних излаза за возила, а то значи рампе за излаз до јавних саобраћајница. Приоритет треба да имају ''отворене'' надземне гараже са добрим могућностима за промају. Прописима се траже такве инсталатерске мере заштите за подземне гараже да их то чини прескупим за изградњу, а посебно за експлоатацију – посебно ако се рачуна на просечне грађане.

У изради урбанистичких планова и даље се среће недовољна прецизност у намени, висини објеката итд. Критична граница која се у свету поставља за висок објекат је различита – зависно од више услова.

У смислу заштите од пожара, висина објекта је висина од нивоа пода последње етаже за боравак лица.

Уколико је ова висина већа од 22 метра објекат се третира као висок и тада подлеже низу ригорозних захтева безбедности, који имају многе утицаје и на урбанистичке аспекте. Према томе са гледишта заштите од пожара, није битно да ли објекат има 6 или 7 спратова већ има ли висину мању од 22 метра или на пример 22,25 метара. За веће висине такође треба прецизно дати висину, јер су и ту могући захтеви – за нарочито високе објекте.


190

Слика 2.1 Приступни путеви око објекта повећаног ризика од пожара На висинама преко 30 метара интервенција је врло отежана. И веће градске јединице

немају већи број ових специјалних возила нити се може очекивати да ће из многих разлога на већим висинама интервенција бити успешна. Тачно је да се аутомеханичким лествама и хидрауличним платформама могу спашавати лица са високих спратова у домену дохвата корпе али је капацитет у погледу спашавања врло скроман. За добро постављање и проверу лестава је потребно неколико минута, а даље је могуће рачунати на 1 лице на 1 минут које би се могло спустити леством, платформом још мање. Овом опремом се пре свега служе ватрогасци да могу споља (у случају задимљених и зарушених степеништа) прићи вишим етажама – и организовати гашење и спашавање. Евакуација лица треба да је приведена крају пре почетка ватрогасне интервенције од стране професионалне ВЈ, а да се само изузетно ватрогасци баве спашавањем заосталих лица. У том смислу објекат мора бити тако планиран и пројектован да се реализују повољни услови за све те фазе.

Сметњу за рад аутомеханичким лествама могу да представљају прислоњени објекти, анекси, високо зеленило, електрична мрежа (трамваја, тролејбуса, јавне расвете) итд. У новије време испред објекта олако се постављају киосци и други ''привремени'' објекти који смањују могућност за рад ватрогасаца.

Ради спровођења просторних, односно урбанистичких планова скупштина општине доноси средњорочни програм уређења простора као саставни део средњорочног плана, односно као посебан акт (о уређењу простора) којим утврђује нарочито етапну реализацију урбанистичког плана – изградњу објекта саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, стамбених, привредних, јавних и других објеката.

Актима о уређењу простора требало би пажљиво разрађивати многе детаље из DUP и не ''цедити'' по сваку цену већ врло ''збијена'' решења.

У нашим градовима изграђено је више стотина стамбених објеката са преко 12 спратова, десетине пословних објеката преко 15 спратова којима су се пројектанти поносили, а да су станаре и кориснике довели у ризик од многих техничких акцидената.


191

Раубовање грађевинског земљишта у центру града има за последицу погоршавање стања заштите од пожара. У двориштима блокова утрпавају се гараже, надземне и подземне, различити комерцијални објекти по угледу на неке у свету без сагледавања стварне потребе, доходовности, безбедносних мера итд. Тиме се ставарају услови за лак пренос пожара са објекта на објекат и битно отежавају услови интервенције.

Уколико је крајње потребно да се ''избаци'' неки иоле валидан податак о минималном растојању два просечно угрожена једноспратна објекта који имају нормалне прозоре један према другом онда је то 12 метара; за 4. спратне – 16 метара; за 8. спратне – 22 мета; за 16. спратне – 30 метара. Неки стари номограми за одређивање ових растојања дају сличне вредности.

За све комбинације мање и више угрожених објеката увек је растојање потребно одређивати према објекту у коме бораве лица, посебно ако су угрожена деца и хендикепирани. У овом послу није паметно прихватити минималне услове. Пре сто и више година урбанисти села и градова развијених држава Европе знали су како да одмере ширину саобраћајница и тако да спрече ширење пожара, знали су да систем правоугаоних квартова омогућава лаку оријентацију и брзо стизање ватрогасаца на лице места итд.

Наравно нису нужне овако просте шеме парцелизације терена. Могући су складни звездасти токови саобраћајница што дају троугаоне и трапезне блокове. Максимална страница једног блока не треба да буде дужа од 200 метара.

Грешке које се начине у планирању само се мало могу сакрити добрим пројектовањем. Није нимало утешно што је при том потрбно утрошити много труда, времена и новца. тамо где је урбанизација рационално решавана (Швајцарска, Аустрија, Белгија , Холандија и друге густо насељене земље) одавно није било значајних пожара у градским и индустријским комплексима. Норме просторног и урбанистичког пројектовања су у великој мери емпиријске, што приучени и ''моћни'' планери грубо користе. Таква ситуација је однела много жртава у блоковским пожрима у САД-у (у прошлом веку), Мексику, Бразилу и другим земљама безобзирне урбанизације градова. У нашој земљи постоји и ''решење'' да се доскочи неким ограничењима у изградњи високих објеката – пројектују се и граде објекти са неколико подземних етажа. Оно што је у стешњеним градовима нужда, у нас је бесмислено, посебно ако се ради о садржајима где се предвиђа боравак значајног броја лица. Пожари у подземним етажама су много опаснији за угрожена лица па и за ватрогасце који треба да се на самом улазу суоче са димом. Чак и кад су предвиђене изузетно скупе мере заштите од пожара и дима ризик од губитка живота у овим амбијентима је превелик да би се могао оправдати. Две подземне етаже су у сваком случају максимум – при чему доња још може да буде за кратак боравак – гараже, дистрибуциона складишта и сл.


192

2.2 ОДРЕЂИВАЊЕ ЛОКАЦИЈЕ РЕЗЕРВОАРА ЗА

СКЛАДИШТЕЊЕ ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ

Најмања удаљеност резервоара за складиштење запаљивих течности: од јавног пута и ивице земљишта које припада постројењу, као и од објеката на суседном земљишту који не припадају постројењу, од путева унутар постројења и објеката који припадају постројењу одређују се на основу табела бр. 2.3 и 2.4 (из Правилника о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању запаљивих течности ''Сл. лист СФРЈ'' бр. 20/71 и 23/71).

Табела 2.3

На основу капацитета резервоара у m³ и одговарајућих вредности за а1 и а2 из табеле

2.3, уношењем добијених вредности у табелу 2.4 добијају се потребна удаљења од суседних објеката.

Приликом одређивања локације резервоара мора се водити рачуна о томе да зоне опасности које су дефинисане у поменутом правилнику не прелазе границу суседа, а такође је забрањено вођење надземних електричних водова без обзира на напон преко предложене локације. Сигурносно растојање опасних објеката од стубова надземних електричних водова за ниски напон износи висина стуба плус 3 метра а не мање од 10 метара, а за високи напон висина стуба плус 3 метра а не мање од 15 метара (за напон већи од 1 KV).

Капацитет резервоара у m³

Најмања удаљеност од јавног пута и ивице земљишта које припада постројењу, као и од објекта на суседном земљишту који не припадају постројењу (a1) m

Најмања удаљеност од путева унутар постројења и објеката који

припадају постројењу (a2) m

1 или мање 1,5 1,5


193

Табела 2.4

. У табелама 2.3 и 2.4 ''Запаљиве течности, одређивање локације'' ознаке имају следеће вредности:

- А1 = најмања удаљеност од јавног пута и ивице земљишта које припада постројењу, као и од објекта на суседном земљишту који не припадају постројењу;

- А2 = најмања удаљеност од путева унутар постројења и објекта који припада постројењу; - а1 и а2 вредности из табеле 3: - D = пречник резервоара

Резервоар са пливајућим кровом

Резервоар са чврстим кровом

Вертикални резервоар са ослабљеним спојем

између кровног лима и плашта

Хоризонтални и вертикални резервоар са сигурносним вентилом који не дозвољава

притисак већи од 1750 mm V.S

Хоризонтални и вертикални резервоар са сигурносним вентилом који дозвољава притисак већи од 1750 mm V.S Конструкција резервоара

са системом заштите

без система заштите









А1 0,50 D 1,00 D - - 0,50 D 2,00 D 1,00 a1 2,00 a1 - - Запаљиве течности у резервоару до 1750 mm V.S А2 0,35 D 0,35 D - - 0,35 D 0,35 D 1,00 a2 1,50 a2 - -

А1 1,50 a1 3,00 a1 1,50 a1 3,00 a1 1,50 a1 3,00 a1 - - 1,50 a1 3,00 a1 Запаљиве течности у резервоару преко 1750 mm V.S

А2 1,50 a2 1,50 a1 1,50 a2 1,50 a2 1,50 a2 1,50 a2 - - 1,50 a2 1,50 a2 А1 1,00 D 2,00 D 1,00 D 4,00 D - - - - - - Течности са карактеристиком

избацивања (кључања) А2 0,35 D 0,35 D 0,35 D 0,70 D - - - - - - А1 - - - - - - 1,00 a1 5,00 a1 2,00 a1 8,00 a1 Нестабилне течности А2 - - - - - - 8,00 m 100,00 m 15,00 m 45,00 m


194

2.3 ЛОКАЦИЈА РЕЗЕРВОАРА ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ ТЕЧНОГ НАФТНОГ ГАСА

Најмања удаљеност резервоара за складиштење течног нафтног гаса од значајних

објеката јавног пута и путева унутар постројења и између резервоара мерено од габарита у метрима одређује се на основу табеле бр. 2.5 (из Правилника о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса ''Сл. лист СФРЈ'', бр. 24/71 и 26/71).

Најмања удаљеност резервоара од значајних објеката јавног пута и путева унутар постројења у m

Удаљеност између резервоара мерено од габарита у m

Укупна геометријска запремина

резервоара у m3 ''TNG'' надземни подземни надземни подземни

до 0,5 3,0 3,0 - - 0,51 - 2,0 3,0 3,0 0,75 0,75 2,10 – 10,0 7,5 5,0 0,75 0,75 10,10 – 60,0 15,0 10,0 1,5 1,0 60,10 – 120 20,0 12,0 2,0 1,0 120,10 – 200 25,0 20,0 2,0 1,5 200,10 - 500 35,0 25,0 2,5 1,5 500,10 - 1000 50,0 30,0 2,5 1,5 1000,10 - 3000 75,0 35,0 2,5 1,5

Табела 2.5 Локација резервоара TNG

Ускладиштење гаса – '' TNG'' - извод из Правилника о изградњи постројења за течни

нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса. 2.3.1 Ускладиштавање боца и преносних резервоара за гас на слободном или

наткривеном простору. 2.3.1.1 Локација складишта 2.3.1.1.1 Складиште боца и преносних резервоара мора бити лоцирано на равном

простору са природним проветравањем, а по могућности изван насеља. 2.3.1.1.2 Боце и преносни резервоари ускладиштавају се код дистрибутера у количини

која може износити највише 30.000 килограма. 2.3.1.1.3 Складишта боца и преносних резервоара морају испуњавати услове

предвиђене у следећој табели:

складишта до 2000 кг

складишта преко 2000 до

10000 кг

складишта преко 10000 до 30000 кг

Складишног резервоара 7,5 m 15 m 20 m Погона за пуњење 7,5 m 7,5 m 15 m Претакалишта 7,5 m 15 m 30 m Границе суседног земљишта 15 m 15 m 30 m Јавног пута 15 m 30 m 50 m Било ког могућег сталног извора паљења 15 m 30 m 50 m

Табела 2.6 Најмања удаљеност од складишта боца и преносних резервоара


195

2.3.1.1.4 Складишта боца и преносних резервоара не смеју се лоцирати у близини објекта у којима борави већи број људи (школа, болница, стадиона, и сл.), као и на простору на коме постоји опасност од поплаве.

2.3.1.1.5 У случају потребе постављају се заштитни зидови према јавном путу или граници суседног земљишта, које може бити употребљено као градилиште.

2.3.1.2 Услови за сигурност складишта 2.3.1.2.1 Складиште на слободном простору мора бити ограђено плетеном жичаном

оградом висине 2 метра, са најмање два пролаза за приступ ватрогасних возила. 2.3.1.2.2 Боце и преносни резервоари не смеју се постављати непосредно уз ограду,

него морају бити сложени у посебне групе од по 5000 килограма, са слободним и означеним путевима унутар складишта.

2.3.1.2.3 Под на коме се постављају боце и преносни резервоари мора бити уздигнут од околног терена најмање 20 cm, и израђен од бетона са премазом који не варничи.

2.3.1.2.4 Терен око ограде складишта, у ширини од најмање 7,5 метара, мора бити посут шљунком или туцаником и не сме имати коров, траву и растиње.

2.3.1.2.5 Отворено или наткривено складиште мора бити осветљено, а електрична инсталација израђена према одредбама Прописа о електричним постројењима на надземним местима угроженим од експлозивних смеша.

2.3.1.2.6 Боце и преносни резервоари не смеју се постављати једни изнад других, осим ако се користе палете које обезбеђују од превртања.

2.3.1.2.7 Складишта морају имати одговарајућа средства за унутрашњи транспорт, која се држе унутар складишног простора на посебном за ту сврху одређеном и означеном месту.

2.3.1.2.8 Унутар ограде складишта дозвољен је улазак само специјално опремљеним камионима и возилима за унутрашњи транспорт.

2.3.1.2.9 Празне боце и преносни резервоари не смеју се ускладиштавати унутар ограде складишта.

2.3.1.2.10 Ватрогасна опрема отворених или наткривених складишта састоји се од ручних апарата за гашење пожара одабраних тако да на сваки кубни метар ускладиштеног гаса буде 5 килограма праха или другог одговарајућег средства за гашење пожара, који се постављају на доступна места.

2.3.1.2.11 Складишта морају имати натписе који упозоравају на опасност. Прилазни пут складишту мора се обезбедити тако да возила која нису намењена за транспорт гаса не улазе у складиште.

2.3.1.2.12 Отворена или наткривена складишта морају бити под сталним надзором стручног особља дистрибутера.

2.3.2 Ускладиштавање боца и преносних резервоара за гас у грађевинским објектима 2.3.2.1 Локација грађевинског објекта 2.3.2.1.1 У грађевинским објектима код дистрибутера гас се ускладиштава и то: 1) у погонима за пуњење боца и преносних резервоара до 3000 килограма, ако

је просторија за ускладиштавање у заједничком објекту са просторијом за пуњење; 2) у посебно изграђеним објектима до 10000 колограма. 2.3.2.1.2 Грађевински објекат намењен за ускладиштавање гаса у боцама или

преносним резервоарима мора бити лоциран према условима предвиђеним у следећој табели: складишта до 3000 кг складишта преко 3000 кг Складишног резервоара 7,5 m 15 m Погона за пуњење 7,5 m 10 m

Претакалишта изван заштитне зоне претакалишта

изван заштитне зоне претакалишта

Границе суседног земљишта 10 m 20 m Јавног пута 15 m 30 m Било ког могућег сталног извора паљења 15 m 30 m

Табела 2.7 Најмања удаљеност од складишта боца и преносних резервоара


196

2.3.2.1.3 Ако се не могу испунити услови из табеле наведене у тачки 2.3.2.1.2 под 4, 5 и

6 ових прописа, удаљеност се може смањити до 50% али се у том случају морају постављати посебни заштитни зидови изван објеката.

2.3.2.1.4 Грађевински објекат у коме се ускладиштавају боце и преносни резервоари мора у погледу локације испуњавати и услове из тачке 2.3.1.1.4 ових прописа.

2.3.2.1.5 Ако је опасност од пожара за складиште или за околне објекте повећана поставља се стабилна инсталација за гашење пожара у складу са условима из Правилника.

2.3.2.2 Изградња објекта 2.3.2.2.1 Објекат за ускладиштавање гаса мора бити такав да је његова ватроотпорност

предвиђена за најмање 2 часа. 2.3.2.2.2 Објекат за ускладиштавање мора имати највише три затворена зида. 2.3.2.2.3 Под објекта за ускладиштавање мора бити од околног терена уздигнут

најмање 20 cm, а по могућности од висине отпремних возила којим се транспортују боце и преносни резервоари (1.10 m).

2.3.2.2.4 Кров објекта за ускладиштавање мора бити израђен од лаганог материјала према условима из овог Правилника.

2.3.2.2.5 Електрична инсталација објекта за ускладиштавање мора испуњавати услове предвиђене Прописима о електричним постројењима на надземним местима угроженим од експлозивних смеша.

2.3.2.3 Посебни услови за сигурност објекта 2.3.2.3.1 Ватрогасна опрема објекта за ускладиштавање гаса који је лоциран у складу са

уловима 2.3.2.1.1 ових прописа састоји се од најмање четри надземна хидранта са по 10 литара у секунди воде и ручних апарата за гашење пожара одабраних тако да на сваки кубни метар гаса буде 5 кг праха или другог одговарајућег средства за гашење пожара.

2.3.2.3.2 Боце и преносни резервоари морају бити на прикладан начин обезбеђени од померања и превртања, а пуне боце се морају држати вертикално.

2.3.2.3.3 У истом објекту могу се ускладиштавати празне боце и преносни резервоари само у посебним просторијама под условом да зид између тих просторија буде без отвора и да има ватроотпорност предвиђену за најмање 2 часа.

2.3.2.3.4 Објекти за ускладиштавање боца и преносних резервоара морају имати одговарајућа превозна средтва за унутрашњи транспорт.

2.3.3 Испаривачи за гас '' TNG'' 2.3.3.1 Локација и постављање 2.3.3.1.1 Испаривач са опремом мора бити одобрен. 2.3.3.1.2 Испаривач може бити постављен на отвореном простору у објекту изграђеном

у ту сврху (испаривачка станица), у објекту који није искључиво грађен за постављање испаривача и у објекту који је прислоњен уз неки други објекат.

2.3.3.1.3 Најмања удаљеност испаривача мора износити (види табелу бр. 2.8) 2.3.3.1.4 Испаривач капацитета до 15 kg/h испареног гаса мора се поставити у

просторију у којој је инсталиран систем са боцама, на месту на коме постоји добро проветравање и што даље од система са боцама.

2.3.3.1.5 Испаривач се не сме поставати испод нивоа терена, у било каква удубљена унутар нити испод складишног резервоара.

2.3.3.2 Конструкција испаривача 2.3.3.2.1 Испаривач мора бити конструисан и израђен у складу са Техничким

прописима за израду и употребу покретних затворених судова за компримиране, течне и под притиском растворене гасове. Ако се загрева електричном енергијом, испаривач мора бити конструисан и израђен у складу са Прописима о електричним постројењима на надземним местима угроженим од експлозивних смеша.


197

Удаљеност испаривача зависно од капацитета испаривача* до 25

kg/h од 25 до 500

kg/h преко 500

kg/h Од система са боцама: - у објекту - на отвореном простору

у посебној просторији

7,5 m

- -

- -

Од система са резервоарима: -резервоар укупне запремине од 12 m³ -резервоар укупне запремине веће од 12 m³

3 m 3 m

-

7.5 m

15 m Од претакалишта изван заштитне зоне претакалишта Од грађевинског објекта чија је ватроотпорност предвиђена до 2 часа 7,5m 15 m 30 m

Од грађевинског објекта чија је ватроотпорност контактног зида предвиђена за више од 2 часа**

1,5 m 3 m 7,5 m

Од јавног пута 7,5 m 15 m 30 m Од суседног земљишта 7,5 m 15 m 30 m

Табела 2.8

2.4. ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ ЗА ОДОБРЕЊЕ ЛОКАЦИЈЕ И ИЗДАВАЊЕ САГЛАСНОСТИ НА ИНВЕСТИЦИОНО ТЕХНИЧКУ

ДОКУМЕНТАЦИЈУ ЗА МАЛОПРОДАЈНА МЕСТА TNG-а Правилник о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и

претакању течног нафтног гаса (''Службени лист СФРЈ'' број 24/71) не дефинише услове за изградњу објеката малопродаје боца са течним нафтним гасом.

Локацију за изградњу ових објеката одобрава и даје сагласност на инвестиционо техничку документацију општински орган управе надлежан за унутрашње послове.

Локација малопродајних места за боце са течним нафтним гасом и сагласност на инвестиционо техничку документацију за објекат малопродаје пропан-бутан гаса даје се под следећим условима:

Локација објекта У објектима малопродаје боца може се складиштити од 1000-3000 кг течног нафтног

гаса. Од укупне количине гаса која се одобрава, највише 1/3 може бити у боцама од по 35 кг гаса.

Празне боце се третирају исто као и пуне тј. њихов капацитет се сабира са капацитетом пуних боца до укупног дозвољеног капацитета.

Објекат малопродаје течног нафтног гаса у боцама капацитета пуњења до 10 кг које су смештене у палете, локацијски се одређују исто као за објекат у коме су смештене појединачне боце.

Малопродајно место за боце са течним нафтним гасом мора испуњавати услове предвиђене у следећој табели:


198

Најмања удаљеност од малопродајног места за боце са течним нафтним гасом капацитета

до 1000 kg до 2000 kg до 3000 kg Интерног пута 2,5 m 3,5 m 7,0 m Јавног пута 7,0 m 7,0 m 7,0 m Окна улазног отвора подземног резервоара, окна у коме су смештени прикључци за пуњење (ако су лоцирани одвојено), одушног цевовода, аутомата за истакање горива и отвора за истакање аутоцистерне

5 m 5 m 10 m

Објеката за смештај запосленог особља на станици за снабдевање горивом моторних возила у коме се држе запаљиве течности групе I, II и III.

5 m 7,5 m 10 m

Објекта корисника до објекта кавезног типа 7 m 10 m 15 m

Објекта корисника до складишта као грађевинског објекта 3 m 5 m 8 m

Објекта кавезног типа до границе суседа 10 m 12 m 15 m Складишта као грађевинског објекта до границе суседа 6 m 8 m 10 m

Од надземних електричних водова без обзира на напон 15 m 15 m 15 m

Табела 2.9

Уколико суседни објекат има зид без отвора (прозора, врата, отвора за вентилацију и

сл.) према објекту малопродаје боца и ватроотпорност већу од 2 сата, наведена растојања могу се смањивати за 50 %.

Изградња објекта Грађевински објекат Под објекта за ускладиштавање мора бити од околног терена уздигнут најмање 20 cm, а

по могућности до висине допремних возила којима се транспортују боце. Вентилациони отвори при поду морају бити изграђени тако да не ометају гравитационо

излажење гаса. Величина вентилационих отвора не сме бити мања од 10% тлоцртне површине пода. Под објекта мора бити урађен од материјала који не варничи. Врата и прозори морају бити урађени од материјала који не варничи и морају се

отварати у поље. Кров мора бити од лаганог материјала, испод ког мора бити причвршћена заштитна

мрежа. Електрична инсталација мора бити у ''Ex'' изведби (II A T2). У објекту је дозвољено даљинско грејање или загревање са електричним грејачима у

''Ex'' изведби с тим да температура у просторији не прелази 18ºС и да је онемогућен контакт боца са грејним телом.

Громобранска заштита објекта изводи се као Фарадејев кавез. За продавнице TNG-а није потребно изводити посебну хидрантску мрежу већ се за

непосредно гашење пожара на суседним објектима и спречавање преношења пожара на


199

продавницу користи спољна хидрантска мрежа тих објеката, као и градска хидрантска мрежа.

Терен око малпродајног места пропан-бутан гаса мора бити у појасу ширине 2,5 метара без икакве вегетације или било ког другог материјала који преноси пожар.

Објекат кавезног типа Објекат кавезног типа мора имати зидове од жице затегнуте на челичним носачима. Величина окца на жици мора бити таква да онемогућава неовлашћен контакт лица са

спољне стране објекта са боцама у објекту. Под, врата, кровна конструкција, громобранска заштита, хидрантска мрежа и трен око

објекта кавезног типа морају испуњавати услове као код грађевинског објекта. Рад у објекту Боце које се налазе у складишном простору продавнице морају бити комплетно

опремљене према прописима југословенског стандарда. Забрањено је ускладиштавање и држање боца које нису опремљене према овим прописима, као и држање боца које немају ознаку ''G'' (није извршена термичка обрада-нормализација).

У складишном простору продавнице дозвољено је ускладиштавање боца у највише 2 нивоа. На манипулативном простору продавнице и око објекта забрањено је држати боце.

Продавац врши искључиво замену боца по систему празна за пуну без икаквог испуштања гаса. Забрањена је било каква друга манипулација рада на боцама, без обзира да ли су у питању пуне или празне боце.

Продавац прима празну и предаје пуну боцу потрошачу. Потрошач нема приступа у складиште боца. Манипулисање боцама мора се вршити пажљиво без котрљања и бацања боца. На видном месту морају постојати одговарајућа упозорења о забрани пушења у

непосредној близини, забрани приступа са отвореним пламеном и забрани употребе алата који варничи.

Малопродајна места морају бити заштићена од употребе неовлашћених лица, снабдевена са најмање два ручна апарата С-9 за гашење почетних пожара, а лица која врше продају морају бити обучена за рад са течним нафтним гасом.

2.5 СКЛАДИШТА ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈА Затворена складишта експлозивних материја спадају у посебну групу грађевинских

објеката за које се предузимају посебне мере заштите због изузетно велике опасности од пожара и експлозије. Пошто су пожари и експлозије у одређеној узрочној повезаности, мере заштите које се у овим објектима предузимају не могу се стриктно делити на мере против пожара и против експлозија, већ се оне заједнички третирају.

Правилан избор локације за изградњу складишта експлозива једна је од основних мера заштите. Овај избор односи се како на положај и удаљеност складишта од других објеката, тако и на саму конфигурацију земљишта. наиме, погодна конфигурација терена, као што је брежуљкасто земљиште, може да ограничи и спречи дејство експлозивног таласа на ширу околину.

Складишта експлозивних материјала граде се као самостални објекти у чијем саставу се могу налазити и одговарајући помоћни објекти намењени искључиво потербама складишта експлозивних материја, као што су: стражаре, објекти за смештај празне амбалаже, објекти за смештај противпожарних средстава, гардеробе, објекат за обављање администрације складишта и сл.


200

С обзиром на начин изградње, складишта експлозивних материја граде се као надземни или подземни објекти. Осим тога могу се градити и као делимично укопани објекти, при чему се тежи да дубина укопавања буде што већа, јер се тиме постиже већа заштита од дејства експлозивног таласа.

Изградња подземних објеката за смештај експлозивних материја веома је специфична и како се ови објекти не би могли сврстати у зграде, то ћемо више говорити о надземним складиштима експлзивних материја.

Како је већ поменуто, добра локација складишта сматра се једном од примарних мера заштите. У вези са тим поставља се питање обезбеђења довољне удаљености складишта од осталих објеката који би могли бити угрожени у случају пожара и експлозије на складишту. Ова удаљеност зависи од количине експлозива и може се одређивати у формули:

3= PKd

где је: d = удаљеност од других објеката у метрима Р = количина ускладиштеног експлозива у килограмима К = коефицијент сигурности, који износи за комуникације јавног саобраћаја

(железничког, друмског и воденог) К=4; за појединачне настањене објекте К=8, за школе, болнице, железничке станице, пристаништа и сл. К=15.

Ако сама конфигурација терена не обезбеђује заштиту околних објеката од експлозивних таласа може се изградити вештачки бедем од земље без камена. Ширина бедема на врху треба да је најмање 100 cm, а нагиб 1:1. Ако су стране бедема обложене бусењем нагиб је 1:1,5. Висина бедема треба да је 100 cm изнад стрехе крова зграде.

Ако је складиште заштићено бедемом од земље, његова удаљеност од осталих објеката, која се израчунава према напред израчунатој формули, може се смањити на половину.

Складишта експлозива граде се од незапаљивог материјала и то само као приземне зграде без подрума и без употребљивих таванских просторија, јер су изложене опасности од експлозије.

Складишта изложена опасности од експлозије треба да одговарају једном од следећих типова:

а) типу лаке конструкције, б) типу конструкције са издувном страном, в) типу укопане грађевине са земљаним надслојем. Складишта типа лаке конструкције граде се од материјала и елемената који у случају

експлозије у објекту не могу дати велике комаде и комаде оштрих ивица, по правилу, треба да буду заштићена заштитним насипом.

Складишта типа конструкције са издувном страном састоје се од три отпорна јака зида, док је један зид – издувни изграђен од лаког материјала.

Тип укопане грађевине са земљаним надслојем представља бетонске конструкције које су, осим предњег зида, покривене земљом. Земљани покривач мора бити дебљине најмање 50 cm (земљани покривач не сме да садржи камени материјал). Кров мора бити изграђен од материјала који у случају експлозије у објекту не може дати тешке летеће комаде.

Ако се складиште гради од опеке, дебљина спољних и носећих зидова не би требало да буде већа од 38 cm како се не би стварала већа маса коју би у случају експлозије ударни талас могао да разнесе по околини.

Ради усмеравања експлозивног таласа у висину, кровна конструкција треба да буде лака до 50 kg/m². Као кровни покривач употребљавају се незапаљиви материјали као што су: цреп, салонит и сл. При том треба пазити да се обезбеди потребна топлотна изолација. Према томе, лимена покривка без потребне термичке изолације не би се смела употребити при изградњи складишта експлозивних материја.


201

Зидови складишта глатко се малтеришу да би се онемогућило задржавање прашине, која може бити узрок пожара.

Просторија складишта мора имати плафон такође лаке конструкције. Висина плафона, односно просторије износи најмање 2,80 m.

Подови складишта изграђују се од материјала који не варниче и који су ватроотпорни. Складишта имају отворе за природно проветравање. Отвори се заштићују металном

мрежом. Врата се изграђују од железног лима, дебљине 3,4 mm са одговарајућом гвозденом

конструкцијом, или од тврдог дрвета дебљине 4 cm. Рагастови и крилна врата се тако изграђују да се споља не могу скинути. Браве се уграђују такође са унутрашње стране, да се са спољене стране не могу скинути. Врата се отварају у поље. Врата се изграђују као једнокрилна или двокрилна. Ако су једнокрилна, њихова ширина је 1 метар, а ако су двокрилна 2 метра. Висина врата износу најмање 1,80 m.

Прозори се постављају на 1,2 метра до 1,5 метра од пода и са унутрашње стране се снабдевају металном мрежом. Са спољне стране постављају се дрвени или метални капци са резама које се затварају изнутра.

Загревање складишта се по правилу не допушта. Ако се то из одређених разлога мора чинити, загревање се може вршити индиректно само врућом водом (систем радијатора и сл.).

Просторије складишта се осветљавају само природним осветљењем преко прозора и врата. Ако посебни услови захтевају коришћење складишта ноћу може се предвидети и електрично осветљење. У том случају све електричне инсталације морају бити у такозваној сигурносној изради.

Складишта експлозивних материја морају бити ограђена оградама висине 2,20 m. Ограда се израђује од бодљикаве жице на бетонским или дрвеним стубовима, од бетонских плоча или другог одговарајућег материјала. Ограда се поставља на 30 метара од надземних складишта.

Врсте и количине опасне материје одобрене за ускладиштавање и чување, као и број лица који се истовремено може налазити у магацину, морају бити исписани на табли истакнутој у близини врата.

У магацину се опасне материје чувају у прописаном паковању, сложене у стокове. Стокови се слажу у редовима по партијама – серијама, и то тако да се несметано може прићи свакој партији – серији са свих страна. Растојање између појединих партија – серија мора износити најмање 80 cm. Максимална висина стока, с обзиром на врсту материјала и издржљивост амбалаже, одређује се према подацима произвођача опасне материје стим да до таванице мора остати слободно растојање од најмање 60 cm.

Између зидова магацина односно зидова коморе и сложене опасне материје мора бити слободан простор ширине најмање 50 cm.

Иза врата надземних и полуукопаних магацина мора бити слободан простор за прилаз, најмање 150 cm дужине и 250 cm ширине.

У подземним складиштима, иза врата коморе, слободан простор мора бити 100 cm дужине и 200 cm ширине.

Средином магацина мора бити ходник за пролаз, широк најмање 120 cm. Границе слободног простора морају бити означене на поду масном бојом. Одећа и обућа радника који раде у магацину мора бити по пропису. Магацин опасних материја не сме служити за смештај и чување амбалаже и њених

делова и алата за отварање сандука, за оставу одеће, за одмор, за узимање оброка радника и сл. У магацину се мора одржавати ред и чистоћа.


202

2.5.1 ОДРЕЂИВАЊЕ ЛОКАЦИЈЕ ОПАСНОГ ОБЈЕКТА Објекти који се користе за производњу експлозивних материја могу се у зависности од

карактеристика материја о којима са ради и технолошких поступака, поделити у две групе: 1) објекти угрожени од експлозија 2) објекти угрожени од пожара Под објектима угроженим од експлозија сматрају се објекти у којима је присутна

експлозивна материја или сировине експлозивног карактера. Објектима угроженим од пожара сматрају се сви остали објекти (складиште

растварача, запаљивих сировина, административне управе и др.). С обзиром на дејство могуће експлозије или пожара опасне материје на околину,

простор око опасних објеката се дели на: - зону преноса детонације, - зону тешких оштећења у којој се руше носећи зидови зграда услед дејства ударног

таласа и тешких летећих комада, али не долази до преноса детонације, - Зону средњих оштећења, у којој се руше преградни зидови, надстрешнице и лаки

кровови, избијају оквири прозора и врата и сл., - сигурну зону, у којој долази само до делимичног оштећења прозора. Објекти угрожени од експлозија морају бити постављени тако да не угрожавају и не

буду угрожени од других објеката. Они морају бити постављени на сигурној удаљености од насеља, школа, болница, јавних објеката, железничких и друмских комуникација, водова високог напона итд.

По правилу, овакве објекте треба постављати на терену који има природну заштиту, а ако то није могуће онда се око њих постављају заштитни насипи. Распоред опасних објеката мора бити такав да се избегне могућност преноса детонација и пожара на суседне објекте, као и рушење суседних објеката ваздушним ударом и сеизмичким таласом проузрокованим експлозијом. Они се могу постављати у границама зоне средњих оштећења.

Одређивање граница сигурне зоне врши се на основу: - количине и категорије осетљивости експлозивне материје, - типа и намене објекта (тип зграде, заштитни насипи, покривка, конфигурација

околног терена и др.), - типа и намене суседних објеката, при чему се води рачуна и о предвиђеном степену

оштећења суседних објеката. Према категорији осетљивости, експлозивне материје се деле у три категорије: - категорија I: иницајални експлозиви и иницијалне смеше за детонаторе у сувом стању

(до 25% влаге), детонаторске и друге каписле, - категорија II: бризантни експлозиви, нитроцелулоза са садржајем влаге до 10%,

пиротехничке смеше које се после активирања експлозивно распадају, иницајални експлозиви са преко 25% воде и црни барут у слободном и пресованом стању,

- категорија III: малодимни барути, композитне смеше, сува динитро-једињења (DNT), нитроцелулоза са садржајем воде или алкохола преко 10% и пиротехничке смеше које се не распадају експлозивно или је то могуће само у изузетним условима.

Прорачун најмањег безбедног растојања полази од теорије таласа, према којој ефекти експлозије у тродимензионалном простору, опадају са трећим степеном растојања. Одатле се безбедно растојање (R у m) повећава са трећим кореном масе експлозива (M у kg) и рачуна се помоћу формуле:

3 MfR ⋅= где је f – фактор сигурности.


203

Фактор сигурности за међусобно растојање два опасна објекта са заштитним насипом је 1,5, за растојање од друмских саобраћајница 4-6, железничких пруга 6-8, насељених објеката 14-20, а од неопасних објеката унутар фабричког круга је 8. Фактор сигурности се удвостручава уколико око опасног објекта не постоји заштитни насип. За одређивање сигурне удаљености примењују се табеле:1, 1а и 1б из Правилника о заштити на раду при изради експлозива и барута и манипулисању експлозивима и барутима (''Сл. лист СФРЈ бр. 55/69'').

Табела 1, примењује се за опасне материје категорије II и категорије III (с тим што се количина опасне материје умањује за 50%).

Табела 1а примењује се за опасне материје категорије I, док се табела 1б примењује за све опасне материје.

2.5.2 СИГУРНЕ УДАЉЕНОСТИ ОПАСНИХ ОБЈЕКАТА СА ЕКСПЛОЗИВОМ - за све опасне материје класе I, одређују се на основу приложене табеле 1б (из

Правилника о заштити на раду при изради експлозива и барута и манипулисању експлозивима и барутима ''Сл. лист СФРЈ бр. 55/69'').

Количина експлозива кп

До школа, болница, позоришта и терена за јавне скупве (м)

До насељених објеката,

железничких станица и пристаништа (м)

До железничких и друмских

комуникација

до 25 60 60 35 50 100 60 60

100 100 100 75 150 130 130 100 200 150 150 110 400 200 200 120 500 230 230 190 600 250 250 200 800 300 300 240

1000 320 320 256

Табела бр.1б

НАПОМЕНА: 1. Ако је објекат заштићен насипом, обрачуната удаљеност може се смањити на пола.

2. Код каписли, спорогорећег и детонирајућег штапина обрачунава се нето тежина експлозива.


204

Прилог XIX: ЕЛАБОРАТ ЗА ОДОБРЕЊЕ ЛОКАЦИЈЕ ПОГОНА ЗА

ПУЊЕЊЕ БОЦА И ПРЕНОСНИХ РЕЗЕРВОАРА ТЕЧНИМ НАФТНИМ ГАСОМ (I ФАЗА) И СТАНИЦЕ ЗА СНАБДЕВАЊЕ ГОРИВОМ МОТОРНИХ ВОЗИЛА (II ФАЗА)

ELABORAT ZA DOBIJAWE SAGLASNOSTI NA LOKACIJU Objekat: - POGONA ZA PUWEWE BOCA I PRENOSNIH REZERVOARA TE^NIM

NAFTNIM GASOM - I FAZA I - STANICE ZA SNABDEVAWE GORIVOM MOTORNIH VOZILA -II FAZA Mesto gradwe: - GUÂ

Lokacija: - GUÂ KP br. 976/2 KO GUÂ, UL. INDUSTRIJSKA ZONA B.B.

Investitor: - BOROVI] BORIVOJE iz â~ka, ul. Wegoeva 43/12


205

I Z J A V A Ovim izjavqujemo da smo pri izradi elaborata uz zahtev za odobrewe lokacije: - pogona za puwewe boca i prenosnih rezervoara te~nim naftnim gasom – I Faza - stanice za snabdevawe gorivom motornih vozila – II Faza, u Gu~i investitora Borovi Borivoja iz â~ka, ul. Wegoeva 43/12, koristili vaèe zakone, propise i jugoslovenske standarde i to:

- Zakon o eksplozivnim materijama, zapaqivim te~nostima i gasovima (“Slu`beni glasnik SRS”, broj 44/77)

- Zakon o zatiti od poàra (“Slu`beni glasnik SRS”, broj 37/88)

- Pravilnik o izgradwi stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila i o uskladitavawu i pretakawu goriva (“Slu`beni list SFRJ”, broj 27/71)

- Pravilnik o izgradwi postrojewa za te~ni naftni gas i o uskladitavawu i pretakawu te~nog naftnog gasa (“Slu`beni list SFRJ”, broj 24/71 i 26/71)

- Pravilnik o izgradwi postrojewa za zapaqive te~nosti i o uskladitavawu i pretakawu zapaqivih te~nosti (“Slu`beni list SFRJ”, broj 20/71 i 23/71)

- Pravilnik o tehni~kim normativima za pristupne puteve, okretnice i ure|ene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekta poveanog rizika od poàra (“Slu`beni list SFRJ”, broj 8/95).

- JUS standardi iz predmetne oblasti

INVESTITOR :

Borovi Borivoje

STRU^NI SARADNIK :

Blagojevi Blagoje dipl.el.ing.


206

SADR@AJ: ELABORATA ZA DOBIJAWE SAGLASNOSTI NA LOKACIJU : - POGONA ZA PUWEWE BOCA I PRENOSNIH REZERVOARA TE^NIM NAFTNIM GASOM - I FAZA I - STANICE ZA SNABDEVAWE GORIVOM MOTORNIH VOZILA -II FAZA I Tekstualni prilozi

A. Tehni~ki opis terena B. Tehni~ki opis rezervoara C. Tehnoloki opis D. Fizi~ko hemijske karakteristike materije koja se skladiti E. Zone opasnosti F. Mogue klase poàra G. Gaewe poàra

II Grafi~ki prilozi

- Situacioni plan terena sa ucrtanim rastojawima od susednih objekata u razmeri R=1 : 250

- Situacioni plan terena sa ucrtanim rastojawima od susednih objekata sa situacionim planom prostirawa zona opasnosti u razmeri R=1 : 500 III Prilozi

- Kopija plana parcele - Uslovi i zahtevi u pogledu potreba odbrane zemqe

A. TEHNI^KI OPIS TERENA

Investitor Borovi Borivoje iz â~ka, ulica Wegoeva 43/12, planira da

izgradi pogon za puwewe boca i prenosnih rezervoara te~nim naftnim gasom u prvoj fazi izgradwe i stanicu za snabdevawe gorivom motornih vozila u drugoj fazi na K.P. Br. 976/2 KO Gu~a.

Pretakalite goriva iz auto cisterne u rezervoare predvi|eno je na ravnom terenu na bezbednoj udaqenosti od susednih objekata i saobraajnica, na dobro vetrenom prostoru .

Povrina na kojoj e se nalaziti rezervoari za te~ni naftni gas i pristupni put su betonirani, pri ~emu je kretawe vozila omogueno u jednom smeru, okretnicom u obliku slova “O”, a u svemu prema Pravilniku o tehni~kim normativima za pristupne puteve, okretnice i ure|ene platoe za vatrogasna vozila u blizini objekta poveanog rizika od poàra.

Ovim elaboratom se definie mikrolokacija pogona za puwewe boca i prenosnih rezervoara te~nim naftnim gasom i stanice za snabdevawe gorivom motornih vozila investitora Borovi Borivoja iz â~ka, u Gu~i.

Pogon za puwewe boca i prenosnih rezervoara te~nim naftnim gasom u svom

sastavu e imati : - skladine rezervoare (III Faza) - pretakalite za transportne cisterne (za dopremu gasa u I fazi) - instalacije za puwewe boca (I Faza) i prenosnih rezervoara (III Faza) - instalacije za puwewe pogonskih rezervoara motornih vozila koja troe gas kao pogonsko gorivo (I Faza)


207

- skladite boca do 1000 kilograma te~nog naftnog gasa (I Faza) i prenosnih rezervoara 3 x 2000 kilograma te~nog naftnog gasa (I Faza) - pomone ure|aje i objekte za rad, odràvawe pogona i pregled boca (I Faza) Stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila koja se satoji od: - rezervoarskog prostora kojeg ~ine tri podzemna rezervoara svaki zapremine 60 m3 od kojih su sva tri dvokomorna jednakih zapremina po 30 m3 za skladitewe svih vrsta goriva, ~iji je me|usobni poloàj dat u priloènoj situaciji (II Faza) - pretakalita za transportne cisterne (za dopremu goriva u II Fazi) - 5 automata za utakawe goriva u vozila (II Faza) - objekta stanice za smetaj zaposlenog osobqa sa prateim sadràjem (II Faza) - pristupnih puteva i saobraajnica (I Faza) - prateih mainskih, hidrotehni~kih i elektro instalacija (II Faza) - instalacija i sredstava za zatitu od poàra i eksplozije (I Faza)

Iznad predloène lokacije ne prolaze elektroenergetski vodovi. U rezervoarima e se skladititi sledee vrste i koli~ine goriva: - podzemni dvokomorni rezervoar broj 1. zapremine V=60m3 – dizel ekoloki 30m3 i dizel gorivo 30m3 - podzemni dvokomorni rezervoar broj 2. zapremine V=60m3 – bezolovni 30m3 i super 30m3 - podzemni dvokomorni rezervoar broj 3. zapremine V=60m3 – lo` uqe 30m3 i obi~an benzin 30m3 Minimalna udaqewa podzemnih rezervoara 1. 2. 3. od susednih objekata su

sledea:

- Od zida objekta stanice 16,30m

- Do granice suseda K.P. Br. 975/2 5,5m

- Do javnog puta Gu~a – Lu~ani 27,5m

- Me|usobna udaqenost rezervoara 1m

- Rastojawe utaka~kog ahta podzemnih rezervoara do K.P. Br.975/2 16,30m

- Rastojawe utaka~kog ahta podzemnog rezervoara broj 1 do pretakalita 7,5m

Udaqenost nadzemnih prenosnih rezervoara TNG-a V=3 x 5m3 od susednih bjekata su sledea:

- Od zida objekta stanice vatrootpornosti 2h 9m

- Do granice suseda K.P. Br. 946/2 25m

- Do seoskog puta 15,5m

- Do najblièg podzemnog rezervoara broj 3 31,60m

- Do pumpe za pretakawe TNG-a >1m

- Do autocisterne za istakawe TNG-a >7,5m

- Do javnog puta Gu~a – Lu~ani 35m

- Do objekta punionice boca te~nim naftnim gasom 8,30m

- Do automata za utakawe te~nog naftnog gasa u vozila >10m


208

Udaqenost mesta za istakawe autocisterne TNG i goriva (platoa) od susednih

objekata su sledea:

- Do podzemnog rezervoara broj 1 >7,5 m

- Do javnog puta Gu~a – Lu~ani 18 m

- Do najbliè granice suseda KP br.975/2 KO Gu~a 17 m

- Do objekta stanice 7,5 m

Me|usobna udaqewa ostalih objekata (punionice i maloprodajnog mesta TNG-a)

prikazana su na priloènom situacionom planu

B. TEHNI^KI OPIS REZERVOARA

Podzemni rezervoari 1, 2 i 3 su napravqeni od ~eli~nog lima odgovarajue

debqine prema JUS M.Z3.010 standardu i bie ispitani na propustqivost i ~vrstou. Isti se antikorozivno tite, izoluju i zatiuju od pomerawa. Prikqu~ni ahtovi rezervoara za utakawe goriva iz auto cisterne izvedeni su na gorwem delu rezervoara stim to dvokomorni rezervoari imaju duple prikqu~ke. Zone opasnosti rezervoara i auto cisterne ne prelaze granice susednog zemqita niti ulaze u objekat stanice.

Osnovne dimenzije rezervoara su:

- spoqni pre~nik: DN 2500 mm

- ukupna duìna L1= 12800 mm

- debqina zida S1= 7 mm

- Masa bez izolacije G= 6100 kg.

- Masa sa izolacijom G= 6622 kg.

- Pre~nik otvora ulaza d2= 600 mm

- Zapremina rezervoara V1=60 m3

Podzemni rezervoari 1, 2, i 3 su dvokomorni, podeqeni na dva jednaka dela zapremine po 30 m3. Iznad rezervoara 1, 2 i 3 nee se odvijati saobraaj vozila.

Nadzemni prenosni rezervoari za skladitewe te~nog naftnog gasa bie napravqeni od ~eli~nog lima odgovarajue debqine prema JUS M.Z2.250 standardu i bie ispitani na propustqivost i ~vrstou. Isti se antikorozivno tite, izoluju i zatiuju od pomerawa. Utakawe TNG-a iz autocisterne vri se pomou pumpe na dopremnom vozilu i nadzemnog stabilnog prikqu~ka na podzemnom ~eli~nom cevovodu kojim se transportuje TNG do prenosnih rezervoara. Istakawe TNG-a iz rezervoara se vri preko pumpe do automata.

Prenosni rezervoari su snabdeveni :

- prikqu~kom za spajawe parne faze sa ugra|enim zapornim organom, ventilom protiv loma i zatitnom navojnom kapom;

- prikqu~kom za spajawe te~ne faze sa ugra|enim zapornim organom, ventilom protiv loma i zatitnom navojnom kapom;

- ventilom sigurnosti;

- prikqu~kom za potrowu te~ne faze sa produ`nom cevi do dna rezervoara, zapornim organom, ventilom protiv loma i zatitnom navojnom kapom;


209

- pokaziva~em nivoa te~ne faze u rezervoaru sa plovkom, fiksnom ili kliznom cevi;

- manometrom do 30 Bar;

- otvorom sa ~epom za isputawe taloga.

Zone opasnosti rezervoar, punionice, maloprodajnog mesta TNG-a, pumpe, automata i auto cisterne ne prelaze granice susednog zemqita.

U zatitnoj zoni oko skladita TNG-a ne sme biti trave, rastiwa i drugog zapaqivog materijala. Na propisanom odstojawu od skladita izvee se ì~ana metalna ograda.

Osnovne dimenzije rezervoara za TNG su:

- spoqni pre~nik: DN 1250 mm

- ukupna duìna L1= 4500 mm

- zapremina rezervoara V1= 5m3

C. TEHNOLO[KI OPIS

Rezervoari se postavqaju prema priloènoj situaciji.

Povezivaqe rezervoara sa automatima vri se podzemnim mainskim instalacijama koje e biti predmet glavnog projekta.

Iznad ovih instalacija na dubini 30 cm od povrine tla postavie se traka upozorewa.

Instalacija te~nog naftnog gasa se sastoji od prenosnih nadzemnih skladinih rezervoara; podzemnog cevovoda te~ne i gasne faze; nadzemno postavqene pumpe u Ex izvedbi sa mogunou pretakawa TNG-a: iz autocisterne u rezervoare (samo u slu~aju da cisterna ne poseduje pumpu ) i iz rezervoara do automata; automata simpleks koji vri distribuciju te~ne faze gasa u putni~ka vozila. Prikqu~ak za pretakawe TNG-a iz autocisterne u rezervoar TNG-a bie izveden nadzemno i nalazie se u delu izme|u rezervoara za gorivo i objekta stanice, a to e se reiti glavnim projektom.

D. FIZI^KO HEMIJSKE KARAKTERISTIKE

OSNOVNE KARAKTERISTIKE ZAPAQIVIH TE^NOSTI I GASOVA KOJE SE

KORISTE U TEHNOLO[KIM PROCESIMA

U ugroènim prostorima pogona i stanice u Gu~i, koristi e se iskqu~ivo naftni derivati ~ije pare sa vazduhom mogu graditi eksplozivne smee. U procesu snabdevawa gorivom motornih vozila na stanici u Gu~i koriste se sve vrste bezina, nafte i te~nog naftnog gasa definisane JUS standardima od kojih su veina dati u nastavku teksta, sa analizom wihovih osnovnih osobina koji definiu wihove karakteristike sa aspekta stvarawa eksplozivnih smea (tabela 1).


210

Tabela 1 : Karakteristike uskladitene materije (benzin, dizel, TNG)

Benzin CnH2n+2 + 16,5% aromat Smea naftnih derivata Temperatura paqewa (plamite): -30°C Temperatura kqu~awa: 135-180°C Temperatura samozapaqewa: 240°C Relativna gustina para: 2,5 Eksplozivna grupa: A Temperaturna klasa: T3 Dowa granica eksplozivnosti: 0,8 %vol Gorwa granica eksplozivnosti:6,5 %vol (DGE-GGE)/100 %: 5,7 % Molekularna masa: Gustina: DGE 0,042 kg/m3 Grupa zapaqivosti: I.1

Dizel gorivo Smea naftnih derivata Temperatura paqewa u zatvorenom sudu: 38-43°C

Temperatura paqewa (plamite): 40-45°C

Ta~ka kqu~awa: 165-180°C Temperatura samopaqewa: 230-260°C Relativna gustina para: teè od vazduha Eksplozivna grupa: A Temperaturna klasa: T3 Dowa granica eksplozivnosti: 0,6%vol Gorwa granica eksplozivnosti: 6,5%vol (GGE-DGE)/100%: 5,9% Grupa zapaqivosti: II

Te~ni naftni gas-TNG –smea Propan C3H8 Butan C4H10 Temperatura paqewa: -600C Temperatura kqu~awa: -10,50°C Temperatura samozapaqewa: 365°C Relativna teìna:1,6-2 znatno teì od

vazduha Eksplozivna grupa: A Temperaturna klasa: T2 Dowa granica eksplozivnosti: 1,5 %vol Gorwa granica eksplozivnosti: 11 %vol (DGE-GGE)/100 %: 9,5% Grupa zapaljivosti: I.1

Analiza fizi~ko-hemijske osobine datih zapaqivih te~nosti (ugroàvajuih medija)

Tabela 2: Karakteristike zapaqivih te~nosti-JUS Z.CO.O1O.

Zapaqiva te~nost i gas

TP

(°C) TSP

(°C) DGE-

% GGE-

%

Relativna gustina prema vazduhu

TKLJ (°C) Temp. klasa

Eks. Grupa

Benzin -42,8

/ 1,4 7,6 3,4 37,8-204,4

T3 A

56-60 oktana -42,8

280 1,4 7,6 T3 A

73 oktana / / 1,4 7,6 T3 A 92 oktana / / 1,5 7,6 T3 A

100 oktana -37,8

456,1 1,4 7,4

Vrednosti variraju znatno za razli~ite

benzine T3 A

Petroleum- etar(benzin)

-17,8

287,8 1,1 5,9 2,5 35-60 T3 A

Nafta-normalna

-2,2 232,2 0,9 6,0 / 100-160 T3 A

Nafta-visoke zapaqivosti

29,4 232,2 1 6,0 4,3 137,8 T3 A

Dizel-D1 Dizel-D2 Dzel-D3

>40 >55 >65

/ / / / / T3 A

Propan gas 450 2,2 9,5 1,6 -42,2 T1 A Butan gas 4o5 1,9 8,5 2 -0,6 T2 A


211

U prethodnim ta~kama date su osnovne karakteristike zapaqivih materija koje se

pojavquju u tehnolokim procesima rada pogona i stanice za snabdevawe gorivim motornih vozila u Gu~i. Karakteristike zapaqivih materija date uporedo u tabeli 2 pokazuju da svi pripadaju eksplozivnoj grupi A i da spadaju u temperaturnu klasu T1-T3, pa se klasa T3 moè uzeti kao referntna prilikom definisawa zona opasnosti. Relativna teìna para rastvara~a uglavnom je znatno vea od vazduha i kree se od 1,6 za propan do 4,3 za naftu-visoke zapaqivosti.

Ukoliko se relativna teìna para vie razlikuje od 1 utoliko su poqa koncentracije vie nehomogena. Pare ili gasovi koji imaju veliku relativnu teìnu imaju tendenciju da se rasprostiru u horizontalnom pravcu ne zauzimajui pri tome zna~ajna rastojawa u vertikalnom pravcu. Obrnuto laki gasovi imaju tendenciju irewa u vertikalnom pravcu ne zauzimajui pri tome zna~ajna horizontalna rastojawa. Najniù dowu granicu eksplozivnosti, od samo 0,9% vol, ima nafta-normalna. Tipi~na vrednost DGE je izme|u 1 i 2 %vol, za navedene zapaqive te~nosti i gasove. Plamita navedenih zapaqivih te~nosti svrstavaju ih uglavnom u grupu I i kreu se od –42,8°C za benzin, do 65°C za Dizel-D3. Moè se zakqu~iti da veina navedenih zapaqivih te~nosti spada u grupu I u kojoj su materijali koji su u stawu da isparavaju i na normalnoj temperaturi, u zatvorenom i pokrivenom prostoru u granicama dovoqnim tako da je paqewe spoqwim uzro~nikom mogue. Ta~ke kqu~awa skoro svih od datih zapaqivih materija relativno su niske, pa zbog toga mogu lako da prelaze u parnu fazu kod jo uvek niskih spoqnih (tehnolokih) temperatura. Dizel goriva imaju zna~ajno vie ta~ke kqu~awa i koli~ina emitovanih para na normalnim tehnolokim uslovima nije ekstremno visoka u odnosu na koli~inu materijala koji u~estvuje u procesu.

Instalacija na objektu za skladitewe i pretakawe TNG-a je specifi~na jer se, pri pretakawu iz autocisterne u rezervoare i pri distribuciji TNG-a javqaju eksplozivne smee para gasova. Karakteristike eksplozivnih smea koje se mogu javiti na objektu su sledee:

- temperaturni razred: T1(propan) i T2 (butan) - eksplozivna grupa: II A - temperatura paqewa: 4500C (propan) i 4050C (butan) - zapreminske granice eksplozivnosti (%): 1,5-11 (TNG) - relativna gustina u odnosu na vazduh: 1,6 (propan) i 2 (butan) Pumpa autocisterne za istakawe TNG-a, autocisterna TNG-a, prikqu~ci

rezervoara i odune cevi su izvori koji mogu stvoriti eksplozivne smee pa se prostor oko wih klasifikuje kao zona opasnosti I (O), II (1) i III (3). Granice zona opasnosti su obeleène u grafi~koj dokumentaciji i odre|ene na osnovu odredbi Pravilnika o izgradwi postrojewa za te~ni naftni gas i o uskladitavawu i pretakawu te~nog naftnog gasa. U zonama koje su klasifikovane kao zone “1” ili “2” elektri~na oprema mora biti izvedena u odgovarajuoj protiveksploziskoj zatiti i to minimalno stepena zatite Ex,d ili e, II AT3, IP 54, a u zoni “0” nema elektro opreme.

Na objektu za skladitewe i pretakawe TNG-a elektro oprema koja se postavqa u zonama opasnosti mora biti u odgovarajuoj protiveksplozijskoj zatiti prema JUS N.S8. 090 i JUS N. S8. 101 i 201 o ~emu moraju biti priloèni pojedina~ni atesti izdati od proizvo|a~a ili isporu~ioca opreme izdati na bazi tipskog atesta izdatog od Saveznog zavoda za standardizaciju

E. ZONE OPASNOSTI

Zone opasnosti stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila definisane su u

ta~ki 2 Tehni~kih propisa o izgradwi stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila i o uskladitavawu i pretakawu goriva. Zoni I iz tehni~kih propisa odgovara zona 0 iz standarda JUS N.S8.007, zoni II zona 1, zoni III zona 2.

Zona 0 obuhvata: unutrawost rezervoara i betonskog korita odnosno komore ukoliko postoje, okno iznad ulaznog otvora rezervoara, okno u kome su smeteni


212

prikqu~ci za puwewe (ako su locirani odvojeno), automat za puwewe, mera~ protoka, armaturu i ostalu opremu koja ~ini celinu ureaja za puwewe.

Zona 1 obuhvata: prostor oko okna ulaznog podzemnog rezervoara, okna u kome su smeteni prikqu~ci za puwewe (ako su locirani odvojeno), odunog cevovoda i ventila, polupre~nika 3m mereno horizontalno i visine 1m iznad odnosnog okna, odunog cevovoda i ventila mereno od tla; prostor oko automata za istakawe goriva odnosno otvora za istakawe auto-cisterne, polupre~nika 2,5m mereno horizontalno i visine 1m iznad tog automata odnosno otvora mereno od tla; prostor oko otvora za puwewe pogonskih rezervoara motornih vozila koja se snabdevaju gorivom na stanici i pokretnih sudova za uqe za loèwe, polupre~nika 1m mereno horizontalno i visine 1m iznad otvora mereno od tla; prostoriju objekta za smetaj zaposlenog osobqa u kojoj se drè zapaqive te~nosti grupa I, II i III.

Zona 2 obuhvata: prostor iznad okolnog terena, irine 5m mereno horizontalno od ivice zone 1 i visine 0,5m mereno od tla.

Horizontalni i vertikalni prikaz prostirawa zona opasnosti dat je u grafi~kom delu ovog elaborata.

Na osnovu JUS N.S8.003 i JUS Z.CO.010 benzin ima sledee karakteristike: Ta~ka paqewa -17,80C, dowa granica eksplozivnosti iznosi 1,1 % (0,042 kg/m3 ), relativna gustina prema vazduhu 2,5 (teì od vazduha), temperatura paqewa (samozapaqivost) 287,80 C, grupa i temperaturna klasa AT3 . Elektri~na oprema postavqena u zonama opasnosti mora biti u minimalnom stepenu pExIIAT3.

ZONE OPASNOSTI NA PRETAKALI[TU ZAPAQIVIH TE^NOSTI

Pretakawe zapaqivih te~nosti iz auto-cisterni u skladine rezervoare, vri se odgovarajuom pumpom preko savitqivih elektroprovodqivih creva. Jedan kraj creva prikqu~uje se na ispust auto-cisterne, a drugi na odgovaraju~i cevni nastavak na utaka~koj cevi koja se nalazi na poklopcu revizionog otvora rezervoara (benzin, nafta) odnosno ugra|enoj stabilnoj armaturi za pretakawe TNG-a.

Samo mesto pretakawa je na otvorenom prostoru. Izvori opasnosti zna~ajni za formirawe zapaqive i eksplozivne atmosfere su :

- otvori na auto-cisterni - unutrawost rezervoara auto-cisterne - ugra|ena armatura i prirubni~ki spojevi

Karakteristike zapaqivih te~nosti koje e se pretakati na ovom pretakalitu, date su u poglavqu D.

Zone opasnosti definisane su Pravilnikom o izgradwi postrojewa za zapaqive te~nosti i o uskladitavawu i pretakawu zapaqivih te~nosti. Zone opasnosti oko pumpe shodno t.6.1.4.1. i t.6.1.4.7. Zatitna zona pretakalita TNG-a je 7,5 m.

Zona “0” je : - unutrawost rezervoara auto-cisterne

- unutrawost ugra|enih armatura (cevi,creva za pretakawe,mera~ protoka).

- prostor oko otvora za puwewe odnosno pra`wewe auto-cisterne, 1,0m sferno.

Zona “1” je :

- prostor oko pumpe za pretakawe, polupre~nika 1,5m horizontalno i visine 1,0m.

- prostor 1,5m od ivice zone “0” otvora za pra`wewe auto-cisterne

- prostor od 5,0m od ivice rezervoara auto-cisterne horizontalno i visine 1,0m od

gorweg otvora cisterne i visine 1,0m mereno od tla.


213

Zona “2” je :

- prostor od 1,5m od ivice zone opasnosti “1” pumpe za pretakawe.

- zatitna zona pretakalita TNG-a je 7,5 m.

F. MOGU]E KLASE PO@ARA I IZBOR SREDSTAVA ZA GA[EWE

Na osnovu procene ugroènosti od poàra i goriva koje se skladiti i ~ije se

pretakawe vri, moè se konstatovati da su na skladitu mogui poàri klase B. U ovu klasu spadaju poàri te~nosti koje gore plamenom, kao mast, vosak, smola i

sl. Kao sredstvo za gaewe poàra ove klase naj~ee se primewuju pena, suvi prah, ugqen dioksid i halon.

Na osnovu procene ugroènosti od poàra i mogue klase poàra izvren je izbor odgovarajuih sredstava za gaewe na osnovu Tehni~kih propisa o izgradwi postrojewa za te~ni naftni gas i o uskladitavawu i pretakawu te~nog naftnog gasa (Slu`beni list SFRJ , broj 24/71 i 26/71), predvi|a se postavqawe jednog PP aparata S-50 i tri PP aparata S-9, koji su usaglaeni sa JUS standardom, pored rezervoara TNG-a. Zatita od poàra stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila definisana je u ta~ki 5. Tehni~kih propisa o izgradwi stanica za snabdevawe gorivom motornih vozila i o uskladitavawu i pretakawu goriva (Slu`beni list SFRJ , broj 27/71), gde se predvia postavqawe jednog PP aparata S-9 uz svaka dva automata (ukupno 4 aparata), jednog PP aparata S-50 prilikom pretakawa goriva i 5 sanduka sa peskom zapremine 0,30m3 (4 pored automata na ostrvima i 1 na pretakalitu).

G. GA[EWE PO@ARA

Za gaewe eventualnih poàra predviena su 7 PP aparata S-9 , 2 PP aparat S-50, 5 sanduka sa peskom zapremine 0,30 m3 , spoqna hidrantska mreà kompleksa. Vreme stizawa Vatrogasne jedinice je mawe od 10 minuta.

Oko nadzemne TNG instalacije postavie se ì~ana ograda na kojoj e se postaviti table upozorewa:

-''opasnost od eksplozije i poàra'' -''zabrawen pristup otvorenim plamenom'' -''zabraweno puewe'' -''obavezna upotreba alata koji ne varni~i'' Na pretakalitu radi osigurawa od neovlaenog pristupa prilikom istakawa

goriva i TNG-a iz autocisterne u rezervoare postavqa se rampa na ulazu i na izlazu sa odgovarajuim tablama upozorewa.

Ovaj elaborat je napravqen radi dobijawa saglasnosti na lokaciju u skladu sa ~lanovima 28. i 29. Zakona o eksplozivnim materijama, zapaqivim te~nostima i gasovima, nakon ~ega e se uraditi GLAVNI PROJEKAT i isti e biti dostavqen na saglasnost radi dobijawa gra|evinske dozvole.

Blagoje Blagojevi dipl.el.ing.


214

Podzemni rezervoari za B.S3x60m

Objekat B.S.

Pretakalite

Plato za pretakanjeAutocisterna

Lu~ani Gu~aput

TNG1000kgAutomat TNG

pumpa

N.N.stub

Nadzemni rezervoari za B.S3x5m

975/2

976/3

Put

946/2

976/2

Naziv crteà: SITUACIONI PLAN

Naru~ilac

Projekat ELABORAT

Lokacija GUÂ UL. Industrijska zona GUÂ

Projektant

Odgovorni projektant

Revizija Faza M Razmera Datum Oktobar 2002 Crte` broj

Borovi Borivoje Ul. Wegoeva 43/12 ÂÂK

K.P. Br. 976/2 KO GUÂ

Blagoje Blagojevi

1 : 250 02


215

Прилог XX: ЕЛАБОРАТ ЗА ОДОБРЕЊЕ ЛОКАЦИЈЕ

Investitor: » GRADWA « - Grad

Naziv objekta i mesto izgradwe:

KAMENOLOM “BRDO”

Grad Naziv dokumentacije:

E L A B O R A T ZA ODOBREWE LOKACIJE

Magacina eksploziva

S A D R @ A J

A. OP[TI DEO

♦ izvodi iz registracije

B. TEKSTUALNI DEO B.1. PROJEKTNI ZADATAK B.2. TEHNI^KI OPIS TERENA B.3. TEHNI^KI OPIS OBJEKTA B.4. VRSTE I KOLIÎNE EKSPLOZIVNIH MATERIJA B.5. PRORAÛN BEZBEDNOSNIH RASTOJAWA B.6. MERE BEZBEDNOSTI PRI RADU

C. GRAFI^KI DEO

♦ KOPIJA PLANA PARCELE

R 1: 2500 ♦ SITUACIONI PLAN TERENA R 1 : 1000 ♦ MIKROLOKACIJA R 1 : 75 ♦ PRENOSNO SKLADI[TE sa ucrtanim dimenzijama


216

B.1. PROJEKTNI ZADATAK

Za potrebe A.D. "GRADWA" – Grad, uraditi ELABORAT ZA DOBIJAWE ODOBREWA ZA LOKACIJU, koji se odnosi na prenosno skladite eksplozivnih materija, na prostoru kamenoloma "BRDO" kod Grada. A.D. "GRADAWA" vri eksploataciju kamena-kre~waka u kamenolomu "BRDO", pri ~emu vri masovna minirawa za dobijawe veih koli~ina kamena i sekundarna minirawa za usitwavawe vangabarita.

Eksplozivna sredstva, koja se koriste za sekundarna minirawa ili ostanu nakon masovnog minirawa, skladite se u prenosno kontejnersko skladite PSRS-500.

Ranije odobrena lokacija u neposrednoj blizini Drobili~nog postrojewa, mora se promeniti iz bezbednosnih razloga.

Predvi|eno je izmetawe prenosnog kontejnerskog skladita PSRS-500 na bezbednu lokaciju u krugu kamenoloma, tako da u svemu budu zadovoqeni propisi, koji se odnose na uskladitewe eksplozivnih materija.

U prilogu se dostavqaju potrebni podaci za izradu ELABORATA.

I n v e s t i t o r, ---------------------

B.2. TEHNI^KI OPIS TERENA

Kamenolom "BRDO", prema situacionom planu (u prilogu), nalazi se sa desne

strane puta Grad – â~ak, ~ime je omoguen nesmetan pristup i eksploatacija kamena. Kop je orijentisan u pravcu sever – jug, sa frontom napredovawa prema

jugoistoku. Formirane su eta`ne ravni visine 12 ÷ 20 m, irine etaà 7,5 ÷ 15 m, radne

kosine etaà 75o. Transportni putevi formirani unutar kamenoloma su irine 5 ÷ 8 m. Mesto ure|eno za prenosno kontejnersko skladite PSRS-500 nalazi se na

platou K+685 m, udaqeno 220 m, od saobraajnice Grad –â~ak, na visini 55 m, iznad ove saobraajnice.

Najbliì objekat ovoj ure|enoj lokaciji je magacin bueeg pribora, udaqen 120m, po visini 12 m, a do eksploatacione granice vie od 100 m.

Zemqite je stabilne konfiguracije, bez opasnosti od erozije tla, od buji~nih voda, od poplava i sl. geomorfolokih uticaja.

Iznad mesta ure|enog za prenosno kontejnersko skladite PSRS-500 ne prelaze nadzemni energetski i telekomunikacioni vodovi, kao ni letilice u redovnom avionskom saobraaju.

Skladite PSRS-500 je odobreno kao tipsko prenosno kontejnersko skladite za eksplozivne materije kapaciteta: do 500 kg privrednog eksploziva i 1.000 kom sredstava za paqewe, to odgovara bezbednosnim uslovima za stalne nadzemne magacine eksplozivnih materija.

B.3. TEHNI^KI OPIS OBJEKTA

Prenosno kontejnersko skladite PSRS-500 izra|eno je u ~vrstoj ~eli~noj

konstrukciji, dimenzija: 170 cm (duìna), 140 (irina) i 195 (visina), teìne 1.200 kg (prazno). Ima dve odvojene komore: ♦ Komora za eksploziv, 500 kg, ♦ Komora za detonatore, 1.000 kom.

Zidovi komore su toplotno izolovani sa spoqne strane i premazani vodootpornim premazom, koji istovremeno odbija sun~eve zrake.

Komore imaju dvoja odvojena ~eli~na vrata, opremqena sa ~etiri odnosno dve brave, koje se zakqu~avaju.

Skladite je usidreno za tlo, tako da ga nije mogue lako pomeriti ili odvui. Premetawe je mogue samo dizalicom.


217

Kao gromobranska zatita je posebno uzemqewe, po upustvima proizvo|a~a kontejnera.

Investiciono-tehni~ku dokumentaciju kontejnera uradio je proizvo|a~, koja je odobrena uz dozvolu za upotrebu. Ista vaì samo uz odobrewe na lokaciju, koja se dobije po propisanom postupku.

Prostor u kome je postavqen kontejner nalazi se u useku, irine 8 m i dubine 6m.

Betonski plato je izdignut iznad pristupnog puta 1,20 m. Plato je izbetoniran i sa 3 strane obezbe|en zatitnim bedemom. Oko platoa je postavqena ì~ana pletena ograda visine 2,2 m, na ~eli~nim stubovima.

Sa predwe strane je ì~ana ograda, sa kapijom, koja je obezbe|ena katancem. Obzirom na obezbe|ewe prostora u kome je smeten kontejner, konstrukciju

zatvarawa i debqinu zidova kontejnera, obezbe|ena je straà, redovnom kontrolom ~uvarske slu`be pogona "BRDO", AD"GRADWA", prema Upustvu za smetaj, preuzimawe, transport, rukovawe eksplozivnim sredstvima i minirawe na kamenolomu "BRDO".

B.4. VRSTE I KOLIÎNE EKSPLOZIVNIH MATERIJA Prema Zakonu o eksplozivnim materijama, zapaqivim te~nostima i gasovima

("Sl. Glasnik SR Srbije", br.: 44/77, 45/85, 18/89), eksplozivnim materijama smatraju se, u ovom slu~aju: privredni eksplozivi i sredstva za paqewe eksploziva.

Privrednim eksplozivima smatraju se materije, koje se upotrebqavaju za ruewe ili oblikovawe objekata i materijale energijom oslobo|enom hemijskim reakcijama eksplozivnog razlagawa.

Sredstvima za paqewe eksploziva smatraju se sve vrste : kapisla, upaqa~a i tapina i pirotehni~ka sredstva, koja se upotrebqavaju pri minirawu.

U prenosnom kontejnerskom skladitu PSRS-500, u posebnim komorama, nalazie se eksplozivne materije. A. Komora za eksploziv: ♦ AMONEKS Ø 28, Ø 60, Ø 70 mm; ♦ DEMOLEKS Ø 60, Ø 70 mm; ♦ AMFEKS Ø 60, Ø 70 mm i drugi, po potrebi; ♦ Detonirajui tapin; ♦ Sporogorei tapin. B. Komora za detonatore: ♦ Rudarske kapisle RK-8; ♦ Milisekundni elektro-detonatori; ♦ Milisekundni usporiva~i U[.

Prema ~l.17. Zakona o eksplozivnim materijama, zapaqivim te~nostima i

gasovima, u tipiziranom prenosnom ili prevoznom kontejnerskom skladitu moè se uskladititi do 500 kg. eksplozivnih materija.

Prema ~l. 21. Zakona o eksplozivnim materijama, zapaqivim te~nostima i gasovima, MUP RS, SUP, Odsek PP policije, na ~ijoj teritoriji se nalazi magacin eksplozivnih sredstava odobrava lokacije za skladita do 1.000 kg. eksplozivnih materija, uz predhodnu saglasnost Saveznog ministarstva za odbranu.

B.5. PRORAÛN BEZBEDNOSNIH RASTOJAWA

Sigurna udaqenost, objekta predstavqa minimalno me|usobno rastojawe izme|u

susednih objekata, koje u slu~aju eksplozije ili paqewa maksimalne dozvoqene koli~ine eksplozivnih materija u opasnom objektu (u ovom slu~aju je prenosno kontejnersko skladite PSRS-500), ne omoguuje prenos eksplozije ili poàra na susedni opasni objekat, a oteewa susednih objekata ograni~ava na predvi|eni obim.

Sigurna udaqenost se prostire kru`no oko opasnog objekta, a meri se izme|u me|usobno najbliìh spoqnih strana zida dva susedna objekta.


218

Sigurna udaljenost odnosno granica sigurne zone zavisi od: ♦ koli~ine i vrste eksplozivnih materija; ♦ tipa i namene opasnog objekta; ♦ tipa i namene susednih objekata, pri ~emu se ra~una sa predvi|enim stepenom oteewa susednih objekata.

Za odre|ivawe sigurne udaqenosti (bezbednosno rastojawe), a prema energetskoj vrednosti eksplozivnih materija, primewuju se podaci iz tabela u ~l. 29. Pravilnika o zatita na radu pri izradi eksploziva i baruta i manipulisawu eksplozivima i barutima ("Sl. List SFRJ", br. 55/69).

Pri razmatrawu uzima se najnepovoqniji slu~aj, tj. ra~una se sa maksimalnom dozvoqenom koli~inom.

Za izra~unavawe koli~ine eksploziva vri se prera~unavawe svake vrste eksploziva na "ekvivalent eksploziva" – trotil (TNT).

Na osnovu minersko – tehni~kih karakteristika proizvo|a~a eksploziva »TRAYAL – Fabrika DETONIT« - Kruevac (Tabela 2.10), AMONAL POJAÂNI ima najveu toplotu eksplozije:

Tabela 2.10 Minersko – tehni~ke karakteristike

V R S T A E K S P L O Z I V A

KARAKTER-ISTIKE

AM

ON

EK

S-1

A

MO

NE

KS

-2

A

MO

NE

KS

-3

A

MO

NE

KS

-4

A

MO

NA

L

PO

JA^

AN

I

A

MO

NA

L

K

AM

NI

KTI

T

- I

KA

MN

IK

TI

T

- II

Gustina (kg/dm3) 1,05-1,10 1,05-1,10 1,0-1,05 1,0-1,05 1,05-1,10 1,05-1,10 1,0-1,05 1,0-1,05

Brzina deton. (m/s) 4100-4300

3900-4100

3600-3800

3200-3400

4100-4300

3900-4100

3600-3800

3100-3300

Gasna zaprem. (lit/kg) 955 976 1000 1005 963 978 986 1004 Toplota eksploz. (kJ/kg) 4248 4123 4011 3892 4249 4119 3931 3882

Prenos detonacije (cm) 4-8 4-7 4-6 4-5 4-8 4-7 4-6 4-5

STRENGTH (%) 80 75 72 70 80 75 70 68 Proba po Trauzlu (cm3)

380-390 370-380 360-370 350-360 380-390 360-370 340-350 315-325

Za 500 kg eksploziva AMONAL POJAÂNI, koji ima najveu toplotu eksplozije, ekvivalntna koli~ina TNT je:

5,5071000

10155001000

=⋅

=⋅

=QCM kg

Sigurnosna rastojawa od kontejnera ra~unaju se prema formuli: 3 MfR ⋅= m, gde je f – faktor sigurnosti. Faktor sigurnosti:

♦ za rastojawe do drumske saobraajnice: f = 4÷6; ♦ za rastojawe do neopasnog objekta u krugu: f = 8; Ako ne postoji zatitni bedem, faktori se udvostru~avaju.

Primewujui gorwe faktore dobijaju se sledea sigurnosna rastojawa: ♦ do puta je:

965,50712 3 =⋅=R m;

♦ do magacina buaeg pribora:

645,5078 3 =⋅=R m.

Prora~un zona oteewa Zone oteewa ra~unaju se prema formuli sigurnosnih rastojawa, kako sledi:


219

a) Zona tekih oteewa ♦ Na strani, na kojoj se nalazi bedem:

→=⋅=⋅= 243311 88,235,5073MfD m

♦ Na strani, bez bedema, dvostruko je vee:

→=⋅=⋅= 483322 76,475,5076MfD m

b) Zona sredwih oteewa

♦ Na strani, na kojoj se nalazi bedem:

→=⋅=⋅= 323333 84,315,5074MfD m


→=⋅=⋅= 643344 68,635,5078MfD m

c) Zona lakih oteewa

♦ Na strani, na kojoj se nalazi bedem:

→=⋅=⋅= 643355 68,635,5078MfD m


→=⋅=⋅= 1283366 36,1275,50716MfD m

B.6. MERE BEZBEDNOSTI PRI RADU

Kod skladitewa eksplozivnih materija moraju se preduzeti odgovarajue mere

pirotehni~ke bezbednosti: ♦ Opte mere pirotehni~ke bezbednosti; ♦ Posebne mere bezbednosti.

Posebne mere bezbednosti su:

lokacija magacina, konstrukcija magacina ( kontejnera ) i bezbednosna rastojawa.

Opte mere bezbednosti su brojne, ali su u primeni najva`nije sledee:

za vreme atmosferskih pra`wewa i olujnih nepogoda, svaki rad u magacinu sa uskladitenim eksplozivnim materijama je zabrawen;

uskladitewe vee koli~ine eksplozivnih materija od odobrenih lokacijom je nedozvoqen;

sve manipulacije sa eksplozivnim materijama vriti samo pri dnevnoj svetlosti;

eksplozivnim materijama mogu da rukuju samo stru~na i punoletna lica; u zatitnoj zoni magacina od 30 m zabraweno je loèwe vatre i upotreba

otvorenog plamena; kod manipulacije sa eksplozivnim materijama voditi ra~una da su

najpovoqniji meteoroloki uslovi: temperatura 18 ÷ 25 oC i relativna vla`nost vazduha od 80%;

ne treba obavqati bilo koje radove sa eksplozivnim materijama u uslovima temperatura iznad + 25 oC i ispod -10 oC.

Odgovorno lice u Preduzeu mora da obezbedi primenu i kontrolu primene svih

propisanih mera.


220

C. GRAFI^KI DEO ♦ SITUACIONI PLAN TERENA R 1 : 250

SITUACIONI PLAN TERENA

120 220

100

magacineksploziva

magacinbuaegpribora

Naziv crteà: SITUACIONI PLAN TERENA

Naru~ilac

Projekat ELABORAT

Lokacija KAMENOLOM "BRDO" - GRAD

Projektant

Odgovorni projektant

Revizija Faza M Razmera Datum Oktobar 2002 Crte` broj

A.D."GRADWA" - GRAD

K.P. Br. 976/2 KO GRAD

Blagoje Blagojevi

1 : 250 01

Blagoje Blagojevi


221

MUP – Republike Srbije SUP – (na ~ijoj teritoriji se gradi magacin) Odsek protivpoàrne policije

Predmet: Zahtev za izdavawe odobrewa za lokaciju

Na osnovu ~l. 21. Zakona o eksplozivnim materijama, zapaqivim te~nostima i

gasovima ("Sl. Glasnik SR Srbije", br.: 44/77, 45/85, 18/89), potrebno je da izvrite

pregled dostavqenog Elaborata i “lica mesta” za postavqawe prenosnog kontejnerskog

skladita PSRS-500, za uskladitewe 500 kg. privrednih eksploziva i sredstava za

paqewe eksploziva u kamenolomu "BRDO", u kome A.D. "GRADWA" vri eksploataciju

kamena-kre~waka.

Privredni eksplozivi i sredstava za paqewe eksploziva koriste se za masovna i

sekundarna minirawa, a u prenosnom kontejnerskom skladitu odlaùse preostale

koli~ine eksplozivnih materija nakon minirawa.

Predvi|eno je izmetawe prenosnog kontejnerskog skladita PSRS-500, sa

ranije odobrene lokacije na bezbednu lokaciju u krugu kamenoloma, tako da u svemu budu

zadovoqeni propisi, koji se odnose na uskladitewe eksplozivnih materija.

U prilogu zahteva dostavljamo: - Uplatnicu; - 2 x Elaborat za ishodovawe odobrewa na lokaciju; - Saglasnost Saveznog ministarstva za odbranu.

U ________ Datum, ________ Podnosilac zahteva,

________________


222

Прилог XXI: ОДЛУКА О ВРСТАМА ИНВЕСТИЦИОНИХ ОБЈЕКАТА И ПРОСТОРНИХ И УРБАНИСТИЧКИХ ПЛАНОВА ЗНАЧАЈНИХ ЗА

ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ (''Сл. лист СРЈ'' бр.39/95)

1. Овом одлуком утврђују се врсте инвестиционих објеката и просторних и

урбанистичких планова значајних за одбрану земље, поступак обавештавања и начин постављања захтева приликом пројектовања, изградње и реконструкције тих објеката и поступак обавештавања и начин постављања захтева приликом израде, доношења и спровођења тих планова.

2. Инвестициони објекти значајни за одбрану земље су: а) у области саобраћаја: 1) ауто-путеви, сви категорисани и некатегорисани путеви и градске магистралне

улице; 2) железничке пруге за јавни саобраћај, индустријски колосеци, метрои и железничке

станице; 3) тунели, мостови, вијадукти и други објекти на путевима и железничким пругама

дужине преко 10 метара; 4) аеродроми са аеродромским објектима и инсталацијама; 5) вештачки пловни путеви, луке, пристаништа и пристаништа на дубинама већим од 2

метра, са лукобранима и лучким постројењима; 6) бродови од 100 и више бруто регистарских тона, трајекти и рибарски бродови; б) у области телекомуникација и веза: 1) међумесни и месни телекомуникациони стални жичани водови (ваздушни, подземни

и подводни) и опрема и уређаји за рад на њима; 2) бежични телекомуникациони уређаји за све врсте веза; 3) зграде и делови зграда намењени телекомуникацијама и везама; 4) објекти и уређаји радио-дифузног и телевизијског система; 5) навигациони системи и објекти који у поморском, речном и ваздушном саобраћају

служе у навигационе сврхе; в) у области енергетике: 1) хидроелектране, термоелектране и нуклеарне електране; 2) далеководи, трансформаторске станице и расклопна постројења у систему

далековода напона 35 kV и већег; 3) топлане капацитета 23,16 MWh и већег; 4) објекти за производњу и прераду течних горива и гасова свих капацитета; 5) складишта и пумпне станице за течна горива и гасове, свих капацитета; 6) нафтоводи и гасоводи свих капаситета; 7) објекти за производњу и употребу нуклеарних сировина и нуклеарне енергије; г) у области водопривреде: 1) бране преко 5 метара висине и бране за акумулацију од 30.000³ и веће; 2) водоводи, мелиорациони и регулациони системи и мелиорације и регулације у

захвату насеља и комуникација; 3) водовод и канализација капацитета 20.000 становника и више; д) у области индустрије: 1) објекти за производњу и ремонт предмета наоружања и војне опреме и објекти

других предузећа која су оспособљена за производњу предмета наоружања и војне опреме; 2) објекте црне и обојене металургије; 3) објекти за градњу и ремонт бродова и бродске опреме;


223

4) објекти за производњу и ремонт мотора, шинских возила, друмских моторних возила и трактора;

5) објекти за производњу електричних машина и апарата; 6) објекти за производњу базних хемијских производа; 7) објекти за пеоизводњу цемента; 8) објекти за прераду каучука; 9) објекти за производњу прехрамбених производа, дневног капацитета 10 тона и више. ђ) складишта, силоси и хладњаче за прехрамбене производе и складишта за сталне и

тржишне робне резерве, капацитета преко 2000m³; е) млинови за жито и други објекти за прераду прехрамбених производа дневног

капацитета 10 тона и више; ж) стална складишта експлозивних, запаљивих и отровних материјала, капацитета 1000

килограма и више; з) складишта за све врсте предмета наоружања и војне опреме; и) болнице са 100 болесничких постеља и више, и други објекти здравствених

организација; ј) објекти за производњу лекова и других фармацетских средстава; к) велики информациони системи који садрже и обрађују податке од значаја за одбрану

земље; 3. Просторни и урбанистички планови значајни за одбрану земље су све врсте

просторних и урбанистичких планова и планови развоја техничких и инфраструктурних система израђени изван структурних планова.

4. Инвеститор објекта из тачке 2. ове одлуке и носилац израде плана из тачке 3. ове одлуке дужни су да, пре започињања инвестиционих радова односно израде плана, о томе обавесте Савезно министарство за одбрану (у даљем тексту: Министарство).

Обавештење из става 1. ове тачке садржи податке о локацији, намени, капацитету и времену пројектовања и изградње објекта из тачке 2. ове одлуке односно податке о врсти плана из тачке 3. ове одлуке.

5. Обавештење из тачке 4. ове одлуке, зависно од врсте објекта, односно врсте плана. Министарство, по потреби, доставља заинтересованим савезним органима и савезним организцијама на мишљење.

Органи и организације из става 1. ове тачке дужни су да своје мишљење доставе Министарству у року од 30 дана од дана пријема обавештења.

6. Ако Министарство утврди да инвестициони објекти из тачке 2. ове одлуке, односно из тачке 3. ове одлуке није потребно прилагодити потребама одбране земље, обавестиће о томе инвеститора, односно носиоца израде плана, у року од 30 дана.

7. Ако Министарство оцени да објекти из тачке 2. ове одлуке, односно плана из тачке 3. ове одлуке треба прилагодити потребама одбране земље, дужно је да инвеститору односно носиоцу израде плана постави услове и захтеве за прилагођење објекта, односно плана тим потребама, у року од 60 дана.

Ако Министарство не може да донесе оцену, захтеваће да му се достави допунска документација, на основу које ће дати оцену о потреби прилагођавања објекта из тачке 2. ове одлуке, односно плана из тачке 3. ове одлуке о потребама одбране земље.

8. За планове из тачке 3. ове одлуке, Министарство прописује мере, односно поставља услове или захтеве који се односе на:

1) опште уређење територије за потребе одбране земље и заштите од ратних разарања; 2) обезбеђење просторних услова за функционисање комплекса у којима се налазе

војни и други објекти од посебног значаја за одбрану земље, односно комплекса за изградњу таквих објеката;

3) уређење посебних просторија за дејство Војске Југославије; 4) обезбеђење простора за посебне намене значајне за одбрану земље;


224

5) прилагођавање техничких и инфраструктурних система потребама Војске Југославије, одбрани земље и заштити од ратних разарања;

9. Један примерак обавештења из тачке 6. ове одлуке, односно из тачке 7. ове одлуке Министарство доставља и републичком органу надлежном за издавање одобрења за грађење и одобрења за употребу објеката из тачке 2. ове одлуке, односно републичком органу надлежном за доношење планова из тачке 3. ове одлуке.

10. Инвеститор, односно носилац израде плана дужан је да после поступања по захтеву из тачке 7. ове одлуке пројектну документацију за изградњу објеката из тачке 2. ове одлуке, односно предлог плана из тачке 3. ове одлуке достави Министарству пре издавања одобрења за грађење, односно пре доношења плана.

11.Ако на основу документације из тачке 10. ове одлуке Министарсво оцени да је посупљено по захтевима из тачке 7. ове одлуке, обавестиће о томе инвеститора, односно носиоца израде плана, у року од 30 дана.

Ако Министарство оцени да није поступљено по захтевима из тачке 7. ове одлуке, упозориће инвеститора, односно носиоца израде плана да поступи по тим захтевима.

Ако Министарство констатује да ивеститор, односно носилац израде плана, и поред упозорења из става 2. ове тачке, није поступио по захтевима из тачке 7. ове одлуке обавестиће о томе Савезну владу.

12. Ако се измене околности на основу којих су постављени захтеви из тачке 7. ове одлуке Министарство ће поставити допунске захтеве у вези са изградњом објекта из тачке 2. ове одлуке, односно израдом планова из тачке 3. ове одлуке.

13. Контролу спровођења посебних услова и захтева при пројектовању, изградњи и реконструкцији објекта из тачке 2. ове одлуке о контроли поступања по прописаним мерама и захтевима у погледу потреба одбране земље и заштите од ратних разарања при изради, доношењу и спровођењу планова из тачке 3. ове одлуке обавља инспекција Министарства.

14. Даном ступања на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о одређивању објеката при чијем се пројектовању, изградњи и реконструкцији, односно укидању, демонтирању и стављању ван употребе мора извршити прилагођавање потребама општенародне одбране (''Службени лист СФРЈ'' бр. 35/83) и Одлука о поступку постављања захтева и о савезном органу управе који може постављати захтеве у погледу потреба општенароднеодбране и заштите од ратних разарања са којима се усклађују просторни и урбанистички планови (''Службени лист СФРЈ'', бр. 35/83).

15. Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ''Службеном листу СРЈ''.

Савезна влада Е.п. бр.270 17. август 1995. године Београд


225

Прилог XXII: ЕЛАБОРАТ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

Investitor: » KLAS « - Grad

Naziv objekta i mesto:

PROIZVODNO-SKLADI[NI OBJEKAT

“PEKARA - KLAS”

Grad

Naziv dokumentacije:

E L A B O R A T ZA[TITE OD PO@ARA


226

S A D R @ A J

A. OP[TI DEO

♦ Izvodi iz registracije ♦ Reewe odgovornog projektanta ♦ Uverewe odgovornog projektanta ♦ Izjava odgovornog projektanta

B. TEKSTUALNI DEO B.1. PROJEKTNI ZADATAK

B.2. TEHNI^KI OPIS LOKACIJE B.3. TEHNI^KI OPIS OBJEKTA B.4. MERE ZA[TITE OD PO@ARA

C. GRAFI^KI DEO ♦ KOPIJA PLANA R 1: 1000 ♦ SITUACIONI PLAN R 1 : 500 ♦ DISPOZICIJA APARATA R 1 : 100 ♦ SPOQNI HIDRANTI ♦ UNUTRA[WI HIDRANTI ♦ PP APARATI

B.1. PROJEKTNI ZADATAK

Za potrebe D.O.O. "KLAS" – Grad, uraditi ELABORAT ZA[TITE OD PO@ARA, proizvodno-skladinog objekta "PEKARA - GRAD", koji se nalazi u okviru poslovnog kompleksa "KLAS" u Gradu. "PEKARA - KLAS" proizvodi prehrambene proizvode (hleb, pecivo i druge pekarske proizvode). Objekat "PEKARA - KLAS" sastoji se od: a) proizvodnog dela (proizvodwa hleba i proizvodwa peciva), b) skladinog dela (magacin sirovina), c) garaè. U svim delovima objekta postoji mogunost pojave poàra, pa je potrebno projektovati zatitu od poàra u skladu sa: Zakonom o zatiti od poàra, Pravilnikom o izgradwi postrojewa za pekare i drugim vaèim propisima, koji se odnose na ovu vrstu objekata i prateih instalacija, kao i propisima, koji se odnose na skladitewe i manipulaciju sirovinama, koje se koriste u proizvodwi. U prilogu se dostavqaju potrebni podaci za izradu ELABORATA.

I n v e s t i t o r,

----------------------------


227

B.2. TEHNI^KI OPIS LOKACIJE

Objekat "PEKARA – KLAS" lociran je u ul. Radni~ka bb, neposredno uz magistralni put, na pravcu Grad - Beograd, u krugu poslovnog kompleksa "Klas" iz Grada.

Prostor, na kojoj se nalazi lokacija proizvodno-skladinog objekta "PEKARA – KLAS", je na kat. parcelama: br. 612 / 4, 7, 10, 12 - KO Grad (prilog: Kopija plana).

Poloàj novoprojektovanog objekta je uz zapadnu granicu parcele, duòm osom orijentisan po pravcu sever - jug, u skladu sa urbanisti~kim projektom i urbanisti~kom dozvolom.

Objekat je slobodno stojei, spratnosti: prizemqe (P). Iznad objekta nema nikakvih elektroenergetskih vodova.

Prostor oko objekta i pristupne kolske i pea~ke staze su betonirane i asvaltirane, pri ~emu je kretawe vozila omogueno u jednom smeru (kru`ni tok). Omoguen je prilaz vatrogasnim vozilima sa tri strane i delimi~no sa strane prema upravnoj zgradi preduzea "Klas" D.o.o.

Objekat pekare se nalazi na udaqenosti veoj od 10 m, od ostalih objekata kompleksa, tako da ne postoji mogunost irewa poàra na susedne objekte.

Udaqenost objekta pekare od Optinske vatrogasne jedinice u Gradu je oko 3 km, tako da je vreme stizawa Optinske vatrogasne jedinice mogu za mawe od 10 min.

Poloàj i udaqewa objekta od postojeih objekata i saobraajnica prikazana su na Situacionom planu (crte` br. 211- S73.C01).

B.3. TEHNI^KI OPIS OBJEKTA

Objekat se sastoji iz tri funkcionalne celine, sa nezavisnim ulazima. Celim gabaritom objekat je prizeman, sa razli~itom visinom pojedinih delova. a) Proizvodni deo

Najvei deo objekta projektovan je kao prostor predvi|en za pe~ewe hleba i peciva.

Ovaj deo je opremqen prateim sadràjima u vidu garderobe i sanitarnog ~vora, smetenih u sklopu ovog prostora. Prostor za pe~ewe hleba i peciva ima direkntu vezu sa rampom radi utovara gotovih proizvoda i vezu sa magacinom sirovina (brana) preko metalnih vrata koje e biti iste vatrootpornosti kao i zid na kojem se nalaze, na granici protivpoàrnog sektora. îsta visina je od 3,90 do 4,50 od gotovog poda.

Pe~ewe testenina se odvija u elektri~nim peima, a prodori dimovodnih kanala pei bie izvedeni u skladu sa vaèim propisima, uz preduzimawe svih mera zatite od poàra (izolovanost, udaqenost od gorivnih materijala i dr.). b) Skladini deo Druga celina je magacin sirovina (brana, kvasca…). Ovaj prostor bie opremqen odgovarajuim silosima za smetaj brana, izgra|enim od prohromskog ~elika. Ukupne maksimalne koli~ine uskladitenog brana iznosie 50.000 kg, upakovanog u natron vreama od po 50 kg. Zapreminska masa ovako uskladitenog brana iznosi 800 kg/m3, dok toplotna vrednost materijala u zavisnosti od zapreminske mase iznosi 17 MJ/kg (ovaj podatak vaì i za skladitewe u silosima). Za skladitewe u silosima za brano u rasutom stawu zapreminska masa iznosi 450 kg/m3. Magacin sirovina je u neposrednoj vezi sa prostorom za proizvodwu, preko metalnih vrata odgovarajue vatrootpornosti. îsta visina prostora magacina je 10 m od gotovog poda.


228

c) Garaè Trea celina predstavqa pomoni prostor u vidu garaè za smetaj vozila za transport robe. Ona je predvi|ena za smetaj dva vozila. Kota poda ovog prostora je 40 (cm) ispod kote ostalih prostorija u objektu, radi konfiguracije terena i direktnog ulaska vozila. îsta visina je 4,50 m od gotovog poda. Ove tri celine predstavqaju tri razli~ita protivpoàrna sektora. Reewem objekta, sa razli~itim visinama celina, reeno je protivpoàrno izdvajawe me|usobno, kao i me|usobno ugroàvawe celina u slu~aju nastanka poàra. Na taj na~in spre~en preskok poàra, do vremenskih granica konstrukcija poàrnih sektora.

Osnovna konstrukcija objekta

Objekat je projektovan u armirano betonskom - skeletnom sistemu, sistemu

armirano - betonskih ramova i punih zidnih platana. Temeqen je na armirano - betonskim temeqnim trakama i temeqnim stopama povezanim temeqnim gredama, preko tampona nabijenog qunka debqine d=20 cm .

Temeqni zidovi su zidani betonskim blokom, debqine d=25 cm. Zidovi prizemqa zidani su siporex blokom debqine d=25 cm, u produènom

malteru 1:3:9 (unutrawi i spoqni). Ovakav zid ima vatrootpornost veu od 2h. Ukruewa kalkanskih zidova su izvedena vertikalnim i horizontalnim armirano

- betonskim serklaìma.

Krovna konstrukcija

Krov je projektovan kao dvovodan sa padom krovnih ravni od 150, radi

uskla|ivawa sa postojeim objektima. Krovna konstrukcija se sastoji od: drvenih ro`wa~a i drvenih reetkastih

nosa~a na razmaku 0,90 ÷ 1,0 m, osovinski. Krovni pokriva~ je od valovitih "Gutanit" krovnih plo~a. U tavanskom prostoru, nad proizvodnim prostorom, neposredno iznad sputenog

plafona, nalazi se termi~ka izolacija od mineralne vune d =10 cm, sa parnom branom. Tavanski prostor je ventilisan. Sputeni plafon, koji je jedino izveden u prostoru predvi|enom za pe~ewe

hleba i peciva, ~ine: glet masa, mreìca, lepak, samogasiv stiropor d =10 cm, metalna podkonstrukcija, tavan (gledano sa poda).

Zbog razli~itih (krovnih) visina celina i nepostojawa mogunosti irewa poàra preko krovova, ne treba predvi|ati dodatne mere zatite krovne konstrukcije.

Karakteristike materijala tavanskog dela i krovova zadovoqavaju uslove utvr|ene otpornosti protiv poàra prema JUS U.J1.240, za standardne tipove konstrukcija.

Elektri~na instalacija

Napajawe objekta elektri~nom energijom je izvedeno iz sopstvene trafo stanice TS "Klas" 10/0,4 kV/kV, 630 kVA i izvodi se kablom 3 x IPO 13-Y 4 x 120 mm2, poloènim delimi~no u kablovski kanal, delimi~no u zemqu.

GRO je postavqen u objekat proizvodwe peciva i hleba, uz zid prema istovarnoj rampi. GRO je izra|en kao slobodnostojei razvodni ormar, sa razdvojenim dovodnim i razvodnim poqima.

Napojni kabal se zavrava na prikqu~cima NN automatskog prekida~a 630 A sa okida~em i tasterom za daqinsko iskqu~ewe smetenim u GRO.

U objektu se postavqaju jo tri komandno razvodna ormara napojena iz GRO: ♦ RO-S razvodni ormar napajawa rasvete, ♦ RO-M razvodni ormar napajawa miksera, ♦ RO-P razvodni ormar napajawa pei za hleb.

Sve instalacije u objektu se izvode provodnicima PPOO-Y odnosno PP-Y,

sa odgovarajuim presekom.


229

Prikqu~nice koje se ugra|uju bie izvedene u stepenu zatite IP 65, zbog zna~ajnog prisustva vlage u vazduhu kao i mawe koli~ine praine brana.

Prilikom procesa proizvodwe mogu nastati mawe koncetracije praine brana, koje zbog velike zapremine objekta proizvodwe ne mogu stvoriti eksplozivnu smeu.

Pored toga, primewena je primarna zatita izvo|ewa ventilacije prostora proizvodwe, tako da se eventualno nastale praine brana izbacuju preko ventilacionih kanala i klima komore napoqe (van objekta).

U proizvodnom pogonu vrie se redovno ~iewe naslaga praine brana sa opreme, a primena otvorenog plamena bie zabrawena. Elektri~na instalacija osvetqewa bie izvedena u odgovarajuem stepenu mehani~ke zatite IP 65 ili IP 54, sa fluo svetiqkama. U objektu je predvi|eno i postavqawe nu`nog osvetqewa.

"Panik" svetiqke locirane su na izlazima iz prostorija. Predvi|ene su svetiqke sa sopstvenim baterijama NiCd 12 V i lokalnim puwa~ima 220 V.

U slu~aju nestanka mre`nog napona, ukqu~uje se baterijsko napajawe i otpo~iwe eksploatacija svetiqki. Svetiqke sadrè natpis "IZLAZ". Duìna evakuacionog puta iz svih objekata je mawa od 30 m, sva vrata su odgovarajue propusne moi, a u objektu proizvodwe postavqeni su i znaci za obeleàvawe evakuacionog puta, tako da se moè smatrati da je u objektima obezbe|ena efikasna evakuacija, obzirom na broj zaposlenih.

Zatita od opasnog napona dodira se izvodi TN-C-S sistemom, pri ~emu se spajawe neutralne (N) i zatitne (PE) sabirnice vri u GRO.

Na objektu postoji temeqni uzemqiva~, koji je ujedno i uzemqiva~ gromobranskih instalacija.

Izjedna~ewe potencijala svih metalnih masa u objektu vri se na ini za izjedna~ewe potencijala, u kutiji smetenoj u GRO. Na ovu inu se povezuju, pored metalnih masa neelektri~nih instalacija koje ulaze u objekat, i zemqovod uzemqiva~a. Elektri~na instalacija u objektu proizvodwe izvodi se regalno, dok u ostalim objektima (sijali~no osvetqewe) obujmicama za na zid.

Ure|aji za automatsko iskqu~ewe napona kao i tromi osigura~i pravilno su dimenzionisani. Zatita objekta od atmosferskih pra`wewa obzirom na konfiguraciju terena i koncepciju objekta, ukqu~ujui i aneks objekta za smetaj silosa, izvodi se ure|ajem za rano startovawe.

Ure|aj se postavqa na jarbol i zahteva postojawe glavnog i pomonog uzemqiva~a, sve u skladu sa vaèim propisima i standardima. Prora~unati nivo gromobranske zatite je II.

Kompletna elektro instalacija (prikqu~nice, uti~nice, motori, osvetqewe,…) bie u minimalnom stepenu zatite IP 54.

B.4. MERE ZA[TITE OD PO@ARA

B.4.1. POLAZNI USLOVI

Prilikom propisivawa mera zatite od poàra uzimaju se u obzir sledei kriterijumi: - Procena ugroènosti od poàra - Namena objekta i tehnoloki proces - Koriewe zapaqivih i opasnih materija - Poàrno optereewe objekta - Mogue klase poàra - Broj qudi i wihova obu~enost u rukovawu protivpoàrnom opremom U konkretnom slu~aju, polazi se od sledeih parametara: 1. Prema projektovanoj situaciji, predvi|eno je da objekat bude dovoqno udaqen od susednih objekata. Ne postoji mogunost irewa poàra; 2. Glavna konstrukcija je od materijala otpornih na poàr min. 2 h; 3. Za slu~aj pojave poàra, objekat je opremqen sa 4 spoqna hidranta, od ~ega su dva nadzemna i dva podzemna, sa crevima, mlaznicama i ostalom opremom smetenom u PP


230

ormarima, neposredno pored istih. U objektima se predvi|a i postavqawe aparata za po~etno gaewe poàra; 4. Elektri~na instalacija jake struje je u odgovarajuim izolacionim omota~ima i pravilno uzemqena, a strujni krugovi osigurani odgovarajuim osigura~ima 5. Od atmosferskog pra`wewa objekat je zatien gromobranskom instalacijom; 6. Oko objekta postoji protivpoàrni put, koji omoguava gaewe poàra sa tri strane i delimi~no sa ~etvrte strane u delu prema upravnoj zgradi; 7. U svim objektima postavie se znaci zabrane puewa i koriewa otvorenog plamena; 8. Kao dodatno sredstvo za lokalizovano delovawe po~etnih poàra, kao mobilna protivpoàrna oprema upotrebqeni standardni aparati za gaewe poàra S i CO2 , koji su fiksirani uz zidove. Aparati su iz standardizovane opreme po JUS-u ; 9. Prema veli~ini objekta u istom je predvi|eno: 4 unutrawa hidranta Ø 52 mm, sa crevom i mlaznicom, smetenim u PP ormarima neposredno pored hidranata. Hidranti se postavqaju u: gara`ni deo - 1 komad, proizvodni deo - 2 komada i magacin sirovina - 1 komad. B.4.2 PO@ARNO OPTEREEWE

Prema ~l. 4. Pravilnika o tehni~kim normativima za zatitu skladita od poàra i ekplozije, (″Slu`beni list SFRJ″, br. 24/87), magacin sirovina spada u kategoriju malih skladita povrine do 1000 m2 .

Prema JUS U.J1.030, ukupno poàrno optereewe daje ra~unsku vrednost toplotne energije jednog objekta, koja se moè osloboditi u poàru. Izra~unava se prema obrascu:

ii SPZ ⋅= kJ ili kcal . gde je: P - specifi~no poàrno optereewe u kJ/m2 ili kcal/m2 S - povrina osnove na koju se odnosi vrednost P m2

Specifi~no poàrno optereewe je izraèno toplotom, koja se moè razviti u plementarnoj jedinici:

SHVpP iii

i⋅⋅Σ

= kJ/m2 ili kcal/m2

gde je: pi - prividna gustina materijala kg/m3 Vi - volumen materijala m3 S - povrina osnove m2 Hi – toplotna vrednost materija u kJ/kg ili kcal/kg i - indeks elementarne jedinice

Ovim standardom odre|uju se tri grupe specifi~nih poàrnih optereewa: ♦ Nisko poàrno optereewe do 1 GJ/m2 ili 250.000 kcal/m2 ♦ Sredwe poàrno optereewe do 2 GJ/m2 ili 500.000 kcal/m2 ♦ Visoko poàrno optereewe preko 2 GJ/m2

U ra~un ulaze svi gorivi materijali prema JUS U.J1.020, koji su sastavni deo

zgrade, instalacija i opreme, kao i materijali za koje je zgrada namenski gra|ena.

Poto Investitor nije dostavio projekat enterijera, poàrno optereewe se izra~unava na bazi prose~ne vrednosti za pojedine vrste zgrada, a prema izvrenim ispitivawima.

Za: PREHRAMBENA INDUSTRIJA - Proizvodwa testenine, specifi~no

poàrno optereewe je P = 1.256 MJ/m2 - sredwe poàrno opterewe.


231

Za magacin brana dobija se :

37,646449,131

1750000=

⋅=P MJ/m2 = 6,47 GJ/m2 - visoko poàrno opterewe.

gde je: 50.000 kg - maksimalna koli~ina brana, koja e se skladiti u magacinu 17 MJ/kg - toplotna vrednost brana 131,49 m2 - povrina magacina

Prema JUS U.J1.240, stepeni otpornosti prema poàru zgrade ili delova zgrade moè biti: I stepen – neznatna otpornost ( bez otpornosti ) – NO; II stepen – mala otpornost – MO; III stepen – sredwa otpornost – SO; IV stepen – vea otpornost – VO; V stepen – velika otpornost – WO.

Za pojedine elemente konstrukcije zgrade, stepeni otpornosti prema poàru, dati su u tabeli 1.21 (na strani 67. priru~nika).

Prema ~l. 13. tabela 1. Pravilnika o tehni~kim normativima za zatitu

skladita od poàra i ekplozije, (″Slu`beni list SFRJ″, br. 24/87), odnosno tabela 1.20 (na strani 67. priru~nika) odre|uje se stepen otpornosti konstrukcionih elemenata skladita prema poàru.

Ako je skladite opremqeno ure|ajima za automatsko gaewe poàra, stepen otpornosti konstrukcionih elemenata skladita prema poàru moè se smawiti za jedan.

Iz tabele 1.20 vidi se da je za na slu~aj stepen otpornosti protiv poàra, prema standardnom tipu konstrukcije: III stepen - sredwa otpornost (SO). Iz tabele 1.21 vidi se da je, za na slu~aj, potrebna vatrootpornost: a) unutar poàrnog sektora ♦ nosivih zidova, stubova 1 ~ ♦ me|uspratna i krovna konstrukcija, greda, krovni pokriva~ ½ ~ ♦ nenosivi pregradni i fasadni zidovi ½ ~ ♦ konstrukcija evakuacionog puta ½ ~ b) na granici poàrnog sektora ♦ zidovi 1½ ~ ♦ me|uspratne konstrukcije 1 ~ ♦ otvori 1 ~

Iz prethodno opisanih konstrukcionih elemenata vidi se da su ovi uslovi vie nego ispuweni, odnosno da je projektovana vatrootpotnost korienih materijala vea od zahtevane.

Odnos poàrno optereewe - vatrootpornost konstrukcije moè se sagledati na

sledeem dijagramu:


232

Dijagram 2.2

Najvee dozvoqene povrine poàrnih sektora u zatvorenim skladitima date su u sledeoj tabeli:

Tabela 2.11

Najvea dozvoqena povrina poàrnih sektora m2

VRSTA MATERIJALA

Bez instalacija za automatsko

otkrivawe poàra

Sa

instalacijama za automatsko

otkrivawe poàra

Sa ure|ajima za automatsko otkrivawe i

gaewe poàra

Zapaqive prakaste materije

< 400 < 800 neograni~eno

~vrste kompaktne zapaqive materije,

temperature paqewa do 300 o C

< 2.000

< 3.000

neograni~eno

~vrste kompaktne materije,

temperature paqewa od 300 o C

< 3.000 < 4.500 neograni~eno

Povrina magacina sirovina je P=131,49 m2 . Na osnovu ~lana 19. Pravilnika o tehni~kim normativima za zatitu skladita

od poàra i eksplozije ("Slu`beni list SFRJ" br.24/87), tabela 2.11, isti nije potrebno deliti na vie od jednog protivpoàrnog sektora.

4.521,744

3.956,526

3.391,308

2.826,090

2.260,872

1.695,654

1.130,436

PO

@A

RN

O O

PTE

RE

]E

WE

kJ/

m2

565,218

minuta ~asova 1 2 3 4

VATROOTPORNOST KONSTRUKCIJE


233

B.4.3. PREVENTIVNA ZA[TITA OD PO@ARA HIDRANTSKA MRE@A

Spoqna hidrantska mreà na osnovu dobijenih vrednosti za poàrno optereewe mora biti izvedena kao prstenasta.

Cevi razvodnog cevovoda u mreì spoqnih hidranata su Ø100 mm. Potreban pritisak u spoqnoj hidrantskoj mreì odre|uje se prora~unom u

zavisnosti od visine objekta ali ne sme biti niì od 2,5 bara. Spoqni hidranti se moraju nalaziti na udaqenosti veoj od 5 m, od spoqnih

zidova objekta. Rastojawe izme|u 2 hidranta je mawe od 80 m. U neposrednoj blizini hidranta predvi|enih za neposredno gaewe poàra,

postavqa se: ormar za smetaj creva, mlaznice, kqu~ i hidrantski nastavak. Broj creva standardne duìne odre|uje se zavisno od udaqenosti hidranata od

objekta i od potreba za intervencujom sa spoqne strane objekta. Obim objekta u osnovi je:

12,1 + 24 + 12,7 + 23,7 + 54,30 = 126,80 m. Za na slu~aj potrebno:

4 kom. PP ormara, sa po 4 kom. hidrantska creva, standardne duìne od po 15 m, Za gaewe poàra sa 2 kom. hidranta sledi: 8 kom. creva x 15 m + 2 kom. hidranta x 5 m. mlaz vode = 130 m.

Iz prora~una zakqu~ujemo da je objekat pokriven sa svih strana spoqawom hidrantskom mreòm.

Ako se uzmu u obzir povrine celina objekta "PEKARA - KLAS" i ako se zna da je crevo standardne duìne 15 m, mlaz vode 5 m, moè se videti na priloènoj situaciji hidrantske mreè (crte` br.: 211- S73.000) da unutrawa hidrantska mreà u celokupnosti pokriva tieni prostor unutrawosti objekta.

Prilikom radova zavarivawa na pripremqenim mestima mora se potovati Uredba o merama zatite od poàra pri izvo|ewu radova zavarivawa, rezawa i lemqewa ("Sl. glasnik SRSrbije, br. 50/79), odnosno pre otpo~iwawa bilo kakvih radova potrebno je dobiti pismeno odobrewe za ove radove od referenta zatite od poàra u preduzeu "KLAS" .

MOBILNA PROTIVPO@ARNA OPREMA

Pored navedenih mera i sredstava za gaewe poàra, predvi|eni su i ru~ni

aparati za gaewe poàra, a prema JUS Z.CO.003, koji odre|uje klasifikaciju poàra prema vrsti zapaqivih materija i sredstava za gaewe poàra.

Mobilna protivpoàrna oprema predstavqa osnovnu standardizovanu opremu i ona se moè smatrati sredstvom preventivne protivpoàrne zatite. Pod mobilnom PP opremom se podrazumevaju: ru~ni, prenosni i prevozni PP aparati, koji sluè za gaewe po~etnih poàra.

Da bi se sprovela preventivna protivpoàrna zatita objekta, potrebno je na osnovu odgovarajuih kriterijuma odrediti sredstava za gaewe, tip, kapacitet i broj PP aparata i planski predstaviti wihov raspored.

Pri odre|ivawu svih gore navedenih parametara uzimaju se u obzir sledai kriterijumi: - procena ugroènosti od poàra; - namena objekta i pojedinih prostorija; - koriewe zapaqivih i opasnih materijala, wihova skladitewa i transport; - poàrno optereewe objekta i prostorija; - mogue klase poàra; - broj qudi i wihova obu~enost u rukovawu mobilnom PP opremom; - ostali uslovi koji uti~u na mogunost pojave i irewa poàra.

Izbor ru~nih i prevoznih PP aparata vri se samo iz redova standardizovane opreme po JUS standardima.


234

Mogue klase poàra u objektu i izbor sredstava za gaewe

Na osnovu procene ugroènosti od poàra u objektu moè se konstatovati da su mogue sledee klase poàra: A, B, C i D.

Prema JUS ISO. 3941 izvrena je sledea klasifikacija poàra:

Klasa A

U ovu klasu se ubrajaju poàri ~vrstih materija koje gore plamenom ili àrom, kao: drvo , hartija, tekstil, ugaq i sl.

Za gaewe ove klase poàra koriste se kao sredstva za gaewe: voda sa i bez dodataka naj~ee, a samo izuzetno pena i prah.

Klasa B

U ovu klasu poàra spadaju poàri te~nosti koje gore plamenom, kao: mast, vosak, smola , asfalt i sl.

Kao sredstvo za gaewe poàra ove klase naj~ee se primewuju pena, suvi prah, ugqendioksid i haloni.

Klasa C

U ovu klasu poàra spadaju poàri gasova koji gore plamenom, kao: metan, butan, propan, acetilen i sl.

Kao sredstvo za gaewe ove vrste poàra koriste se: ugqendioksid, haloni i suvi prah.

Klasa D

U ovu klasu poàra spadaju poàri lakih metala koji intezivno sagorevaju, kao to su: aluminijum i wegove legure, titan i drugi, izuzev kalijuma i natrijuma.

Kao sredstvo za gaewe ove vrste poàra koriste se specijalni i posebni prahovi za gaewe ili pak materije koje nisu sredstva za gaewe, ve sluè kao pomono sredstvo za gaewe poàra lakih metala. Ove materije se nanose u debelim slojevima za priguivawe toplote zra~ewa, kao i ~vrst suvi pesak i opiqci suvog liva. Izbor vatrogasnih aparata, tip, broj i kapacitet

Na osnovu procene o moguim klasama poàra i izbora odgovarajuih sredstava za gaewe tih klasa poàra, moè se konstatovati da u objektu treba postaviti ru~ne prenosne i prevozne aparate, odgovarajueg tipa i to: - aparati za gaewe suvim prahom, ~ija je oznaka "S" - aparati za gaewe ugqendioksidom, ~ija je oznaka "CO2"

Oznake i tipovi aparata su u saglasnosti sa standardom JUS Z.C2.020. (Sl. list SFRJ, br.36/70) Aparati za gaewe prahom su nameweni za gaewe poàra klase: B i C, a mogu primenom odgovarajueg praha i za gaewe poàra: A i D.

Ovi aparati se mogu smatrati gotovo univerzalnim, a jedina im je mana to nakon gaewa ostavqaju na ure|ajima i instrumentima, tj. na povrini koja je gaena i bliòj okolini, sloj praha koji je dosta teko ukloniti.

Aparati za gaewe ugqendioksidom su nameweni za gaewe poàra klase: B i C (zapaqive te~nosti i gasovi), zatim za gaewe poàra na el. ure|ajima i instalacijama visokog napona. Ovi aparati su, tako|e, podeeni za gaewe po~etnih poàra na elektronskim ure|ajima, jer ne ostavqaju vidne tragove gaewa.


235

Odre|ivawe potrebnog broja vatrogasnih aparata prikazano je u sledeoj tabeli:

Tabela 2.12

PO@ARNO OPTERE]EWE

JUS U.J1.030 NISKO

< 1 SREDWE

1÷2 VISOKO

> 2

Povrina

objekta

GJ / m2 GJ / m2 GJ / m2

50 2 2 2 100 2 2 3 150 2 3 3 200 3 3 4 300 3 3 5 400 3 4 6 500 3 4 7 750 4 6 9 1.000 5 7 12 2.000 6 9 17 3.000 7 12 22 4.000 10 17 32 5.000 12 22 42 6.000 15 27 52 7.000 17 32 62 8.000 20 37 72 9.000 22 42 82

10.000 27 52 102

Pomou tabele odre|uje se pribliàn broj protivpoàrnih aparata, prema

sredwoj ugroènosti od poàra. Korekcija broja vatrogasnih aparata vri se na osnovu iskustvenih merila. Broj aparata се smawuje u prostorima, koji su mawe ugroèni, a poveava u

prostorima, koji su vie ugroèni od poàra. Pri odre|ivawu broja aparata uzima se u obzir i pokrivenost objekta

protivpoàrnim hidrantima. Na osnovu svega iznetog predvi|eno je postavqawe sledeih PP aparata:

Magacin sirovina - 3 kom protivpoàrni aparat S - 9 Garaà - 2 kom protivpoàrni aparat S - 9 Proizvodwa peciva i hleba - 1 kom protivpoàrni aparat 10 kg CO2, pored GRO - 1 kom protivpoàrni aparat 5 kg CO2, pored RO - P - 1 kom protivpoàrni aparat 5 kg CO2, pored RO - M - 3 kom protivpoàrni aparat S - 9 pored vrata na evakuacionim putevima

Postavqawe i rukovawe vatrogasnim aparatima

Na~elno se moè konstatovati da, aparate treba postavqati na vidnom i

pristupa~nom mestu. Ako se u prostoriji nalaze lako zapaqive materije, onda aparate treba postaviti

van prostorije, u hodniku, pored vrata.


236

Ako je u pitawu proizvodna prostorija, gde ima qudi, onda aparat postaviti u blizini radnika, po mogustvu na dohvat ruke, ukoliko je wegovo radno mesto ugroèno od poàra.

Prevozne aparate u takvom slu~aju postaviti u hodniku pored prostorije. Protivpoàrne aparate treba zatiti od praine i prqavtine.

Aparati se postavqaju na visini ne veoj od 1,5 m. Ako se za ru~ni i prevozni aparat predvidi odre|eno mesto postavqawa, treba ga

obezbediti od neovlaenog premetawa. U slu~aju da su izloèni praini ili kii, treba ih postaviti u sanduke ili

zidne ormare. Ako se na aparatima nahvata praina, treba ih o~istiti, a izloène delove od

aluminijuma ili mesinga premazati tankim slojem uqa. Zar|ala mesta, usled oteewa sloja boje treba o~istiti i ponovo premazati

bojom. Sanduci i ormari treba da se odràvaju ~isto i ne smeju da prokiwavaju. Iskustvo je pokazalo da samo uputstvo, koje se nalazi na aparatu ili pored wega,

nije dovoqna garancija da e svaki radnik u pogonu ili drugoj prostoriji u datom kriti~nom trenutku umeti da upotrebi aparate. Iz ovoga sledi da je neophodno obu~iti u rukovawu PP aparatima celo osobqe u datom objektu, a posebno one qude koji rade na radnim mestima ugroènim od poàra.

U vezi sa tim, preporu~qivo je da se radnici upoznaju sa najneophodnijim ~iwenicama o poàru i protivpoàrnoj tehnici i da se povremeno odràvaju ve`be gaewa, a tako|e da se radi plan i program akcija gaewa poàra.

Odràvawe ru~nih i prevoznih aparata ne zahteva svakodnevno angaòvawe. Na~elno aparate treba ispitivati jednom godiwe, a u principu jednom u 6 meseci.

Taj posao obavqaju stru~waci proizvo|a~a ili ovlaeni servis. O izvrenim ispitivawima, zameni puwewa ili zameni delova preporu~uje se

uvo|ewe evidencije kartona. B.4.5. GA[EWE PO@ARA Taktika gaewa poàra pomou usvojenih vatrogasnih aparata

Vatrogasni aparati za gaewe suvim prahom, oznake "S" (prema JUS Z.C2.035 i

JUS Z.C2.135). Rukovawe ru~nim aparatima za gaewe prahom je jednostavno, ali, kako je to pokazalo iskustvo u gaewu ovim aparatom, ~esto se ne postiè èqeni uspeh zbog nepravilnog rukovawa. Radi toga se treba pridràvati uputstva za rukovawe proizvo|a~a.

Ta uputstva su odtampana na samom aparatu. Radi boqe vidqivosti i preglednosti, table sa uputstvima za rukovawe

aparatima za gaewe po~etnih poàra, mogu se postaviti pored aparata ili na ugroènim mestima od poàra.

Gaewe izvesnih vrsta poàra zahteva i znawe u gaewu. U slobodnom prostoru poàr se gasi, ukoliko ima vetra, u pravcu vetra, sa

strane odakle vetar dolazi. Plamen se gasi oblakom, a plamen te~nosti odsecawem plamena pri dnu (na samoj

povrini te~nosti). Kod po~etnih poàra veih obima, efikasnija je upotreba vie vatrogasnih

aparata istovremeno, nego jedan po jedan. Nakon uguewa poàra, obustaviti isticawe praha. Treba pa`qivo pratiti razvoj situacije i ukoliko postoji mogunost ponovne

pojave plamena, preostalim delom to treba onemoguiti. Vatrogasni aparati za gaewe ugqendioksidom, oznake "CO2"

(prema JUS Z.C2.040 i JUS Z.C2.140). Rukovawe aparatima za gaewe po~etnih poàra ugqendioksidom je veoma lako i

jednostavno. Uputstvo za rukovawe aparatom je odtampano od strane proizvo|a~a na samom

aparatu. U blizini postavqawa aparata ili u blizini ugroènog mesta preporu~uje se

postavqawe table sa uputstvom za rukovawe ovim aparatima. Aparati za gaewe ugqendioksidom su daleko efikasniji ako se upotreblajvaju u

zatvorenom prostoru.


237

Pri upotrebi mlaznica, treba ih usmeriti u poàr ispred plamena. Investitor je obavezan da radnike upozna sa moguim vrstama poàra i da ih

obu~i za gaewe poàra, kako vodom pomou hidranata, tako i sa ru~nim i prevoznim aparatima za gaewe poàra.

Zakon o zatiti od poàra ("Sl.glasnik SR Srbije", br. 37/88) u ~lanu 24. propisao je obavezu da su organizacije i organi du`ni da radnike upoznaju sa opasnostima od poàra na radnom mestu, merama, upotrebom sredstava i opreme za gaewe poàra, postupkom u slu~aju poàra, kao i sa odgovornou zbog nepridràvawa propisanih i naloènih mera zatite od poàra.

Organizacije i organi su du`ni da najmawe jedanput u tri godine izvre obuku svih radnika iz oblasti zatite od poàra, s tim da najmawe jednom u toku godine izvre prakti~nu proveru znawa.

Obuka radnika se vri prema programu kojeg donose organizacije i organi, po pribavqenom miqewu nadle`nog organa uprave za unutrawe poslove.

Organizacije i organi su du`ni da vreme odràvawa obuke i provere znawa iz oblasti zatite od poàra prijave nadle`nom organu uprave za unutrawe poslove. Odgovorni projektant, Petar Petrovi, dipl. in`.

C. GRAFI^KI DEO

♦ Kopija plana

R 1: 1000 ♦ Situacioni plan crte` br.: 211-S73.C01 R 1 : 500 ♦ Dispozicija opreme crte` br.: 211-S73.C02 R 1 : 100 ♦ Spoqni hidranti crte` br.: 211-S73.C03 ♦ Unutrawi hidranti crte` br.: 211-S73.C04

♦ PP aparati crte` br.: 211-S73


238

10

95

5

5

9

9

99

9

99

9

10

Unut

ra

wi h

idran

t sa

oprem

om

pod p

riti

skom

Spoq

ni h

idran

t nad

zem

ni

Spoq

ni h

idran

t podze

mni

Apar

at z

a po~et

no g

aew

esa

ugq

endioksi

dom

10 k

g

Apar

at z

a po~et

no g

aew

esa

ugq

endioksi

dom

5 k

g

Apar

at z

a po~et

no g

aew

esa

prah

om

9 k

g

Dvokrilna

vrat

a sa

vat

rootp

orno

u o

d 2

sat

a

Nad

zem

ni s

ilos

za b

ra

no

Sm

er n

orm

alne

evak

uacije

unut

ar o

bje

kta

Spoq

ni v

atroga

sni p

ut

Broj oso

ba

u obje

ktu

Raz

vodni o

rm

an

Glav

ni p

rek

ida~

Ø10

0

2

2

10

10

2

14

15

20

23

GA

RA

@A

MA

GA

CI

NB

RA

[N

AP

RO

IZV

OD

WA

HL

EBA

PRO

IZV

OD

WA

PE

CI

VA

GARDEROBA

DI

SP

OZI

CI

JA O

PRE

ME


239

ПОГЛАВЉЕ 3: ПОСЛОВИ УНАПРЕЂЕЊА ЗАШТИТЕ ОД

ПОЖАРА

У члану 29. Закона о заштити од пожара (“Сл. гласник СР Србије” бр. 37/88) и Правилнику о условима за бављење пословима унапређења заштите од пожара (“Сл. гласник СР Србије” бр. 26/85) дефинисани су послови унапређења заштите од пожара и услови у погледу техничке опремљености и стручног кадра које морају испуњавати правна лица која се баве овим пословима, као и сама процедура добијања овлашћења за вршење ових послова од МУП-а РС. Под пословима унапређења заштите од пожара подразумевају се: - Израда студија организације заштите од пожара, - Израда анализа постојећег стања заштите од пожара, - Израда програма за санирање и унапређење заштите од пожара, - Израда анализа о зонама опасности и одређивање ових зона на местима која су угрожена

од настанка експлозивних смеша, - Пројектовање уређаја и инсталација за детекцију, дојаву и гашење пожара, - Испитивање физичко – хемијских особина, чврстих, течних и гасовитих запаљивих

материја, као и погодности коришћења ових материја у објектима угроженим од пожара. Да би успешно обављали ове послове, лица која се баве унапређењем заштите од пожара поред до сада стеченог знања морају познавати карактеристике свих запаљивих и експлозивних материја, методологију одређивања зона опасности запаљивих течности, гасова и експлозивних прашина, примарну и секундарну противексплозивну заштиту, као и пројектовање уређаја за: детекцију, дојаву и гашење пожара, детекцију експлозивних и запаљивих гасова као и основе превентивно техничке заштите, који су обрађени у овом поглављу.


240

3.1 ЗАПАЉИВИ ГАСОВИ И ФОРМИРАЊЕ ЕКСПЛОЗИВНИХ СМЕША

Mетода одређивања тачке запаљивости у отвореном суду по Маркусону дефинисана

је у стандарду JUS B.H8.601. Тачка запаљивости је одређена као најнижа температура на којој се пале гасови који се појављују изнад загреваног узорка у додиру са пламеном. Стандардном методом (Пенски – Мартенс) извршено је одређивање тачке паљења течних горива и сличних течности у затвореном суду. Тачка паљења је најнижа температура на којој се у затвореном суду, приношењем пламена са стране, под одређеним условима, запале паре сакупљeне изнад узорка. Тачка паљења течних горива и сличних производа који се пале на температури испод 65оС, одређује се по JUS B.H8.047. За боје и лакове одређивање тачке запаљивости методом затворене посуде дато је по JUS Н.С8.058 и по овој методи смеша се излаже малом пламену одређене енергије. Овим огледима се симулирају услови запаљења експлозивне смеше пламеном шибице, односно упаљене цигарете.

Према JUS Z.C0.010 дају се карактеристике опасних запаљивих гасова, течности и испарљивих чврстих супстанци. Овде је тачка паљења дефинисана као она добијена испитивањем у затвореном суду. Када је испитивање обављено у отвореном суду, онда се наведена вредност посебно означава, јер се у затвореном суду испарења задржавају у датом простору па је њихова концентрација већа на мањој температури. Овим стандардом дефинише се и температура самопаљења као минимална температура неке од ових материја на којој почиње сагоревање независно од извора топлоте. Очито је да је температура самопаљења већа од тачке паљења, јер је овде енергија молекула довољно велика да није потребно довођење иницијалног пламена, да дође до хемијских реакција оксидације.

Овде се дефинишу и границе запаљивости као идентичне границама експлозивности, а наводи се да важе за температуре од 21 до 25оС и притисак од 0.1 МРа; даје се и припадност категорији степена опасности по здравље, запаљивост и реактивност за преко 400 материја. У стручној литератури се могу наћи сређени слични подаци за више хиљада материја – у новије време базе ових података дају се на новим медијима какви су оптички дискови или дискете за РС рачунаре. На овај начин могуће је брзо налажење већег броја података о овим опасним материјама.

Доња граница експлозивности је најмања концентрација запаљивог гаса, пара или магле код које још увек постоје услови за експлозивно сагоревање.

Горња граница експлозивности је највећа концентрација запаљивог гаса, пара или магле код које још увек постоје услови за експлозивно сагоревање.

У концентрацији изван ових граница не може доћи до експлозије због премале количине запаљивог гаса (паре) или због премале количине кисеоника.

На овој линији концентрације са Z је означена тачка која одговара концентрацији минималне енергије паљења; са ρ је означена концентрација максималног притиска експлозије; са S је означена стехиометријска смеша (сагоревање без остатака запаљиве супстанце или кисеоника). Осим ових имамо и смеше које имају највећу брзину пораста притиска експлозије (најбризантније смеше).

сиромашна смеша експлозија богата смеша

0 DGE z s ρ GGE 100%


241

У табели 3.1 дате су границе експлозивности и стехиометријске смеше за неке запаљиве гасове. Табела 3.1 Границе експлозивности и стехометријске смеше неких запаљивих гасова

Граница експлозивности запремински % Запаљиви гас

DGE GGE

Стeхиометријска смеша запремински %

Земни гас 5,3 14,9 9,5

Сумпорвоодник 4,3 46,00 12,3

Ацетилен 2,5 100 7,75

Што је код неког запаљивог гаса ово подручје између DGE и GGE шире, то је могућност настанка експлозије већа, посебно у случајевима ниских вредности DGE. Границе експлозивности метана у ваздуху приказане су на дијаграму 3.1.

Температура и притисак такође утичу на границе експлозивности. Са повећањем

температуре или притиска, подручје експлозивности се шири, тј. смањује се доња граница (DGE), а расте горња граница експлозивности (GGE). Постојећу експлозивну смешу треба иницијално запалити да би, уз испуњење других услова, дошло до експлозије. За ово паљење, узрочник мора да има: - енергију изнад минималне енергије паљења, - температуру изнад најниже температуре паљења те смеше. Сам процес експлозије може да се подели у три фазе: - паљење, - ланчана реакција, - горење и изгарање сагоривог остатка.

Са дијаграма 3.2 се уочавају следећа времена:

Дијаграм 3.1 Граница експлозивности метана у ваздуху (смеша метан + ваздух)

Дијаграм 3.2 Индукционо време паљења (ре – притисак експлозије)


242

t1 – време до почетка паљења, t2 – време до почетка разгарања ланчаног процеса, t3 – време стабилног процеса експлозије.

kTE

n epk −

=τ

Ово време се дефинише као карактеристика услова експлозије: утицајни фактори се односе на саму експлозивну смешу, али и на услове у којима је узроковано паљење. У датом изразу за τ је: к - константа за узрочнике паљења, р - притисак експлозивне смеше, n ≈ 1 - зависи од услова горења, Е - критична енергија паљења гаса, R - гасна константа, Т - температура смеше.

3.2 КЛАСИФИКАЦИЈА УГРОЖЕНОГ ПРОСТОРА НА ЗОНЕ

ОПАСНОСТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈЕ

Зоне опасности представљају категорију експлозивно опасног простора према вероватноћи да се у њему појаве експлозивне смеше. У смислу дефинисања зона опасности, под експлозивним смешама подразумевају се смеше у концентрацији од 10% DGE када се она третира као експлозивна. Класификација зона опасности одражава вероватноћу да експлозивна концентрација постоји. Неопасним простором сматра се онај код којег је вероватноћа постојања експлозивне смеше мања од 10%. У том смислу, простор у коме експлозивна смеша постоји трајно или се појављује често или је њена појава не сувише честа али је трајање дуже, назива се зоном 0 опасности. Вероватноћа егзистенције смеше у тим просторима има границе од 10-2 до 1 (извесност). Имајући у виду ову учесталост, може се приближно рећи да временски критеријум зоне 0 представља присуство смеше од 100 и више сати годишње. Зона 1 опасности је простор у коме смеша не постоји трајно нити је учесталост њеног постојања велика, али се она ипак може очекивати и у нормалним погонским ситуацијама. Зона 1 карактерише присуство експлозивне смеше са вероватноћом од 10-2 до 10-4. Ово одговара постојању смеше у трајању од 1 до 100 сати годишње. Ако је вероватноћа постојања експлозивне смеше (10% DGE) између 10-8 и 10-4, то одговара појави смеше само у ненормалним погонским ситуацијама. Овакав простор квалификује се као зона 2 опасности. Њој одговара временски критеријум егзистенције смеше од мање од 1 сат годишње. Дакле ако је вероватноћа појаве смеше: 10-2 р 1 Зона 0 10-4 р 10-2 Зона 1 10-8 р 10-4 Зона 2 Ово се може представити и на бројној оси. Неопасан простор Зона 2 Зона 1 Зона 0

Како се у теорији рачуна са најнеповољнијим ситуацијама, у даљим разматрањима зоне опасности карактеришу се вероватноћом постојања експлозивне смеше (10% DGE) од:


243

Зона 0 р=1, Зона 1 р=10-2, Зона 2 р=10-4 Код утврђивања и класификовања опасног простора је основа извор испуштања, вентилација, ружа ветрова за отворени простор, параметри процеса (притисак, температура) и услови метеоролошке тишине (струјање ветра испод 0,5 м/сек), итд. Анализирајући логограм за одређивање зона , уочавамо поступак класификације. Сваки елемент процесне опреме, процесни уређај (на пример, регулациони вентил, сигурносни вентил, пумпа, прирубнички спој на цевоводу, отвор за узимање узорка и др.) мора да буде разматран као потенцијални извор испуштања запаљивог гаса, паре и сл. Због тога мора претходно да се утврди или оцени: - количина испуштања или интензитет испуштања запаљиве и експлозивне материје, - брзина истицања, - концентрација запаљивог материјала који се испушта, - доња граница експлозивности, - температура паљења, - густина у односу на ваздух, - препреке и њихов карактер, - радни притисак и температура, - кретање ветра. Основним стандардом JUS N.S8.007 даје се принципијелни приказ угроженог простора око тачкастог извора у функцији густине, као што је приказано на слици 3.1.

Напомена: 1. шеме се односе на 2. облик и величина

а) отворени простор зоне зависе од бројних б) извор опасности вишег степена фактора Слика 3.1 Класификација опасних простора око извора опасности за гас који је лакши од ваздуха Поступак приказан на логичком дијаграму може се сажето објаснити табелом која обухвата: - анализу извора испуштања (Т – трајни, П – примарни, С – секундарни), - утврђивање параметара извора и запаљивог материјала, - утврђивање утицаја промаје односно вентилације (Н – недовољна, или ограничена или

ометана, П – природна, Ф – форсирана вентилаторима, вештачка, принудна).


244

Т – трајни извор – место на којем је запаљиви гас или пара стално (или дуготрајно) присутна, што је предвиђено технолошким поступком; П – примарни извор – место на којем је испуштање запаљивог гаса или паре запаљиве течности повремено, али је предвиђено технолошким поступком; С – секундарни извор – место испуштања које није предвиђено технолошким поступком, али се дешава у ненормалној погонској ситуацији. Логограм и табела омогућују да читалац разуме принципе дефинисања и класификације угроженог простора. Логограм није наравно довољан као једина основа за дефинисање зона опасности. Овај поступак захтева анализу свих параметара који су поменути претходно, али и велико искуство на пословима дефинисања и класификације опасних простора. Јасно је да је овде потребно узети у обзир и препоруке које за конкретне ситуације даје светска и домаћа техничка регулатива.

PR

OC

ES

NI

U

RE

]A

J

SA

DR

@A

J M

IN

IM

AL

NI

HU

SL

OV

A

OP

AS

NO

ST

I

DA

IZ

VO

R

OP

AS

NO

ST

I

DA

PR

IM

AR

NI

I

ZV

OR

NE

NE

NE

UG

RO

@E

NI

P

RO

ST

OR

(3S

)

TR

AJA

WE

EK

SP

.SM

E[

E

VE

]I

IN

TE

ZI

TE

TV

EN

TI

LA

CI

JEPR

O[

IR

EN

IP

RO

ST

OR

DA

OT

VO

RE

NI

PR

OS

TO

R

ZO

NA

1

MA

WA

U^

ES

TA

LO

ST

VE

TR

A

ZO

NA

0

NE

MA

WI

ZO

NA

2

VE

]A

DA

UT

VR

]I

VA

WE

P

AR

AM

ET

AR

AI

ZV

OR

A

I

ZA

PA

QI

VO

G M

ED

IJU

MA

TR

AJN

I

IZ

VO

R

NP

FN

E

ZS

UT

VR

]I

VA

WE

P

AR

AM

ET

AR

AI

ZV

OR

A

I

ZA

PA

QI

VO

G M

ED

IJU

MA

SE

KU

ND

AR

NI

IZ

VO

R

TR

AJA

WE

EK

SP

.SM

E[

E

N

ZO

NA

1Z

ON

A 0

ZO

NA

2Z

S

PF

DA

NE

ZN

A^

EW

E:

ZS N P F

-ZO

NA

SI

GUR

NO

ST

I

-NE

DO

VO

QN

A

VE

NT

IL

AC

IJA

-PR

IR

OD

NA

V

EN

TI

LA

CI

JA

-FO

RS

IR

AN

A

VE

NT

IL

AC

IJA

-VE

RO

VA

TA

N

RE

DO

SL

ED

-MA

WE

V

ER

OV

AT

AN

R

ED

OS

LE

D

UT

VR

]I

VA

WE

P

AR

AM

ET

AR

AI

ZV

OR

A

I

ZA

PA

QI

VO

G M

ED

IJU

MA

NP

FN

E

DA

OT

VO

RE

NI

PR

OS

TO

RP

RO

[I

RE

NI

PR

OS

TO

R

NE

DA

U^

ES

TA

LO

ST

VE

TR

AI

NT

EZ

IT

ET

VE

NT

IL

AC

IJE

MA

WA

VE

]A

MA

WI

VE

]I

ZS

ZO

NA

2Z

ON

A 1

ZO

NA

0

Слика 3.2 Логички дијаграм


245

Табела 3.2 Поступак одређивања зона опасности према логичком дијаграму Извор Вент. ОПИС Зона

Т Н Слабо вентилисани простор (сабирници) 0

П Отворен простор; Не значи затворена просторија 0

Да: зависно од учесталости брзине ветра

Већа учесталост ветра ће дати мањи простор.

Напомена: Само у изузетним околностима уз веома честе брзине ветра и посебно опасне изворе, око извора може да буде

Мања учесталост “тишина” даје већи угрожени простор

1

0

2

Ф Да: уз потпуну поузданост вентилације, зависно од интензитета вентилације у односу на капацитет извора

- мањи интензитет (нпр. Општа вентилација уз ометано струјање)

- код променљивог извора проширени простор

- већи интензитет, по правилу, треба да осигура зону опасности, док код недовољно дефинисаних параметара може да буде

1

2

2

Не: значи помањкање присилне вентилације; од учесталости застоја ће зависити да ли ће се променити само распростирање зона утврђених под Да или ће околни простор да буде

1

П Н Изразито повећано трајање у слабо вентилисаним просторијама, на пример у каналима, за гасове и паре теже од ваздуха.

0

Незнатно повећано трајање смеше 1

П Отворени простор: Не: значи затворена просторија 1

Да: зависно од учесталости ветра: већа учесталост даће мањи простор; мања учесталост – “тишина” (брзина испод 0,5 м/с) даће већи угрожени простор

1

2

Ф Да: зависно од интензитета вентилације у односу на капацитет извора:

- мањи интензитет (на пример, општа вентилација уз ометано струјање),

- мањи простор око самог извора може да буде

- већи интензитет ће, по правилу, дати зону сигурности, док у појединим случајевима може да буде

2

1

2

Не: значи могућност помањкања присилне вентилације; од учесталости застоја зависи да ли ће се променити само распростирање зона утврђених под Да или ће околни проширени простор да буде

1

Н - екстремно продужено трајање у потпуно затвореном простору 0

- по правилу, продужено трајање у каналима за гасове и паре теже од ваздуха

1

- незнатно повећано трајање 2

П У већини случајева узимајући најповољније услове 2

Ф Да: значи поуздан систем вентилације без застоја: - по правилу, није могуће дименизионисати вентилацију за сва могућа ретка испуштања – у изузетним случајевима ограниченог и познатог извора испуштања и довољно дименизионисање вентилације

2

некласи-фициранпростор


246

3.3 ОЗНАЧАВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ПРЕМА

ПРЕПОРУКАМА IEC Комитет 31 Ј, Секретаријат 25, Централна канцеларија IEC-a, Женева

Зона 0

Зона 1

Зона 2

3.4 ОДРЕЂИВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈЕ У

ИНДУСТРИЈСКИМ ПОСТРОЈЕЊИМА И ЊИХОВО ПРОСТОРНО РАСПРОСТИРАЊЕ

Одређивање угроженог простора, односно његова класификација на зоне опасности у индустријским погонима и просторијама где се јављају експлозивне смеше, намењена је у првом реду правилном избору електричних уређаја за експлозивне атмосфере, али и других уређаја и алата. IEC покушава да ову материју стандардизује и уведе јединствене критеријуме за ову класификацију. У ту сврху извршена је анализа око 150 примера предложене класификације из 14 земаља света. Међутим, за сада се тек у документу IEC 79-10 из децембра 1995. год. пришло у обради већег броја примера који треба да помогну разрешењу ове проблематике. Нажалост, и у овом документу дат је принципијелан методолошки приступ, који оставља доста могућности за различити приступ одређивању зона и граница њиховог распростирања.


247

За тачније одређивање величине угроженог простора и граница његовог распростирања, потребно је познавање и следећих карактеристика утврђених извора опасности: - капацитет извора опасности (kg/s, l/s), - временска учесталост појаве експлозивне смеше, - физичко – хемијска својства опасне материје, - радна температура технолошког процеса, - радни притисак на коме се процес одвија, - локација извора опасности, - врста и капацитет примењене вентилације затвореног простора, - метеоролошке прилике и ружа ветрова, посебно за постројења на отвореном простору. У сваком појединачном случају, ипак, не сме се изгубити из вида утицај редовног технолошког одржавања и вођење процеса, без појаве технолошких грешака, као и утицај неквалитетног и лошег одржавања које узрокује појаву веће вероватноће настанка грешке на самом електричном уређају (лоше одржавање је техничко – технолошка истина у индустријским постројењима на овим просторима, без обзира на све методолошке приступе). Дакле, за практично одређивање зона опасности и граница њиховог распростирања, узимају се у обзир најнеповољнији параметри. При томе се одговорни технолог, као базни пројектант, опредељује за утицај концентрације експлозивне смеше у функцији извора испуштања на начин да за: - случај концентрације смеше која одговара вредности 50% од доње експлозивне границе декларише формирање зоне опасности нула “0”, - случај концентрације смеше која одговара вредности 25% од доње експлозивне границе декларише формирање опасности један “1”, - случај концентрације смеше која одговара вредности 10% од доње експлозивне границе декларише формирање зоне опасности два “2”, али само за случај да се зона 2 граничи са неопасним простором, итд. Ако зону нула “0” окружује зона један “1”, онда се граница зоне 1 рачуна по критеријуму 10% доње експлозивне границе. Утицај кретања ветра је свакако посебно изражен. Ови утицаји су експериментално испитивани. Више аутора је поставило и математичке методе за проучавање дужине распростирања експлозивне атмосфере око извора испуштања. Ови методи и програми су постављени на бази искуствених података за анализу угроженог простора. Тако су познате релације које су дали Pasquill, Meadows, Wintrich, Doury, Hester, и други: Релација Panquilla Хоризонтална удаљеност распростирања зоне опасности од извора испуштања добија се као:

( ) 181,1/11 /8,36 vyQR =

где је: R1 – хоризонтална удаљеност на тлу у правцу дувања ветра, Q- издашност извора испуштања (kg/s), v- брзина ветра (m/s), у- концентрација смеше (kg/m3) на растојању R1. Релација Meadowsa Хоризонтално растојање од извора испуштања као граница зоне опасности израчунава се према формули:

( ) 181,1/12 /84600 dgevmyQR =

Где је: R2- хоризонтална удаљеност од извора испуштања (граница зоне), Q- издашност извора испуштања (kg/s),


248

v- брзина ветра (m/s), m- молекуларна маса (g/mol), ydge- доња граница експлозивности у %. Релација Wintricha Хоризонтална удаљеност за распростирање опасног простора обрачунава се према релацији:

( ) 769,03 /5,17829 vyQR =

Где је: R3- хоризонтална удаљеност од извора испуштања, Q- издашност извора испуштања (kg/s), v- брзина ветра (m/s), y- концентрација експлозивне смеше у %. Релација Doury-a Експериментални израз гласи:

( ) 769,0359,04 /778000 yxvQR

где је: R4- хоризонтална удаљеност од извора испуштања, Q- издашност извора испуштања (kg/s), v- брзина ветра (m/s), y- концентрација експлозивне смеше у %.

3.5 ПРИМЕРИ КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ3

Изабрани примери имају за циљ, како је то назначено у предговору аутора, да приближе филозофију класификације зона и стручној јавности укажу на постојећу инжењеријску праксу, приликом решавања ових задатака. Према одабраним националним и индустријским стандардима, опсег и ширина зоне могу да буду различити. Наведени примери су реалност у индустријским постројењима на овим просторима и практично су, уз стандард JUS N.S8.003 и стандард JUS N.S8.007 инструктивни за израду инвестиционо – техничке документације и елабората о класификованим и одређеним зонама опасности. Наравно да, уколико се примери користе за решавање будућих задатака класификације, стручном тиму који приступа одређивању зона, морају да буду доступни сви релевантни параметри и специфичности технолошког поступка који се води и који су основа за доношење коначне одлуке.

У многим предузећима, сасвим је погрешан приступ у методологији одређивања зона опасности. Обично то “одради” стручни радник електротехничке струке; за овај веома сложен и одговоран посао нужна је сарадња екипе научних и стручних радника коју сачињавају: - технолог производње, - специјалиста за заштиту од пожара и експлозија, - инжењери машинске и електротехничке струке.

3 -Радован М. Јованов, Александар Д. Павловић, Славица В. Јовановић: “Методологија одређивања зона опасности-запаљиве течности и гасови”, Институт за нуклеарне науке “Винча”,Београд, 1996. -Радован М. Јованов, Александар Д. Павловић, Јован М. Ињац: “Методологија одређивања зона опасности-експлозиви и запаљиве прашине”, Институт за нуклеарне науке “Винча”, Београд, 1996. -Радован Јованов, Никола Клеут:”Простори угрожени експлозивним смешама”, Институт за нуклеарне науке “Винча”, Београд, 1994. -IEC 79-10 Класификација опасних простора, 1995.


249

У приручницима и часописима налазе се прикази типских зона опасности за поједине елементе технолошких линија. Имајући у виду велико искуство аутора на прегледу инвестиционо – техничке документације за изградњу објеката, учешћу у техничким прегледима објеката, као и у инспекцијском надзору објеката у експлоатацији који су опремљени инсталацијама и уређајима за рад у угроженим просторима, имајући у виду да би ова искуства могла помоћи пројектантима, биће приказан већи број класификованих зона опасности у различитим технологијама. Оне су одређене на основу докумената IEC 79/95, EN препорука и стандарда JUS N.S8.007, као и важећих техничких прописа, којима су зоне прецизно одређене.

Основна поставка код одређивања зона опасности, према до сада изложеном, полази од чинилаца, који ће бити обрађени на примеру класификације зона опасности обичне индустријске пумпе уграђене на коти +0,00 m, на отвореном простору, који служи за претакање запаљивих течности. Ти параметри су: - технолошки процес и релевантни параметри за његово одвијање, - врста и карактер вентилације по типу, степену и могућностима, - карактер и интензитет извора испуштања, - врста и карактер производа, његове тачке паљења у односу на параметре процеса и амбијенталну температуру, - густина пара у односу на релативну густину ваздуха (1). Пример 1: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ИНДУСТРИЈСКЕ ПУМПЕ ЗА ПРЕТАКАЊЕ

ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ Имајући у виду изнето, после разматрања свих параметара за индустријску пумпу

капацитета 50 m3/h, на ниском притиску, добија се следеће стање: Опасан простор експлозивне атмосфере класификује се као простор зона 1 и зона 2. Просторна растојања категорисана су тако да је a=3m хоризонтално од извора испуштања, б=1m изнад извора испуштања и нивоа тла. У овом примеру сам извор испуштања представља заптивач пумпе. Графички приказ распростирања зона дат је на слици 3.3.

1. Ниво околног земљишта 2. Канал испод коте земљишта

Слика 3.3 Класификација зона опасности индустријске пумпе за претакање запаљивих течности

Izvor emisije (zaptiva~ pumpe)Zona 1

Zona 2

Зона 1 Зона 2

Извор емисије (заптивач пумпе)


250

Пример 2: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ КОМПРЕСОРА ЗА ВОДОНИК

У индустријским постројењима уобичајен начин производње водоника је електролизом воде. У склопу опреме – електролизера, налази се и компресор за водоник. Водоник се често јавља и као споредан производ при добијању различитих хемијских производа или пиролизом угљоводоника. Под нормалним условима водоник је безбојан гас без мириса и укуса. Није токсичан. Запаљив је тј. експлозиван у одређеној концентрацији са ваздухом односно кисеоником. У ваздуху гори бледоплавим, скоро невидљивим пламеном. Течан водоник је провидан, без мириса, око 14 пута је лакши од воде. При експанзији са високих притисака сви гасови, сем водоника, се охладе; он се у некој мери загреје. Водоник се брзо дифузује кроз порозне материјале. При раду са компримованим водоником треба бити изузетно обазрив, јер он може да процури из инсталација које су непропустљиве за све друге гасове. Водоник се транспортује и складишти у челичним боцама, компримован на 150 – 190 bar. У боцу од 40 l стане свега 0,5 kg гаса. Транспорт и складиштење водоника у течном стању су знатно економичнији, али су резервоари за ове сврхе веома скупи, јер захтевају специјалне материјале и изузетну изолацију. Резервоари за транспорт и складиштење течног водоника су изоловани – “суперизолацијом”, која се састоји из намотаних слојева танких алуминијумских фолија између којих се налазе слојеви минералне вуне. Судови за течан водоник праве се од материјала који имају добре механичке особине на изузетно ниским температурама: аустенитни хром-никл челици, бакар и његове легуре итд. Према стандарду JUS N.S8.003 за оцену опасности од пожара и експлозије, битне су следеће карактеристике водоника: - ознака: H2 - група гасова: C - молекуларна тежина: 2.0 - температурни разред: T1 - границе експлозивности: 4 – 75,6%(vol) - густина у односу на ваздух: 0,07 - температура паљења: 565oC - максимални притисак експлозије: 7,4 bar - стехиометријска смеша: 27% - минимална енергија паљења: 0,019 mJ - коефицијент дифузије: 0,69 cm2/s Зона опасности око компресора за водоник одређује се као:

Зона опасности 1 - простор хоризонталне удаљености 1,0 m око габарита компресора и неограничено увис (до кровне конструкције), - исту распрострањеност зоне имају и пратећи елементи инсталација за водоник (сушач, филтер и сл.).

Зона опасности 2 - просторија за смештај компресора, целом запремином. Напомена: зоне нису класификоване око отвора на објекту и око вентилационих отвора. Уколико они постоје онда се у зону опасности 2 класификује и простор: - 1 m хоризонтално и 1 m увис око вентилационог отвора на крову зграде, - 1 m хоризонтално око зграде на зиду са вентилационим отворима и вратима


251

1lak krov

zona 1

kompresor

zona 2

.

Слика 3.4 Зоне опасности око компресора водоника

Пример 3: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ КОД СУШАЧА ВОДОНИКА (ВОДОНИКОМ ХЛАЂНИХ ГЕНЕРАТОРА)

Кратак опис сушача водоника За елиминацију остатка влаге из генератора, као и влаге која је присутна у самом водонику за хлађење генератора, користи се сушач водоника са одговарајућим средством за апсорпцију влаге дехидратором – силикалгелом (чист силицијумдиоксид). Сам силикалгел даје индикацију о засићењу – незасићен је плав или бео, док је засићен жут или црвен. Веза сушача и генератора хлађеног водоником је преко цевовода. Доводни цевовод сушача водоника је спојен на потисној страни вентилатора, тако да разлика притисака који остварује вентилатор генератора обезбеђује проток водоника кроз сушач. Саставни делови сушача водоника су: посуда са силикалгелом, грејач ваздуха, вентилатор, пнеуматски вентил, електропнеуматски вентил, ормар са припадајућом електричном опремом. Поступак замене силикалгела Пошто се визуелним путем утврди засићеност силикалгела влагом, инсталација сушача се продува угљендиоксидом у трајању од 4 до 6 минута. Затим се укључује вентилатор који потискује угљендиоксид из сушача. У року од 5 минута од рада вентилатора укључује се електрични грејач за сушење силикалгела. Температура топлог ваздуха је око 100оС. Кад се визуелним путем утврди да је елиминисана влага из сушача водоника, искључује се грејач, а вентилатор остаје у раду још наредних 5 минута. После престанка рада вентилатора, након 50 – 60 минута поново се врши продувавање сушача угљендиоксидом у трајању од 3 – 5 минута. Тада је инсталација спремна за поновно пуштање водоника из генератора.

Карактеристике сушача водоника место уградње: испод генератора; капацитет: 50m3/h; радни притисак: 6,1 bar; температура водоника: 45оС.


252

Дефинисање зона опасности Подаци о водонику дати су у претходном примеру. На сушачу треба прво дефинисати изворе опасности. То су секундарни извори опасности, тј. они који само под ненормалним околностима, у случају квара или погрешно вођеног технолошког процеса испуштају водоник у околни простор. То су: - спојна места, - отвор са провидним поклопцем на кућишту за визуелну контролу силикалгела, - вентил којим се често не рукује. Примарним извором опасности сматрамо само испусни отвор цевовода за одвођење водоника у слободан простор изван погонског објекта, јер је повремено присуство запаљивог гаса предвиђено технолошким поступком. Имајући у виду све наведене околности одређују се зоне опасности сушача водоника и то:

Зона опасности 0 Унутрашња арматура, цевовода и апсорбера – кућишта са силикалгелом, јер се у тим просторима стално налази водоник, у концентрацијама које могу бити експлозивне.

Зона опасности 1 У сфери полупречника 1,5 m од испусног отвора цевовода за одвођење водоника из сушача.

Зона опасности 2 Простор неограничено увис- изнад зоне 1. Простор око самог сушача до хоризонталне удаљености 3m, и неограничено увис до и око прве препреке. Уколико препрека нема, а у овом простору се налазе електрични уређаји, они морају бити у Ех заштити.

Слика 3.5 Зоне опасности око сушача водоника

Пример 4: АУТОМАТСКА ЛИНИЈА ЗА ТАБЛЕТИРАЊЕ ЛЕКОВА (ЗАТВОРЕНИ

СИСТЕМ)

У циљу заштите лека од штетних спољних утицаја, наношењем посебног слоја, врши се облагање таблета. Ова технологија представља опасност у поступку реализације појединих радних операција у току којих се користе органски растварачи, најчешће изопропил алкохол и ацетон, због могућности настанка формирања експлозивних смеша у околном простору. Ту се, пре свега, мисли на поступак припреме раствора и његово наношење на таблету прскањем (распршивањем млаза). Извори опасности на оваквим линијама, према одредбама стандарда JUS N.S8.007, су у принципу: - суд за припрему материјала са органским растварачима,

1,5

zona1

zona23m od elemenatasua~a koji moguemitovati vodonik


253

- цевни развод за допрему растварача (иако се ради о затвореном систему, имајући у виду одређен број вентила, заптивача, прирубничких спојева и др.) - суд са растварачима, - уређај за наношење материјала са органским растварачем на таблету, - завршно обрађене таблете са свеже нанетим заштитним слојем са органским растварачима. Да би се приступило класификацији зона опасности, треба прикупити податке о карактеристикама запаљивих и експлозивних узрочника формирања експлозивне атмосфере (медиј). Ако се анализа проведе на поменутим растварачима, онда из стандарда JUS N.S8.003 налазимо да су карактеристике следеће: Табела 3.3 Основне експлозивне карактеристике растварача

Разређивач Група Температурни разред

Температура самопаљења

Тачка паљења

Границе запаљивости, запремински, %, доња горња

Релативна густина паре или гаса (ваздух =1)

Изопропил алкохол А Т3 298,9 11,7 2 12 2,1

Ацетон А Т1 465 -17,8 2,6 12,8 2

Овакве линије се, по правилу, уграђују у просторије које чине посебан противпожарни сектор у односу на друге делове производног објекта (хале). Вентилација простора, у циљу онемогућавања или смањења вероватноће формирања експлозивне смеше, пројектује се и изводи као вештачка (принудна). Изведеним системом вентилације не може да се утиче на степен извора опасности, али се битно утиче на трајање и класификацију угроженог простора. Сам систем вентилације простора изведен је као контролисан, па за случај престанка рада вентилационог система, прекида се и цео процес таблетирања. Имајући у виду све претходно предузете мере, прорачуне и ефикасност вентилације, њен начин контроле и др., зоне опасности аутоматске линије за таблетирање лекова класификоване су на следећи начин: Зона опасности 0 - унутрашњост суда за припрему материјала са органским растварачима. Зона опасности 1 - линија за таблетирање са затвореним одсисним вентилационим системом, - простор на удаљености од 1m од линије за таблетирање, - простор око одсисних вентилационих отвора система принудне вентилације, у сфери пречника 1,5м до нивоа коте терена. Зона опасности 2 - простор 5 m од границе зона опасности 1, узроковане вентилационим отворима. С обзиром на релативну густину у односу на ваздух, треба избегавати сва удубљења и просторе испод коте +0,00 m, а отворе вентилационог система постављати што ниже, ради елиминације могућности стварања евентуалних “џепова” са експлозивном атмосфером.


254

Слика 3.6 Распростирање зона опасности Пример 5: ВИШЕСЛОЈНА ШТАМПАРСКА МАШИНА ДУБОКЕ ШТАМПЕ У графичкој индустрији једна од најзначајнијих машина је машина дубоке штампе, за конфекционирање амбалаже. Овакве машине имају могућност наношења више различитих слојева штампе на материјалима као што су целофан, каширана алуминијумска фолија, полиестер, папир, полиетилен и сл. Сама машина састоји се од електромоторног погона, обртних ваљака, намотача, каде за потапање, одсисног вентилационог система, уређаја за наношење штампарских боја и др. Саме боје се припремају за штампу користећи при томе разређиваче, од којих ће се у овом примеру користити етилацетат, етилгликол, етилалкохол и метилетилкетон. Претпоставка је да, осим дневне количине боја, лакова и разређивача, око саме линије машине за штампање нема других извора испуштања експлозивне атмосфере. Осим опште вентилације погона, изведен је и локални одсис са саме машине. Ова вентилација није контролисана. Основне експлозивне карактеристике поменутих разређивача су, према одредбама JUS N.S8.003 следеће: Табела 3.4 Основне експлозивне карактеристике растварача




Границе запаљивости,

запремински, %, доња горња

Релативна густина паре или гаса

(ваздух =1) Етилацетат А Т2 426,7 -4,4 2,2 11 3 Етилалкохол А Т2 365 12,8 3,3 19 1,6 Етилгликол А Т3 1,8 15,7 3,1 Метилетил-кетон А Т1 515,6 -6,1 1,8 10 2,5


255

Напомена: Када у стандарду нема података о експлозивној групи, мора се од овлашћене лабораторије Савезног завода за стандардизацију тражити анализа конкретног узорка, слично поступку испитивања самих рЕх заштитних електричних уређаја. У супротном, приликом одређивања карактеристика уређаја мора се одабрати уређај најстрожијих карактеристика, категорије С Т6. Извори опасности у просторији су: - каде, таве и посуде са бојом, лаком и разређивачем – трајни извори, - места претакања запаљивих течности – трајни извори, - свеже обојена трака – трајни извор. Класификацију и распростирање зоне опасности треба одредити на следећи начин:

Зона опасности 0 - унутрашњост судова са запаљивим течностима.

Зона опасности 1 - простор око каде са бојом ширине 0,5 m хоризонтално и вертикално до коте пода, - простор око свеже обојених трака ширине од 0,25 m, са свих страна хоризонтално до уласка траке у уређај за сушење и вертикално до коте пода, - унутрашњост вентилационог система за сушење и простор у сфери пречника 1,5 m око одсисних вентилационих оквира система принудне вентилације, до нивоа коте терена, - простор око машине за штампање, у поступку скидања остатака боје са ваљка применом разређивача, ширине 5 m хоризонтално и 1,5 m изнад горње тачке машине, па до нивоа коте пода. Зона опасности 2 - простор 5 m од границе зоне опасности 1 узроковане вентилационим отворима хоризонтално и 0,8 m вертикално. Погонски услови Да би се прихватио овакав приступ класификацији зона опасности, морају да буду испуњени следећи погонски услови: 1. Капацитет пумпе за боје и лакове који се користе у процесу штампе не сме да буде већи од 45 l/min. 2. Просторија са штампарском машином мора да има изведен систем вештачке (принудне) вентилације. 3. Припрема боја и њихово претакање и мешање не сме се вршити у самој просторији са линијом за штампање. Ако је то случај, онда долази до проширења зоне опасности 1 на целу погонску просторију. 4. Количине ускладиштених боја и лакова не смеју да пређу потребе за неометан рад у трајању од 3 сата. 5. Капацитет локалне вентилације са коте пода мора да обезбеди проток ваздуха од минимум 1 m/s. 6. Одсисни вентилациони систем сушаре мора да има изведену контролисану вентилацију. 7. Систем вентилације мора да обезбеди такву измену ваздуха погонске просторије да се ни у једном случају не може појавити концентрација експлозивне смеше са ваздухом већа од 50% доње границе експлозивности. 8. С обзиром на карактер и особине коришћених разређивача у овом примеру, електрични уређаји у рЕх заштити морају да буду минимално за примену II групе гасова А и температурне класе Т3. Хоризонтална растојања рачунају се од нивоа тла, због тежине пара боја, лакова и разређивача у односу на ваздух. Графички приказ зона опасности дат је на слици 3.7.


256

зона 1

0,25 м изнад и

око ролне папира сушара

зона 1 зона 0 – каде са бојом зона 1 – 0,5 м око каде за боју у свим смеровима

Слика 3.7 Зоне опасности код машина (дубоке штампе) за вишебојно штампање ако се примени контролисана вентилација

Преостали део простора и вентилација су решени примарном противексплозивном заштитом (контролисана вентилација), па су зоне опасности сведене практично на габарите машина. На самој машини се захтева употреба експлозионо заштићених електричних уређаја. Пример 6: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ КАШИР МАШИНЕ У одељењу за каширање штампани материјал (целофан, полиестер) се удваја са алуминијумском фолијом и полиетиленом различите дебљине. Поред процеса каширања, ради се и лакирање фолије, где се на површину наноси слој лепка. Као средство за лепљење употребљава се лепак на бази полиуретанске смоле који се разређује етилацетатом. Термолакови, који се користе, су на бази PVC и PVDC смола, разређују се етилацетатом, а у себи садрже и известан проценат ацетона. Основне експлозивне карактеристике растварача који се користе у одељењу су дате у табели 3.5. Табела 3.5 Основне експлозивне карактеристике растварача

Границе запаљивости доња горња Разређивач Група Температурни

разред

Температура самопаљења оС

Тачка паљења оС % gr/m3 % gr/m3

Релативна густина па-ре или гаса (ваздух=1)

Етилацетат А Т2 426,7 -4,4 2,2 78,5 11,0 400 3 Ацетон А Т1 465 -17,8 2,6 60 12,8 310 2 Лакови и лепкови који се користе држе се у затвореним посудама ван производних просторија, а у самим просторијама држе се у потребним количинама: лепак или лак до 100 kg, етилацетат до 50 kg. На машини са одмотача А (слика) трака долази у лакир сектор, где се помоћу ваљака из каде за лепак (1), лепак наноси на траку. Даље трака пролази кроз осам сушара (3), где се нанети лепак суши топлим ваздухом који се вентилационим каналима (5) одводи у систем за пречишћавање загађеног ваздуха. Загревање ваздуха врши се термалним уљем које циркулише кроз сушнице. Трака са одмотача Б се топлим ваљком лепи за већ поменуту траку у сектору за услојавање (4). Каширана трака се намотава на намотачу В. Запремина просторије у којој је смештена кашир машина је 1137 m3. У одељењу за каширање примењена су три система за вентилацију.


257

Централна вентилација (1), капацитета 11 000 m3 исисава ваздух из просторије. Локална вентилација (2) капацитета 3000 m3/h исисава загађени ваздух испред и из лакир сектора. Вентилација сушара (3) капацитета 5000 m3/h исисава загађени ваздух из сушара. У просторију се убацује чист ваздух са три калорифера (4) капацитета 9000 m3/h. На основу напред наведених података о технолошком процесу, физичким особинама растварача, примењеној вентилацији и изворима опасности, одређују се зоне опасности. Зона опасности 1 - унутрашњост вентилационих канала, - унутрашњост сушница, - лакир сектор и простор од 1m око лакир сектора, - посуда за лепак и посуда за етилацетат и простор од 1 m око њих. Зона опасности 2 - простор од 1 m око машине Приказ зона дат је на слици 3.8.

Хоризонтални приказ зоне опасности

Вертикални приказ зона опасности

1. Када за лепак А Одмотач 2. Посуда за лепак Б Одмотач 3. Тунел сушаре В Намотач 4. Сектор за услојавање 5. Вентилациони канали сушаре

Зоне опасности вентилационих канала

Слика 3.8 Распростирање зона опасности кашир машине


258

Пример 7: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ЕКСПЛОЗИВНИХ СМЕША У ПОСТУПКУ ИЗРАДЕ ШТАМПАНЕ И НЕШТАМПАНЕ АМБАЛАЖЕ ОД ЦЕЛОФАНА, ПАПИРА, ПОЛИПРОПИЛЕНА, ПОЛИЕТИЛЕНА И СЛ.

Да би се приступило разматрању и класификацији опасности експлозивне атмосфере у технолошком поступку израде штампане и нештампане флексибилне амбалаже од целофана, папира, полипропилена, полиетилена и других материјала (алуминијумска фолија или PVC), треба за полазну основу користити технолошки поступак и његове независне целине, али и друге спољне утицаје: ружу ветрова, структуру објеката и њихове међусобне утицаје, карактеристике и количине опасних материја које се користе у процесу, итд. Независне технолошке целине у поступку израде флексибилне амбалаже су: ускладиштење запаљивих течности (магацина, боја, лакова, растварача), централно складиште растварача са надземним резервоаром, бакроштампа, погон флексибилне штампе, погони каширања и екструзије. Карактеристике опасних материја које се користе у поступку су дате у табели 3.6.

Табела 3.6 Основне експлозивне карактеристике растварача




Границе запаљивости, запремински, %, доња горња

Релативна густина паре или гаса (ваздух =1)

Етилацетат А Т2 426,7 -4,4 2,2 11 3 Етилалкохол А Т2 365 12,8 3,3 19 1,6 Ацетон А Т1 465 -17,8 2,6 12,8 2 Метилетилкетон А Т1 515,6 -6,1 1,8 10 2,5 Метилпропанол А Т2 426,7 27,8 1,2 10,9 2,6 Бензин А Т3 287,8 <-17,8 1,1 5.9 2,5 Изопропил алкохол А Т3 298,9 11,7 2 12 2,1

Централно складиште растварача

Централно складиште растварача се састоји из четири међусобно повезане технолошке целине и то: просторије са погонским резервоаром, просторије са аутоматом за истакање разређивача, просторије са пумпом за пуњење погонског резервоара, из подземног складишта растварача. Просторија са погонским резервоаром је на спрату, изнад просторије са пумпним постројењем. У резервоару се налази смеша етилацетата и етилалкохола. Систем пуњења резервоара је затворен. По својој природи, извори опасности се класификују као: Трајни: - унутрашњост резервоара са етилацетатом и етилалкохолом, Секундарни: - прирубнички спојеви на цевоводу за транспорт флуида у резервоар. На основу тога, зоне опасности се класификују као: Зона опасности 0 - унутрашњост резервоара са етилацетатом и етилалкохолом. Зона опасности 2 - унутрашњост просторије. Просторија са аутоматима за истакање разређивача је у приземљу. У просторији није изведен систем ни природне нити вештачке вентилације. Према природи извора опасности зоне опасности се класификују као: Зона опасности 1 - унутрашњост аутомата и простор 0,5 m око габарита аутомата, па до нивоа тла. Зона опасности 2 - хоризонтално до габарита просторије и 1,7 m вертикално.


259

Просторија са пумпом за пуњење погонског резервоара

Центрифугалне пумпе са заптивачима представљају примарни и секундарни извор испуштања. Цео систем транспорта разређивача из подземног складишта је затворен. Тип вентилације: вештачка; степен: средњи; расположивост: добра. Узимајући у рачун релевантне параметре дате су следеће вредности за пумпу капацитета од 50 m3/h која ради на ниском притиску: а=1,5 метар хоризонтално од извора; б=1 метар од нивоа земљишта и до 1 метар изнад извора испуштања; ц=3 метра хоризонтално од извора испуштања.

1. Ниво околног земљишта 2. Канал испод коте земљишта

Слика 3.9 Класификација зона опасности индустријске пумпе за претакање запаљивих течности смештене у просторију

Класификација експлозивне атмосфере на зоне опасности – магацина боја и лакова

Објекат је слободностојећи. Састоји се од три посебне, ватроотпорне издвојене просторије. У једном делу објекта врши се складиштење боја у оригиналној произвођачкој амбалажи. У просторији нема манипулације са бојама у смислу претакања, мешања и сличних радњи. При нормалним условима рада, не очекује се стварање експлозивних смеша, осим за случај акцидентне ситуације: пад посуде и разливање боја у просторији. На супротним зидовима просторије, у висини од 15 cm од коте пода, уграђене су фиксне жалузине на отворима, који омогућавају природну вентилацију просторије. Густина

Izvor emisije (zaptiva~ pumpe)Zona 1

Zona 2

Зона 1

Зона 2

Извор емисије (заптивач пумпе)


260

пара боја на бази растварача је тежа од ваздуха (референтни ниво 1), па се све просуте количине и њихова испарења очекују у доњој зони просторије. Извори опасности су: посуде са бојама, а по свом карактеру су секундарни. На основу тога, опасан простор експлозивне атмосфере дефинише се као: Зона опасности 0 - унутрашњост посуда са бојом и лаковима. Зона опасности 2 - простор у унутрашњости објекта до висине 1,7m од коте последњег нивоа полице на којој је извршено складиштење боја и лакова у оригиналној фабричкој амбалажи вертикално и 0,3 m хоризонтално од сваке полице.

Просторија за нијансирање боја дневне потрошње Део објекта централног магацина је предвиђен за складиштење остатака припремљених боја из производног процеса, које су нијансиране према захтевима технолошког поступка, али и за припрему боја за потребе дневне производње. Мешање боја се врши ручно, уз дозирање потребне количине растварача, преко електромоторног погона пумпи, са пиштољем за истакање из централног складишта. Вентилациони отвори на просторији су уграђени само на једном зиду и не омогућавају потребан ефекат природне вентилације. Постављени су у нивоу пода просторије. Извори опасности су: - пиштољи за истакање разређивача, - посуда за мешање боја, - прирубнички спојеви на цевоводу за развод разређивача, - заптивачи пумпе за дозирање потребних количина разређивача. Према утврђеним изворима, зоне опасности се класификују као: Зона опасности 0 - унутрашњост посуде са бојом и лаковима. Зона опасности 1 - простор 1,5 m сферно око пиштоља за истакање разређивача у посуде за мешање боја, па до нивоа тла, - простор око посуде за припрему боје 1,5 m сферног радијуса, па до нивоа тла. Зона опасности 2 - простор око сваке посуде са бојом 0,3m хоризонтално и 1,7 m од коте последњег нивоа полице за складиштење боја, лакова и разређивача у оригиналној произвођачкој амбалажи, па до нивоа тла и 1,5 m од отвора. Због начина извођења вентилационих отвора, цео простор, до висине 1,7 m од коте последње полице вертикално, па до дна нивоа тла, се проглашава зоном опасности 1. Простор око фиксних жалузина, као и вентилационих отвора од габарита отвора, па 1,5 m сферног радијуса, је простор зоне опасности 2. Просторије припреме боје мешањем – мешалице У поступку припреме боја користи се мешалица на електромоторни погон, после одмеравања потребних количина компоненти. Шаржирање компоненти је ручно (лак са садржајем метилалкохола и етилацетата, чврсте компоненте). Мешање шарже је ограничено на временски период од 30 минута са могућношћу регулисања брзине мешања. Број шаржи у току једне смене је 5. Вентилација просторије се врши природним путем, преко отвора на једном зиду просторије, заштићеног фиксним жалузинама. Положај отвора није омогућио ефикасну природну вентилацију угроженог простора. Извори опасности су: - мешалица, - посуде са бојом и разређивачем, - отвори за узимање узорака.


261

По свом карактеру, извори опасности су: трајни (унутрашњост посуде и резервоара са бојом и разређивачем), примарни (отвори за утакање и узимање узорака) и секундарни (сви прирубнички спојеви, заптивачи пумпи за дозирање потребних количина и сл.). Имајући у виду карактер извора опасности и утицаје вентилације зоне опасности се класификују као:

Зона опасности 0 - унутрашњост мешалице и резервоара са готовом шаржом. Зона опасности 1 - простор 1,5 m око отвора за узимање узорака сферно, па до нивоа тла и око утакачког отвора резервоара припремљене шарже. Зона опасности 2 - простор 0,3 m око прирубничких спојева и заптивача пумпе сферно па до нивоа тла. Због начина извођења вентилационих отвора и утицаја вентилације на распростирање експлозивних смеша, простор са мешалицом до висине 1,5 m вертикално од габарита мешалице, па до нивоа тла просторије је зона опасности 1, а 1,5 m сферно око отвора на просторији је зона опасности 2. Подземно складиште растварача чине четири укопана резервоара. Простор око резервоара је ограђен и то са три стране зидом, а са четврте жичаном оградом. Објекат пумпног постројења служи за пуњење резервоара. Пуњење резервоара се врши само неколико пута у току године дана, за време од 1 час. Код подземних резервоара, извори опасности су утакачки шахт и одушна цев са АТ вентилом. Према категорији, извори су: Трајни извор: - унутрашњост резервоара. Примарни извор: - одушна цев. Секундарни извор: - утикачка арматура. На основу тога, зоне опасности се класификују као: Зона опасности 0 - унутрашњост резервоара. Зона опасности 1 - простор радијуса 1 m око одушне цеви, до нивоа тла, 1,5 m од отвора шахта хоризонтално и 1 m вертикално, па до нивоа тла. Зона опасности 2 - простор 1,5 m од границе зоне 1 око одушне цеви и 7,5 m хоризонтално од границе зоне 1, а 1,5 m вертикално. - унутрашњост пумпног постројења.

Бакроштампа Производну халу чине три машине за дубоку штампу. Технолошки поступак

подразумева репродукцију слике или текста са бакарног ваљка на површину штампарског материјала: целофана, папира, полипропилена, полиетилена, полиестера, алуминијумских фолија и сл. Машине су вишебојне и у поступку штампе користе се боје на бази разређивача. У сваком штампарском елементу одвија се исти поступак, али са различитом бојом. Сваки елемент има свој “цилиндар за штампу”, уређај за наношење и сушење боја. Систем за наношење боје чине резервоар са пумпом, каде за урањање, посуде са бојом (за прихват евентуално просуте боје). Хала има систем опште и локалне вентилације (свака машина има систем локалног одсиса). Сви канали су повезани у централни одсисни систем вентилације који је изван објекта штампарије. Систем за наношење боја је полуотворен (када за урањање).


262

Вентилациони систем у хали обезбеђује 9,2 измене ваздуха на час. Максимална потрошња разређивача (етилацетата), као разређивача за боје је 100 kg/h. Концентрација етилацетата, измерена у ваздушним струјама, у вентилационим каналима износи 1298 g/m3. Укупни капацитет одсисног вентилационог система износи 46000 m3/h и то изнад машина за штампу: - седмобојне – 26000 m3/h, - шестобојне – 10000 m3/h, - петобојне – 10000 m3/h. Запремина просторије у којој су смештене машине износи 5000 m3. Материјал за штампање се са одмотача, у виду бесконачне траке доводи до првог елемента за штампу, где се преко бакарног цилиндра остварује први отисак боје. Даље, трака пролази кроз сушару, где се боја суши топлим ваздухом, издвајају се испарљиве компоненте (органски растварач), а на траци остаје сув отисак боје. По изласку из коморе за сушење трака прелази у други елеменат за штампу, па се процес отискивања друге боје и сушења понавља. Паре растварача се из сушаре, принудном вентилацијом преко централног система, одводе из просторије.Измерена концентрација етилацетата је мања од концентрације доње границе експлозивности, која износи 2,2 % или 78,5gr/m3. Надокнада свежег ваздуха врши се преко калорифера, капацитета 72000 m3/h. На основу наведених података о технолошком процесу, физичко – хемијским особинама растварача, примењеним системима принудне (вештачке) вентилације и утврђених извора опасности, зоне опасности експлозивне атмосфере у хали бакроштампе, око једне машине (идентично је и за преостале две), класификују се као: Зона опасности 1 - унутрашњост вентилационих канала (одсисних), - унутрашњост комора за сушење, - сектор сваке секције за наношење боја и простор хоризонтално 1 m око машине, - простор каде за боју и простор 1 m око каде, - простор 1 m око резервоара за боју.

Зона опасности 2 - простор 0,5 m око границе зоне 1 у свим правцима (хоризонтално и вертикално).

Погон флексибилне амбалаже Зоне опасности се одређују на идентичан начин као за машине бакроштампе.

Погони каширања и екструзије Каширање је поступак спајања два амбалажна материјала преко адхезивног средства –

лепка. Преко пумпе, лепак стално циркулише између резервоара и каде која се налази у склопу елемената за наношење. Сушење траке се одвија у коморној сушари, на температури између 40 – 100 оС. С обзиром на сличност технолошког поступка претходно изнетим у примеру, зоне опасности одређене су на идентичан начин. Пример 8: АУТОПУНИЛИШТЕ СИРОВЕ НАФТЕ

Пуњење аутоцистерни сировом нафтом на сабирној станици, ради транспорта до рафинерије и даље прераде, врши се на класичном аутопунилишту опремљеном истакачком руком и пратећом опремом. Само место претакања је на отвореном простору, извори опасности значајни за формирање експлозивне атмосфере су: - отвор аутоцистерне, - унутрашњост резервоара аутоцистерне, - истакачка рука,


263

- уграђена арматура и прирубнички спојеви. На основу тога, зоне опасности претакалишта сирове нафте дефинишу се као: Зона опасности 0 - унутрашњост аутоцистерне. Зона опасности 1 - простор хоризонтално 1,5 m око габарита аутоцистерне и истакачког отвора руке за претовар нафте. Зона опасности 2 - простор око границе зоне 1 ширине 4,5 m хоризонтално и 1 m ширине вертикално па до нивоа тла. Просторно распростирање зона опасности приказано је на слици 3.10.

а)хоризонтално

б)вертикално

Слика 3.10 Просторно потискивање зона опасности


264

Пример 9: ОДРЕЂИВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ СКЛАДИШТА ТНГ И ПРЕТАКАЧКОГ АУТОМАТА ЗА ПУЊЕЊЕ ТНГ У ОДГОВАРАЈУЋИ РЕЗЕРВОАР АУТОМОБИЛА

Течни нафтни гасови (TNG) су бутан, изобутан, пропан, пропилен, бутилен и све смеше ових угљоводоника. Они су запаљиви, безбојни, нису корозивни нити токсични. Лако се утечњавају под притиском при нормалним температурама, због чега се транспортују и складиште у течном стању. Најчешће се у пракси као горива користе пропан и бутан, чисти или у облику смеша. Они су чланови парафинског низа код којих су све везе засићене. Због тога су хемијски прилично инертни. Течни нафтни гасови се складиште и транспортују у челичним боцама, преносним или транспортним цистернама или изолованим или неизолованим железничким цистернама. Складишни резервоари могу бити надземни или подземни. Они могу бити изоловани и снабдевени уређајима за хлађење. За проналажење пукотина на судовима и местима испуштања на заптивачима најбоље је употребити сапуницу – индикација је стварање мехурова. Аутомобили се могу опремити тако да као погонско гориво користе TNG па се за њихово напајање могу на станицама за снабдевање горивом постављати и одговарајући аутомати за истакање овог горива. На станици се гориво складишти у подземним резервоарима намењеним за ову врсту гаса. Околни простор резервоара и аутомата може бити угрожен експлозивном смешом TNG са ваздухом. Основне карактеристике TNG, с обзиром на могућност настанка експлозије су: - група гасова II А - температурни разред Т2 - запреминске границе експлозивности 1,99 – 8,82 % - густина у односу на ваздух 1,6 – 2 За правилан избор електричне опреме и уређаја потребно је класификовати зоне опасности, које се простиру око извора опасности. Трајним изворима опасности сматрамо: - прикључне елементе на претакалиштима, - сигурносне вентиле развода гаса и одушне вентиле, - места прикључака уређаја за пуњење боца. Примарним изворима опасности сматрамо: - заптиваче пумпи и компресора, . сигурносне вентиле и вентиле којима се често не рукује. Секундарним изворима сматрамо: - раставна спојна места и заптиваче, - вентиле којима се често рукује. Зоне опасности се одређују према наведеним подацима.

А. Складишта TNG – а Течни нафтни гас складишти се на различите начине зависно од количине гаса. У близини великих градова или индустријских зона складиштење се врши у кугластим надземним резервоарима великог капацитета (више стотина m3). Ово су резервоари дистрибутера гаса из којих се врши претакање гаса у ауто или вагон – цистерне за веће потрошаче, а за индивидуалне потрошаче се гас претаче у посебне контејнере и боце. Код потрошача се гас претаче из ауто или вагон – цистерне обично у подземне резервоаре, а ако се потрошачу допремају камионом контејнери и боце онда се ови смештају у кавезна складишта. Код мањих индустријских потрошача, користе се боце од 35 kg гаса, смештене у кавезна складишта и повезана на колектор из кога се преко испаривача гас транспортује цевоводом до места потрошње. Овде се даје приказ опасног простора за складиште боца које


265

нису повезане колектором и не користи се испаривач: овде зона опасности 2 обухвата целу унутрашњост “кавеза”. Б. Пумпна станица TNG – а за аутомобиле Извор опасности: кућиште аутомата са елементима (пумпа, сепаратор, цевовод, пиштољ за истакање, регулациони вентил).

zona 1

zona 2

Слика 3.11 Зоне опасности код аутомата за истакање TNG у аутомобиле

Локација извора опасности: отворени простор, ненаткривен или наткривен. Категорија извора опасности: П – примарни, С – секундарни; П – кућиште филтра, пумпа са заптивачима С – елементи унутар кућишта уређаја пумпног аутомата Зона 1 Простор око аутомата за истакање горива полупречника 2,5 метара мерено хоризонтално и висине 1 метар изнад аутомата мерено од тла. Савремени аутомати се израђују са безбедносном баријером између машинског дела и дела у којем је смештено електронско бројило (компијутерска глава). У том случају део аутомата у којем се налази бројило (горњи део) представља зону сигурности. Зона 2 Хоризонтални простор од 7,5 m у полупречнику од мерног уређаја – пумпног аутомата и висине 0,5 метара од тла. В. Малопродајно место за течни нафтни гас Течни нафтини гас чине нафтни угљоводоници (пропан, пропен, бутан, бутен и њихови изомери) и њихове смеше у течном или гасовитом стању, чији парни притисак прелази 1,25 bar при 40оС. (Парни притисак је притисак пара изражен у bar при 40оС у равнотежном стању са течношћу). Малопродајно место TNG – а представља складиште боца. Оно се лоцира на слободном наткривеном простору, на равном терену са природним проветравањем. Течни нафтни гасови се складиште и транспортују у челичним боцама. Зоне опасности оваквог места се класификују као: Зона опасности 0 - унутрашњност боца са TNG – ом. Зона опасност 2 - простор око секундарног извора опасности (вентил на боци) у радијусу од 1 m, па до нивоа тла. Имајући у виду број ускладиштених боца и сваку појединачну зону, цео простор наткривен је конструкцијом (надстрешница са лаким кровом и слободним зидовима) представља зону опасности 2. Графички приказ дат је на слици 3.12.


266

Слика 3.12 Распростирање зона опасности складишног простора са TNG - ом Пример 10: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ КОМПРЕСОРА ЗА ПРЕТАКАЊЕ TNG

Претакање гаса из једне посуде у другу мора се вршити на један од следећих начина: разликом притиска, изједначавањем притиска или гравитацијом. При тој операцији се користе пумпе или компресори. Ови уређаји морају бити израђени и одобрени за ту сврху. Пумпе и компресори морају бити пројектовани, израђени, монтирани и коришћени у складу с одредбама Правилника о техничким нормативима за пумпе и компресоре (“Сл. лист СФРЈ” бр. 32/74). Пумпе и компресори се морају постављати на отвореном простору или у грађевинским објектима (пумпним и компресорским станицама). Претакалиште код дистрибутера мора имати детекторе гаса и мерач отпора уземљења. Детектори гаса имају задатак да сигнализирају присуство гаса чим концентрација достигне 20% од доње границе експлозивности. При томе је веома важан размештај гасних детектора у зони претакалишта. Зоне опасности за компресоре дате су на слици 3.13, а величине тих зона у табели 3.7.


267

Табела 3.7

Зоне Редни број 2 Предмет извора опасности: КОМПРЕСОРИ TNG 0 2

Слика ПРОСТОР Извори опасности: Заптивачи, радни и регулациони вентили, отвори за дренажу и сл. 2 Отворени природно вентилирани у

великим омеђеним просторима Медиј: сви гасови и паре 3 Омеђени простор (зграде)

Угрожени простор Зона 1 Зона 2

Густина (g) зрак=1

Радни притисак и темпер.

Извор опасности

r L l h L(3) h До 30 bar и до 100оС С 1,5 - -

>30 bar или 100оС П 1,0 - - <0,5 (А)

>100 bar П 1,5 - -

(2) 7,5 7,5 4,5

До 30 bar и до 100оС С 0,5 - - -

>30 bar или 100оС П - 3,0 1,5 1,5 0,5 – 1,5

>100 bar П - 5,0 3,0 3,0

15 3,0 4,5

До 30 bar и до 100оС С 0,5 - - -

>30 bar или 100оС П - 5,0 1,0 1,0 >1,5 (Б)

>100 bar П - 7,5 1,5 1,5

30,0 3,0 3,0

Напомене: (1) Извори опасности значе: П- примарни, С- секундарни. (2) Зона опасности се протеже у висини од висине h зоне опасности 2. (3) За гасове и паре групе (Б) ова удаљеност се протеже 3 km иза било које препреке или ограде, унутар зоне опасности на нивоу, која омета кретање гаса или паре.

l

h

h

r

0

A

B

ako je prostor slaboventiliran, moè bitii zona 0 izvor opasnosti

proirewe zone 1 zagasove g>1,5

Zona 2 Zona 1

proirewe zone 1 zagasove g<0,5

Слика 3.13 Зоне опасности за компресоре “TNG”


268

Приликом претакања течног нафтног гаса из транспортног средства у резервоар, као и

обрнуто, транспортно средство мора бити уземљено. Приликом одређивања места на ком ће се транспортно средство везати на уземљивач, пожељно је определити се за место које ће од било ког места на ком је могућ излазак пара (резервоара, претакачког места, транспортног средства и отвора на његовом резервоару и сл.) бити удаљено најмање 7,5 m. Прикључно место на ком се транспортно средство веже на уземљивач, мора бити постављено на бетонском стубићу, а не сме се постављати у шахту (шахтови нису дозвољени у близини складишта са течним нафтним гасом). Потребно је предузети следеће мере за заштиту претакалишта TNG: - свако претакалиште мора имати стабилну инсталацију за распршену воду капацитета 10 l/min по 2 m2 тлоцртне површине свих прикључних цистерни у најмањем трајању од 2 часа, уз минимални притисак од 3,5 bar, - ако се користи стабилна инсталација са бацачима воде, која је стално прикључена на хидрантску мрежу притисак воде мора бити 8 bar, - хидрантска мрежа за заштиту претакалишта мора имати најмање два надземна хидранта капацитета 10 l/sec у трајању минимално два сата, - за сваку прикључену цистерну мора бити осигуран превозни апарат за гашење пожара капацитета 50 kg праха, - за сваки компресор или пумпу TNG мора бити осигуран ручни апарат за гашење пожара капацитета 9 kg праха, - истовремено дозвољено је претакање из четири цистерне, - забрањена је употреба пумпи и компресора са погонским мотором са унутрашњим сагоревањем. Гас се пре употребе припрема, односно испарава, а затим се врши редукција и регулација притиска и мешање са ваздухом. Боце које се користе за течни нафтни гас морају да задовоље услове из југословенских стандарда JUS M.Z2.510, JUS M.Z2.511, JUS MZ2.515, JUS M.Z2.550 и JUS M.Z2.555. Инсталације за гас изводе се од челичних безшавних цеви (JUS C.B5.023) или од шавних цеви (JUS C.B5.027). Систем са боцама се може смештати у грађевинским објектима под условима прописаним у тачки 5.2.2. Врло важан услов је обезбеђење вентилације како за просторију у којој је трошило тако и за просторију у којој су резервне боце. Врата на тим просторијама морају бити од материјала који не варничи што се у пракси постиже облагањем челичних врата од профила лимова, бакарним, месинганим или алуминијумским тракама и лимовима нарочито по ивицама где долази у контакт са оквиром. Систем на отвореном простору може да се састоји од највише 28 боца (радне и резервне).


269

Табела 3.8 Зоне опасности технолошке инсталације Зоне ЕЛЕМЕНТИ ТЕХНОЛОШКЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ

(затвореног система) 0 1 2 Редни број 4

Слика Простор Извори опасности: Прирубнице са заптивачима, спојни прибор, цеви, спојке, вентили којима се у току процеса не рукује и сл.

Произвољан (отворени и омеђени) природно венитлиран

Медиј: Сви гасови и паре, те запаљиве течности радне температуре изнад температуре запаљивости

(2) Угрожени простор (m) Зона 2

Густин (g) ваздух=1

Радни притисак и температура

Извор опасности

L l h

<0,5 (A)

До 30 bar и до 100оС >30 bar или >100оС >100 bar

S 3,0 5,0 7,5

4,0 4,5 5,0

7,5 10,0 15,0

0,5 – 1,5


S 5,0 7,5 10,0

5,0 5,0 5,0

4,5 4,5 4,5

>1,5 (B)


S 10,0 15,0 20,0

3,0 4,0 4,5

3,0 3,0 3,0

Напомена: (1) S – значи секундарни извор опасности (само код квара) (2) Вредности су дате за незаштићене елементе који у случају квара испуштају садржину у простор у издашној количини. Зоне опасности за гасове лакше, односно теже од ваздуха протежу се по правилу до препреке, али не преко двоструких вредности наведених у табели.

ako je prostor slaboventiliran, moè bitii zona 0

izvor opasnosti

proirewe zone 1 zagasove g>1,5

Zona 2

proirewe zone 1 zagasove g<0,5

lh

L

prepreka

A

B0

Слика 3.14 Зоне опасности елемената технолошке инсталације


270

Пример 11: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ АЦЕТИЛЕНСКИХ СТАНИЦА Ацетилен служи углавном за гасно – пламену обраду метала (сечење табли лима) и за заваривање. У органској синтези служи као сировина за добијање сложенијих производа. То је безбојан гас, без мириса (технички ацетилен има карактеристичан оштар мирис због примеса). У ваздуху sгори веома топлим сјајним пламеном. Потпуно сигуран суд за транспорт компримованог ацетилена представља широко примењена челична боца. Ацетилен се веома добро раствара у ацетону, и ова особина је искоришћена за његов транспорт под релативно ниским притиском од 15 – 25 bar. Ацетиленска боца је испуњена специјалном порозном масом, која формира сплет веома финих канала. У боцу се додаје и ацетон, у коме се под притиском ацетилен раствара. Отварањем вентила боце, притисак у њој опада и из раствора се развија ацетилен. Овако растворен ацетилен познат је под називом дисугас (од француске речи dissous – gaz, што значи растворени гас). У највише примењену боцу запремине 40 l може да стане до 5,5 kg до 8,5 kg гаса у зависности од притиска и квалитета порозне масе. При трошењу гаса из боце губи се и један део ацетона, због чега се при сваком пуњењу боца мора измерити и по потреби допунити ацетоном. У боци мора увек да заостане извесна количина гаса (притисак 1 до 1,5 bar), да би се избегла могућност да при снижењу температуре и отварања вентила у боцу уђе ваздух што би могло да доведе до загађивања гаса и стварања опасне смеше у боци. Опрема и цевоводи за ацетилен треба да буцу начињени само од челика или кованог гвожђа. Ливено гвожђе се не сме употребити. Под извесним условима ацетилен гради експлозивна једињења са бакром и сребром, због чега се ови метали и њихове легуре не смеју користити. Дозвољена је употреба месинга са мање од 70% бакра и неких легура никла. Основне карактеристике ацетилена, са гледишта примене противексплозивне заштите су: Група гасова: С Температурни разред: Т2 Температура самопаљења: 305оС Густина у односу на ваздух: 0,9 Доња граница експлозивности: 2,5% Горња граница експлозивности: 100% Минимална енергија паљења: 0,019 mJ Притисак експлозије: 8 МРa. У смеши са ваздухом даје једну од најексплозивнијих смеша. При мешању са гасовима који са њим ступају у реакцију расте могућност експлозивног распадања (на приме ацетилен са хлором експлодира већ на светлости). Експлозивна способност ацетилена је много већа него код многих јаких експлозива (нитроглицерина, нитротолуола, амонијумнитрата и др.). Извори опасности Извори опасности у погону за производњу ацетилена су калцијумкарбид (који у додиру са водом развија ацетилен), развијачи ацетилена, заптивачи на технолошкој опреми и инсталацијама, компресорско постројење, прикључна места на батерији за пуњење боца, боце приликом отварања ради поправке или прикључења на колектор цевног развода ацетилена и сл. Трајни извори опасности су унутрашњост развијача ацетилена, компресорског постројења и колектора пунионице гаса. Сви остали елементи технолошке опреме су примарни извори опасности. Отвори на објекту – прозори, врата и вентилациони отвори – су секундарни извори опасности за суседне просторије. На основу ових података зоне опасности се одређују на следећи начин: Зона опасности 0 - унутрашњост развијача ацетилена, компресора и колектора са цевним разводом ацетилена.


271

Зона опасности 1 - цео простор просторије развијача ацетилена, компресорске станице и пунионице ацетилена и приступни простор утоварно – истоварне рампе, по хоризонтали, до кровне конструкције односно надстрешнице рампе, по вертикали. Зона опасности 2 - простор полупречника 7,5 m хоризонтално и 4.5 m по вертикали до ивица врата, прозора, вентилационих канала и сл. извора у постројењу. Пример 12: СТАНИЦА ТЕХНИЧКИХ ГАСОВА – АЦЕТИЛЕНА И ТНГ-а При решавању локације за складиште техничких гасова, због експлозивних карактеристика неких од гасова у смеши са ваздухом, питање одређивања и класификације зона опасности је једно од најважнијих. Уобичајено је да се овакви објекти посебно лоцирају и граде као слободностојећи, а служе за непрекидно снабдевање потрошача потребним гасом. У простору за смештај кисеоника, угљендиоксида и аргона, због хемијских карактеристика ових гасова, не постоји опасност од експлозије, па се тај простор одмах може класификовати зоном безбедности – неопасним, односно експлозивно неугроженим простором. Ацетилен Запаљив гас. То је безбојан гас, без мириса, док технички ацетилен има карактеристичан оштар мирис, захваљујући присуству примеса. Температура паљења смеша ацетилена са ваздухом и кисеоником варира према саставу. На пример, смеша са 30% ацетилена у ваздуху пали се на 305 оС. Температура ацетиленско – кисеоничког пламена при садржају ацетилена од 36% износи око 3160 оС. Веома се добро раствара у ацетону. Ова особина искоришћена је за његов транспорт под притиском од 15 – 25 bar. У највише примењену боцу запремине 40 lit, може да стане 5,5 до 8,5 kg гаса, у зависности од притиска и квалитета порозне масе. Ацетилен има најшире експлозивно подручје од свих гасова. Најнижа концентрација овог гаса, која у смеши са ваздухом може да сагори и експлодира, износи 2,5% или 27 gr/m3, а највиша 100% или 1080 gr/m3. Температурне класе је Т2, а експлозивна група С. Пропан бутан Течни нафтни гасови су бутан, изобутан, пропан, пропилен, бутилен и све смеше ових угљоводоника. Они су запаљиви и експлозивни, лако се преводе у течност под притиском, при нормалним температурама, због чега се углавном користе у гасовитом облику, као горива. Илустрације ради, обрадиће се зоне опасности прво за складиште ацетилена, а затим и ТНГ-а. Посматрано са аспекта технологије, систем судова и цевовода са ацетиленом су трајни извори опасности, док су примарни извори само сигурности вентили. Пошто кисеоник, као активни елемент, потпомаже горење, његова цевоводна инсталација мора да се, од развода ацетилена и пропан – бутана, положи и води на растојању од минимум 250 mm. За саму класификацију зона опасности, од значаја су и: - боце са ацетиленом, - колектор за прикључивање боца, - мерно – регулациона арматура, - сигурносни вентили, - вентил за затварање гране са ацетиленом, - водени осигурач, - одвајач кондензата.


272

Имајући у виду поменуте особине и сам карактер гасова, као и уобичајена техничка решења оваквих станица, зоне опасности треба класификовати на следећи начин: Зона опасности 0 - унутрашњост свих посуда са ацетиленом. Зона опасности 1 - унутрашњост просторије. Зона опасности 2 - хоризонтално 3 m од отвора, вертикално до нивоа плафонске конструкције. Напомена: одушак сигурносних вентила је у самој просторији, вентилација просторије није посебно изведена (простор је без вентилације, било принудне, било природне). Графички приказ распростирања зона опасности дат је на слици 3.15.

а) Хоризонтално распростирање

б) Вертикално распростирање

Слика 3.15 Графички приказ распростирања зона опасности станице за ацетилен


273

Станица течног – нафтног гаса (ТНG-пропан/бутан гас) У енергетским постројењима, пре свега у термоелектранама, за потпалу котловских постројења користи се TNG гас, који се до горионика доводи посебним цевним разводом. Сама станица је посебан грађевински објект, са природном вентилацијом у доњој зони, имајући у виду карактер самог TNG – а. Боце са TNG – ом су прикључене на колекторски развод. Главни безбедоносни показатељи према одредбама JUS N.S8.003 су следећи: За пропан – бутан: - експлозиона група А, - температурна класа Т2, - густина у односу на ваздух 1,6 – 2, - граница експлозивности 1,99 – 8,82 %. Извори опасности у станицама су: - колектор са вентилским везама, - сигурносни вентил, - боца са TNG – ом, - флексибилна веза боца – колектор, - испаривач, - редукциони вентили. Зону опасности станице треба одредити на следећи начин: Зона опасности 0 - унутрашњост посуда са TNG – ом и унутрашњост испаривача. Зона опасности 1 - унутрашњост просторије са испаривачем. Зона опасности 2 - простор 3 m хоризонтално око отвора на објекту и вертикално од кровне конструкције до нивоа тла, - унутрашњост просторије са боцама. Графички приказ дат је на слици 3.16.

Слика 3.16 Графички приказ зона опасности


274

Пример 13: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ КАНАЛА ЗА КРЕЧНУ ВОДУ КАЛЦИЈУМ КАРБИДА,

КРЕЧНИХ ЈАМА И ТАЛОЖНИКА ОТПАДНИХ ВОДА У ПОСТУПКУ РАЗВИЈАЊА АЦЕТИЛЕНА

Извор опасности је калцијумкарбид, који у додиру са водом или влажењем развија

ацетилен. Кречни муљ из развијача ацетилена и вода којом се испирају развијачи, као и вода која се испушта из гасометра садрже извесну количину раствореног ацетилена. По својој природи то су примарни и секундарни извори опасности. Зоне опасности одређујемо као: Зона опасности 1 - простор 4,5 m изнад канала за кречну воду, кречних јама и таложника отпадних вода од габарита канала, јаме и таложника, вертикално; 0,5m хоризонтално. Зона опасности 2 - простор 7,5 m хоризонтално од границе зоне 1 и 4,5 m по висини, вертикално, од нивоа тла. Пример 14: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ЗА ПРЕНОСНЕ РЕЗЕРВОАРЕ ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ

ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ Преносни резервоари за складиштење запаљивих течности се израђују према стандарду DIN6608, од челичног лима, постављају се на надземне “јастуке” према DIN 6616, од челичног лима или на челичне саонице. Резервоар је снабдевен арматуром која се састоји од: - уливног цевовода од 3”, - усисног цевовода од 5/4”, - одушног цевовода 5/4” који се завршава одушним вентилом и прикључком за мерење, - прикључак од 2” за испуст талога, - шипке за мерење количине течности у резервоару, или другог уређаја за мерење нивоа горива. У зависности од намене резервоара (одмеравање точених количина горива, удаљености извора електричне енергије итд.) ови резервоари могу да се изводе са: - мерачем протока и ручном крилном пумпом, - аутоматом за точење М 120 Re, - ручном крилном пумпом, цревом и славином за истакање. За смештај преносних резервоара, приликом одобравања локације, МУП РС прописао је безбедоносна растојања према табели 3.9. Табела 3.9 Запаљива течност

Максимални дозвољени капацитет (l)

Од интерног пута (m)

Од суседних објеката корисника, (m)

Од границе суседа, (m)

Од стамбеног или јавног објекта, (m)

B (бензин или сл.з.т.) V=10000 6 10 1 20

D (дизел гориво или сл.) V=20000 5 8 12 15

Овде се под запаљивим течностима сличним бензину подразумевају оне чија је тачка паљења ≤ 50оС, а у другој су групи, D су запаљиве течности са вишом температуром паљења.


275

Зоне опасности: Зона опасности 0 - унутрашњи простор резервоара, - арматуре, - опрема (пумпа, мерач протока и др.). Зона опасности 1 - простор мерен радијално од отвора на арматури и опреми, r1, m, и простор испод тога до тла. Зона опасности 2 - према табели и слици. Мере r2, хоризонтално и вертикално дате су у табели 3.10.

zona 2 zona1zona 0

Слика 3.17 Зоне опасности за преносни резервоар (на санкама) за запаљиве течности

Табела 3.10

Запаљива течност r1 (m) r2H (m) r2v (m) В 1,5 10 2,5 D 1 8 2 Резервоар се мора уземљити ради одвођења статичког електрицитета. Резервоар мора бити осветљен када се врши утакање или истакање горива, или се ти поступци могу вршити само при доброј дневној осветљености (ако у близини резервоара нема расвете). Аутоцистерна или њена приколица не сматрају се за преносни резервоар и кад би били уклоњени точкови, односно цистерна ослоњена на чврсте ослонце. Пример 15: КОНТЕЈНЕРИ СТАНДАРДНИХ МЕРА ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ ЗАПАЉИВИХ

ТЕЧНОСТИ

Овакви контејнери су израђивани за привремено складиштење мањих количина запаљивих течности и још их има у већем броју у употреби. Изведени су од челичног лима са потребним ојачањима. Кров им се откида при притиску експлозије унутар контејнера од 2 bar. У контејнеру се складиште запаљиве течности у бурадима (до 200 литара по бурету), бачвама (50 литара по бачви), конзервама, пластичним и стакленим боцама (1 до 15 литара). Подаци о контејнерима су прегледно дати у табели 3.11.


276

Табела 3.11. Димензије контејнера

Ознака величине контејнера

Габаритне мере АхВхН, m

Површина пода, m2

Површина отвора за вентилацију m2 - горе

Површина отвора за вентилацију m2 - доле

Дозвољени капацитет запаљиве течности V,l

K 6058 x 2591 x 2438 13,5 1,0 0,8 5000 K/2 2990 x 2591 x 2438 6,6 0,5 0,4 2500 Опрема контејнера

У зимским условима, да би се очувао квалитет запаљивих течности (боја, лакова, лепкова, разређивача и др.) у контејнеру се може одржавати повољна температура системом топловодног грејања са радијаторима. Складиштење посуда у непосредној близини грејног тела није дозвољено. Зависно од врсте и величине посуда у контејнеру се може користити: - мостна дизалица – до 5 kN, - сталци за бурад и бачве, - регали за посуде. Сви клизни елементи и места где се може очекивати појава варничења морају бити вруће поцинковани или имати заштитне облоге од материјала који не варничи (алуминијум и сл.).

zona 2zona 1 zona 0

zona 2

posuda za prihvat prosutog goriva

Слика 3.18 Зоне опасности за контејнер за запаљиве течности у посудама Пример 16: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОД СВЕЖЕ ИМПРЕГНИРАНИХ ПРЕДМЕТА НА

ПАЛЕТАМА У РАДИОНИЦАМА

Поуздан рад електричних уређаја омогућава се ефикасном изолацијом њихових саставних делова. Импрегнација намота је један од најпознатијих технолошких поступака којим се то постиже. Наношење изолационог лака одвија се урањањем, капајућом методом или поступком вакум импрегнације.


277

Лак за импрегнацију, као разређивач, садржи толуол, бутанол, ксилол или друге сличне компоненте. Ови разређивачи, тј. њихове паре, спадају у групу А, а температурни разред Т1 до Т3. После наношења лака за изолацију свеже импрегнирани предмети (намоти или поједини делови прекидача, контактора, трансформатора, мотора и др.) одлажу се на палету, сто и сл. где представљају извор опасности. Имајући у виду брзину полимеризације средстава за импрегнацију на собној температури (сушење се може вршити ефикасније у одговарајућој сушари) одређују се зоне опасности и то: Зона опасности 1 - околни простор од импрегнираног уређаја до 2,5 m хоризонтално и 1,5 m вертикално од габарита уређаја до нивоа пода. Зона опасности 2 - околни простор до 5 m од импрегнираног уређаја хоризонтално и 3 m вертикално па до нивоа пода. Зоне опасности су означене на слици 3.19.

Слика 3.19 Зоне опасности код импрегнираних предмета који се суше на столу Пример 17: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ КАДА ЗА УРАЊАЊЕ НАМОТА У ИЗОЛАЦИОНИ ЛАК У

РАДИОНИЦАМА

У слободном простору радионица за поправку електричних уређаја, у недостатку целокупне технолошке линије за наношење лака за импрегнацију, користе се каде у којима се налази лак за лакирање урањањем (потапање намота или других електричних уређаја целом запремином у суд). Према карактеру изолационог лака, када представља извор опасности од експлозивних смеша са ваздухом, па ако није изведен систем локалне контролисане вентилације (што је често случај) угрожени простор се дефинише као: Зона 0 - унутрашњост каде и простор непосредно изнад површине средства за импрегнацију (изолационог лака). Зона 1 - око посуде у радијусу 5 m хоризонтално и до 2 m вертикално увис па до коте пода. Зона 2 - простор око зоне 1 до 5 m удаљености и до 3 m вертикално од ивица посуде са лаком.

1,5

3

2,5 5

zona2zona1


278

Слика 3.20 Зоне опасности при импрегнацији урањањем у посуду Пример 18: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОД УРЕЂАЈА ЗА ВАКУМ ИМПРЕГНАЦИЈУ У

РАДИОНИЦИ

Уређај за вакум импрегнацију се углавном састоји од аутоклава и резервоара са средством за импрегнацију. Уређај се обично поставља слободно у радионици. Изнад самог уређаја потребно је поставити систем за локалну вентилацију са контролом ефикасности одсисавања (пресостат или заставичаста / крилна склопка). У случају прекида рада вентилационог система процес у аутоклаву мора да буде заустављен. Зоне опасности одређене су као: Зона 0 - унутрашњост посуда – аутоклава и резервоара за импрегнацију.

Зона 1 - простор око аутоклава до 5 m хоризонтално и 3 m вертикално око димензија уређаја.


279

zona1

Слика 3.21 Зоне опасности код импрегнације у затвореној посуди Пример 19: ОДРЕЂИВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ЗА ОДСИСНЕ ВЕНТИЛАТОРЕ

zona 1 za gas gustine bliske vazduhu

granice zona 1 zavisno od gustine vazduha

zona 2 za gas gustine bliske vazduhu

zona 2 za teàk gas

zona 1 za gas sa

zona 1 za gas sa

ventilaciona komora u potkrovqusa "kapom" na krovu

radijalni krovni ventilator

Слика 3.22 Зоне опасности код вентилационих елемената и уређаја на крову објекта у коме

се јавља ЕS Пример 20: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ АУТОЦИСТЕРНИ ЗА ПРЕВОЗ ДИЗЕЛ ГОРИВА D2

У складу са JUS стандардима, дизел гориво према ЈUS B.H2.410 има следеће карактеристике: - температура паљења tp≥55oC, - густина на 15оС је 810 до 860 kg/m3.


280

Према JUS Z.C0.005 дизел гориво има карактеристике које се скраћено означавају:Fx III B Fu; ове ознаке представљају: - Fx – материју која директно или индиректно може учествовати у процесу горења, - III – B – течне запаљиве материје, - Fu – материје које при сагоревању стварају веће количине димних гасова. Према стандарду JUS N.S8.003 паре D2 спадају у температурни разред Т3 и групу А. Према стандарду JUS N.S8.007 зоне опасности код аутоцистерне за превоз ове врсте горива одређују се као:

Зона 0 - унутрашњост цистерне. Зона 1 - простор на удаљености 0,5 m од плашта цистерне до нивоа тла, хоризонтално, и 1 m од горњег плашта цистерне вертикално. Зона 2 - простор на удаљености 1,5 m до зоне 1 хоризонтално до висине цистерне и 5 m од ивице цистерне, хоризонтално до висине 1 m вертикално.

zona 0

zona 1

zona 2

Слика 3.23 Зоне опасности аутоцистерне за превоз дизел горива Пример 21: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ СФЕРНИХ РЕЗЕРВОАРА ЗА УСКЛАДИШТАВАЊЕ

ТЕЧНОГ НАФТНОГ ГАСА - СМЕША ПРОПАНА И БУТАНА - ПРЕМА ОДРЕДБАМА JUS B.H2.134

Стандардом JUS B.H2.134 дефинисана је смеша угљоводоника, пропана и бутана, која

је на собној температури под притиском од 25 bara у течном стању. Смеша пропан – бутана добија се из природног гаса или из гасова који настају у рафинеријским и петрохемијским процесима. Назив “тачни гас” потиче од особине ове смеше гасова да на релативно малом притиску у посуди, при собној температури, прелазе у течно стање, односно у посуди се налазе две фазе – течна и гасна, па се из подручја гасне фазе може одводити ка потрошачу одређена количина гаса под притиском гасне фазе. Течна фаза има велики коефицијент термичког ширења па се у посуди увек мора оставити довољан простор за гасну фазу (за температуру од 40оС потребно је да се остави 17% запремине посуде како би се спречило стварање великих механичких оптерећења на зидове суда). TNG у боцама које се користе за јавну употребу мора бити одорисан (на пример етил – меркаптаном) како би се могао приметити при неконтролисаном истицању.


281

Основни параметри смеше, с обзиром на могућност стварања експлозивне смеше са ваздухом према JUS N.S8.003 су: - група гасова (пропан/бутан – смеша 35/65) IIA - температурни разред Т2 - граница експлозивности 1,99-8,82 % - густина у односу на ваздух 1,6 – 2 Сферни складишни резервоари су надземног типа, без заштитног базена. Околни простор је раван без удубљења. Зоне опасности се одређују као: Зона 0 - простор унутрашњости резервоара и 1,5 m хоризонтално и вертикално око одушних цеви резервоара. Зона 1 - простор од 7,5 m од хоризонталне пројекције резервоара и 3 m од габарита резервоара до нивоа тла и висине 1,5 m вертикално. Зона 2 - простор 15 m хоризонтално од хоризонталне пројекције резервоара и 1,5 m вертикално.

zona 1zona 2

Слика 3.24 Зоне опасности код кугластих резервоара за TNG

Пример 22: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ КОД АУТОПРЕТАКАЛИШТА

zona2

zona1

Слике 3.25 Зоне опасности аутопретакалишта


282

Пример 23: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ НАДЗЕМНОГ РЕЗЕРВОАРА ЗА ЗАПАЉИВУ ТЕЧНОСТ ДО 100 m3

zona0

zona1 zona2

Слика 3.26 Зоне опасности надземног резервоара са запаљивим течностима

Пример 24: ОДРЕЂИВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ УКОПАНОГ РЕЗЕРВОАРА СА

ЗАПАЉИВОМ ТЕЧНОСТИ Начин одређивања приказан је табелом 3.12.

Табела 3.12 Извори опасности: Одушна цев са АТ вентилом и утикачки шахт

Локација извора опасности: Отворени, природно проветравани простор изнад резервоара

Категорија извора Трајни – површина запаљиве течности Примарни – одушна цев резервоара Секундарни – арматура за утакање Зона 0 Унутрашњост резервоара

Зона 1 Простор до 1 m висине изнад приступног окна, одушних цевовода у пречнику од 5 m мерено од габарита приступног окна и одушног цевовода

Зона 2 Простор изнад околног терена ширине 2 m од зоне 1, мерено хоризонтално и висине 0,5 m мерено од тла

zona1

zona0

zona2

Слика 3.27 Зоне опасности укопаног резервоара за запаљиве течности


283

Пример 25: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ СКЛАДИШТА СА ЗАПАЉИВОМ ТЕЧНОШЋУ У ПОСУДАМА НА ОТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ

zona1

zona2

Слика 3.28 Зоне опасности складишта са запаљивом течношћу у посудама на отвореном

простору Пример 26: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ МЕСТА ЗА УЗИМАЊЕ УЗОРАКА

Слика 3.29 Зоне опасности места за узимање узорака за гасове лакше од ваздуха и паре

(w>1,5) теже од ваздуха

Слика 3.30 Зоне опасности код гасне бушотине и код хидраулчне пумпе


284

Пример 27: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ПРИ ИСПИТИВАЊУ И ЕКСПЛОАТАЦИЈИ СПОЈНИХ ВОДОВА СА САДРЖАЈЕМ МЕТАНА

Испитивање и експлоатација слојних вода са садржајем метана подразумева

производњу, дегазацију, ускладиштење и припрему за коришћење. При одређивању зона опасности треба имати на уму неколико значајних чињеница: а) да су постројења на отвореном простору па постоји проветравање, б) да садржај метана у испитиваним и третираним геотермалним водама у овом примеру износи 90%, в) да је количина издвојеног гаса из вода поступком дегазације око 100 Nm3/h при постојећим технологијама, г) да су безбедоносни параметри метана: - однос густине према ваздуху – w=0,6; - група гасова А; - температурни разред, Т1; - DGE = 5% ; GGE = 15% .

Према технологији рада извори опасности на постројењу за дегазацију су: -Трајни извори опасности: гасни простор дегазатора и одушна цев за испуштање гаса у атмосферу. -Примарни извори опасности: бушотина. -Секундарни извори опасности: пумпе примарног кола, вентили, прирубнице, славине за узимање узорака, елементи арматура од бушотине до дегазатора, одушна цев на резервоару дегазиране воде. На основу овако одређених извора опасности дефинисане су зоне опасности као: -Зона опасности 0 : унутрашњост главног простора дегазатора; -Зона опасности 1 : шахт бушотине и простор изнад, полупречника 1,5м и око одушка дегазатора. -Зона опасности 2 : простор полупречника 7,5м око бушотине и 1,5м око одушка резервоара дегазиране воде. Пример 28: ХИДРАУЛИЧНА ПУМПА У ПРОЦЕСУ ПРОИЗВОДЊЕ НАФТЕ

Слика 3.31 Зоне опасности хидрауличне пумпе у преносу производње нафте


285

Слика 3.32 Зоне опасности у процесу производње нафте и гаса

Пример 29: КОМПРЕСОР ЗА ВОДОНИК У СЛОБОДНОСТОЈЕЋЕМ ОБЈЕКТУ Компресорско постројење је у згради, која је слободностојећи објекат, лоциран на нивоу терена. Доња зона просторије и лантерна омогућавају природну вентилацију. Извори испуштања су секундарни: компресорски заптивач, вентил или прирубнички спој. Гас је по својим карактеристикама (за Н2): - експлозиона група С - температурна класа Т2 - густина у односу на ваздух 0,1 - границе експлозивности 4- 75 %. Применом идентичне методологије, добијају се следеће вредности за границе распростирања зона као: Зона опасности 2.

Графички приказ дат је на слици 3.33.

a) хоризонтални пресек


286

Zona 2

DNO ZATVORENOG DELA

CRTE@ NIJE U RAZMERI

NIVO KOMPRESORA

Зона 2

б) вертикални пресек а = 3 m хоризонтално од извора испуштања б= 1 m хоризонтално од вентилационих отвора кровне лантерне ц = 1 m вертикално изнад вентилационог отвора кровне лантерне

Слика 3.33 Графички приказ зона Пример 30: СИГУРНОСНИ ВЕНТИЛ НА КОЛОНИ СА БЕНЗИНОМ Колона са бензином је на отвореном простору. Пречник одушне цеви за сигурносни вентил је 25 mm. Извор опасности, је по карактеру, примаран. Разматра се отварање вентила на притисак од 1,5 bar (0,15 МРа). Карактеристике неких бензина су: - експлозиона група II А, - температурна класа Т3, - густина у односу на ваздух 4, - граница експлозивности 0,7 – 8%. Моторни бензин (МВ) - експлозиона група II А, - температурна класа Т3, - густина у односу на ваздух 4, - граница експлозивности 0,6 – 8%. Авионско џет – гориво ATG - експлозиона група II А, - температурна класа Т3, - густина у односу на ваздух 4,5 – 5,5, - граница експлозивности 0,6 – 6,5/7,5%.

2. Ниво компресора


287

Бензин за рударске светиљке - експлозиона група II А, - температурна класа Т3, - густина у односу на ваздух 5, - граница експлозивности 0,8 – 7%. Зоне опасности се класификују као: Зона опасности 1 - простор хоризонтално у свим правцима а = 3 m од извора испуштања, вертикално до нивоа тла, а с обзиром на карактер пара које су теже од ваздуха. Зона опасности 2 - простор 2 m у свим правцима од границе зоне 1, односно б = 5 m у свим правцима од извора испуштања до нивоа тла. Графички приказ дат је на слици 3.34.

Слика 3.34 Графички приказ зона

Пример 31: КОНТРОЛНИ ВЕНТИЛ НА ЦЕВНОМ РАЗВОДУ ПРОПАНА Вентил се налази на инсталацији цевног развода пропана у затвореном простору. Извор испуштања је секундарни.

Карактеристике пропана су: Пропан (95% и пропилен): - експлозиона група II А, - температурна класа Т1, - густина у односу на ваздух 1,5 до 1,6, - граница експлозивности 2 – 11%. Користећи се принципом изнете методологије, зона опасности се дефинише као: Зона опасности 2 - простор 1 m у свим правцима од извора испуштања (вентила), па до нивоа тла, имајући у виду изнете хемијске карактеристике самог пропана. Графички приказ распростирања зоне дат је на слици 3.35.

Zona 1

Zona 2

Зона 1 Зона 2


288

Слика 3.35 Зона опасности 2 око вентила, као секундарног извора Пример 32: ПОЦЕСНА МЕШАЛИЦА СА ЗАПАЉИВОМ ТЕЧНОШЋУ У процесу производње се, у појединим деловима, одвија мешање шарже са запаљивом компонентом, у самој мешалици. Мешалица је на отвореном простору и представља део технолошке колоне. На кућишту уређаја постоји отвор за посматрање и узимање узорака. Довођење или одвођење запаљиве течности (шарже) се врши путем цевовода. Независно од карактера самог процеса, овај извор испуштања разматра се са парама течности које су теже од самог ваздуха. Сам мешач израђен је од материјала који не варничи. Применом уобичајене методологије, одређене су типичне вредности за овај извор, и то: а = 1 m хоризонтално од габарита мешача, б = 1 m вертикално у вис, од габарита мешача, ц = 1 m хоризонтално, надовезујући се на удаљеност а, д = 2 m хоризонтално, надовезујући се на удаљеност ц, е = 1 m у вис, од нивоа тла. Ако је дренажни отвор слабо проветраван, или је испод коте тла, генеришу зону опасности. Зоне опасности узрокују следећи извори: - трајан – унутрашњост мешача, односно простор изнад нивоа запаљивог флуида, - примаран – отвор за узимање узорака, - секундаран – истицање или просипање течности око посуде мешача, вентили или прирубнице на цевном разводу флуида. Графички приказ дат је на слици 3.36.

Слика 3.36 Зоне опасности процесне мешалице са запаљивом течношћу

а = 1m Зона 2

Zona 1

Zona 2

Zona 0

Kanal ispod nivoa poda

Procesna te~nost

Nivo poda

1. Канал испод нивоа пода 2. Процесна течност 3. Ниво пода

Зона 0

Зона 1

Зона 2


289

Пример 33: ГРАВИТАЦИОНИ СЕПАРАТОР СЛОЈНИХ ВОДА Гравитациони сепаратор је у рафинерији нафте, на отвореном простору. Тачка паљења запаљивих течности је испод процесне и амбијенталне температуре. Сепаратор је испод нивоа земљишта. Типичне вредности за класификацију и распростирање зона опасности за овај пример су: - а = 3 m од сепаратора, - б = 1 m изнад коте терена, - ц = 7,5 m хоризонтално од сепаратора, - д = 3 m изнад коте терена. Имајући у виду карактер сепаратора, недовољан степен вентилације, површину изнад течности сакупљену у самом сепаратору и садржај слојних вода, зоне опасности се дефинишу као зона 0, зона 1 и зона 2. Распростирање ових зона и њихова класификација приказане су на слици 3.37.

Слика 3.37 Зоне опасности гравитационог сепаратора у индустрији нафте Пример 34: УРЕЂАЈИ У КОЈИМА СЕ НАНОСЕ И СУШЕ ПРЕМАЗНА СРЕДСТВА

Критеријуми за одређивање зона опасности код уређаја у којима се наносе и суше премазна средства дефинисани су у Правилнику о техничким нормативима за уређаје у којима се наносе и суше премазна средства (“Сл. лист СФРЈ” ,бр. 57/85) и своде се на: 1) извори опасности код кабина: а) пиштољ за распршивање; б) радни комади на чију површину је нанесено премазно средство; 2) извори опасности код када за урањање: а) слободна површина премазног средства у кади; б) радни комади на чију површину је нанесено премазно средство; 3) извори опасности код уређаја за обливање: а) све унутрашње површине радног дела уређаја; б) радни комади на чију површину је нанесено премазно средство; 4) извори опасности код уређаја за откапавање: а) укупна површина уређаја; б) радни комади на чију површину је нанесено премазно средство;

Zona 1

Zona 2

Zona 0

CRE@ NIJE U RAZMERI1. Ниво пода 2. Течност

Зона 0 Зона 1 Зона 2


290

5) извори опасности код уређаја за ваљање и наливање: а) систем за циркулацију премазног средства; б) радни комади на чију површину је нанесено премазно средство;

Уређаји у којима се наносе или откапавају премазна средства, са контролисаном вентилацијом и количином ваздуха која обезбеђује концентрацију пара растварача испод вредности од 10% од доње границе експлозивности, немају зоне опасности под условом: 1) да се пројектована количина ваздуха потврди испитивањем; 2) да се рачунски докаже да у свим случајевима престанка рада вентилационог система концентрација заосталих пара растварача неће прелазити вредност од 25% од доње границе експлозивности. Ако се рачунски не могу доказати услови сматра се да је радни простор уређаја зона опасности 2, а простор око уређаја је неугрожен. Графички приказ распростирања дат је на слици 3.38.

Слика 3.38 Графички приказ зона

Пример 35: УРЕЂАЈ СА НАДГЛЕДНОМ ВЕНТИЛАЦИЈОМ У КОЈЕМ СЕ НАНОСЕ ИЛИ

ОТКАПАВАЈУ ПРЕМАЗНА СРЕДСТВА За уређаје у којима се наносе или откапавају премазна средства, а имају надгледану вентилацију која обезбеђује концентрацију пара растварача испод вредности од 10% од доње границе експлозивности, зоне опасности се класификују за следеће случајеве: За температуру амбијента до 38 оС и тачку паљења растварача до 38 оС. - Зона опасности 1 је радни простор уређаја, а зона опасности 2 је простор око уређаја обухваћен сферним радијусом од 5 m од ивице свих отвора уређаја.

Слика 3.39 Распростирање зона опасности отворене кабине


291

Слика 3.40 Распростирање зона опасности тунелске кабине Пример36: УРЕЂАЈ СА КОНТРОЛИСАНОМ ВЕНТИЛАЦИЈОМ У КОЈЕМ СЕ НАНОСЕ

ИЛИ ОТКАПАВАЈУ ПРЕМАЗНА СРЕДСТВА За уређаје у којима се наносе или откапавају премазна сретства, који имају контролисану вентилацију која обезбеђује концентрацију пара растварача између вредности 10% и 50% доње границе експлозивности, зоне опасности се класификује за следеће случајеве: а) за температуру амбијента радног простора и тачку паљења растварача до 38 0С: -зона опасности 1 је радни простор уређаја, а зона опасности 2 је простор око уређаја обухваћен сфериним радијусом од 5 м од ивице свих отвора уређаја. б) за температуру амбијента радног простора до 38 0С и тачку паљења растварача већу од 38 0С: -зона опасности 2 је радни простор уређаја, -простор око уређаја је неугрожен. Графички приказ зона за случај под а) је индентичан као у примеру бр. 35, а за случај под б) као у примеру бр. 34. Пример 37: УРЕЂАЈ СА НАДГЛЕДАНОМ ВЕНТИЛАЦИЈОМ КОЈИ ОБЕЗБЕЂУЈЕ

КОНЦЕНТРАЦИЈУ ПАРА РАСТВАРАЧА ИЗМЕЂУ 10% И 50% DEG За уређаје у којима се наносе или откапавају премазна средства, који имају надгледану вентилацију која обезбеђује концентрацију пара растварача између вредности 10% и 50% од доње границе експлозивности, зоне опасности се класификују за следеће случајеве: а) За температуру радног простора и тачку паљења растварача до 380С: - зона опасности 1 је радни простор уређаја и околни простор у сферном радијусу од 5 м од ивице свих уређаја, а зона опасности 2 је простор око уређаја од границе распростирања зоне 1 до сферног радијуса 10 м од ивице свих отвора уређаја.

Слика 3.41 Распростирање зона опасности отворене кабине

1 2

1 2


292

б)За температуру радног амбијента до 380С и тачку паљења растварача већу од 380С: -зона 1 обухвата унутрашњост уређаја, док је зона опасности 2 простор око уређаја обухваћен сферним радијусом од 5 м од ивице свих отвора уређаја.

Графички приказ распростирања зона дат је у примеру бр.35. Пример 38: ОТВОРИ ВЕНТИЛАЦИОНИХ КАНАЛА НА ОДСИСНИМ ГРАНАМА

СИСТЕМА

Разматраће се два случаја, у зависности од карактера зоне опасности простора из којег се врши одвођење смеша принудним путем, тј. који је са системом вентилације, и то: а)Ако је унутрашњост вентилационог канала зона опасности 1: -простор око отвора вентилационг канала (цевовода) је зона опасности 1 у радијусу од 1,5 м од ивице отвора, а у наставку зоне 1 до границе сферног радијуса до 5 м од ивице отвора је зона опасности 2. Графички приказ зона дат је на сл. 3.42а.

Слика 3.42 Распростирање зона опасности вентилационог канала

а) из угроженог простора зоне 1 б) из угроженог простора зоне 2 б) Ако је унутрашњост вентилационог канала зона опасности 2 Ако је у вентилационом каналу дефинисана зона опасности 2, та се зона простире и око отвора цевовода до границе сферног радијуса од 1,5 м од ивица отвора.Графички приказ зоне дат је на сл. 3.42 б Пример 39: УРЕЂАЈ У КОМЕ СЕ СУШЕ ПРЕМАЗНА СРЕДСТВА – СУШАРА Критеријуми за одређивање зона опасности код сушара су: 1) извор опасности код сушара, односно радни комади на чију је површину нанесено премазно средство; 2) неугрожен простор сушаре, односно радни простор сушаре у коме концентрација пара растварача при максималној температури сушења не може ни у ком случају прећи вредност од 10% доње границе експлозивности; 3) прелазни простор сушаре, односно радни простор сушаре у коме се запреминска концентрација пара растварача при максималној температури сушења налази између вредности 10% и 80% доње границе експлозивности, зависно од укупног трајања свих кварова у току године, који би могли имати за последицу могућност појаве експлозивне смеше. Дозвољене границе прелазног простора сушара, не могу бити веће од 50% вредности доње границе експлозивности;

a=1,5m

b=5m 1

2

2a=1,5m


293

4) сушаре са неугроженим радним простором, односно сушаре које су пројектоване са дозвољеном концентрацијом пара растварача у вредности 10% од доње границе експлозивности под условом: а) да је пројектована количина свежег ваздуха потврђена испитивањем; б) да имају контролисану вентилацију; в) да се рачунски докаже да у свим случајевима престанка рада вентилационог система сушаре концентрација заосталих пара растварача неће природном вентилацијом у радном простору прећи дозвољену границу прелазног простора; 5) сушаре са прелазним простором које су пројектоване са дозвољеном концентрацијом пара растварача у вредности од 10% до 50% доње границе експлозивности, под условом: а) да је пројектована количина свежег ваздуха потврђена испитивањем; б) да имају контролисану вентилацију. Ако се радни комади између уређаја у коме се наноси премазно средство и сушаре транспортују преко транспортног уређаја који није заштићен уређајем за предсушење, зоне опасности одређују се на следећи начин: А) ако је тачка запаљивости растварача нижа од 38оС и температура у просторији нижа или једнака 38оС: а) зона опасности 1 обухваћена је сферним радијусом од 5 m од габарита радних комада, б) зона опасности 2 простире се између зона опасности 1 и сферног радијуса од 10 m од габарита разних комада. Б) ако је тачка запаљивости растварача виша од 38оС и температура у просторији нижа од 38оС: а) зона опасности 1 обухваћена је сферним радијусом од 1,5 m од габарита радних комада; б) зона опасности 2 простире се између зоне опасности 1 и сферног радијуса од 7,5 m од габарита радних комада.

Слика 3.43 Распростирање зона Слика 3.44 Распростирање зона опасности сушаре опасности сушаре са тачком

паљења растварача вишом од 38оС Пример 40: СУШАРА И ПРЕДСУШАРА СА ПРЕЛАЗНИМ ПРОСТОРОМ За сушаре и предсушаре које су пројектоване и изведене са прелазним простором, тј. за дозвољену концентрацију пара растварача у вредности од 10% до 50% доње границе


294

експлозивности, под условима да је пројектована количина ваздуха потврђена у пракси и да постоји изведен систем контролисане вентилације, зоне опасности класификују се на следећи начин: - зона опасности 1 је радни простор сушаре, а зона опасности 2 је простор око отвора сушаре и обухваћен је сферним радијусом од 5 m од ивице отвора сушаре.

Слика 3.45 Графички приказ распростирања зона опасности за коморну сушару

Пример 41: ТУНЕЛСКА СУШАРА СА РАДНОМ ТЕМПЕРАТУРОМ ИЗНАД 140ОС За тунелску сушару код које је радна температура виша од 140оС или је једнака тој температури, зона опасности 1 је улазни део радног простора сушаре и простире се од улазног отвора до ¾ дужине самог радног простора: - зона опасности 2 је излазни део радног простора сушаре (1/4 дужине сушаре), али и простор око улазног отвора сушаре обухваћен сферним радијусом од 5 m од ивица било ког отвора, па и улазног, за случај да се исти налазе у зони опасности 1. Ако су отвори тунелских сушара опремљени ваздушним завесама, зона 2 се смањује на сферни радијус од 1,5 m. Графички приказ зона опасности тунелске сушаре дат је на слици 3.46.

Слика 3.46 Зоне опасности тунелске сушаре Пример 42: ПРЕТАКАЛИШТЕ ЗА БЕНЗИН НА ОТВОРЕНОМ ПРОСТОРУ Претакачко место бензина је на отвореном простору. Вентилација је природна. Извори опасности су по природи двојаки: - од аутоцистерне на претакалишту, - од елемената саме претакачке руке.


295

По свом карактеру су и примарни (утакачки отвор на цистерни) и секундарни (прирубнички спојеви, просипање или истицање бензина). Карактеристика моторног бензина је: Моторни бензин (МВ) - експлозиона група II А, - температурна класа Т3, - густина у односу на ваздух 4, - граница експлозивности 0,6 – 8%.

Зоне опасности се класификују као: Зона опасности 1

- простор хоризонтално 1,5 m од осе утакачког шахта цистерне и осе цевовода утакачке руке, као и простор дренажног канала који има недовољан степен вентилације. - простор 1,5 m вертикално од горњег нивоа цистерне и цевовода истакачке руке, па до нивоа тла. Зона опасности 2 - простор 1,5 m хоризонтално од границе зоне 1, 1 m изнад нивоа тла и 4,5 m хоризонтално од дренажног канала. Распростирање зона приказано је на слици 3.47.

Слика 3.47 Зоне опасности претакалишта за бензин на отвореном простору Вредности означених величина са слике су: а = 1,5 m, b = 1,5 m, c = 1,5 m, d = 1 m, e = 4,5 m, f = 1,5 m, g = 1 m. Пример 43: КОЛЕКТОРСКИ СИСТЕМ САБИРНО – ОТПРЕМНЕ СТАНИЦЕ У ПОСТУПКУ

ПРОИЗВОДЊЕ НАФТЕ Колекторски систем се састоји од збирног, мерног и растеретног вода, са одређеним бројем бушотинских прикључака. У оквиру њега се врши, поред сабирања флуида, и регулација режима рада бушотина и усмеравање тока флуида према жељеном систему за сепарацију. Сваки бушотински прикључак је опремљен са: - изолационом прирубницом, - одговарајућим топловодним линијским измењивачем топлоте, - пријемном чистачком славином, - ерупционим засуном, - коленастим топловодним грејачем, - стабилном дизном,

Zona 1

Zona 2

Drena`ni kanal

CRTE@ NIJE U RAZMERI

1. Дренажни канал

Зона 1

Зона 2


296

- локалним инструментима за контролу притиска и температуре, - прикључком на растеретни колектор са кугластом славином, - прикључцима за збирни и мерни вод са рафинеријским засунима. Извори опасности су по свом карактеру секундарни. То су прирубнички спојеви и радно – контролна арматура. Колектор је на отвореном простору. Физичко – хемијске особине сирове нафте су: - експлозиона група II А, - температурна класа Т3, - густина у односу на ваздух 7, - граница експлозивности 0,6 – 6,5%. Зоне опасности се класификују као простор зоне 2 и то као угрожен простор, хоризонтално и вертикално 3 m од крајњих ивица система. Графички приказ распростирања зона дат је на слици 3.48.

Слика 3.48 Распростирање зона опасности око колектора са нафтом Пример 44: РЕЗЕРВОАРСКИ ПРОСТОР СА ФЕНОЛОМ Класификација зона обухватиће ситуацију са три резервоара у заједничкој танквани. Физичко хемијске особине фенола су: - експлозиона група II А, - температурна класа Т1, - густина у односу на ваздух 3,24, - граница експлозивности 0,3 – 2,4%. Цевоводи, вентили и пумпе који транспортују фенол, представљају секундарне изворе опасности, док је пумпа за рециркулацију загрејаног фенола у својој суштини примарни извор опасности, због могућности учесталијег квара или истицања на самим прирубничким и заптивачким местима инсталације. Резервоари су на отвореном простору. Зоне опасности се тако класификују као: Зона опасности 0 - због трајног присуства фенола- унутрашњост резервоара. Зона опасности 1 - хоризонтално 1,5 m од ивице резервоара и 0,5 m од габарита претакачких пумпи, - сферно у радијусу од 1 m око одушне цеви резервоара, - простор танкване до висине зида, - вертикално 1,5 m у вис па до нивоа тла. Зона опасности 2 - хоризонтално 7,5 m од зида танкване и вертикално увис 2 m, - хоризонтално 4,5 m од кућишта претакачке пумпе и вертикално 1,5 m.


297

Графички приказ зона дат је на сликама 3.49.

Слике 3.49 Хоризонтално и вертикално распростирање зона опасности групе резервоара са

фенолом Пример 45: ДРЕНАЖНИ ПРОСТОР ПРОЦЕСНИХ ВОДА

ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ДРЕНАЖНЕ ПРОЦЕСНЕ ВОДЕ НА НИВОУ ТЕРЕНА ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ И ГАСОВА (осим за ПРОПИЛЕН, ИЗОБУТАН И МЕТИЛ –

ВИНИЛ – ХЛОРИД) Извори опасности: процесне воде

Локација извора опасности: отворени простор на нивоу терена – тла Категорија извора опасности: Т – трајна удубљења и канали у зонама опасности, ако су

слабо проветравани П – примарни С – секундарни Зона 0 Канал, удубљење у зони опасности недовољно проветраван Зона 1 5 m од извора опасности лево – десно и 1,5 m увис, од нивоа тла Зона 2 15 m од извора опасности и 3,0 m увис од нивоа тла

Слика 3.50 Графички приказ зона опасности дренажног простора Пример 46: РЕЗЕРВОАР СА ИНДУСТРИЈСКОМ КИСЕЛИНОМ Резервоар је надземног типа, уграђен на слободном простору. Карактеристике индустријског xylena ускладиштеног у резервоару су следеће:


298

- експлозиона група II А, - температурна класа Т1, - густина у односу на ваздух 3,7, - граница експлозивности 1 – 7,5%. Трајни извор опасности представља површина течности у резервоару, примарни извор – сигурносни одушак (вентил), док су секундарни извори опасности вентили и прирубнички спојеви на цевоводу и површина евентуално разливене течности. Слабо проветраван дренажни простор исто тако генерише извор опасности. Примењујући методу IEC – а, зоне опасности се класификују на: Зона опасности 0 - унутрашњост резервоара изнад површине xylena. Зона опасности 1 - сферни простор око сигурносног вентила до крова резервоара. Зона опасности 2 - простор хоризонтално и вертикално око габарита резервоара до нивоа тла и дренажни простор. При томе су вредности растојања дефинисане као: а = 3 m, б = 3 m, ц = 3 m. Графички приказ распростирања дат је на слици 3.51.

Слика 3.51 Распростирање зона опасности око надземног резервоара са xylenom Пример 47: СТАНИЦА ЗА СНАБДЕВАЊЕ ГОРИВОМ МОТОРНИХ ВОЗИЛА У

ЗАТВОРЕНОМ ГАРАЖНОМ ПРОСТОРУ – ПРИМЕР ИЗ СВЕТСКЕ ПРАКСЕ, НАШИМ ПРОПИСИМА НИЈЕ ДОЗВОЉЕНО

Под станицом за снабдевање горивом саобраћајних средстава, која саобраћају сувоземним путевима, лоцираним у гаражама, подразумевају се: - резервоари за складиштење течних горива, - справе за пуњење резервоара на саобраћајним средствима, - цевоводи за развод горива, - грађевински простор за смештај справа за пуњење резервоара на саобраћајним средствима. Грађевински простор за станицу за снабдевање горивом саобраћајних средстава у гаражама је простор у објектима подземних гаража које могу да буду самостални, посебни објекти изнад којих се налазе слободне површине или објекти у склопу пословног, стамбеног или пословно – стамбеног објекта.

Zona 1

Zona 2

Zona 0

Povrina te~nosti

CRE@ NIJE U RAZMERI

1. Дренажни канал 2. Површина течности

2

Зона 0

Зона 1

Зона 2


299

Зоне опасности од појаве експлозија и пожара

Зоне опасности од појаве експлозије смеша запаљивих пара течних горива са ваздухом одређују се на основу IEC 79/95 и одредба наших стандарда JUS.N.C8.007 и JUS.N.C8.007/1. Зона опасности 0 дефинисана је као: - простор у унутрашњости резервоара, цевовода, дела справе куда пролази гориво, црева и славине за истакање горива на справи. Зона опасности 1 дефинисана је као: - простор у унутрашњости шахтова резервоара, простор око шахтова 1 m хоризонтално и 0,5 m вертикално, простор полупречника 1 m око излазног отвора одушне цеви, - простор унутрашњости кућишта справе за истакање/утакање горива до висине кућишта у коме се налази извор опасности, - простор око отвора за истакање аутоцистерни полупречника 0,5 m хоризонтално и 0,5 m вертикално мерено од нивоа тла, - простор око отвора за пуњење погонских резервоара саобраћајних средстава, која се снабдевају горивом на станици, полупречника 0,5 m и висине 0,5 m изнад отвора, мерено од нивоа тла. Зона опасности 2 дефинисана је као: - простор 2 m од зоне 1 одушне цеви резервоара, - простор 2,5 m мерено хоризонтално од зоне 1 и висине 0,5 m од нивоа тла. Зону опасности од пожара чине зоне 0, 1 и 2 и просторно растојање од 3 m мерено хоризонтално од зоне 2. Посебни безбедоносни услови Да би се зоне опасности од експлозије и пожара станице за снабдевање горивом моторних возила дефинисале на поменути начин, морају да буду испуњени следећи безбедоносни услови, приликом пројектовања и изградње станице, и то: - Станица се изграђује на првој подземној етажи, удаљена 15 m од улазне рампе, издвојено у посебан противпожарни сектор, отпорности конструкције од 2 сата. - Улазно – излазна врата на простору станице морају имати отпорност на пожар од 1,5 сат. Врата се морају аутоматски затварати на командни импулс система за аутоматско јављање, односно аутоматско гашење пожара или увек бити у затвореном положају. - Сви отвори у зиду и поду станице морају бити одговарајуће заштићени, да би се спречило ширење пожара из просторија станице на преостали део гаражног простора и обрнуто. - Системи за климатизацију и вентилацију простора станице изграђују се независно од аналогних система за простор гараже. - Просторија за смештај вентилације и климатизације чини засебан противпожарни сектор, одвојен од просторије станице. - Систем за вентилацију је у функционалној вези са аутоматима за истакање горива, тако да исти мора да буде успостављен (у раду), пре него што и једна истакачка станица може да ради (блокада напона). - Систем за вентилацију изводи се као контролисан. - Прекид рада система за вентилацију (квар, испад мрежног напона и сл.), аутоматски блокира рад справе за истакање горива. - Места одсиса ваздуха из зона опасности не могу да буду постављена ниже од 5 cm и више од 30 cm од коте пода. Канали за одсис морају да буду ватроотпорне конструкције и својим крајем изведени изван објекта, у слободан простор. - Око отвора одсисне гране одређује се зона опасности у складу са одредбама JUS.N.C8.007. - Систем за извлачење ваздуха мора да буде капацитета од 0,4 m3/mm по m2 пода станице. - У зонама опасности од експлозије не смеју се налазити канализациони отвори, отворени кабловски канали за каблове и цевоводе за развод горива, и сл.


300

Пример 48: ПРОИЗВОДЊА Na – КАРБОКСИМЕТИЛЦЕЛУЛОЗЕ Припремљена и шаржирана, целулоза се у реактору кваси етилалкохолом, који служи као медијум за одвијање технолошког поступка, односно саме хемијске реакције. Дозирање потребне количине алкохола за једну шаржу врши се путем цевовода. Сама просторија је опремљена системом локалне вентилације постављене изнад посуде за растварање, као и општом вентилацијом. Реакција растварања шарже у етил – алкохолу је ендотермна, што значи да се одвијањем реакције температура растварача снижава. Реактор је затворена лежећа посуда цилиндричног облика, са дуплим плаштом. Максимална температура шарже у реактору је 70оС. Са горње стране посуде су отвори за дозирање сировина, а са доње отвор за пражњење изреаговане масе. Физичко – хемијске особине етил – алкохола који се употребљава у процесу су: - експлозиона група II А, - температурна класа Т2, - густина у односу на ваздух 1,6, - граница експлозивности 3,28 – 19%. Извори испуштања који су од утицаја на класификацију зона опасности су: - трајни извор (унутрашњост посуде са шаржом, мешач, дозирана пумпа), - примарни извор (отвори за избацивање и убацивање шарже), - секундарни извори (прирубнички спојеви, регулациони вентили и др. опрема). На основу извршене анализе параметара процеса, утицаја вентилације и карактера растварача, зоне опасности се дефинишу као: Зона опасности 0 - унутрашњост реакторских посуда у којима је трајно присутан етилалкохол, мешач и сл. Зона опасности 1 - цела просторија са уграђеном опремом, због распореда трајних и примарних извора испуштања етилалкохола.

Зона опасности 2 - простор радијуса од 3 m око свих отвора на просторији и отвора за вентилацију, па до нивоа тла. Графички приказ распростирања дат је на слици 3.52.

Слика 3.52 Распростирање зона опасности погона за извођење реакције распростирања NC


301

Пример 49: МЕТАЛНО БУРЕ СА ИНДУСТРИЈСКИМ РАЗРЕЂИВАЧЕМ У пракси је честа појава да се за потребе рада једне производне смене за ускладиштење техничких разређивача користи оригинална амбалажа (метално буре), из којег се врши претакање запаљиве материје у мање посуде, које се односе у друге делове просторије и користе, на пример, за прање ваљака у штампарској индустрији од заосталих наслага боја. Тако ће се извршити класификација зона опасности на примеру једног бурета. Карактеристике техничког индустријског разређивача су: Разређивач – спирит (wite spirit): - експлозиона група II А, - температурна класа Т3, - густина у односу на ваздух 2,1, - граница експлозивности 0,8 – 6%. Буре је запремине до 250 lit. Зоне опасности се класификују као: Зона опасности 0 - унутрашњост посуде изнад површине запаљиве течности. Зона опасности 1 - простор 3 m у сферном радијусу до нивоа тла од ивице посуде према славини за истакање и 1,5 m од границе посуде, хоризонтално и вертикално па до нивоа тла.

Зона опасности 2 - простор 1,5 m од границе распростирања зоне 1, хоризонтално, па до висине 2 m у вис, под условом да горња ивица бурета не прелази висину од нивоа тла од 1,7 m. Распростирање зона приказано је на слици 3.53.

Слика 3.53 Зоне опасности код коришћења оригиналне амбалаже Пример 50: ПОСТРОЈЕЊА ЗА БУШЕЊЕ НАФТЕ У поступку експлоатације нафте, постројења за истраживање и експлоатацију нафте, земних гасова и слојних вода морају да буду заштићена од статичког електрицитета, а у зонама опасности од експлозије. Зоне опасности и извори опасности за бушотинско постројење приказани су на слици.

Зона опасности 1 - простор радијуса 1 m око вибратора, па до нивоа тла.


302

Зона опасности 2 - простор хоризонтално 7,5 m од бушотине и 4,5 m од исплачних корита, базена и вибратора, - простор 4,5 m вертикално од вртећег стола, исплачних корита, базена и вибратора.

а) хоризонтално распростирање б) вертикално распростирање

Слика 3.54 Зоне опасности код постројења за бушење нафте Пример 51: ПОКРЕТНИ РЕЗЕРВОАРИ – ТРАЈЛЕРИ ЗА ВОДОНИК Трајлери су покретни резервоари за водоник, било самостални или у групи од 3 или 9 боца, “палета”. Притисак водоника у боцама је висок, и износи преко 100 bar. За оцену опасности од експлозије водоника, значајни су подаци које налазимо у стандарду JUS N.S8.003. Релевантни подаци за водоник: - температурна класа Т2 - експлозиона група С - густина у односу на ваздух 0,1 - границе експлозивности 4 – 75 %, - температура паљења 400оС, - стехиометријска смеша 27%, - минимална енергија паљења 0,019 mJ. Извори опасности су: - трајни – унутрашњост резервоара, - примарни – вентил за прикључак на колектор. Зоне опасности су квалификоване као: Зона опасности 0 - унутрашњост трајлера. Зона опасности 1 - простор око трајлера 3 m хоризонтално и 7,5 m вертикално од највише коте суда. Графички приказ дат је на слици 3.55.


303

Слика 3.55 Зоне опасности код покретног резервоара – трајлера за водоник

Пример 52: КОМПРЕСОРСКА СТАНИЦА НА МАГИСТРАЛНОМ ГАСОВОДУ Зоне опасности за постројења и уређаје који су саставни делови гасовода су делови простора у којима се обавља транспорт и ускладиштење запаљивих гасова. Компресорске станице на гасоводима могу се постављати испод надстрешнице или у затвореним објектима. У спољним зидовима тих просторија морају се налазити горњи отвори за природно проветравање. Површина горњих отвора мора да износи 10 % од површине пода, а постављају се на највишој тачки просторије. Доњи отвори морају да буду постављени на висини од 15 cm изнад пода станице, а њихова укупна површина мора да износи најмање 80% од укупне површине горњих отвора. Компресорске станице опремљене су сигурносним вентилима са издувним системом капацитета који је једнак укупном капацитету компресорске станице или већи од тог капацитета. Изворе испуштања представљају сам компресор, мерно – регулациона апаратура, сигурносни вентил, прирубнички спојеви на гасоводу. Зоне опасности се класификују као на слици 3.56.

Слика 3.56 Зоне опасности компресорске станице на магистралном гасоводу Примарни извор опасности представља сигурносни вентил. Зоне опасности одређене су као: Зона опасности 1 - простор радијуса 1 m око вентила сигурности.


304

Зона опасности 2 - цео простор просторије са компресором, односно простор 3 m око габарита компресорског постројења хоризонтално и вертикално, тј. до кровне конструкције надстрешнице. Пример 53: ЧИСТАЧКА СТАНИЦА НА ГАСОВОДУ

За унутрашње чишћење нафтовода, гасовода и продуктовода, у цевовод се морају уградити чистачке станице које се састоје од чистачке цеви са арматуром, уређајима за одашиљање чистача и уређајима за прихватање чистача. Опремљене су запорним органом на цевоводу који, истовремено, врши функцију блок станице. Код гасовода, издувна цев за испуштање гаса из чистачке цеви мора да буде уграђена вертикално на горе, а отвор цеви се поставља на висину од минимално 2,5 m од висине тла. Зоне опасности ове станице на гасоводу приказане су на следећој слици. Њих генеришу примарни извори опасности.

Слика 3.57 Распростирање зона опасности на чистачкој станици магистралног гасовода Пример 54: МЕРНО – РЕГУЛАЦИОНА СТАНИЦА НА ГАСОВОДУ Мерно – регулационе станице, са инсталацијама за мерење и регулацију протока гаса, могу да буду изграђене у објекту или на отвореном простору. Кровна конструкција станице мора да буде тако изведена да у случају појаве надпритиска, попусти пре зидова објекта (лагани кров). Просторија у којој су уграђене гасне инсталације мора да буде одвојена од других просторија у том објекту. У доњој и горњој зони објекта изграђују се отвори за природно проветравање. Ови отвори постављају се тако да је онемогућено сакупљање гаса у просторији, при чему отвори у доњој зони морају бити изведени на висини од 15 cm изнад коте пода, а у горњој на највишој тачки просторије. Укупна површина горњих отвора мора да износи најмање 10 % од површине пода просторије, а укупна површина доњих отвора не сме да буде мања од 80% укупне површине горњих отвора. Сигурносни вентил, који штити инсталацију и гасовод од прекорачења максималног притиска, мора да буде тако подешен да притисак после регулације, не може да порасте за више од: - 50% од максималног радног притиска који износи до 0,5 bar, - 0,5 bar од максималног радног притиска који износи од 0,5 до 3 bar, - 15% од максималног радног притиска који износи од 3 до 60 bar, - 10% од максималног притиска који износи више од 60 bar. Имајући у виду ове параметре, зоне опасности у оваквом објекту дефинисане су као:


305

Зона опасности 1 - простор сферног радијуса од 1 m око сигурносног вентила. Зона опасности 2 - простор хоризонтално 3 m од сигурносног вентила и објекта и 3 m вертикално у вис. Графички приказ зона опасности дат је на следећим сликама.

Слике 3.58 Хоризонтално и вертикално распростирање зона опасности Пример 55: ГЕНЕРАТОРИ У ТЕРМОЕЛЕКТРАНАМА СА ХЛАЂЕНИМ ВОДОНИКОМ Турбогенератори инсталисане снаге преко 100 MW се хладе водоником. Имајући у виду чињеницу да је водоник врло запаљив и експлозиван гас, за ове генераторе предузима се низ мера заштите од експлозије експлозивне смеше водоника са ваздухом. За хлађење генератора примењује се водоник високог степена чистоће, од око 98%. Релативни параметри водоника, од значаја за безбедност постројења, према одредбама JUS N.S8.003 су: - температурна класа Т2 - експлозиона група С - густина у односу на ваздух 0,1 - границе експлозивности 4 – 75 % или у g/m3 3,3 – 64 - температура паљења 400оС, - стехиометријска смеша 27%, - минимална енергија паљења 0,019 mJ, - максимални притисак експлозије 7,4 bar, - коефицијент дифузије 0,69 cm2/s.


306

Хлађење генератора се обавља и водоником тако што се роторски намот, статорски лимови и главе роторског намота хладе водоником, а статорски намот и статор водом, док се лежајеви хладе уљем. Дакле у целом систему хлађења постоје три технолошка “круга”: - круг воде, - круг уља и - круг водоника. Круг воде је сасвим независан од кругова уља и водоника и нема зону опасности, односно не врши генерисање зоне опасности. Технолошка повезаност постоји између “кругова уља” и “круга водоника”. У самом процесу, ипак, само водоник може да буде узрочник експлозија и пожара. Кућиште турбогенератора је конструисано као заптивен челични оклоп у коме се налазе статор и ротор генератора, хладњаци водоника, лежајеви вратила и др. Водоник се налази под притиском од 2 – 4 bar, а унутар кућишта принудно циркулише помоћу аксијалних вентилатора на вратилу, кроз расхладне канале дуж намотаја ротора, око намотаја статора и кроз хладњаке водоника. Запремина водоника у кућишту износи 50 – 80 m3, док се укупна количина водоника за пуњење система креће од 200 – 550 m3. Због губитака водоника, из кућишта генератора се дневно у целом систему водоника врши надокнада гаса у количини од 6 – 15 m3. Водоник истиче кроз заптивке лежајева кућишта, прирубничких спојева итд. У систему за хлађење генератора водоником налазе се и: гасни панел, сушач водоника, уређаји за дренажу кућишта генератора итд. Систем уља за заптивање, подмазивање и хлађење лежајева генератора састоји се од уређаја за заптивно уље, хладњаке уља, сабирног и експанзионог резервоара, вентилских станица, дренажа и испуста за издвајање водоника у слободан атмосферски простор. Према стандарду JUS N.S.8.007 извори опасности генератора хлађеног водоником и његових помоћних уређаја су: Трајне: - испуст водоника из генератора и из система заптивног уља. Примарне: - дренажа генератора и система водоника. Секундарне: - кућиште генератора са лежајевима, - сви делови у инсталацији водоника, вентили, прирубнички спојеви, заптивачи, - анализатори водоника и сушач водоника, - сви делови на инсталацији уља за заптивање од лежаја генератора до резервоара за издвајање водоника из уља, - уљне пумпе, - прикључци на гасни панел водоника и боце (палете) са водоником. Према наведеним изворима опасности, код генератора хлађених водоником дефинишу се следеће зоне опасности: Зона опасности 0 - сферни простор радијуса од 1,5 m око испуста водоника из система за Н2 и сферни простор радијуса 1,5 m око испуста водоника из система заптивног уља. Зона опасности 1 (кров машинске сале) - сферни простор око зоне 0 од 3 m. Зона опасности 2 (кров машинске сале) - простор 3 m хоризонтално и 12 m вертикално око границе зоне 1. Зона опасности 2 (у машинској сали) - простор 3 m хоризонтално око габарита кућишта генератора од коте турбо стола до крова машинске сале и вентилационих отвора изнад генератора (ветреника) са чеоне стране, према лежају бр. 8 и 1,5 m, од кућишта генератора према турбини, па до крова машинске сале.


307

- простор 2 m хоризонтално око уређаја за дренажу генератора, од коте дренаже до крова машинске сале, односно препреке прве наредне коте, - простор око осталих извора опасности из система Н2 и заптивног уља, до коте уградње крова до машинске сале односно прве препреке одговарајуће коте, - простор унутар кућишта анализатора чистоће гаса. Пример 56: ПОГОН ЗА РЕГЕНЕРАЦИЈУ РАБЉЕНИХ УЉА Код постројења за регенерацију рабљених уља, технолошки поступак који је у примени подразумева обраду пропаном и водоником. Основу технолошког поступка чине: - предтретман рабљених уља са филтрирањем и одвајањем од воде и лаких бензинских фракција, - после предтретмана, уље се меша са пропаном, доводи у одговарајућу колону, након чега се даља обрада врши водоником. Процесно постројење је на отвореном простору, процес је затвореног типа и сви гасови из процеса се одводе у бакљу и спаљују, а течности сакупљају у колектор. За просторно одређивање зона опасности узети су у обзир: - утицај руже ветрова, - експеримент са извором опасности од смеше пропана са ваздухом капацитета испуштања 10 l/s, уз струјање ветра од 0,5 m/s. Изворима опасности сматрани су и сви канали и удубљења испод нивоа тла међусобно просторно повезани. На основу изнетог, зоне опасности се одређују: а) за пропан, као компоненту тежу од ваздуха: Зона опасности 1 - простор хоризонтално са обе стране примарних извора опасности до 7,5 m и висине 4,5 m. Зона опасности 2 - простор који се надовезује на границу зоне 1 и простире хоризонтално 7,5 m и висине 4,5 m (око секундарних извора опасности). б) за водоник као компоненту лакшу од ваздуха: Зона опасности 1 и 2 - одређене су до 5 m око примарних и секундарних извора опасности хоризонтално, а у вис изнад извора опасности (код гасова и пара које су лакше од ваздуха угрожени простор се у вис распростире до препреке, преграде, плафона и сл. док је на отвореном простору угрожени простор само изнад извора опасности). Графички приказ распростирања зона опасности око примарних извора на отвореном простору, код компоненти тежих од ваздуха, дат је на следећој слици. Цео простор зона опасности је резултат крајњег обода распростирања свих примарних извора, уз проширење зоне према ружи ветрова. Распростирање зона опасности код третмана водоника на отвореном простору, са примарним изворима опасности, приказано је на сликама 3.59, 3.60 и 3.61.


308

Слика 3.59 Зоне опасности у погону за регенерацију рабљених уља

Слика 3.60 Зоне опасности Н2 код примарног извора опасности – отворен простор

Слика 3.61 Зоне опасности код посуда са Н2 – отворен простор


309

Пример 57: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ДЕФИНИСАНЕ ПРАВИЛНИЦИМА О ТЕХНИЧКИМ

НОРМАТИВИМА

Слика 3.62 Зоне опасности код стабилних резервоара запаљивих течности

Табела 3.13 Зоне опасности надземних резервоара запаљивих течности

Зоне Предмет извора опасности: РЕЗЕРВОАРИ 0 1 2

Редни број 1

Слика Простор Извори опасности: Отвори резервоара, одушци Отворени

Медиј: Запаљиве течности с температуром запаљивости испод (*) с обавезним заштитним базеном

Угрожени простор (m) Зона 0 Зона 1 Зона 2 Волумен m3

r I I1 h L L1 h <100 1,5 1,5 h1 6,0 4,5 ≥ h1

100-1000 3,0 3,0 h1 7,5 5,0 2,5 >1000

Унутрашњост резервоара l

5,0 5,0 h1 15 5,0 5,0 Медиј: сви гасови и паре без заштитног базена

Угрожени простор (m) Зона 0 Зона 1 Зона 2 Густоћа

r I I1 h L L1 h <0,5 (А) 1,5 5,0 ∞ - 5,0 - ∞ 0,5 – 1,5 1,5 7,5 4,5 ≥h1 15 ≥10 4,5 >1,5(В)

Унутрашњост резервоара 1,5 7,5 3,0 ≥h1 20 ≥10 3,0

Напомена: - за гасове лакше од ваздуха групе А, простор испод резервоара може само зона 2, - за гасове и паре групе В зоне опасности 1 се протежу на простор испод резервоара и на све просторе испод нивоа, који у случају недовољне вентилације, могу бити и зона 0. - висина h има значење само ако резервоар има заштитни базен, као и величина L. (*) 65о за ненаткривене резервоаре изложене сунцу, а 40оС за резервоаре заштићене од сунца.


310

Табела 3.14 Зоне опасности на претакалиштима запаљивих течности Зоне Предмет извора опасности:

ПУНИЛИШТЕ ЦИСТЕРНИ (УТОВАР) 0 1 2 Редни број 2

Слика Простор Извори опасности: Цистерне за превоз, места пуњења, уређаји Наткривени и

отворен простор Медиј: Запаљиве течности с температуром запаљивости испод 40оС, горива (ТNР)

Угрожени простор (m)


Гориво Температура

запаљивости (оС) r а I h b L H

≤40 1,0 1,5 7,5 1,5 3,0 15 3,0 Течна горива >40 - 0,5 - - 1,5 7,5 1,0 TNP -

Унутрашњост

цистерне 1,0 1,5 7,5 1,5 3,0 15 1,5

Напомена: - код отворених ненаткривених пунилишта зона опасности се уписује око цистерни. У том

случају сматра се зоном опасности 2 простор који обухвата 1 m око колона за пуњење.

Слика 3.63 Зоне oпасности на претакалиштима


311

Табела 3.15 Зоне опасности на станицама за снабдевање горивом моторних возила Зоне Предмет извора опасности:

СТАНИЦЕ ЗА ТЕЧНА ГОРИВА (бензинске станице) 0 1 2 Редни број 3

Слика Простор Извори опасности: Пумпни агрегат за точење горива, одушак

резервоара и инсталације Наткривени и

отворен простор изнад укопаних

цистерни Медиј: Течна горива за моторна возила

Угрожени простор (m)


Гориво Температура

запаљивости (оС) a h b c L L1 h1 ≤40 0,5 1,2 1,5 1,0 1,0 7,5 1,5 Течна

горива >40 - - 0,5 0,5 0,5 5,0 1,0 TNP -

Унутрашњост

цистерне 1,0 A+0,5 3,0 1,5 7,5 10,0 3,0 Напомена: - унутрашњост пумпног агрегата је зона 1, а ако је агрегат (потпуно) затворен, треба применити ограничења за употребу електричних уређаја у затвореном простору зоне 1.

Слика 3.64 Зоне опасности код укопаних резервоара Напомена: - На табелама и цртежима зоне опасности су означене као 0, 1 и 2. Упоређујући овако означене зоне са зонама 1, 2 и 3 у Правилнику о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању запаљивих течности, зони 0 одговара зона 1 из Правилника, зони 1 одговара зона 2 из Правилника, а зони 2 одговара зона 3 из Правилника.


312

Слика 3.65 Зоне опасности код ускладиштених посуда

У зонама опасности све електричне инсталације и електрични уређаји морају бити у одговарајућој заштити како је то регулисано Југословенским стандардима за противексплозивну заштиту.

Слика 3.66 Блок станице на магистралном гасоводу секундарни извор опасности (узето из

Правилника о техничким условима и нормативима за безбедан транспорт течних и гасовитих угљоводоника магистралним нафтоводима и гасоводима и нафтоводима и гасоводима за

међународни транспорт).


313

Слика 3.67 Чистачка станица на (магистралном гасоводу) примарни извор опасности (узето из Правилника )


314

Слика 3.68 Мернорегулациона станица са уређајима за телеметријски пренос података секундарни извор опасности (узето из Правилника )


315

Слика 3.69 Мернорегулациона станица секундарни извор опасности (узето из Правилника)


316

Слика 3.70 Компресорска станица на магистралном гасоводу секундарни извор опасности

(узето из Правилника )

Пример 58: ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА ПРОСТИРАЊА ЗОНА ОПАСНОСТИ

(ВЕРТИКАЛНИ И ХОРИЗОНТАЛНИ ПРЕСЕК) ПРИЛИКОМ ОДРЕЂИВАЊА ЛОКАЦИЈЕ СКЛАДИШТА ЗАПАЉИВИХ ТЕЧНОСТИ

Напомена: Зоне опасности одређене су на основу: Правилника о изградњи постројења за запаљиве течности и ускладиштењу и претакању запаљивих течности (“Сл. лист СФРЈ” бр. 20/71 и 23/91) и Правилника о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива (“Сл. лист СФРЈ број 27/71).

Практична примена простирања зона опасности приликом израде елабората за добијање сагласности на локацију складишта запаљивих течности (ситуациони план, зоне опасности), приказана је на сликама 3.71, 3.72 и 3.73.


317

Слика 3.71 Ситуациони план терена са уцртаним растојањима од суседних објеката


318

Слика 3.72 Хоризонтални пресек простирања зона опасности


319

Слика 3.73 Хоризонтални пресек простирања зона опасности


320

Прилог XXIII: ЛОГОГРАМ ЗА ПРИМЕНУ МЕТОДОЛОШКОГ ПОСТУПКА КЛАСИФИКАЦИЈЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ПРАШИНА


321


322

Пример 59: МАГАЦИН СИРОВИНА ТNR, DNR и DNZR (ТЕХНИЧКИ РЕЗОРЦИН, ДИНИТРОРЕЗОРЦИН И ТРИНИТРОРЕЗОРЦИН)

Неке основне карактеристике:

Тринитрорезорцин је експлозивна материја по особинама детонације слична пикринској киселини или тротилу. Материје се ускладиштавају у влажном стању, при чему не долази до издвајања прашине, пара и гасова да би се образовала експлозивна атмосфера са ваздухом. Анализом података из прописане табеле (табела 3.15 приказ елемената за оцену опасности простора угрожених експлозивима према JUS N.S8.006), простор магацина класификује се зоном Е2.

а) хоризонтално распростирање б) вертикално распростирање

Слика 3.74 Зоне опасности магацина сировина експлозивног карактера Табела 3.15 Приказ елемената за оцену опасности простора угрожених експлозивима према

JUS N.S8.006 1. Погон – објекат: 2. Просторија – простор: магацин TNR, DNR, и DNZOR 3. Температура просторије: max 35oC, min 5oC 4. Вентилација просторије: природна, присилна, невентилисана 5. Грејање: водено, парно, топлим ваздухом, електричном енергијом 70оС

Експлозиви: 6. Врста експлозива: TNR и DDR са 25 – 30% влаге 7. Назив спецификације: 8. Осетљивост: TNR евивалентно ТРОТИЛУ, DNR мања 9. Изведба: а) флегматизација: Н2О јесте, није б) друга 10. Температура паљења: 11. Стање: а) праши, испарава, однсно сублимира стално б) праши, испарава, односно сублимира повремено в) не праши, не испарава, не сублимира ни у каквим условима 12. Додир са електричним уређајем: а) трајан (не може се спречити) б) у нормалном погону (трајни додир се не претпоставља) в) не може доћи у додир с електричним уређајем 13. Зоне опасности према JUS N.S8.006 E8 14. Преглед елекричног постројења се спроводи у роковима: 1 х годишње 15. Циклус редовног чишћења електричног постројења: 1 х месечно


323

16. Нужно осветљење се: изводи, не изводи 17. Утицај сметњи на постројењу при нестанку електричног напајања објекта решен је: а) резервним извором б) технолошким условима в) другим начином 18. Остале примедбе и специфичности: 19. Да ли су коришћене или не настају експлозивне паре, гасови, маглице или прашине? а) ако настају примењују се стандарди: JUS N.S8.007, JUS N.S8.008 б) не настају

Пример 60: МАГАЦИН СУМПОРА

Основне карактеристике сумпора су:

- не раствара се у води, раствара се у угљендисулфиду, - запаљива чврста материја. Параметри експлозивности сумпора су: - максимална концентрација при којој је могућа експлозија............................ 20 g/m3 - минимална температура паљења....................................................................... 190оС - максимални притисак ......................................................................................... 0,54 МРа - максимална брзина пораста притиска .............................................................. 32,5 МРа/s - минимална енергија паљења ............................................................................. 15 МЈ - топлота сагоревања............................................................................................. 93000кЈ/kg - диелектрична пермеабилност ............................................................................ 2 – 4 Минимални садржај кисеоника за горење лебдеће површине је 2% запремине. Сумпор је слаб проводник електрицитета. Експлозивна опасност аеросола сумпора снижава се у присуству водене паре. Зоне опасности од експлозије у мгацину – азона 12 (слика 3.75)


324

Слика 3.75 Зона опасности од прашине сумпора

Пример 61: ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ОБЈЕКТА СУШНИЦЕ ПЕНТРИТА

Због лакше манипулације и безбедносних разлога пентрит се транспортује са 20 – 30% влаге, а за каснију прераду се суши. Само сушење пентрита се врши углавном топлим ваздухом загрејаним до 60оС.

Основни подаци о пентриту Пентрит је веома осетљив експлозив; у чврстом стању експлодира на 205оС до 215оС.

Тенденцију разлагања има на 150оС. Не раствара се у води, делимично се раствара у алкохолу и сасвим добро у ацетону. Врло је осетљив на трење. Детонацију пентрита изазива дејство ултраљубичастих зрака, али и статички електрицитет. Хемијска формула пентрита: С(СН2ОNО2)4 - молекулска маса 316,5 - температура топљења 138 – 140оС - температура кључања 205 – 215оС - густина 1,773 kg/dm3; На основу специфициране технолошке опреме одређене су зоне опасности и то: Зона Е0: таложник испред објекта и просторија за сушење са посудама, Зона Е1: простор 1 метар од отвора за вентилацију и 1 метар око таложника и преостали део просторије сушнице, изван габарита технолошких елемената.


325

Слика 3.76 Зоне опасности за сушницу пентрита

Пример 62: ОБЈЕКАТ ЛАБОРАЦИЈЕ – ПРЕСОВАЊЕ, СКЛАДИШТЕЊЕ, ШНЕКОВАЊЕ

Слика 3.77 Зоне опасности у објекту лаборације

Слика 3.78 Зоне опасности у објекту складиштења


326

Слика 3.79 Зоне опасности у објекту шнековања

Пример 63: ОДРЕЂИВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ ПРОСТОРА УГРОЖЕНОГ УГЉЕНОМ

ПРАШИНОМ Угљена прашина, под одређеним условима, има експлозивне особине, а има и услова при којима настаје самозапаљење наталожене угљене прашине. Аналогним поступком, изложеним у претходном примеру, полазне основе за одређивање зона опасности, тј. зона вишег степена запрашености – зоне 11 и зона нижег степена – зоне 12, су: - познавање експлозивних карактеристика угљене прашине, - технолошког поступка допреме угља, - просторних димензија погона, - извора опасности, - тачке паљења угља у лебдећем стању. Угљена прашина се сматра опасном у погледу експлозивности уколико садржи: - укупну влагу ≤ 40%, - пепела 60%, - испарљивих материја срачунатих на чисту угљену супстанцу 14%. Према тачки паљења (Тр), прашине се могу поделити у следеће групе: Тр

оС до 350 350-450 450-550 550-650 650-750 750 степен запаљивости врло лако лако средње тешко врло

тешко нарочито тешко

За прашину угља, код које је температура паљења одређена и износи изнад 800оС, сматрамо да је у погледу експлозивности безопасна. Истовремено се мора располагати и податком да у зависности од врсте угља, опасне концентрације угљене прашине могу бити у опсегу 50 – 800 g/m3 у облику лебдеће смеше угљена прашина – ваздух. Овај садржај се испитује за сваки узорак прашине узет са мерних места испитивања. После обављених испитивања узорака приступа се анализи добијених резултата мерења и оцени опасности. Оцена опасности се увек доноси према нејнеповољнијим добијеним резултатима:


327

- узорак угља са 44,5% зрна мањих од 100 микрометара, - садржај пепела, тј. инертне материје срачунате на угаљ без влаге 20,02%. Према резултатима испитивања може се закључити: 1. Испитивани узорак са места М1 природно наталожене угљене прашине са 38,3% влаге не показује експлозивна својства, док са процентом влаге од 3,2%, DGE износи 350 g/m3, 2. Прашина која се издваја у току транспорта представља грубо наталожену прашину, јер садржи мање од 70% зрна изнад 63 µm, 3. Са становишта експлозивности најопасније честице су испод 100 µm које су у испитиваном узорку заступљене са 44,5%, 4. Хемијске карактеристике наталожене прашине и узорака угља налазе се у границама експлозивно опасних карактеристика, 5. Испитивани узорци са мерног места у смеши са ваздухом пале се на температури 460 – 470оС и карактеришу прашину као средње запаљиву, 6. Слој наталожене угљене прашине од 5 mm пали се на температури од 230 – 250оС док се слој прашине од 10 mm пали на температури од 220 –240оС. На основу обављених испитивања, утврђено је да прашине угља могу у изнетом случају да постану експлозивно опасне, под одређеним условима, и то: а) када се ради у летњем режиму (периоду) и наталожена прашина садржи влагу испод 20%, б) када дође до промене гранулације наталожене прашине и она садржи 70% зрна испод 10 µm. На основу изнетог, на линији транспорта угља треба применити електрчне уређаје у степену заштите IP 64. Пример 64: ТЕХНОЛОШКА ЛИНИЈА СА МЛИНОВИМА ЗА ШЕЋЕР Да би се приступило одређивању зона опасности 11 и 12 и избору електричне опреме електромоторног погона и осветљења просторија угрожених експлозивном атмосфером прашине шећера треба поћи од: - познавања експлозивних карактеристика шећерне прашине, - технолошког поступка, вентилационих услова, - елемената простора (масивни зидови просторије, експлозивни одушци, запремина просторије), - утврђивање извора опасности. Експлозивне карактеристике шећерне површине су: - индекс експлозивности 9,6 - min температура паљења облака узвитлане прашине 370оС - min температура паљења наталожене прашине 400оС - DGE 30 g/m3 - min енергија паљења 30 mJ - температурни разред Т3 - минимална дозвољена температура површине електричног уређаја у погону 246оС После упознавања технолошког поступка, потребно је одредити број мерних места на технолошкој линији. На означеним местима, у току редовног рада, треба одредити концентрацију лебдеће прашине. Због зависности DGE од величине честице прашине, потребно је одредити гранулометријски састав прашине ради доношења оцене о њеној експлозивности. Због тога узорке за испитивање треба узети са места најинтензивнијег таложења. Просејавање узорака врши се на ситима величине отвора 71 и 200 µm. Мерна места лебдеће прашине су: - отвор за испуштање шећера у кристалу, - отвор за испуштање шећера у праху.


328

ПРИМЕР: Просторија нема принудну вентилацију. Проветравање простора врши се природним путем. Претпостављени резултати мерења су: Мерно место Измерена концентрација М1 30,25 – 40 mg/m3 M2 44,45 – 43,5 mg/m3 M3 31,5 – 39 g/m3 Резултати гранулометријског састава слоја наталожене шећерне прашине нека су: Мерно место Величина честице (удео у %) М1 200 µm – 0,77%; и 71 µ – 93,85% М2 200 µm – 0,25% М3 71 µm 89,4% На основу овако обрађених података и сазнања да је доња граница експлозивности шећерне прашине 1350 g/m3 (у пракси готово недостижна), приступа се изради налаза о степену опасности. 1. У испитиваном простору не постоји опасност од експлозије лебдеће прашине, јер су добијени резултати мерењем на свим изворима са знатно мањом концентрацијом од DGE. 2. Опасност од настанка експлозије састоји се од наталожене прашине у случају њеног узвитлавања. Наталожена прашина на свим мерним местима представља “фино наталожену прашину” јер садржи више од 70% зрна испод 71 µm. 3. Означена пресипна места на технолошкој линији су примарни извори опасности. ЗАКЉУЧАК: Технолошка линија – погон млинова представља угрожен простор, јер се под одређеним условима у њему може појавити експлозивна смеша узвитлане шећерне прашине и ваздуха. Цео простор се одређује као зона опасности 12 јер је концентрација лебдеће прашине мања од 20% од DGE и јер се шећерна прашина налази у наталоженом облику. До њеног узвитлавања може да дође само под посебним условима. Ако у условима снажне промаје, надпритиска из суседних просторија и сл. дође до узвитлавања прашине, наталожена прашина представља велику опасност од снажне експлозије (слој дебљине од само 0,02 mm испуњава просторију експлозивном концентрацијом). а. Сви електрични уређаји у зони запрашености 12, без обзира да ли садрже искреће или неискреће елементе за непроводљиву прашину, према JUS N.S8.850, морају бити изведени у степену заштите IP54 или врсти Ех заштите надпритисак или повећана безбедности према JUS N.S8.601 или JUS N.S8.201. Температура кућишта уређаја мора да задовољи услове температурног разреда Т3. б. Са свих површина уређаја, кабловских регала, елемената других исталација и пода, мора да се редовно врши чишћење прашине шећера искључиво индустријским усисивачима. Пример 65: ПРОСТОРИЈА ВИБРОСИТА

ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ЗОНА ОПАСНОСТИ, ОДНОСИ СЕ НА ЈЕДНУ ОД ПРОИЗВОДНИХ

ФАЗА У ПОСТУПКУ ПРОИЗВОДЊЕ ЦРНОГ БАРУТА. Полирана барутна зрна се просејавају на вибрационој сејалици, у циљу добијања зрна одређене величине. За време рада вибрационе сејалице, није дозвољено присуство радника у просторији. Зона опасности просторије, у складу са JUS N.S8.006 одређена је као Е1.


329

Слика 3.80 Зоне опасности просторије вибросита у поступку производње црног барута

Пример 66: СЕЈАЛИЦА ОЛОВОТРИЦИНАТА Оловотроцинат је изузетно осетљив на варницу и пламен: Експлозивне карактеристике: - специфична тежина g/cm3 3,1 - топлота експлозије kJ/kg 1548 - температура експлозије оС 2700 - температура паљења оС 275 - брзина детонације m/s 5200 Само просејавање се врши на специјано конструисаном уређају за две посуде: гроњу и доњу. Између места за постављање посуда налази се одговарајуће сито. Експлозив може да праши у ненормалним условима. Додир са електричним уређајима предвиђа се само у ненормалном погону (трајан додир се не предвиђа). Према одредбама JUS N.S8.006, простор се класификује као зона опасности Е1. На основу JUS N.S8.010, JUS N.S8.003 и JUS N.S8.090, уређаји противексплозионе заштите морају да буди за групу II B T 6. Осетљивост на електростатичко пражњење му је 9 х 10-4Ј. Осетљивост на удар је 2,5 до 5 Nm, а осетљивост на трење 5 N. Раствара се у воденом концентрованом раствору амонијум – ацетата. Температура разлагања је на 282оС у виду експлозије за 5 s. Оловотрицинат је један од најважнијих иницијалних експлозива. Углавном се, заједно са оловазидом, користи у детонаторским капислама, а заједно са тетразеном и другим адитивима главни је састојак синоксидних каписли.


330

Слика 3.81 Зоне опасности просторије са сејалицом оловотрицината

Пример 67: ПЛАСТИФИКАЦИЈА УСПОРАЧКИХ СМЕША Успорачка смеша је пиротехничка смеша која у пиротехничком ланцу има улогу временског успоравања преноса неког феномена. Пиротехничка смеша преставља смешу оксиданса и горива која реагује егзотермно, производећи при том специфичне ефекте. Смеше могу да буду припалне, иницијалне, успорачке, осветљавајуће, звучне, сигналне, димне, запаљиве итд. За добијање обојених светлосних ефеката додају се: - бакар оксид – за плаву боју, - соли баријума или борне киселине – за зелену боју, - соли натријума – за жуту боју, - соли стронцијума – за црвену боју. Припрема пластификатора се врши растварањем у етилалкохолу, а сама пластификација – у уређају за пластификацију. При томе се смеша “досушује” до полусуве масе, при чему струја топлог ваздуха незнатно узвитлава зрнца смеше, па постоји могућност додира са електричним уређајима у просторији. Због примене етилалкохола, зоне опасности просторије морају се одредити према стандарду JUS N.S8.007 и JUS N.S8.006. Карактеристике етилалкохола су: - густина у односу на ваздух 1,59 - температура паљења 425оС - напон пара на 20оС (кРа) 5,866 - доња граница експлозивности 3,3% - експлозиона група II A - температурна класа Т2. Просторија пластификатора има принудну вентилацију. Успорачка смеша је осетљива на удар, топлоту и пламен. Температура паљења смеше је већа од 252оС. Додир са електричним уређајима се не може спречити. Зоне опасности просторије се класификују: - према одредбама стандарда JUS N.S8.006 – Е1, - према стандарду JUS N.S8.007, - унутрашњост посуде за пластификацују – зона 0, - унутрашњост вентилационог канала и простор сферно око отвора канала, радијуса 1,5 m, па до нивоа тла, је зона опасности 1,


331

- наставак зоне опасности 1 до границе сферног радијуса од ивица отвора од 5 m па до нивоа тла је зона опасности 2.

Слика 3.82 Распростирање зона опасности погона за пластификацију успорачких смеша

На основу овако извршене класификације, имамо:

- преклапање зона Е1 и 1. Уређаји у преклопљеним зонама морају да буду у степену противексплозионе заштите II B T6, а у зони 1 и 2 у степену II А Т2. Графички приказ распростирања зона дат је на слици. Пример 68: ТРЕТМАН ОТПАДНИХ ТЕХНОЛОШКИХ ВОДА ОЛОВОАЗИДА Оловоазид спада у групу иницијалних експлозива који су осетљиви на трење и удар. Користи се у изради детонатора, иницијалних каписли итд. Експлозивне особине оловоазида: - специфична тежина g/cm3 7,71 - топлота експлозије kJ/kg 1536 - температура експлозије оС 3720 - температура паљења оС 230 - брзина детонације m/s при t/gr

d=3,89cm 4500 d=4,6 gr/cm3 5400

Отпадне воде које садрже оловоазид, пре пуштања у канализациони систем, морају да прођу одговарајући технолошки третман. Углавном се, у затвореном систему прихватних посуда, врши његова хемијска разградња. Пошто се експлозив налази у отпадној води, не праши, не испарава и не сублимира.

Амбијентална температура објекта је уобичајена, не креће се испод 15оС. Обрадом података потребних за класификацију простора угроженог експлозивима (види табелу у примеру), према стандарду JUS N.S8.006 простор се класификује зоном опасности Е2. На основу одредаба JUS N.S8.010, JUS N.S8.090 и JUS N.S8.003, уређаји противексплозионе заштите морају да буду за групу II B T3. Изглед зоне дат је на слици 3.83.


332

Слика 3.83 Зоне опасности Е2 код третмана отпадних технолошких вода

Оловоазид је један од најважнијих иницијалних екпслозива. Веома је осетљив на трење (од 0,1 до 1 N). Може да детонира под дејством слабог електростатичког пражњења. Добија се реакцијом у воденој средини, уз обавезно спречавање формирања крупнијих кристала, чије цепање може да изазове детонацију. Пример 69: ЛАБОРАЦИЈА ЕЛЕКТРОЗАПАЉИВИХ ГЛАВИЦА У поступку лаборације електрозапаљивих главица користе се: ацетон, етилалкохол и амилацетат, чије су карактеристике дате у табели 3.16.

Табела 3.16 Карактеристике запаљивих течности које се користе у поступку лаборације Назив запаљиве течности

Температура паљења (оС)

Група и темпе-ратурна класа

Густина DGE (%V)

етилалкохол 425 II AT2 1,59 3,3 амилацетат 360 II AT2 4,5 1,0 ацетон 538 II AT1 2,0 2,2

Извори опасности према JUS N.S8.007 су примарни и секундарни. Експлозив који се лаборише не испарава, нити сублимира. С обзиром да је нанета смеша заштићена лаком, нема могућности да експлозив праши, лебди или да се “круни”. Приказ зона опасности таквог погона дат је на слици 3.84.


333

Слика 3.84 Распростирање зона опасности погона за лаборацију електрозапаљивих главица


334

3.6 ЗАШТИТА ОД ЕКСПЛОЗИЈА У ПОГОНИМА

Заштита од експлозија може се спровести на два начина: 1. систематским и темељним отклањањем опасности од експлозија – примарна заштита 2. Применом сигурносних уређаја – секундарна заштита Под примарном заштитом од експлозија се подразумевају грађевинске мере и мере

предузете у конструкцији уређаја које имају за циљ да смање могућност нагомилавања експлозивних смеша у опасним количинама.

Секундарна заштита се састоји у томе да се отклони сваки могућ извор иницијалног паљења експлозивних смеша.

ПРИМАРНА ЗАШТИТА ОД ЕКСПЛОЗИЈА

Смањивање могућности настајања експлозивних смеша ваздуха са гасовима, парама,

маглом или прашином, или њихово нагомилавање у опасним количинама може да се постигне на више начина:

1. радом у потпуно затвореним уређајима 2. радом са уређајима у потпуно отвореном простору 3. радом уз довољно проветравање Проветравању опасних простора поклања се посебна пажња. Имајући у виду сам

карактер примарне заштите у циљу елиминације могућности паљења експлозивне атмосфере, вентилација има посебан значај, било да се ради о појединачним случајевима или самим системима.

У зависности од начина извођења циркулације ваздуха у постројењу или просторији, размотрени су услови за деловање природне, односно принудне вентилације.

СЕКУНДАРНА ЗАШТИТА ОД ЕКСПЛОЗИЈА

Секундарна заштита мора да се спроводи на оним местима где то прописи захтевају као

и на местима где се на основу искустава може рачунати са појавом експлозивних смеша. Посебним прописима су предвиђене зоне опасности у којима се морају обезбедити мере заштите од експлозија. Исто тако прописи одређују погоне и радне зоне у којима се морају уградити сигурносне елктричне инсталације. Сем електричних уређаја као извори паљења експлозивних смеша могу да се појаве следећи уређаји и појаве:

1. загревни системи са отвореним пламеном или са прегрејаним површинама 2. ручни апарати који могу да дају светлосни лук, пламен, варнице, које могу да запале

смешу или који развијају велику количину топлоте 3. делови уређаја, машине и апарати за које је познато да могу да се прегревају или да

варниче 4. варнице при пражњењу статичког наелектрисања 5. електрични уређаји који нису експлозивно сигурни 6. хемијске реакције које су праћене повишењем температуре или појавом пламена 7. атмосферско пражњење 8. непоштовање радних прописа 9. потенцијал катодне заштите


335

3.7 ОЦЕНА СТЕПЕНА ВЕНТИЛАЦИЈЕ И ЊЕГОВОГ УТИЦАЈА НА КЛАСИФИКАЦИЈУ И РАСПРОСТИРАЊЕ ЗОНА

ОПАСНОСТИ Трајање и величина ''облака'' запаљивог гаса или смеше, после престанка емисије, може

се контролисати вентилацијом. Процена степена вентилације захтева познавање максималне количине која се ослобађа у виду гаса или паре из извора испуштања, независно од примењене методе: у конкретном случају показаће се метода процене хипотетичке запремине V. Иако је метода помало субјективна и има своја ограничења, ипак даје експерименталне резултате који, уз одређене факторе безбедности, омогућавају адекватну процену зона опасности.

Минимална волуметријска запремина протока свежег ваздуха, ради разређивања експлозивне атмосфере и њеног свођења на ниво концентрације испод доње експлозивне границе, може да се израчуна на следећи начин:

293max)/()/( Tx

kxDEGdtdGdtdV =

где су: (dV/dt) min – минимална вредност волуметријске запремине протока свежег ваздуха

(запремина/времену, m³/s), (dG / dt) max – максимална количина на извору (маса/време,kg/s), DEG – доња експлозивна граница (маса/запремина, kg/ m³), к – фактор безбедности примењен на DEG (типичне вредности су: к = 0,25 за трајни и примарни извор опасности, к = 0,5 за секундарни извор опасности), Т – температура околине у ºК. Напомена: За конвертовање DEG (%) у DEG (kg/ m³), за нормалне атмосферске услове, користи се

следећа формула:

(%)10416.0)/( 33 xMxDEGxmkgDEG −= где је М – молекуларна маса (kg/kgmol), Са претходно одређеним бројем измена на час С, у вези са укупном вентилацијом

хипотетичке запремине V%, потенцијално експлозивна атмосфера може да се представи коришћењем израза:

CdtdVVz min/

=

где С представља број измена свежег ваздуха у јединици времена (s¯¹). Релација важи за

један хомоген систем, под идеалним условима убацивања свежег ваздуха. У пракси се овакав идеалан метод тешко може остварити. Због тога ће, ефективна

измена ваздуха, дата вредношћу С из претходне релације, бити реално много мања и допринети да се повећа вредност запремине V%.


336

Увођењем новог фактора за корекцију f у релацији, може се добити.

CdtdVfxVz min)/(

=

Вредности овог фактора се практично крећу од f = 1-5, за најнеповољнији случај. Запремина V% представља запремину изнад које ће средња концентрација запаљивих

гасова или пара бити или 0,25 или 0,5 пута DEG (доње експлозивне границе), у зависности од сигурносног фактора к из релације. То практично значи да ће при процени хипотетичке запремине, концентрација гаса или паре бити значајно испод доње експлозивне границе.

Одређивање броја измена ваздуха С Број С се различито одређује ако се ради о угроженом затвореном или о угроженом

отвореном простору. За затворен простор, С се одређује преко релације:

0

//V

dtukupnodVC =

где је: dV / ukupno/dt – укупан проток (количина) свежег ваздуха. Vo – укупна запремина која се контролише вентилацијом.

Када се ради о отвореном простору и малим брзинама ветра, може се реализивати брза измена ваздуха. На пример, ако се посматра цев дужине од неколико метара, брзина ветра од апроксимативних 0,5 m/s ће обезбедити измену од 0,03/ s пута. Са оваквом апроксимацијом, за С = 0,03/ s, хипотетичка запремина експлозивне атмосфере може да се добије преко релације:

03.0min)/( dtdVVz =

где је: dV / dt – јединична запремина по секунди, 0,03 – број измена ваздуха по секунди. Али с обзиром на различите дисперзионе механизме, ова метода, у основи даје

предимензионисане запремине. Процена времена трајања

Процена дужине временског периода за пад просечне концентрације од иницајалне

вредности Xo до нивоа доње експлозивне границе DEG, пута фактор k после елиминације извора испуштања, може да се процени на основу релације:

0/)ln(/ XDEGxkCft −= где је: Xo – почетна концентрација запаљивог медија (супстанце) измерена на исти начин као

DEG, тј. у запреминским процентима % или kg/m³.


337

За практичну примену, за Xo треба узимати у обзир концентрацију изнад DEG – доње експлозивне границе,

C – број измена ваздуха по јединици времена, f – безбедносни фактор (варира од 1 до 5) ln – природни логаритам тј. 2,303 log10 , k – сигурносни фактор у релацији за DEG, види формулу. Нумеричка вредност за t добијена према релацији сама за себе не одређује тип зоне.

Она је само један од релевантних параметара за процену. Процена степена вентилације Континуални поступак испуштања запаљивих гасова и пара детерминише зону

опасности нула (О), примарни извор опредељује зону један (1), а секундарни зону два (2). Међутим, ово је само полазна позиција, с обзиром да треба размотрити и ефектне вентилације.

Вентилација и њен ефекат, у неким случајевима, обезбеђују зону опасности. Исто тако, лоши ефекти проветравања угроженог простора могу да допринесу нижем степену класификације опасног простора, на пример дефинисање зоне опасности 1 од секундарног извора испуштања.

За оцену ефекта природне вентилације, усваја се брзина ветра од 0,5 m/s која је континуално присутна.

Утицај вентилације на класификацију зона опасности приказан је у табели.3.17.

Табела 3.17 Утицаји вентилације на класификацију зона ВЕНТИЛАЦИЈА

СТЕПЕН Добра Средња Недовољна Степен

ослобађања Могућност

добра средња недовољна добра средња недовољна добра,

средња или недовољна

континуални

Зона О НЕ Није опасно

(Зона О НЕ) Зона 2

(Зона О НЕ) Зона 1

Зона О Зона О+ Зона 2

Зона О+ Зона 1 Зона О

примарни

Зона 1 НЕ Није опасно

(Зона 1 НЕ) Зона 2

(Зона 1 НЕ) Зона

2 Зона 1 Зона 1+

Зона 2 Зона 1+ Зона 1 или Зона 2

секундарни




Зона 2 Зона 2 Зона 2 Зона 1 једнака Зона О


338

3.8 УТВРЂИВАЊЕ ЕФИКАСНОСТИ ВЕНТИЛАЦИЈЕ УГРОЖЕНОГ ПРОСТОРА У ЗАВИСНОСТИ ОД ИЗВОРА

ИСПУШТАЊА ПРИМЕР БР. 1 Карактеристике извора испуштања - запаљиви материјал..............................................................паре толуена - извор испуштања..................................................................заптивач - доња експлозивна граница...................................................0,046kg/m³ (1,2%) - степен испуштања(тип емисије)..........................................трајан - безбедносни фактор..............................................................k = 0,25 - максимална брзина испуштања (издашност извора)......2,8x10 10− kg/s Карактеристике вентилације (ради се о затвореном простору) - број измена ваздуха, С.......................................................1/h (2,8x10-4/s) - фактор корекције –f............................................................5 - температура амбијента –Т.................................................20ºС, 293К - температурни коефицијент (Т/292К)................................1 Минимални проток ваздуха је (минимална измена ваздуха)

smxxxxTx

kxDEGdtdGdtdV /104.2

293293

046.025.0108.2

293max)/(min)/( 38

10−

−

===

а теоријска запремина угроженог простора (хипотетичка запремина)

344

8

103.4108.2

104.25min)/( mxx

xxCdtdVfxVz −

−

−

===

На основу овог, може се констатовати да је теоријска запремина угроженог простора

сведена на занемарљив ниво, да је степен вентилације у односу на извор испуштања добар, тј. ефикасан, па се практично не генерише зона опасности.

ПРИМЕР БРОЈ 2 Карактеристике извора испуштања су: - запаљиви материјал........................................паре толуена

- извор испуштања...............................оштећен прирубнички завртањ - доња експлозивна граница.............................0,046 kg/m³ (1,2%) - степен испуштања (тип емисије)..................секундарни, континуалан - безбедносни фактор.......................................k=0,5 - максимална брзина испуштања(издашност извора) 2,8x10 6− kg/s Карактеристике вентилације (ради се о затвореном простору)


339

- број измене ваздуха – С...............................................1/h (2,8x10 4− / s) - фактор корекције – f (фактор квалитета)...................5 - температура амбијента – Т..........................................20º, 293К - температурни коефицијент (Т/293К)..........................1 Минимална измена ваздуха затвореног простора је

smxxxxTx

KxDEGdtdGdtdV /102.1

293293

046.025.0108.2

293max)/(min)/( 34

6−

−

===

док је величина теоријске запремине угроженог простора (хипотетичка запремина)

34

4

2.2108.2102.15min)/(min)/( m

xxx

CdtdVfx

CdtdVfxVz ==== −

−

а време трајања емисије

hxX

DEGxkC

ft 6.25100

5.02.1ln15ln

0

=−

=−

=

На основу добијених резултата, може се сматрати да је у простору вентилација средњег

нивоа. Време трејања емисије условљава постојање зоне опасности 2. За случај да се оно повећа, може се угрожен простор класификовати зоном опасности 1.

ПРИМЕР БРОЈ 3. Карактеристике извора испуштања су: - запаљиви материјал..............................................................пропан - извор испуштања..............................................................вентил на боци -доња експлозивна граница...........................................0,039 kg/m³(2,1%) - степен испуштања (тип емисије)........................................примаран - безбедоносни фактор...........................................................k=0,5 - максимална брзина испуштања (издашност извора)........0,005 kg/s Карактеристике вентилације: (ради се о затвореном простору) - број измена ваздуха– С....................................................20/h (5,6x10 3− /s) - фактор корекције – f (фактор квалитета)..........................1

- температура амбијента – Т.................................................35ºС, 308 К - температурни коефицијент (Т/293 К)...............................1,05 Минимална измена ваздуха у овом затвореном простору је:

( ) smx

TxkxDEG

dtdGdtdV /6,0293308

039,025,0005,0

293max)/(min/ 3===

а величина теоријске запремине угроженог простора (хипотетичка запремина)


340

323 101,1

106,56,01min)/( mx

xx

CdtdVfxVz === −

Време трајања емисије из извора је

hxX

DEGxkC

ft 26.0100

25.01.2ln20

1ln0

=−

=−

=

Везано за поменути извор, степен вентилације се сматра средњим. Зона опасности је 1,

са могућношћу класификације у оштрији степен, ако се активност извора понавља често.

3.9 ВЕНТИЛАЦИЈА ОПАСНОГ ПРОСТОРА С обзиром на сам карактер примарне заштите од стварања експлозивне атмосфере,

вентилација (природна или вештачка) има посебан значај. Основни циљ је да се ефикасном вентилацијом, проветравањем угроженог простора експлозивним смешама, елиминише могућност стварања потребне концентрације која би, уз остале потребне параметре, могла да изазове експлозију или пожар.

У зависности од начина извођења циркулације ваздуха у просторији, разликују се: 1) природна вентилација: кретање ваздуха и његова замена свежим ваздухом услед

деловања ветра или разлике у температури и притиска. 2) Вештачка вентилација: замена ваздуха принудним путем – вентилационим

системима. Вештачка вентилација дели се на: - општу вештачку вентилацију, - локалну вештачку вентилацију. Под појмом опште вештачке вентилације подразумева се кретање ваздуха и његова

замена свежим ваздухом вентилаторима на читавом простору, док је локална вештачка вентилација, у ствари, кретање ваздуха и његова замена примењена на појединачни извор испуштања или уско ограничено подручје.

За општу и локалну вештачку вентилацију употребљавају се вентилатори. Према конструкцији, вентилаторе делимо на аксијалне и радијалне (центрифугалне). Аксијални вентилатори су грађени у облику елисе (пропелера), па је кретање ваздуха аксијално. Служе за добијање великих количина ваздуха ниског притиска и по правилу се директно уграђују на спољашњи зид просторије. Изглед аксијалног вентилатора дат је на слици 3.85.

Код радијалних – центрифугалних вентилатора (слика 3.86) је кретање ваздуха радијално, а служе за мање количине ваздуха већег притиска.

Сл. 3.85 Аксијални вентилатор(изглед) Сл. 3.86 Центрифугални вентилатор (изглед)


341

Применом вештачке вентилације могуће је трајно постићи потребан број измена ваздуха у јединици времена, независно од атмосферских утицаја. То се, углавном, постиже на следеће начине:

- стварањем надпритиска у просторији, удувавањем свежег ваздуха, - стварањем подпритиска у просторији, извлачењем ваздуха, - извлачењем ваздуха уз истовремено удувавање свежег ваздуха. Количина ваздуха који се извлачи, мора да буде већа од количине ваздуха који се

убацује ако просторија представља опасан простор. тако се обезбеђује подпритисак у просторији и спречава неконтролисано ширење пара и прашина.

Да би се спречило ширење пожара кроз систем за вентилационе канале, у исте се уграђују противпожарне клапне које, у случају пожара, аутоматски затварају вентилациони канал. (сл. 3.87).

Интезитет природне или вештачке вентилације је на задовољавајућем нивоу ако нема раста концентрације експлозивне атмосфере ни код извора испуштања, нити код и око места излазног простора.

1,5 D 1,5 D

Слика. 3.87 Уградња противпожарних клапни на вентилационим системима вештачке вентилације опасног простора (крајњи прекидач и електромагнет су у РЕx заштити)

КЛАПНЕ ОТПОРНЕ НА ПОЖАР

У пракси се често примењује решење да се главни вентилациони канали воде кроз

вертикалне шахтове одговарајуће отпорности према пожару и да се на сваком спрату одвајају огранци. На местима где огранци пролазе кроз зид шахта поставља се клапна отпорна према пожару.

Отпорност тих клапни износи: - најмање 30 минута, уколико је зграда од четри надземна спрата, а има разлога да сваки

спрат буде издвојен у посебан пожарни сектор, - најмање 60 минута, у зградама које имају више од четри надземна спрата, а нису више

од 22 метра, - најмање 90 минута, у зградама које су више од 22 метра (високи објекти). Код већине објеката један систем опслужује више сектора, тако да се на местима

пролаза канала кроз конструкционе елементе објекта од којих се захтева одређена отпорност према пожару, постављају клапне отпорне према пожару које служе као препрека кретању дима и врелих гасова кроз канале у оба смера. Према томе број клапни зависи од броја


342

пролаза канала кроз зидове и међуспратне конструкције на границама пожарних сектора. Клапне се постављају:

- на месту где канал пролази кроз конструкционе елементе који чине границу пожарарног сектора,

- на месту где канал пролази кроз зид за који се поставља услов у погледу његове отпорности према пожару, а такав зид не представља границу пожарног сектора,

- на месту где канал улази или излази из главног канала за ваздух, - на месту где вертикални канал за ваздух, који повезује хоризонтални канал са

појединог спрата пролази кроз међуспратну конструкцију или на месту где се хоризонтални канал за ваздух, који пролази само кроз зид који представља границу између два пожарна сектора, спаја са вертикалним каналом,

- на усисном отвору за свеж ваздух, - на крају канала за избацивање загађеног ваздуха у околину, - на улазу циркуларног ваздуха у комору, - на улазу и излазу канала из шахта, - на улазу канала у међупростор или пролаз канала кроз дупле подове. На слици бр. 3.88 приказана су места уграђивања клапни

Слика 3.88 Шема инсталације са местима уграђивања клапни

Клапне се морају постављати: - у каналу чија је површина пресека мања од 130cm² и такав канал снабдева само један

спрат, а ваздух се убацује на висини мањој од 1,25 m од пода (случај код индукационих и вентилатор-конвектора),

- у канал чија је површина пресека до 130cm², који пролази кроз међуспратну конструкцију само на једном месту и служи само за један спрат, а ваздух се избацује са висине мање од 1,24 m од пода (случај код индукционих и вентилатор-конвектора чији се канал за довод примарног ваздуха води испод плафона претходног спрата),

- у канал који служи за одвођење ваздуха само са једног спрата у слободан простор, а који не прелази кроз граничне конструкције пожарног сектора (случај пролаза канала кроз кровну конструкцију или кровну плочу задњег спрата),


343

- хоризонтални канал који је спојен са вертикалним одсисним каналом у коме ваздух струји према горе, под условом да је хоризонтални канал продужен у унутрашњост вертикалног канала и да му је отвор окренут нагоре најмање 600mm,

- у канал за одвођење ваздуха из просторија у којима се стварају паре масноћа (кухињске хаубе, хаубе изнад роштиља и сл.)

Вентилација није задовољила безбедносне услове ако, уз изворе испуштања, постоје следеће зоне опасности: 0- за примарни извор опасности – испуштања

1- за секундарни извор опасности - испуштања Ефикасна вентилација мора да сведе концентрацију експлозивне смеше која чини

експлозивну атмосферу на 0% најдуже два сата после престанка истицања флуида из извора испуштања.

Природна вентилација може да буде неометана и ометана. класификација простора према вентилацији дата је у табели 3.18.

Табела 3.18 Класификација просторија према вентилацији

Начин вентилације угроженог простора

Неометана вентилација

Ометана вентилација

Природна вентилација Отворене зграде Отворен простор

Канали и удубљења Затворени простори

Вештачка вентилација Затворен простор без препрека Отворене просторије

Препреке у смеру вентилације Ограничен простор са отворима

за вентилацију

Напомена: - код отвореног простора подразумевамо објекте са 75% отвора, у односу на

површину зидова, - велики затворен простор је простор запремине до 1000m³ са препреком. Вештачка вентилација у опасном простору мора да буде изведена као: 1. Контролисана вентилација са уграђеним контролним елементима као што су

заставичасти прекидач или диференцијални мерач притиска. 2. Надгледана вентилација са контакторском контролом.

Контролисана вентилација има веома позитиван утицај на смањење опасности. Утицај

надгледане вентилације на смањење степена опасности је много нижи, јер је поузданост те вентилације знатно мања у односу на контролисану. Вентилација која нема контролних елемената веома мало утиче на смањење опасности, јер постоји велика вероватноћа да та вентилација буде ван функције кад је емисија запаљивих материја присутна. Она се тада сматра недовољном, без обзира на њен капацитет.

Контролни уређаји код контролисане вентилације дају услов за одвијање процеса који узрокују емисију запаљивих и опасних материја. Нестанак вентилације мора узроковати аутоматско обустављање процеса који емитују опасну материју. На пример, у кабини за лакирање пнеуматским пиштољем, престанак вентилације мора узроковати аутоматску обуставу дотока компримованог ваздуха и тиме емисију пара разређивача.

Међутим, и контролисана и надгледана вентилација морају укључити и предвентилацију, пре успоставе нормалног технолошког процеса у вентилационом простору. То значи да након престанка рада вентилационог система и одвијања технолошког процеса, пре новог покретања тог процеса, мора се обавити претходна вентилација у износу, односно, трајању које је довољно да елеминише евентуално заостале експлозивне смеше. Тек са


344

завршетком процеса предвентилације аутоматски се остварују услови за почетак технолошког процеса. Пројектовање вентилације експлозивно угрожених простора претпоставља познавање специфичне тежине гасова или пара које се елиминишу. Гасови и паре деле се на:

а) гасове знатно лакше од ваздуха чија је специфична тежина у односу на ваздух мање од 0,5 (пример водоник),

б) гасове тежине приближне тежини ваздуха чија је специфична тежина у односу на ваздух између 0,5 и 1,5 (пример угљемоноксид),

в) гасови и паре знатно теже од ваздуха чија је специфична тежина у односу на специфичну тежину ваздуха изнад 1,5.

Разумљиво је да гасови знатно лакши од ваздуха имају тенденцију сакупљања у највишим тачкама просторије. За разлику од њих, гасови знатно тежи од ваздуха највећу концентрацију достижу на најнижим тачкама просторије, посебно у невентилисаним удубљењима испод коте пода просторије. Гасови чија је тежина слична тежини ваздуха имају тенденцију да се распоређују по свим висинама просторије.

Јасно је, дакле, да се извлачење запаљивих гасова и пара мора обављати са висина, односно места где је њихова концентрација највећа. то значи да се елиминација лаких гасова мора вршити са највиших тачака затворене просторије. За разлику од овога, паре и гасови знатно тежи од ваздуха морају се извлачити са најнижих тачака просторије. Елиминација гасова и пара има позитиван резултат само ако се поштују ова једноставна и логична правила. Ни врло сложена вентилација са погрешно лоцираним усисним местима не даје позитиван резултат. На пример, одсисавање тешких пара, посебно у високим просторијама, не може се остварити кровним вентилаторима.

Гасови и паре тежине сличне ваздуху могу се одсисавати на свим висинама просторије.

Код утицаја вентилације на простор са експлозивном атмосфером, мора се разматрати и слика струјања која се ствара иза вентилатора, што је од посебног значаја за одређивање простирања зоне опасности. Из каталога произвођача, према одабраном вентилатору (капацитет, број обртаја), може да се утврди домет млаза за различите брзине обртања – сл. 3.89.

Слика 3.89 Слика струјања – расподела брзина из вентилатора

Када се употребљавају у опасном простору, вентилатори не смеју да буду узрочници

паљења експлозивне атмосфере механичком искром, електричним луком, прегревањем површина или на било који други начин. Избор погонских мотора и преносног антистатичког ременика дефинисан је према класификацији зоне опасности. Сам вентилатор мора да је


345

заштићен од корозије, термичких и механичких напрезања, на начин да се ни у једном тренутку не смањује потребан степен противексплозивне заштите.

На местима на којима су уређаји изложени механичким ударцима, кућишта се израђују од материјала који спречавају настанак механичке варнице. Употреба вентилатора у зони опасност ''0'' је дозвољена само ако је погонски мотор атестиран за ову зону опасности.

Ефикасност саме вентилације на смањење концентрације експлозивне атмосфере приказана је на дијаграму 3.3.

Дијаграм 3.3 Ефикасност вентилације на смањење концентрације експлозивне смеше

Посебни захтеви за вентилаторе у просторијама угроженим експлозивном атмосфером

Иако се могу сматрати класичним електричним уређајима, вентилатори су повезани

са електромоторима и у експлозивној атмосфери могу да буду узрочници паљења, електричног или механичког.

Како се ради о вештачком проветравању угроженог простора, у самом вентилаторском одсисном каналу је иста или нижа зона опасности у односу на извор испуштања у просторији.

Извори паљења експлозивне смеше којима је узрок вентилатор, могу да буду: - вруће површине (зарибавање лежајева или ротора вентилатора), - искра, као последица интеракције лопатица ротора и непокретних делова или услед

пражњења електростатички набијених непроводних делова, Због тога, за израду самог кућишта и припадајућих делова вентилатора могу да се

примене само одговарајући парови материјала: - челик или ливено гвожђе комбиновано са бронзом, месингом, бакром или другим

тешко оксидирајућим материјалом велике топлотне проводљивости, итд. Парови челика који није отпоран на рђу и лаких метала, због повећане опасности од

варничења, не смеју се употребљавати, као ни легуре метала који у свом саставу имају више од 0,5% магнезијума или титана.

За ременски пренос се користи искључиво антистатичко ремење и то најмање три клинаста или један пљоснати ремен.

Практично, то значи да вентилатори морају да испуне специфичне услове да би им се одобрио рад у експлозивној атмосфери, и то:

- да су лежајеви предвиђени за рад од најмање 40.000 сати, - да температура клизних лежајева у свим условима не пређе вредност 80%

температуре паљења гасова или пара које су формирале експлозивну атмосферу,


346

- да се за проветравање зоне опасности 0 могу користити само центрифугални вентилатори, са погонским мотором у Еx – заштити, лоцираним изван зоне опасности 0 (нула),

- да се у зони 0 не користи ремени пренос, - да систем за вентилацију укупног капацитета преко 8.500 m³/h има контролу

температуре преко термостатских прекидача, - да су лежајеви и сви погонски механизми обезбеђени од таложења прашине, - да су сви делови (кућиште, облоге, заштитне капе и слично) уземљени бакарним

плетеницама са привареним стопицама, или на други начин изведеним чврстим спојем. Каиш се сматра задовољавајућим ако измерени отпор у омима помножен са ширином

каиша (код клинастих каиша узима се двострука висина каиша) не прелази 10 6 по cm.

Слика 3.90 Центрифугални вентилатор Слика 3.91 Уземљење кућишта вентилатора

директно везан на погонски мотор


347

Прилог XXIV: ГАСНА КОТЛАРНИЦА

PRAVILNIK O TEHNI^KIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVAWE, GRA\EWE, POGON I ODR@AVAWE GASNIH KOTLARNICA da da da ne

Pre|i na stranu br. 349 Pre|i na stranu br. 348

Lokacija kotlarnice

Kapacitet kotlarnice?

> 50 kW

Kotlarnica je poseban objekat?

Za visinu objekta: ♦ do 22 m lokacija je proizvoqna; ♦ 22 - 40 m lokacija je: krov,

prisloweni ili zaseban objekat; ♦ > 40 m kotlarnica mora biti u

zasebnom objektu

Da li je kotlarnica u podrumu?

STOP! Pravilnik se ne odnosi

na kotlarnice kapaciteta < 50 kW

♦ Jedno gasovito gorivo relativne gustine ≥1,3 ili vie vrsta goriva;

♦ Najvei dozvoqeni radni pritisak gasa 100 mbar, u sastavu stanbenog ili sli~nog objekta, u kome se zadràva ili boravi vei broj qudi;

♦ Najvei dozvoqeni radni pritisak 4 bar, u posebnom objektu;

Min. visina kotlarnice za ukupni kapacitet: ( m ) ( kW ) ♦ 2,0 ventilatorski gorionik, 50÷100 ♦ 2,2 atmosferski gorionik, 50÷100 ♦ 2,8 100÷200 ♦ 3,2 200÷600 ♦ 3,6 600÷1.000 ♦ 4,0 1.000÷4.000 ♦ 4,5 4.000÷8.000 ♦ 5,0 8.000÷10.000 ♦ prema opremi preko 10.000

Min. 1,80 m slobodan prostor iznad kotla do nosa~a krovne konstrukcije.

MUP Srbije - SUP Nadleàn za

kotlarnice nazivne toplotne snage › 63 kW


348

ne da da ne ne da da ne

Pre|i na strane br. 352 i 353

Prostorija kotlarnice

Kotlarnica u podrumskoj prostoriji?

Prostorija ukopana vie od 2/3 visine?

Objekat namewen za okupqawe veeg

broja qudi?

STOP! Ne zadovoqava uslove!

Prostorija ima bar jedan spoqni zid?



Prostorija ispuwava uslove za kotlarnicu, po PRAVILNIKU


349

da ne

Ventilacija kotlarnice

Da li je kotlarnica sa atmosferskim gorionicima?

Minimalna efektivna povrina dovodnog otvora za ventilaciju i vazduh za sagorevawe:

- Do 1200 kW A0 = 5,8 x Q - > 1200 kW A0 = 200 x Q0,5

gde je: Q - ukupan kapacitet kotlarnice [ kW ] A0 – povrina dovodnog otvora [ cm2 ] * Bez obzira na prora~unatu vrednost, mora biti: A0 > 500 cm2 * Ako se vazduh za sagorevawe uzima iz kotlarnice, brzina vazduha na otvoru: < 3 m/s pri max. kapacitetu, < 1 m/s, ako kotao ne radi

Obavezna prirodna ventilacija!

Minimalna efektivna povrina odvodnog otvora za ventilaciju i vazduh za sagorevawe:

- A1 = 1/3 A0 gde je: A0 – povrina dovodnog otvora [ cm2 ] A1 – povrina odvodnog otvora [ cm2 ] * Bez obzira na prora~unatu vrednost, mora biti: A1 > 250 cm2; * Min. 30 cm iznad poda, max. 1/3 visine; * Min. na 2/3 visine kotlarnice, ra~unajui od poda do dowe ivice odvodnog otvora; * Ne sme postojati mogunost zatvarawa.

Ako se vazduh za sagorevawe uzima direktno spoqa:

- Do 1200 kW A0 = A1 = 2 x Q - > 1200 kW A0 = A1 = 67 x Q0,5

* Brzina vazduha na dovodnom otvoru < 1 m/s

Odvod vazduha prinudno - ventilatorom: ♦ L = ( 0,7 - 0,9 ) x Q - ako se vazduh za

sagorevawe uzima iz kotlarnice ♦ L = Q - ako se vazduh za sagorevawe

uzima direktno spoqa Dovod vazduha kroz slobodan otvor - bez ventilatora gde je: Q - ukupan kapacitet kotlarnice [ kW ] L - kapacitet ventilatora [ cm2 ] * Podpritisak u kotlarnici mora biti > 0,2 mbar * Elektri~na oprema za ventilaciju u Ex zatiti

Moè prinudna ventilacija!

Ostali propisani uslovi: ♦ Temperatura vazduha u kotlarnici

max. 30 - 350C; ♦ Mora se osigurati efektivna povrina

dovodnog i odvodnog otvora;

♦ Odvodni otvori na suprotnom spoqwem zidu u odnosu na dovodne otvore ( kod kotlarnica sa atmosferskim gorionikom do 1000 kW, otvori mogu biti na istom zidu, ali iste efektivne povrine );

♦ Dovod i odvod vazduha moè biti preko kanala ( vidi uslove );

♦ Otvori u reetkama ventilacionog otvora min. 10 mm;

♦ Na ventilacione otvore staviti protivkine reetke;

♦ Zidovi ventilacionog ahta izdignuti iznad okolnog terena min 30 cm;

♦ Ventilacioni aht mora imati odvodwavawe.


350

ВЕНТИЛАЦИЈА ГАСНИХ КОТЛАРНИЦА

Као гасовито гориво, најчешће се користи природни гас следећег састава:

- метан 87.82% - етан 7.96% - пропан 0.58% - азот 2.36% - угљендиоксид 1.25% Густина овог гаса је од 0.55 до 0.70 од густине ваздуха, што значи да је он лакши од

ваздуха. Знатно ређе, за гориво у котларници се користи и смеша пропанбутана, густине 1,15

до 1,22, што значи да је она тежа од ваздуха. Ово су значајни подаци, с обзиром да релативна густина гаса утиче на услове

извођења вентилације простора и котларнице. У циљу заштите од експлозије, пре свега треба спречити истицање гаса у простор

котларнице и формирање експлозивне атмосфере. То се постиже квалитетним извођењем спојева и ефикасном вентилацијом.

Вентилација саме котларнице може да буде природна или вештачка (принудна). Котларнице у којима су котлови са атмосферским горионицима, односно

горионицима без вентилатора, проветравају се само природним путем. Природном вентилацијом мора да се обезбеди попречно испирање простора у котларници.

Одводни отвори морају да буду на што већој висини, директно на супротном спољњом зиду у односу на доводне отворе. Најмања висина на којој се поставља одводни отвор износи 2/3 укупне унутрашње висине котларнице.

Вештачка вентилација мора да буде контролисана и изведена тако да ниједан електрични уређај у котларници, осим опреме за вентилацију, не буде под електричним напоном пре него што одсисни вентилатор исправно ради најмање 5 минута. (Изузетак су инсталације противпаничног осветљења и пумпи напојног система постројења, јер би изненадни пад притиска довео до непожељног испаравања напојне воде).

Рад вештачке вентилације се надзире контролом потребног протока или потребног притиска у вентилационим каналима.

ВЕНТИЛАЦИЈА УКОПАНИХ КОТЛАРНИЦА НА ЗЕМНИ ГАС Котларнице је могуће постављати у просторије које су укопане до 2/3 своје висине, али

за њих нису прецизирани услови проветравања. У таквим случајевима, довод ваздуха се врши кроз окно (шахт) чија површина попречног пресека треба да буде за 50% већа од израчунате потребне површине доводног отвора. Доња ивица отвора за довод треба да буде најмање о,3 метра изнад дна окна. Отвор окна мора бити заштићен решетком. Довод ваздуха се може остварити помоћу вентилационог канала са жалузином на бочном зиду или плафону. Крај канала треба да буде искошен под углом од 45º, а горњи крај таквог отвора треба да буде најмање 0,3 метра од пода котларнице. Отвори за одвод ваздуха треба да буду испод плафона (слика 3.92)


351

Слика 3.92 Довод и одвод ваздуха у котларнице испод нивоа терена


352

ne da

ne da da ne da


Zatita od poàra

Kotlarnica ima mobilnu opremu?

Objekat ima i ostale uslove?


STOP! Ne zadovoqava

uslove!

Prostorija ispuwava uslove PPZ kotlarnice, po PRAVILNIKU


Za kotlarnice povrine poda do 50 m2: ♦ Aparat S - 6 2 kom. ♦ Aparat CO2 - 5 1 kom. * Ako se koristi i te~no gorivo, mora se postaviti i sanduk sa peskom

Za kotlarnice povrine poda do 400 m2: ♦ Aparat S - 6 1 kom. ♦ Aparat S - 9 2 kom. ♦ Aparat CO2 - 5 1 kom. * Za kotlarnice preko 400 m2 vri se poseban prora~un mobilne opreme * Ako se koristi i te~no gorivo, mora se postaviti i sanduk sa peskom

Ostali propisani uslovi: ♦ Zidovi, krov i pod kotlarnice od nezapaqivog materijala (min.30 min. ); ♦ Temeqi kotla min. 10 cm iznad poda; ♦ Krovni pokriva~ lake konstrukcije; ♦ Najmawe 1 vrata u slobodan prostor, a 2 vrata za >40 m2 ili >350 kW, da se sama zatvaraju

(~eli~na opruga) i fiksiraju u otvorenom poloàju; ♦ Najmawe jedan prozor na spoqnem zidu, staklena povrina max. 1,5 m2 ( min. 1/8

povrine poda, min. 30% da se otvara ); ♦ Svi otvori sa susednim prostorijama moraju se zatvoriti; ♦ Prolazi cevi u podu i zidovima nepropusni za gas; ♦ Ukloniti sredstva i predmete, koji poveavaju opasnost od poàra ( boja, papir, drvo,

razre|iva~, gas pod pritiskom ); ♦ Onemoguiti "preskok" poàra, nadzi|ivawem ili dozi|ivawem p.poàrnog zida ( 0,5 m ); ♦ Slobodan prostor oko kotla: ispred min. 0,80 m; od zadweg zida 0,5 m (vG) ili 1,0 m

(aG); od bo~nog zida 0,7 m. Rastojawe izme|u kotlova 0,5 m. Komunikacioni prolaz min. 0,8 m.

♦ Natpisi: IZLAZ, KOTLARNICA-NEZAPOSLENIMA ULAZ ZABRAЊEN - propisanoZABRAЊENO PU[EWE I UNO[EWE OTVORENOG PLAMENA

ZABRANA UPOTREBA ALATA KOJI VARNIÎ

♦

Kotlarnica ima hidrantsku mreù ?


353

Da da ne da Pre|i na stranu br. 354

Razvod gasa i gasna oprema

Obezbe|eni i ostali uslovi?


Razvod gasa dobro postavqen i oprema odgovarajua!

Cevovodni razvod 1. GZCZ - glavni zaporni organ izvan kotlarnice, obeleèn crveno; 2. Cevni razvod – onemoguiti: mehani~ka i hemijska oteewa ili toplotna naprezawa • Cevi se ne smeju postavqati: * u podove, stubove, grede, zidove i sl.; * cevovodne tunele, podrume, prizemqa, nedovoqno visoke prostore za kretawe qudi, sputene tavanice i sl.; * u ili kroz skladita te~nih i ~vrstih goriva, odvodne kanale, kanalizacione otvore, vozna okna za lift, ventilacione kanale i sl.; * ne mogu sa~iwavati sastavni deo konstrukcije niti sluìti kao weno oja~awe; * ispod cevi sa agresivnim fluidima ili na kojima mo` doi do kondezacije; • razmak oslonaca i udaqenost cevovoda od

zida ( prema tabeli, ~l. 42.Pravilnika ); • cevi se vode slobodno: uz zidove, ispod

plafona ili uz bok kotla; • prolaz cevi kroz zid je sa zatitnom

cevi; • ispred gasne rampe mora se predvideti

mesto za isputawe kondezata i drugih ne~istoa;

• spojevi kod gasnih cevovoda: zavareni, prirubni~ki i navojni ( kod nadzemnih);

• kvalitet zavarenih spojeva prema JUS C.T3.010;

• disajni, ispusni i oduni vod, vod za izduvavaqe i vod proputenog gasa izvode se u spoqnu atmosferu (vidi čl. 49. Pravilnika ).

Gasna oprema 1. Oprema za merewe gasa ( mera~ protoka i pripadajui zaporni organi ) smeta se u: prostoriju uz kotlarnicu, u MRS ili kotlarnicu; 2. Gasni gorionik ne sme biti vei od vrednosti prema termi~kom prora~unu ili drugoj dokumentaciji kotla. * za G › 120 kW izra|uje se Funkcionalna ema sigurnosne zatite gasne loìne instalacije (vidi ~l.50); * za G ≤ 350, kW 1-stepena regulacija (ukqu~eno-iskqu~eno) * za G › 350 kW, 2-stepena regulacija (max.-min.-iskqu~eno) * za G › 1200 kW, 2-stepena klizna regulacija * za G › 2400 kW, kontinuirana regulacija 3. Generator toplote da izdrì sve tehni~ke zahteve, za svaku vrstu goriva, bez trajnih deformacija i nezaptivenosti. TD je propisana za GT(vidi ~l.52.Pravilnika).

• Ure|aji za: regulaciju, upravqawe i nadzirawe, min. za sledee veli~ine:

* temperatura i/ili pritisak nosioca toplote; * min. nivo nosioca toplote; * nedovoqan protok nosioca toplote; • pritisak u loìtu. 4. Odvod produkata sagorevawa, od prikqu~ka na GT do isputawa p.s. u atmosferu, u skladu sa odgovarajuim JUS.

Ostali propisani uslovi: ♦ Glavni prekida~ za nu`no iskqu~ewe el. energije, sa distributivnim ormarom, van

prostora kotlarnice. • Taster za nu`no iskqu~ewe svih potroa~a ( dovo|ewe u beznaponsko stawe ),

osim: nu`nog osvetqewa i pumpe napojnog sistema postrojewa, na izlazu iz kotlarnice i/ili u neposrednoj blizini evakuacionih puteva;

♦ Uti~nica napona 24 V, za prikqu~ak prenosive ru~ne svetiqke; ♦ Umivaonik sa slavinom i nastavkom za gumenu cev, nazivnog otvora DN 20. Odvodna cev

opremqena sifonom i prikqu~ena na ventilisanu cev glavne kanalizacije ili na ventilisani aht;

♦ Zvu~na izolacija, spre~ava nastajawe i irewe buke ( po potrebi ! ); ♦ Zatita od stati~kog elektriciteta premoewem prirubni~kih i navojnih spojeva ( bakarna

pletenica, pocinkovana traka ).


354

da ne da

Kotlarnica zadovoqava sve propisane i iskustvene uslove!

Preporu~ene veli~ine kotlarnice:

100

200 > 350 400

600

800

1200 1000

TOPLOTNI KAPACITET [ Kw ]

Povrina poda kotlarnice [ m2 ] ♦ Jedan kotao ♦ Vie kotlova ♦ Mainska sala

( pumpe, razdelnici, sabirnici )

12 18 Ø

16 25 Ø

25 35 Ø

30 45

10 - 20

38 55

15 - 25

40 60

20 - 32

VISINA KOTLARNICE [m]

2,20

2,80

3,20

3,20

3,60

4,00

0,70

0,50 ventilatorski gorionik 1,00 atmosferski gorionik

0,50

UDAQENOST KOTLA [m] ♦ Od bo~nog zida ♦ Od zadweg zida ♦ Izme|u kotlova ♦ Komunikacija

0,80 BROJ IZLAZA

1

1

2

2

2

2

Putawe u rad i eksploatacija

Obezbe|eni i ostali uslovi?

STOP! Ne zadovoqava

uslove!

Tehni~ki prijem 1. Tehni~ka dokumentacija kotlarnice: a) projektna dokumentacija (~l.61); b) p.d. izvedenog stawa; c) izvetaj o ispit. za elektroradove (~l.62); d) zapisnik o ispit. na ~vrstou (~l.46,47); e) zapisnik o ispit. na zaptivenost (~l.48); f) izvetaj o vizuelnom pregledu (~l.66); g) zapisnik o funkc. ispitivawu (~l.67); h) dok. o prvom putawu u pogon (~l.68); 2. Tehni~ka upustva za opremu (~l.63); 3. Upustvo o rukovawu i odràvawu gasne kotlarnice • Upustvo o rukovawu gasnom loìnom

instalacijom GLI (~l.64 )

Eksploatacija 1. Nadgledawe (vri lice sa proverenom stru~nom osposobqenou) obuhvata (~l.69): a) putawe u pogon i kontrolu rada i zaustavqawa; b) ukqu~ivawe posle "ispada"; c) pregled pravilnog rada i funkcionisawa; d) kontrola sistema za sigurnost i zatitu GLI; e) izvetavawe o nedostacima i prepravkama; f) dnevnik loèwa (~l.70). • Stalno nadgledawe (~l.71); • Periodi~no nadgledawe (~l.72); 2. Redovne aktivnosti (~l.73, tabela 4.): a) provere (rukovaoc); b) pregledi (odràvalac); c) kontrole i ispitivawa za G › 350 kW (stru~na ekipa odràvawa: ma. i elektr.) * 1 x godiwe (pred sezonu loèwa), * 2 x godiwe (na po~etku i u toku sezone).


355

Прилог XXV: УНУТРАШЊЕ ГАСНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ da da da



Postavqawe gasnih aparata

Nazivna snaga < 50 kW

Vrsta aparata?

Opti uslovi za prostorije: ♦ Dimenzije prostorije

da omogue lako i pravilno postavqawe, koriewe i odràvawe aparata;

♦ U prostoriji ne mogu biti zapaqive niti eksplozivne materije

(izuzetci); ♦ Mora se obezbediti

dovoqno vazduha za sagorevawe;

♦ Temperatura na povrinama gra|evinskih elemenata i nametaju do 50 0C, a preko ( najvie 85 0C ) sa posebnom zatitom;

♦ Elektri~na instalacija prema propisima za ku|ne instalacije, stepen zatite prema JUS N.B2.771;

♦ Postavqawe u svemu prema upustvu proizvo|a~a aparata.

A Aparati bez odvoda

produkata sagorevawa, bez komore ili sa otvorenom komorom za sagorevawe

B Aparati sa loìtem zavisnim od vazduha iz

prostorije, sa atmosferskim plamenikom ( sa

osigura~em strujawa ) ili ventilatorskim gorionikom ( bez

osigura~a strujawa), sa odvodom produkata

sagorevawa

C Aparati sa loìtem

nezavisnim od vazduha iz prostorije, sa zatvorenom

komorom za sagorevawe, sa odvodom produkata

sagorevawa C1 - bez ventilatora, v.s. spoqa, a p.s. kroz spoqni zid (fasadna loìta) Samo za: grejawe potrone vode ( fasadni pZV i kZV ) do 25kW ili za grejawe prostorija ( fP ) max. 7 kW; C2 - bez ventilatora, v.s. i p.s. preko kanala za dovod v.s. i odvod p.s.;

C3.1. - sa ventilatorom, v.s i p.s. preko kombinovanog dimwaka; C3.2. - sa ventilatorom, v.s spoqa, a p.s.potiskuje iznad krova;

C3.3. - sa ventilatorom, v.s spoqa, a p.s.potiskuje kroz spoqni zid. Samo za: grejawe potrone vode (fasadni pZV i kZV) do 25kW ili za grejawe prostorija ( fP ) max. 11 kW.

Posebni uslovi za postavqawe GA:

• GA: tedwak, rotiq, reo • Obezbediti odvo|ewe p.s. sigurnom izmenom vazduha; • Najmawe 1 spoqni prozor ili 1 vrata, koja se otvaraju; • Zapremina prostorije, za GA ukupnog toplotnog optereewa: do 5,0 kW > 10 m3 , 5,0 do 11,0 kW > 20 m3 ; •

Pa`wa! Oznake vidi na strani 357


356


Postavqawe GA " B "

• kotlovi (za grejawe ili kombinovani), zagreja~i vode (proto~ni ili akumulacioni), gasne pei, kamini

Snabdevawe GA

I. Preko spoqnih zazora (fuga) prostorije u kojoj je postavqen GA Prostorija mora imati najmawe 1 spoqna vrata ili prozor, koji se otvaraju i zapreminu min. 4 m3 po 1 kW

II. Preko otvora (elemenata) za dovod vazduha 1.Otvor preseka 1x 150 cm2 ili 2x 75 cm2, sa ì~anom mreòm ili reetkom otvora 10x10 mm, ìce Ø 0,5 mm. Otvor se moè prikqu~iti na kanal (vidi uslove: ~l.100. Pravilnika). 2.a) GA sa ventilatorskim plamenikom, u prostorije sa ili bez spoqnih prozora ili vrata, nezavisno od zapremine prostorije, ako je obezbe|eno dovoqno vazduha preko spoqnih otvora. b) GA sa aP u prostorije sa ili bez spoqnih prozora ili vrata, ako je zapremina prostorije ≥ 1m3 po 1 kW, ako je obezbe|eno dovoqno vazduha preko spoqnih otvora. 3.Prostorija moè imati mawu zapreminu od 1m3 po 1 kW, ako: a) Na istom zidu ima 2x75 cm2 spoqna otvora, koji se ne mogu zatvarati. Gorwi otvor blizu plafona, najmawe 1,80 m iznad poda, a dowi blizu poda; b) Sa susednom prostorijom povezana sa 2x 150 cm2 otvora u vratima, poloàj kao predhodni. Susedna prostorija i prostorija gde je GA, moraju imati min. zapreminu od 1m3 po 1 kW; c) GA u izdvojenom prostoru ( zidni ormar, ostava ) zahteva spoqni otvor 1x 150 cm2 (vidi uslove: ~l. 100).

III. Istovremeno preko spoqnih zazora (fuga) i spoqnih otvora 1. Prostorija mora imati najmawe jedna spoqna vrata ili prozor i zapreminu min. 2 m3 po 1 kW ( 0,8 m3/h vazduha), a preostalih 0,8 m3 po 1 kW kroz zazore i otvore, sa odgovarajuim kapacitetom proputawa. Zapremina prostorije 4 m3 po 1 kW odgovara koli~ini vazduha za sagorevawe od 1,6 m3/h po 1 kW. 2. Ugradwa odgovarajuih gra|evinskih elemenata (vidi uslove: ~l. 101).

Posebni uslovi za postavqawe GA: • Prirodno ili prinudno min. 1,6 m3 v.s. po 1 kW, sa max. podpritiskom 0,04 mbar ( 4 Pa ). Merewe se vri sa odgovarajuim instrumentom, po upustvu proizvo|a~a GA, pri zatvorenim vratima i prozorima.; • Zapremina prostorije za GA sa aP mora biti min. 1 m3 po 1 kW ukupne nazivne toplotne snage postavqnih aparata, koji istovremeno rade; • Otvoreni kamin, ra~una se sa fiktivnom toplotnom snagom 340 kW/m2 otvora loìta, mora da ima poseban otvor za dovod v.s.; • Livena pe sa kaqevom oblogom ra~una se sa fiktivnom toplotnom snagom 1 kW/m2 spoqne povrine;

IV. Provetravawem kao za kotlarnice Prostorije sa ili bez spoqnih vrata ili prozora, ako obezbe|uju provetravawe propisano kod kotlarnica.

V. Preko spoqnih zazora (fuga) i povezivawem dovoda vazduha za sagorevawe 1. Povezivawe, posredno ili neposredno sa prostorijom vazduha za sagorevawe (vidi uslove: ~l.103) 2. GA sa vP u prostoriji sa ili bez spoqnih prozora ili vrata, bez obzira na zapreminu prostorije, ako je obezbe|ena dovoqna koli~ina v.s., povezivawem sa dovodom v.s. GA sa aP u prostoriji sa ili bez spoqnih prozora ili vrata, ako je min. 1m3 po 1 kW i ako je obezbe|ena dovoqna koli~ina v.s., povezivawem sa dovodom v.s. Za prostorije mawe od 1m3 po 1 kW vidi posebne uslove iz ~l.103.

VI. Posebnim ure|ajima 1. Ugradwa GA sa aP i povezivawe sa centralnim sistemom provetravawa (vidi uslove: ~l.104); 2. Ugradwa GA sa aP i provetravawe pojedina~nim kanalima (vidi uslove: ~l.105); 3. Ugradwa GA sa aP u ormare i provetravawe preko otvora prema prostoriji (vidi uslove: ~l.106);



357

Odvod produkata sagorevawa "B"

Na~in?

D i m w a k 1.Poseban dimwak sluì za odvo|ewe p.s. samo iz jednog gasnog loìta : ♦ sa ventilatorskim plamenikom; ♦ sa aP i nazivnom toplotnom snagom ›30 kW; ♦ sa aP i nazivnom toplotnom snagom ≤30 kW, u

prostoriji sa stalnim otvorom za dovod v.s.; ♦ u zgradama viim od 5 spratova; ♦ izuzetno, vie loìta, ako samo radi jedno. 2. Zajedni~ki dimwak sluì za odvoewe p.s. iz vie gasnih loìta, koja rade nezavisno : ♦ najvie 3 loìta sa aP i nazivnom

toplotnom snagom ≤30 kW. Svako se prikqu~uje posebnom dimovodnom cevi, na razli~itim visinama (rastojawe min.-max. do 6,5 m) ;

♦ Izuzetci (vidi ~l. 123. Pravilnika); 3. Meoviti dimwak odvodi p.s. iz loìta na ~vrsta ili te~na goriva (vidi ~l. 124.Pravilnika). 4. Dimovodna cev spaja gasno loìte i dimwak. Svako loìte mora imati posebnu Dc. ♦ Izuzetci i uslovi (vidi ~l.129-134.Pravilnika). 5. Dimovodna klapna je termi~ki ili mehani~ki upravqan zaporni ure|aj, koji se otvara samo pri radu gasnog ure|aja. 6. Regulator promaje je ure|aj za dovod sporednog vazduha. Ugra|uje se u istoj prostoriji gde je loìte (vidi ~l.136. Pravilnika). 7. Prigunica poveava otpor strujawu p.s. Ugra|uje se u dimwak ili dimovodni nastavak.

Ure|aj za provetravawe 1. Prikqu~ak na kanal za odvod vazduha (vidi ~l. 127. Pravilnika I sl. 9); 2. Instalaciju za prinudno provetravawe (vidi ~l.128. Pravilnika); 3. Posebna instalacija za odvod p.s.; 4. Instalacija za mehani~ki odvod p.s.

Oznake: GA - gasni aparat Ap - atmosferski plamenik vP - ventilatorski plamenik v.s. - vazduh za sagorevawe

p.s. - produkti sagorevawa D - dimwak Dc - dimovodna cev ZV - zagreja~i vode pZV - proto~ni ZV cZV - cirkulacioni ZV i kotao za

grejawe kZV - kombinovani ZV aZV - akumulacioni ZV fP - fasadna pe Š - tedwak H - hladwak ZVz - zagreja~i vazduha IcZVz - infracrveni zagreja~ vazduha TP - toplotna pumpa KMRS - kuni MR set M - mera~ zapremine gasa R - regulator pritiska ZCZ - zaporni cevni zatvara~ GZCZ - glavni zaporni cevni zatvara~ ZKS - zaporna konusna slavina ZLS - zaporna loptasta slavina KP - kuni prikqu~ak



358


Postavqawe GA " C "

• fasadni kotlovi (za grejawe ili kombinovani ), fasadni zagreja~i vode (proto~ni ili akumulacioni), fasadne gasne pei

Posebni zahtevi

I. Poloàj instalacija za dovod v.s. i odvod p.s. 1. Ulazni otvor za vazduh i izlazni otvor za p.s. ( ispust ) ne sme biti na sledeim mestima: ♦ U prolazima za peake i motorna vozila; ♦ U uskim prolazima ispod strehe; ♦ U svetlarnicima i ventilacionim kanalima i ahtovima; ♦ U lo|ama i natkrivenim hodnicima; ♦ Na balkonima ( izuzev ispusta za gasne pei! ); ♦ Ispod izbo~enih delova zgrade, koji bi mogli bitno ometati odvod p.s.; ♦ U zonama opasnosti ( JUS N.S8.007 );

2. Poloàj ispusta mora se nalaziti: ♦ Najmawe 0,3 m iznad nivoa terena ili poda balkona, mereno od dowe ivice cevi; ♦ Kod C3.2 najmawe 0,4 m iznad krova prolaz kao kod zapaqivih gra|. materijala (vidi čl. 111.

Pravilnika); ♦ Kod C3.3 na delu zgrade zatienom od vetra (ne u izrazitoj zavetrini); ♦ Kod stanice za snabdevawe gorivom odmaknut najmawe 5 m od automata za istakawe goriva iz

rezervoara;

Zajedni~ki uslovi za postavqawe GA: ♦ Gasno loìte sa komorom za sagorevawe zatvorenom prema prostoriji u kojoj je GA postavqen; ♦ Postavqaju se nezavisno od zapremine i provetravawa prostorije; ♦ Prikqu~uju se na ure|aj za odvo|ewe produkata sagorevawa (loìta nezavisna od vazduha iz prostorije);

♦ Aparati vrste C1 i C3.3 mogu se postaviti samo ako odvod produkata sagorevawa nije mogu iznad krova; ♦ Aparati vrste C1 i C3.3 mogu se postaviti u prostorije ispod nivoa terena ( podrumske etaè ) samo

ako je otvor instalacije za dovod vazduha i odvod produkata sagorevawa za svaki aparat postavqen u poseban aht ( vidi detaqe: ~lan 116. Pravilnika );

♦ Instalacije za dovod v.s. i odvod p.s. mogu biti samo od originalnih delova, koji se ugra|uju po tehni~kom upustvu proizvo|a~a;

II. Poloàj instalacije za odvod p.s. 1. Udaqena najmawe 10 cm od zapaqivih gra|evinskih elemenata ( vaì ako se pri nazivnoj toplotnoj snazi gra|. elementi ne zagrevaju vie od 85 0C. Prodor instalacije kroz ove elemente obezbe|uje se zatitnom cevi, sa odstojnicima. Me|uprostor mora biti ispuwen trajno nezapaqivim izolacionim materijalom i materijalom postojanog oblika. 2. Udaqen od izbo~enih delova i delova zgrade od zapaqivih materijala najmawe 50 cm bo~no i odozdo, 1,5 m odozgo, a od naspramno postavqenih delova od zapaqivih materijala - najmawe 1 m ( razmak od 1,5 m moè se smawiti na 0,5 m, ako su zapaqivi delovi zatieni plo~om od nezapaqivog materijala, koja se provetrava sa zadwe strane ). 3. Kod C3.3 ispust p.s. mora biti najmawe 2 m iznad nivoa terena prolaznih povrina. 4. Ispusti p.s. moraju biti udaqeni sa svih strana najmawe 2,5 m, me|usobno i od otvora za dovod v.s.

III. Loìta za garaè Samo aparati vrste "C" ( vidi ~lan 120. Pravilnika )



359



Cevovodna instalacija

I. Uslovi za: cevi, fazonske komade, spojne i ostale elemente cevovoda (~l. 5 - 35. Pravilnika)

Cevovod, sa izolacijom i drugim oblogama, mora da obezbedi p.p. sigurnost i zatitu od eksplozije gasa u slu~aju poàra. 1. Spoqni ( dvorini ) gasovodi: ( ~l. 5 - 10. Pravilnika ) a) nadzemni - ê cevi, za gasovode, bez ava, sa ili bez propisanih mehani~kih osobina, fazonski komadi i prirubnice; - Cu cevi, propisane debqine zida, fazonski komadi i spojni elementi propisanog kvaliteta, tvrdo lemqewe; b) podzemni - Če cevi, za gasovode, bez ava, sa ili bez propisanih mehani~kih osobina, fazonski komadi i prirubnice - Cevi od moduliranog liva za gasovode, propisanih mehani~kih osobina, fazonski komadi; - Pe cevi, za gasovode, , propisanih mehani~kih osobina, fazonski komadi. 2. Unutrawi gasovodi: - Če cevi i - Cu cevi kao za spoljne cevovode (~l. 10. Pravilnika ). 3. Prikqu~ni vodovi za GA: - kruti od Če i Cu cevi kao za spoqne cevovode ( ~l. 12. Pravilnika ); - savitqivi: Če ner|ajua creva (do 1 bar), armirana gumena creva (do 100 mbar) (~l. 13). 4. Spajawe cevi:- ~vrst spoj:, Če cevi-zavaruju, Cu cevi-tvrdi lem, Pe cevi-zavaruju (~l.15-16 ); - rastaviv spoj: do DN 50 moè navojni spoj, prirubnice (~l.14,17-23 ). 5. Spoqna zatita cevi od korozije:ê cevi (bojewe, obloge od PE ili duroplasta), Cu cevi(plast. obloge) (~l.24-28). 6. Cevni zatvara~i (ventili): zaporni-CZ, konusne slavine, loptaste (kuglaste) slavine ( ~l. 29. Pravilnika ). 7. Regulatori pritiska:kuni i ispred M, poveanu topl. otpornost("t") ili ure|aj sa termi~kim iskqu~ivawem(~l. 30). 8. Merila zapremine gasa: sa dijafragmom, poveanu topl. otpornost("t") ili ure|aj sa termi~kim iskqu~ivawem(~l. 31). 9. Ostali elementi: izolacioni komad, zatitna cev, kompenzacioni spoj, filter za gas(~l.32-35.Pravilnika).

VI. Postavqawe merila zapremine gasa (~l. 74 - 80. Pravilnika) Gde se postavqa, gde se ne postavqa, zatvarawe otvora na skinutom meraчu, postavqawe ZCZ.

III. Osigurawe gasne instalacije (~l.62. Pravilnika) Otvori izgra|enih a neprikqu~enih, neiskorienih ili iskqu~enih spoqnih i unutrawih gasovoda: 1. Nepropusno se zatvaraju metalnim ~epovima, kapama ili slepim prirubnicama. Zatvoreni ZCZ (slavine, zasuni, klapne) ne smatraju se nepropusnim zatvara~ima. 2. Za podzemne gasovode od PE upotrebqavaju se CZ od PE.

IV. Radovi na gasovodu ispuwenim gasom (~l. 63 - 68. Pravilnika) 1. Gasovod se iskqu~uje zatvarawem odgovarajueg ZCZ, vetri prostorija i skida kqu~, ru~ica ili to~ak; 2. Propusna mesta otkrivaju se detektorima gasa ili penuavim sredstvom ( nikako plamenom! ). Klasifikacija upotrebqivosti gasnih vodova vri se prema koli~ini proputawa gasa u jedinici vremena. Koli~ina proputawa utvr|uje se: a) ra~unski ili grafi~ki na osnovu pada pritiska ili b) mernim ure|ajima. Na osnovu koli~ine proputawa, pri radnom pritisku, razvrstava se gasovod niskog pritiska na stepene upotrebqivosti: NEOGRANIÊNO UPOTREBQIV proputa do 1 l/~ - upotrebqava se i daqe; SMAWENO UPOTREBQIV proputa 1÷5 l/~-vri se zaptivawe ili obnavqawe gasovoda u roku od 30 dana; NEUPOTREBQIV proputa > 5 l/~ - iskqu~uje se iz pogona i pristupa izvo|ewu radova. Nakon popravki, u oba slu~aja, vri se ispitivawe pritiskom, kao kod novog gasovoda. 3. Zatita od napona dodira i varni~ewa, kod metalnih gasovoda, vri se premoavawem delova, koji se razdvajaju. Koristi se bakarna pletenica (presek 16mm2, duìna do 3 m), sa metalnim stezaqkama. S j b

V. îewe gasovoda (~l. 69 - 73. Pravilnika) Unutrawost gasovoda ~isti se: mehani~ki, vakuumirawem, produvavawem vazduhom ili inertnim gasom (u smeru veeg pre~nika), puwewem rastvara~em (tetralin). Nikako kiseonikom!

VII. Regulacioni i sigurnosni ure|aji (~l. 81 - 83. Pravilnika) Gde se postavqaju regulatori i sigurnosni ventil, ispusni vod.

II. Izrada gasne instalacije (~l. 36 - 61. Pravilnika) 1. Spoqni gasovodi (dvorini): polagawe, zatita, uvod u zgradu, izolacioni komad, ZCZ,(~l.36-44.Pravilnika) 2. Spoj izme|u KP ili spoqweg i unutraweg prikqu~ka:, aksijalno pomerawe (~l. 45. Pravilnika). 3. Unutrawi gasovodi: postavqawe, zatita (~l. 47-61. Pravilnika).


360

da

I s p i t i v a w e U G I

Pozitivni rezultati ispitivawa!

Radni pritisak ≤ 100 mbar Vazduhom ili inertnim gasom ( azot, ugqendioksid ). Ne sme se koristiti kiseonik!

1. Predhodno ispitivawe na ~vrstou, novopostavqene instalacije, pre farbawa i izolacije gasovoda, odnosna malterisawa ( ako se gasovovod ugra|uje pod malter ): ♦ Skinuti M i armaturu ispod 1 bar. Sve otvore nepropusno zatvoriti metalnim ~epovima,

kapama ili slepim prirubnicama. Odvojiti cevovod koji se ispituje, od cevovoda sa gasom;

♦ Ispitivawe je pritiskom od 1 bar. Sa~ekati min. 10 minuta, radi potpunog izjedna~ewa temperature, a meriti 10 minuta. Merewe je na ispitnom pritisku. Koristiti manometar sa "U" cevi, zbog ta~nosti ispitivawa ( 0,1 mbar ).

♦ Ukoliko do|e do pada pritiska, zna~i da instalacija proputa gas. Utvr|ivawe mesta proputawa vri se premazivawem sumwivih mesta sapunicom ili te~nim deterxentom;

♦ Nakon ispitivawa, produvati instalaciju u smeru porasta pre~nika. 2. Glavno ispitivawe na nepropusnost instalacije, sa armaturom, bez aparata, R i sigurnosnih elemenata.Naj~ee, pred putawe instalacije u rad. Postupak je kao gore:

♦ Ispitivawe je pritiskom od 110 mbar. Sa~ekati min. 10 minuta, radi potpunog izjedna~ewa temperature, a meriti 10 minuta. Koristiti manometar sa "U" cevi, zbog ta~nosti ispitivawa ( 0,1 mbar ).

3. Zapisnik o ispitivawu na ~vrstou i nepropusnost potpisuju: montaèr, rukovodilac montaè i nadzorni organ.

100 mbar < Radni pritisak ≤ 1 bar Vazduhom ili inertnim gasom ( azot, ugqendioksid ). Ne sme se koristiti kiseonik! 1. Kombinovano ispitivawe na ~vrstou i nepropusnost, sa armaturom, bez aparata, M, R i sigurnosnih elemenata. Armatura sa nazivnim pritiskom kao ispitni: ♦ Sve otvore nepropusno zatvoriti metalnim ~epovima, kapama ili slepim

prirubnicama. Odvojiti cevovod koji se ispituje, od cevovoda sa gasom. ♦ Ispitivawe je pritiskom od 3 bar, (sa poveawem 2 bar/min). Sa~ekati min. 3 ~asa,

radi izjedna~ewa t-re, a meriti 2 ~asa ( Ako je instalacija > 2.000 lit., vreme ispitivawa produàvati za 15 min. na svakih 100 lit.). Merewe je na ispitnom pritisku. Koristiti istovremeno manometre sa pisa~em, klase 1 i klase 0,6, sa opsegom 6 bar ( 1,5 x ispitni pritisak ). Ukqu~uju se nakon postizawa isp. pritiska

2. Zapisnik o ispitivawu na ~vrstou i nepropusnost potpisuju: montaèr, rukovodilac montaè i nadzorni organ.

Ispitivawe prikqu~aka i spojeva 1. Opservaciona metoda ispitivawa penuavim sredstvom je najsigurnija i najjednostavnija: ♦ Povrina na mestu ispitivawa se dobro o~isti i odmasti; ♦ Penuavo sredstvo ( treba da je to siromanije vodom i da ne peni previe! ), nanosi

se na spojeve i prikqu~ke; ♦ curewe gasa se lokalizuje na mestu pojave mehuria. 2. Kada su prikqu~ci i spojevi za radni pritisak do 1 bar, ispitani gasom i penuavim sredstvom, od ispitivawa na nepropusnost po ~l. 140 i 141. Pravilnika, izuzimaju se: ♦ spojevi sa: GZCZ, R, M, GA, prikq. armaturama i delovima instalacije napuwenim gasom; ♦ kratki ogranci i prikqu~ni vodovi; ♦ zatvoreni otvori, koji sluè za ispitivawe.




361

da

Putawe u rad U G I

Putawe gasa u instalaciju Vri Distributer (ovlaeno preduzee) posle tehni~kog pregleda

1. Putawe gasa u novu instalaciju: ♦ Proverava se da li su zatvoreni: svi ZCZ, svi otvori nepropusno zatvoreni metalnim

~epovima, kapama ili slepim prirubnicama; ♦ Instalacija se produvava gasom, da se izduva sav ispitni gas, kiseonik ili voda. Gas se

izvodi napoqe. Instalacija u stanu moè da se produvava preko poreta. Iskqu~uju se svi izvori paqewa (zabrawuje se puewe, el. aparati, telefon, zvonce i sl.);

♦ Kada se gas pusti u instalaciju, ispituju se penuavim sredstvom, svi spojevi, koji se nisu mogli ispitati zbog visokog isp. pritiska (prikq. na M, GA i dr., ~l.142. Pravilnika).

2. Putawe gasa u iskqu~enu instalaciju duè od 1 godine, pre ponovnog putawa gasa: ♦ Izvriti vizuelni pregled (ne moraju se vaditi instalacije pod malterom); ♦ Izvriti ispitivawe instalacije na nepropusnost i putawe gasa, kao kod nove

instalacije. 3. Putawe gasa u privremeno iskqu~enu instalaciju (zbog radova na odràvawu, izmena na instalaciji i sl.), vri se provera nepropusnosti i putawe gasa, kao kod nove instalacije. 4. Putawe gasa u instalaciju posle kratkotrajnog prekida rada ( zbog odràvawa delova ili zamene M ), vri se provera nepropusnosti.

Podeavawe i funkcionalno ispitivawe gasnih aparata Primewuju se Tehni~ka upustva proizvo|a~a

1. Pre putawa u rad utvr|uje se da li je GA podeen za odgovarajuu: vrstu gasa, podru~je Vobe-indeksa, prikwu~ni pritisak i nazivno toplotno optereewe; 2. Podeavawe toplotnog optereewa ( ako nije podesio i plombirao Proizvo|a~! ) vri se podeavawem: pritiska na mlaznici ( u okviru podru~ja dozvoqenog pritiska ) i zapreminskog protoka

Ispitivawe dimovodne instalacije GA vrste "B" sa aP

Loìta sa osigura~em strujawa Utvr|uje se da produkti sagorevawa ne izlaze na osigura~ strujawa, pri najveoj i najmawoj toplotnoj snazi loìta, pri zatvorenim vratima i prozorima stana, u roku od min. 5 minuta,

Izvrena ispitivawa ?

Poveawe radnog pritiska u UGI 1. Unutar dozvoqenog podru~ja pritiska, koji odgovara ispitnom pritisku posledweg glavnog ispitivawa, odnosno kombinovanog ispitivawa ~vrstoe i nepropusnosti, potrebno je samo ispitati nepropusnost. 2. Iznad dozvoqenih granica ( videti ~l. 156. Pravilnika ).

UGI se mo`s koristiti! Sreno!



362

3.10 УСЛОВИ ЗА ПРОЈЕКТОВАЊЕ И ИЗВОЂЕЊЕ СИСТЕМА ЗА ВЕНТИЛАЦИЈУ ИЛИ КЛИМАТИЗАЦИЈУ ОПАСНИХ

ПРОСТОРА ЕКСПЛОЗИВНЕ АТМОСФЕРЕ

Коморе система за вентилацију или климатизацију намењене су за опслуживање простора у којима се користе:

- материје које могу да се запале или експлодирају у додиру са водом или кисеоником из ваздуха.

- запаљиве течности са тачком паљења испод 60ºС, - запаљиви гасови који у смеши са ваздухом граде експлозивне смеше, па се смештају

у посебне просторије, изграђене од материјала отпорног према пожару најмање 2 h. У ове просторије није дозвољено постављати и уграђивати коморе за вентилацију или климатизацију просторија у којима се не појављују материје које образују експлозивну атмосферу.

Комора за климатизацију којом се убацује ваздух који се загрева, хлади или влажи, мора да буде постављена изван зоне опасности и опремљена детектором (индикатором) који је повезан са уређајем за давање звучног сигнала при промени притиска струје ваздуха из било којег разлога, независно да ли је механичке или електричне природе (на пример, пуцање вентилаторског каиша, прекид у напајању електричном енергијом, затварање противпожарних клапни и сл.).

Систем за климатизацију ваздуха са рециркулацијом не сме се применити у просторијама са класификованим и одређеним зонама опасности експлозивне атмосфере, која се може појавити у току одвијања технолошког процеса.

Ако постоји могућност продора запаљивих гасова и пара запаљивих течности измењивача топлоте, његова температура мора бити нижа за најмање 20% од најниже температуре самопаљења присутних запаљивих гасова и пара запаљивих течности.

У систему за вентилацију ваздуха експлозивне атмосфере, концентрација запаљивих и експлозивних компоненти не сме да пређе 50% од вредности доње границе експлозивности, а температура не сме да достигне вредност 80% вредности температуре паљења компоненте са најнижом температуром паљења.

Ако је комора за вентилацију или климатизацију, преко које се убацује свеж ваздух, у зони опасности 1, она мора да буде изведена у противексплозивној заштити. Рад коморе се том прилоком подешава тако да:

- температурна класа погонског електромотора буде за 20ºС нижа од температуре паљења компоненте са најнижом ТР,

- се комора искључи минимум 10 минута раније, пре искључивања вентилатора, - се измењивач топлоте укључи минимум 10 минута после укључивања вентилатора. Вентилатори и њихови делови морају да буду такве конструкције да приликом рада,

укључивања и искључивања не дође до стварања електричног лука или варнице, прекомерног загревања кућишта или прикључних проводника, стварања статичког електрицитета или механичке варнице.

Ако је просторија која се проветрава класификована као зона опасности НУЛА ''0'', могу се користити само центрифугални вентилатори, а сам погонски мотор мора бити у противексплозивној заштити и постављен изван зоне опасности. у овој зони забрањена је употреба вентилатора са ременим погоном.

У зонама опасности 1 и 2 дозвољена је употреба вентилатора са погоном преко ремена, с тим да су ремени ентистатични, а измерена вредност електричне отпорности не сме да буде већа од граничних 10 6 om/cm.

Ако је предвиђено да вентилација или климатизација раде у току пожара, њихов рад мора да буде обезбеђен у трајању од најмање 90 минута.


363

Канали за одвођење ваздуха из просторија угрожених експлозивном смешом морају бити херметизовани, термички изоловани негоривим материјалом и видно постављени. Не смеју се постављати кроз просторије намењене за евакуацију из објекта у сличају пожара.

Растојање између канала у којима је температура ваздуха изнад 80ºС и канала којима се транспортују запаљиви гасови и течности, не сме бити мања од 1 метра.

Растојање између отвора за избацивање загрејаног ваздуха из просторија угрожених експлозивном смешом у атмосферу и отвора за усисавање свежег ваздуха, за систем за вентилацију или климатизацију, мора да буде такво да онемогући повратак избаченог опасног садржаја у просторију, али не сме да буде мањи од 15 метара по хоризонтали и 6 метара по вертикали.

Око отвора за избацивање ваздуха из просторија угрожених експлозивном смешом не сме се налазити извор паљења у радијусу од најмање педестоструког пречника отвора (50R за кружни пресек), односно краће стране, ако се ради о отвору на каналу правоугаоног пресека.

За однос запреминских маса запаљивих гасова и пара запаљивих течности према запреминској маси ваздуха 0,8. исисавање се врши из горњих зона просторије, што ближе месту формирању мешавине гасова, а довод свежег ваздуха мора да буде што даље од места формирања смеше. Ако је, пак, однос ових маса изнад 0,8. исисавање се врши из доњих зона просторије, што ближе месту формирања експлозивне смеше, тј. извору испуштања.

Системи за вентилацију или климатизацију морају да буду опремљени уређајима за аутоматско искључивање са дистрибутивне мреже за случај преоптерећености, кратког споја или земљоспоја. Одабирање ових заштитних уређаја врши се тако да заштита од кратког спо-ја реагује у времену не дужем од 0,1 секунда за електричне инсталације у зони опасности 2.

За ове уређаје, који су у зони опасности, мора се израдити: 1. опис технолошког процеса, 2. опис утврђене зоне опасности у појединим објектима, 3. прорачун заштитне мреже за спој са земљом, кратак спој, заштита од напона,

додира и заштита од атмосферског пражњења, 4. спецификација и опис уређаја у противексплозивној заштити. Каблови којима се повезују електрични уређаји система за вентилацију или

климатизацију у зони опасности НУЛА ''0'', морају бити електрично стално контролисани, а смеју се кристити само ако је отпорност изолације виша од 1000omа по 1 V називног напона.

Ако из било којих разлога дође до смањења отпорности испод дозвољене вредности, такав кабл мора одмах да буде искључен из извора напајања.

Системи за вентилацију или климатизацију, предвиђени да раде у условима пожара, морају имати независтан резервни извор напајања електричном струјом који обезбеђује непрекидан рад система у трајању од 100 минута. Каблови морају бити отпорни према пожару.

КОНТРОЛНИК ОТПОРА ИЗОЛАЦИЈЕ

За контролу прописаних вредности отпра изолације у зони опасности нула, користе се

посебни уређаји који се зову контролници изолације (мерач и контролник изолације). Он се уграђује у зони безбедности, дакле у неугроженом простору. Служи за континуално мерење и контролу отпора изолације у неуземљеним монофазним и трофазним електричним мрежама. Тренутна вредност отпора изолације може се очитати на инструменту смештеном на поклопцу уређаја. У случају пада вредности отпора изолације испод подешене минималне вредности, укључује се излазни релеј и активира оптичка сигнализација на самом уређају. Функционалност овог уређаја приказана је на дијаграму 3.4.


364

Дијаграм 3.4 Функционалност контролника изолације

3.11 ЗАПАЉИВЕ ПАРЕ И ФОРМИРАЊЕ ЕКСПЛОЗИВНИХ СМЕША

Паре настају испаравањем течности. Ако је течност запаљива, а паре се измешају са

ваздухом, настају опасне експлозивне смеше. Према дефиницији, запаљиве течности су течности чије се паре пале у додиру са извором паљења и које на температури од 35ºС нису у чврстом стању или тестастом стању, а на 50ºС имају притисак до 3 bara.

Запаљивње течности се деле у три основне групе и то: I група: течности чија је температура запаљивости испод 38ºС, II група: течности чија је температура запаљивости изнад 38ºС до 60ºС, III група: течности чија је температура запаљивости изнад 60ºС до 100ºС. Запаљиве течности I групе деле се у три подгрупе: I1 подгрупа: течности чија је температура запаљивости испод 23ºС, а температура

кључања испод 38ºС. II2 подгрупа: течности чија је температура запаљивости испод 23ºС, а температура

кључања преко 38ºС, III3 подгрупа: течности чија је температура запаљивости од 23ºС до 38ºС. Ова подела извршена је према условима рада са запаљивим течностима, односно

према интезитету испаравања у нормалним радним условима. Одређује им се као и код гасова, границе експлозивности, температурна класа,

стехиометријска концентрација, итд. Имајући у виду карактер подела запаљивих течности, може се рећи да: а) течности категорије I увек имају испарења која граде експлозивну смешу, б) течности категорије II граде опасне смеше само уз додатну енергију, в) течности категорије III нормално ускладиштене, не граде опасне смеше, а

формирање експлозивне смеше се може очекивати само у присуству јаког топлотног извора. Теорија експлозивног сагоревања је веома сложена, али је несумњиво да се

сагоревање експлозивних смеша одвија уз пламено зрачење. Термометрима је могуће измерити температуру гасова који учествују у овим реакцијама. Измерене температуре пламена крећу се од 1870ºС до 3140ºС.


365

Значајно је истаћи притисак експлозије, која зависи од многих фактора, а посебно од температурне смеше, количине ослобођене топлоте, величине и запремине простора у коме се налази смеша итд. При нижим температурама притисци експлозије расту, концентрације – ближе стехиометријским – дају веће притиске, затворен простор исто тако делује.

Максимални притисци гасних смеша су довољно велики да могу да разоре лаке преградне зидове, кућишта електричних машина и сл. За већину експлозивних смеша пара и гасова са ваздухом утврђен је максимални притисак експлозије од 4,9 bara (сумпор водоник) до 10,2 bara (ацетилен).

Предпоставља се да је унутар кућишта електричног уређаја дошло до формирања експлозивне смеше, да је настала варница и да је дошло до експлозије. Пламен експлозије продире кроз распор (процеп), ширине w и прети да упали експлозивну смешу у околном простору. Пламен има температуру која је реда величине 2000ºС. Пролазећи кроз процеп, пламен се хлади. Смањењем w, уз остале услове, отежавају се услови за пробојно паљење.

Гасови и паре запаљивих течности разврставају се у експлозивне групе A,B и C према максималном безбедносном зазору MEBZ или максималној струји паљења (MSP). При овоме је за највећи број гасова и пара довољно одређивање само једне од ове две величине. Само за мањи број гасова и пара чији су MEBZ и MSP у близини граничних вредности за поједине групе потребно је извршити мерења обе ове величине.

MSP се одређује према прописаној методи и стандарду JUS N.S8.041 и апаратом према стандарду JUS N.8.040. Границе групе одређене су према табели 3.19.

Табела 3.19 Границе групе по MEBZ и MSP Група Границе групе према MEBZ,mm Границе групе према односу MSP, mm I за руднике, метан II индустријски гасови и паре IIA >0,9 >0,8 IIB 0,5 до 0,9 0,45 до 0,8 IIC <0,5 <0,45

Гасови и паре се разврставају и у температурне класе. За практичну примену морају се

познавати група и температурна класа смеше. То су категорије дефинисане температуром паљења гаса, односно паре запаљиве течности. Подела гасова на температурне класе дата је у табели бр. 3.20. Како се као максимална температура околине узима 40ºС (ако није посебно дефинисана), дозвољене температуре уређаја добијају се умањењем граничних температура за тих 40ºС.

Табела 3.20 Граничне вредности температурних класа

Температурна класа Температура паљења Т1 изнад 450ºС Т2 изнад 300-450ºС Т3 изнад 200-300ºС Т4 изнад 135-200ºС Т5 изнад 100-135ºС Т6 изнад 85-100ºС


366

3.12 ЕЛЕКТРИЧНИ УРЕЂАЈИ ЗА ЕКСПЛОЗИВНЕ АТМОСФЕРЕ За рад у условима експлозивне атмосфере, независно од извора испуштања,

електрични уређаји и њихове компоненте морају да буду посебно конструисани. Такви уређаји су познати под именом – електрични уређаји за експлозивну заштиту, односно Ex уређаји за експлозивне атмосфере прашина, пара и експлозива.

Слика 3.93 Општа ознака за електричне уређаје за рад у експлозивној атмосфери

Због специфичности проблематике и узрока настанка евентуалне експлозије, уређаје

противексплозивне (“Pex”) заштите делимо у две групе према месту коришћења: - област I: рудници са подземном експлоатацијом, - област II: надземна места Како је ова проблематика веома сложена, посебно у условима експлоатације

постројења, уређаји PEx заштите имају посебан третман у свим индустријским развијеним земљама света. Тако, практично у свакој земљи, постоје:

- конструкциони прописи и стандарди и - инсталациони прописи. Да би се обезбедила јединствена пракса у спровођењу ове врсте заштите,

Међународна електротехничка комисија (“IEC”) је, преко техничког комитета ТС 31 за противексплозивну заштиту, обезбедила издавање међународних стандарда и препорука са обавезном применом за земље чланице.

Тако је у нашој земљи на ТК 31 (“Технички комитет”) усвојен поступак доношења JUS N.S8.XXX

Експлозије су чести узроци настанка пожара, хаварија и губитка људских живота. Њима су, не само угрожени погони за производњу експлозива, где су оне сврстане у ред ''технолошког ризика'', већ и многи производни, складишни и објекти у којима се користе или ускладиштавају запаљиви и експлозивни гасови (пропан-бутан, земни гас, ацетилен, и др.), запаљиве течности (нафта и нафтни деривати, боје и лакови, органски растварачи и др.), запаљиве прашине (млинови, фабрике за прераду шећера, дробилане и млинови за угаљ).

Анализом статистичких података за период уназад 25 година, доказује се да је као узрочник експлозије на првом месту човек, односно људски фактор.

Изазивање експлозија нехатом, непажњом, поступцима у алкохолисаном стању је у око 68% случајева, док је електрична енергија узрочник у око 9,7% случајева. Осим механичких експлозија, које се у пракси ретко дешавају, суштину опасности представљају експлозије у којима се одвија брза оксидација, уз ослобађање велике количине топлотне и механичке енергије, тј. ударног таласа ваздушне масе и јаког импулсног карактера, звучног ефекта.


367

Примена електричних уређаја за рад у експлозивној атмосфери обезбеђује да они не буду узрочници паљења таквог амбијента, чиме се на директан начин спречава наношење људских и материјалних губитака.

ДЕФИНИЦИЈЕ ПОЈМОВА У књизи се користи терминологија која је у складу са одредбама IEC 50/1990, али се

паралелно читалац упућује и на термине и дефиниције које су дате у групацији JUS N.S8.XXX.

1. Електрични уређај за експлозивну атмосферу – противексплозивно заштићени електрични уређај

Електрични уређај конструисан на такав начин да у специфичним условима не изазива паљење околне експлозивне атмосфере.

2. Тип заштите (електрични уређај за експлозивну атмосферу) Специфичне мере које се примењују на електричном уређају како би се избегло да

оно изазове паљење околне експлозивне атмосфере. 3. Група (електричног уређаја за експлозивну атмосферу) Класификација електричних уређаја према експлозивној атмосфери за коју су

предвиђени, односно месту употребе: Група I – електрични уређеји за руднике у којима се јавља метан, Група II - електрични уређаји за сва остала места са експлозивном гасовитом

атмосфером, осим рудника у којима се јавља метан. 4. Максимална температура површине Највиша температура која се постиже при раду уређаја у најнеповољнијим условима,

у границама назначених оптерећења, на било ком делу или површини електричног уређаја, која би могла да изазове паљење околине експлозивне атмосфере.

5. Температурна класа (електричног уређаја за експлозивну атмосферу) Класификација електричних уређаја за експлозивну атмосферу заснована на њиховој

максималној температури површине. 6. Температура паљења експлозивне гасовите атмосфере Најнижа температура загрејане површине на којој, при посебним условима, настаје

паљење стехиометријске смеше запаљиве материје у облику гасова или пара и ваздуха. 7. Експлозивна атмосфера Смеша запаљивих материја (у облику гаса, паре, магле и прашине или влакана) са

ваздухом, под атмосферским притиском, у којој се после паљења, горење ланчано шири кроз целу несагорелу смешу.

8. Експлозивна гасовита атмосфера Смеша запаљивих материја (у облику гаса, паре, или магле са ваздухом, под

атмосферским притиском, у којој се после паљења, горење ланчано шири кроз целу несагорелу смешу.

9. Експлозивна атмосфера са прашином Смеша запаљивих материја у облику прашине или влакана са ваздухом, под

атмосферским притиском, у којој се после паљења, горење ланчано шири кроз целу несагорелу смешу.

10. Доња граница експлозивности – DGE Најмања концентрација запаљивог гаса, пара или магле код које још увек постоје

услови за експлозивно сагоревање. 11. Горња граница експлозивности – GGE Највећа концентрација запаљивог гаса, пара или магле код које још увек постоје

услови за експлозивно сагоревање.


368

12. Максимални експериментални безбедни зазор – MEBZ (распор) Максимални зазор у споју између два дела унутрашње коморе испитног уређаја који,

када се унутрашња смеша гасова запали, у специфицарним условима, спречава паљење спољње смеше гасова ширењем пламена кроз спој дужине 25 mm, за све концентрације испитних гасова и пара у ваздуху.

13. Минимална струја паљења – MSP Највећа струја која код 1000 искри не изазива ниједно паљење у дефинисаном

струјном колу напона 24 V једносмерно, индуктивитета 95 mH са стандардима дефинисаним искриштем. Вредност MSP не исказује се у mА, већ као однос MSP испитиваног гаса и MSP за лабараторијски метан.

14. Експлозија (експлозивне атмосфере) Нагло повећање притиска и температуре услед оксидације или других егзотермичких

реакција. 15. Температура стварања експлозивне смеше – температура запаљивости Најнижа температура течности на којој, у одређеним стандардизованим условима, та

течност испарава у количини која је довољна да образује запаљиву смешу паре са ваздухом. 16. Појава повећања притиска Појава која настаје као резултат паљења смеше гасова у једном одељку или делу

кућишта, која је пре тога компримована претходним паљењем у другом одељку или делу истог кућишта.

17. Опасни простор (због присуства експлозивне гасовите атмосфере) Простор у коме је, или се може очекивати појава експлозивне гасовите атмосфере у

таквој количини, која захтева посебне мере за израду, инсталирање и употребу електричних уређаја.

18. Безопасни простор Простор у коме се не очекује појава експлозивне гасовите атмосфере у таквој

количини, која захтева посебне мере за израду, инсталирање и употербу електричних уређаја. 19. Зона 0 (у класификацији опасних простора) Простор у коме је експлозивна гасовита атмосфера присутна трајно или дужи период

времена, или је учесталост њене појаве велика. 20. Зона 1 (у класификацији опасних простора) Простор у коме је вероватно да ће се, у условима нормалног рада, појавити

ексползивна гасовита атмосфера. 21. Зона 2 (у класификацији опасних простора) Простор у коме није вероватно да ће се, у условима нормалног рада, појавити

експлозивна гасовита атмосфера, а ако се појави, биће присутна само кратко време. Експлозивна атмосфера се појављује у ненормалним условима.

22. Извор опасности, место испуштања Тачка или место одакле гас, пара, магла или течност могу изаћи у атмосферу, тако да

се може образовати експлозивна гасовита атмосфера. 23. Природна вентилација Кретање ваздуха под дејством ветра или температурног градијента и његова замена

свежим ваздухом. 24. Општа вештачка вентилација Кретање ваздуха под дејством вештачких средстава, на пример вентилатора, или

његова замена свежим ваздухом. 25. Локална вештачка вентилација Кретање ваздуха под дејством вештачких средстава и његова замена свежим

ваздухом, и области појединог извора опасности, или на локалном простору. 26. Кућиште (електричног уређаја) Сви зидови који окружују делове електричних уређаја под напоном, укључујући и

врата, поклопце, уводе каблова, шипке, вретена и вратила.


369

27. Степен заштите које обезбеђује кућиште (електричног уређаја) Мере предузете на кућиштима електричних уређаја које треба да обезбеде: заштиту

особа од додира делова под напоном, или приступа тим деловима, додир покретних делова (изузев глатких обртних осовина и слично унутар кућишта) и заштиту уређаја од продора страних чврстих тела,заштита уређаја унутар кућишта од штетног продора воде.

28. Директан увод (у електрични уређај) Метод прикључења елктричног уређаја на спољна кола помоћу прикључних направа

постављених унутар главног кућишта или преко прикључног одељка који има слободан отвор према главном кућишту.

29. Индиректан увод (у електрични уређај) Метод прикључења елктричног уређаја на спољна кола помоћу прикључне кутије

преко пролазних изолатора или везе преко утикача и утичнице које се налазе у главном кућишту.

30. Испитивање типа (уређаја) Испитивање једног или неколико уређаја, израђених по одређеној конструкцији, које

треба да покаже да је конструкција у складу са одређеним спецификацијама, односно стандардима.

31. Испитивање појединачних уређаја Испитивање коме се подвргава сваки појединачан уређај, у току или после

производње, да би се осигурало да он одговара типу уређаја који је атестиран. 32. Непропаљиво кућиште ''d'' (електричних уређаја за експлозивну гасовиту

атмосферу) – непродорни оклоп Тип уређаја – тип заштите електричног уређаја – у коме је кућиште у стању да издржи

унутрашњу експлозију запаљиве смеше која је продрла у унутрашњост кућишта, без оштећења и без паљења спољње експлозивне атмосфере, кроз било које спојеве или отворе на кућишту. Спољна експлозивна атмосфера може бити састављена од једне или више врста гасова или пара за које је конструисано кућиште.

33. Непропаљиви спој – распор Место где се одговарајуће површине различитих делова непропаљивог кућишта

додирују и спречавају преношење унутрашње експлозије на експлозивну гасовиту атмосферу која окружује кућиште.

34. Зазор (пропаљивог споја) – ширина процепа – ширина распора Растојање између одговарајућих површина непропаљивог споја. За цилиндричне

спојеве зазор представља разлику између два пречника. 35. Максимално дозвољен зазор – распор Највећа вредност зазора дефинисана према групи електричних уређаја, запремини

непропаљивог кућишта и дужини непропаљивог споја. 36. Дужина непропаљивог споја – дужина распора Најкраћи пут кроз непропаљиви спој од унутрашњости до спољашњости

непропаљивог кућишта. 37. Непропаљиви пролазни изолатор – проводни изолатор Изолациона направа која обезбеђује пролаз, за један или више проводника, кроз

унутрашње или спољашње зидове непропаљивог кућишта, без утицаја на особине непропаљивог кућишта или његових одељака.

38. Пуњење песком ''q'' (електричног уређаја за експлозивну гасовиту атмосферу) Тип заштите електричних уређаја у коме је кућиште напуњено песком или неким

другим прашкастим материјалом са специфицараним карактеристикама, тако да, при предвиђеним условима експлоатације, било који електрични лук или висока температура, која би се појавила у кућишту, неће запалити околну атмосферу експлозивних гасова.


370

39. Повећана безбедност ''е'' (за електричне уређаје за експлозивну гасовиту атмосферу) – повећана сигурност

Тип заштите у коме се примењују додатне мере, тако да се постиже повећана од могућих повећања температуре и појаве лукова или варница унутар и на спољним деловима електричног уређаја који у нормалном погону не ствара лукове или варнице.

40. Гранична температура (за електричне уређаје типа ''е'') Максимална дозвољена температура уређаја или дела уређаја која је једнака нижој од

две температуре које су одређене: а) опасношћу паљења експлозивне гасовите атмосфере, б) термичком стабилношћу употребљених материјала. 41. Време tE (за електричне уређаје типа ''е'') Време у коме се намотај мотора неизменичне струје, при проласку почетне стартне

струје (струје укоченог ротора) IA, загреје од температуре коју достиже при назначеном оптерећењу и при максималној температури околине до граничне температуре.

42. Повећан притисак ''р'' (електричних уређаја за експлозивну гасовиту атмосферу) – надпритисак

Тип заштите електричних уређаја у којој се безбедност постиже помоћу заштитног гаса унутар кућишта, који се држи на притиску већем од притиска околне атмосфере.

43. Кућиште са повећаним притиском – надпритисак Кућиште у које је, повећаним унутрашњим притиском, спречен улазак спољне

атмосфере. 44. Продувавање – предвентилација Пролазак довољне запремине заштитног гаса кроз кућиште под притиском и његове

канале пре стављања уређаја под напон, како би се снизила концентрација експлозивне гасовите атмосфере на вредност знатно нижу од доње границе експлозивности.

45. Заштитни гас (за електричне уређаје типа ''р'') Гас који се користи за одржавање повећаног притиска или за разблаживање

запаљивих гасова или пара до концентрације знатно ниже од доње границе експлозивности. Заштитни гас може да буде ваздух, азот или било који други незапаљиви гас или смеша таквих гасова.

46. Потапање уља ''о'' (електричних уређаја за експлозивну гасовиту атмосферу) Тип заштите електричног уређаја у коме су цео уређај или делови уређаја потпљени у

уље и то на такав начин да електрични уређај неће упалити експлозивну гасовиту атмосферу која се може налазити изнад уља или изван кућишта.

47. Кола са својственом безбедношћу – самосигурност Кола у којима, ни једна варница, нити термичка појава, изазване у нормалном раду

или у специфичним условима квара, нису у стању да у прописаним испитним условима изазову паљење датих гасова или пара, због ниских енергија.

48. Електрични уређаји са својственом безбедношћу - самосигурношћу Електрични уређаји у којима су сва кола са својственом безбедношћу. 49. Придодат електрични уређај (колима са својственом безбедношћу) Електрични уређај у коме кола или делови кола нису обавезно сви са својственом

безбедношћу, при чему се несамосигурни кругови налазе ван опасног простора. 50. Електрични уређај ''I a ''

Електрични уређај са својственом безбедношћу који не може да изазове паљење: у нормалном раду, са појавом једног квара, или са било којом комбинацијом два квара.

51. Електрични уређај ''I b ''

Електрични уређај са својственом безбедношћу који не може да изазове паљење: ни у нормалном раду, нити са појавом једног квара.


371

52. Безбедносна баријера – заштитна баријера Направа која се користи између кола са својственом безбедношћу и кола без

својствене безбедности, са циљем да се ограниче напон и струја у колима са својственом безбедношћу до нивоа када није могуће изазивање паљења.

Сви други термини, који нису обухваћени IEC 50/1990. год., а који су у употреби, објашњени су у интегралном тексту.

Напомена: у употреби су још увек две наведене терминологије, па су дате обе варијанте.

3.13 ИЗБОР ЕЛЕКТРИЧНИХ УРЕЂАЈА ЗА РАЗЛИЧИТЕ ЗОНЕ

ОПАСНОСТИ Код избора електричних уређаја, неопходно је утврдити класификацију места на које

се уређај поставља у зони опасности, као и каректеристике запаљивог гаса и то експлозивну групу и температурну класу. Не треба напомињати да се уређаји строжије експлозивне групе могу користити за мање строге. Ово се наравно односи на температурне класе. На пример, уређај израђен за експлозивну групу С употребљив је за све експлозивне групе, али онај за групу В само за групу А и В. Или на пример, уређај температурне класе Т3 примењљив је за класе Т1, Т2, Т3.

У односу на зоне опасности дозвољене су следеће израде електричних уређаја: Зона О опасности У зони 0 потребно је избегавати коришћење електричних уређаја. Ако је то

неизбежно, могу се користити следеће врсте заштите: - Exia – самосигурни уређаји категорије ''Ia'' - уређаји у посебној врсти заштите са двоструком заштитом у серији, и то: I. Exd и Exd

Exe и Exd – од којих спољашњи непродорни спој не сме имати равне распоре (зазоре)

II. Exp и Exp Exe и Exp Exd и Exp – Од којих Exp мора бити са аутоматским искључењем у случају грешке,

- Неискрећи уређаји у кућишту ''непропаљиво кућиште'' са вијачним распором. Зона 1 опасности У овој зони дозвољена је употреба следећих врста заштите: - уређаји за зону 0, - уређаји у заштити Непродорни оклоп ''Непропаљиво кућиште'' Exd, - уређаји у заштити ''Самосигурност'' Exia и Exib, - пуњење чврстим материјалима Exm, - уређаји у заштити урањања у течност Exo, - уређаји у заштити надпритиска Exp, - уређаји у заштити ''пуњења песком'' Exq, - уређаји у специјалној врсти заштите Exs. Зона 2 опасности За ову зону користе се: - уређаји намењени за зону 1, - уређаји у заштити Exp ''Надпритисак'' са сигналом упозорења у случају пада

притиска испод минималне прописане вредности, - уређаји у заштити Exn намењени за зону 2 опасности, - уређаји у нормалној индустријској изради који у нормалном раду не искре, не

варниче и не загревају се да би могли постати узрочник паљења.


372

Зона 11 и 12 запаљиве прашине У зони 11 и 12 употребљавају се уређаји посебно конструисани за ову намену који: - има највећу температуру хоризонталних и/или површина нагнутих према

хоризонтали за мање од 60º, за 75º нижу од температуре тињања запаљиве прашине, - када прашине нису подложне тињању, температура површина електричног уређаја

може износити највише 2/3 температуре паљења усковитлане површине, - ово ограничење односи се на температуре вертикалних површина и оних које су

нагнуте до 60º према хоризонтали. Осим тога, у зони 11 могу се примењивати уређаји са потпуном механичком заштитом

од прашине и млаза воде IP 65 за проводљиве прашине, односно са заштитом од површине и прскања водом IP 64 за непропаљиве прашине (JUS N.S8.090). У зони 12 могу се користити уређаји са заштитом од прашине и прскања водом IP 54 за неискреће уређаје, односно IP 65 за искреће уређаје код проводљивих прашина. Код непроводљивих прашина, у зони 12 дозвољена је употреба уређаја у заштити IP 54 за све типове уређаја.

Када се ради о прашинама експлозива и ту постоје следећа ограничења у примени електричних уређаја намењених за рад у таквим атмосферама:

- мора се спречити свако продирање прашине експлозива у кућиште електричног уређаја код којих постоји могућност стварања искре, лука или недозвољене температуре кућишта уређаја,

- температура делова уређаја до којих може да продре прашина експлозива може да износи највише 2/3 од температуре паљења, односно температуре разлагања експлозива,

- сам уређај мора бити такве конструкције да је потпуно спречено стварање електростатичких набоја, механичке искре или загревања кућишта уређаја трењем.

Дакле, у зонама опасног простора дозвољава се примена следећих уређаја: Зона опасности Е0 - Ex (d) II најмање за групу гасова В и механички степен заштите IP 54, - Ex (p) II, IP 54, - Ex (ib) II BT, - Ex (e) II T, IP 54, - Ex (m) II T, - IP 65, уз све прикључке осигуране од попуштања. Изричито је забрањено користити: - утикачке направе и разводнике, - светиљке без података о испитивању у складу са тач. JUS N. S8.011. Зона опасности Е1 - Могу се користити сви уређеји за зону Е0, - Ex (ib) II BT, уз степен механичке заштите IP 44, - минимално IP 54, уз све прикључке осигуране од попуштања. Изричито је забрањено коришћење главних разводних енергетских ормана,

постројења и разводишта за напоне изнад 1000 V. Зона опасности Е2 - Могу се користити сви уређаји дозвољени за зоне Е0 и Е1, - минимално IP 44, уз све прикључке осигуране од попуштања, Изричито је забрањено коришћење главних разводних енергетских ормара,

постројења и разводишта за напоне изнад 1000 V. Електрични уређаји се могу употребљавати на одређеним местима у зонама опасности

само у границама својих номиналних вредности (номиналне снаге, напона, струје, фреквенције, врсте погона, експлозивне групе, температурне класе).

Само правилно одабран и коришћен електрични уређај за експлозивне атмосфере неће изазвати паљење експлозивне смеше, тј. експлозију и пожар, опасност за људе и имовину.


373

Називни подаци са таблицама мотора су за трајан погон (погон S-1 по IEC 34-1), за температуру околине до 40ºС и надморску висину до 1000 метара. Коришћење уређаја на већим надморским висинама, за које нису конструисани, или у условима амбијента преко 40º, има за последицу смањење активне снаге, како је то и показано у дијаграмима 3.5 и 3.6.

Дијаграм 3.5 Смањење снаге Дијаграм 3.6 Смањење снаге због

због употребе на већој температуре амбијента надморској висини

Ради обезбеђења нормалног рада у опасном простору, осим избора самих уређаја, по-

требна пажња мора се поклањати и заштити од: преоптерећења, кратког споја и поднапона. Експлозивне смеше прашина-ваздух имају многе специфичне особине које проистичу

из природе прашине. Ради се о горењу чврстог материјала ситних честица које имају врло велику реакциону површину, а маса им је мала, тако да се веома брзо загревају по читавој својој запремини. То, као и низ других чинилаца, омогућава да се процес сагоревања диспергованих честица прашине у ваздуху одвија великом брзином и да поприма карактер експлозије. Смањењем димензија честица млевењем, повећава се њихова укупна површина а самим тим и реакциона способност, те према томе и брзина сагоревања. Сем млевењем врло ситне честице се могу добити и другим технолошким процесима (брушење, полирање, наглим хлађењем пара – кристализација, сушењем раствора итд.).

За многе прашине утврђено је да постоје најмање две фазе експлозије. Тако је код шећерне прашине утврђена прва фаза – гасификација (стварање ''шећерног гаса''), а затим оксидација овог ''гаса''. Овим се сасвим приближавамо познатом процесу горења парно-гасних смеша.

Доминатна интерпретација горења угљене прашине састоји се из три фазе: - прогревање грануле и пиролиза (формирање и ослобађање парних фракција и

катранских продуката), - паљење и сагоревање пиролитичких продуката, - паљење и сагоревање честица – остатака гасификације. Код многих дисперзних система постоји критична величина честица изнад које систем

не сагорева експлозивно ( Табела 3.21). Табела 3.21 Критична величина честица изнад које систем не сагорева експлозивно

Материја Критична величина

честице µm

Материја µm

Угаљ 10 Брашно 20 Кокс 5 Текстилна влакна 20

Дрвени угаљ 5 Вештачка свила 50 Житарице 100 Папир 50


374

У природи честице немају правилан облик; тако на пример текстилна влакна дају честице прашине дугуљастог облика, док кристалне материје – на пример шећер, дају честице које су по облику ближе коцки, односно лопти. На експлозивност дисперзних система чврстих честица у ваздуху утиче влажност честица као и количина присутне влаге у ваздуху. Уопште, присуство влаге смањује експлозивност система. Ово се може објаснити тиме да се у присуству влаге (водене паре), смањује парцијални притисак кисеоника у смеши, као и чињеницом да водена пара има велики топлотни капацитет.

Врло велики број огледа је развијен да би се у лабаратирији испитали услови за експлозивно сагоревање прашина.

Повећањем концентрације кисеоника у смеши снижава се доња граница експлозивности, а повећава се притисак који настаје при експлозији. Повећањем температуре дисперзионог система расте експлозивност. Снаге експлозије ће зависити од брзине сагоревања, могућности одвођења топлоте и других фактора који прате експлозију.

Основни узроци паљења прашине, уз одговарајућу температуру, енергију и друге параметре су:

- самоупала слоја наталожене прашине, - страни извор паљења, - трење, - механичка искра, - статички електрицитет, и - електрични уређај својом искром, луком, превисоком температуром кућишта. Основни подаци за неке прашине дати су у табели 3.22.

Табела 3.22 Безбедносни параметри неких прашина

Прашина Температура паљења ºС

Минимална енергија паљења mJ DGE mg/m³ Притисак

експлозије bar алуминијум 645 20 35 5.47 алуминијустеарат 400 15 45 7.19 ацетат целулозе 410 15 25 4.86 цирконијум - 15 40 4.05 целулоза 480 80 - - дрвена прашина 430 20 40 4.45 фенолформалдехид 500 - 25 - фенолна смола 500 10 25 4.86 фенацетин - 4.2 - фтални анхидрид 650 15 15 3.44 казеин 520 60 45 3.44 камени угаљ 610 40 35 3.74 калофонијум 390 10 45 4.35 лигнин смола 450 20 40 4.96 магнезијум 520 20 40 - метилметакрилат 440 105 20 4.05 памучна прашина 470 25 15 3.44 полиетилен 450 80 25 6.68 полипропилен 420 10 12.6 - полистирол 490 120 20 3.14 прах сапуна 430 60 15 4.86 сумпор 190 15 35 3.24 титан 480 - 45 4.15 винилна смола 550 160 40 3.44 ванилин - 3.3 - -


375

3.14 СИСТЕМИ ЗАШТИТЕ ОД ОПАСНИХ НАПОНА У

УГРОЖЕНИМ ПРОСТОРИМА Системи заштите од високих додирних напона у нисконапонским мрежама означавају

се са две основне словне ознаке. Прва ознака одређује да ли је звездиште мреже уземљено (Т), или изоловано или уземљено преко високих импенданси (I).

Друга словна ознака одређује начин заштите електричног потрошача (уређаја). Ако је друга словна ознака ''Т'' уређаји су спојени са земљом преко уземљења које је електрички независно од уземљења система напајања, а ако је друга словна ознака ''N'' сви изложени проводни делови инсталације морају се спојити са уземљеном тачком система помоћу заштитног проводника. Обично уземљена тачка система је и неутрална тачка система. Трећа словна или бројна ознака дефинише неке од подсистема у групи основних система.

У нисконапонским мрежама примењују се следећи системи: ТТ – Систем напајања има једну директно уземљену тачку, а изложени проводни

делови електричне инсталације су спојени са земљом преко уземљења које је електрички независно од уземљења система напајања (Сл. 3.92).

ТN – Најчешће коришћен систем заштите од индиректног додира делова под напоном аутоматским искључењем напајања који има подсистеме и то:

ТN – С – Систем, у коме су неутрална и заштитна функција обједињене у једном проводнику кроз цео систем (Сл. 3.92).

ТN – S – Систем, који кроз цео систем има раздвојене неутрални и заштитни проводник (Сл. 3.92).

ТN – С/S – Систем, у коме су неутралана и заштитна функција обједињене у једном проводнику само у једном делу системан (Сл. 3.92).

IT – Систем напајања нема ниједну директно уземљену тачку, а изложени проводни делови електричне инсталације су уземљени (Сл. 3.93).

Високи додирни напони у угроженим просторима могу, осим физиолошког деловања

на људе, потенцијално бити и узрочник паљења експлозивне смеше, искром између тачака различитих потенцијала или загревањем на местима већих отпора струјом изједначења. Стога, осим заштите људи од њиховог деловања, у угроженим просторима мора се водити рачуна о томе да вероватноћа постојања опасних потенцијала који могу довести до паљења буду у сагласности са вероватноћом постојања експлозивне атмосфере, односно зоном опасности (фундаментална једначина).

Струје грешке (земљоспоја) у свим системима са уземљеним звездиштем (Т системи) представљају струје кратког споја. Приближни износи тих струја грешке дати су на припадајућим сликама уз поједине системе. Те струје грешке имају ред величине од стотина или чешће хиљада ампера, али ако су заштитни уређаји задовољавајући, трају до највише 100 ms(0,1s). Струје грешке на импеданси нултог вода (код ТN система) или на отпору уземљења потрошача стварају пад напона који се манифестује као додирни напон који постоји између кућишта уређаја и референтне земље у току трајања квара.

Системи са уземљеним звездиштем, као систем заштитног уземљења ТNС, ТNS, хибридни систем ТNС/S и систем ТТ имају заједничку карактеристику да у случају квара додирни напони достижу вредност реда величине називног напона мреже. Изрази за приближан прорачун износа тих напона дати су на одговарајућим сликама. Заштита од опасности у току трајања тих ретких али не безазлених појава састоји се у обезбеђењу сигурности брзе и поуздане елиминације квара, тј. ефикасних и брзих уређаја за заштиту од кратког споја. Међутим, ни најсавременији заштитни уређаји не обезбеђују довољну брзину реакције која би осигурала да квар не може бити узрочник паљења.


376

Zf Zf Zf Zf Zf Zf

Z0 Z0 Ig U0=I0 Z0

tz

fg RR

UI

+/= ,

tz

zfg RR

RUU+

= 0ZZ

UI

f

fg += ,

0

0

ZZZU

Uf

fg +

⋅=

Систем ТТ Систем ТN-C Zf Zf Zf Zf

Zf Zf

Z0 Z0

Zz Zz

'0Z

U0=0 U0=I0 Z0’

zf

fg ZZ

UI

+= ,

zf

zfg ZZ

ZUU

+

⋅= '

0ZZZU

Izf

fg ++= , '

0

0

ZZZZU

Usf

fg ++

⋅=

Систем ТN-S Систем ТN-С/S

Слика 3.92 Уземљени системи мреже Квалитетно полагање кабла не смањује могућност да квар настане унутар уређаја, а

тиме да се појави опасан додирни напон. Ограничење ефекта струје квара, у овом случају струје једноплоног кратког споја и њеног трајања, не елиминише сасвим могућност паљења експлозивне смеше ако она постоји у околини уређаја. Дакле вероватноћа појаве опасног квара није претерано велика, али није ни довољно ниска да би била занемарена. Та вероватноћа подједнако је велика за све системе ове групе. Ова околност дисквалификује ове системе за примену у зони 0 опасности јер би према фундаменталној једначини противексплозивне заштите укупна вероватноћа експлозије била неприхватљиво велика, или боље речено недовољно мала. Такав став стоји у стандарду JUS N.S8.090.

Међутим, може се оценити да, уз одређене услове, вероватноћа квара остаје прихватљива за примену у зонама опасности код свих ових система. Који су то услови ? Поуздана и ефикасна заштита која сигурно елиминише квар у најкраћем времену које се од савремених заштитних уређаја може добити. У поменутом стандарду је рецимо за систем ТТ речено да се систем може прихватити у зони 1 уз постојање тренутно делујућег заштитног уређаја. Ово практично значи да заштитни уређај, топљиви осигурач или заштитни прекидач, треба да струју квара, односно струју грешке прекину у што краћем времену, али не дуже од 0.1 секунде.

Rt

Rt

Rt

Rt Rz

Rz


377

Овде је било речи о ретким напонима кратког трајања, дакле појавама мале фреквенције и кратког трајања, који не омогућавају примену ових система у свим угроженим просторима. Стога се систем ТТ и ТN-S могу прихватити у зонама 1 и 2, али су сагласно раније реченом, забрањени у зони 0. Али код система TN-C (неутрална и заштитна функција обједињене у једном проводнику кроз цео систем), због евентуалне несиметрије оптерећења по фазама које могу унети монофазни потрошачи, кроз нулти (и заштитни) проводник, који су овде јединствен вод, протиче струја I0 која опет на отпору, односно импеданси, тог вода ствара напон U0 који расте са удаљеношћу од звездишта мреже. Тај се напон преноси на кућишта уређаја који су на њега прикључени и она се налазе под деловањем сталних потенцијала који при том нису ни једнаки и који у неповољним ситуацијама изразито великих несиметрија и дугих мрежа могу достићи и пар десетина волти. Мада су ови напони знатно нижи од додирних напона квара они су трајни, стално присутни, што је неприхватљиво за мреже у свим угроженим просторијама. Овај стално присутни потенцијал, без обзира на његове мале износе, није безопасан, имају ли се у виду ниски минимални напони паљења које према литературним подацима износе 1-1.5 V. Ово чини систем TN-C неприхватљивим у свим угроженим просторијама.

Међутим хибридни систем TN-C/S, код којег је нулти вод делом одвојен од заштитног (најмање у свим угроженим просторијама), а делом заједнички (обично до разводних табли изван угроженог простора) прама важећим JUS N.S8.090 сматра се прихватљивим само уз проверу максималног напона несиметрије и само у зони 2 опасности. Дакле, за сада важи ограничење да се систем TNC/S може применити само у зони 2 опасности, уз рачунску проверу напона несиметрије које се могу појавити. Наравно, потребно је водити рачуна да се раздвајање нултог и заштитног вода изводи консекветно све од места раздвајања, па на даље у смеру тока енергије. Сва уземљења, ако је потребно, спајати на заштитни вод, а нулти (неутрални) вод прихвата прикључке радних нула потрошача.

У TN системима латентна је опасност од прекида нултог вода након чега сви уређаји могу добити пуни фазни напон на кућиштима. За овај случај опасности су много мање ако постоји консекветно одвајање нултог од заштитног вода. Код система TNC/S опасност постоји на делу где су неутрални и заштитни вод јединствени. Међутим квалитетно полагање ових каблова чини да је вероватноћа прекида нултог вода, без истовременог прекида фазних водова, мала и не спречава примену овог система у зони 2.

Слика 3.93 Систем IT

За разлику од ових система, систем уземљења у мрежи са изолованим или преко

високих импеданси уземљеним звездиштем, или систем IT представља решење које показује значајне предности у односу на Т системе (Сл. 3.93).


378

Струје грешке ограничене су овде практично капацитивношћу фазних водова према земљи и њихов износ може се приближно одредити из израза:

Ig = 0,2lU где је: Ig – струја грешке у амперима, l - дужина укупне галвански повезане мреже у km U - напон мреже у kV Јасно је да су струје грешке код овог система много мање од струја грешке код Т

система. Напон додира сада је у нисконапонским мрежама најчешће испод напона паљења и представља производ струје грешке са отпором распростирања уземљивача. Проблем представља то што стандарди заштитни уређаји не реагују на ове струје грешке и грешка може да дуго постоји у мрежи.

Систем IT са свим својим комбинацијама има предности које су од огромног значаја у експлозивним срединама. За разлику од ових система са чврсто уземљеним звездиштем, контакт фазног вода и кућишта не представља једнополни кратки спој, него земљоспој. Због овог су додирни напони и код лоших заштитних уземљивача таквих износа да не могу бити узрочник паљења, а поготову не могу бити опасни по људе. Овакав квар могао би да остане активан јако дуго времена без икаквих опасних последица, чак и без било каквих технолошких сметњи. Ни један конвенционални заштитни уређај неће реаговати на овакве струје квара. Међутим, проблем настаје ако, кроз дуго време трајања квара, дође до другог квара што предтавља реалну могућност. Али и у том случају струје квара реда су величине оних код система Т.

Ипак, за елиминацију те могућности у угроженим просторима обавезно се користе контролници изолације, уређаји који стално прате стање изолације мреже и у случају њеног пада испод минималне вредности искључују мрежу главним прекидачем. Осим тога, они онемогућавају укључење мреже док се не успостави нормални ниво изолације. Тиме је практично спречен двоструки квар. квалитетно подешен контролник изолације пружа чак и заштиту од директног додира фазног вода, јер се та ситуација манифестује као пад изолације на који реагује контролник у времену испод 100 ms. Систем може бити неселективан, али та мана сигурно је вишеструко надокнађена побројаним предностима.

Систем је код нас у значајној употреби само у рудницима са подземном експлоатацијом, и резултати су изванредни. Међутим, овај систем масовно се користи у Француској, чак и у неексплозивним срединама и искуства су врло позитивна. Систем захтева одређени степен дисциплине и техничког знања, али то га није дисквалификовало ни у рудницима са подземном експлоатацијом.

Према постојећем инсталационом стандарду систем се дозвољава за употребу и у зони 0 опасности уз услов да контролник изиолације искључује инсталацију у случају пада отпора испод 2000 Ω/V.


379

3.15 ПРИМЕНА ЕЛЕКТРИЧНОГ РАЗВОДА У ЗОНАМА ОПАСНОСТИ ОД ЕКСПЛОЗИЈЕ

Очигледно је да се електрични развод у инжињерско-техничкој пракси већине

европских земаља сматра елементом примењене противексплозивне заштите ''pEx'' – ''повећана безбедност'' – Ex(e).

Основна правила пројектовања ових инсталација састоје се из: 1. Ограничења загревања каблова у стационарним и нестационарним режимима рада; 2. Примена и селекција каблова са високим степеном поузданости изолације. 3. Примена каблова отпорних на пожар за напајање сигурносних система; 4. Обезбеђење ефикасне заштите од преоптерећења и кратког споја; 5. Избора ефикасних заштитних уређаја, уз тачно дефинисано време њихове реакције; 6. Обезбеђење одговарајуће заштите од амбијенталних и механичких утицаја,

укључујући и вибрације. Сами произвођачи каблова су врло прецизно дефинисали конструктивне елементе,

антикорозивну и механичку заштиту, електричну заштиту – екран, услове за полагање каблова и дозвољену температуру за време полагања (најчешће +3ºС и више), дозвољену вучну силу итд., дозвољену температуру изолације (за случај кабла са PVC изолацијом износи 50ºС, уз претпоставку за температуру околине од 40ºС).

Ако се зна да услед деловања развијене топлоте пожара долази до оштећења изолације, јер се већ на 200ºС јавља карбонизација PVC омотача, а према стандардној кривој пожара после 5 минута температура у просторији захваћеној пожаром достигне вредност од 556ºС, онда се тип електричног развода мора правилно предвидети пројектом електричних инсталација. Начин полагања, као и тип и врста каблова се при том одређују у складу са стандардом JUS N.B2.752 и JUS N.B2.752/1 Електричне инсталације у зградама, Електрични развод, Трајно дозвољене струје, а који је поред осталих и у вези са стандардом JUS N.S8.090 Противексплозијска заштита-Захтеви за електричне инсталације и уређаје у просторијама угроженим од експлозивне атмосфере (изузев рудника).

КАБЛОВИ СА ПОБОЉШАНИМ СВОЈСТВИМА У ПОЖАРУ – ”HALOGEN FREE” – Ови проводници и каблови, у условима пожара, имају следеће каректеристике: - без халогена су, - смањују емисију дима, - не шире пламен, - самогасиви су, - гасови при горењу не изазивају корозију, - изолациона функционалност је већа од 180 минута (FE 180), - електрична функционалност је већа од 30 минута (E 30/90). HALOGEN FREE ватроотпорни функционални каблови, при избијању пожара,

обезбеђују да електричне инсталације, од посебног значаја, буду одређени временски период у сталној функцији. Тиме се обезбеђује снабдевање електричном енергијом, као и управљање виталним постројењима и уређајима за време трајања пожара. Изолациона функционалност FE 180 значи гарантовану издржљивост изолације при директном дејству пламена од 180 минута према DIN VDE 0472 део 814∗. Електрична функционалност представља издржљивост каблова у условима пожара више од 30, 60 или 90 минута према DIN VDE 4102 део 12.

∗ DIN VDE - DIN стандард за безбедност преузет од VDE (Verband Deutscher Elektrotechniker), сада су DIN и VDE интеграсини под DKE - Deutsche Elektrotechnische Kommission.


380

Проводници и каблови који задовољавају напред наведено, израђују се за напонски ниво U0/U 300/500 и 0,6/1kV у свему одговарају захтевима стандарда DIN VDE 0250 и DIN VDE 0266.

Конструктивно проводници и каблови изгледају као на слици 3.96.

Слика 3.96 1 - проводник, 2 - изолација, 3 - испуна, 4 - ватроотпорна баријера, 5 - плашт

3.16 ЕЛАБОРАТ О ЗОНАМА ОПАСНОСТИ

Потреба за израдом елабората о зонама опасности дефинишу и одредбе тачке 4.2.1

стандарда JUS N.S8.090 у којима се каже да се избор одговарајуће електричне опреме, уређаја у експлозивно угроженим просторима врши, пре свега на основу:

а) класификације простора и одређивање зона опасности према одредбама стандарда JUS N.S8.007, JUS N.S8.008, JUS N.S8.850 и других важећих стандарда.

б) температура паљења гасова, пара или прашина односно утврђивање потребног температурног разреда уређаја, према стандарду JUS N.S8.011,

в) утврђивање групе гасова или пара у односу на: - MEBZ (максимални експериментални безбедносни зазор), код примене заштите

''непродорни оклоп'', - MSP (максималну струју паљења), код примене заштите ''самосигурност'', г) температуре тињања наталожене прашине. За примену других врста Ex заштите довољни параметри су: - класификација угроженог простора, - температура паљења, - температура тињања наталожене прашине и - подаци о струји кратког споја у уређају. Ово се односи пре свега на уређаје пуњене чврстим материјалима, повећана

сигурност, урањање у течност, пуњење песком и надпритисак. При томе треба увек имати на уму основне безбедносне предпоставке и начела при пројектовању експлозивно угрожених постројења која се, између осталог, садрже у захтевима да:

1. Опрема, уређаји и постројења на местима угроженим од експлозивних смеша морају се тако извести да угрожени простор буде сведен на минимум и разложно класификован углавном као зона 2.

2. Класификовању зона опасности треба посветити посебну пажњу, а код извођења и експлоатације процесне опреме изворе опасности, у што је могуће већој мери сврставати у секундарне, уз услов да количина запаљивог материјала која излази у атмосферу буде смањена на ниво који одговара по наведеним стандардним критеријумима.

3. За сваку класификацију неопходне су технолошке подлоге.


381

Пример: ЕЛАБОРАТ О ЗОНАМА ОПАСНОСТИ Технолошки поступак: производња барута Објекат: Пресе Елаборат не треба оптеретити подацима из стандарда (дефиниције појмова,

категорисање извора и сл.) већ поћи од конкретних услова датих технолошким подлогама. У овом примеру, за одређивање зона опасности објекта пресе треба поћи од следећег: а) општи подаци о барутима Барути спадају у групу чврстих експлозивних материја, хомогена су мешавина која

сагорева на отвореном простору а има облик експлозивног сагоревања у затвореном простору.

Барути се у основи деле на две основне групе: - хомогене (колоидне) - композитне Колоидни барути настају желатинизацијом молекула нитроцелулозе. Композитни

барути настају мешањем кристала минералних једињења богатих кисеоником и одговарајућих везива органског порекла.

У функцији броја основних активних експлозивних компонената барутне масе, хомогени барути се деле на једнобазне, двобазне и тробазне.

б) технолошки опис рада у објекту преса У објекту се врши пресовање барута у различите облике. Са аспекта безбедности ова

технолошка фаза је најугроженија. Услед непрописног поступка, тј. због непоштовања технолошке дисциплине, или евентуално присуство страних тела у барутној маси, могуће је изазивање ексцесних догађаја, тј. хаварија као последица паљења барутне масе, када у цилиндру пресе долази до експлозивног сагоревања.

При манипулацији са испресованим елементима евидентно је присуство нитроглицеринских пара:

в) Дефинисање зона опасности Извори опасности: експлозивне паре нитроглицерина. Особине нитроглицерина: хемијска формула – C3H5(ONO2)3. изглед – жута уљаста течност без мириса и сладуњавог укуса. Осетљивост – на удар тегом од 2 kg износи 6 cm, детонациона брзина 8000 m/s, биланс

кисеоника је позитиван. Има изразиту способност да раствори, односно да желатинизира нитроцелулозу при чему се ствара пластични експлозив или малодимни нитроглицерински барут.

Лоша карактеристика нитроглицерина је што смрзава већ на +8ºС при чему постаје веома осетљив на удар.

Подаци потребни за класификацију простора угроженог експлозивима: А.1. Подаци о објекту: температура просторије: max 26ºC; min 18ºC вентилација просторије: нема,

грејање просторије: радијатори – топла вода А.2. Подаци о експлозиву: врста експлозива: барут,

осетљивост: на пламен, топлоту, темп. паљења:165 - 170ºС стање експлозива: стално испарава додир са електричним уређајима: у ненормалном погону,

тј.трајан додир се не предвиђа Зона опасности: према JUS N.S8.006 – E1 А.3. Графички приказ зона опаности


382

3.17 ОПШТЕ ОДРЕДБЕ ЗА ИЗРАДУ ПРАВИЛНИКА О

РУКОВАЊУ И ОДРЖАВАЊУ Еx УРЕЂАЈА Противексплозивно заштићених електричних уређаја (у просторима угроженим од

експлозивних смеша запаљивих течности, гасова, прашина и експлозива са ваздухом) Свако правно лице дужно је да својим интерним општим актом регулише све детаље о

набавци, преузимању, употреби, ускладиштењу, одржавању, прегледима и поправкама противексплозивно заштићеним уређајима /Ex-уређаја/, као и у обиму надлежности лица и њиховој одговорности.

Електрични уређаји са непотпуном Ex заштитом компоненти или целине морају да буду одмах искључени из погона.

Свим лицима одговорним за спровођење одредби правилника мора да буде доступна одговарајућа документација, са елаборатом о зонама опасности. Електрични уређаји, постројења и инсталације у угроженом простору морају се стално одржавати у функционалном стању. И оштећене делове треба замењивати новим или исправним.

Новим или исправним деловима електричних инсталација или уређаја сматрају се: - нови делови са неупотребљаваних уређаја и неоштећени оригинални делови уређаја

фабричке производње. - исправни делови су оригинални употребљавани делови електричних уређаја

поправљени од овлашћених радионица, накнадно испитани и са дозволом (уверењем) за уградњу и употребу.

Одржавање-прегледи, поправке и ремонт се изводе у интервалима дефинисаним иинтерним актом, а у складу са JUS IEC 79-19 и JUS IEC 79-17.


383

Прилог XXVI: ОБАВЕЗНИ УПИТНИК ЗА КЛАСИФИКАЦИЈУ ЗОНА

ОПАСНОСТИ И ОДРЕЂИВАЊЕ УГРОЖЕНОГ ПРОСТОРА ОД ПРАШИНЕ ЕКСПЛОЗИВА

1. Погон____________________________________________________________________

2. Просторија

3. Температура просторије у ºС: max______ min_______

4. Вентилација просторије

а) природна б) присилна в) без вентилације

5. Грејање

а) водено б) парно в) топлим ваздухом г) електричном енергијом

6.Врста експлозива__________________________________________________________

7. Назив спецификације_______________________________________________________

8. Осетљивост на____________________________________________________________

9. Извођење експлозива_______________________________________________________

10. Температура паљења______________________________________________________

11. Стање експлозива_________________________________________________________

а) праши б) испарава в) стално сублимира

г) праши, испарава, повремено сублимира

д) не праши, не испарава, односно не сублимира ни у каквим околностима

12. Додир са електричним уређајем

а) трајан (не може да се спречи)

б) у нормалном погону (трајни додир се не предпоставља)

в) не може да дође у додир са електричним уређајем

13. Зона опасности према JUS N.S8.006 је _______________________________________

14. Преглед електричних постројења се спроводи у роковима од: ___________________

15.Циклус редовног чишћења електричног постројења је:__________________________

16. Противпанично осветљење је изведено да не

17. Утицај сметњи на постројењу при нестанку електричног напајања објекта је решен:

а) резервним извором напајања б) технолошким условима в) другим начином

18. Примедбе и специфичности постројења

________________________________________________________________________

19. Да ли се користе или настају експлозивне паре, гасови или прашине: да не

20. Да ли се примењују стандарди JUS N.S8.007 и JUS N.S8.008: да не


384

3.18 ЕЛЕКТРИЧНИ УРЕЂАЈИ ЗА ЕКСПЛОЗИВНУ АТМОСФЕРУ ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД , КОНТРОЛА КОРИШЋЕЊА, ПРЕПОРУКЕ ЗА ПРЕГЛЕД И ОДРЖАВАЊЕ, ПОПРАВКА И РЕМОНТ ЕЛЕКТРИЧНИХ УРЕЂАЈА И ЊИХОВИХ КОМПОНЕНТИ У БИЛО КОМ СТЕПЕНУ ПРОТИВЕКСПЛОЗИВНЕ ЗАШТИТЕ

Приликом вршења техничког прегледа и контроле коришћења и употребе електричних уређаја и њихових компоненти у било ком степену противексплозивне заштите нов Еx уређај може се сматрати исправним, у складу са одредбама члана 18. Закона о заштити од пожара и члана 7. Закона о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима, само ако има валидну исправу-појединачни атест произвођача, заступника или увозника, издат на основу атеста типа или увезене серије, од стране Савезног завода за стандардизацију. При томе, треба водити рачуна о времену важења типског атеста и појединачним бројевима уређаја (број типа, врста, односно појединачни бројеви из серије).

Коришћени електрични уређаји Еx заштите, чија је масовна употреба у протеклом периоду, знатније изражена, не подлеже обавези сертификације према одредбама Закона о стандардизацији. Извештаји овлашћених ремонтних радионица могу се прихватити као доказ о исправности ових уређаја, само у случају да су ти уређаји већ једном били атестирани и имају једнозначне податке о ЈУС типском атесту према групацији стандарда ЈУС Н. С8. XXX. За случај да ови уређаји никада нису имали атестну исправу на подручју СР Југославије, не прихватају се извештаји радионице о извршеним радовима ремонта или преправке (поправке), већ се тражи провера параметара и Еx компоненти код овлашћених лабораторија и њихов извештај се сматра валидном оценом стања Еx уређаја.

Одредбама ЈУС А.К2.401 Електрични уређаји за експлозивне атмосфере, дефинисана је шема атестирања ПЕx- заштићених уређаја, а његова обавезна примена прописана је тачком 2 Наредбе о обавезном атестирању електричних уређаја за експлозивне атмосфере (“Службени лист СРЈ”, број 35/95).

Извештај о испитивању типа за атестирање Еx-уређаја издаје овлашћена организација за испитивање на стандардном обрасцу, који садржи: сврху испитивања, податке о овлашћеној организацији и број овлашћења, податке о подносиоцу захтева и произвођачу, податке о ПЕx – уређајима и њиховој количини на коју се односи извештај о испитивању, податке о узорцима, месту и начину узимања узорака, податке о ЈУС стандардима по којима је извршено испитивање (стандарда из групације ЈУС Н.С8.XXX), податке о врстама испитивања са оценом добијених резултата, печат и потпис овлашћеног лица, са евиденционим бројем и датумом испитивања.

После завршених испитивања, Савезни завод за стандардизацију издаје атест о саобразности и одобрење за коришћење знака саобразности. Рок важности атеста о саобразности је три године. Испитан ПЕx заштићени електрични уређај, за који је издат атест, произвођач односно испоручилац или заступник означава знаком саобразности на начин утврђен Правилником о изгледу и употреби знака саобразности у систему атестирања производа (“Службени лист СРЈ”, број 50/94). При том се под знаком саобразности подразумева: општи знак безбедности (S), знак противексплозивне заштите електричних уређаја (Ex), знак квалитета производа и знак којим се потврђује да су отклоњене радио – фрекфренцијске сметње.

Сам знак саобразности садржи идентификациони број овлашћене организације за атестирање производа, док две задње цифре означавају године када је стављен на производ.

Овлашћена организација мора да испуњава услове у погледу организације, кадрова и техничке опремљености према ЈУС ЕН 45011 (општи критеријуми за организације за атестирање производа).


385

У поступку поправке и ремонта ПЕx – уређаја и његовог враћања у исправно стање у складу са одговарајућим стандардима на основу којих је уређај оригинално конструисан и атестиран, а према одредбама ЈУС ИЕЦ 79-19, организација за поправку и ремонт морају да прибаве одговарајуће овлашћење (тачка 10.1 ЈУС А.К2 401) од стране Савезног завода за стандардизацију. Овлашћење продразумева дозволу за издавање потврде, тј. декларације о саобразности поправљеног или ремонтованог електричног уређаја са атестираним типом.

Организација за поправке и ремонт мора да има одговарајући стручни кадар, поред основног курса из противексплозивне заштите, лица запослена на поправкама и ремонту мора да заврше и додатни курс из ПЕx – заштите, у Институту који ради по наставном програму верификованом од стране Савезног завода за стандардизацију. Обнављање, иновација и провера знања запослених из области ПЕx врши се обавезно сваке треће године у складу са тачком 2.6.1.2 ЈУС ИЕЦ 79-19. Радионица нема овлашћења да поставља знак саобразности (атестни знак) на нове и поправљене уређаје (тачка Б.13.3 прилог Б, ЈУС А.К2.401). Идентификација поправљеног уређаја обележавањем врши се на основу прилога А ЈУС ИЕЦ 79-19 и то на следећи начин:

- Поправке које не утичу на целовитост противексплозивних карактеристика не треба да буду обележене.

- Сви остали поправљени и ремонтовани уређаји морају да буду означени на свом главном делу и на видном месту. То обележавање треба да буде читко, трајно и отпорно према могућој корозији.

- Обележавање треба да обухвати: одговарајући симбол, број стандарда ИЕЦ 79-19, или број еквивалентног националног стандарда, назив извођача поправке или трговачки регистровани заштитни знак, референтни број извођача поправке под којим је извршена поправка, датум ремонта/поправке.

- Ознака мора да буде на плочици која је трајно причвршћена на поправљени уређај. - Приликом следећих поправки претходна плочица може да се скине, али се мора

водити евиденција о свим ознакама на уређају. Уређај који је у потпуности усклађен са стандардом и атестом означава се симболом

латиничног слова R смештеног у квадрат, ако је уређај усклађен са стандардом, али не са атестом, означава се симболом латиничног слова R смештеног у троугао. Електрични уређаји за експлозивну гасовиту атмосферу морају се прегледати и одржавати у складу са Препорукама за преглед и одржавање електричних инсталација у опасним просторима (осим у рудницима) – ЈУС ИЕЦ 79-17, ДЕО 17 (“Службени лист СРЈ”, број 43/95). Електричне инсталације које се примењују у опасним просторима поседују карактеристике које се остварују посебним пројектовањем и које их чине погодним за рад у таквим атмосферама. Нарочито је важно, из безбедносних разлога, да у таквим просторима, у току трајања таквих инсталација, буде сачувана целокупност тих посебних карактеристика. Да би се то остварило, потребни су почетни прегледи инсталација, као и: - Редовни периодични прегледи после тога, или - Континуални надзор од сране квалификованог особља (одговорни инжењер) и, када је то потребно, одржавање. Одржавање представља комбинацију акција које се спроводе са циљем да се неки део инсталације задржи у стању у којем задовољава захтеве важећих спецификација и у којем врши захтеване функције или да се поврати у то стање. Преглед је акција која подразумева пажљиво прегледање дела инсталације које се изводи или без растављања или са делимичним растављањем ако је потребно, допуњена мерењем у циљу стварања поузданих закључака о њиховом стању. Визуелним прегледом утврђују се, без употребе опреме или алата, они кварови (на пример недостајући вијци) који се могу уочити голим оком.


386

Непосредни преглед обухвата оне аспекте који су обухваћени у визуелном прегледу уз додатно уочавање оних кварова (на пример олабављених вијака) који се могу открити само коришћењем опреме за приступ, на пример мердевине (тамо где су потребне), као и употребом алата. Непосредан преглед не захтева да се отвара кућиште или да опрема буде искључена са напона. Детаљан преглед обухвата све оно што је обухваћено непосредним прегледом уз додатно идентификовање оних кварова (на пример лабавих прикључака) који се могу открити само отварањем кућишта и/или употребом алата и испитне опреме тамо где је то потребно. Преглед и одржавање инсталације у Еx изведби мора да врши само искусно особље чије обучавање је обухватило проучавање различитих врста противексплозионе заштите и праксу у раду на инсталацијама, познавање одговарајућих правила и прописа, као и општих принципа класификације опасних простора.Такво особље мора у редовним временским интервалима да обнавља стечено знање. Ако се за време трајања прегледа постројење или уређај демонтирају морају се предузети мере предострожности за време поновне монтаже да би се обезбедило да се не погорша целокупност постојеће врсте заштите. Почетни преглед електричних уређаја, ситема и инсталација врши се пре него што се исте пусте у погон. Периодични преглед представља редован преглед свих уређаја, може бити визуелни и непосредни. Интервал између периодичних прегледа не сме да премаши три године, ако о томе није тражено стручно мишљење. Ако је опрема под сталном контролом квалификованог особља, интервали између прегледа могу да буду продужени или сами прегледи изостављени ако је то посебно дозвољено на основу важећих прописа и правила. Прегледи узорака су прегледи једног дела инсталисаних уређаја, исти могу да буду визуелни, непосредни или детаљни. Специјални прегледи покретних уређаја (ручни, преносиви и превозни) врше се из разлога што су ови уређаји подложни оштећењу или погрешној употреби па се може јавити разлог да се смањи интервал између детаљних прегледа. Покретни електрични уређаји морају да се подвргну детаљном прегледу бар сваких 12 месеци. Ови уређаји морају се пре употребе проверити визуелно од стране користника да би се утврдило евентуално оштећење. Преглед може да буде визуелан, непосредан или детаљан. У приложеној табели приказане су детаљне специфичне провере које је потребно извршити за поменуте три врсте прегледа. Визуелни и непосредни прегледи могу да се изврше када су уређаји под напоном. Детаљни прегледи захтевају, у принципу, да уређаји буду искључени са напона.

Резултати свих прегледа морају се писмено евидентирати у картоне за евиденцију, преглед и поправку електричних уређаја у Еx изведби. Правна лица која поседују електричне инсталације у Еx изведби морају имати Правилник о руковању и одржавању електричних уређаја, инсталација и система у Еx заштити.


387

Табела* 3.23 План прегледа инсталација типа Еx “d”, Ex”e”i Ex”n” (Д - детаљни преглед, Ц - непосредни преглед, В - визуелни преглед)

Проверити да ли су испуњени следећи услови Ex”d” Д Ц В

Ex”e” Д Ц В

Ex”n” Д Ц В

А УРЕЂАЈ 1.Уређај одговара класификацији опасног простора x x x x x x x x x 2.Група уређаја је исправна x x x x x x 3.Температурна класа уређаја је исправна x x x x x x 4.Означавање електричних кола је исправно x x x 5.Ознаке електричних кола су доступне x x x x x x x x x 6.Кућиште, стакла и заптивке, као и заптивене масе између стакла и метела, у задовољавајућем су стању x x x x x x x x x 7.Не постоје неовлашћене измене x x x 8.Не постоје видљиве неовлашћене измене x x x x x x 9.Виљци, кабловске уводнице (директне и индиректне)и чепови правилно су одабрани, комплетни и притегнути: -физичка провера -визуелна провера

x x x

x x x

x x x

10.Чеоне површине прирубница су чисте и неоштећене, заптивке, ако постоје, у задовољавајућем су стању

x 11.Ширина заштитног зазора прирубница је у границама дозвољеног максимума

x x 12.Називни параметри сијалица, тип и положај светиљке су исправни

x x x 13.Електрични спојеви су притегнути x x 14.Стање заптивки на кућиштима је задовољавајуће x x 15.Затворени уређаји за прекидање и херметички заптивени уређаји су неоштећени

x 16.Кућиште са ограниченим дисањем је у задовољавајућем стању

x 17.Вентилатори електромотора имају довољан ваздушни размак са кућиштем и/или поклопцима

x x x Б ИНСТАЛАЦИЈА 1.Тип кабла одговара намени x x x 2.Не постоје видљива оштећења каблова x x x x x x x x x 3.Заптивање пролаза, канала и/или цеви је задовољавајуће x x x x x x x x x 4.Заптивне кутије и кабловске кутије су прописно заптивене x 5.Целокупност цевног система и интерфејс са мешовитим системом се одржавају

x x x 6.Спојеви земљовода, укључујући сва додатна премошћења металних маса, у задовољавајућем су стању ( т.ј. спојеви притегнути, а проводници су прописаног пресека ): -физичка провера -визуелна провера

x x x

x x x

x x x

7.Импеданса петље грешке(ТН систем)или отпорност уземљења(ТТ систем)у задовољавајућем су стању

x x x 8.Отпорност изолације је задовојавајућа x x x 9.Аутоматски електрични заштитни уређаји делују у дозвољеним границама

x x x 10.Аутоматски електрични уређаји су исправно подешени(аутоматско поновно враћање у почетно стање није могуће у зони 1 )

x x x

11.Усаглашени су посебни услови коришћења (ако се примењују)

x x x Ц ОКОЛИНА 1.Уређај је заштићен на одговарајући начин против корозије, атмосферских утицаја, вибрација и других штетних фактора

x x x x x x x x x 2.Не постоји претерано нагомилавање прашине и нечистоће x x x x x x x x x 3.Електрична инсталација је чиста и сува x x * JUS IEC 79-17, deo 17 («Службени лист СРЈ«, бр. 43/95)


388

3.19 МЕТОДЕ ГАСНЕ ДЕТЕКЦИЈЕ И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ИНСТАЛАЦИЈА ЗА ОТКРИВАЊЕ ПРИСУСТВА ЕКСПЛОЗИВНИХ И ЗАПАЉИВИХ ГАСОВА

1. Увод

Своју експанзију у примени, гасови су остварили захваљујући великим могућностима примене као сировине и горива. Предности гаса као горива су веома значајне у односу на чврста горива и састоје се у чињеници да сагоревају без остатка, док су за транспорт једноставнији. Негативне особине приликом примене гасова манифестују се могућим лошим утицајем на човеково здравље, као и проблемима који могу настати због евентуалних експлозија гаса.

Из наведеног је јасно да гасове због њихових могућих угрожавајућих утицаја треба држати под сталним надзором како би правовременим реаговањем могли спречити евентуалне последице. У том циљу веома је важно правовремено открити присуство непожељног гаса у радном и животном простору и од њега се заштитити. У овом раду су назначене неке мерне методе гасова, као и препоруке које би требало узети у обзир приликом пројектовања инсталација за откривање присуства гаса.

2. Гасови и њихова подела Присуство великог броја штетних гасова у ваздуху постаје сваким даном све опасније по живот човека. Такође велики број гасова који, обично у нешто већим концентрацијама, могу да изазову експлозију и на тај начин доведу до великих људских жртава и материјалних штета. Због тога детекција и анализа гасова и пара заузима данас врло значајно место у заштити индустријских постројења, контроли ваздуха, односно заштити човекове животне и радне средине, контроли хемијских и металуршких процеса итд.

Када говоримо о гасовима и њиховом дејству на људе и њихову околину, морамо да имамо на уму да они могу бити опасни узимајући у обзир, с једне стране, њихову токсичност, али и експлозивност. То су две области које нису потпуно одвојене једна од друге, дакле с једне стране имамо експлозивне гасове и паре, а с друге стране токсичне.

2.1. Експлозивни гасови Под експлозивним гасовима или парама подразумевамо све оне супстанце које карактерише распростирање пламена изазвано спољним извором паљења када се њихове концентрације налазе само у одређеним границама. Ове границе запаљивости, односно експлозивности су: доња експлозивна граница (DEG) и горња експлозивна граница (GEG), испод и изнад којих респективног ризика од експлозије у ваздуху или неком другом оксидационом медију нема (сл. 3.97). Другим речима област паљења експлозивног гаса или смеше дефинисана је као област концентрације унутар којих се одређени гас или смеша може запалити спољним извором и по којем се пламен, након запаљења распростире довољно удаљено од места паљења. Концентрационе границе запаљивости (експлозивност) изражавају се у % запремине гаса у ваздуху за услове атмосферског притиска и собне температуре и јављају се као фундаментална карактеристика посматраног експлозивног гаса или смеше, тј. њихова физичко – хемијска константа. Ове усвојене граничне вредности добијене су емпиријски и варирају од гаса до гаса. Границе експлозивности зависе од више утицајних фактора, као што су: притисак, температура, топлотне карактеристике гаса, оксидационог медија, карактеристика извора паљења и других услова и утицајних параметара. Поред познавања утицајних фактора, потребно је, ако је реч о максимално коректном приступу проблему, знати и како који параметар утиче на границе експлозивности.


389

Слика 3.97 Границе запаљивости и експлозивности

2.2. Токсични гасови Токсичност једне супстанце, односно гаса, није нека одређена особина као што је боја, облик, мирис или нека друга физичка или хемијска особина. Једна супстанца може бити под извесним условима отровна, а под другим не. Неке супстанце или гасови су отровни за човека, а нису за животиње. Отровност једног гаса за човека зависи од апсолутне количине унете у организам као и од концентрације, начина уношења, отпорности организма, времена излагања итд. У токсичне гасове убрајају се гасови који су опасни по живот или штетни по здравље људи у мањим концентрацијама. Права мера у заштити од њих је одређивање границе која се за дато време излагања не сме прекорачити. Тако је прво у Немачкој (1955. године), затим и у свим развијеним земљама па и код нас, уведена листа с максималним дозвољеним концентрацијама (MDK) различитих токсичних гасова. MDK вредности значи средњу вредност концентрације за коју се верује да је већина радника може поднети без последица по своје здравље, за осмочасовно радно време и пет радних дана у недељи. Вредности су изражене (у ppm) за гасове и паре и у mg/cm3 за честице, прашине и дим. Максимално дозвољене концентрације односе се на радну средину док су за животну средину критеријуми знатно строжији.

3. Методе детекције експлозивних и токсичних гасова и пара Све методе које се користе за детекцију и мерење концентрације гасова у ваздуху могу се поделити у две велике групе. Ова подела извршена је у зависности од приступа идентификацији гаса, тј. да ли се одређивање концентрације гаса заснива на хемијским и физичко – хемијским методама подразумева се да молекул гаса деловањем неког реагенса промени и пређе у другу молекуларну врсту. Под физичким методама подразумевају се оне код којих у току анализе не долази до промене молекуларне врсте, већ само до промене унутрашње енергије тог гаса.

Уређаји за детекцију експлозивне атмосфере Уређаји за детекцију експлозивне атмосфере преносног или стационарног типа представљају значајну превентивну меру у утврђивању карактера околне атмосфере, посебно експлозивно угрожене. У односу на карактер простора у коме врше надзор и карактера атмосфере која их окружује деле се у две групе:

GAS

VAZDUH

0 % VOL. 100 % VOL.

100 % VOL. 0 % VOL.

PO@AR NIJE MOGU] ZBOGNEDOSTATKA KISEONIKA

PO@AR

GORWA GRANICAEKSPLOZIVNOSTI (GEG)

DOWA GRANICAEKSPLOZIVNOSTI (DEG)

EKSPLOZIJA NIJE MOGU]A ZBOGNEDOVOQNE KOLIÎNE GASA


390

- за детекцију метана (група уређаја за примену у рудницима са подземном експлоатацијом) – област примене I, и - детекцију надземних места (група уређаја за контролу експлозивне атмосфере у индустријским и другим постројењима) – област примене II. У свакодневној примени су ови уређаји познати као преносни (ручни) експлозиометри, или стабилни системи детекције (стабилне инсталације за детекцију експлозивних гасова и пара).

Преносни уређаји Преносни уређај за контролу, мерење и сигнализацију присуства експлозивних гасова и пара у ваздуху врши детекцију експлозивне атмосфере температурно стабилисаним полупроводничким сензором. Посебно су осетљиви на метан, пропан, бутан, земни гас, алкохол, бензин и др. Довод гаса до сензора се врши дифузијом. На предњој плочи уређаја је инструмент за континуално праћење концентрације, светлосна сигнализација (укључен уређај, недовољан напон, прекорачење алармног нивоа), као и потенциометри за калибрацију. На бочној страни, зујалица обезбеђује звучну сигнализацију (испрекидан тон – прекорачење алармног нивоа, непрекидан тон – недовољан напон батерије). Мерни опсег је од 0 – 100% DEG (доња границе експлозивности). Пасивни ниво аларма је од 10% до 50% DEG. Температура амбијента за неометан рад је од –5 до 50 оС, степен механичке заштите кућишта је IP 54, док аутономија рада износи 10 сати. Степен противексплозивне заштите је Ex (d). (ib) II BT4. Изглед преносног инструмента (уређаја) приказан је на слици 3.98.

Слика 3.98 Преносни уређај за детекцију и сигнализацију присуства експлозивне атмосфере

гасова и пара

Један од основних захтева за конструкцију ових уређаја је да материјал од кога су направљени омогућава континуиран рад без оштећења, за предвиђене услове амбијента (температура, надморска висина итд.).

Стабилна инсталација Свака стабилна инсталација за детекцију експлозивне атмосфере се састоји из: - детекторских сонди у Ex извођењу, - централног уређаја, који је најчешће модуларног типа,


391

- извора радног и резервног напајања, - елемената за информисање дежурног лица и узбуњивање, - прикључних преносних водова. Параметри ових уређаја крећу се углавном у овим границама: - мерни опсег 0 – 100% DEG (доња границе експлозивности), - тачност мерења DGE (за СН4 при стандардним условима), - репродуктивност 5% DGE пуне скале, - радна t од 5 оС, - аутономност у раду од минимум 8 h. Ова инсталација мора да буде тако уграђена да правилним бројем, распоредом и избором места постављања детекторских сонди омогућава у сваком тренутку висок ниво поузданости у сигнализацији појаве опасне концентрације експлозивних гасова и пара у ваздуху (контролисаног простора). Избор типа детекторске сонде, дифузионе или проточно – усисне, врши се у зависности од средине (амбијента који се надзире), врсте гаса (према групи гасова и температурном распореду), изложености атмосферским утицајима и присуству хомогених угљоводоника или органско – металних једињења. Ако се уграђује у објекте у којима постоје инсталације за откривање и јављање пожара, за одвођење дима и топлоте и сл. за управљање аутоматским гашењем пожара, контролисани простори експлозивне атмосфере морају се ускладити са класификацијом опасног простора код других инсталација. При томе треба имати у виду: - распоред технолошке опреме која може да буде узрочник истицања експлозивног гаса или стварања експлозивних пара – извор истицања, - утицај природе или вештачке вентилације, - изложеност контролисаног простора високим температурама, - ружу ветрова, - агресивност средине услед хемијских и других утицаја, - величину контролисаног простора и њихов облик итд. Шематски приказ стабилне инсталације гасне детекције приказан је на слици 3.97. Калибрација уређаја за детекцију експлозивне атмосфере је један од најважнијих услова правилног рада. За уређаје предвиђене за рад у рудницима, као калибрациони гас се користи метан, док је за надземна места предвиђен пропан, у свим случајевима када се ради о детекцији гасова и пара, осим метана. Међутим за потребе детекције других гасова, такав захтев треба нагласити да би сама калибрација била адекватна. Гасне смеше којима се врши испитивање се праве према методама за прављење калибрационих смеша према JUS H.E8. Ништа мање важна карактеристика уређаја је податак о времену одзива (време одзива сензора). После 30 sec од излагања сензора експлозивној атмосфери, показивање би требало да достигне износ од 90% коначне вредности. Дакле, редовни и периодични прегледи и провере функционалности ових уређаја се врше према нивоу заштите објеката који се штити. Детаљне елементе времена, обима и елементе провере утврђује произвођач опреме техничким упутством о одржавању система.


392

Слика 3.99 Шематски приказ стабилне инсталације гасне детекције

При том треба истаћи да се непажљиво руковање инсталацијама или материјама са експлозивним карактеристикама и изазивање аларма система детекције ових појава не сматра лажним алармом. Овако настале и детектоване експлозивне концентрације су исто тако опасне као и оне које настају због квара на инсталацијама или неког другог извора.

У табели 3.24 су дате особине неких гасова са аспекта експлозивности и токсичних опасности по људе.

Табела 3.24 Експлозивност и токсичност неких гасова Молекуларна

формула Граница експло-зивности у смеши са ваздухом у

(Vol%)

Доња граница опасности за људе

у ppm

Тежина (ваздух=1)

1 2 3 4 5 Угљоводоници и њихови деривати

метан етан

пропан бутан бензин керозин ацетилен етилен

пропилен бензен толуол

CH4 C2H6 C3H8 C4HO

C2H2 C2H4 C3H6 C6H6 C7H8

5-15 3-12,4 2,1-9,5 1,8-8,4 1,3-7,6 0,6-6 2,5-81 2,7-36

2,4-10,3 1,2-8

1,2-7,1

1000

500

28 200

0,6 1

1,6 2

3-4 4,5 0,9 0,99 1,5 2,8 3,1

Халогенизовани угљоводоници метил хлорид метилен хлорид етил хлорид етилен хлорид

винилиден хлорид

CH3Cl CH2Cl2 C3H3Cl C2H5Cl2 C2H3Cl

7,1-19 13-22 3,6-15 6,2-16

5,6

100 500 1000 50

1,7 2,9 2,2 3,4


393

Нитрогенска једињења нитрометан

монометаламин диметаламин триметиламин трихлор етилен винил хлорид

CH3NO2 CH5N C2H7N C3H9N C2HCl3 C2H3Cl

7,3 4,2-20,7 2,8-14,4

2-12 7,9-40 4-22

10

10 100

2,1 1,1 1,6 2

4,5 2,2

Алкохоли метанол еталон

CH4O C2H6O

5,5-37 3,5-19

200 1000

1,1 1,6

Етери метилетар етилетар

C2H6O C4H10O

3,4-18 1,7-48

1,6 2,6

Кетони ацетон

C3H6O

2,1-13

1000

2

Естери метилацетат етил ацетат

n– пропилацета ISO попилацетат n – бутилацетат

ISO – бутилацетат

C3H6O2 C4H8O2 C5H10O2 C5H10O2 C6H12O2 C6H10O2

3,1-16 2,1-11 1,7-8 1,7-8 1,2-15

2,4-10,5

200 400 200 250 150 150

2,6 3

3,5 3,5 4 4

4. Услови за пројектовање и уградњу стабилних инсталација за детекцију експлозивне атмосфере гасова и пара

Код контроле присуства експлозивне атмосфере у системима за производњу и ускладиштење гаса и његову дистрибуцију, као и техничко – технолошким процесима у којима се користе запаљиве течности и гасови путем стабилних инсталација за детекцију опасног простора експлозивне атмосфере, морају се, приликом пројектовања и уградње оваквих инсталација, испунити и посебни технички услови. Према степену нивоа техничке заштите коју обезбеђује, стабилна инсталација се разликује у сваком појединачном случају, према: - функцији контроле и управљања коју врши, - паралелној сигнализацији и њеном обиму, - временском периоду у коме се обављају периодичне провере и комплетно испитивање техничке исправности, - отпорности на ометајуће спољне утицаје амбијенталног простора, - степену поузданости елемената система, - броју и врсти резервних делова напајања, - зонама опасности у којима се користе. Само пројектовање инсталација и уградња уређаја мора да буде у складу са одредбама стандарда из групације N.S8.XXX. Стабилна инсталација има један, два или више прагова аларма, према карактеру растуће концентрације експлозивне смеше пара течности и гасова. Сваком степену (прагу) концентрације могу се придодати одређене функције централног уређаја (узбуњивање лица, укључивање вентилационих система, укључење друге брзине вентилатора предвиђених за рад у опасном простору итд.). Свакако, сам централни уређај мора да садржи податке о томе за коју је опасну смешу предвиђен.


394

Ако се стабилна инсталација користи за дојаву експлозивних гасова и пара у објектима где се постављају и друге инсталације, као на пример: - систем за аутоматско откривање и јављање пожара, - систем за управљање аутоматским гашењем пожара, - систем за управљање уређајима за одвођење дима и топлоте итд. Контролисани простори експлозивних гасова и пара морају се ускладити са подручјима дојаве код других инсталација. Број детекторских сонди и место њиховог постављања зависи од величине контролисаног простора, облика простора, вредности објекта и опреме коју треба штитити. Место постављања детекторских сонди које се одређује на основу тежине контролисаног гаса мора да се пажљиво одреди у складу са постојећом природном и вештачком (принудном) вентилацијом. Посебна пажња мора да се обрати на температурне ефекте који доводе до стварања термичке баријере и немогућности детекције гасова лакших од ваздуха изнад коте пода до 25 cm. Централни уређај стабилне инсталације гасне детекције може, у зависности од објекта који се штити и организационих мера заштите, бити изведен као јединствен уређај постављен на једном месту или подељен на више уређаја у оквиру сваког појединачног противпожарног сектора. Ако се уређај поставља изван просторије са непрекидним дежурством оперативног особља, мора да се омогући пренос или чујност аларма до места где је непрекидно дежурство омогућено. Централни уређај стабилног система гасне детекције може да се постави у контролисан простор ако има одговарајући степен експлозионе заштите за тај уређај. Исто тако, овај уређај може да буде саставни део комбинованог алармног система који обухвата противпожарну и противпровалну дојаву. Цео систем детекције повезан је мрежом каблова и проводника. Сам кабл својим пресеком мора да одговара потрошњи електричне енергије и употребљених уређаја и захтевима у погледу максимално дозвољеног електричног отпора линије. Пресек проводника у каблу не сме да буде мањи од 1,5 mm2. Примарни водови се не могу полагати заједно са другим водовима у једној цеви или каблу, али ни паралелно са струјним колима напона вишег од 50 V. Специфична отпорност изолације између проводника и земље мора да износи минимум 500 К. Напајање електричном енергијом овог уређаја треба решити према JUS N. S6. 061. Разводне кутије и ормари кабловске инсталације морају да буду означени жутом бојом. Елементи за узбуњивање, такође, морају да буду жуте боје и обележени плочицама са натписом “експлозивни гасови”. Временски размаци за редовну и периодичну проверу одређују се у складу са врстом објекта који се штити и одговарајућим нивоом техничке заштите. Нађено стање се региструје у контролној књизи. Контролна књига за стабилне инсталације за експлозивне гасове и паре садржи следеће податке: - датум извршеног прегледа, - назив правног лица које је обавило радове, - потпис стручног лица извођача, - податке о извршеним прегледима, - податке о испитивању сметњи, - податке о поправкама, - оверу и потпис корисника – власника инсталација да су радови контроле извршени.

Стабилне инсталације за детекцију експлозивних гасова и пара обавезно се постављају и уграђују у следећим случајевима: -у гасним котларницама које се налазе испод нивоа терена и у котларницама које се налазе у објектима у којима се стално или повремено окупља већи број људи, као што су: позоришта, биоскопи, дворане за разне приредбе, болнице, дечији и старачки домови, сходно члановима


395

35 и 36. Правилника о техничким нормативима за пројектовање, грађење, погон и одржавање гасних котларница (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 10/90 и 52/90). -у зградама компресорских станица на магистралним и међународним гасоводима, сходно члану 89.Правилника о техничким условима и нормативима за безбедан транспорт течних и гасовитих угљоводоника магистралним нафтоводима и гасоводима и нафтоводима и гасоводима за међународни транспорт (“Сл. лист СФРЈ”, бр.26/85). -на претакалиштима ТНГ-а код дистрибутера сходно тачки 4.3.9.9. Техничких прописа о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса (“Сл. лист СФРЈ”, бр.24/71 и 26/71).

Стабилне инсталације за детекцију експлозивних гасова и пара у рудницима са подземном експлатацијом и на пловним објектима, постављају се према прописима који се односе на те врсте објеката.Примена стабилних инсталација за детекцију експлозивних гасова и пара препоручљива је у погонима за производњу, ускладиштење и дистрибуцију запаљивих гасова, у погонима у којима за време технолошког процеса може доћи до појаве запањивих гасова и пара, на отвореном простору и сл.

3.20 АУТОМАТСКИ СИСТЕМИ ЗА РАНО ОТКРИВАЊЕ И ЈАВЉАЊЕ ПОЖАРА

ИЗБОР ДЕТЕКТОРА ПРЕМА ВРСТИ ДЕТЕКТОВАНЕ ВЕЛИЧИНЕ

У којој прилици користити који детектор зависи од:

- категорије надзиране појаве и општег циља надзирања од стране система за аутоматску дојаву пожара, - висине просторије која се надзире, - утицаја амбијента укључујући и ометајуће појаве. Категорије надзирања покривају три различита циља надзирања од стране система за аутоматску дојаву пожара. Они су прилагођени ризику од пожара и другим критеријумима.

Табела 3.25 категорије надзираних појава

Категорија надзора

Општи циљ надзора

Ризик од пожара/последице Критеријуми примене Примери примене

Отворени пламен у зачетку дојава неопходна

I Тињајућа ватра у зачетку дојава није неопходна

Низак до умерен

- нема опасности по живот

- простор мањи од 150 m2 - слабо ширење ватре - мало вредне имовине

- кухиње - грејне подстанице - перионице - мање гараже - мање радионице - мање канцеларије

Отворени пламен у зачетку дојава пожељна II Тињајућа ватра у зачетку дојава неопходна

Средњи до велики

- опасност по живот - простор мањи од 150 m2 - умерено ширење ватре - умерена концетрација вредне имовине

- хотелске собе - канцеларије са важ-ним документима

- истраживачке лабораторије

- степеништа Отворени пламен у зачетку дојава неопходна III Тињајућа ватра у зачетку дојава неопходна

Велики, веома велики

- велика опасност по живот

- велики ризик од ширења ватре

- велика вредност имовине

- спаваонице - трафо станице - музеји - историјске грађевине


396

Само вредновање и избор детектора у зависности од врсте потенцијалног пожара (U) и висине просторије (Н). Коначни избор детектора врши се на основу вредности производа фактора U х Н.

Табела 3.26 Вредности фактора погодности типа детектора Детектори дима Детектори топлоте Детект. пламена Категорија

детекције Циљ детекције

F-детектори R - детектори Линеарни Термодиференц

ијални термомах

IC пламени

I Отворен пламен U 1 1 1 1 1 2 2 1 2

II

Отворен пламен тињајући пламен

U 2 2 1 1 2 0 0 0 0

1 у комбинацији са димним

III

Отворен пламен тињајући пламен

U 1 2 1 2 2 - - - -

2 у комбинацији са дим.

Вредности Н - фактора Висина 4,5 m

2 2 2 2 2 2 2 1 2

4,5-6 m 2 2 2 2 2 2 1 0 2 6-7,5 m 2 2 1 2 2 1 0 - 2 7,5-9 m 1 2 1 1 2 0 - - 2 9-12 m 1 2 0 1 2 - - - 2

12-16 m 0 2 - 0 1 - - - 2 16-20 m - 1 - - 1 - - - 2

>20 m - 0 - - 0 - - - 1 U x H = 4 идеалан избор, 2 – врло погодан избор, 1 – погодан, 0 – у одређеним случајевима проверити или потпуно непогодан. Легенда: F – јонизациони детектори, R – оптички детектори, U – фактори погодности на основу циља и категорије детекције, Н – фактори на основу висине штићене просторије. Појава пожара, по својим физичким карактеристикама, зависи од евентуалног запаљивог материјала и брзине ширења ватре, тако да се често користе детектори са различитим принципом рада, са могућим комбинацијама као у табели.


397

Табела 3.27 Вредности фактора погодности типа детектора са могућим комбинацијама Категорија надзора Додатни захтеви Варијанта F R D/T S

1 ++ ++ 2 + + 3 ++ ++ 4 + + 5 +

I У случају детектора дима Детекција без ватре и дима

6 + 1 ++ ++ 2 + + 3 ++ ++ 4 + + 5 +

Детекција пожара са и без дима

6 + 1 ++ ++

II

Висина >10 m 2 + 1 ++ ++ 2 + + 3 ++ ++ 4 + + 5 + +

Детекција пожара са и без дима

6 + 1 ++ ++ 2 + Доминира ризик од електр.

пожара 3 + Висина 6-10 m 1

1 + ++

III

Висина >10 m 2 ++ +

Легенда: F – јонизациони детектори, R – оптички детектори, D/T – термички детектори, S – IC – пламени детектори, А2400 – линеарни детектори дима, ++ - идеална комбинација, + - могућа комбинација. Уопштено говорећи, треба користити само оне детекторе који, захваљујући својим карактеристикама, гарантују рад без лажних аларма. Привремено искључење аутоматских детектора из оправданих разлога треба избегавати. Боље решење је користити мање осетљиве детекторе који ће бити све време укључени.

РАСПОРЕД И БРОЈ ДЕТЕКТОРА Појаве које прате пожар (дим, топлота, зрачење) на основу којих се он детектује шире се у свим правцима. Број детектора који је неопходан, како би се одређени простор заштитио, детерминисан је параметрима ширења управо ових појава. Уопштено гледајући, систем за детекцију постаје осетљивији зато што растојања између детектора и локације потенцијалног пожара постају мања. Међутим, преко одређене границе, повећање броја детектора доноси мали добитак у осетљивости система.


398

Број и распоред аутоматских детектора зависи од: - типа детектора који се користи и његове осетљивости, - геометрије просторије која се штити, - амбијенталних услова. Детектори морају бити тако изабрани по типу и распоређени у простору како би сваки евентуални пожарни инцидент био откривен у најранијој фази. Приликом пројектовања следеће чињенице морају бити узете у обзир: - детектор мора бити постављен тако да увек буде доступан евентуалним појавама пожара, - морају се унапред предвидети ометајуће појаве и могући механички утицаји (нпр. вибрације). Мора бити омогућено коректно тестирање и замена уложака. Површина надзора по једном димном детектору дефинише се као функција висине просторије и пожарне опасности (дијаграм).

Дијаграм 3.7 Величина површине надзора по једном димном детектору

Степен ризика од пожара: 1 – мали ризик од пожара, 2 – средњи ризик од пожара, 3 – велики ризик од пожара. Степен ризика 2 може бити изабран у највећем броју ситуација. Степен ризика 1 треба

разматрати само уколико: - у евентуалном пожару нема никакве опасности по животе људи, - у датим просторијама нема вреднијих материјалних добара, - уколико је ризик од избијања пожара врло низак, - уколико су предузете и друге заштитне мере против пожара. Степен ризика 3 се препоручује уколико је: - евентуални пожар веома опасан по животе људи, - у датим просторијама ускладиштена добра изузетне материјалне вредности, - ризик од избијања пожара веома висок.

УТИЦАЈ ЦИРКУЛАЦИЈЕ ВАЗДУХА У вештачки проветраваним просторијама повећано је ширење дима. Што је проветравање интензивније, теже је формирање униформне концетрације дима у пожаром

Висина просторије


399

захваћеној просторији. Управо ова појава значајно умањује осетљивост система за дојаву пожара. Она се може делимично компензовати умањењем надзиране површине по јављачу и повећањем осетљивости јављача. У ситуацији повећаног проветравања простора, површина надзирана од стране једног јављача мора бити умањена у односу на исту рачунату према висини просторије множењем фактора датим у табели 3.28.

Табела 3.28 Мултипликативни фактор Измена ваздуха у сату времена Мултипликативни фактор

>10 <20 0,9

>20 <30 0,8

>30 <40 0,7

>40 <50 0,6

>50 <75 0,5

>75 <100 0,4

>100 0,3

МАКСИМАЛНО ДОЗВОЉЕНО РАСТОЈАЊЕ ИЗМЕЂУ ДЕТЕКТОРА Максимално дозвољено растојање између детектора и између детектора и зида зависи од површине коју надзире један детектор (Аm). У принципу, детектор надзире кружну површину. Максимално растојање између два детектора по препорукама произвођача је једнако полупречнику тог круга. Површина квадрата који одговара овом кругу је нешто већа, стога да би се очувала површина Аm, параметар максималног растојања између јављача се може примењивати само у једном правцу док се у другом (нормалном на претходни) мора редуковати.

Слика 3.100 Однос између површине коју надзире један детектор и максималног растојања између детектора

Макс. растојање између детектора

Редуковано

растојање између

детектора како

би се

очувала

прорачуната површина А

m


400

МАКСИМАЛНО РАСТОЈАЊЕ ДЕТЕКТОР – ЗИД

Израчунава се преко релације:

22,1

21 mA

S⋅

=

Из практичних разлога максимално растојање јављач – зид мора бити мерено под правим углом хоризонтално на зид.

МИНИМАЛНО РАСТОЈАЊЕ ИЗМЕЂУ ДЕТЕКТОРА Растојање између детектора и зидова, намештаја или ускладиштене робе не сме бити мање од 0,5 m осим уколико се не ради о ходницима, каналима или сличним деловима објекта чија је ширина мања од једног метра. Уколико на таваници постоје греде или вентилациони канали који су од таванице удаљени не више од 0,15 m и сл, онда бочна судаљеност од јављача мора бити најмање 0,5 m.

Слика 3.101 Растојање између детектора и препреке

ВЕНТИЛАЦИОНИ ОТВОРИ НА ТАВАНИЦИ

Због проветравања ваздуха вентилациони отвори ометају нормалан рад јављача јер разређују дим у његовој околини. Зато се при пројектовању и монтажи морамо придржавати препорука произвођача.

Слика 3.102 Постављање детектора са једностраном вентилацијом на таваници


401

Слика 3.103 Постављање детектора са двостраном вентилацијом на таваници

ГАЛЕРИЈЕ У основи сличне архитектонске структуре, које не дозвољавају пролаз дима, морају се третирати на исти начин. Детектори морају бити постављени испод галерије тако да је

sb41

>

где се s рачуна на основу величине надзиране површине у корелацији са висином просторије испод галерије.

Слика 3.104 Положаји детектора у галеријама


402

ДЕТЕКТОРИ У СПУШТЕНОМ ПЛАФОНУ Спуштени плафони различитих врста, облика и намене умањују мање или више, ефекте ширења дима и топлоте. Степен утицаја спуштеног плафона на ове појаве је у зависности од величине отвора на спуштеном плафону и типу пожара.

Слика 3.105 Положај детектора у спуштеном плафону

Табела 3.29 Подаци за уградњу детектора

Постављање детектора Категорија надзора

Проценат отворености

дуплог плафона

Морају ли се отвори на дуплом плафону

надзирати Позиција А Позиција В

Да Х Х 50% Не Х I

или II 50% Да или не Х

Да Х Х 50% Не Х Х 50-70% Да или не Х Х III

70% Да или не Х(h>4m) Х

ПРОСТОРИЈЕ СА ПРОВЕТРАВАЊЕМ Када се пројектује систем за заштиту од пожара мора се водити рачуна да исти буде ефикасан чак и када је укључен систем за проветравање или климатизацију. То се постиже уколико се детектори не постављају испред струја свежег ваздуха који долази из отвора.

Слика 3.106 Положај детектора пожара у односу на вентилационе отворе

Празан простор Позиција Б

Позиција А Отвор на таваници

Надгледање просторије I, II, III


403

СТЕПЕНИШТА

На степеништима најмање један јављач пожара мора бити постављен на таваници последњег спрата. Уколико су други спратови одвојени од последњег спрата вратима, следећи детектор мора бити постављен на таваници испред тих врата. У случајевима када су степенице високе више од 12 m и када између спратова не постоје никакве препреке (врата), мора бити постављен најмање по један детектор на сва три спрата.

РАСПОРЕД ЈАВЉАЧА У ЗАВИСНОСТИ ОД КОНСТРУКЦИЈЕ КРОВА

Параметри пројектовања система за детекцију пожара зависе и од нагиба таванице. Из практичних разлога, нагиб таванице се не даје у степенима већ у односу висине и дужине таванице. Тај фактор се зове нагиб (N).

Слика 3.107 Просторија са благим нагибом таванице 2,021 ≤= NN

Напомена: Таванице са нагибом 2,0≤N се у првој апроксимацији сматрају равним.

Изглед неких врста таваница са нагибом приказан је на слици 3.108.

Слика 3.108 а)таваница са великим нагибом 5,0>N б)таваница са средњим нагибом 5,02,021 ≤>= NN


404

ДИМНИ ДЕТЕКТОРИ НА РАВНИМ ТАВАНИЦАМА Монтажа детектора се врши у функцији висине просторије, према подацима приказаним у табели 3.30 за одстојања од таванице.

Табела 3.30 Подаци за монтажу детектора на равним таваницама Угао таванице (у степенима) Висина просторије (m) До 30о Више од 30о

До 6 m 3 до 30 cm 20 до 50 cm Од 6 до 7,5 m 7 до 40 cm 25 до 60 cm Од 7,5 до 9 m 10 до 50 cm 30 до 70 cm Од 9 до 12 m 20 до 80 cm 50 до 100 cm

ДЕТЕКТОРИ ДИМА НА ТАВАНИЦИ СА НАГИБОМ

Косе таванице каналишу дим тако да се његова концентрација битно повећава на самом врху. Из овог разлога се у свим случајевима надзирана површина Аm и растојање између детектора - S повећавају. Надзирана површина по јављачу на косим таваницама приказана је дијаграмом 3.8.

Дијаграм 3.8 Надзирана површина по детектору на косој таваници Да би дим досегао детектор неометано, исти мора бити постављен у близини врха косе таванице, али испод нивоа на коме се акумулира топао ваздух. Следећа табела показује растојање између детектора у близини врха косе таванице, а у функцији висине просторије и угла закошења таванице.

Табела 3.31 Растојања између детектора код косих таваница Угао закошења таванице

Висина просторије у m До 50 cm/m N 0,5

Растојање a

Више од 50 cm/m N 0,5

Растојање а До 6 3 до 30 cm 20 до 50 cm Од 6 до 7,5 7 до 40 cm 25 до 60 cm Од 7,5 до 9 10 до 50 cm 30 до 70 cm Од 9 до 12 20 до 80 cm 50 до 100 cm

Висина просторије

h (m)

Am (m2)

1. мала опасност од пожара 2. средња опасност од пожара 3. велика опасност од пожара

Ниво опасности 2, одабрано 145m2


405

Слика 3.109 Графички примери уградње детектора са симетричним и асиметричним

профилом косе таванице

ТЕРМИЧКИ ДЕТЕКТОРИ За разлику од димних детектора, термички се монтирају на највишу тачку на таваници. Надзирана површина и распоред детектора одређени су стрмином таванице. Из практичних разлога нагиб се не изражава у степенима већ кроз фактор “N”, који представља однос између висине и дужине нагнуте таванице (како је представљено на слици 3.110).

Слика 3.110 Однос “N” између висине и дужине нагнуте таванице

Пораст температуре на таваници директно изнад места избијања пожара опада са квадратом висине просторије. Управо из овог разлога надзирана површина по једном термичком детектору је мања него по једном димном.

Максимално дозвољено растојање између два суседна детектора (s) и између детектора и зида (1/2 s), зависи од надзиране површине и таванице. Табела 3.32 Максимална надзирана површина-Am и максимални размак између детектора-s

Нагиб таванице N Површина која се надзире Am s Am s Am s ≤30 m2 30 m2 7,80 m 30 m2 9,20 m 30 m2 10,60 m >30 m2 20 m2 6,60 m 30 m2 9,20 m 40 m2 12,00 m


406

УСКЕ ПРОСТОРИЈЕ - ХОДНИЦИ У уским просторијама или ходницима не ширим од 3 m, растојање између два суседна јављача може бити повећано до 10 m. Међутим максимална надзирана површина не може бити премашена. Важно је рећи да се детектор увек мора поставити на спојевима ходника.

Слика 3.111 Термички детектор у ходнику

ПОСТАВЉАЊЕ ТЕРМИЧКИХ ДЕТЕКТОРА У СПУШТЕНОМ ПЛАФОНУ

Спуштени плафони различитих врста, облика и намене утичу мање или више на ефекте ширења топлоте. Степен утицаја спуштеног плафона варира у зависности од величине и типа отвора на спуштеном плафону.

Слика 3.112 Термички детектори у спуштеном плафону

Празан простор

Отвор на таваници

Позиција Б

Позиција А

Надгледање просторије I, II, III


407

Табела 3.33 Критеријуми за уградњу термичких детектора Величина отвора Постављање детектора %

Отворености спуштеног плафона

Мали до (1 cm) Већи (≥ 2 cm) Морамо ли

надзирати отворе Позиција А Позиција Б

>50% Да или Не Да или Не Да или Не Х Да Не Не Х Да Не Да Х Х >25%…<50% Не Да Да или Не Х

Не Х <25% Да или Не Да или Не Да Х Х

УТИЦАЈИ ГРЕДЕ Греде се морају узети у обзир и то у зависности од висине просторије и висине саме греде (види дијаграм).

Дијаграм 3.9 Утицај греде

УТИЦАЈ ЗАКОШЕНЕ ТАВАНИЦЕ

Уколико је нагиб таванице већи N > 0,5, онда један ред термичких детектора мора бити постављен у темену таванице. Додатни редови детектора су неопходни како би се очувала максимална дозвољена надзирана површина. Неколико примера уградње илуструју следеће слике.

Греда се не мора узети у обзир

Греда се мора узети у обзир

h (m) Висина просторије

Греда у m


408

Слика 3.113 Примери уградње детектора код закошених таваница

РУЧНИ ДЕТЕКТОРИ ПОЖАРА Ручни детектори морају бити постављени тако да се налазе дуж путева за евакуацију и да су јасно видљиви. Нпр. излази, ходници, степеништа, холови и посебно ризичне просторије и то на размаку не већем од 40 m.

Слика 3.114 Пример уградње ручних јављача пожара – дозвољена висина монтаже од 1,5 до 1,7 m од пода

ДЕТЕКТОРСКЕ ЗОНЕ И ДЕТЕКТОРСКЕ ЛИНИЈЕ

Целокупан објекат који се штити од пожара мора бити подељен у детекторске зоне. Исте морају бити планиране тако да се евентуални инцидент лоцира са лакоћом. Детекторске зоне не смеју се простирати на више спратова или кроз више пожарних сектора. Изузетак из овог правила су степеништа, лифтови, канали за инсталације итд.

Ручни јављач пожара


409

Известан број просторија је груписан у једну детекторску зону уколико: - су просторије суседне и уколико их нема више од пет, - су просторије суседне и уколико су њихови улази лаки за надзор и ако су паралелни индикатори, постављени испред истих улаза лако уочљиви.

Слика 3.115 Подела објеката на детекторске зоне

Слика 3.116 Надзор пет просторија детекторима пожара

Централна јединица


410

Када се једна детекторска зона састоји од максимално пет просторија тада паралелни индикатори нису неопходни.

Када једна детекторска зона обухвата више од пет просторија тада су паралелни индикатори неопходни.

Слика 3.117 Надзор више од пет просторија Детектори постављени у дуплим подовима, дуплим плафонима, инсталационим каналима, каналима за климатизацију и вентилацију морају формирати посебне зоне или мора бити могуће лако локализовати детектор који је одрадио нпр. помоћу паралелних индикатора.

Слика 3.118 Детектори у дуплом поду и на плафону просторије

Зона просторије

Зона подигнутог пода (дупли под)

Екстерни индикатори испод стакла (или екстерни индикатори на зиду)

Екстерни индикатори на зиду (или испод стакла или подигнутог пода)

Централна јединица


411

Слика 3.119 Принципи уградње детектора

ЦЕНТРАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ ЗА ДЕТЕКЦИЈУ ПОЖАРА Централна јединица на објекту се мора поставити водећи рачуна о следећим критеријумима: - централну јединицу поставити у непосредној близини главног улаза објекта који се надзире или на улазу који користи ватрогасна служба у случају потребе. Уколико то није могуће из практичних разлога, централу поставити на погодном месту, а оперативну конзолу извести и поставити на горе поменуте позиције, - обезбедити оптималне услове за функционисање централе, водећи рачуна о: температури, влажности, прашини, изложености вибрацијама и евентуалним механичким оштећењима, - обезбедити лак приступ централи ради ожичења и сервисирања. На системима који покривају велике објекте практично је поставити паралелне оперативне конзоле на различитим локацијама како би се уштедело време за истрагу аларма. Према уобичајеном алармном концепту, претрага аларма, укључујући и ресет, не сме трајати дуже од десет минута. Такође, ни један од надзираног објекта не сме бити удаљенији више од 200 метара од конзоле. То су инсталације које сачињавају део противпожарног система, а активира их централна јединица. Оне укључују: - искључење еркондишн или вентилационог система, - спуштање клапни, - затварање противпожарних врата, - укључење вентилационих система за удаљење дима и топлоте, - укључење резервног осветљења, - спуштање и блокирање лифтова, - искључење машина и опреме различите врсте. Активирање било које од ових команди не сме утицати на нормалан рад система за детекцију пожара.

Зона просторија или таваница

Сви екстерни индикатори на зиду


412

АLGOREX систем за детекцију пожара

Овај систем је модерне израде модуларног типа. Функционално обједињује рад до 4000 детектора. Компатибилно процесно обрађује сигнале од колективних, преко адресабилних до интерактивних детектора пожара. Системом се може реализовати преко 300 управљачких излаза са посебном аутономијом у функционисању управљачког модула за систем гашења пожара. Истовремено може да опслужи 16 независних целина за сигнализацију пожара, управљањем преко оперативне конзоле. Обезбеђује регистровање свих догађаја на систему. Технички подаци уређаја дати су у табели.

Табела 3.34 Подаци за уређај CS 1140 Капацитети централног уређаја: - колективни детектори, - AnaloPlus детектори, - интерактивни детектори, - адресабилни MS9i/MS9 Plus детектори, - управљачки излази у централној јединици, - сектори за гашење пожара, - главне оперативне конзоле, - помоћне оперативне конзоле

4 x 96 детекторских линија 4 x 1000 јављача 4 x 1000 јављача 4 x 500 јављача 4 x 88 излаза 4 x 8 …12 једна по једној главној оперативној конзоли

Радни напон 230 VAC± 15% 50Hz…60Hz Потрошња 40…220VA (по једном исправљачу B2F020) Резервно напајање у случају нестанка главног - стандардна верзија - опциона верзија

12 – 24 h до 72 h

Радни услови: - температура радни: складишни: - влажност

0oC - +40oC - 20oC – 60oC максимално 95%, без кондензовања у складу са 3К5 класом IEC721-3-3 стандардом

IP стандард заштите (EN60529/IEC529) - централна јединица - одвојена конзола у зависности од кућишта

IP40 са или без конзоле IP52 са кућиштем H26 G220 IP40 са кућиштем H26 G220

Димензије: - централна јединица у кућишту Н38.. у кућишту Н47.. у кућишту Н67.. у кућишту Н98.. - одвојена оперативна конзола у кућишту Н26G220.. у кућишту Н26G200..

L=515 mm, H=602 mm, D=100/155 mm L=434 mm, H=735 mm, D=300 mm L=434 mm, H=1120 mm, D=300 mm L=600 mm, H=211 mm, D=300 mm L=366 mm, H=219 mm, D=76 mm L=520 mm, H=300 mm, D=70 mm

ЛОГИЧКА И ФИЗИЧКА СТРУКТУРА

У систему CS 1140 логичка и физичка структура су потпуно одвојене. Ово дозвољава максималну флексибилност система јер су индикаторске и управљачке јединице базиране на географским и организационим основама (логичка структура) и не зависе од стварне детекторске мреже (физичка структура). Повезивање логичке и физичке структуре се изводи на њиховим најнижим нивоима, односно додељивањем физичких локација детекторима (слика 3.120).


413

Слика 3.120 Организација логичке и физичке структуре У систему за детекцију пожара CS 1140, постоје три комуникациона нивоа: - С – бас: Размена података између централног уређаја, оперативних конзола и гетвеја (интерфејса према вишој хијерархијској равни). - I – бас: Размена података између индивидуалних модула у централном уређају (линијски модули, управљачки модули и др.) - D – бас: Размена података између детектора и централног уређаја. Основне карактеристике басова у зависности од детектора дате су у табели 3.35.


414

Табела 3.35 Основне карактеристике басова

С – бус I – бус D – бус интерактивни

D – бус Analog plus

D – бус Колективни

Поље примене Локални системски бас

Унутар централне јединице

За интерактивне детекторе

За Analog plus детекторе

За колективне детекторе

Брзина преноса података 57 к Bauda 1000 к Bauda 4,8 к Bauda Две поруке у

секунди Струјни сигнал

Дужина линије max 1000m G51 0,8:1400m

max 3 m унутар кућишта

max 120 Ω/300nF

max 120 Ω/300nF

max 150 Ω/300µF

Број прикључених корисника или адреса …16 …16 …128 …128 1 max 25

детектора Број жица 2+3 жице 26 2 2 2

Тип кабла Уврнут Равни – flet Уврнут Уврнут,

дозвољено и обична

Уврнут, дозвољено и

обичан Петља Да - Да Да -

Т – грана - - Да по потреби Да преко Т - модула -

Заштићено од кратког споја

Да, сваки корисник је повезан преко линијског сепаратора

-

Да, корисници се везују преко сепаратора по

захтеву

Да, сваки корисник је повезан преко линијског сепаратора

-

Структура мреже Master/master Master/slave Master/slave Master/slave Master/slave

Сканирање

Контрола догађаја и надзор

елемената

Циклична контрола догађаја

Циклично сваке 3 секунде

(прекида само у току аларма)

Циклично сваке 64 секунде

(прекида само у току аларма)

-

Принцип рада

Серијски бас: - Cerberus протокол

- детекција судара

- Манчестер кодирање

MikroC – бас: - Cerberus протокол

SPI Моторола

- Cerberus протокол К51 - серијски 8 -

битни

- Cerberus протокол К31 - серијски 8 -

битни

Конвенционални

- напонски ниво

Посебне могућности

Сви корисници су међусобно електрично повезани

- Параметри детектора се програмирају

- -

ПАРАЛЕЛНЕ ОПЕРАТИВНЕ КОНЗОЛЕ На сваку оперативну конзолу (типа CT/CI) може се повезати по једна паралелна оперативна конзола – панел: - паралелни управљачки панел СА (посредством модула Е31020 до 1000 m, или Е21020 + модем за растојања већа од 1000 m), - паралелни PC WINDOWS (посредством модема или модула Е31020 за растојања до 15 m).


415

Слика 3.121 Изглед неких типова оперативних конзола

Основне функционалне карактеристике овакве конзоле су:

- рад уз помоћ менија, - приступ помоћу шифре или кључа, - четири нивоа овлашћења за рад, - LC дисплеј 8х40 контаката и црвено – жутом позадином.

Слика 3.122 Повезивање опeративне конзоле са СЈ

ЛИНИЈСКИ МОДУЛИ Постоје четири типа линијских модула за различите системе сигнализације пожара: - Е3М071 за интерактивне детекторе, - Е3М111 за Analog Plus детекторе, - Е3М060 за МS9i детекторе, - Е3М080 за колективне детекторе, при чему је могућност повезивања на детекторске басове према табели 3.36.


416

Табела 3.36 Линијски модули система CS 1140

Систем детекције AlgoRex interactive AlgoRex

AnalogPlus

MS9i MS9iPLUS

MS716i

AlgoRex collective MS6/7/9 (MS6 само

детектори без лампица)

Број линија 1 4 8 Број адреса 1x28 4х128 8 Петља √ √ √ - Линија √ √ √ √

Сепаратор кратког споја

У сваком ручном јављачу и улазно/ излазном модулу, детектори са или без

У сваком уређају

У сваком уређају

-

Посебне могућности система

- Може бити инсталиран произвољан број Т – огранака

- посебно напајање (24V) за улазно/ излазне модуле

- Излаз за паралелни индикатор на детектору је програмибилан

- Линија у кратком споју може бити детектована као грешка или као аларм.

- Посебан адаптер за прикључење детектора струје МS5 (E3M220)

Табела 3.37 Преглед позиција које се везују на детекторске басове DO DOT DT DLO DM MS5

MS6 MS712

MS716i MS9i MS24

Det. Ex. Cont. det.

Out. modul

E3M071 DO 115x

DOT 115x

DT 115x

DLO 1191

DM 115x

- Via DC1151

Via DC/ MLK/SB

DC 115x

DC 115x

E3M111 DO 113x

DOT 113x

DT 113x

- DM 113x

- - - DC 113x

DC 113x

E3M080 DO 110x

- DT 110x

DLO 1191

DM 110x

MS5 via E3M220

+ Via SB or MLK/SB

= -

E3M060 - - - - - (AT50

Mi)

- + Via E90Mi + MLK/SB

E90Mi E90Ci


417

Напомена: - DO – оптички детектор дима, - DOT – оптичко термички детектор, - DT – термички детектор, - DLO – линијски детектор дима, - DM – ручни јављач, - DC – улазно / излазни модул, - MLK20 – линијски раздвајач.

ОСНОВНИ ПОДАЦИ О КАРАКТЕРУ ДЕТЕКТОРСКИХ ЛИНИЈА

Детекторска линија “интерактивна” - Максимални број операција по бас–у је 128, - “Т” – огранци могући на било ком месту.

Слика 3.123 Интерактивна детекторска линија

Детекторска линија AnalogPlus (слика 3.124) - Сви детектори, ручни јављачи пожара и улазно/излазни модули имају интегрисане линијске изолационе прекидаче, - Т огранци су могући посредством модула DC 1133, - Број адреса по линији: max 128.

Слика 3.124 AnalogPlus детекторска линија


418

Детекторска линија “MS9i” - Модул Е3М060 омогућује интеграцију постојећих делова система са детекторима серије MS9i/MS7i - Број адреса по линији је максимално 5, али то зависи од типова елемената.

Слика 3.125 “MS9i” детекторска линија

Колективне детекторске линије (слика 3.126) - Сви детектори имају исту адресу (једна зона), - Завршни елемент, у зависности од примене је “tranzorb” или Zener диода, - Број детектора по линији: - Детектори DS11; max 25, - MS 6/7/9/24; у зависности од индивидуалног фактора оптерећења.


419

Слика 3.126 Колективна детекторска линија Управљачки модули: Управљачки модули се користе за: - Управљање инсталацијом за заштиту од пожара (искључење вентилације, затварање клапни отпорних на пожар, врата и сл.), - Активирање и надзор алармних уређаја, - Активирање и надзор опреме за даљински пренос, - Активирање синоптичког панела. Типичан пример извршених функција за гашење пожара приказан је на слици 3.127.


420

Слика 3.127 Функције управљачких модула код функције аутоматског гашења

Табела 3.38 Функције управљачких модула код функције аутоматског гашења Функција Детаљно FM200 CO2 1 Електрична активација Активација гашења са кашњењем + + 2 Пнеуматска активација Активација гашења без кашњења + 3 Електрична алармна сирена Могуће у више уређаја у зависности

од нивоа буке у простору + +

4 Пнеуматска алармна сирена Ради помоћу агенса за гашење + 5 Светлећи упозоравајући пано Испред сваких врата + + 6 Ручна активација Специјални тастер жуте боје + + 7 Аутоматски

мултидетекторска активација Детектор у зони типа “гашење” + +

8 Управљање на лицу места Управљачка конзола типа B3Q440 +- +- 9 Тастер за блокирање Специјални тастер или контакт на

вратима +- +-

10 Сигнални контакт “активно” Електрични пресостат +- 11 Сигнални контакт “средство

за гашење цури” Уређај за мерење тежине боца или притиска у њима +- +-

12 Сигнални контакт “механичка блокада гашења”

Механичко блокирање средстава за гашење +- +-

13 Инсталације Магнет на вратима +- +-


421

РАДИО АДРЕСАБИЛНИ АЛАРМНИ СИСТЕМИ

Савремен систем за бежични пренос информације, тј. пожарног аларма. Израда није регулисана ЈУС стандардом, већ стандардима CENELEC–a (Организација за стандардизацију Европске заједнице у области електротехнике) и BS 5839, part.1-4 (Британски стандард). Централни уређај се производи у стандардној верзији од 8 зона, оптимално до 16 зона дојаве. У случају 8. зонског модела максималан број индивидуалних адреса је 32, код 16. зонског модела овај број је 16. У другим верзијама овог система, максимално је могуће остварити 256 адреса. Радни напон је 24 V DC, мирне струје 80 mA. Радна фреквенција уређаја је 173.255 MHz излазне снаге 100 mW. Димензије су му 400 х 325 х 170 mm. Поуздан је и ефикасан у раду. Изглед овог алармног система приказан је на слици 3.128.

Слика 3.128 Радио адресабилни ПП систем

RDM ДЕТЕКТОРИ ПОЖАРА

Ова серија детектора и централног уређаја је компатибилна са серијом ХР 95. Максималан број сензора у једној петљи је 16. Постављају се у просторима који су заштићени као споменици културе и сл., јер не подразумевају извођење инсталационих прикључних каблова. Дизајн им је у складу са одредбама британског стандарда BS 5839, part.1. Код RDM детектора пожара аларм се од сензора преноси на централни уређај радио сигналом. Централни уређај садржи радио интерфејс, који омогућује везу са сензорима. У функцији од броја импулса (шаљу се 4, 16 и 64), контролни панел региструје лажни аларм, погонско стање (нормално) и пожарни аларм у одређеној зони. Сам уређај има могућност да прима радио сигнал од максимално 8 димних детектора. Батеријама у самом детектору и централном уређају омогућен је стални проток сигнала. Сваки централни уређај има своју антену. Батерије су NiCd, напона 9 V, времена експлоатације од 12 месеци. Изглед детектора и централног уређаја RDM система приказан је на слици 3.129.


422

Слика 3.129 RDM централни уређај са детектором пожара

АНАЛОГНО – АДРЕСАБИЛНИ ДЕТЕКТОР ПОЖАРА

Могућност препознавања адресе – адресабилност, је елеменат интелигенције и додељивањем ове особине самим детекторима пожара, сврставамо их у интелигентне сензоре. Постоје различити типови ових детектора, од којих наводимо неке: АР 951- детектор са извором јонизујућег зрачења: - активност извора 24,9 µCu, - радни напон 17 – 28 V DC, - мерна струја: 280 µА, - степен заштите IP 43, - дозвољена амбијентална температура: -20 - +60оС, - дозвољена релативна влажност: 0 – 95%, - оптимално струјање ваздуха: 10 m/s, - контролисани простор по јављачу: 100 m2.

Слика 3.130 Детектор АР 951 Слика 3.130 Температурни детектор АР 95Т


423

АР 95Т – температурни детектор: - радни напон: 17 – 28 V DC, - мерна струја: 250 µA, - амбијентална температура: -20 - + 70оС, - релативна влажност: 0 – 95%, - степен заштите IP 53, - контролисани простор по јављачу: 50 m2, - утицај вентилације: нема.

UV ДЕТЕКТОР Контрола појаве пламена путем ових детектора равноправно се остварује, како за слободни простор – периметарски, тако и за просторије. Врло су осетљиви. Илустрације ради, у року од 1 секунде овакав детектор “види пламен” упаљача висине 20 mm са удаљености од 6 метара. Сама осетљивост је у функцији величине пламена, типа горива и места уградње, тј. растојања од места пожара. Поларни дијаграми за хоризонталну и вертикалну раван приказани су за детектор типа М301 на слици. Ови детектори могу да раде и као независне јединице са уграђеним акумулатором као извором напајања.

Слика 3.132 UV детектор пламена М301 са поларним дијаграмом

а) хоризонтални, б) вертикални

UV/R – ултравиолетни и инфрацрвени детектор пламена (комбиновани сензор) UV/R серија сензора је отпорна на Х – зраке, атмосферске пренапоне и топлоту тела. Применљив у експлозивно угроженом простору. Тест провере и контролне линије врши човек или програмирано сам систем.


424

Слика 3.133 Комбиновани UV/R детектор

ДЕТЕКТОРИ UV – 7050/R 7404

Ултравиолетни (UV) детектори су најчешће коришћени оптички сензори у свету. Обезбеђују врло брзу реакцију на било коју појаву пламена. Време реакције на детектовану величину може да буде до 10 ms, али се он практично јавља после 3 – 5 ms., због елиминације могућности појава лажних аларма. Потребна струја за пренос алармног сигнала релејним путем износи 4 до 20 mA. Амбијентална температура (оптимум) је од –40оС до +125оС. Испитан за рад у експлозивно угроженим просторима. Степен механичке заштите уређаја је IP 66.

Слика 3.134 UV јављач пламена R 7404

ИНФРАЦРВЕНИ ДЕТЕКТОР ПЛАМЕНА (IR)

IR (инфрацрвени) детектори пожара су идеални за уградњу у петрохемијским постројењима (копно, нафтне платформе на мору и сл.). Отпорни су на амбијенталну контаминацију (степен заштите по IP коду је IP 66). На пожаре угљоводоника реагују у времену од 3 до 5 секунди, а сигнал до централног уређаја пренесу у времену од 50 ms.


425

За релејни пренос команде потребна је струја од 4 до 20 mA. Сви сигнали се очитавају на модуларном дигиталном дисплеју.

Слика 3.135 IR детектор

СИНТЕТИЧКИ ДИМ – SURETEST

Користи се приликом испитивања функционалности детектора пожара, било код пуштања система у рад или периодичне провере исправности, према одредбама PTN – а. Веома погодан за проверу детектора са извором јонизујућег зрачења и оптичких детектора пожара. Еколошки чисто средство, без мириса, за употребу у свим условима амбијента. SURETEST је, у ствари, синтетички дим који успешно симулира пожаре свих класа. Пуни се у бочицама од 250 ml. Незапаљиво је средство. У зависности од типа и врсте контролисаних детектора, време одзива “критираног” јављача износи од 1 до 10 секунди. Изглед бочице са овим средством дат је на слици 3.136.

Слика 3.136 Паковање SURETEST – a


426

ИСПИТИВАЧ ТЕРМИЧКИХ ДЕТЕКТОРА За контролу рада термичких детектора (термомаксимални и термодиференцијалних), према стандардима EN, израђен је уређај (слика), са провидном пластичном куполом. Тиме је кориснику омогућено да прати индикацију прораде самог контролисаног јављача “ЛЕД” диоде). Применљив је за напонски ниво 110 и 220 V. Развија температуру од 90оС. Време одзива детектора је 2 до 25 секунди. Сам уређај се поставља испод детектора. Ако се детектор није активирао по истеку времена од 60 секунди он је неисправан. Снага грејача износи 600 W. Израђен према IEC 309, CEE 17 и BS 4343. Није за употребу у експлозивно заштићеним просторима.

Слика 3.137 Испитивач термичких детектора SOLO 404

SECURITION детектори пожара

Слика 3.138 Различити типови детектора “SECURITON”


427

Стабилне инсталације за детекцију и дојаву пожара обавезно се пројектују и изводе у следећим случајевима: -у објектима и просторијама у којима се врше технолошки процеси, при чему се користе или производе експлозивне материје или се стварају експлозивне смеше, сходно члану 15. Закона о заштити од пожара (“Сл. гласник СРС”, бр.37/88) -у зградама са електроенергетским постројењима називног напона од 110 KV и више, односно називне снаге од 20 МW и веће и у просторијама у којима се налазе опрема и уређаји од којих битно зависи рад електроенергетског постројења као целине, као што су диспечерски и рачунски центри, командне сале и сл. сходно члану 30. Правилника о техничким нормативима за заштиту електроенергетских постројења и уређаја од пожара (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 74/90). -у високим објектима, сходно члановима 23, 52, 66 и 71 Правилника о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 7/84). -у ливничкој индустрији и то у објектима у којима се ускладиштавају лако запаљиви материјали, сходно члану 757. Правилника о техничким нормативима за ливничку индустрију (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 14/79). -у лакирницама, сходно члану 133 Правилника о техничким нормативима за уређаје у којима се наносе и суше премазна средства (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 57/85). -у затвореним складиштима (хладњаче, силоси, приручна, регална, високорегална) која служе за чување сировина, полупроизвода и производа када је потребно задовољити услов за величину пожарног сектора из члана 19. табела 2. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозије (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 24/87).

3.21 СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ВОДОМ

СПРИНКЛЕР УРЕЂАЈИ

Практично снабдевање водом ових инсталација мора да се врши из неисцрпног извора напајања. За пумпу, осим електричног напајања из мреже, мора да се обезбеди и резервно напајање (дизел – мотор, дизел – електрични генератор). Непрекидно напајање водом обезбеђује се у трајању од 60 до 90 минута. Шематски изглед неких примера инсталацијa дат је на слици 3.139.

а.)


428

б.)

в.) Слика 3.139 Шематски прикази стабилне спринклер инсталације


429

Ознаке на слици 3.139 в.) спринклер инсталације представљају:

1. резервоар за воду, 2. напојна пумпа, 3. компресор, 4. спринклер пумпа, 5. усисна корпа са вентилом за воду, 6. спринклерска станица / вентил, 7. алармна станица (мокра), 8. електрични аларм, 9. механички аларм, 10. прикључак на инсталацију (само за ватрогасно возило), 11. обилазни вод, 12. показивач нивоа, 13. спринклер. Гашење пожара се врши преко спринклер млазница које се активирају аутоматски, зависно од температуре активирања ампуле која је примењена у штићеном објекту, уз истовремену сигнализацију пожара. Температуре активирања су 58, 68, 79,93, 141, 182, 204 и 260оС. Осим ових, спринклери могу да буду и са лако топљивом легуром. У случају пожара активирају се само млазнице захваћене пожаром или у непосредној близини пожара. Начин активирања снимљен брзом камером са 4000 слика у секунди, приказан је на слици 3.140.

Слика 3.140 Активирање спринклера


430

Дијаграм 3.10 Криве протока спринклера 3/8, ½ и ¾ у зависности од притиска

Према облику млаза, постоје следеће врсте спринклера:

- нормални, са максималном површином покривања 9 m2, - са млазом у облику ПАРАБОЛИДА, са максималном површином покривања од 12 m2, - равни са положеним обликом млаза за специјалну намену, максималне површине покривања од 21 m2, - зидни са полупараболичним обликом млаза са максималном површином покривања од 9 m2. Број спринклера зависи од потребне количине воде за гашење, величине спринклера и његовог распореда. При томе излазни притисак на спринклеру који се налази на најнеповољнијем положају буде минимално 0,5 bar. Криве протока воде код спринклера 3/8, 1/2 и ¾ цола приказане на дијаграму 3.10, а суве и мокре станице на сликама 3.141 и 3.142.


431

Слика 3.141 Сува алармна спринклер Слика 3.142 Мокра алармна спринклер

станица – употреба у просторијама станица – употреба у просторијама у којима може да дође до смрзавања за које не постоји опасност од замрзавања величине од No 50 до No 200 величине од No 50 до No 200

Изглед неких спринклер глава дат је на слици 3.143. Извори за снабдевање водом спринклера категоришу се у две групе: исцрпни и неисцрпни. Исцрпни извори су: - гравитациони резервоари, - резервоари под притиском, - резервоари под ваздушним притиском, - резервоари и међурезервоари ако се снабдевају из неисцрпног извора. Неисцрпним изворима воде подразумевају се: - базени за противпожарну воду, - водоводна мрежа, - природни извори.


432

Слика 3.143 Спринклери према температури активирања

а) 68оС, б) 93оС, и в)141оС. Боје ампула су: црвена - 68оС, зелена - 93оС и плава 141оС

Распршивање за приказане типове млазница дати су на дијаграмима 3.11.


433

Дијаграм 3.11 Дијаграми протока за спринклер млазнице

Без обзира на начин снабдевања водом, систем мора имати прикључак за спољно снабдевање водом [100 mm = 2 X B], са повратним вентилом.

Слика 3.144 Снабдевање водом из хидрантске мреже


434

Снабдевање водом из водоводне мреже је дозвољено ако је обезбеђен одговарајући притисак и проток у двострукој количини, од количине добијене хидрауличним прорачуном. Ако је једини извор снабдевања, резервоар са ваздушним притиском мора да има минимално 15 m3 воде. Запремина ваздуха износи минимално 1/3 од запремине воде. Потребан притисак у резервоару, у случају када је он једини извор, дат је формулом:

( )[ ]barVVPhPP

vaz

urfp 5,0

101 −×

+++=

P – радни притисак у резервоару [bar], Pp – притисак на почетном спринклеру [bar], h – висина, рачуната од дна резервоара до највишег спринклера [m], Vur – укупна запремина резервоара [m3], Vvaz – запремина ваздуха под притиском [m3].

СТАБИЛНЕ ДРЕНЧЕР ИНСТАЛАЦИЈЕ, DIN 14 494 МАРТ 1979. ГОДИНЕ Сви притисци и надпритисци су у bar.

1. Намена и подручје примене Ове норме важе за пројектовање, изградњу и одржавање стабилних дренчер инсталација. Стабилне дренчер инсталације за заштиту просторија и објеката високог пожарног ризика, а у којима се вода може применити као средство за гашење. Такође, дренчер инсталације се могу применити и као мера превентивне заштите за хлађење просторија и објеката. Прописи за дренчер инсталације узимају се у обзир као норма за уградњу и одржавање.

Ове норме не важе: - за бродове, - у рудницима са подземном експлоатацијом, - као пропис инсталација за хлађење надземних резервоара (видети DIN 14495), - за заштиту гасних инсталација. Дренчер инсталације нису спринклер инсталације.

2. Подлога стандарда VDE 0800 део 1: Одлучивање за изградњу и погон даљински активираних и укључиваних уређаја.

3. Садржај Дренчер инсталације су стабилне инсталације за гашење пожара. Оне се састоје у највећем броју случајева од стабилно изведене цевне мреже са отвореним млазницама, вентилске станице, уређаја за активирање и уређаја за обезбеђење воде. У случају пожара се цео систем или део система аутоматски и/или ручно активира.

4. Означавање Услови за гашење DIN 14494 – SP.

5. Технички захтеви и извођење Вентилска станица, млазнице за гашење и уређаји за активирање морају бити типски испитани од признате установе (овлашћена лабораторија у систему ЈУАЛ – а).


435

5.1. Потребна количина воде Потребна количина воде зависи од облика и запремине штићеног простора, врсте објекта, врсте и количине штићених добара, висине и врсте ускладиштеног материјала, утицаја ветра и мора бити између 5 и 60 l/min/m2. За укупну површину штићеног простора или за један објекат, или код групног (зонског) активирања за површину једне групе (зоне) или објекта који се код пожара истовремено активира, у зависности од пожарног ризика потребно је обезбедити воду за време гашења између 5 (на пример за трансформаторе) и 60 min. Напомена: Код групног (зонског) активирања истовремено се активирају млазнице на површини између 100 m2 (код малог пожарног ризика) и 400 m2 (код високог пожарног ризика). 5.2. Одвођење воде Воду треба за најкраће време и најкраћим путем уклонити. 5.3. Снабдевање водом 5.3.1. Хидрауличним прорачуном мора се доказати потребна количина воде при потребном притиску на млазници. Код обезбеђења водом дренчер инсталације из водоводне мреже пијаће воде мора се водити рачуна о DVGV – радним листама W 313, W 314 и W 317. Код дренчер инсталација на отвореном простору притисак на млазницама мора износити најмање 2 bar. Код дренчер инсталација у затвореном простору притисак на млазницама мора износити најмање 0,5 bar. Када се дренчер инсталација не може активирати да би се извршила провера притиска на млазницама, тада мора бити изведена пробна линија са могућношћу прикључка на мерни уређај (“бајпас”). 5.3.2. Када пумпа врши снабдевање водом, мора се добити количина воде и притисак према делу 5.1. и 5.3.1. 5.3.2.1. Када пумпа директно из отвореног резервоара узима воду хидродинамички подпритисак на улазу у пумпу не сме бити већи од 0,5 bar. У подпритисном воду мора се уградити затварајући вентил који мора бити означен да је у отвореном положају и осигуран од неовлашћеног померања. DVGV – радне листе W 313, W 314 и W 317 морају се испоштовати. У усисном и потисном воду пупе мора се уградити мерач притиска. 5.3.2.2. Да се вода не би враћала кроз пумпу, када пумпа не ради, мора се уградити неповратни вентил усисни цевовод. Пумпа и усисни цевовод морају увек бити пуни воде, што се контролише изузетно провереним уређајем. 5.3.3. Снабдевање енергијом пумпе мора бити толико поуздано, да она код искључења енергетског снабдевања штићене просторије или објекта не буде искључена. 5.3.4. У линији за снабдевање водом дренчер инсталације мора бити уграђен задржач камења са величином отвора од највише 4 mm и 1,5 пута већим попречним пресеком. 5.3.5. Дренчер инсталација мора бити снабдевена посебним водом за повратак воде у резервоар. 5.3.6. Део дренчер инсталације који је стално под водом мора бити заштићен од смрзавања. 5.4. Вентилска станица 5.4.1. Вентилска станица мора бити у простору који није пожарно угрожен. 5.4.2. Свака вентилска станица мора бити обезбеђена од неовлашћеног приступа. 5.4.3. Свака вентилска станица мора бити испитана на исправно функционисање. 5.4.4. Код поделе дренчер инсталације на зоне припадајућа вентилска станица сваку зону (групу) мора бити јасно обележена. 5.5. Цевна мрежа 5.5.1. Димензионисање арматуре, цевне инсталације и млазница врши се кроз хидраулични прорачун. Називни притисак у цевној мрежи је 10 bar, уколико није вишљи погонски притисак вишљим притисним степеном условљен.


436

5.5.2. Арматура, цеви и цевни спојеви (фитинзи) морају бити отпорни на хемијске, термичке и механичке утицаје. Челичне цеви иза вентилске инсталације морају бити топло поцинковане или заштићене од корозије на сличан (исте вредности) начин. Димензионисање и извођење држача цеви мора бити поуздано. 5.5.3. Цевни водови иза вентилске станице морају бити тако изведени да се могу испразнити. 5.5.4. Цевни водови дренчер инсталације пре уградње испитују се на унутрашњу чистоћу и непосредно након монтаже се темељно испирају. 5.6. Млазнице 5.6.1. Млазнице се тако распоређују да се распршена вода равномерно у довољној количини на површину и/или на објекат раздељује. Величина капљица, излазна брзина, расподела воде и облик прскања бирају се према сваком појединачном ризику од пожара. Утицај околине, н.п., кроз зид, струјом руковођене делове постројења, узимају се притом у обзир. У датом (конкретном) случају мора се кроз пробу установити избор млазница и њихов распоред. 5.6.2. Штићена површина по једној млазници не сме прећи у просторијама 12 m2, у слободном простору 9 m2. Код заштите објеката мора се – кроз избор млазница које се употребљавају – са много мањим површинама рачунати. 5.6.3. Растојање између млазница не сме да пређе у просторијама 4 m, у слободном простору 3 m. Растојање млазница од зидова или других препрека не сме у просторијама бити веће од 2 m, а у слободном простору од 1,5 m. 5.6.4. Млазнице морају имати на сваком месту чисту ширину (пречник) од најмање 8 mm. Млазнице са чистом ширином (пречником) од 6 до 8 mm смеју се употребити када се испред сваке млазнице хватач прљавштине са величином отвора од највише 3 mm и најмање 3 пута већим попречним пресеком у односу на доводни вод угради. 5.6.5. Млазнице морају бити направљене од материјала који је отпоран на корозију и топлоту. 5.6.6. На млазници мора бити утиснута номинална величина и тип млазнице. 5.6.7. У погонима са прљавом технологијом мора се на сигуран начин обезбедити да не дође до запушења млазница. 5.7. Начин активирања 5.7.1. Врсте

Дренчер инсталације смеју се активирати на следеће начине: а) ручно укључење, б) аутоматско механичко укључење, ц) аутоматско хидраулично укључење, д) аутоматско пнеуматско укључење, е) аутоматско електрично укључење, ф) комбинацијом активирања од б) до е). 5.7.2. Опште (заједничке одредбе) Уређај за активирање мора бити увек исправан. Време кашњења од прораде детектора до изласка воде на задњој млазници не сме бити веће од 40 секунди. Морају се предузети мере да би се спречило погрешно укључивање. Код аутоматског укључивања мора истовремено постојати могућност и ручног активирања. Начин ручног активирања мора бити означен у вентилској станици. Ручно активирање мора се налазити испод аутоматског активирања. 5.7.3. Ручно укључивање Ручно укључивање у случају пожара мора бити изван штићеног простора, што је могуће ближе штићеном објекту.


437

Код поделе дренчер инсталације у зоне активирања појединих зона мора бити међусобно независно. Ручно укључивање мора бити обезбеђено од неовлашћеног активирања. 5.7.4. Аутоматско механичко укључивање 5.7.4.1. Аутоматско механичко управљање сме да се изведе преко потезног ужета са термораздвојивим елементима као покретачима (детекторима). Површина покривања једног термораздвојивог елемента не сме бити већа од 20 m2 у просторијама, а у слободном простору од 9 m2. Код заштите објеката мора се рачунати са мањим површинама. 5.7.4.2. Растојање од плафона (крова) не сме износити више од 250 mm. Растојање између детектора не сме у просторијама бити веће од 4,5 m, у слободном простору од 3 m, растојање од зидова или других препрека не сме да пређе 2,25 односно 1,5 m. 5.7.4.3. Температура активирања детектора треба да буде у нормалним случајевима за 30оС изнад температуре околине. 5.7.5. Аутоматско хидраулично активирање 5.7.5.1. Детектори се распоређују према тачки 5.7.4. 5.7.5.2. Водоводи за активирање и њихови држачи морају издржати механичке, термичке и хемијске утицаје. Челичне цеви морају бити топло поцинковане или заштићене од корозије на сличан начин. Најмањи пречник челичне цеви је DN 15. Код бакарних цеви је DN 10. Цевна мрежа је за PN 10 димензионисана, уколико није вишљи погонски притисак вишљим погонским степеном условљен. Ради повремене пробе мора на крају сваке цевне мреже водова за активирање бити присутна могућност активирања. 5.7.5.3. За температуру активирања важи тачка 5.7.4.3. 5.7.6. Аутоматско пнеуматско укључивање 5.7.6.1. За детекторе важе одредбе тачке 5.7.4. 5.7.6.2. Водови за активирање не треба да буду под притиском већим од 6 bar. Притисак у водовима за активирање мора бити контролисан и пад притиска мора бити сигнализиран. Ради повремене пробе мора на крају сваке цевне мреже водова за активирање бити присутна могућност активирања. 5.7.6.3. Допуна управљачког медијума може бити аутоматска преко пригушног вентила, који допуњава малом количином медијума, мањом него што је губитак медијума при отвореном једном детектору. Ово мора бити изведено сигурно да при укључењу једне зоне буде омогућена несметана допуна других зона. 5.7.6.4. Водови за активирање морају бити најмање DN 8. 5.7.6.5. За температуру активирања детектора важи тачка 5.7.4.3. 5.7.6.6. Све мора да буде изведено тако сигурно да се вода не може сакупљати у цевној инсталацији. 5.7.7. Аутоматско електрично укључивање Код аутоматског електричног укључивања мора се испоштовати VDE пропис 0800 део 1, издање мај 1970 х, класа С (видети такође DIN 57833 део 1/VDE 0833 део 1).

6. Начини алармирања Код укључења дренчер инсталације мора уследити аларм. Уколико постоји могућност треба аларм проследити ватрогасној јединици. У том циљу треба инсталирати механичко акустични алармни уређај.

7. Погонско управљање У близини вентилске станице мора се поставити урамљено упутство за погонско управљање дренчер инсталацијом. Оно мора да садржи све неопходне податке за експлоатацију, надзор и контролу.


438

8. Предаја инсталације и пријем Након завршене монтаже мора се извршити пробно испитивање функционалности дренчер инсталације. Резултат се мора трајно чувати. Код предаје мора се персонал упознати са поступком у случају активирања дренчер инсталације.

9. Контрола и проверавање Дренчер инсталација се мора у свим деловима повремено контролисати и проверавати. Проверавања се морају извршити од стране компетентног стручњака. За сва проверавања води се контролна књига са датумом и резултатима провере. 9.1. Једном недељно проверава се: а) погонска спремност, б) притисак воде у доводном цевоводу, ц) електрично напајање, д) систем детекције пожара, е) исправност уређаја за алармирање, ф) исправност пумпи. Врста и обим испитивања одређују се према подацима из упутства за погонско управљање. 9.2. Полугодишње се целокупна дренчер инсталација у свим деловима испитује. 9.3. Петогодишње се целокупна дренчер инсталација испира и ефекат снабдевања водом измери (провери). 9.4. Сви недостатци који се уоче приликом контроле и провере дренчер инсталације се евидентирају (пријављују) и неодложно отклањају.

10. Измене и допуне Измене и допуне дренчер инсталације смеју се вршити само од стране овлашћене фирме.

Шире норме и подлоге DIN 1986 део 1 Снабдевање водом за зграде и објекте; Техничка наређења за градњу,

DIN 1988 Вода за пиће – цевовод за снабдевање у објектима; Техничка наређења за градњу и погон DIN 14495 Хлађење у пожару надземних резервоара за лагеровање запаљивих течности

DIN 57833 део 1/ VDE 0833 део 1 Опасности – уређаји за дојаву пожара, провале опште одредбе (VDE – одредбе).

Наредба за запаљиве течности (VbF) Техничка правила за запаљиве течности (TRbF) Прописи о збрињавању несрећа “Резервоари под притиском” (VBG 17) DVG – радни лист W 313 Правила за изградњу и употребу уређаја за гашење пожара –

и уређаја за заштиту од пожара на подручјима за прикључке црпних станица за снабдевање водом за пиће

DVG – радни лист W 314 Уређаји за повећање притиска у објектима; Технички прописи за пројектовање, извођење и употребу

DVG – радни лист W 317 Мокра/сува хидрантска мрежа у објектима (још у нацрту) Објашњења Нови пропис је био неопходан да би се с једне стране преднорма DIN 14494 ставила ван снаге, а са друге стране да се целокупна проблематика дренчер инсталација нормира. Због тога је технички садржај норме прерађен и технички сређен. Код поглавља 1 се у погледу спринклер инсталација упућује на “Упутство за спринклер инсталације” које је од савеза осигуравајућих компанија објављено.


439

Хидраулични прорачун поменут у поглављу 5.3.1. ради се према надлежној стручној литератури. Због тога није било потребно да се да у оквиру норме. Дренчер инсталације се примењују на пример у авионским хангарима, бункерима за смеће и складиштима смећа за спаљивање, позорницама, трансформаторима, резервоарима и складиштима са запаљивим течностима, кабловским каналима, силосима за дрвену струготину, фабрикама иверице, генераторима, просторијама са хидрауликом, фабрикама пиротехнике и фабрикама муниције. Подаци из следеће табеле служе само као почетни ослонац за процену потребне количине воде.


440

Штићени објекат Потребна количина Време гашења Зона l/min x m2 min Површина Број најмање најмање m2 Позорнице До 350 m2, висине ≤10 m 5 10 - 1 До 350 m2, висине >10 m 7 10 - 1 Преко 350 m2, висине ≤10 m 5 10 - 3 Преко 350 m2, висине >10 m 7 10 - 3 Силос за дрвену струготину Висина струготине ≤ 3 m 7,5 30 - 1 Висина струготине >3 ≤ 5m 10 30 - 1 Висина струготине >5m 12,5 30 - 1 Бункер за смеће Висина шута ≤2 m 5 30 - - Висина шута >2 ≤ 3 m 7,5 30 100 - Висина шута >3 ≤ 5 m 12,5 30 до - Висина шута >5 m 20 30 400 - Складиште пенастог материјала Висина складиштења ≤ 2 m 10 30 150 min - Висина складиштења >2 ≤ 3 m 15 45 150 min - Висина складиштења >3 ≤ 4 m 22,5 60 200 min - Висина складиштења >4 ≤ 5 m 30 60 200 min -

ДРЕНЧЕР МЛАЗНИЦЕ Овакав тип млазница може се употребити и код спринклер уређаја. Дијаграми протока за сваку од наведених врста дренчер млазница, приказани су на дијаграмима 3.12. R1/2’’

Слика 3.145 Дренчер млазнице


441

Слика 3.145 Дренчер млазнице

Дијаграм 3.12 Дијаграми протока за дренчер млазнице


442

Дијаграм 3.12 Дијаграми протока за дренчер млазнице

МЛАЗНИЦА ЗА ВОДЕНУ ЗАВЕСУ

Посебна конструкција млазнице омогућава пљоснати млаз воде, дејства према слици 3.146. Карактеристика протока дата је на дијаграму. Ознака млазнице је NPR.

Слика 3.146 Млазнице за водену завесу


443

Дијаграм 3.13 Карактеристика протока млазнице NPR

3.22 СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

УГЉЕН – ДИОКСИДОМ Овакви уређаји употребљавају се за гашење пожара код материје која гори сама по себи, не даје кисеоник потребан за горење или не редукује угљен – диоксид. Ускладиштеном количином угљен – диоксида на једном месту може да се штити максимално 5 пожарних сектора, а прописана количина гаса одређује се према највећем пожарном сектору. Угљен – диоксид се складишти под високим притиском у боцама или под ниским притиском у потхлађеним резервоарима. У просторији са боцама, температура ускладиштења мора да буди –10оС до 40оС, а са потхлађеним резервоарима од –30оС до –10оС. Ако су батерија, боца или потхлађени резервоар са СО2 намењени за заштиту више од једног пожарног сектора, за сваки пожарни сектор се уграђује разводни вентил. Цевоводи за довод гаса од места ускладиштења до места потрошње израђују се од челичних цеви. На цевовод се уграђује сигурносни вентил подешен на 2/3 вредности испитног притиска цевовода.

Када се СО2 складишти у батерији боца, цевовод се испитује на делу између батерија боца и разводних вентила под притиском од 190 bar, а на делу од разводних вентила до млазница цевовод се испитује на хладни водени притисак од 80 bar. За случај да је СО2 ускладиштен у потхлађеном резервоару, цевовод се испитује на делу између резервоара и разводних вентила под притиском од 35 bar, а од разводних вентила до пожарног сектора који се штити под притиском од 20 bar. У пожарном сектору у којем може дођи до експлозије, цевовод се причвршћује за елементе који нису предвиђени за рушење. Отвори на млазници су минимално 7 mm2. Једна млазница покрива највише 30 m2 штићене просторије. У пожарним секторима који су висине изнад 5 m, млазнице за СО2 се постављају под таваницом и на 1/3 висине пожарног сектора. Стабилни уређаји се активирају аутоматски помоћу уређаја за откривање пожара, који реагују на једну од следећих појава: а) кад температура порасте на 68оС до 80оС или за 40оС изнад највеће радне температуре у пожарном сектору који се штити, б) када је брзина пораста температуре већа од 20оС/min, в) када се у пожарном сектору појави дим, г) када се у пожарном сектору појави пламен.


444

Сви делови оваквих стабилних уређаја који троше електричну енергију, морају се напајати из два независна извора електричне струје, од којих један мора да буде акумулаторска батерија која обезбеђује: - рад уређаја у трајању од 48 часова у стању надзора, - рад алармних уређаја у трајању од 30 минута, - рад потрошача на командним линијама од 30 минута ако су потрошачи стално под напоном. Исто тако, мора да постоји могућност и ручног активирања система. Ако се у просторији која се штити стално налазе људи, морају се уградити уређаји који од момента активирања дају алармне сигнале и одлажу излажење угљен – диоксида, толико дуго да људи могу безбедно да напусте просторију, али не краће од 10 ни дуже од 30 секунди. Јачина аларма мора да износи 30 фона више од просечно измерене јачине у пожарним секторима који се штите од пожара, али не сме бити јача од 110 фона. Истовремено, у алармној централи мора да постоји могућност да се: 1. Звучно и оптички региструје испадање једног од извора напајања или квар линије звучног алармног средства. 2. Контролише електрична исправност водова до последњег уређаја за детекцију пожара у свакој зони јављања. 3. Контролише електрична исправност електричних водова до уређаја за активирање стабилних уређаја. Ако се детекција пожарне величине врши уређајима који не реагују на топлоту, онда се они повезују у минимално две зоне јављања у сваком пожарном сектору који се штити. При потпуној заштити простора, где постоји опасност од угушења људи за случај активирања СО2 – система, стабилни уређаји морају да имају уређај за блокирање истицања, односно аутоматског рада. Збир отвора, изражен у метрима квадратним који се не могу затворити и налазе се у доњој половини висине простора који се штити, може да износи максимално 3% запремине штићеног простора. Заштита пожарног сектора са СО2 мора да се заврши за два минута. За случај да постоји опасност од губитка гаса из штићене просторије, потребна количина СО2 се увећава за 10 до 20%. Потребна количина СО2 за делимичну заштиту простора израчунава се према рачунској запремини објекта, тако што се све димензије објекта увећавају за 1,5 m, али не мање од 2 kg/m2. Максимално дозвољена количина СО2 за површинску заштиту износи 7 kg/m2. Око предмета који се штити у радијусу од 5 метара не сме да буде запаљивог материјала који би могао да утиче на поспешење и пренос пожара. Најмања потребна количина СО2 за 1 m3 при потпуној заштити од пожарног сектора дата је у табели 3.39.

Табела 3.39 Минималне количине СО2 за 1 m3 Запремина просторије (m3) Количина СО2 у kg/m2 1 до 100 1,00 100 до 300 0,95 300 до 500 0,90 500 до 1000 0,85 1000 до 1500 0,80 1500 до 2000 0,75 изнад 2000 0,70

Квалитет, начин испоруке и методе испитивања техничког угљен – диоксида дефинисане су стандардом JUS N.F1.016.


445

Функционална проба стабилног уређаја врши се једном годишње, са 10% предвиђене количине СО2. Начин активирања система може да буде електричним, пнеуматским или механичким путем (аутоматски или ручно). 3.23 СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПРАХОМ Користе се за запреминско гашење индустријских и других постројења прекоокеанских бродова, са изразито високим степеном ризика од пожара. Системи се пројектују и уграђују према одредбама међународног стандарда DIN 14492. Прах је ускладиштен у посебан резервоар садржине 3000 килограма, док је угљендиоксид, као погонски гас, посебно ускладиштен у систему са боцама. Шематски приказ дат је на слици 3.147.

Слика 3.147 Шематски приказ стабилне инсталације са прахом Примена праха у оваквим инсталацијама је новијег датума. Потребна количина праха за затворену просторију и успешно гашење пожара износи 0,6 kg/m2, при чему ни једна тачка површине течности не сме да буде удаљена више од 5 m од млазнице. Сам прах мора бити испражњен из система (резервоара) у року не дужем од 30 секунди. Испуњавање запремине просторије прахом доводи до опасности по присутне људе (отежано дисање, готово немогућа видљивост). Због тога се посебна пажња посвећује евакуацији људи из штићеног простора и њиховом правилном и правовременом узбуњивању. Предвиђено време за напуштање просторије је 30 секунди. Код самог активирања система, сви електрични и други погонски уређаји се аутоматски искључују са електричне мреже.

Посебан противпожарни сектор чини станица за прах (резервоар са боцама и пратећи елементи резервоара), која се обично предвиђа да буде непосредно уз штићену просторију. Тако се смањује дужина путање праха (дужина цевовода, мањи број лучних делова на цевоводу и др.). Запремина резервоара за прах, ако се једним системом штити до 5 просторија у објекту, мора да буде једнака запремини највеће просторије. За већи број просторија израђује се и додатни број резервоара. Погонски гас за избацивање и


446

потискивање праха кроз цевоводе и млазнице је најчешће азот, али могу да се користе и други технички инертни гасови. Потребан радни притисак за остваривање овакве функције износи 14 bar. Као судови под притиском, резервоари и боце са погонским гасом морају одговарати техничким прописима. Цевоводи се прорачунавају према максимално очекиваном притиску. У циљу равномерног истицања праха из свих млазница, геометрија цевне мреже мора да је симетрична. Отвори на млазницама кроз које излази прах, морају да имају најмању излазну површину од 28 mm2. Сама цев за млазницу треба да има површину пресека не мању од пресека млазнице или збира површина отвора млазнице, уколико млазница има више излазних отвора. Активна проба система (“функционална проба”) са избацивањем праха из система ретко се практикује. Међутим, сам систем се не оставља без овакве пробе. Зато се, на пример, иза разводног вентила уграђује додатни Т – комад са вентилом, на кога се прикључи црево са посебном млазницом. На тај начин се активирањем система контролишу притисак у резервоару, истицање праха и појединачна функционалност сваког дела система, минимум једанпут у току године дана. После извршеног активирања система, он се мора очистити од праха. Активирање система за прах може се вршити аутоматски и ручним путем. Сам пренос извршених функција система може да се врши механичким, пнеуматским или електричним путем. Уобичајена температура активирања система је од 68оС до 72оС. Систем мора бити ефикасно уземљен.

Стабилне инсталације за гашење пожара обавезно се пројектују и изводе у следећим случајевима: -у затвореним просторијама где су смештени енергетски трансформатори и електричне ротационе машине називне снаге преко 40МVA по јединици, сходно члану 37. Правилника о техничким нормативима за заштиту електроенергетских постројења и уређаја од пожара (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 74/90). -носећа челична конструкција у великим складиштима и складиштима средње величине са високим и средњим пожарним оптерећењем морају се заштитити негоривим материјалом тако да њихова отпорност према пожару задовољава захтеве из табеле 1. (члан 13. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозије “Сл. лист СФРЈ”, бр. 24/87), или простор складишта мора бити заштићен уређајима за аутоматско гашење пожара. Ако је складиште опремљено уређајима за аутоматско гашење пожара, степен отпорности конструкционих елемената према табели 1. (члан 13. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозије “Сл. лист СФРЈ”, бр. 24/87) може се смањити за један. -у затвореним складиштима (хладњаче, силоси, приручна, регална, високорегална) која служе за чување сировина, полупроизвода и производа када је потребно задовољити услов за величину пожарног сектора из члана 19. табела 2. Правилника о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозије (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 24/87). -у кабинама за аутоматско лакирање, сходно члану 62. Правилнику о техничким нормативима за уређаје у којима се наносе и суше премазна средства (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 57/85). -на надземним резервоарима запремине преко 300м3, као и на надземним резервоарима запремине до 300м3, ако се у њему ускладиштавају нестабилне течности или течности са карактеристиком избацивања и резервоар лоциран у густо насељеним подручјима (систем за хлађење мора имати сваки надземни резервоар), сходно тачки 4.2.6.3. Техничких прописа о изградњи постојења за запаљиве течности и о ускладиштењу и претакању запаљивих течности (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 20/71 и 23/71). -на претакалиштима запаљивих течности, сходно тачки 6.1.8.2 Техничких прописа о изградњи постојења за запаљиве течности и о ускладиштењу и претакању запаљивих течности (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 20/71 и 23/71).


447

3.24 ПРЕВЕНТИВНО – ТЕХНИЧКА ЗАШТИТА

1. ОПШТИ ПРИСТУП ТЕХНИЧКОЈ ЗАШТИТИ ОБЈЕКАТА

Техничка заштита објеката, имовине и лица, у времену пораста криминала, постаје све присутнија у свакодневном животу. Пракса која је фаворизовала само физичко обезбеђење – давна је прошлост. Једино активна спрега добро обученог људског фактора и правилно одабраног нивоа техничке заштите може пружити највиши степен сигурности онога што се обезбеђује. У складу са тим предузима се читав низ превентивних и интервентних мера у оквиру заштите објеката и оне се могу дефинисати као: - урбанистичко – грађевинске мере које треба да узму у обзир локацију, саобраћајнице, паркинг, грађевински материјал, формирање функционалних целина и да уваже све оне безбедоносне захтеве који су везани за избор наведених чиниоца; - организационе мере које подразумевају подизање организације рада на највиши ниво уз адекватно спровођење кадровске политике (избор кадрова, распоређивање, стручно усавршавање, безбедоносно образовање и сл.); - оперативно – физичке мере које треба да омогуће организовање добро обученог и поузданог физичког обезбеђења за чување и надзор виталних простора, као и сарадника за прикупљање информација које су од значаја за безбедност чуваних објеката; - техничке мере које подразумевају примену техничких средстава и електронских уређаја за спречавање, детекцију, идентификацију и дојаву нежељених догађаја. Све наведене мере су у међусобној спрези и зависности, тако да се у систему интегралне заштите не могу посматрати одвојено. Од степена спроведености једне мере зависи и приступ следећој. На пример, примена техничких мера, посебно електронских уређаја, у доброј мери зависи од урбанистичко – грађевинских услова којима се омогућује уградња и ефикасност ових уређаја. Искуства су показала да није довољно ослонити се само на физичко обезбеђење, без обзира на бројност и организованост. Разлог лежи у људским субјективним слабостима (замор, инертност, немарност и сл.), које је доиста тешко отклонити, као и немогућност праћења стања у лошим временским условима, непрегледност штићеног простора и сл. Међутим, показало се да ни систем обезбеђења заснован искључиво на примењеним мерама техничке заштите није довољно ефикасан и да има низ слабости које га чине неподесним за аутономну примену. Мисли се пре свега на појаву лажних аларма, могућност отказивања појединих компоненти система, немогућност благовремене интервенције итд. Систем заштите, конципиран на спрези техничког и физичког обезбеђења, највише одговара потребама корисника, пошто техничка средства заштите могу да раде непрекидно 24 сата и да при томе одржавају објективно највиши могући ниво заштите, без субјективних утицаја којима је подложан човек.

2. ПРОЦЕНА УГРОЖЕНОСТИ Планирање и реализација техничке заштите је сложен посао који се обавља у низу од неколико етапа. Прва етапа у том низу је израда елабората који се назива процена угрожености, или, како се још често назива, безбедоносна процена стања. Процена угрожености се даје на основу снимњеног стања објекта, што подразумева сагледавање свих специфичности, које су од значаја за безбедност објекта и његовог садржаја, а што се пре свега односи на: - макро локацију (регионални положај објекта, удаљеност од насеља, окружење саобраћајницама и др.); - микро локацију (непосредно окружење објектима, могућност продора у сам објекат, његова грађевинска конструкција и др.);


448

- вредност садржаја објекта; - врсту садржаја објекта (новац, уметнички предмети, слике, иконе, архивска грађа, оружје и др.); - организацију рада у самом објекту; - могућност комуницирања и кретања у објекту; - начин организовања службе физичког обезбеђења, њена обученост и опремљеност; - постојање техничке заштите и њена функционалност; - осветљавање објекта споља и изнутра; - могућност брзог интервенисања у случајевима ексцеса. Процена угрожености се сачињава у сарадњи са корисницима објекта и одговарајућим службама полиције. Нужност израде процене угрожености произилази из чињенице да мере обезбеђења морају да буду сразмерне ризику. Значи да број припадника службе обезбеђења, примењена средства техничке заштите, као и начин рада службе, морају бити у сразмери са опасностима које прете објекту. Зато се и програм обезбеђења не може планирати, а ни извести, све док се не изврши процена угрожености и утврде сви могући ризици, вероватноћа да ће се они и остварити, проучи постојећи систем обезбеђења и предложе потребне мере чијом би се реализацијом безбедност чуваних објеката, имовине и лица подигла на највиши могући ниво.

3. ЧЕТИРИ КОРАКА Све напред наведене специфичности које су од значаја за безбедност објекта и његових садржаја, можемо, у самом приступу израде процене угрожености, подвести под четири корака: 1. Код одређивања објекта заштите полазимо од тога да је човек основни објект заштите о коме се брину и друге стручне службе (ватрогасци, заштита на раду и др.). Паралелно са човеком, служба обезбеђења штити и основну делатност (производња, промет, услуге и сл.), односно објекте и средства који омогућавају те делатности (зграде, рачунски центар, благајна, архива, извор енергије итд.). Ови објекти су утолико значајнији уколико би се њиховим уништењем, кваром или крађом наступиле тешке последице за њиховог корисника. То значи да се вредност објекта првенствено мери висином штете коју би корисник претрпео избацивањем одређеног објекта из редовне употребе или застојем у својој редовној делатности. При том се узима у обзир и време потребно за преправку, могућност замене, новчана вредност уништеног или оштећеног објекта. 2. Након утврђивања критичних објеката, посебном анализом треба утврдити и ризике, односно опасности које прете тим објектима. При томе узимамо у обзир све врсте ризика, како природне тако и вештачке. Природни извори ризика земљотреси, поплаве и олује, док у вештачке убрајамо оне које ствара човек нехатно или намерно. Сваки критични објект има своје основне ризике који му прете (на пример крађа је основни ризик код новца, док је пожар основни ризик код горива). 3. Након одређивања критичних објеката и њихових ризика мора се посебном анализом утврдити спољашњи и унутрашњи интензитет угрожавања. Овде се пре свега мисли на постојање активности таквих снага у објекту заштите, или ван њега, које доприносе да дефинисани критични објекти буду угрожени. Овде подразумевамо стање међунационалних односа, ниво криминалитета нарочито у непосредном окружењу, стање безбедности у суседним објектима, близина објеката са запаљивим и експлозивним материјалима, близина водених токова склоних изливању итд. Друга врста фактора који утичу на укупну безбедност објекта проистиче из природе процеса рада који се у њима обавља, врсте производа и услуга које се пружају, а могу бити привлачни за потенцијалног нападача. Овде свакако треба сагледати значај објекта за ширу друштвену заједницу, структуру запослених и посетилаца као и њихову склоност ка криминалу. 4. Пошто смо утврдили интензитет угрожавања, односно привлачност објекта за потенцијалног нападача, као и агресивност оних елемената који су у контакту са објектом,


449

посебном анализом утврдићемо вероватноћу тј. стварне могућности да до напада на објекат заиста и дође. Овде полазимо од чињеница, потврђених кроз искуство, да је за сваки успешно изведен напад потребан стицај одређених околности. Сваки напад мора да прође кроз низ сукцесивних фаза и то тако да свака претходна условљава ону следећу. Те фазе су: прикупљање информација – улаз у објекат – кретање кроз објекат – прилаз циљаном предмету – напад – удаљавање из објекта. Свака од наведених фаза се може извести на различите начине, али је за коначан исход битно да се обави успешно. Неуспех било које од фаза је истовремено и неуспех самог напада. Како не знамо унапред ни време ни начин извршења напада, као ни саме нападаче и њихову организованост, морамо предвидети све могуће варијанте: напад у току радног времена, после радног времена или за време празника викенда, затим нападач запослен у објекту који се штити, нападач посетилац или странка, сервисер и сл. Такође је потребно узети у обзир све могућности продирања у објекат: скривањем, обијањем и др.

4. ПЛАН ОБЕЗБЕЂЕЊА Након завршене израде процене угрожености приступа се формирању плана обезбеђења. План обезбеђења садржи систем мера помоћу којих се објекат штити од одређених ризика. План представља основу за целокупно нормативно регулисање проблематике физичко – техничког обезбеђења објекта. План обезбеђења се састоји из Увода и седам засебних делова: 1. Процена угрожености; 2. Мере за заштиту података о безбедности; 3. Редовне мере заштите: а) заштита ограде и зидова, б) контрола улаза и излаза, в) режим кретања унутар објекта, г) непосредна заштита критичних објеката; 4. Обезбеђење преноса новца; 5. Репресивна активност службе обезбеђења; 6. Систем комуникација у служби обезбеђења; 7. Организација служби обезбеђења. УВОД Уводни део плана обезбеђења садржи основне податке о објекту и о физичком и социјалном окружењу објекта. Прву врсту тих података сачињавају подаци о основној делатности и о значају објекта за ширу друштвену заједницу. То су пре свега они подаци из којих ће се утврдити колико је објекат привлачан за потенцијалног нападача. У прву групу података улази и број запослених људи у објекту, као и основни подаци о њиховој структури и карактеристикама. Другу врсту података представља опис унутрашњости објекта, затим непосредне околине, подаци о суседним објектима и коначно о становништву у непосредној околини објекта. Трећу врсту података сачињавају подаци о до сада извршеним кривичним делима на штету имовине у штићеном објекту.

МЕРЕ ЗА ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О БЕЗБЕДНОСТИ ОБЈЕКТА Посебним нормативним актом одређују се подаци који се односе на примењени систем заштите и њихова класификација. То су пре свега подаци о распореду и заштити појединих објеката, стању баријера, примењеним средствима техничке заштите и алармних система, броју и распореду радника службе обезбеђења, као и о начину њиховог рада. Подаци битни за безбедност се класификују (разврставају) према степену важности и на основу тога одређују се лица којима ти подаци могу бити доступни. На пример: - руководилац службе обезбеђења и непосредни руководилац знају шифре, правац кретања патрола и транспорта са новцем, локацију алармних уређаја и начин њиховог неутралисања, појединости о наоружању и сл;


450

- подаци који су познати свим припадницима службе обезбеђења; - подаци који су приступачни свим запосленим људима у објекту. Пошто је прикупљање података могуће и визуелним осматрањем унутар и изван објекта, потребно је предузети мере како би се то спречило. Ово се постиже правилним распоређивањем појединих објеката тако да се онемогући њихово директно осматрање и увођењем контроле кретања унутар објекта. Овде се мора истаћи и посебна важност развијања безбедоносне културе и самосвести свих корисника који се штите. РЕДОВНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ Планом обезбеђења предвиђају се мере које имају за циљ спречавање неовлашћеног продирања и кретања кроз штићени простор објекта, као и неовлашћени приступ критичним објектима. Зато редовне мере заштите морају обухватити: а) заштиту ограде и спољних зидова; б) контролу улаза и излаза; в) режим кретања унутар објекта; г) непосредну заштиту критичних објеката.

а) Заштита ограде и спољних зидова Ограда и спољни зидови сачињавају први одбрамбени појас који штити објекат од неовлашћеног приступа. Овај појас често се назива и периметар. Планом обезбеђења треба дати опис периметра – да ли је то жичана ограда или бедем, колика је висина, како је заштићен и сл. Ако се ради о издвојеном објекту потребно је анализирати следеће: квалитете зидова, постоје ли на зидовима отвори и како су заштићени, постоји ли могућност пењања дуж зидова или преласка са суседних објеката. Посебно место имају врата и прозори у приземљу и њихова заштита. Мора се обратити пажња на јачину оквира врата, начин вешања, јачину примењених материјала и квалитет уграђених брава, а код прозора на висину и начин обезбеђивања. Ту спада и систем осветљавања. У овом делу плана наводи се и начин патролирања припадника службе обезбеђења дуж периметра.

б) Контрола улаза и излаза Планом обезбеђења треба одредити сталне и повремене улазе у објекат, као и категорије лица којима су намењени поједини улази и време њиховог отварања. Одређује се и број радника СО на сваком улазу. Такође се прописује и процедура контроле улаза и излаза (преглед ствари или преглед и евентуално задржавање лица, издавање пропусница или беџева и сл.). У неким случајевима издају се свим запосленима одговарајуће пропуснице или идентификационе картице.

в) Контрола кретања у објекту Мере контроле кретања имају за циљ да спрече неовлашћено кретање унутар објекта у правцу критичних тачака и осталих места која су од значаја за укупну безбедност објекта. Зато се Планом обезбеђења унутрашњост објекта дели на зоне:

- зону у којој је дозвољено кретање свим запосленим и странкама; - зону у којој је дозвољено кретање само запосленим лицима и странкама уз присуство пратње; - зону у којој је дозвољено кретање само одређеним категоријама запослених лица (значи не сви запослени). Пример једне банке може бити довољно сликовит. Зона у којој је дозвољено кретање свим лицима је шалтер сала. Зона у којој је дозвољено кретање странкама уз пратњу је котларница, рачунски центар, магацин и сл. Потпуно рестриктивна зона је простор трезора, благајне и центар техничког обезбеђења.


451

Планом обезбеђења треба предвидети мере којима се класификација унутрашњег простора може остварити. Ово се постиже правилним распоредом радника службе обезбеђења, који ће усмеравати кретање лица унутар објекта.

г) Непосредна заштита критичних објеката Најзад, Планом обезбеђења треба предвидети и мере непосредне заштите критичних објеката. То је у ствари последњи одбрамбени појас у систему безбедности објекта. Њега сачињавају техничка и грађевинска средства, радници службе обезбеђења и лица која непосредно раде код критичних објеката. На пример, новац се чува у челичној каси која је опремљена противпровалним алармним системом, смештеној у просторији са додатно обезбеђеним вратима, прозорима и зидовима, у којој може бити инсталиран сензор који региструје присуство људи, а у ту просторију може бити дозвољен приступ само неколицини запослених лица, док је испред те просторије смештен радник службе обезбеђења.

Трезори, касе и сефови су последњи одбрамбени појас којим се непосредно штите најосетљивији делови имовине у штићеном објекту. Овде треба имати у виду и ризик од кога се објекат штити. Постоје касе и сефови који осим од провале штите и од пожара. За касе које су по својој конструкцији предвиђене да штите од провале, усвајају се инострани стандарди, који захтевају да издржљивост квалитетне касе на покушаје од провале буде најмање 60 минута. Поред конструктивних решења и примењених материјала у изради касе, трезора или сефа, ниво заштите се подиже на највиши степен применом додатних мера техничке заштите, тј. применом алармних противпровалних система.

ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ПРЕНОСА НОВЦА Служба обезбеђења је одговорна за безбедност новца који се свакодневно или повремено преноси између објекта и банке. Планом обезбеђења треба предвидети све потребне мере како би се ова осетљива и ризична операција безбедно обавила. Потребно је предвидети: - организацију преноса новца, односно надлежност појединих служби у доношењу одлуке о преносу новца, затим број радника службе обезбеђења који учествују, њихову опрему као и тип и карактеристике возила која учествују у транспорту; - начин припремања преноса новца (обавештавање полиције, припрема учесника и возила); - уношење и изношење новца у и из објекта, односно возила, као и шема службе обезбеђења у тој ситуацији; - кретање транспорта са новцем у насељеном месту; - поступак у случају напада на транспорт; - поступак у случају застоја на путу; - поступак у случају саобраћајне незгоде или квара на возилу.

РЕПРЕСИВНА АКТИВНОСТ СЛУЖБЕ ОБЕЗБЕЂЕЊА Радници службе обезбеђења могу доћи у ситуацију да, вршећи своје редовне дужности, према лицима која не поштују одређена правила понашања или на неки други начин угрожавају штићени објекат, примене репресивне мере. Мисли се пре свега на удаљавање из рестриктивног простора, или пак на преглед лица, ствари и возила, па чак и на примену силе или употребу оружја. Због тога Планом обезбеђења треба прописати следеће: 1) поступак за решавање конфликтних ситуација насталих услед непоштовања прописа од стране запослених лица или посетилаца на улазу – излазу објекта (покушај уласка алкохолисаног лица, лица без исправа, неовлашћено кретање и сл.), као и мере које ће радници обезбеђења примењивати у конкретним случајевима; 2) поступак код прегледа лица, ствари и возила (дефинисати шта је забрањено уносити или износити, затим у којим случајевима се врши преглед, просторија у којој се то обавља, број


452

присутних радника службе обезбеђења, као и поступак у случајевима налажења забрањених ствари); 3) одредити ситуације у којима је дозвољена употреба силе или ватреног оружја; 4) поступак у случају затицања неког лица у извршењу кривичног дела или прекршаја (алармирања службе обезбеђења, обавештавање полиције, долазак на лице места, одбијање напада, задржавање извршилаца и њихова предаја полицији). У таквим ситуацијама мора се обезбедити пуна сарадња свих присутних лица на месту догађаја. СИСТЕМ КОМУНИКАЦИЈА У СЛУЖБИ ОБЕЗБЕЂЕЊА Систем комуникација у служби обезбеђења сачињавају везе које омогућавају да служба успешно обавља своје свакодневне активности, да у случају потребе добије благовремену помоћ у критичним ситуацијама, омогући правовремено одлучивање о свим елементима који су од значаја за безбедност објеката и њихових корисника. Систем комуникација у служби обезбеђења чине: - уговорени знаци (светлосни и звучни) помоћу којих се радници службе међусобно споразумевају; - таласне дужине на којима раде бежични уређаји службе обезбеђења (радни и резервни канали); - телефонски бројеви важних служби (милиција, ватрогасци, хитна помоћ и др.); - телефонски бројеви руководилаца службе обезбеђења и њених припадника, као и руководећих људи – корисника објекта који се обезбеђује. ШЕМА СЛУЖБЕ ОБЕЗБЕЂЕЊА Последњи део плана сачињавају шема службе обезбеђења и организација која треба да омогући реализацију плана обезбеђења. Шему службе обезбеђења сачињавају: 1) организација службе обезбеђења (састав службе, број припадника, њихов распоред, опис послова на појединим местима и сл.); 2) просторије службе обезбеђења (пријавнице, стражарске кућице, магацини опреме и наоружања, просторија за претрес, центар техничког обезбеђења, канцеларија руководиоца службе итд.); 3) општа опрема службе: возила (за патролирање и за пренос новца), систем комуникација, мобилни светлосни уређаји, резервни извори ел. енергије, наоружање, детектори експлозива и метала); 4) лична опрема припадника службе: униформа, лично наоружање; 5) евиденције које служба обезбеђења обавезно води. Најефикаснији рад службе обезбеђења показао се у случајевима када је служба била организационо везана директно за првог човека фирме, односно када није било посредника између директора и руководиоца службе обезбеђења. САРАДЊА СЛУЖБЕ ОБЕЗБЕЂЕЊА СА ПОЛИЦИЈОМ Ресор Јавне безбедности је обавезан да пружа стручну помоћ свим заинтересованим субјектима (правним и физичким лицима) у циљу организовања физичко – техничког и противпожарног обезбеђења објеката и друге имовине, затим заштите пословне и друге тајне, пријема и кретања странаца, мера и начина приступања у ванредним ситуацијама. Помоћ коју надлежна служба Министарства унутрашњих послова пружа служби обезбеђења може имати различите облике: израда процене угрожености, одређивање потребног нивоа заштите објеката, давање разних информација везаних за заштиту (врсте техничке заштите, провера кандидата за обављање послова у служби обезбеђења), као и обучавање радника службе обезбеђења у руковању ватреним оружјем. Субјекти заштите се обично сусрећу са криминалом у оном тренутку када се изврши кривично дело на њихову штету. То се ипак не догађа сваког дана. На другој страни


453

надлежне службе МУП – а свакодневно се сусрећу са разним облицима криминалитета, имају праве информације о кретању криминала и о починиоцима кривичних дела, па су стога у ситуацији да познају методе криминалних радњи на штету имовине. Све релевантне чињенице које указују на промену угрожености појединих објеката, морају бити доступне и познате корисницима тих објеката. Информисање о појави нових облика криминалитета као и о сезонском кретању ових појава треба да буде један од трајних задатака надлежних служби МУП – а у односу на службе обезбеђења у објектима који се штите. Посебно питање је однос МУП – а према све већем броју захтева корисника алармних система да им се одобри повезивање са дежурним службама најближих полицијских станица. Најчешће се онима који упућују захтеве за повезивање алармне централе са полицијском станицом преко телефонског броја 92 или неког од активних бројева у станици, не дозвољава тако нешто, због опасности од блокирања ових бројева. У међувремену појавиле су се фирме које организују Центре за алармирање, на које се упућују корисници, али крајњи циљ сваког алармног сигнала је ипак полицијска станица, па је и логично да МУП преузме контролу над радом ових Центара. Истовремено је порастао број фирми које се баве пословима обезбеђења (било парцијално, само инсталирањем алармних уређаја, било пружањем комплетних услуга). Улажу се напори да се донесе законска регулатива у овој области и да се тиме дефинишу сва спорна питања између “државне” јавне безбедности (МУП – а) и “приватне” јавне безбедности (предузећа, агенције за обезбеђење лица и ствари). УЛОГА ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЕЂЕЊА У СИСТЕМУ ЗАШТИТЕ Досадашња пракса и основни концепт заштите произвео је човека у главног носиоца безбедности објекта, имовине и лица. Међутим, постало је евидентно да се ефикасност таквог концепта заштите не може замислити без коришћења савремених техничких средстава. Значај техничких средстава произилази из чињенице да је могућност физичког приступа објекту неопходан услов за његово угрожавање. То значи да се успешан напад на објекат, у највећем броју случајева и не може извршити уколико нападач не може да му приђе. Зато се у суштини сваки систем обезбеђења мора састојати из:

- мера помоћу којих се неовлашћеним лицима спречава приступ објекту који се штити, - мера помоћу којих се утврђује идентитет и контролише кретање лица која имају право приступа објекту заштите. Спречавање приступа објектима који се штите није могуће извести на ефикасан и рационалан начин без употребе техничких средстава. На пример, за обезбеђење неограђеног објекта, да би се спречио приступ, потребно је поставити релативно велики број припадника службе обезбеђења, што је скупо и неприхватљиво. Зато се између објекта који штитимо и спољне средине ван наше контроле, подиже један систем препрека, чији је задатак да спречи, задржи, односно успори продирање према штићеном објекту. Истовремено се са овим препрекама врши усмеравање кретања људи и материјала на места, улазе и пролазе који су за ту сврху и предвиђени. Какве су последице подизања препрека између критичних објеката и спољне средине, имајући у виду да препреке представљају психолошку или стварну забрану приступа штићеном објекту? Прва и најважнија последица се огледа у томе што ће се лица која се нађу испред препреке издиференцирати у три групе, већ према својим намерама. Прву групу представљају особе које ће послушати поруку коју препрека носи и удаљиће се од ње. То су лица која ионако немају намеру да изврше неку криминалну радњу, а ту су се сасвим случајно затекли. Другу категорију чине они који се често називају “случајни криминалци”. Они би желели да изврше напад на штићени објекат, ако им се укаже повољна прилика, али већ прва препрека представља за њих одређену тешкоћу и опасност, па процењују да плен није вредан ризика и одустају од напада. У трећој групи су криминалци решени да своју намеру спроведу у дело без обзира на тешкоће које доноси савлађивање препрека. Међутим,


454

они ће се том приликом задржати неко време на препрекама, чиме се излажу ризику да буду примећени и осујећени. Мада препреке много значе, ипак треба одмах нагласити да не постоји препрека која се на неки начин и за неко време не може савладати. Од свих услова најзначајнији су способност нападача и време. Зато је потребно између нападача и његовог циља подићи што више препрека, тако да га свака задржи одређено време. Претпоставља се да ће нападач најчешће одустати од своје намере уколико буде присиљен да савлада више препрека. Како не знамо са које стране ће доћи до напада, одбрану, односно одбрамбене појасеве, организујемо у облику концентричних кругова и то тако да је за савлађивање сваког наредног круга потребно уложити више времена и средстава. То значи да је први одбрамбени појас, који је по обиму највећи, најлакше савладати. Зато се у тај појас улажу најмања средства и ту се налазе садржаји најмање вредности. Други одбрамбени појас је по обиму мањи, у њега се улажу већа средства и теже се савлађује. Трећи одбрамбени појас је по обиму најмањи, у њега се улажу највећа средства и најтеже се савлађује и ту се концентришу садржаји највеће вредности. Несавладивим би могао да се начини и први појас, али то би изискивало несразмерно велика финансијска улагања. Пошто не постоје препреке које се не могу под одређеним условима савладати, потребно јепредвидети одговарајуће додатне мере надзора над сваком препреком. Тај надзор се у првом реду односи на повремени обилазак препреке од стране припадника службе обезбеђења. Међутим, како човек спада у непоузданије елементе система обезбеђења, а немогуће је обезбедити непосредни надзор над сваком тачком периметра, то се морамо у знатној мери служити техничким средствима. Захваљујући развоју технике последњних година, могуће је применити задовољавајућу електронску заштиту објеката од провале, упада, препада и диверзије. Тиме је олакшано уочавање провалних активности, праћење извршиоца, њихова идентификација и дојава до интервенцијског центра. Врло често се, код разматрања организације система обезбеђења, помиње термин ”златни број седам” и на њега се увек позивају они који не желе ништа да препусте случају. Напад споља наићи ће на седам сукцесивних линија одбране пре него што стигне до циља, што знатно увећава ризик којем се излаже нападач, па то може да утиче на преиспитивање његове одлуке.

ЗЛАТНИ БРОЈ “7” Тих седам линија одбране чине:

1. Периферна ограда (периметар). 2. Прилазни терен. 3. Спољни зидови. 4. Улази и пролази, прозори и разни отвори. 5. Унутрашње преграде. 6. Непосредна околина циља. 7. Циљани предмет.


455

НИВОИ ЗАШТИТЕ Основне захтеве сваком алармном систему поставља сам задатак који тај систем треба да обави. Највиши степен захтева се поставља пред системом који треба да штити у првом реду људске животе и велике материјалне вредности. Дакле у зависности од тога које се мере примењују и који ефекти заштите се тиме постижу, могуће је реализовати системе заштите различитих нивоа. Међутим, ту се поставља питање: како, односно по којим критеријумима, изврштити категоризацију тих нивоа, тако да се добије, на пример, класификација на минимални, средњи и максимални ниво? Код нас још увек у овој области нема стандардизованих критеријума, па се у пракси углавном срећу произвољне категоризације искуственог типа. Једна од најприкладнијих подела је према ефектима дејства, који даје пет нивоа система заштите. Одмах се намеће ново питање:”Да ли је могуће извршити класификацију објеката према намени, тако да се одређеној врсти објеката додели одговарајући ниво заштите?” Решавању проблема се не може прићи тако једноставно као што у први мах изгледа. Тако се стварна заштита решава од случаја до случаја, детаљним сагледавањем сваког објекта понаособ. Једино је могуће дати препоруке за минималне нивое заштите које одређене врсте објеката треба да имају, а надградња би се предвидела према потреби. Те препоруке су: НИВО 1 – минимална заштита – омогућава спречавање неовлашћеног приступа споља применом једноставних физичких баријера, стандардних врата и прозора са обичним бравама. Примењује се у стамбеним зградама и многим јавним објектима. НИВО 2 – низак ниво заштите – омогућава спречавање и детекцију неовлашћеног приступа споља применом ојачаних врата и прозора са резама и решеткама, затим посебним бравама, осветљавањем врата и основним алармним системом са локалним алармирањем. Често се примењује у приватним кућама, становима, мањим експозитурама банака, продавницама и сл. НИВО 3 – средњи ниво заштите – омогућава спречавање, детекцију и процену неовлашћеног приступа споља и делимично изнутра. У те сврхе се користе компоненте заштите као у нивоу 2 допуњене оградом око периметра штићеног објекта, даљинским алармирањем и физичким обезбеђењем, снабдевеним средствима везе за комуницирање са надлежним службама. Препоручује се за музеје, галерије, банке, производне организације, продавнице скупе и луксузне робе и сл. НИВО 4 – висок ниво заштите – омогућава спречавање, детекцију и процену неовлашћеног приступа споља и изнутра. Сем компоненти нивоа 3, овај ниво захтева и телевизију затвореног круга, алармни систем на периметру, заштитно осветљење око и унутар објекта, контролу приступа у рестриктивни простор, као и добро обучену службу физичког обезбеђења опремљену одговарајућим личним наоружањем и средствима везе. Препоручује се за оне објекте чији садржаји имају велику материјалну или друштвену вредност и чији би губитак или оштећење имали краткотрајне последице на радни процес и пословање. Ту спадају одређени производни погони, енергетски и стратешки објекти и сл. НИВО 5 – максимална заштита – омогућава спречавање, детекцију и процену неовлашћеног приступа споља и изнутра. Осим компоненти нивоа 4 садржи и комплексан алармни систем са надзором са једног или више места, као и интервентну групу присутну 24 часа, наоружану и овлашћену да неутралише или сузбије сваку претњу штићеном објекту до доласка помоћи са стране. Препоручује се за оне објекте чији садржаји имају велику материјалну или друштвену вредност и чији би губитак или оштећење имали трајне или дугорочне последице на радни процес или друге активности. Ту спадају објекти од посебног друштвеног интереса и великог стратешког значаја.

ЗАШТИТНО ОСВЕТЉЕЊЕ КАО ЕЛЕМЕНТ ОБЕЗБЕЂЕЊА ОБЈЕКТА Електрично осветљење са којим се свакодневно сусрећемо је тзв. “радно осветљење”, које има општи задатак да нам омогући уочавање предмета и обављање радних активности у


456

условима смањења интензитета природне светлости. Заштитно осветљење има посебан задатак. Оно, као елемент обезбеђења објекта, учествује у заштити објекта, па се не може пројектовати ни изводити по истим принципима као код радног осветљења. Добро изведено заштитно осветљење треба пре свега да делује психолошки на нападача, тако да, када је добро пројектовано и изведено, делује као светлосна баријера. Заштитно осветљење омогућава припадницима службе обезбеђења да на време и на потребној удаљености уоче нападача. Заштитно осветљење, дакле, представља помоћно средство, које нам омогућава да ноћне услове обезбеђења објекта што је могуће више приближи дневним условима.

Врста и јачина осветљења простора око објекта, у самом објекту и појединих критичних места, зависи од величине објекта, његовог значаја и локације. Морају бити осветљени: периметар, простор око објекта, зидови и отвори на спољним зидовима, унутрашње баријере, ходници и зоне које су под посебним обезбеђењем, као и путеви који воде то тих зона. Да би се спречило скривање и открио сваки покрет непозваног лица, простор између периметра и објекта мора бити добро осветљен таквим распоредом сијаличних места да се избегне стварање осенченог простора, погодног за заклон. Светиљке, које се користе за осветљавање простора дуж ограде, морају бити смештене унутар штићеног појаса, тако да се онемогући приступ неовлашћених лица овим светиљкама. Распоред светиљки треба да буде такав да се не стварају сенке од околних објеката. Осветљење ограде у чијој близини нема других објеката ни јавних саобраћајница, траба извести са јаким и заслепљујућим изворима, тако да буде осветљен појас од 4 метра унутар круга и до 80 метара изван ограде. Значи, нападачи треба да буду заслепљени, а припадници службе обзебеђења траба да имају пун увид у сва збивања. Ограде у чијој близини има неких објеката осветљавају се мање заслепљујућом светлошћу, док се ограде, које се граниче са јавним путевима, осветљавају уличном расветом. Колски и пешачки улази осветљавају се јаким, али не заслепљујућим светлом, у појасу од 10 метара са обе стране улаза. Веома значајне и осетљиве објекте, који могу бити интересантни за нападаче по било ком основу, не треба директно и наглашено осветљавати, али зато све путеве, који воде до тих објеката треба добро осветлити. Просторије службе обезбеђења на улазу у пословни простор објекта треба да су осветљене пригушеном светлошћу која је довољна за рад. Јачина светлости у просторији треба да је увек знатно нижа од нивоа осветљености непосредне околине. У супротном би радник службе обезбеђења био заслепљен и не би могао да контролише околину, или би представљао добро осветљену мету! Објекти који нису под сталним надзором службе обезбеђења, осветљавају се повременим светлом са аутоматским укључивањем. Могу се уградити нагазни прекидачи који би активирали осветљење за време приближавања нападача. Уколико се објекат налази у добро осветљеној улици чија расвета осветљава сваку тачку на зиду, а нарочито врата, биће довољно и то осветљење. Уколико то није случај, треба придвидети додатно осветљење. Препоручује се да објекти имају резервно напајање за заштитно осветљење, са аутоматским стартовањем у случају прекида мрежног напајања. За висок ниво обезбеђења светиљке треба да буду са брзим стартовањем, како се не би користио тренутак нестанка струје (или обезбедити такозвано “непрекидно напајање”).

ОСНОВНЕ АКТИВНОСТИ У ПЛАНИРАЊУ ТЕХНИЧКЕ ЗАШТИТЕ ОД НЕОВЛАШЋЕНОГ ПРИСТУПА

Увођење техничких мера заштите треба посматрати као један сложен процес који захтева спровођење низа активности уколико се жели добијање ефикасног заштитног ситема. Другим речима, треба извршити систематско планирање заштите, сагледавајући све чиниоце који су од значаја за безбедност штићеног објекта.


457

Пре него што се приступи планирању техничке заштите потребно је знати одговоре на следећа питања: 1) Шта се штити? 2) Колико и са ког аспекта је то значајно? 3) Да ли је цена заштите оправдана с обзиром на вредност онога што се штити? У самом планирању могућа су два различита приступа у зависности од тога да ли се оно врши у току градње објекта, или у току његове експлоатације. У првом случају могуће је, зависно од значаја објекта, његове локације, потенцијалних опасности и последица, предвидети све потребне мере заштите и добрим делом их реализовати. У другом случају се заштита планира на основу постојећег стања објекта, гледано са свих аспеката његове угрожености. То значи да се на лицу места снима стање свих чинилаца који утичу на безбедност објекта и људи у њему, на основу тога се сачињава безбедносна процена стања по свим видовима предвидивих опасности, а потом предлажу одговарајуће мере заштите. У пракси је овај други случај много чешћи, јер се заштити још увек не даје право место у току израде инвестиционих планова и програма, па најчешће појава екцеса иницира спровођење заштитних мера. На приложеној скици дата је шема основних активности у процесу планирања техничке заштите једног објекта: 1. Прва и најважнија у низу активности које треба спровести јеста израда процене угрожености. 2. Следећи корак након израде процене угрожености јесте израда пројектног задатка. Пројектни задатак се израђује на основу процене угрожености. Пројектним задатком се дефинишу сви захтеви везани за систем техничке заштите, односно даје његова концепција. Тачно се одређују простори и предмети које треба штитити, простори које треба визуелно надгледати, начини и места сигнализације аларма, временски режими рада поједининих делова система итд. Да би заштитни систем био у непрекидној функцији, пројектним задатком дефинишу се и захтеви у погледу резервног напајања, као замене у случају нестанка мрежног напона. Посебно се наглашавају захтеви у погледу очувања аутентичности (објекти од културног и историјског значаја), као и у погледу естетике или тајности (скривање уређаја). Како је пројектни задатак основа концепције система техничке заштите, то је веома значајно сагледати све потребе објекта још у овој фази. 3. Трећи корак у планирању техничке заштите чини израда пројекта. Пројектни задатак, оверен од стране инвеститора, представља основу за израду пројекта система техничке заштите. Пројектом се дефинишу врсте уређаја и места њихове уградње, захтеви у погледу њихових техничких карактеристика, начин повезивања, начин вођења инсталација, фазе реализације система уколико се ради о сложеном систему заштите, као и остали параметри, сходно пројектантским препорукама. Ревизија пројекта техничке заштите је врло значајна фаза, јер се њоме потврђује ваљаност пројекта, односно испоштованост свих захтева. Уколико је ревидент стручно лице, овлашћено за пројектовање система техничке заштите, то може да буде гаранција да је заштита добро осмишљена. Нажалост, у пракси се ова фаза често прескаче, или се спроводи формално од стране нестручних лица. 4. Након израде пројекта, а по завршеној ревизији приступа се избору опреме и извођача радова. Најповољнији понуђач бира се сходно Закону о изградњи објеката, уз уважавање свих техничких захтева за опрему дефинисану пројектом. Зато, уколико инвеститор нема одговарајућег стручњака из ове области, потребно је да консултује пројектанта, како због непознавања опреме не би направио погрешан избор. Што се тиче избора извођача радова, најбоље би било да то буде произвођач опреме (или барем испоручилац, пошто се ова опрема углавном увози) која је усвојена. За овакав став постоје два важна и оправдана разлога. Прво, то гарантује успешно повезивање опреме и пуштање у пробни рад и олакшава касније сервисирање. Друго, на овај начин се сужава круг лица која су упозната са заштитним системом, што је са безбедносног аспекта врло значајно.


458

5. Након избора опреме и извођача радова, приступа се реализацији система, тј. полагању инсталација, уградњи уређаја, њиховом међусобном повезивању и пуштању у рад. У овој фази могу се појавити приличне тешкоће у случајевима када се систем уграђује у постојеће објекте, или у објекте који су накнадно добили своју намену, јер постоје извесна ограничења због очувања аутентичности простора. О овом се мора водити рачуна још у току пројектовања и усвајања опреме, како би се предвидела опрема која се најлакше уклапа у постојећи ентеријер, естетски и функционално. Ситуација је мање сложена уколико би се у овом тренутку реконструкција неког објекта у циљу промене намене простора, сагледала и потреба за изградњом система техничке заштите. Тада се може постићи усаглашеност пројектних документација и тиме избегло сударање поједних врста радова (грађевинских и инсталатерских). Далеко је једноставније реализовати систем у наменски грађеним објектима, а поготово ако се још у фази њихове изградње планира техничка заштита. Тада је могуће предвидети и реализовати и друге потребне мере као што су: уградња безбедоносних врата, прозора, брава, преграда, формирање технолошких целина итд. Међутим, овакви случајеви су у пракси ретки. Уз реализацију система везано је и пуштање система у пробни рад. Овде је значајно нагласити да у комисији која обавља овај посао треба да буду стручњаци чија је уска специјалност техничка заштита.

6. По пуштању система у пробни рад и отклањању уочених недостатака у утврђеном временском року, систем се предаје кориснику на употребу. То је фаза експлоатације система. У овој фази је значајно имати лице обучено за руковње системом, јер и најбоље осмишљен и реализован систем, без одговарајућег стручног надзора нема своју пуну


459

функцију. Систем се у експлоатацији мора одржавати и повремено сервисирати. Ово би била последња карика у наведеном ланцу правилног и стручно реализованог система техничке заштите. И ова карика има свој ослонац у добро обученом особљу, које може бити из овлашћених организација, а може бити организовано на нивоу корисинка. Ово друго је нарочито погодно у случајевима када се више штићених објеката налази на једном ужем подручју, па постоји економска оправданост запошљавања и обука лица само у ове сврхе. Није потребно посебно наглашавати које су вредности унификације опреме техничке заштите на једном подручју, с обзиром на експлоатацију, одржавање и сервисирање.

КОНЦЕПЦИЈА СИСТЕМА ТЕХНИЧКОГ ОБЕЗБЕЂЕЊА ОБЈЕКТА

Комплетан систем техничког обезбеђења обухвата заштиту унутрашњих простора и критичних садржаја, као и заштиту периметра. Без обзира да ли се ради о унутрашњој или спољашњој заштити, сваки систем техничког обезбеђења у основи садржи исте функционалне елементе, само су они различито конструисани у зависности од места примене. Тако се основна концепција система техничког обезбеђења може приказати блок дијаграмом, као на слици:

Овде ћемо нагласити само основне функције назначених елемената у приказаном блок дијаграму.

Сензори су елементи заштите који откривају присутност неког лица у штићеној зони, или покушај уласка у ту зону. Међусобно се разликују, како по својој конструкцији, тако и по месту постављања и њихов избор у конкретном случају зависи од карактеристике средине коју желимо да заштитимо. Сваки покушај нарушавања штићене зоне, саботажа или квар на сензору и преносном путу, прослеђује се ка алармној централи као сигнал аларма. Алармна централа представља централну јединицу на коју се прикључују сви елементи система техничког обезбеђења на нивоу једног објекта заштите. Централа напаја све сензоре по периферији система, врши обраду сигнала које јој сензори прослеђују, упоређујући те сигнале са претходно задатим референтним вредностима, сигнализира алармно стање звучно и светлосно, врши контролу, анализу и меморисање појава у систему. У зависности од сложености система користе се једнозонске и вишезонске централе. Напаја се електричном енергијом из дистрибутивне мреже, а обавезно има и резервно напајање (препоуручује се у трајању од 72 часа). Централа се најчешће поставља у посебну просторију – Центар техничког обезбеђења (ЦТО). Управљачки уређај служи за контролисано (шифровано) управљање радом алармне централе, односно комплетног система заштите, или појединих његових зона. Корисник, на пример, по жељи одабере шифру и на тај начин елиминише могућност неовлашћеног управљања рада система.


460

Индикатори аларма су елементи система заштите који на одређен начин сигнализирају повреду штићене зоне, квар или саботажу на било ком елементу система, укључујући и преносне путеве. Сигнализација може бити звучна или светлосна и изводи се на месту сталног надзора над системом техничког обезбеђења (просторија ЦТО, служба физичког обезбеђења, полиција). Даљинска дојава је елемент система техничког обезбеђења који омогућава прослеђивање сигнала аларма до места његовог настанка, до места почетка интервенције. Сви елементи техничког обезбеђења заштићени су од неовлашћеног отварања и покушаја онеспособљавања, а спојни и преносни путеви од прекидања и кратких спајања.

УНУТРАШЊА ЗАШТИТА Унутрашња заштита објекта треба да омогући откривање присуства неовлашћених лица у штићеном простору, покушаја провале у рестриктивни простор унутар посматраног објекта, као и покушај напада на лице које рукује великим вредностима. При овоме, ефикасност заштите највише зависи од правилног избора и коректног постављања сензора. Према функцији коју врше, сензори за унутрашњу заштиту могу се сврстати у четири групе: 1. сензори за заштиту простора, 2. сензори за заштиту периферије, 3. сензори за заштиту предмета, 4. сензори за заштиту од напада. Између наведених групација сензора не постоји оштра граница у подели, јер се једна иста врста сензора може користити за различите сврхе. На пример вибрациони сензор се користи и за заштиту предмета и за заштиту периферије. Сензори за заштиту простора Ови сензори се користе за заштиту одређених простора унутар објекта заштите. Њиховом применом се може постићи потпуна или делимична заштита простора. Ови сензори реагују на присуство неовлашћених лица у рестриктивном простору и према начину рада деле се на: 1. микроталасне сензоре, 2. ултразвучне сензоре, 3. пасивне инфрацрвене сензоре, 4. дуалне сензоре, 5. инфрацрвене баријере. Прве четири побројане групе сензора својом применом омогућавају потпуну заштиту простора, а пета група само делимичну заштиту штићеног простора. У ову последњу групу могу да се сврстају и светлосни сензори (фото – ћелије), као и они у виду нагазних простирки (контактни и капацитивни сензори). Избор сензора за заштиту простора зависи од величине просторије и амбијенталних услова штићене просторије. НАПОМЕНА – основни принцип техничке заштите је да се у просторији у којој је постављен сензор (било који од наведених), не сме ништа мењати. Свака измена ентеријера захтева поновно подешавање сензора. МИКРОТАЛАСНИ СЕНЗОР Принцип рада овог сензора заснива се на Доплеровом ефекту. Предајник и пријемник су смештени у истом кућишту. У току рада предајник емитује микроталасну енергију (учестаности 9 – 10 GHz), која испуњава простор који се штити. Део те енергије се одбија од зидова и ентеријера просторије и враћа се у пријемник микроталасног сензора. Како су учестаности (фреквенције) емитованог и одбијеног таласа исте у успостављеном стационарном стању, пријемник неће сигнализирати аларм. Међутим, уколико дође до кретања неког тела у простору који се штити микроталасним сензором, учестаност одбијеног таласа ће се променити у односу на емитовани талас. Ова учестаност (Доплерова


461

учестаност), која зависи од брзине кратања објекта, у пријемнику сензора се обрађује и прослеђује ка алармној централи као сигнал аларма.

Ови сензори се користе за заштиту већих простора и дугих коридора са дометом до 100 метара. Највећа осетљивост им је у правцу осе зрачења. У области зрачења нема “мртвих зона”. Микроталасни сензори се монтирају на зидове и таванице просторија које се штите. При томе се мора водити рачуна о врсти материјала преградних зидова, како би се избегло детектовање кретања особа ван штићеног простора. Микроталасно зрачење пролази кроз механичке препреке уз одређено слабљење, што свакако зависи од дебљине и врсте грађевинског материјала зидова просторије која се штити. Ови сензори су осетљиви на вибрације подлоге за коју су причвршћени. Зато их треба постављати на стабилне површине и при том их усмерити тако да врата и прозори буду што мање обухваћени заштићеном зоном, јер и њихове вибрације могу изазвати лажне аларме. Они су осетљиви на ваздушна струјања и микроклиматске промене у простору који се штити, али су осетљиви на страна зрачења из домена радио таласа. Међутим, новији типови микроталасних сензора имају уграђене филтере који не пропоуштају сметње које долазе из светиљки са флуо цевима, као и из других сличних извора. Микроталасни сензор се прикључује на алармну централу трожилним, “ширмованим” водом (са екраном), директно, или преко посебне браве којом се блокира њен рад пре уласка у штићени простор. Ови сензори сигнализирају три алармна стања: - повреда штићеног простора, - саботажа, односно покушај отварања кућишта сензора и - квар. Поједине конструкције ових сензора имају могућност покретања на зглобном носачу, али им је уграђен усмеривач зоне зрачења, које се могу подешавати у погледу дужине и пречника. Понегде се уграђују и индикатори за брзу проверу исправности сензора. УЛТРАЗВУЧНИ СЕНЗОР И ови сензори такође раде на принципу Доплеровог ефекта, само им је радна учестаност у домену ултразвука – опсег 20 – 40 кHz. Предајник и пријемник су најчешће изведени у посебним кућиштима. Величина заштите зоне зависи од конструктивног решења самог сензора, а и од међусобног растојања предајника и пријемника. Ефикасност им је знатно мања у односу на микроталасни сензор. Користе се за заштиту коридора дужине до 20 метара. Дијаграми зрачења су им слични дијаграмима микроталасних сензора, са највећом осетљивошћу у правцу осе зрачења. Немају “мртвих” тачака у домену детекције. Осетљиви су на вибрације па их треба постављати на стабилне површине. Потребно их је усмерити тако да прозори и врата буду што мање обухваћени заштитном зоном како се на њиховим


462

вибрацијама не би јављали лажни аларми. Не треба их постављати у просторије где су извражена јака ваздушна струјања, као ни у близини извора звучних сигнала. Овде се пре свега мисли на просторије опремљене вентилаторима, или јаким системима вештачког проветравања и климатизације, затим просторије оптерећене писаћим машинама које могу бити узрочници појаве лажних аларма. Ова врста сензора погодна је за примену на оним местима где постоје велике температурне промене, па се не могу користити пасивни инфрацрвени сензори. Такође налази примену на местима могуће појаве сметњи из домена радио фреквенци, када је немогуће применити микроталасни сензор. Користе се, осим за заштиту простора, када детектују кретање људи, и за заштиту предмета и изложбених експоната у стакленим витринама. Ултразвучно поље остаје затворено, заједно са предметом који се штити, унутар стаклене витрине и неосетљиво је на спољашња кретања. То је погодно за чување експоната у музејима и јувелирницама у току радног времена.

Слика 3.148 Дијаграм ултразвучног зрачења

ПАСИВНИ ИНФРАЦРВЕНИ СЕНЗОР За разлику од микроталасног и ултразвучног сензора за које кажемо да су активни јер емитују енергију у штићени простор, ови сензори су пасивни. Они не емитују енергију већ региструју инфрацрвено зрачење, односно топлоту у простору који се штити. При свом раду овај сензор, који се још назива и PIR (“passive infra red”) сензор, мери температуру у штићеном простору и ту величину користи као референцу којом упоређује све настале температурне промене. При наиласку неког лица у тај простор, топлота коју зрачи људско тело ремети “снимљено” стање, што PIR сензор региструје и прослеђује као сигнал аларма ка централи. Оптика овог сензора садржи једно сферно огледало са једним или више сегмената, у чијој жижи је смештен полупроводнички оптоелектрични претварач. Улога претварача је да инфрацрвено зрачење “преведе” у електрични сигнал. Сегменти сферног огледала образују зоне осетљивости, тако да само промена ИЦ зрачења у овим зонама изазива алармно стање. Остало су “мртве зоне”.


463

КОМПЈУТЕРСКИ СИСТЕМ ИНТЕРНЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ЗА НЕПРЕКИДНО НАДГЛЕДАЊЕ И

СНИМАЊЕ ОБЈЕКТА


464

Прилог XXVII: ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА ЗА БАВЉЕЊЕ ПОСЛОВИМА УНАПРЕЂЕЊА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА (“Службени гласник СРС “, број 26/85)

Члан 1.

Овим Правилником ближе се прописују услови у погледу техничке опремљености и стручног кадра које треба да испуњавају организације удруженог рада и друге организације које се баве одређеним пословима унапређења заштите од пожара, и то:

- израдом студија организације заштите од пожара; - израдом анализа постојећег стања заштите од пожара; - израдом програма за санирање и унапређење заштите од пожара; - израдом анализа о зонама опасности и одређивање ових зона на местима која су

угрожена од настанка експлозивних смеша; - пројектовањем уређаја и инсталација за детекцију, дојаву и гашење пожара, и - испитивањем физичко – хемијских особина, чврстих, течних и гасовитих запаљивих

материја, као и погодности коришћења ових материја у објектима угроженим од пожара.

Члан 2.

Послове израде студија организације заштите од пожара, као и послове израде

програма за санирање и унапређење заштите од пожара могу да обављају оне организације удруженог рада и друге организације које имају следећи сручни кадар:

1. Радника са високом стручном спремом, односно са VII степеном стручне спреме – техничке струке, - машинског, електро-техничког, технолошког или архитектонског, односно грађевинског смера.

2. Радника са високом стручном спремом односно са VII степеном стручне спреме – дипломирани правник.

Члан 3.

Послове пројектовања уређаја, инсталација за детекцију, дојаву и гашење пожара,

могу да обављају оне организације удруженог рада и друге организације које имају раднике са високом стручном спремом, односно са VII степеном стручне спреме техничке струке – машинског, електротехничког, технолошког или архитектонског односно грађевинског смера.

Члан 4.

Послове испитивања физичко – хемијских особина чврстих, течних и гасовитих запаљивих материја, као и погодности коришћења ових материја у објектима угроженим од пожара, могу да обављају оне организације удруженог рада и друге организације које имају лабораторију за физичко – хемијска испитивања.

Лабораторија из става 1. овог члана садржи следећу техничку опрему и уређаје: 1. Опрему за мерење температуре:

- дилетационе термометре (штапни и биметални), - стаклене термометре до опсега од 3600 С, - кварцне термометре до опсега до 6000 С, - електричне термометре (дигитални са писачем), - радиационе и Бекманов термометар;


465

2. Апарат за одређивање тачке паљења у отвореном суду; 3. Апарат за одређивање тачке паљења у затвореном суду; 4. Калориметре; 5. Апарат за одређивање температуре кључања; 6. Апарат за одређвање температуре очвршћавања; 7. Вискозиметре; 8. Опрему за одређивање границе запаљивости гасова и пара у ваздуху; 9. Опрему за мерење концентрације запаљивих гасова, пара и прашине у ваздуху и

затвореним системима; 10. Инструменте за мерење брзине струјања у системима; 11. Гасни хроматограф и аутоматски анализатор гасова; 12. Инфра – црвени спектрофотометар; 13. UV-видљиви спектрофотометар; 14. Поларограф; 15. Експлозиметар; 16. Интерферометар за анализу запаљивих гасова и пара; 17. Рефрактометар по АВВЕ-у и имерзиони; 18. Аналитичке и техничке ваге; 19. Сушнице и пећи; 20. Лабораторијски прибор за класичне хемијске анализе; и 21. Узимаче узорака прашине, пара и гасова.

Послове из става 1. овог члана могу да обављају оне организације удруженог рада и

друге организације, које поред уређаја и опреме из става 1. овог члана имају следећи стручни кадар:

1. Руководиоца лабораторије са високом стручном спремом, односно са VII степеном стручне спреме – техничке струке, - електротехничког, машинског или технолошког смера или радника са завршеним природно математичким факултетом – смер физике, хемије или физичке хемије;

2. Радника са високом стручном спремом, односно VII степеном стручне спреме – техничке струке; и

3. Радника са средњом стручном спремом, односно са IV степеном стручне спреме – техничке струке – хемијског, електротехничког, машинског, противпожарног или грађевинског односно архитектонског смера.

Члан 5.

Послове израде анализа о зонама опасности и одређивање ових зона на местима која су угрожена од настанка експлозивних смеша, могу да обављају оне организације удруженог рада и друге организације, које поред техничке опреме и сручног кадра који су прописани чланом 4. овог правилника, имају и лабораторију за високо – напонска и ниско – напонска испитивања електроопреме. Лабораторија из става 1. овог члана садржи следећу техничку опрему и уређаје, и то:

1. Извор електричне енергије за испитивање напона до 15 KV; 2. Електрични струјни извор са регулацијом до 5 КА; 3. Уређај за мерење температуре до 5000 С; 4. Уређај за испитивање својстава изолационих и пластичних материјала од

опасности од пузајуће струје; 5. Уређај за испитивање опасности од електричног лука; 6. Уређај за испитивање механичких својстава материјала на кидање, савијање и

торзију; 7. Уређај за испитивање материјала на упијање влаге;


466

8. Уређај за испитивање механичких својстава материјала при сниженој и

повећаној температури од – 300 С до 2000 С и за климатске услове до 90 % влажности;

9. Уређај за испитивање електричних својстава пластичних материјала; и 10. Инструменте за електрична испитивања и мерења (волтметри, амперметри,

ватметри, омметри и др.)

Члан 6.

Послове на изради анализе постојећег стања заштите од пожара могу да обављају оне организације удруженог рада и друге организације, које поред техничке опреме и стручног кадра прописаног у члану 4. и 5. овог правилника имају и лабораторију за противпожарну заштиту и термотехничка испитивања.

Лабораторија из става 1. овог члана садржи следећу техничку опрему и уређаје: 1. Различите типове пећи за испитивање ватроотпорности конструкција,

фракционих колона, зидова, преграда, врата и других грађевинских елемената; 2. Апарат за одређивање температуре омекшавања; 3. Апарат за одређивање температуре паљења у отвореном суду; 4. Апарат за одређивање температуре паљења у затвореном суду; 5. Пресе са уређајем за регистрацију; 6. Уређаје за испитивање отпорности на савијање, кидање и мерење тврдоће; 7. Уређаје за испитивање жилавости; 8. Уређаје за испитивање угљеника у челику; 9. Уређаје за испитивање сумпора у челику, и 10. Опрему за припрему узорака за сва испитивања.

Члан 7.

Послове из чл. 2. до 6. овог правилника, организације удруженог рада и друге

организације могу да обављају са стручним кадром који поред услова у погледу стручне спреме прописане овим Правилником има и положан стручни испит према одговарајућој школској спреми предвиђен за раднике који раде на пословима заштите од пожара.

Члан 8.

Послове унапређења заштите од пожара, поред организација удруженог рада и других организација из чл. 4, 5. и 6.овог Правилника, могу да обављају и оне организације удруженог рада и друге организације које коришћење прописаних уређаја и опреме обезбеде закљученим самоуправним споразумом о удруживању рада и средстава или посебним уговором са организацијом удруженог рада, другом организацијом и заједницом и државним органом који располажу овим уређајима и опремом.

Члан 9.

Ради утврђивања услова за бављење одређеним пословима унапређења заштите од пожара који су прописани чланом 2. до 6. овог Правилника, организације удруженог рада и друге организације подносе захтев Републичком секретаријату за унутрашње послове. Захтев из става 1. овог члана садржи назначење послова унапређења заштите од пожара којим ће се бавити организација удруженог рада и друга организација, као и број и стручну спрему радника који ће обављати ове послове.


467

Уз захтев из става 1. овог члана прилажу се докази о стручној спреми и положеном стручном испиту, као и списак уређаја и опреме, односно самоуправни споразум о удруживању рада и средстава или уговор закључен са организацијом удруженог рада, другом организацијом и заједницом и државним органом о коришћењу уређаја и опреме из чл. 4, 5. и 6. овог Правилника.

Члан 10. Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Сл. гласнику СР Србије “. Прилог XXVIII: НАЦРТ УРЕДБЕ О УСЛОВИМА ЗА КОНТРОЛНО

ИСПИТИВАЊЕ И СЕРВИСИРАЊЕ ВАТРОГАСНИХ АПАРАТА, СПРАВА, ОПРЕМЕ, СРЕДСТАВА И СТАБИЛНИХ ИНСТАЛАЦИЈА, НАМЕЊЕНИХ ЗА ДОЈАВУ И ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

Члан 1.

Овом уредбом утврђују се технички и други услови које морају испуњавати предузећа

која врше контролно испитивање и сервисирање превозних и ручних ватрогасних апарата, справа, опреме, средстава и стабилних инсталација, намењених за дојаву и гашење пожара, као и стручна спрема и оспособљеност радника који врше те послове.

Члан 2.

Под контролним испитивањем апарата за гашење пожара подразумева се предузимање радњи којима се испитује маханичка чврстоћа посуда апарата, заптивеност делова и исправност вентила сигурности, према JUS Z.CZ.022 тач.2.2. и стандардима појединих врста апарата за гашење пожара. Услове за вршење контролног испитивања посуде апарата за гашење пожара на угљендиоксид (CО2) и халон 1301 утврђује инспекција за парне котлове у складу са посебним прописима.

Члан 3

Под сервисирањем апарата за гашење пожара подразумева се редован преглед исправности, поновно пуњење, вршење радњи прописаних упутством произвођача, ради отклањања неисправности, а нарочито проверу исправности саставних делова апарата, сигурносних елемената, пуњења, проверу видљивости ознака и упутства о употреби и довођења апарата у исправно стање.

Члан 4.

За сервисирање ручних и превозних апарата за гашење пожара предузеће мора имати сервисну радионицу са најмање две просторије, приручни магацин одговарајуће површине и следећу опрему:

- прецизну вагу до 5 кг. са поделом у грамима, - децималну вагу од 100 до 200 кг. - пумпу за претакање угљендиоксида (CО2), - направу за пуњење бочице угљендиоксидом (CО2), - гарнитуру алата – кључева,


468

- клешта за пломбирање, - уређај за пуњење апарата BCF – халон (уколико се бави и сервисирањем апарата типа

HL), и - књижице о сервисирању апарата.

Поред услова утврђених у ставу 1. овог члана предузеће мора имати најмање два радника стручно оспособљена за обављање наведених послова са средњом стручном спремом машинске или ватрогасне струке.

Члан 5.

За конролно испитивање ручних и превозних апарата за гашење пожара предузеће мора имати поред услова из члана 4. и следећу опрему:

- сто за испитивање вентила сигурности апарата, - нископритисну хидрауличну ручну пумпу до 40 бара, - прикључке и справе за хидрауличко испитивање посуда апарата, - боце амбалажне за угљендиоксид (CО2), запремине 40 литара, - паралелни шкрипац, ширине чељусти до 150 мм, - моментни кључ до 3 кг, - клешта за пломбирање, - посуду са ознаком до 10 л, - каталог резервних делова апарата, - прикључке за испитивање савитљивих цеви – црева апарати.

Члан 6.

За конролно испитивање ватрогасних возила и ватрогасних преносних и превозних

пумпи – агрегата, са аспекта функционалне исправности за гашење пожара, предузеће мора имати:

- хидрауличку лабораторију опремљену потребним манометрима и млазницама, вакумметром, мерачима протока воде, међумешалицама, хидрантским наставцима, усисним и одводним цревима, динамометрима и другим ситним прибором који је неопходан за испитивање.

- Полигон за испитивање, - Најмање два радника стручно оспособљена за обављање наведених послова са

средњом стручном спремом машинске или ватрогасне струке.

Члан 7.

За испитивање исправности ватрогасних црева, прибора и арматура, предузеће поред одговарајућих просторија, мора имати:

- хидрауличку лабораторију са перионицом црева, - преносне испитне столове, - клипне пумпе високог притиска и ручне пумпе, - уређај за контролу старења црева и потребне манометре, - најмање два радника стручно оспособљена за обављање наведених послова са

средњом стручном спремом машинске или ватрогасне струке.

Члан 8.

За испитивање заштитног опасача, пењачке и радне ужади предузеће поред одговарајућих смештајних просторија, мора имати овлашћење Савезног завода за стандардизацију.


469

Најмање два радника стручно оспособљена за обављање наведених послова са средњом сручном спремом машинске или ватрогасне струке.

Члан 9.

За испитиваље опреме за спасавање и пењање ускочнице, спуснице, лестве, и др. предузеће поред полигона за испитивање, ватрогасног торња, мора имати овлашћење Савезног завода за стандардизацију.

Најмање два радника стручно оспособљена за обављање наведених послова са средњом стручном спремом машинске или ватрогасне струке.

Члан 10.

Испитивањем квалитета пене намењене за гашење пожара, могу се бавити она предузећа или организације, које имају овлашћење Савезног завода за стандардизацију.

Члан 11.

Испитивањем квалитета праха намењеног за гашење пожара, могу се бавити она предузећа или организације, која имају овлашћење Савезног завода за стандардизацију.

Члан 12.

Испитивањем квалитета халогенираних угљоводоника намењених за гашење пожара, могу се бавити она предузећа или организације која имају овлашћење Савезног завода за стандардизацију.

Члан 13.

Годишње периодичне прегледе стабилних система за гашење и дојаву пожара обављају за ту врсту делатности регистрована и овлашћена предузећа, а у присуству одговорне особе корисника инсталације. О извршеном прегледу сачињава се записник у три примерка у коме се констатује следеће:

1. Кад је извршен предходан преглед и који радови су након тога изведени на инсталацији;

2. Стање спојница на аку-батеријама, ниво и густоћа у свакој ћелији, капацитет аку-батерије;

3. Рад индуктора и управљачких елемената на дојавној централи, као и сва искључења и управљања технолошком опремом (обарање ПП клапни, искључење вентилације и свих уређаја како је то пројектом предвиђено);

4. Рад елемената за узбуњивање, те предајника и пријемника даљинске сигнализације о пожару и о неисправности;

5. Исправност индикатора сметњи (симулирајући кварове на примарним водовима и уређајима за напајање енергијом);

6. Рад сваког појединачног јављача пожара, односно најмање једног јављача пожара у свакој дојавној зони ако систем аутоматске и ручне дојаве пожара има више од 10 зона;

7. Исправност каблова, вођица, разводних ормана, стезајки и разводних кутија; 8. Видљива оштећења на судовима под притиском и да ли је истекао атест суда под

притиском; 9. Функционалну исправност сваког зонског вентила појединачно; 10. Функционалну исправност компресора за одржавање притиска у шпринклер

инсталацији;


470

11. Функционалну исправност пумпи за воду и пенило, лонца за пену (да ли постоји стакло) и др. Опрема која је саставни део уређаја за гашење пожара;

12. Проверу количине угљендиоксида, халона, воде и пенила; 13. Функционалну исправност сваког алармног звона појединачно, као и других

уређаја за алармирање; 14. Функционалну исправност контролних , регулационих и управљачких уређаја

(водоказно стакло, манометри, нивовске и притисне склопке и др. ); 15. Извршити функционалну пробу стабилног уређаја за гашење са 10% одсто

предвиђене количине средстава за гашење (уместо халона користи се азот).

Члан 14.

За испитивање исправности и функционалности изведених стабилних инсталација за гашење и дојаву пожара предузеће, мора имати:

- манометре, контролне ваге за контролу масе средства за гашење у боци; - универзални инструмент за мерење свих електричних величина; - одговарајуће направе за активирање разних типова аутоматских јављача у систему

дојаве пожара који реагују на разне параметре појаве пожара; - уређај за везу испитивача код испитивања ручних и аутоматских јављача у систему

дојаве пожара; - уређај за испитивање времена провода и утврђивања правилног положаја јављача

имитирањем пожара типским побуђивачима пожара; - најмање три радника запослених на неодређено време, од којих један дипломирани

машински инжењер , други дипломирани електро инжењер, трећи са најмање средњом школом техничког смера. Дипломирани инжењери морају имати најмање три године радног искуства на пословима заштите од пожара.

Члан 15.

За испитивање проточног капацитета и притиска воде у хидрантској мрежи предузеће мора имати:

- две млазнице, пречника усника Фи 16 мм, за спољну и Фи 12мм за унутрашњу хидрантску мрежу, са манометрима,

- редуцир спојке Фи 52/75 и Фи 75/110 мм, - мерач протока воде, - хидрантски наставак и - штоперицу, - најмање два радника који морају имати средњу стручну спрему машинске или

ватрогасне струке и да су стручно оспособљени за наведене послове. Испитивање из става 1. ове Уредбе врши се најмање једном годишње.

Члан 16.

Просторије за обављање контролног испитивања и сервисирања ватрогасних апарата,

средстава и опреме прописане овом уредбом морају бити одобрене од стране надлежног органа у општини.

Члан 17.

Извршено сервисирање ручних и превозних апарата за гашење пожара уписује се у контролни лист на првој страни и потврђује печатом и потписом. Контролни лист мора да садржи:


471

- назив предузећа које је извршило сервисирање апарата, - назив “КОНТРОЛНИ ЛИСТ “ о извршеном сервисирању апарата, - производни број / године, - датум прегледа, - потпис и печат,

На другој страни контролног листа уписују се подаци о извршеном контролном испитивању и садржи:

- уверење о извршеном контролном испитивању, - регистарски број предузећа, који садржи број одобрења надлежног органа

унутрашњих послова за обављање контролног испитивања, - квартал и година извршеног испитивања, - потпис и печат.

Члан 18.

Стручна оспособљеност за вршење послова прописаних овом Уредбом стиче се

практичним и теоријским радом код произвођача апарата и опреме за гашење пожара, по програму којег доносе произвођачи са прибављеним мишљењем МУП-а Р Србије.

По завршеном стручном оспособљавању полаже се испит пред комисијом која се састоји од три члана, од којих два члана произвођача и један члан МУП-а.

О положеном стручном испиту издаје се уверење.

Произвођач је дужан да води евиденцију о положеном стручном испиту.

Члан 19.

Захтев за утврђивање услова за обављање послова наведених у овој Уредби подноси се надлежном органу за унутрашње послове.

Предузеће које тражи одобрење мора у захтеву навести: 1. попис уређаја и опреме по врстама, са којом располаже, неопходних за

испитивање, односно контролно испитивање и сервисирање справа и опреме, дојаву и гашење пожара, за коју траже одобрење,

2. број и стручну спрему радника који ће обављати испитивање, односно контролно испитивање и сервисирање,

3. уверење произвођача апарата за гашење пожара да су појединци стручно оспособљени за обављање одређених послова утврђених овом уредбом,

4. потврду инспекције парних котлова о испуњавању услова за испитивање судова под притиском (апарати за гашење пожара ЦО2 , и ХЛ ) уколико тражи одобрење за контролно испитивање ових апарата.

Члан 20.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику “ Републике Србије.


472

Прилог XXIX:-КЛАСИФИКАЦИЈА ЕКСПЛОЗИВНИХ ГАСОВА И ПАРА – ИЗВОД ИЗ JUS N.S8.003 (“Службени лист СФРЈ”, број 18/81)

-КАРАКТЕРИСТИКЕ OПАСНИХ ЗАПАЉИВИХ ГАСОВА, ТЕЧНОСТИ И ИСПАРЉИВИХ ЧВРСТИХ СУПСТАНЦИ – ИЗВОД ИЗ JUS Z.CO.010 (“Службени лист СФРЈ”, број 31/79)


473

Red. broj

Zapaqivi gas ili para Bruto

formula Grupa gasova

Temperaturni razred

Maksimalni eksperimentalni

sigurnosnio raspor

mm

Temperatura paqewa

°C

Odnos minimalne struje prema minimalnoj

struji paljenja laboratorijskog

metana 1 2 3 4 5 6 7 8

1. Acetaldehid C2H4O A - - - -

2. Acetanhidrid C4H6O3 - T2 - 334 -

3. Acetilaceton C5H8O2 A - 0,92 - -

4. Acetilen C2H2 C - 0,37 - 0,28

5. Acetilhlorid C2H3Cl A - - - -

6. Aceton C3H6O A T1 - 535 -

7. Acetonitril C2H3N A - 1,50 - -

8. Akrilonitril C3H3N B - 0,87 - -

9. Akrplein C3H4O B - - - -

10. Alilhlorid C3H5Cl A - - - -

11. Amfetamin C9H13N A - - - -

12. Amilacetat C7H14O2 A - - - -

13. Aminoetilalkohol C2H7NO A - - - -

14. Amonijak NH3 A - - - -

15. Anilin C6H7N A - - - -

16. Benzen C6H6 A T1 - 560 -

17. Benzilhlorid C7H7Cl A - - - -

18. Benzol C6H6 A - - - -

19. Benzotrifluorid C7H5F3 A - 1,40 - -

20. Brombutan C4H9Br A - - - -

21. Brometan C2H5Br A - - - -

22. 1,3 – Butadien C4H6 B T2 0,79 430 0,76

23. n – Butan C4H10 A - 0,98 - 0,94

24. Butilacetat C6H12O2 A - - - -

25. 1 – Butilalkohol C4H10O A T2 - 408 -

26. Butilamin C4H11N A - 0,92 - -

27. Butilester C6H12O3 B - 0,88 - -

28. Cijanovodoni~na kiselina CHN B - 0,80 - -

29. Ciklobutan C4H8 A - - - -

30. Cikloheksan C6H12 A T3 - 259 -

31. Cikloheksanon C6H10O A T2 0,95 419 -

32. Cikloheksilalkohol C6H12O A - - - -

33. Cikloheksilamin C6H13N A - - - -

34. Cikloheptan C7H14 A - - - -

35. Ciklopentan C5H10 A - - - -

36. Ciklopropan C3H6 B - - - -

37. Dekahidronaftalen C10H18 A - - - -

38. Dekan C10H22 A - - - -

39. Diacetonalkohol C6H12O2 A - - - -

40. Diaminoetan C2H8N2 A - - - -

41. Dibutiletar C8H18O B - 0,86 - -

42. Dietilamin C4H11N A - - - -

43. Dietilaminoetilalkohol C6H15NO A - - - -

44. Dietiletar C4H10O B - 0,87 - 0,88

45. Dihlorbenzen C6H4Cl2 A - - - -

46. 1,2 – Dihloretan C2H4Cl2 A - 1,80 - -

47. Dihloretilen C2H2Cl2 A - 3,91 - -

48. Dihlormetan CH2Cl2 A - - - -

49. Dihlorpropan C3H6Cl2 A - - - -


474

1 2 3 4 5 6 7 8

50. Dimetilamin C2H7N A

51. Dimetilanilin C8H11N A

52. Dimetiletar C2H6O B 0,84

53. Dimetoksimetan C6H8O2 - T3 236

54. 1,4 – Dioksan C4H8O2 B T2 0,70 379

55. Dioksolan C3H6O2 B

56. Dipropiletar C6H14O A 0,94

57. Dizel-uqe - A

58. Epihlorhidrin C3H5OCl B

59. Epoksipropan C3H6O B 0,70 0,59

60. Etan C2H6 A 0,91 0,82

61. Etantiol C2H6S A

62. Etilacetat C4H8O2 A 0,99

63. Etilacetoacetat C6H10O3 A 0,90

64. Etilakrilat C5H8O2 B 0,86

65. Etilalkohol C2H6O A 0,89 0,88

66. Etilbenzen C8H10 A T2 431

67. Etilciklobutan C6H12 A

68. Etilcikloheksan C8H16 A

69. Etilciklopentan C7H14 A

70. Etilen C2H4 B 0,65 0,54

71. Etilendiamin C2H8N2 A 1,25

72. Etilenoksid C2H4O B 0,59 0,46

73. Etilformijat C3H6O2 A 0,94

74. Etilmetakrilat C6H10O2 A

75. Etilnitrat C2H5NO3 C

76. Fenilalkohol C6H6O A

77. Furan C4H4O B

78. n-Heksan C6H14 A T3 0,93 233 0,88

79. Heksilalkohol C6H14O A 0,94

80. n-Heptan C7H16 A T3 0,91 215 0,88

81. Heptilalkohol C7H16O A

82. Hlorbenzen C6H5Cl A T1 637

83. Hlorbutan C4H9Cl A 1,06

84. Hloretan C2H5Cl A

85. Hloretilen C2H3Cl A 0,99 1,06

86. Hloretilni alkohol C2H5OCl A

87. Hlormetan CH3Cl A

88. Hlorpropan C3H7Cl A

89. Kerozin - A

90. Kimen C10H14 A

91. Krezol C7H8O A

92. Krotonaldehid C4H6O B

93. p-Ksilen C8H10 A T1 528

94. Kumen C9H12 A

95. Mazut - A

96. Metaldehid (CH3CHO)n A

97. Metan CH4 A 1,14

98. Metilacetat C3H6O2 A

99. Metilakrlat C4H6O2 B 0,85

100. Metilalkohol CH4O A 0,92 0,82

101. Metilamin CH5N A


475

1 2 3 4 5 6 7 8

102. Metilamilketon C7H14O A

103. Metilciklobutan C5H10 A

104. Metilcikloheksan C7H14 A

105. Metilcikloheksilalkohol C7H14O A

106. Metilciklopentan C6H12 A

107. Metiletiletar C3H8O B

108. Metiletilketon C4H8O A 0,92 0,94

109. Metilformalijat C2H4O2 A

110. Metil-i-butilketon C6H12O A 0,98

111. Metilmetakrilat C5H8O2 A

112. Metilpropilketon C5H10O A

113. Metilstiren C9H10 A

114. Naftalen C10H8 A T1 528

115. Nitroetan C2H5NO2 A

116. Nitrometan CH3NO2 A

117. n-Nonan C9H20 A T3 205

118. Nonil alkohol C9H20O A

119. i-Oktan C8H18 A T2 411

120. n-Oktan C8H18 A 0,94

121. Oktilalkohol C8H18O A

122. n-Pentan O5H12 A 0,93 0,86

123. 2,4-Pentandion C5H8O2 A 0,95

124. Pentilalkohol C5H12O A 0,99

125. Petroleum - A

126. Petroleum nafta - A

127. Piridin C5H5N A

128. Propan C3H8 A 0,92 0,82

129. Propantiol C3H8S A

130. Propen C3H4 B

131. Propilacetat C5H10O2 A 1,04

132. i-Propilalkohol C3H8O A 0,99

133. Propilamin C3H9N A

134. Propilen C3H6 A 0,91

135. i-Propilnitrat C3H7NO3 B

136. Siretna kiselina C2H4O2 A

137. Stiren C3H8 A

138. Tetradekan C14H30 - T3 201

139. Tetrafluoroetilen C2F4 B

140. Tetrahidrofuran C4H8O B T3 0,87 224

141. Tetrahidrofurlialkohol C5H10O2 B

142. Tetrahidrotiofen C4H8S A 0,92

143. Tiofen C4H4S A 0,99

144. Toluen C7H8 A T1 535

145. Toluidin C7H9N A

146. Trietilamin C6H15N A

147. Tрihlorsilan SiHCl3 - T3 230

148. Trimetilamin C3H9N A

149. Trietilbenzen C9H12 A

150. Trioksan C3H6O3 B

151. Terpentin - A

152. Ugqen-disulfid CS2 C T5 0,34 102 0,33

153. Ugqen-monoksid CO A 0,94 1,06

154. Vinilacetat C4H6O2 A T2 0,94 385

155. Vodonik H2 C 0,29 0,25


476

Granica

zapaqivosti, zapreminski %

Stepen utvr|ene opasnosti po

N a z i v s u p s t a n c e Ta~ka

paqewa °C

Tempe- ratura samo-

paqewa °C dowa gorwa

Rela-tivna

gustina (voda=1)

Relativna gustina pare

ili gasa (vazduh=1)

Tempe- ratura

kqu~awa °C

Rastvorqivost u vodi

Sredstva ili na~in gaewa

zdra-vqe

Zapa- qivost

reak-tiv-nost

Acetal CH3CH(OC2H5)2 (acetaldehid-dietilacetat) -20,6 230,0 1,6 10,4 0,8 4,1 101,7 Slabo

Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

2 3 0

Gas 305 2,5 100 0,9 -83,2 Ne Acetilen CH:CH (etin) Napomena:Acetilen rastvoren u acetonu u zatvorenim sudovima moè da pre|e u

reaktivnost 2.

Zatvoriti protok gasa 1 4 3

Aceton CH3COCH3 (dimetilketon) (2-propanon)

-17,8 465 2,6

1,40(a) 100°C

12,8 0,8 2,0 56,7 Da Alkoholna pena Voda moè da budse neefikasna

1 3

gas 651,1 16 25 0,6 -33,3 Da Akrilonitril CH2:CHCN (vinil cijanid)

1) Ovaj gas je “1” umesto “4” zato to teko gori

Zatvoriti protok gasa 3 11) 0

Benzen C6H6 (benzol)

-11,1 560 1,3 7,1 0,9 2,8 80 Ne Voda moè da bude neefikasna 2 3 0

-31,1 232,2 1,0 7,0 < 1 60-98,9 Benzen (za razblaìvawe)

Napomena: Ta~ka paqewa e mnogo zavisiti od izrade Ne Voda moè da

bude neefikasna 2 3 0

Benzin C5H12 do C9H20 -42,8 1,4 7,6 0,8 3,4 37,8-204,4 Ne Voda moè da


56-60 oktana -42,8 280 1,4 7,6 Napomena: vrednosti mogu da variraju znatno za razli~ite benzine

73 oktana 1,4 7,6

92 oktana 1,5 7,6

100 oktana 1,4 7,4

Benzin 100-130 (avionski) -45,6 440 1,3 7,1 1 3 0


477

Granica zapaqivosti,

zapreminski %



paqewa °C

Tempe- ratura samo-


Rela-tivna

gustina (voda=1)

Relativna gustina pare

ili gasa (vazduh=1)

Tempe- ratura

kqu~awa °C

Rastvorqivost u vodi


zdra-vqe

Zapa- qivost

reak-tiv-nost

Benzin 115-145 (avionski) -45,6 471,1 1,3 7,1 1 3 0

Benzin (iz buotine za naftu)

-17,8 ili

niè Ne Voda ne moè da


Brombenzen C6H5Br (fenilbromid)

51,1 565,1 1,5 5,4 156,1 Ne

Voda ili pena mogu da prouzrokuju penuawe

2 1 0

Gas 420 2,0 12,0 1,3-Butadien CH2:CHCH:CH2 (eritren) Napomena: Polimerizuje se

1,9 -4,4 Ne Zatvoriti protok gasa 2 4 0

Butadienmonoksid CH2:CHCHOCH2 (eritren) <-50 0,9 2,4 66,1 Voda moè da


Butan CH3CH2CH2CH3 Gas 405 1,9 8,5 2,0 -0,6 Ne Zatvoriti protok gasa 1 4 0

1-Butantoil CH3CH2CH2CH2SH (butilmerkaptan)

1,7 0,8 3,1 97,8 Slabo Alkoholna pena Voda moè da bude neefikasna

2 3 0

1-Buten CH3CH2CH:CH2 (a-butilen) Gas 385 1,6 1,0 1,9 -6,1 Ne Zatvoriti tok

gasa 1 4 0

Butilacetat CH3COOC4H9

22,2 - 425 1,7 7,6 0,9 4,0 126,7 Slabo


1 3 0

sek-Butilacetat CH3COOC4(CH3)C2H5

31,1 (os) 1,7 0,9 4,0 105 Slabo


1 3 0

Butilakrilat CH2:CHCOO(CH2)3CH3

48,9 (os) 0,9 4,4

145 Polime-rizuje se

Ne


2 1 0

Butilaldehid CH3(CH2)2CHO (butanal)

-6,7 230 2,5 12,5 0,8 2,5 76,1 Ne Voda moè da bude neefikasna

2 3 1


478


zapreminski %



paqewa °C

Tempe- ratura samo-


Rela-tivna

gustina (voda=1)

Relativna gustina pare ili

gasa (vazduh=1)

Tempe- ratura

kqu~awa °C

Rastvorqivost

u vodi


zdra-vqe

Zapa- qivost

reak-tiv-nost

Butilalkohol CH3(CH2)2CH2OH (1-butanol) (polikarbinol) (propimetanol)

28,9 365 1,4 11,2 0,8 2,6 117,2 Da Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

1 3 0

sek-Butilalkohol CH3CH2CHOHCH3 (2-butanol) (metilkarbinol)

23,9 405 1,7 (a)

100 °C

1,7 (a)

100 °C 0,8 2,6 93,9 Da


1 3 0

terc-Butilalkohol (CH3)2COHCH3 (2-metil-2-propanol) (trimetilkarbinol)

11,1 480 2,4 8,0 0,8 2,6 80,8 Da Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

1 3 0

Butilamin C4H9NH2 (1-aminobutan)

-12,2 312,2 1,7 9,8 0,8 2,5 77,8 Da Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

2 3 0

sek-Butilamin CH3CH2CH(NH2)CH3

-8.9 0,72 2,52 62,8 3 3 0

Butilhlorid C4H9Cl (1-hlorbutan)

-9,4 460 1,8 10,1 0,9 3,2 76,7 Ne Voda moè da bude neefikasna 2 3 0

Cijanovodoni~na kiselina 96% HCN

-17,8 537,8 5,6 40,0 0,7 0,9 26,1 Da Pare krajwe otrovne 4 4 2

Dibutilsulfat C6H4(CO2C4H9)2

157,2 402,8 1,0+ 365,5 Ne


0 1 0

Dietilketon C2H5COC2H5 (3-pentanon)

12,8 (os) 450 1,6 0,8 3,0 102,8 Slabo


1 3 0

Dizel gorivo D1 >40 Ne 0 2 0


479


zapreminski %



paqewa °C

Tempe- ratura samo-


Rela-tivna

gustina (voda=1)


gasa (vazduh=1)

Tempe- ratura

kqu~awa °C

Rastvorqivost

u vodi


zdra-vqe

Zapa- qivost

reak-tiv-nost

Dizel gorivo D2 i D2S >55 Ne 0 2 0

Dizel gorivo D3 >65 Ne 0 2 0

Etan CH3CH3 Gas 515 3,0 12,5 1,0 -88,9 Ne Zatvoriti protok gasa 1 4 0

Etilacetat CH3COOC2H5 (acetestar) (etiletanoat)

-4,4 426,7 2,2 11,0 0,9 3,0 77,2 Slabo Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

1 3 0

Etilalkohol CH3COOC2H5 (etanol)

12.8 365 3,3 19 0,8 1,6 78,3 da Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

0 3 0

Etilalkohol i voda: 96% 16,7 95% 17,2

Etilamin C2H5NH2 70% rastvor u vodi (aminoetan)

15 385 3,5 1,40 0,8 1,6 16,7 Da Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

3 4 0

Etilbenzen C2H5C6H5 (etilbenzol) (feniletan)

15 432,2 1,0 6,7 0,9 3,7 136,1 Ne Voda moè da bude neefikasna 2 3 0

Etilen H2C:CH2 (eten)

Gas 490 2,7 36,0 1,0 -103,9 Da Zatvoriti tok gasa 1 4 2

Etilendihlorid CH2ClCH2Cl (1,2-glikolhlorid)

13,33 412,8 6,2 16 1,3 3,4 83,9 Ne

Voda moè da bude neefikasna, izuzev kao pokriva~

2 3 0

Etilenglikol CH2OHCH2OH (1,2-etanol-glikol)

111,1 400 3,2 1,1 197,2 Da

Alkoholna pena Voda ili pena mogu da prouzrokuju penuawe

1 1 0


480


zapreminski %



paqewa °C

Tempe- ratura samo-


Rela-tivna

gustina (voda=1)


gasa (vazduh=1)

Tempe- ratura

kqu~awa °C

Rastvorqivost

u vodi


zdra-vqe

Zapa- qivost

reak-tiv-nost

Glicerin HOCH2CHOHCH2OH (glicerol)

180 370 1,3 290 Da

Voda ili pena mogu da prouzrokuju penuawe Alkoholna pena

1 1 0

Heksan CH3(CH2)4CH3 (heksilhidrid)


Heptan CH3(CH2)5CH3


Hlorbenzen C6H5Cl (hlorbenzon) (manohlorbenzen) (fenilhlorid)

28,9 640 1,3 7,1 1,1 3,9 132,2 Ne


2 3 0

Izobutan (CH3)3CH (2-metilopropan)

Gas 460 1,8 8,4 2,0 -11,7 Ne Zatvoriti tok gasa 1 4 0

Izobutilalkohol (CH3)2CHCH2OH (izopropilkarbinol) (2-metil-1-propanol)

27,8 426,7 1,2 (a)

100 °C

10,9 (a)

100 °C 0,8 2,6 107,2 Da

Alkoholna pena Voda moè da bude neefikasna

2 3 0

Izobutilbenzen (CH3)2CHCH2NH2

55 430 0,8 6,0 0,9 4,6 172,8 Ne 2 2 0

m-Ksilen C6H4(CH3)2 (1,3-dimetilbenzen)

28,9 530 1,1 7,0 0,9 3,7 138,9 Ne Voda moè da bude neefikasna 2 3 0

o-Ksilen C6H4(CH3)2 (1,2-dimetilbenzen) (o-ksilol)



481


zapreminski %



paqewa °C

Tempe- ratura samo-


Rela-tivna

gustina (voda=1)


gasa (vazduh=1)

Tempe- ratura

kqu~awa °C

Rastvorqivost

u vodi


zdra-vqe

Zapa- qivost

reak-tiv-nost

Izopropilhlorid (CH3)2CHCl (2-hlorpropan)

32,2 593,4 2,8 10,7 0,9 2,7 35 Vrlo slabo Voda moè da bude neefikasna 2 4 0

Metilalkohol CH3OH (methanol) (alcohol iz drveta)

11,1 390,6 6,7 36 0,8 1,1 63,9 Da Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

2 3 2

Metilaminketon CH3CO(CH2)4CH3

48,9 (os) 532,8 0,8 3,9 150 Slabo Alkoholna pena 1 2 0

Metilamin CH3NH2


Metan CH4 (barski gas)

Gas 540 5,0 15,0 0,6 161,6 Ne Zatvoriti tok gasa 1 4 0

Metilacetat CH3COOCH3 (metilestarsiretna kiselina)

-10 501,7 3,1 16 0,9 2,8 60 Da Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

2 3 0

Metilciklopentan C6H12

<-6,7 0,8 2,9 71,7 Ne Voda moè da bude neefikasna 2 3 0

Mravqa kiselina HCOOH

6,8 601,1 1,2 1,6 100,6 Da Alkoholna pena 3 2 0

90%rastvor 50 433,9 18 57 Nafta 49°Be Tip katrana iz uglja

41,7 277,2 Ne 2 2 0

Nafta, petroleum Vidi: Petroleumetar

10 232,2 0,9 6,7 <1 4,1 115,6-143,3 Ne 1 3 0 Nafta V, M i P

Ta~ka topqewa 10°C Napomena: Ta~ka topqewa i temperature paqewa zavise mnogo od proizvoa~a


482

Granica




paqewa °C

Tempe- ratura samo-


Rela-tivna

gustina (voda=1)


gasa (vazduh=1)

Tempe- ratura

kqu~awa °C

Rastvorqivost

u vodi


zdra-vqe

Zapa- qivost

reak-tiv-nost

29,4 232,2 1,0 6,0 <1 4,3 100-160 Ne Nafta V, M i P,

visoke zapaqivosti Napomena: ta~ka topqewa i temperature paqewa zavise mnogo od proizvoa~a

Voda moè da bude neefikasna 1 3 0

-2,2 232,2 0,9 6,0 <1 137,8- Nafta V, M i P, normalna Napomena: ta~ka topqewa i temperature paqewa zavise mnogo od proizvoa~a

Voda moè da bude neefikasna 1 3 0

78,9 526,1 0,9 5,9 1,1 4,4 217,8 Ne Naftalin C10H8 (beli katran) Napomena: Ta~ka topqewa 80 °C

2 2 0

Nitroglicerin C3H5(NO3)3 (gliceriltrinitrat)

Eks-plo-dira

270 1,6

261 Eks-plo-dira

Da 2 2 0

127,2 Nitrohlorbenzen C6H4ClNO2 Napomena: Ta~ka topqewa 43,9 °C

1,5 236,1 Ne Voda ili pena mogu da prouzrokuju penuawe

3 1 1

Oktan CH3(CH2)6CH3


Pentan CH3(CH2)3CH3

<40 260 1,5 7,8 0,6 2,5 36,1 Ne Voda moè da bude neefikasna 2 4 0

Petroleum etar (benzin) <-17,8 278,8 1,1 5,9 0,6 2,5 35-60 Ne Voda moè da


37,8 210 0,7 5 1 151,1-301,1 Ne

Pogonsko uqe br.1 (kerozin) Napomena: Minimalna ta~ka topqewa po zakonu varira za

kerozin u razli~itim zemqama; ta~ka topqewa je iznad 43,9 °C


3 1 1

Prirodni gas 482,3-632,3

3,8-6,5 13-17 Zatvoriti tok

vode 1 4 0


483


zapreminski %



paqewa °C

Tempe- ratura samo-


Rela-tivna

gustina (voda=1)


gasa (vazduh=1)

Tempe- ratura

kqu~awa °C

Rastvorqivost

u vodi


zdra-vqe

Zapa- qivost

reak-tiv-nost

Propan CH3CH2CH3

Gas 450 2,2 9,5 1,6 -42,2 Ne Zatvoriti tok vode 1 4 0

Propanal CH3CH2CHO (propanaldehid)

-9,4 do

-7,2 (os)

207,2 2,9 17,0 0,8 2,0 48,9 Slabo Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

2 3 1

Propilacetat C3H7OOCCH3 (n-propilestarsiretne kiseline)

14,4 450 2,0 8 0,9 3,5 101,7 Slabo Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

1 3 0

Propilalkohol CH3CH2CH2OH (1-propanol)

25 440 2,1 13,5 0,8 2,1 97,2 Da Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

1 3 0

Propilamin CH3(CH2)2NH2

-37,2 317,8 2,0 10,4 0,7 2,0 48,9 Da Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

3 3 0

Propilbenzen C3H7C6H5 (fenilpropan)


Propilen C3H2:CHCH3 (propen)


Stiren C6H5CH:CH2 (cinamen) (feniletilen) (vinilbenzen)


Terpentin 35 253,3 0,8 <1 148,9 Ne Voda moè da bude neefikasna 1 3 0

Toluen C6H5CH3 (metilbenzen) (fenilmetan) (toluol)

85 482,3 1,0- 3,1 110,6 Ne Voda moè da bude neefikasna 2 3 0


484

Granica




paqewa °C

Tempe- ratura samo-


Rela-tivna

gustina (voda=1)


gasa (vazduh=1)

Tempe- ratura

kqu~awa °C

Rastvorqivost

u vodi


zdra-vqe

Zapa- qivost

reak-tiv-nost

Trietilamin C2H5N -6,7 1,2 8,0 0,7 3,5 89,4 Ne


2 3 0

Trietilenglikol HOC(CH2CO2C2H5)CO2C2H5 (dikaproat) (2,2-etilendioksidetanol)

167,7 371,1 0,9 9,2 1,1 287,8 Da

Voda ili pena mogu da prouzrokuju penuawe Alkoholna pena

1 1 0

420 12,5 90 Trihloretilen ClHC:CCl2 Napomena: Prakti~no nezapaqiv

1,5 4,5 86,7 Ne 1 1* 0

Trimetilamin (CH3)3N Gas 190 2,0 11,6 2,0 3,3 Da Zatvoriti tok

gasa 2 4 0

Ugqendisulfid CS2

-30 90 1,3 50,5 1,3 2,6 46,1 Ne


2 3 0

Ugqenmonoksic CO Gas 453,4 12,5 74 1,0 192,2 Da Zatvoriti tok

gasa 2 4 0

-7,8 426,7 2,6 Vinilacetat CH2:CHOOCCH3 (eteniletanoat) Napomena: polimerizuje se

13,4 0,9 3,0 71,7 Slabo Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

2 3 2

Vinileyilalkohol CH2:CH(CH2)2OH (3-buten-1-ol)

37,8 4,7 34 0,84 2,49 111,7 Da 0 2 0

Viniletiletar CH2:CHOC2H5 (etilviniletar)

<-45,6 201,7 1,7 28 0,8 2,5 35,6 Ne Voda moè da bude neefikasna Alkoholna pena

2 4 2

Vodonik H2

Gas 400 4,0 75 0,1 -252,2 Slabo Zatvoriti tok gasa 0 4 0


485

Л и т е р а т у р а и и з в о р и п о д а т а к а

С. Спасић, Р. Јованов, А. Павловић: “Пожар, експлозија, провала–Инжињерско–технички приручник”, Ватрогасни савез Србије, Београд,1998. Р. Јованов, А. Павловић, С. Јовановић: “Методологија одређивања зона опасности-запаљиве течности и гасови”, Институт за нуклеарне науке “Винча”, Београд, 1996. Р. Јованов, А. Павловић, Ј. Ињац: “Методологија одређивања зона опасности-експлозиви и запаљиве прашине”, Институт за нуклеарне науке Винча, Београд, 1996. Р. Јованов, А.Павловић: “Опреативна примена прописа противексплозионе заштите-рЕx”, Институт за нуклеарне науке Винча, Београд, 1996. Р. Јованов, Н. Клеут: “Простори угрожени експлозивним смешама”, Институт за нуклеарне науке Винча, Београд, 1994. Р. Јованов, Д. Оцокољић, Г. Јефтовић, Д. Шикања: “Основи превентивне заштите од пожара и експлозије”, Виша школа унутрашњих послова,Београд, 2000. С. Спасић, П. Марић, Ј. Ињац: “Промет експлозивних материја”, Ватрогасни савез Југославије, Београд, 1998. Р. Ивић: “Заштита од пожара при пројектовању и извођењу зграда”, Ватрогасни Савез Југославије, 1969. Д. Секуловић, М. Кадић: “Збирка прописа из области заштите од пожара и експлозија са објашњењима за практичну примену”- књига I, И.Г.П. Нова Просвета, Београд, 1990. Д. Секуловић, М. Кадић: “Збирка прописа из области заштите од пожара и експлозија са објашњењима за практичну примену”- књига II, И.Г.П. Нова Просвета, Београд, 1990. М. Исаиловић: “Технички прописи о заштити од пожара и експлозија”, Савез машинских и електротрехничких инжењера и техничара Србије, Београд, 1996. Ж.. Алексић, Р. Костић: “Приручник за откривање узрока и утврђивање одговорности”, Привредна Штампа, Београд, 1982. М. Богнер, М. Исаиловић: “Збирка прописа у машинству”, том 1, ИРО Научна књига, Београд, 1986. А. Соколов, Г. Спаић, Л. Салаш: “Електричне инсталације ниског напона-Збирка прописа и стандарда са коментарима”, АXIS и Савезни Завод за Стандардизацију, Београд, 1992. Г. Дотлић: Електроенергетика, кроз стандарде, законе, правилнике и техничке препоруке, Савез машинских и електротехничких инжењера и техничара Србије, Београд, 1998. Д. Бранковић: “Збирка Југословенских стандарда за заштиту од пожара и експлозија I књига-друго допуњено издање”, Новинско-издавачка установа Службени лист СФРЈ, Савезни Завод за стандардизацију, Београд, 1990. Д. Бранковић: “Збирка Југословенских стандарда за заштиту од пожара и експлозија II књига-друго допуњено издање”, Новинско-издавачка установа Службени лист СФРЈ, Савезни Завод за стандардизацију, Београд, 1990. Н. Мариновић: “Приручник из противексплозијске заштите”, Загреб, 1997. Н. Адамовић: “Превентивно-техничка заштита”, Београд-Панчево, 1997. Д.О.О. Гасол-инжењеринг: “Техничко упуство о правилном руковању и одржавању уређаја и опреме за течни нафтни гас”, Д.О.О. Гасол-инжењеринг, Чачак 2002. “Елаборат заштите од пожара”, Д.О.О. Гасол-инжењеринг, Чачак 2002. “Елаборат за добијање сагласности на локацију”, Д.О.О. Гасол-инжењеринг, Чачак, 2002. “Тест за проверу знања из области заштите од пожара”, Добровољно Ватрогасно Друштво “Чачак”, Чачак 2001. “Процедура за поступање при вршењу инспекцијског надзора у области заштите од пожара”, Предузеће за телекомуникације Телеком Србија АД Београд, 2000. “Технички проспект”, Елпас, Београд, 1999. “Технички проспект”, Fittich, Београд.


486

“Заштита од пожара”, Савремена пракса”број 1718 од 15 децембра 1997. Закон о заштити од пожара,“Службени гласник СРС” број 37/88. Закон о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима,“Службени гласник СРС” број 44/77. Закон о изградњи објеката, “Службени гласник РС” број 44/95. Закон о општем управном поступку, “Службени лист СРЈ” број 33/97. Закон о превозу опасних материја, “Службени лист СФРЈ” број 27/90. Закон о заштити од јонизацијућих зрачења, “Службени лист СРЈ” број 46/96. Закон о промету експлозивних материја, “Службени лист СФРЈ” број 30/85. Закон о цевоводном транспорту гасовитих и течних угљоводоника, “Службени лист СРЈ” број 29/97. Закон о транспорту, дистрибуцији и коришћењу природног гаса, “Службени гласник РС” број 66/91 и 12/96. Закон о стандардизацији, “Службени лист СРЈ”, број 30/96. Нацрт Закона о планирању и изградњи , извор www.mu.grs.sr.gov.yu, 2003. Правилник о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара, “Службени лист СФРЈ”, број 30/91. Правилник о техничким нормативима за заштиту објеката од атмосферског пражњења, “Службени лист СРЈ”, број 11/96. Правилник о техничким нормативима за електричне инсталације ниског напона, “Службени лист СФРЈ”, број 74/90. Правилник о техничким нормативима за заштиту од статичког електрицитета, “Службени лист СФРЈ”, број 62/73. Правилник о техничким нормативима за погон и одржавање електроенергетских постројења и водова, “Службени лист СРЈ”, број 41/93. Правилник о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног напона од 1 KV до 400 KV, “Службени лист СФРЈ”, број 65/88 и 18/92. Правилник о техничким нормативима за заштиту нисконапонских мрежа и припадајућих трансформаторских станица, “Службени лист СФРЈ”, број 13/78. Правилник о техничким нормативима за заштиту електоенергетских постројења и уређаја од пожара, “Службени лист СФРЈ”, број 74/90. Правилник о техничким нормативима за системе за вентилацију или климатизазију, “Службени лист СФРЈ”, број 38/89. Правилник о техничким нормативима за стабилне инсталације за дојаву пожара, “Службени лист СРЈ”, број 87/93. Правилник о техничким нормативима за уређаје у којима се наносе и суше премазна средства, “Службени лист СФРЈ”, број 57/85. Правилник о техничким нормативима за стабилне уређаје за гашење пожара угљен диоксидом, “Службени лист СФРЈ”, број 44/83 и 31/89. Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању запаљивих течности, “Службени лист СФРЈ”, број 20/71 и 23/71. Правилник о смештају и држању уља за ложење, “Службени лист СФРЈ”, број 45/67. Правилник о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива, “Службени лист СФРЈ”, број 27/71. Правилник о техничким нормативима за заштиту складишта од пожара и експлозија, “Службени лист СФРЈ”, број 24/87. Правилник о заштити на раду при изради експлозива и барута и манипулисању експлозивом и барутом, “Службени лист СФРЈ”, број 55/69. Правилник о техничким нормативима за стабилне инсталације за детекцију експлозивних гасова и пара, “Службени лист СРЈ”, број 24/93. Правилник о техничким нормативима за пројектовање, погон и одржавање гасних котларница, “Службени лист СФРЈ”, број 10/90.


487

Правилник о техничким нормативима за унутрашње гасне инсталације, “Службени лист СРЈ”, број 20/92. Правилник о техничким нормативима за пројектовање и изградњу дистрибутивних гасовода од полиетиленских цеви, за радни притисак до 4 бара, “Службени лист СРЈ”, број 20/92. Правилник о техничким нормативима за кућни гасни прикључак за радни притисак до 4 бара, “Службени лист СРЈ”, број 20/92. Правилник о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса, “Службени лист СФРЈ”, број 24/71 и 26/71. Правилник о техничким условима и нормативима за безбедан транспорт течних и гасовитих угљоводоника магистралним нафтоводима и гасоводима и нафтоводима и гасоводима за међународни транспорт, “Службени лист СФРЈ”, број 26/85. Правилник о условима за бављење пословима унапређења заштите од пожара, “Службени гласник СРС”, број 26/85. Правилник о минимуму садржине општег дела програма обуке радника из области заштите од пожара, “Службени гласник СРС”, број 40/90. Правилник о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара, “Службени лист СФРЈ”, број 7/84. Правилник о техничким нормативима за системе за одвођење дима и топлоте насталих у пожару, “Службени лист СФРЈ”, број 45/83. Правилник о техничким нормативима за уређаје за аутоматско затварање врата или клапни отпорних према пожару, “Службени лист СФРЈ”, број 35/80. Уредба о мерама заштите од пожара при извођењу радова заваривања, резања и лемљења, “Службени гласник СРС”, број 9/77. Наредба о обавезном атестирању електричних уређаја за експлозивну атмосферу, “Службени лист СРЈ”, број 35/95. JUS M. B6. 673 Хидранти JUS M. E2. 515 Стабилни судови под притиском за течне атмосферске гасове JUS M. Z2. 250 Преносни резервоари за пропан бутан називног пуњења од 150 до 2000 кг JUS M. Z2. 600 Хоризонтални, заварени челични резервоари за пропан бутан V = 20 – 200 m3 JUS M. Z2. 620 Вертикални, заварени челични резервоари за пропан бутан V=60,100 и 150 m3 JUS M. Z3. 010 Положени челични резервоари, укопани JUS M. Z3. 014 Положени челични резервоари са двоструким зидовима, укопани JUS N. A0. 826 Електричне инсталације у зградама – термини и дефиниције JUS N. A5. 070 Степен заштите електричне опреме остварени помоћу заштитних кућишта JUS N. B2. 730 Електричне инсталације у зградама JUS N. B2. 741 Заштита од електричног удара JUS N. B2. 743 Заштита од прекомерних струја JUS N. B2. 751 Избор и постављање електричне опреме у зависности од спољашњих утицаја JUS N. B2. 752 Трајно дозвољене струје JUS N. B2. 754 Уземљење и заштитни проводници JUS N. B2. 781 Избор мера заштите од електричног удара у зависности од спољашњих утицаја JUS IEC 1024-1 Громобранске инсталације. Општи услови JUS IEC 1024-1-1 Громобранске инсталације. Одређивање нивоа заштите JUS N. B4. 802 Громобранске инсталације. Поступци при пројектовању, извођењу, одржавању, прегледима и верификацијама JUS N. B4. 803 Изокерауничка карта СР Југославије JUS N. B4. 810 Штапне хватаљке са уређајем за рано стартовање JUS N. B4. 811 Штапне хватаљке са кружним прстеном JUS IEC 1312-1 Заштита од електромагнетског импулса атмосферског пражњења JUS N. CO. 006 Означавање изолованих проводника и каблова JUS N. CO. 075 Испитивање отпорности каблова према горењу JUS N. S6. 200 Елементи система за аутоматско откривање пожара


488

JUS N. S6. 211 Тачкасти детектори топлоте са статичким елементима JUS N. S8. 003 Класификација експлозивних гасова и пара JUS N. S8. 006 Зоне опасности простора угрожених експлозивима JUS N. S8. 007 Зоне опасности простора угрожених експлозивним смешама гасова и пара JUS N. S8. 008 Класификација простора угрожених експлозивном прашином JUS N. S8. 010 Електрични уређаји у просторима угроженим експлозивима JUS N. S8. 011 Општи захтеви за конструкцију противексплозијских заштићених електричних уређаја намењених за употребу у просторима угроженим од експлозивне атмосфере JUS N. S8. 090 Захтеви за електричне инсталације и уређаје у просторима угроженим од експлозивне атмосфере (изузев рудника) JUS N. S8. 101 Врста заштите непродорни оклоп JUS N. S8. 201 Врста заштите повећана сигурност JUS N. S8. 901 Посебни захтеви за вентилаторе у просторима угроженим експлозивном атмо. JUS IEC 79-17 Препоруке за преглед и одржавање електричних инсталација у опасним просторима JUS IEC 79-19 Поправка и ремонт уређаја који се користе у експлозивној атмосфери JUS A. K2. 401 Електрични уређаји за експлозивне атмосфере. Шема атестирања JUS U. J1. 001 Номенклатура подручја заштите од пожара JUS U. J1. 010 Испитивање материјала и конструкција JUS U. J1. 030 Пожарно оптерећење JUS U. J1. 040 Испитивање негоривости материјала JUS U. J1. 050 Понашање грађевинских материјала у пожару JUS U. J1. 070 Испитивање развоја пожара код конструкција у испитним пећима JUS U. J1. 090 Испитивање отпорности зидова према пожару JUS U. J1. 100 Испитивање отпорности стубова према пожару JUS U. J1. 110 Испитивање отпорности међуспратних конструкција према пожару JUS U. J1. 114 Испитивање отпорности носача (греда) према пожару JUS U. J1. 140 Испитивање отпорности кровних покривача против дејства пожара споља JUS U. J1. 160 Испитивање отпорности врата и других елемената за затварање отвора у зидовима JUS U. J1. 170 Испитивање отпорности димњака против пожара JUS U. J1. 172 Испитивање отпорности вентилационих канала против пожара JUS U. J1. 220 Симболи за техничке шеме JUS U. J1. 240 Степен отпорности зграде према пожару JUS U. J5. 701 Заштита челичних греда оптерећених на савијање негоривим минералним плочама JUS U. J5. 702 Заштита челичних стубова негоривим минералним плочама JUS U. J5. 714 Преградни зид од пуне негориве минералне плоче отпорности према пожару 60 минута JUS U. J5. 715 Преградни зид од пуне негориве минералне плоче отпорности према пожару 90 минута JUS U. J5. 721 Лаки преградни зид од негориве минералне плоче отпорности према пожару 60 минута JUS U. J5. 722 Лаки преградни зид од негориве минералне плоче отпорности према пожару 90 минута JUS U. J5. 723 Лаки преградни зид од негоривих минералних плоча отпорности према пожару 120 минута JUS U. J5. 724 Лаки преградни зид од негоривих минералних плоча отпорности према пожару 180 минута JUS Z. CO. 001 Термини и дефиниције JUS Z. CO. 005 Класификација материјала и робе према понашању у пожару


489

JUS Z. CO. 007 Класификација запаљивих течности према температури паљења и температури кључања JUS Z. CO. 010 Карактеристике опасних запаљивих гасова, течности и испарљивих чврстих супстанци JUS Z. CO. 012 Утврђивање категорија и степена опасности од материја при пожару JUS Z. C1. 002 Ватрогасна опрема – симболи JUS Z. C1. 020 Ватрогасне арматуре, технички услови за израду и испоруку JUS Z. C1. 022 Хидрантски наставак, једнокраки, тип C/C, DN 52 JUS Z. C1. 040 Усисна корпа, типа А, DN 110 JUS Z. C1. 060 Млазница, типа D, DN 52 JUS Z. C2. 020 Ручни и превозни апарати за гашење пожара – опште одредбе JUS Z. C2. 030 Ручни апарати за гашење хемијском пеном JUS Z. C2. 035 Ручни апарати за гашење прахом JUS Z. C2. 040 Ручни апарати за гашење угљен-диоксидом JUS Z. C2. 050 Ручни апарати за гашење водом и ваздушном пеном JUS Z. C2. 060 Ручни апарати за гашење водом JUS Z. C2. 130 Превозни апарати за гашење хемијском пеном JUS Z. C2. 135 Превозни апарати за гашење прахом JUS Z. C2. 140 Превозни апарати за гашење угљен диоксидом JUS Z. C6. 011 Потисна ткана црева JUS ISO 834 Испитивање отпорности према пожару. Услови стандардног загревања JUS ISO 8421 део 1 JUS ISO. 3941 Класификација пожара IEC 79-10 Класификација опасних простора DIN 14 494 Стабилне дренчер инсталације


490


491

â~ak

Ekomex

âjka M

â~ak

Konjevii

Sponit

32000 â~ak, ul. Nikole Tesle br.17Tel/Fax 032-373-888


492


493

32212 Preljina, Tel: 032/54-522

Trgovinsko preduzee


494

D.O.O. PROIZVODNJA, USLUGE, PROMET I IN@ENJERING

I N @ E N J E R I N G

Te l e f o n : 0 3 2 / 3 4 1 - 1 2 4Te l e f a x : 0 3 2 / 4 3 1 - 1 2 4M o b i l n i : 0 6 4 / 1 4 - 5 0 - 6 8 9E - m a i l : v o j a g a s o l@p t t . y u

32000 â~ak, Cara Lazara 3/1Projektovanje i izvo|enje: termotehni~ke i gasne instalacije (prirodni gas, propan-butan)

pumpne stanice, kotlarnice, kune instalacije

GA OL

Nudimo Vam sledee:- STRU^NU POMO] (besplatno)- PROJEKTOVANJE (besplatno, ukoliko kupite gasne aparate kod nas)- NABAVKU (gasne aparate vie stranih i domaih proizvo|a~a)

Grupe proizvoda koje moète dobiti preko nae prodajne mreè:* gasni kotlovi (grejanje, zagrevanje sanitarne vode, kombinovani)* gasni gorionici* gasni tednjaci i reoi* gasne pei za grejanje* gasni kamini* gasne grejalice - ozra~iva~i* gasne lampe* gasni upalja~i.* kompletna oprema i materijal za grejanje (kotlovi, pumpe, radijatori, cevi i dr.)* oprema i materijal za vodovod i kanalizaciju* oprema i materijal za elektroinstalacije* pomoni materijali (sredstva za meko i tvrdo lemljenje, teflon trake, pasta za zaptivanje i dr.)

- MONTA@U- PU[TANJE U RAD- SERVISIRANJE

NA[E ZNANJE, KVALITET I CENE !VA[E ZADOVOLJSTVO !


495

Fabrika lekova Ivanjica

YUGOSLAVIA - 32250 Ivanjica, Prilike b.b.Tel: +381 32 641-731, 641-732, 641-733, 641-886

Fax: +381 32 641-804PREDSTAVNIŠTVO - 11000 Beograd, Vojvode Stepe 301

Tel: +381 11 3975-918, 3975-911Fax: +381 11 3975-759e-mail: [email protected]

www:habit.co.yu.

RANSANAEUKAPTILEUKAPTIL

CIPROFLOKSACINCIPROFLOKSACIN

DIKLOFENAKDIAZEPAMDIAZEPAMBECENOLBAKTIMOL

PENTOKSIFILIN

150 mg,150 mg,150 mg,150 mg,150 mg,150 mg,150 mg,150 mg,150 mg,150 mg,150 mg,

20 film tableta40 tableta40 tableta10 tableta10 tableta

30 tableta20 film tableta

30 tableta20 tableta20 tableta20 retard film tableta


496

AUTOKOZMETIKAZA[TITA DRVETA I METALA

KU]NA HEMIJA

Proizvodi “Aurora” odlikuju se visokim kvalitetom, to potvr|ujevelika prisutnost na trìtu, atestna i druga pratea dokumentacijaod nadle`nih instituta i ustanova . Svi proizvodi se rade uz primenunajsavremenijih tehni~kih dostignua, od uvoznih sirovina, koristeiiskustva poznatih svetskih firmi.

Tel/Fax: 032/818-730, 817-077e-mail: [email protected]

32104 â~ak, ul. Dr Dragie Miovia 148/1tel/fax: ++381 32 223 354, 223 362, 227 754Stan: ++381 32 233 221, mobil. 063 608 497


497

YU 32000 ÂÂK, Ljubika 8Tel: 032/320-170, 221-385, 222-692, 44-478

Fax: 032/222-153E-mail: [email protected]

www.spektardoo.co.yu

Proizvodnja medicinskih sredstava, laboratorijskog priborai plasti~ne ambalaè

^ A ^ A K

32000 â~ak, ul. 15 b.b. BeljinaTel: 032/263-305Fax: 032/263-306

E-mail: [email protected]


498

D.O.O.

STANICA ZA SNABDEVANJE GORIVOMMOTORNIH VOZILA

Lu~ani, Dr Dragie Miovia b.b. Tel: 032/817-890

Telefoni: Centrala/Fax: Direktor Prodaja tel/fax

032/302-402223-626302-420302-421302-423

32000 â~ak, ul. M. Mandia b.b.


499

PLAMEN proizvodi, ugra|uje i prodaje ekspandirajue materijale,koji su svetski hit i predstavljaju najefikasnije sredstvo za zatituod poàra. Proizvodni program je: - PLAMEX K - ekspandirajua masa za zatitu od poàraprodora kablova i drugih otvora u gra|evinarstvu - PLAMEX 2D - ekspandirajui premaz za zatitu od poàradrvenih konstrukcija - PLAMEX ekspandirajua traka otporna prema poàru zazaptivanje protivpoàrnih vrata i ventilacionih klapni

ZA SVE PROIZVODE POSEDUJEMO ODGOVARAJU]EATESTE OD OVLA[]ENIH LABORATORIJA

Proizvodnja i ugradnja ekspandirajuih protivpoàrnih masa, premaza i trakaZelena gora 41/34, Kraljevo; Tel/fax: 036/353-924; 064/120-55-32

PLAMEN - Kraljevo

PROIZVODNJA TELEVIZORA

HABIT STYLE A.D32250 Ivanjica, Prilike b.b.Tel: +381 32 641 731, 641 732, 641 733, 641 886Fax: +381 32 641 804



500

PEKARA “POLJE” Gornji MilanovacTel/Fax:032/726-555, 726-556

14000 Valjevo, ul. VNOP-a 59Telefon centrale: 014/223-121Telefon - Fax: 014/228-155e-mail: [email protected]

“KRU[IK - FABRIKA LOVA^KE MUNICIJE” A.D.HOLDING KORPORACIJA “KRU[IK” A.D.

proizvodnja hleba, peciva, mleka i mle~nih proizvoda


501

32000 â~ak, Nikole Tesle 9Tel:032/373-712, Fax:032/373-712, 223-582Prodaja Tel: 032/221-619, 223-025, 223-023

E-mail: [email protected], http://www.prvimaj.co.yu

Poslovni centar Beograd: 11000, Dunavski kej 9,Fax: 011/636-506, Marketing: 011/637-424, Prodaja: 011/636-670

Komercijalni predstavnik Novi Sad:Tel/Fax: 021/450-693E-mail:[email protected]

32000 â~ak, Bogievieva 1, Telefon 032/22 77 43, 22 77 44,Fax: 032/ 22 77 45, Proizvodnja 032/350-095

EPOKSAN D.O.O. PROIZVODNJA EPOKSIDNIH INDUSTRIJSKIHPODOVA, KITOVA I PREMAZA ZA BETON


502

Tel: 032/233-696

D.O.O. za inènjering, proizvodnju, promet i usluge

Projektovanje i izvo|enje termo-mainskih instalacija:-Klimatizacija-Grejanje-Rashladni sistemi-Gasne instalacije

32000 â~ak, ul. Bul. Vuka Karadìa 2Tel /Fax: 032/320-401, 224-244, 320-400E-mail: [email protected]


503


504

AXEM D.O.O

32250 IvawicaNuieva 14Tel/Faks: 032/662-021IVAWICA

Prodaja gra|evinskog, vodoinstalacionog ikanalizacionog materijala, prohromskih kazana i bojlera,

te~nog naftnog gasa u bocama.

AgropartnerAgropartner d.o.o. preduzee za proizvodnju,

spoljnu i unutranju trgovinu

Poèga 31210, Knjaza Miloa br. 8, YUGOSLAVIA

Tel/Fax: +381 32 817 016Fax: +381 32 817 190

E-mail: [email protected]:agropartnerserbia.com

PROIZVODNJA BOJA I EMAJL LAKOVA NA BAZI NITRO JEDINJENJA

32222 D. Jeèvica-â~ak Tel/Fax: 032/813-289, 813-332


505

DOBROVOQNO VATROGASNO DRU[TVOIVAWICA

32250 Ivawica, Veqamina Marinkovia br.3Tel/faks: 032/664-381

OP[TINSKI FONDZA PROTIVPO@ARNU ZA[TITU - LUÂNI 32240

Lu~ani, Jugoslovenske Armije br.5 Tel/faks: 032/817-230

-Servisira (kontrolie, puni, zamewuje neispravne delove i dovodi u ispravno stawe)sve vrste aparata za gaewe poàra u svom vatrogasnom servisu i na licu mesta.-Vri kontrolno merewe proto~nog kapaciteta i pritiska vode u hidrantskoj mreì iizdaje ateste.-Prodaje sve vrste aparata za gaewe poàra, druge ure|aje, sprave, opremu i sredstvaza gaewe poàra i za zatitu od poàra.

Telefoni: Centrala: ++381 (0)32 373-694Generalni direktor: 373 701Komercijalni direktor: 222 077Tehni~ki direktor: 373 696Finansijski direktor: 221 681Predstavnitvo Novi Sad:Tel/Fax: ++381 (0)21 365 458Predstavnitvo Leskovac: Tel./Fax:++381 (0)16 56 035Foto studio Beograd: Tel./Fax: ++381 664 175

Fax: 221 680E-mail: [email protected]


506

PREDUZE]E ZA MARKETING,IN@ENJERING I TRGOVINU

Preljinsko polje, b.b. 32000 â~ak,tel: 032/372-927, fax 032/381-852

32000 â~ak, Krenov prolaz b.b.Telefon: 032/221-288, fax: 032/224-295, 224-284


507

Projektuje tehni~ku dokumentaciju za gradnju i legalizacijusvih vrsta objekata. Obavlja tehni~ki nadzor gradnje32000 â~ak, ul.Nemanjina 62/23, Tel:032/371-968

Samostalni projektni atelje“Milenko Sreji”

Mlekara Valletta d.o.o.


Sime Luke lazia 14, 11000 BeogradTel/Fax: +381 11 367 23 77

+381 11 367 23 76

Republike 68, 32230 Gu~aTel/Fax: +381 32 862 114

+381 32 862 113

Centrala: 032/223-258, Direktor: 032/222-473Mlin, pekara i silos: 032/46-524Fabrika sto~ne hrane: 032/223-401Telefaks: 032/223-226

Samostalna radwa za izradu tehni~ke dokumentacije

Ivawica, Kej B. Damjanovi b.b.Tel: 032/662-633, 664-892


508

PREDUZE]E ZA PROIZVODNJU, PROJEKTOVANJE, MERENJE,IN@ENJERING U ELEKTROTEHNICI I PROMET SA P.O. ÂÂK

32000 ÂÂK, Bulevar oslobodilaca â~ka br.117tel: 032/374-301fax: 032/374-301

www. elektrovat.co.yue-mail: [email protected]

Razvoj u vremenu koje dolazi, Elektrovat vidi u okviru postojeegprograma, sa posebnmim naglaskom na proizvodnju studijske opreme.

@eljom osniva~a, da se to potpunije iskaù u svojoj elektrotehni~kojstruci, po~etkom 1990. godine nastalo je preduzee u privatnoj svojini podimenomELEKTROVAT. Osnovnu delatnost firme u po~etku su ~inili:

U vremenu koje je sledilo, dogodio se intenzivan razvoj, tako da danasprogram firme obuhvata jo i:

Programski razvoj firme adekvatno je propraen kadrovskomosposobljenou. Danas firma ima visoko stru~an projektantsko-tehni~ki biro,operativne montaèrske ekipe, kao i tri pratee radionice.

U proizvodnom lancu uklju~en je vei broj kooperanata iz elektro,mainske i bravarske struke tako da Elektrovat u proizvodnom smislupredstavlja veliku porodicu.

Firma poseduje licencu za izvo|enje radova kao i licencu za merenjai ocenu kvaliteta elektroinstalacija.

Projektovanje i montaà elektroenergetskih postrojenja i opreme.

Merenje i inènjering u elektrotehnici, Proizvodnja opreme, projektovanje i opremanje TV studija, Spoljnotrgovinski promet i domaa veletrgovina, Zastupanje stranih firmi.


509

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 614.83/.84 (035) ЕРИЋ, Милан Б. Противпожарна и превентивно техничка заштита; инжењерско – технички приручник / Милан Б. Ерић. – Чачак; Јел-Мил; Прозор, 2003 (Чачак: Јел-Мил, штампарија Бајић). - 489 стр. : граф. прикази, табеле; 24 cm Тираж 300. – Библиографија: 485 – 489. ISBN 86-84383-02-8 а) Заштита од пожара – Приручници б) Заштита од експлозије – Приручници COBISS, SR-ID 104452364

Documents

Knjiga PP i PTZ